Boris Tadić ponovo predsednik Republike
Pobeda za evropsku budućnost i bolji život
Usred grada kao u Tokiju
UŠĆE - Korak do sigurne budućnosti
Nemci ga internirali, a nova vlast mu po povratku iz logora oduzela sve
Slovo po slovo - nema ,,Slova”
Kraljevčanin dobio deset miliona dinara
Pomozimo rad Narodne kuhinje!
Rajko Knežević Opori (1941 - 1998)
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal

PRELIMINARNI REZULTATI DRUGOG KRUGA PREDSEDNIČKIH IZBORA NA NIVOU SRBIJE - piše Slobodan Rajić
Boris Tadić ponovo predsednik Republike

   • RIK objavio preliminarne rezultate po kojima je Boris Tadić (DS) dobio 50,57, a Tomislav Nikolić (SRS) 47,71 odsto glasova birača
• Usvojen jedan prigovor i izbori se ponavljaju na biračkom mestu Dobro Polje u opštini Boljevac (362 upisana birača) 12. februara, posle čega će biti objavljeni konačni rezultati predsedničkih izbora

   Prema preliminarnim rezultatima drugog kruga izbora koje je objavila Republička izborna komisije (RIK), građani Srbije ponovo su izabrali Borisa Tadića, kandidata DS-a, za predsednika Srbije.
Prema preliminarnim podacima RIK-a, objavljenim sa 98,8 odsto obrađenog biračkog tela, kandidat Demokratske stranke Boris Tadić dobio je 50,57 odsto ili 2.257.105 glasova, a kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić 47,71 odsto, tj. 2.129.403 glasa. Na birališta je izašlo 67,24 odsto građana sa pravom glasa.
RIK je u utorak, posle dugotrajne sednice, odbio osam prigovora na tok drugog kruga izbora za predsednika Republike, dok je jedan prigovor prihvaćen. Odlučeno je da se 12. februara ponove izbori na biračkom mestu Dobro Polje u opštini Boljevac, zbog toga što je birač Ratomir Lazarević glasao sa nevažećom ličnom kartom (bila važeća do 6. januara, a prigovor uložio Slavoljub Mitrović). Ova odluka RIK-a odložiće objavljivanje konačnih rezultata izbora i polaganje zakletve Borisa Tadića, ali skoro sigurno neće promeniti ishod izbora, jer su na biračkom mestu Dobro Polje u opštini Boljevac u birački spisak upisana 362 birača.

DRUGI IZBORNI KRUG U OPŠTINI KRALJEVO
Nikoliću 52,24, Tadiću 45,87 odsto glasova

   • Tomislav Nikolić (SRS) dobio 38.496, a Boris Tadić (DS) 33.737 glasova birača • U drugom krugu veća izlaznost (65,43 odsto) i manja razlika između prvoplasiranog i drugoplasiranog kandidata • Izbori protekli regularno i bez zvaničnih prigovora

   Prema utvrđenim rezultatima drugog kruga izbora za predsednika Republike na području opštine Kraljevo, održanom u nedelju, 3. februara, na 129 biračkih mesta Tomislav Nikolić, kandidat Srpske radikalne stranke, osvojio je 38.496 glasova ili 52,34 odsto, a Boris Tadić, kandidat Demokratske stranke, 33.737 ili 45,87 odsto od broja birača koji su glasali.
   Na glasanje u drugom krugu u opštini Kraljevo izašlo je 73.555 ili 65,43 odsto od ukupno 112.416 građana upisanih u birački spisak, što je nešto manja izlaznost nego na nivou Republike (67,24 odsto). Broj važećih glasačkih listića iznosio je 72.233 ili 98,2, a nevažećih 1.322 ili 1,8 odsto.
Radno telo RIK-a za opštinu Kraljevo, saopštavajući ove rezultate drugog kruga izbora, konstatovalo je da su sva biračka mesta otvorena na vreme i da tokom izbora nije bilo povreda izborne procedure, tj. da je glasanje na svih 129 biračkih mesta proteklo u skladu sa zakonom propisanom izbornom procedurom, bez većih nepravilnosti i zvaničnih prigovora, kako birača, tako i predstavnika predlagača kandidata i akreditovanih posmatrača izbora. U trenutku saopštavanja ovih podataka, rezultati su bili preliminarni, jer su dostavljeni Republičkoj izbornoj komisiji na konačno usvajanje.
U poređenju sa prvim krugom predsedničkih izbora, održanim 20. januara, u opštini Kraljevo, kada je na listiću bilo devet kandidata, pored toga što je zabeležena veća upisanost građana u birački spisak, zabeležena je dosta veća izlaznost, tj. broj onih koji su glasali. Tako je u prvom krugu glasalo 66.133 ili 58,97 odsto, a u drugom krugu 73.555 ili 65,43 odsto od ukupnog broja upisanih u biračke spiskove. To znači da su u drugom krugu na izbore izašla 8.422, ili za 6,46 odsto, birača više nego u prvom krugu.
   Uz napomenu da je u prvom krugu na glasačkom listiću bilo devet kandidata, u drugom krugu glasanja prvoplasirani kandidat Tomislav Nikolić (SRS) dobio je za 12.996, a drugoplasirani Boris Tadić (DS) za 14.587 više glasova. Razlika u korist Tomislava Nikolića u odnosu na prvi krug, kada je dobio 6.550 glasova više ili za 9,81 odsto, u drugom krugu je smanjena jer je dobio za 4.759 glasova ili za 3,44 odsto više od Borisa Tadića.
U odnosu na prethodne izbore u opštini Kraljevo, pre četiri godine, razlika je i što je tada Tomislav Nikolić u opštini Kraljevo u prvom izbornom krugu ubedljivo dobio veći broj glasova od Borisa Tadića, ali je u drugom izbornom krugu izgubio za oko 2.000 od ukupnog broja građana koji su glasali, a ovog puta ostvario je pobedu u oba izborna kruga.

ĆOŠAK
Kako si, majko, kako si, oče?

   • U cara Trojana, kozje uši…

   Politički analitičari (jedino me više nerviraju zanimanja PR i konobar) sa platnih spiskova partija, televizija i novina koje imaju nameru da naprave uticaj na zbivanja u zemlji, tokom predizbornih, izbornih i postizbornih analiza stidljivo su najavljivali da, nakon predsedničkih izbora, lako možemo upasti u krizu Vlade i Parlamenta. Daleko ga bilo, pogodiše! Po definiciji, krizu na političkoj sceni, uglavnom, izazivaju gubitnici ili pobednici… Ovog puta ni pobednik ni gubitnik nemaju razloga za nezadovoljstvo… Pobednik, logično, zato što je pobedio. Poraženi zbog cifre koja mu daje pravo da trlja ruke i čeka parlamentarne, lokalne i Izbor za pesmu Evrovizije…

Pa, ko to devojci sreću kvari? Onaj koji u celoj izbornoj gunguli nije ni učestvovao… Jedini preostali mitski junak ,,demokratskih promena", u koje upade ničim izazvan, i dalje uživa u vetru petooktobarcu koji mu mrsi kosu. Postoje ozbiljne sumnje da je u pitanju promaja, koja može pogubno da deluje na srednje uvo i prouzrokuje facijalis i tikove… Dakle, on sa vetrom (ili promajom) u kosi stoji usamljen i sam-samcit od svih samih usamljenika. Postojan, kao morska hrid na obali rečnoj. Svojim principijelnim grudima i datom rečju gleda u pravcu Brisela, iz kojeg nam prate šargarepu i štap. Naoštren je, onako, demokratski, spreman za veliku bitku (oslonjen na onaj štap), u kojoj neće žaliti papir, mastilo, Vladu, Parlament, pa i Vaše živote… Tu i tamo baci tugaljiv pogled u pravcu majčice Rusije i oca, Međunarodnog pravnog poretka. Tiho, setno pevuši: ,,Kako si, majko, kako si, oče?”, dok mu se oko kolena svijaju jedan šef poslaničke grupe i jedna dvorska luda sa bradom. Ne da fotelju iz inata. Telegram podrške tim povodom šalje mu ministar iz gipsa.

Uvređen je, jer staklena cipelica, koju su raspisivanjem izbora za predsednika Republike Srbije ponudili, nije njegov broj, a štiklice pretanke! Čas se čovek strmekne! Ovako, dostojanstveno, kako i priliči, odbio je te gnusne modne trendove. Ni na modnu reviju nije išao, mada su ga čuturom zvali… Da ne ispadne namćor, pratio je subašu, za kojeg svi znaju da nosi isključivo trenerke i ne haje za modne detalje… Kad se vratio, jetko je izustio: ,,Zamalo da me nagnaju da se obuvam, a sazuvao sam se bez veze, baaaataljuj posao…”

I BATALIŠE GA… SVIM SVOJIM DEMOKRATSKIM KAPACITETIMA.
Analitičari u čudu! Skupštinska administracija u još većem. Nema nikog sednicu Vlade da zakaže. Mislim ima, al' neće. Principijelno! Nema nikog sporazum sa EU da potpiše! Ima, al' neće! Principijelno, jer Kosovo je u pitanju, i pad političkog rejtinga i neizvesna politička budućnost… Sudbonosni je trenutak, račun je ispostavljen, a zna se ko će ga i platiti. Vi! Bilo ovako ili onako.
p.s.: Svaka sličnost sa aktuelnim premijerom Vlade Republike Srbije je slučajna. Srbija je prepuna ponosnih, principijelnih, moralnih, patriotski nastrojenih ljudi koji, od šargarepe Zapada, mnogo više vole štap.
AK 65

REZULTATI PO BIRAČKIM MESTIMA
Sličnosti i manje razlike u odnosu na prvi krug

   Prve analize pokazuju da je veći ukupni broj glasova koje je osvojio Tomislav Nikolić rezultat njegove više nego dvotrećinske pobede po pojedinim biračkim mestima. Tako je, posmatrano po biračkim mestima, kandidat SRS Tomislav Nikolić i u drugom izbornom krugu u opštini Kraljevo bio uspešniji od svog protivkandidata Borisa Tadića, kandidata DS-a. Od ukupno 129 biračkih mesta u kraljevačkoj opštini, Tomislav Nikolić pobedio je na 95, a Boris Tadić na 34 birališta. Podaci pokazuju da je Tomislav Nikolić značajno pobedio na biralištima u perifernim delovima grada Kraljeva, prigradskim naseljima i na seoskom području, a Boris Tadić pre svega u užem centru grada i jednom broju prigradskih i seoskih područja.
Tomislav Nikolić (SRS) pobedio je na biračkim mestima Zelengora 1, 2, 3 i 4, Čibukovac 2, 3 i 4, Grdica, Ribnica 1, 4, 5 i 6, Grdica, Šumarice, Ribnica 1, 4, 5 i 6, Vitanovac 1 i 2, Milavčić, Vitkovac, Pečenog, Milakovac 1 i 2, Zakuta, Sibnica, Petropolje, Čukojevac, Stubal, Leševo, Ravanica, Godačica, Gledić, Drlupa, Kovanluk, Ratina 1 i 2, Vrba, Zaklopača, Dragosinjci 1 i 2, Metikoš, Beranovac, Kamenica, Sirča, Oplanići, Popovići, Miločaj 1, Obrva, Lađevci 2, Tavnik, Musina Reka, Bapsko Polje, Samaila, Bukovica, Adrani 1 i 2, Pekčanica 1 i 2, Vrdila, Drakčići, Jarčujak 1 i 2, Kovači 1 i 2, Žiča 1, 2, 3 i 4, Mataruška Banja, Mataruge, Konarevo 1, 2, 3, 4, 5 i 6, Bogutovac, Lopatnica, Propljenica, Bresnik, Polumir, Ušće 1 i 4, Studenica 1, 2, 3 i 4, Mlanča, Orlja Glava, Milići, Savovo, Reka, Bzovik, Borovo, Predole, Rudnjak, Gokčanica i Bare.
Boris Tadić je pobedio na biračkim mestima Zelengora 5, 6, 7, 8, 9 i 10, Centar 1, 2, 3 i 4, Stara čaršija 1, 2, 3, 4 i 5, Čibukovac 1, Higijenski zavod, Ribnica 2 i 3, Miločaj 2, Cvetke, Lađevci 1, Mrsać, Lazac, Roćevići, Dedevci 1 i 2, Žiča 5, Tolišnica, Ušće 2 i 3, Tepeči, Rudno i Lozno.
I ovog puta na jednom broju biračkih mesta ostvarene su ubedljive pobede, dok su na drugim biračkim mestima rezultati bili vrlo tesni. Primera radi, Tomislav Nikolić ostvario je pobede sa velikom razlikom na biračkim mestima Čibukovac 4 (801:555), Ribnica 5 (877:516), Kovači 1 (825:465), Jarčujak 1 (728:454), Mataruge (402:154), Tavnik (402:216), Šumarice (206:139), Ratina 1 (525:262), Ratina 2 (548:328), Zaklopača (358:178), Ušće 1 (763:467), Dragosinjci 1 (358:178), Pekčanica 1 (51:19), Milići (120:14), Orlja Glava (45:6), Gokčanica (90:33) itd. Boris Tadić bio je najubedljiviji na biračkim mestima Zelengora 9 (656:336), Centar 1 (789:399), Stara čaršija 3 (813:491), Roćevići (136:78), Lozno (92:51) itd. Tesni rezultati bili su, na primer, na biralištima Čibukovac 1 (612:597 u korist Tadića), Milakovac 2 (80:75 za Nikolića), Sirča (381:373 za Nikolića), Bapsko Polje (80:73 za Nikolića), Mataruška Banja 634:622 za Nikolića), Konarevo 6 (32:30 za Nikolića), Ušće 2 (73:68 za Tadića), Ušće 3 (91:89 za Tadića), Studenica 3 (75:67 za Nikolića), dok je ,,foto-finiš" odlučivao na BM 121 Rudno (86:85 za Tadića) itd.
Zanimljivo je da je na nekim susednim biračkim mestima u istoj mesnoj zajednici pobedio jedan, odnosno drugi kandidat. Primera radi, Tadić je pobedio na Higijenskom zavodu (628:458), a Nikolić u Grdici (738:514), Nikolić u Miločaju 1 (195:173), a Tadić u Miločaju 2 (122:101), Nikolić u Lađevcima 2 (187:106), a Tadić u Lađevcima 1 (193:151) i Nikolić u Propljenici (46:32), a Tadić u Tolišnici (26).

POBEDA
Slavlje demokrata na Trgu

   Odmah po saopštavanju preliminarnih rezultata Republičke izborne komisije i izjave Tomislava Nikolića o pobedi Borisa Tadića na predsedničkim izborima, jedan broj članova, simpatizera i prijatelja Demokratske stranke spontano se okupio i burno proslavio izbornu pobedu kandidata te stranke i na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, uz vatromet i prave ovacije pobedniku. Tadićevu izbornu pobedu čestitao im je sa pijedestala spomenika čuvenom ,,Milutinu" Ivan Jovanović, narodni poslanik i visoki funkcioner Demokratske stranke.

REZUTATI PRVOG I DRUGOG KRUGA - OPŠTINA KRALJEVO
______________________________________________________________
NAZIV PODATKA PRVI KRUG DRUGI KRUG
______________________________________________________________
1. Broj upisanih birača 112.143 112.416
______________________________________________________________
2. Broj birača koji su glasali 66.133 (58,97%) 73.555 (65,43%)
______________________________________________________________
3. Broj nevažećih listića 1.313 1.322
______________________________________________________________
4. Tomislav Nikolić (SRS) 25.500 (38,56%) 38.496 (52,34%)
______________________________________________________________
5. Boris Tadić (DS) 18.950 (28,65%) 33.737 (45,87%)

REZULTATI U DRUGOM KRUGU U RAŠKOM OKRUGU
______________________________________________________________
OPŠT. BR. UPIS. BR. IZAŠ. NIKOLIĆ TADIĆ
______________________________________________________________
1. KRALJEVO 112.416 73.555 38.496 (52,34%) 33.737 (45,86%)
______________________________________________________________
2. V. BANJA 25.435 17.538 9.447 (53,83%) 7.802 (44,49%)
______________________________________________________________
3. RAŠKA 21.974 15.520 9.857 (63,51%) 5.305 (34,18%)
______________________________________________________________
4. N. PAZAR 72.911 48.564 8.821 (18,16%) 39.733 (81,82%)
______________________________________________________________
5. TUTIN 28.990 18.419 735 (3,99%) 17.569 (95,39%)
______________________________________________________________
UKUPNO: 261.726 173.600 67.356 (38,80%) 104.146 (59,66%)

KONFERENCIJA ZA NOVINARE IZBORNOG ŠTABA OO DS KRALJEVO
Pobeda za evropsku budućnost i bolji život

   Na pres konferenciji Izbornog štaba, Opštinskog i Okružnog odbora Demokratske stranke u Kraljevu izraženo je zadovoljstvo izbornom pobedom Borisa Tadića i programa DS-a za evropsku budućnost Srbije i bolji život građana.
- U ime 33.797 glasača opštine Kraljevo, čestitao bih predsedniku Borisu Tadiću izbor za predsednika Srbije i da nam omogući da u narednom periodu živimo stabilnije i bolje, u skladu i sa programom koji je ponudio građanima i koji je velikom većinom i prihvaćen na upravo završenim predsedničkim izborima. Svakako, čestitam svim članovima Izbornog štaba Opštinskog odbora, simpatizerima i članovima DS, svim našim dragim sugrađankama i sugrađanima koji su poverenje dali našem kandidatu Borisu Tadiću da u narednih pet godina bude na čelu Srbije i da nastavi putem kojim je išao i u prethodne četiri godine, i sugurno će to biti put evropske Srbije sa Kosovom i Metohijom u Srbiji - istakao je Milan Vuković, šef Izbornog štaba i predsednik OO DS Kraljevo.
On je zahvalio i Jovanu Nešoviću i OO G 17 PLUS u Kraljevu, koji su konkretno i praktično podržali predsedničkog kandidata Demokratske stranke. Izneo je i ostvarene rezultate kandidata DS u drugom krugu izbora u opštini Kraljevo, posebno zahvalivši biračima (uz ogradu da ih ne razdvaja ni na koji način) na 34 biračka mesta u gradu i na selu na kojima je Boris Tadić pobedio, osvojivši 14.163 glasa od 24.131 ili 42 odsto od ukupno izašlih na izbore na području opštine.
- Iz ovoga se može videti da je širom opštine i po raznim mestima, i po urbanim, i po ruralnim, Boris Tadić dobijao glasove da bi pobedio Tomislava Nikolića… Podsećam da je Boris Tadić na prethodnim izborima u drugom krugu 2004. godine osvojio 24.000 glasova, a sada 33.737 glasova. Mi nastavljamo dalje, lokalni izbori su pred nama i gotovo sam siguran da će DS sa svim raspoloživim snagama omogućiti građanima opštine Kraljevo da osete boljitak života već u 2008. godini, ako nam budu dali poverenje. Takođe zahvaljujem za drugi krug i članovima i simpatizerima SPO koji su zvanično podržali kandidata DS-a, a i ostalim demokratski orijentisanim strankama koje su to radile možda i nezvanično, ali smo prema ovim rezultatima gotovo sigurni da je bilo određene podrške u pojedinim delovima opštine i sa njihove strane politici za jaku i stabilnu Srbiju - rekao je Vuković.
Vukomir Mitrović, predsednik Okružnog odbora DS Kraljevo, saopštio je podatke o izbornim rezultatima drugog kruga na području Raškog okruga, istakavši da je Boris Tadić na nivou ovog okruga osvojio čak 36.790 glasova više od Tomislava Nikolića, odnosno ,,Boris Tadić je dobio 4,5 puta više glasova nego u prvom krugu, umesto duplo", koliko je on (Mitrović) prognozirao.
- Jedan dobar rezultat, a vezan za Raški okrug, jeste što su i jedna i druga nacionalnost glasale za Borisa Tadića. Posebno, naizgled, muslimanske ili bošnjačke partije SDP i SDA, koje su politički protivnici, ali su se one u ovom slučaju ujedinile i izabrale pravi put. To je još jedan kvalitet ovih izbora koji je pokazao da jedan dobar kandidat demokratske opcije može da pomiri i one političke opcije koje su naizgled nepomirljive. Naravno, mi očekujemo njihovu saradnju i u narednom periodu, da će obe te partije smiriti strasti i da će politička situacija na području Raškog okruga biti mnogo bolja nego do sada. To je slučaj i sa svim drugim nacionalnim manjinama koje su podržale Borisa Tadića, a to je poruka i Evropi najpozitivnija moguća, zato što su to prave vrednosti koje neguje EU sada, a naravno i u budućnosti - rekao je Mitrović.
Vuković je istakao i da je DS na izborima vodila korektnu kampanju, ali je ukazao da je sada privatizovana TV Kraljevo po enormnoj ceni za sat programa, svih šest sati pred početak izborne tišine 31. januara dala prostor kandidatu SRS, a da DS iz principijelnih i finansijskih razloga ,,nije htela da se utrkuje sa Srpskom radikalnom strankom".

BIRAČI SU POKAZALI KOME VERUJU
Odgovarajući na kritike Vesne Nikolić-Vukajlović, predsednika OO SRS Kraljevo, na njegove, navodno, nekorektne izjave na pres konferencijama, Milan Vuković je ,,replicirao":
- Mislim da će dovoljno da kaže rezultat da je tamo gde ona živi, na biračkom mestu broj 24 Higijenski zavod, Boris Tadić pobedio i u prvom i u drugom krugu. Ja živim u Staroj čaršiji, gde je biračko mesto 18, i Boris Tadić je i tu pobedio i u prvom i u drugom krugu. To može da, sa jedne strane, bude kriterijum ko, kako i na koji način se bavi politikom, kako to doživljavaju sugrađani, najbliži u okolini, i ono čime se bavi i dela. S druge strane, u ovim izborima DS i njen kandidat Boris Tadić vodili su otvorenu, ali korektnu kampanju, i ne bih želeo dalje da komentarišem taj slučaj.

ZLOUPOTREBA EMOCIJA RASELJENIH I IZBEGLIH
Na novinarsko pitanje kako tumači ponovnu pobedu Tomislava Nikolića u Kraljevu i o očekivanjima od predstojećih lokalnih izbora, Milan Vuković je ponovio ocenu sličnu izrečenoj posle prvog izbornog kruga.
- Mislim da će se građani Kraljeva opredeliti na lokalnim izborima tako da ćete i vi novinari shvatiti da nisu oni bolji zato što imaju više glasova. Sticajem okolnosti mislim da je jasno svima koji žive u opštini Kraljevo da jesmo ,,Srbija u malom", da imamo veliki broj raseljenih i izbeglih lica, sa čijim emocijama posebno manipuliše SRS. To pokazuju i ovi rezultati izbora. U svakom slučaju, prilika je da na lokalnim izborima pokažemo čija je politika ispravnija. Uostalom, i predsednik Boris Tadić je u kampanji govorio o tome da se zna da se teško živi, da ima dosta i socijalne nepravde i da je u opštini Kraljevo od 125.000 stanovnika 18 odsto nezaposleno, da ima minimum 30.000 raseljenih i prognanih lica i da će u opštini Kraljevo na lokalnim izborima da glasa 10.000 manje ljudi nego što je imalo mogućnosti da glasa na parlamentarnim i ovim predsedničkim izborima, jer ti naši sugrađani nemaju svi prebivalište na teritoriji opštine Kraljevo, koji imaju biračko pravo na nivou Srbije, s obzirom na to da je za parlamentarne i predsedničke izbore jedna izborna jedinica - rekao je pored ostalog Vuković, dodavši da ,,svima treba da bude jasno da je u protekle četiri godine DS bila opoziciona stranka u Kraljevu i da više osnova za strah imaju predstavnici neformalne koalicije koja je vladala u proteklom periodu".

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO SRS KRALJEVO
Ponosni na rezultate u uslovima nekorektne kampanje

   Predstavnici Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke Kraljevo, na konferenciji za novinare, izrazili su ogromno zadovoljstvo ostvarenim rezultatima svog kandidata Tomislava Nikolića na proteklim predsedničkim izborima, jer je, kako je rečeno, svojom kampanjom i brojem osvojenih glasova pokazao da su Srbiji potrebne promene za dostojanstveniji život svih njenih građana i odbranu Kosova i Metohije kao neodvojivog dela Srbije. Oni su zahvalili svim građanima Kraljeva i Srbije koji su na demokratski način, bez ijednog ekscesa na biračkim mestima, u velikom broju izašli na izbore i pokazali veliku svest da ostvare svoje ustavno pravo i da sami odlučuju o sudbonosnom pitanju - da li su za kandidata koji je vodio politiku koja je dovela do velikih političkih, socijalnih, bezbednosnih, državnih i drugih problema ili kandidata koji želi promene takve loše politike. Naglasili su i da ta slika, sa velikom izlaznošću na izborima, treba da ode u svet i pokaže kakva je Srbija demokratska zemlja.
- Što se tiče izbornih rezultata, mi možemo u Kraljevu da budemo ponosni jer su Srpska radikalna stranka i njen kandidat Tomislav Nikolić i u drugom krugu odneli ubedljivu pobedu - istakao je Ilija Čabarkapa, član Opštinskog odbora SRS Kraljevo. - Posebno smo zadovoljni s obzirom na činjenicu da se na jednoj strani nalazila SRS, njen program i njen kandidat, a s druge strane DS i sve druge stranke, posebno računajući one stranke nacionalnih manjina koje su u izbornoj kampanji na nesumnjiv način, neprikladnom retorikom, maltene primorane da se izjasne za kandidata DS-a. Dakle, kao što je poznato, oko 53 odsto izašlih birača u opštini Kraljevo se izjasnilo za kandidata SRS, a samim tim i za program i politiku SRS, i to je do sada najbolji rezultat SRS na bilo kakvim održanim izborima. To znači da građani, glasači, stiču poverenje u ovu stranku, jer je ona zaista u poslednjih godinu-dve pokazala veliku ozbiljnost, odmerenost i realnu procenu situacije. Što je najvažnije, pokazala je da ima sluha i vremena da čuje građane, naročito one koji imaju problema u ostvarivanju svojih prava i nekih problema sa lokalnom vlašću. I nekih drugih problema koje, nažalost, u pojedinim legalnim institucijama građani nisu mogli da reše, a SRS se, kao opoziciona stranka, preko konferencija za novinare ili preko poslaničkih i odborničkih pitanja u republičkoj ili lokalnoj skupštini, zalagala da im pomogne.
Ilija Čabarkapa je naglasio i da su svi dali ocenu da su izbori u drugom krugu protekli kako treba i bez ozbiljnijih primedbi, da je saradnja u radnom telu i biračkim odborima bila korektna, u duhu dostojanstvene saradnje kao ,,preteča i svih budućih izbora kao demokratskih". Međutim, on je uputio i niz primedbi na ponašanje DS-a i njenog kandidata u vreme izborne tišine pred drugi krug izbora, navodeći za to veliki broj primera.
- Izborna kampanja DS-a i njenog kandidata u mnogim aspektima bila je vrlo nekorektna, što je, naravno, imalo za cilj da se prestigne velika prednost kandidata SRS iz prvog kruga. Naime, poznato je građanima, a i nas su brojni građani zvali, da su oni u vreme izborne šutnje uznemiravani telefonskim pozivima. Između ostalog, da se telefonom predstavljala i izvesna, bar su oni tako izjavljivali, ,,Ruža" iz DS-a, koja ih je zvala i čak ubeđivala, neke više puta, sa porukom ,,Molim Vas, izađite na izbore i glasajte za Demokratsku stranku i Borisa Tadića".
Prema njegovim rečima, građani su se žalili i da im je na mobilne telefone stizao veliki broj SMS poruka, više puta dnevno, iz tzv. ,,specijalnog KOL centra" sa šifrom ,,Pobeda", da glasaju za kandidata DS-a, jer će tako dobiti ulazak u EU, posao, veće plate i penzije, a ako glasaju za kandidata SRS, sankcije, kupovinu benzina na ulici, povratak u devedesete i slično. Treći oblik narušavanja izborne tišine, kaže Čabarkapa, bile su masovne poruke preko, kako u SRS pretpostavljaju, centra iz ,,Telekoma” i fiksne telefonije sa snimljenom govornom porukom Borisa Tadića ili nekog drugog sa pozivom da se glasa za kandidata DS jer garantuje ,,ulazak u Evropu i bolji život".
- Ako tome dodamo neodmerene izjave i zaista u demokratskim izborima jedno neviđeno mešanje predstavnika vlasti, dakle nekih članova Vlade na stranu jednog kandidata, kao što su to očito radili Mlađan Dinkić i Božidar Đelić, onda je jasno o kakvoj se nekorektnoj kampanji radilo. Naime, neodgovorno i tendenciozno obraćanje Dinkića da će građani koji ne glasaju za Borisa Tadića ostati bez besplatnih akcija jer će vredeti nula evra ako pobedi Nikolić, a 1.000 evra ako pobedi Tadić, predstavljaju najveći čin kršenja izborne ćutnje i mešanja u izbornu kampanju dela Vlade. Pogotovo što tu Vladu plaćaju i građani koji su glasali za drugu političku opciju, odnosno svi poreski obveznici ove zemlje i zaista je bilo neprimereno da on daje bilo kakve izjave, a naročito takve tendenciozne i lažnne - kazao je Čabarkapa.
Na pres konferenciji je rečeno i da je ,,podela paketa besplatnih akcija neposredno pred drugi krug izbora bila takođe jedan od vidova pritiska na glasače, pogotovo uslovljavanjem upisa u birački spisak". Čabarkapa je naveo primere da su uznemireni građani dolazili u radno telo RIK-a da se zbog toga žale i, pošto nisu dobili rešenje suda o upisu u birački spisak, izrazili strah da će ostati bez akcija, a to se shvatalo ako ne izađu na izbore i ne glasaju za kandidata DS-a. Podsetio je i na deljenje ,,sumornog letka" sa crtežom policajca na asfaltu i tendencioznom porukom na poleđini i podvukao da su sve to primeri nefer kampanje, posebno kada se to radilo u vreme izborne tišine.
- Takva nekorektna kampanja imala je za cilj i u jednom delu uspela da zaplaši građane, tako da je opšti utisak kod građana da je dobar deo glasača na ovim izborima, nažalost, svoje opredeljenje dao pod jednim utiskom opšte strepnje i straha - šta ako odluči drugačije. Građani su u proteklih petnaestak godina mnoge loše stvari doživeli, počev od sankcija i bombardovanja, i stresova svih vrsta, tako da je kod tako uznemirenog stanovništva bilo lako postići efekat prazne priče i pretnje, posebno kod onih siromašnih građana - upozorio je Čabarkapa i podsetio da niko od predstavnika kandidata DS-a, čak ni javni servis RTS da kaže da su predstavnici EU, Oli Ren, OUN, predstavnici vlada SAD, Velike Britanije, Francuske i Rusije i mnogih drugih država sveta izjavili da će priznati i uspostaviti saradnju sa svakim demokratski izabranim predsednikom Srbije i nikada nisu rekli da se ne glasa za Nikolića a glasa za Tadića, a takve insinuacije dolazile su samo iz Izbornog štaba DS-a.
- Naravno, sve ovo što sam rekao nije u cilju da se omalovaži rezultat predsedničkih izbora. Mi poštujemo postignuti rezultat i naš predstavnik je čestitao kandidatu DS-a na jedan vrlo dostojanstven i kulturan način i na taj način izazvao velike simpatije građana, ne samo Srbije, već svetskih medija i sveta uopšte. Mi možemo samo da kažemo da Srpska radikalna stranka zahvaljuje izbornom telu opštine Kraljevo koje je u ovim navedenim teškim uslovima dalo glas kandidatu SRS, njenoj politici i programu - zaključio je svoje izlaganje Ilija Čabarkapa na pres konferenciji OO SRS Kraljevo.

FANTASTIČAN USPEH
- Naravno, i rezultat na nivou Republike, bez obzira na pobedu kandidata DS-a, koju je naš predsednički kandidat dostojanstveno čestitao kako i dolikuje ozbiljnom protivkandidatu, takođe je fantastičan uspeh. Pogotovo što je prednost kandidata koji je pobedio bila minimalna i što je, u uslovima nekorektne kampanje koja je vođena za predsedničke izbore, to jedan zaista fantastičan rezultat - konstatovao je Čabarkapa.

PRIPREME ZA LOKALNE IZBORE
- Ovim putem obraćamo se Kraljevčanima i kažemo da su pred nama lokalni izbori u maju. SRS će na te lokalne izbore izaći sa svojim programom i tada neće biti mogućnosti manipulacije, pretnji i pritiska da će ostati bez nečega o čemu odlučuje Vlada. Prema tome, zahvaljujući tom potencijalu, mi se na jedan vrlo ozbiljan način pripremamo za lokalne izbore u opštini Kraljevo želeći na taj način da opravdamo poverenje građana i Kraljevo konačno ne bude na kraju događanja, i investicionih i svih drugih, u Republici Srbiji, kako je to bilo u poslednjih dvadeset godina od promene komunističkog sistema - istakao je Ilija Čabarkapa.

KRALJEVO JUČE, DANAS, SUTRA, PREKOSUTRA… - piše Ivan Rajović
Usred grada kao u Tokiju

   Kraljevo je nekada bilo jedan od najlepših gradova u ovom delu Srbije, koja je tada pripadala onoj velikoj, nadaleko čuvenoj Prajugoslaviji. Nekako u to vreme ova naseobina, u koju smo se baš mi smestili i započeli svoju neizvesnu egzistenciju, važila je za jednu od najčistijih u onom bukvalnom smislu koji se tiče ljudskog otpada i civilizacijskih otpadaka. O ulicama koje su se sekle pod pravim čikaškim uglovima, da i ne govorimo. U tom smislu, ako baš hoćemo, Kraljevo je bilo Amerika pre Čikaga, zahvaljujući Jovanu Sariću. Arhitektura, koja je u to vreme bila u trendu, toliko je aktuelna i danas da su zaljubljenici u ovaj grad, koji su svojevremeno odlučivali o njegovom stajlingu, kako bi to lepo rekli neki moderni klinci, definitivno odlučili da se ubuduće praktikuje gde god je to moguće. Osim toga, odustalo se i od oblakodera, pa bi se moglo reći da je Kraljevo, osim u slučajevima kada se pojedini tajkuni razmetljivo ,,ugrade” u neku atipičnu građevinu nalik TV Pink, jedan ljubak grad u pravom smislu te reči, lep i prijatan po mnogo čemu što mu daje jedinstvene karakteristike prepoznatljivosti i vizuelnog identiteta koji drugi gradovi ni izdaleka nemaju. I, kao što je poznato, bilo odakle da se stiže u Kraljevo, svi putevi, sa svih strana sveta, pa čak i odozgo, vode ka Milutinu. Usred grada, bronzani vojnik, nije samo spomenik jednom vremenu i junacima koji su u njemu učestvovali, Milutin je postao simbol mnogih istorijskih dešavanja u relativno novijoj istoriji ovoga grada, ali i simbol nacionalnog identiteta, psihologije, poznatog srpskog inata i, naravno, srpske tradicije. Sa karakterističnom šajkačom, pantalonama, opancima i pogledom uprtim u neizvesnu budunoćnost na ovim balkanskim prostorima, Milutin može biti samo Milutin, Srbin, i ništa više, ali i ništa manje. A levo i desno od Milutina, gore i dole, tamo i amo, ulice koje odnedavno nose imena srpskih vladara, srpskih kraljeva, srpskih junaka... iz onog vremena kada još nije bilo podela zakuvanih kominternovskom ideologijom, mada ih je, mislim podela, ovde bilo oduvek. A duž ulica - lokali, kao što priliči gradu koji se širi i prilagođava režimu potrošačkog mentaliteta. Srpske prodavnice, kineske prodavnice, lokali Goranaca, bosanske ćevabdzinice, prčvarnice raseljenih, prognanih i izbeglih, trafike, tezge i drugi priručni trgovinski objekti sa firmom i logotipom i bez, ali i bez poznatih vlasnika.

KRALJEVO JE EVROPA, I VIŠE OD TOGA
A kad smo kod natpisa koji obično krase ulaz u neki prodajni, i uopšte javni objekat, očigledno je da je u našem gradu, a ponajviše u samom centru, odavno prisutan trend natpisa koji teško da se uklapaju u vizuelnu kompoziciju na čijem je kraju ili u sredini Milutin. I ne mora čovek da bude neki zagriženi nacionalista ili zaljubljenik u ćirilicu da bi shvatio kako u najužem centru gotovo da nema ćirilične firme, a malo pažljivijem posmatraču će zapasti za oko i činjenica da gotovo i da nema natpisa koji bi bio razumljiv individuama sa skromnim ili nikakvim poznavanjem stranih jezika. U tom smislu Kraljevo je već Evropa, i više od toga, Kraljevo je svet u kojem su mnogi, sa raznih strana pristigli i vođeni najrazličitijim životnim okolnostima, našli svoje utočište i dom. I kako se ti ljudi snalaze, ako se uopšte snalaze, među svim tim natpisima, sam Bog zna. Uglavnom, reklo bi se da i pored toga što u glavnoj ulici postoje tek dve-tri razumljive i na čistom srpskom jeziku ispisane firme, život funkcioniše, bez zastoja.

I u svemu tome, i pored svih tih Raiffeisen Bank, Snjisslion, Montobene, Phillips, Indesit, Gross i sličnih naslova, ni pod tačkom razno, ili nekom drugom, ne može se naći firma pod kojom bi, kao što je to nekad bilo, bila smeštena prodavnica knjiga. U Kraljevu knjižare nema!?, pa zaljubljenici u knjige iz kraljevskog grada putuju u domaćinski Čačak, Kragujevac, Blace, Guncate, Ćićevac i drugde ne bi li nabavili neki od traženih naslova za decu ili sebe.
U gradu gde je skoro 40.000 birača dalo svoj glas poznatom i najtiražnijem srpskom piscu, i koji bi i te kako imali razloga da svog ideologa kupuju u maloprodaji, problem knjižare postavljaju tek pasionirani ali ideološki neidentifikovani zaljubljenici u ,,najboljeg druga", koji je na ovim prostorima odavno isteran iz zvaničnih prodajnih objekata i gurnut na ulicu.

ĆOSIĆ I PRIRUČNIK O ČETKANJU KUĆNIH LJUBIMACA
Da li nam je knjižara uopšte potrebna, odlučiće isti oni koji su dozvolili da ovaj grad na početku trećeg milenijuma prizna gorku i zlokobnu činjenicu da pored kineskih, srpskih, rumunskih i ostalih prodavnica i velelepnih trgovinskih centara gaća, kablova, igračaka, alata i ostalog upotrebljivog materijala, nema ni jednu jedinu knjižaru. Možda vrli nosioci političkog života u ovom gradu jednog lepog dana odluče da svojim sugrađanima podare prostor u kojem će moći da nađu svoje omiljene pisce, možda Kraljevo, konačno, dobije knjižaru, pa makar i ne tako ekskluzivnu kao klozet na Železničkoj stanici, što će biti dobar znak da je naša svest dovoljno sazrela za ulazak u Evropu. A dok se to ne dogodi, tu si kiosci gde jedne pored rugih možete naći Arkana i NJegoša, Putina i Sašu Ćirića, Dučića i Anabelu Basalo, Mladića i Enciklopediju ekspresionizma, Ćosića i Priručnik o četkanju kućnih ljubimaca i, naravno, neizbežnog, a tiražnog, gospodina Legiju i Istoriju Ravnogorskog pokreta i tako redom. Šta bi na sve ovo rekao naš Milutin (ne Mrkonjić), nije teško zaključiti, ali da ne bi ostao ravnodušan, u to sam siguran. I na kraju, zašto Kraljevo liči na Tokio? Pa, valjda zato što ni tamo nema nijedne knjižare sa knjigama na čistom srpskom jeziku u centru grada. Mada, ne bih se baš kladio.

MINISTARKA MILICA ČUBRILO OBEĆALA NA RADIO MARIBORU
Pomoć školi srpskog jezika u Mariboru

   U godini koju je Evropska unija proglasila godinom multikulturnog dijaloga, u najpoznatijoj emisiji Radio Maribora, pod nazivom ,,Radijska radionica poznanika", posvećenoj Srpskom kulturnom društvu Maribor, urednik emisije Tone Petelinšek pozvao je u goste članove Društva i predsednika Rada Bakračevića.
U emisiji je gostovala i Milica Čubrilo, ministarka za dijasporu u Vladi Republike Srbije. Ona je pozvala Srbe da se što bolje povežu sa Slovencima i da, uz njihovu pomoć i pomoć Ministarstva za dijasporu, reše probleme, ukoliko ih imaju. Nije zaboravila ni pobedu Borisa Tadića i demokratske opcije u Srbiji, koji će omogućiti što brže povezivanje Srbije sa Evropskom unijom uz pomoć prijatelja iz Slovenije. Zbog zakona o upotrebi slovenačkog jezika na radiju i televiziji, Petelinšek je intervju sa ministarkom vodio na slovenačkom jeziku, što za nju nije bio problem, a što je pozitivno odjeknulo među Slovencima.
Pošto u Mariboru u martu počinje da radi škola srpskog jezika, u organizaciji Srpskog kulturnog društva Maribor, ministarka Čubrilo je ovoj školi obećala finansijsku pomoć Ministarstva za dijasporu, kao i da će poslati i knjige. Predsednik Bakračević je pozvao ministarku da poseti srpsku školu u Mariboru, što je ona sa zadovoljstvom prihvatila.
U emisiji je nastupio i Radovan Popović, zamenik predsednika opštine Vrnjačka Banja, koji je pozvao Slovence i mariborske Srbe da u julu posete najveći karneval u Srbiji koji se održava u Vrnjačkoj Banji.
Godinama Anton Petelinšek sa saradnicima i sa više stotina Slovenaca posećuje gradove širom bivše zajedničke države i sa regionalnim radio centrima organizuje ,,svoju" Radijsku radionicu, u kojoj, uživo, uz muziku, zabavu i igru preko etra poziva pozitivne ljude na saradnju i što čvršće povezivanje - kao što je nekada bilo. Te emisije prenose javne radio stanice.
Podsetimo se da je 2003. godine Anton Petelinšek dovezao u deset autobusa više od pet stotina Slovenaca u Kraljevo i na Trgu kod Milutina pred nekoliko hiljada Kraljevčana priredio zajedničku zabavu Mariborčana sa stanovnicima partnerskog Kraljeva. Tu zajedničku emisiju nazvao je: ,,Prijeteljstvo za nova vremena".
Rade Bakračević

RUDARE RUDNIKA ,,UŠĆE” USKORO ĆE OGREJATI SUNCE - piše Marko Slavković
Korak do sigurne budućnosti

   • Zaposleni u rudniku uglja ,,Ušće”, u Tadenju, pregrmeli strah od loše privatizacije, pa se sada, sa još većom snagom, u potpunosti okrenuli budućnosti ,,koja im se smeši” otvaranjem novog površinskog kopa

Sadašnji rudnik ,,Ušće” posluje u sastavu Ibarskih rudnika kamenog uglja, a u okviru Javnog preduzeća za podzemnu ekploataciju uglja ,,Resavica”. Od ukupno 193 zaposlena, 143 su jamski radnici, a ostali su radnici na površinskom kopu. U okviru rudnika postoji jama ,,Tadenje” i površnski kop istog naziva. Za manje upućene podatak da organizovana proizvodnja u rudniku ,,Ušće” postoji još od 1924. godine, i sve do 1998. ugalj je i kopan u Ušću. Desetak godina unazad ekspolatacija uglja, rekli smo, vrši se u Tadenju. Overene rezerve, sa podacima od 31. decembra 2007. godine, jesu 350.000 tona u jami i 28.000 tona na površinskom kopu. Sa sadašnjom dinamikom proizvodnje, dakle, na osnovu mesečnog i godišnjeg plana, pritom izuzimajući eventualna nepredvićena neprijatna iznenađenja, eksploatacija bi trebalo da potraje još najmanje sedam-osam godina. Ali, s obzirom na dotrajalost mehanizacije, jer se bitnije godinama nije ulagalo, moguće je da se ta procena produži za još neku godinu. Međutim, ono što je najbitnije, mere sigurnosti i bezbednosti su apsolutno na strani radnika i svuda se striktno poštuju. Upravo zbog primene tih mera predostrožnosti, na posebno opasnim poslovima, kao što su otkopavanja i miniranja, u rudniku nije zatajio ljudski faktor. Za ,,zlu ne trebalo”, u rudniku postoji i četa za spasavanje i vatrogasna četa. NJihov zadatak je, naravno, definisan u samom nazivu. Sve u svemu, u rudniku se eksloatacija odvija nesmetano, radnici pošteno zarađuju svoj hleb, primanja su... kako se uzme, ali nisu baš nezadovoljni.

NOVA MEHANIZACIJA I NOVA LEŽIŠTA UGLJA
Rukovodstvo rudnika, pored svakodnevnih, kako se to kaže - tekućih obaveza, ima i obavezu da rudarima, koliko je to moguće, novom mehanoopremom olakša naporan posao i, što je u istoj meri važno, možda još i važnije, započne bitku za pronalaženje i otvaranje novih nalazišta uglja. S tim u vezi, zamenik upravnika rudnika ,,Ušće” Vladan Bogojević, diplomirani inženjer geologije, kategoričan je:
- U ovom trenutku, nama je neophodno obezbeđivanje novca za dva veoma važna pravca: ulaganje u novu opremu i otvaranje novog ležišta uglja. A kad je reč o ležištu uglja, ovde se, konkretno, radi o novom površinskom kopu u Progorelici. Ta dva pravca su, nesporno, ne samo budućnost rudnika i celog Ušća, već imaju i mnogo širi značaj. Jer, treba imati u vidu da se rezerve ležišta uglja u Progorelici procenjuju na milion i dvesta sedamdeset hiljada tona na dva sloja površinskog kopa.
Realizacijom ovog izuzetno važnog poduhvata, mnoge dileme i strahovi zaposlenih, u pogledu budućnosti rudnika, za dugi period bili bi otklonjeni. Utoliko pre, jer je već postignut načelni sporazum da Elektroprivreda Srbije otkupljuje ugalj sa budućeg velikog nalazišta. Drugim rečima, tržište je obezbeđeno, a predviđena godišnja proizvodnja od 80.000 tona, barem za sada, ne dovodi se u pitanje. Više se ne dovodi u pitanje ni privatizacija, naročito ne loša, zbog koje se dugo strahovalo i protestovalo.

ZAHVALJUJUĆI SINDIKATU IBARSKIH RUDNIKA
Zaustavljena loša privatizacija, radnicima besplatne akcije

   Malo je poznat podatak da je Sindikat radnika Ibarskih rudnika formiran još decembra 1936. godine i da, od tada do danas, vrlo uspešno deluje u preduzeću koje se bavi jednim od najtežih i najopasnijih zanimanja na svetu - podzemnim kopanjem uglja. Sindikat je do pre devetnaest godina delovao u okviru Saveza samostalnih sindikata Srbije kada, zajedno sa još devet rudnika sa podzemnom eksploatacijom uglja u Srbiji, formira Sindikat Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja ,,Resavica”. Već početkom 1992. godine udruženi sa rudarima Kolubare, Kostolca, Kosova i ostalim radnicima elektroprivrede Srbije, formiraju Sindikat radnika elektroprivrede Srbije, u čijem sastavu i danas deluju. Kao članovi ovog Sindikata, Sindikat Ibarskih rudnika je i član nekoliko međunarodnih sindikalnih organizacija.

BROJNO ČLANSTVO, BROJNE AKTIVNOSTI
Trenutno, Sindikat radnika Ibarskih rudnika ima 485 članova, što je, bezmalo, stopostotni procenat u odnosu na broj zaposlenih. U protekloj godini, Sindikat je veliku borbu vodio u sprečavanju loše privatizacije i aktivno se borio protiv strategije privatizacije rudnika jamske eksploatacije uglja, koja je predviđala bezuslovnu prodaju rudnika.
- Ako kažemo da se kao jedan od glavnih kupaca javljao ,,Global stil”, poznat po katastrofalnom gazdovanju u ,,Magnohromu”, jasno je da je odustajanje države od te strategije velika pobeda i Sindikata i radnika Ibarskih rudnika. U ovoj godini radiće se nova strategija, a u ceo projekat se uključuje i Svetska banka. Uz to, u Ibarskim rudnicima se naziru i neke nove investicije koje znače bolji život za ceo ovaj kraj - ističe predsednik Sindikata Ibarskih rudnika Goran Nikolić.
U još jedan od velikih uspeha Sindikata Ibarskih rudnika, ostvaren u minuloj godini, Nikolić ubraja i omogućavanje upisivanja rudarima i penzionerima besplatnih akcija u visini od 200 evra po godini radnog staža. To se, naglašava Nikolić, ne bi tako lako postiglo da nije bilo nesebične i ogromne pomoći kolega iz Sindikata EPS-a.
Prošle godine, Sindikat Ibarskih rudnika svoju aktivnost usmeravao je i na bezbednost i rehabilitaciju radnika koji rade u najtežim uslovima, tako da je 25 rudara poslato na odmor i rekreaciju u razne banje u Srbiji. Pored toga, dva radnika su boravila na Kipru, u okviru saradnje sa Sindikatom elektroprivrede te zemlje. Mnogi drugi zaposleni u Ibarskim rudnicima učestvovali su na raznim sportskim takmičenjima u zemlji i inostranstvu, gde su postizali zapažene uspehe.

,,IBARSKE NOVOSTI” I ČITAOCI
Tekst o Ušću udvostručuje prodaju

   Tokom jednodnevnog boravka u Ušću, nismo propustili priliku da se raspitamo koliko se ,,Ibarske novosti” čitaju na ovom području. Milena Stančić, zaposlena u ,,Igosanu”, kiosku za prodaju štampe, rekla nam je da meštani ,,Ibarske novosti” redovno kupuju, a da je prava potražnja, čak je i dvostruko više primeraka malo, kad u njima ima bilo kakav napis o ovom kraju.
- Prema tome, više se okrenite našem terenu - rekla je u šali Milena.

DA SE NE ZABORAVI
Štetnost duvanskog dima

   Pušenje je najrasprostranjenija bolest zavisnosti. U svetu ima 1.250.000.000 pušača. U Evropi puši 35 odsto muškaraca i 25 odsto žena. Srbija je jedan od najvećih potrošača cigareta u Evropi. Pušač je svaki treći muškarac, svaka četvrta žena i svaki deseti tinejyer. Istraživanja su pokazala i da je veliki broj nepušača izložen duvanskom dimu. Skoro 70 odsto njih udiše otrove iz cigareta u kući u kojoj živi, a oko 50 odsto na radnom mestu.

Pušenje je najodgovorniji faktor rizika za nastanak mnogi obolenja i prevremenog umiranja od hroničnih bolesti, pre svih kardiovaskularnih, malignih, hronične opstruktivne bolesti pluća itd. Pušenje povećava rizik za nastanak koronarne bolesti srca kod oba pola, ali je rizik od obolevanja i umiranja više nego dvostruko veći kod mlađih osoba. U svetu godišnje duvan ubije 4,5 miliona ljudi.

ODLUKOM OKRUŽNOG SUDA REHABILITOVAN RADOMIR STEFANOVIĆ - piše Ivan Rajović
Nemci ga internirali, a nova vlast mu po povratku iz logora oduzela sve

   Okružni sud u Kraljevu, kao vanparnični, u veću sastavljenom od sudija Cmiljke Miladinović, kao predsednika veća, Marine Ilić i Ilije Zindovića, kao članova veća u postupku rehabilitacije sada pokojnog Radomira Stefanovića, po zahtevu njegovog unuka Radomira Stefanovića iz Kraljeva, po sprovedenom postupku na dan 20. februara 2007. godine, doneo je Rešenje kojim se usvaja zahtev za rehabilitaciju Radomira, rođenog 17. maja 1904. godine u Kraljevu od oca Lazara i majke Angeline, koji je umro 21. marta 1962. godine u Kraljevu. Utvrđuje se da je presuda Okružnog suda u Čačku, koja je potvrđena presudom Vrhovnog suda Narodne Republike Srbije od 15. decembra 1948. godine, ništava od trenutka njenog donošenja, kao i sve njene pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine, pa se sada pokojni Radomir Stefanović ima smatrati neosuđivanim.

PRIJAVA GESTAPOVCA EKERTA JOZEFA
U obrazloženju ovakve odluke se kaže kako je Okružni sud postupajući po zahtevu za rehabilitaciju izveo sve priložene i pribavljene dokaze, da je pročitan i zapisnik UDBE za Srbiju od 14. jula 1946. godine o saslušanju Ekerta Jozefa, šefa Gestapoa za Kraljevo, zapisnici o saslušanju Milice Stefanović i Radomira Stefanovića, zapisnik rađen u opunomoćstvu UDBE za Srez žički Kraljevo i saslušanju Radomira Stefanovića i sve ostale relevantne dokaze i svedoke, pa je savesnom ocenom svih izvedenih dokaza našao da je zahtev predlagača opravdan.
Ovim dokazima je utvrđeno da je bivši trgovac iz Kraljeva Radomir Stefanović presudom Okružnog suda u Čačku oglašen krivim što se 1942. godine u Kraljevu preko Ekerta Jozefa, šefa Gestapoa u Kraljevu, koji je stanovao u njegovoj kući, stavio u službu kao agent Gestapoa. Radomir je, kako stoji u optužnici, kao dobar poznavalac prilika u Srezu žičkom i dobar poznavalac političke pripadnosti građana istoga sreza, davao obaveštenja Ekertu koja su lica partizanski nastrojena i davao svoje mišljenje o zatvorenim licima na osnovu kojih je podataka Gestapo izvesna lica slao na Banjicu, odakle se mnogi nisu vratili, čime je učinio delo iz čl. 3. tačka 3. Zakona o krivičnim delima protivu naroda i države. U skladu sa ovakvom kvalifikacijom Radomir je osuđen na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od pet godina, kao glavnu kaznu, i gubitkom građanskih prava, i to biračkog prava, prava na sticanje i vršenje funkcija u društvenim organizacijama i udruženjima, prava javnog istupanja, prava nošenja počasnih zvanja, ordena i odlikovanja i prava na državnu ili drugu javnu službu, kao sporednu kaznu u trajanju od dve godine po izdržanoj ili ugašenoj glavnoj kazni, i konfiskacijom celokupne pokretne i nepokretne imovine. Protiv ovakve presude Radomir Stefanović je izjavio žalbu preko svog branioca advokata dr Janka Barićevića iz Čačka, ali je žalba odbijena presudom Vrhovnog suda Narodne Republike Srbije.

PRVO OSLOBOĐEN PA ONDA OPTUŽEN
Prema stanju u spisima, isti sud je pre donošenja osuđujuće presude doneo presudu kojom je Radomir oslobođen optužbe za isto krivično delo, jer je Okružni sud našao da nema dokaza da je optuženi izvršilac istog, da protiv njega stoji samo izjava bivšeg šefa Gestapoa Ekerta Jozefa od 14.07.1946. godine. U toj izjavi pomenuti gestapovac Ekert je naveo da mu je Radomir davao mišljenje o zarobljenim licima od strane ,,Princ Eugen” divizije ili Bugara, od policijskog bataljona i označavao neke kao ispravne, te su isti puštani, druge označavao kao komuniste ili pripadnike Dražinog pokreta, koji su radi daljeg saslušavanja odvođeni u Beograd, da se iz izjava saslušanih svedoka: Obrada Pantića, Zdravka Bogdanovića, LJubice Pantić i Mileve Miletić, zaključuje da su optuženog za vreme okupacije hapsile ondašnje policijske vlasti i da su ga internirale u Nemačku nemačke vlasti i da je, za vreme okupacije, u građanstvu uživao dobar ugled.

SUD NOVE DRŽAVE VIŠE VERUJE GESTAPOVCU NEGO SRPSKOM DOMAĆINU
Međutim, povodom žalbe Okružnog javnog tužioca iz Čačka, navedenu presudu je ukinuo tadašnji Vrhovni sud, a u novoj se, pored ostalog, navodi kako sud veruje iskazu svedoka Jozefa Ekerta jer ne vidi zašto bi on teretio optuženog Stefanovića koji mu je ukazao gostoprimstvo primajući ga na stan u svojoj kući punih pet nedelja. Osim toga, ovaj iskaz se slaže sa izjavom optuženog koji je naveo da je u toku 1942. godine kod njega stanovao Jozef Ekert, sa kojim je više puta razgovarao, a da ne veruje optuženom da Ekertu nije davao obaveštenja i mišljenja o političkoj pripadnosti lica sa teritorije njegovog sreza jer takva njegova odbrana nije ničim dokazana.
Iz odbrane optuženog Radomira i iskaza njegove supruge Milice, koji su dati kod UDBE za Srez žički, proizilazi da je u njihovoj kući stanovalo više nemačkih oficira, koji su se menjali i da su Nemci stanovali u kućama i drugih viđenijih Kraljevčana, odnosno u boljim kućama, da je Radomir za vreme okupacije hapšen nekoliko puta i da je u februaru ili martu 1943. godine interniran u zarobljeništvo u Nemačku, gde je bio do maja 1945. godine.

ISTINA POSLE ŠEST DECENIJA
Na osnovu svega navedenog Okružni sud smatra da nije imalo dokaza da je Radomir zaista izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, odnosno da se stavio u službu Gestapoa kao agent. Naime, u tom smislu jedino je dao izjavu Jozef Ekert, i to ne pred sudom, već kod UDBE. Jozef jeste stanovao u Radomirovoj kući, ali je posle toga Radomir interniran. Dakle, logično je da do toga ne bi došlo da je Radomir zaista bio agent i u službi Gestapoa, jer bi se u tom slučaju sigurno i Jozef Ekart i drugi oficiri koji su stanovali u njegovoj kući zauzeli za njega. Iz iskaza saslušanih svedoka proizilazi da se Radomir korektno ponašao u vreme okupacije i uživao dobar glas u narodu, bio hapšen, a i u uverenju Gradskog narodnog odbora Kraljevo od 2. jula 1948. godine o vladanju i imovnom stanju Radomira Stefanovića, bivšeg trovca, stoji ,,u građanstvu se smatra dobrim". To što su u njegovoj kući stanovali nemački oficiri, ne može se pripisati u krivicu pokojnom Radomiru. U situaciji kada je zemlja bila okupirana, on sigurno ne bi mogao odlučivati da li će primiti u svoju kuću nemačke oficire, pa se ne može prihvatiti ni razlog suda o osuđujućoj presudi da Jozef Ekert nije imao razlog da svedoči protiv Radomira, jer mu je on ukazao gostoprimstvo u kući, posebno imajući u vidu da je upravo posle stavnovanja Jozefa Ekerta u njihovoj kući Radomir interniran u Nemačku, gde je bio ratni zarobljenik do oslobođenja zemlje.
Iz svega ovoga proizilazi da presuda Okružnog suda u Čačku, kao i presuda Vrhovnog suda Narodne Republike Srbije, kojima je Radomir Stefanović osuđen, nisu donete na osnovu valjanih dokaza, čime bi nedvosmileno bila utvrđena krivica, te da je Radomir na osnovu ideoloških razloga lišen slobode i drugih građanskih prava, kao i imovine koja mu je konfiskovana, imajući u vidu posebno da se radilo o trgovcu koji je imao značajnu nepokretnu imovinu u Kraljevu i Mataruškoj Banji, koja je konfiskovana, a što se vidi i iz presude Sreskog suda u Kraljevu.
Zbog svega navedenog, Sud smatra da je zahtev za rehabilitaciju opravdan, pa je njegovom odlukom Radomir Stefanović rehabilitovan.

STEFANOVIĆI DANAS
U prilog čestitosti i osvetljavanju lika i dela ovog nevino postradalog čoveka iz razloga koji su, danas, više nego jasni i koji daju sasvim drugačiji uvid u vreme posle Drugog svetskog rata i međuljudske odnose, govori i Radomirov unuk, koji je po svom dedi dobio ime.
- Svesrdno smo pomagali partizane - kaže Radomir na osnovu priča svoje babe Milice i njihove dece, oca, strica i tetke.
- Ta pomoć se - kaže on - pre svega ogledala u hrani i zimskoj odeći, čarapama, šalovima, dzemperima i hrani. Radi se o trgovačkoj porodici koja je šest generacija oko 250 godina nastajala i razvijala se na ovoj teritoriji sa vidljivim rezultatima. Gotovo svi članovi porodice bili su sve vreme trgovci, za razliku od danas, kada je porodica na neki način potpuno uništena. I danas, mada ima živih potomaka, trgovaca nema.
Od najbližih potomaka Stefanovića, Milice i Radomira, danas je ostala samo jedna kćerka, LJiljana Milović, unuka Biljana Stevanović, unuk Radomir, Mirjana Zucović, Dejan Milović, osam praunuka i četiri čukununuka.

PISMA ČITALACA
Slovo po slovo - nema ,,Slova”

   Prostor u novinama ne dozvoljava detaljnije elaboriranje svih nedostataka privatizacije, pa bih se zadržao na konkretnoj proizvodnoj firmi u kojoj sam proveo tri četvrtine radnog veka (od šegrta do direktora). Ova činjenica me obavezuje da iznesem i neke sopstvene impresije. Pokušaću da eliminišem osećanja, koja su prisutna, i zadržim se samo na onome što predstavlja ekonomsku stranu ove problematike. Teško pada kada se pred očima brojnih generacija radnika (onih koji još rade i onih koji su u ,,Slovu” zaradili penziju) ruši sve ono što su te generacije godinama stvarale.
Osećam potrebu da se, u vremenu razgradnje ,,starog” ekonomskog sistema, izvinim radnicima (koji su danas penzioneri) što je po jedna plata (mogle su i po dve da se podele) po završnom računu usmeravana u Poslovni fond za brži razvoj preduzeća. Na te plate su imali pravo, jer su svi fondovi (po inače strogim kriterijumima za raspodelu ostatka dohotka) bili popunjeni. I pored otpora, ipak se shvatalo da je to dugoročna i domaćinska politika za brži razvoj preduzeća.
Ali posle privatizacije, od ,,Slova”, koje je bilo ,,cela azbuka”, nije ostalo ništa. NJegovi stvaraoci su ovo doživeli kao kada umire ,,zdravo, radno sposobno čeljade”, koga je zahvatio smrtonosni virus, koji se zove ,,srpska tajkunizacija - privatizacija”. A kako je došlo do nestanka ,,Slova”?
Poznato je u praksi da motivi za privatizaciju - kupovinu firme najčešće nisu ekonomski motivisani (jer oni koji imaju novac najčešće nemaju ekonomska znanja, čast izuzecima), već su, naročito sledeći: plasiranje novca u nekretnine, radi očuvanja njegove vrednosti; pranje sumnjivo stečenog novca; kupovina firmi koje imaju isti program ili usluge kao i firma novog vlasnika, u cilju eliminisanja konkurencije na tržištu; širenje tržišta na tržište privatizovane firme; kupovina radi preprodaje (delova ili celine) firme; kupovina radi kvalitetnije proizvodne ili druge opreme od sopstvene; kupovina radi atraktivnosti lokacije na kojoj se firma nalazi; eksploatacija jeftine i obespravljene radne snage, naročito u provinciji, u odnosu na veće privredne centre ili druge republike.
Grafičko preduzeće ,,Slovo” je vrlo karakterističan primer da je novi vlasnik primenio gotovo sve nabrojane razloge za kupovinu. Prvi potez posle kupovine je demontaža i selidba najboljih štamparskih mašina u ,,centralu” (ili ko zna gde) i instaliranje tehnički i ekonomski otpisanih mašina za masovne, ali proste grafičke proizvode.
Postojeći desetkovani (sadašnji) i bivši radnici - penzioneri, veliki stavraoci, postali su mali akcionari. Razvlašćeni, potcenjeni, uniženi, prepušteni ćudima novog kapitaliste. Radnici ,,Slova”, kao uostalom i čitave Srbije, nisu postali samo prekobrojni tehnološki, nego i ljudski višak. Obespravljeni najamni radnici divljeg i surovog kapitalizma, ali srpskog tipa!
Novi vlasnik firme ,,Slovo” - biznismen, odmah po kupovini, pokazuje se kao ,,moralan i principijelan”, pa je onima, koji su mu poklonili svoj minuli čestiti rad (jer je dobru firmu i dobru opremu kupio na rasprodaji), poslao svakom zaposlenom i penzionerima pisano obaveštenje o broju vrednosti akcija (čija nominalna vrednost iznosi 1.000,00 dinara). Vremenom je otkupljivao akcije siromašnih radnika, koji su bili prinuđeni da prodaju da bi preživeli i oni i njihove porodice, dok nije svoje vlasništvo u firmi doveo do 80 odsto. Onda je smanjio vrednost akcija za 60 odsto (sveo je na 400,00 dinara). Osiromašeni radnici, a i mali akcionari, prinuđeni su da i taj iznos prihvate. Ali, otkupa akcija nema. Gazda povlači novi potez. Stečaj. Likvidaciju. Prodaje lokaciju, koja je na atraktivnom mestu u gradu. Dobro zarađuje, a radnike i akcionare ,,izrađuje”. Na ,,zgarištu” uspešnog proizvodnog sistema nići će novi tržni centar, nekog biznismena iz ,,bratske” republike (ostali detalji nisu poznati). Sa njim će se upotpuniti ,,razvojna” privredna struktura države Srbije: jedna kladionica, dve trgovine, četiri kafane, gde se troši, a ne stvara nova vrednost.
Zakon o privatizaciji obezbedio je da i država učestvuje u uništenju srpske privrede. Svesno ili nesvesno, postala je ,,država tajkuna”, koja daje logističku podršku onima koji kupuju preduzeća, ne samo sumnjivim novcem, nego i ekonomskim neznanjem. Zadovoljava sa procentom od prodaje za ,,sebe”, najčešće obezvređenih preduzeća. Evidentno je da državu i Ministrstvo za privredu ne zanima koliko novi vlasnik ulaže u razvoj firme, jer od tih sredstava država nema procenat. Nikoga ne zanima koliko se ulaže u novu savremenu tehnologiju (koja jača produkcionu i profitabilnu moć firme), nova zapošljavanja. Figurativno rečeno, država ,,kolje vola za kilo mesa” i pomaže zatiranje, naročito proizvodnih preduzeća u kojima se, stvara nova vrednost.
Agencija za privatizaciju, kao tehnički servis vlasti, ima pravo da reaguje samo onda kada novi vlasnik dovede firmu u stečaj ili svestrano upropasti i to svesno. Agencija u tom slučaju ima zadatak da ,,pokupi mrtve”, a galopirajuću bolest i sahranu firme obavio je novi vlasnik - privatnik ,,biznismen”!
Dobrica Čakanović, bivši direktor “Slova”

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Tomić

   Epilog drugog kruga predsedničkih izbora je poznat. Boris dobio, reizabran, Toma nije izgubio, samo je Voja Koštunica, biće, poražen. (Oba kandidata, opšta je ocena, nagnala su maksimalan broj biračkog tela da atakuje na glasački listić, i to je najveća tekovina nedeljnih izbora, umesto da dan posveti sebi i porodici, a ekstremisti izletu u prirodi. I TV-u, naravno. Da ne zaboravim, i dalje tvrdim da su izbori nedeljom poslednji recidiv komunističke ideologije i ako hoćemo u svet, dajte, brate, pobednici demokrate (navijam za Obamu), promenite to i da glasamo (biramo), radnim danom, k’o svi normalni Arkamanci, čijim vrednostima stremimo. Ne dajmo vikend! To je prvo slovo demokratije. Utorak ili sreda - OK, referendum molim... Ni četvrtak nije smetnja.)
Analitičari tvrde, a to je medijski konstatovano i ranije, da je Srbija raspolućena, podeljena na dve Srbije, retro i naprednu, konzervativnu i evropejsku, i da su Toma i Boris eksponenti te dve Srbije, a da su predsednički izbori bili svojevrstan referendum, te da se Srbija, ipak, opredelila za Evropu a ne za guberniju, Egzit nadgornjao Guču, tehno umesto gusala. Čak se išlo dotle u tvrdnjama da je na listiću bio Sloba, a Boris je u jednom trenutku i rekao da mu je protivkandidat Šešelj a ne Toma. Nije nego! I to u godini kada višestranačje slavi punoletstvo u Srbiji, nije se odmaklo od decembarskih izbora ’90. Metodologiju podeljenosti upravo na tim prvim izborima utvrdio je Sloba i, na krilima demagogije o raspolućenosti Srbije, opstao je na vlasti čitavu dekadu. Tu trapavu matricu nasledili su i Dosovci, pa je, evo, uspešno baštine osam godina. A ,,raspolućenost biračkog tela” je i suština višestranačja. Tu, pošto postoji mogućnost izbora, nema nerešenog rezultata, nema egala, nije to fudbal, pa da bude 1:1, ili ,,tri za tri”. Pitajte DZaju. Ti meni predsednika Republike danas, ja tebi Skupštinu sutra, Vladu podelimo, a na lokalu kako bude. Višestranačje je k’o odbojka, basket ili sada tenis: može da pobedi samo jedan. Pa makar se ganjali do zore. Ko drugačije misli i ko hoće jedinstveno biračko telo - eto mu komunizma, eto mu Čaveza. Samo tamo se na izborima dobija vlast sa 107 posto glasova.
Dilema jedina jeste - da li je SRS stranka demokratske opcije. Dilema zapravo i ne postoji. U Srbiji nema (više) nedemokratskih stranaka. Tačka. Zasluga za to je Dosova i na njima je da to tumače. To su oba kandidata i potvrdila u nedelju uveče. Toma načinom priznanja izbornih rezultata, a Boris pozivom da sa Tomom razgovara.
Najveći gaf minulih izbora je nametanje referendumske klime. Kao, hoćemo li u 20. ili 21. vek (Sic!). I da je Toma pobedio, put Srbije se ne bi promeno. Grudva evrointegracija je odavno poveća lopta i samo je pitanje vremena kada će postati lavina.
Najveća tajna ovih izbora je neočekivan odziv birača. U oba kruga. Demagogija oba izborna štaba i poslovični srpski inat i eto 4,5 miliona glasova. Uz inat i strah. Pa i za besplatne akcije... Da li iko pamti program dva kandidata?
Toma je obilazio majke i žene, Borisa žene obožavaju, prvi je išao na noge invalidima i u starački dom, drugoga su podržali hendikepirani, Boris se rukovao za Putinom, Toma sa Medvedovim, obojica ne daju Kosovo, Borisa podržao Đoka Balašević, Tomu Marija Šerifović, a obojicu eskivirali teniseri, Toma bi da hapsi Đelića i Dinkića, Boris bi takođe da se obračuna sa korupcijom i kriminalom... A nijednog nije podržala neka veća stranka, ne računajući Šifrovane i Rasimove. Istina, Crnogorska zajednica je bila za Borisa, Pelević za Tomu, a Romi se (pragmatici) po srpski opet podelili. E da je Toma, tvrdim, umesto u Moskvu, otputovao u Melburn da gleda Novaka u finalu, sada bi bio predsednik!
Dakle, ko je za koga glasao i čiji su glasovi prevagnuli? Čiji su onih sto i nešto hiljada glasova koji su odlučili predsednika?
Stereotipski gledano, za Tomu su glasali niži socijalni slojevi, uniženi i tranzicioni gubitnici, ruralni sektor, rusofili i evroskeptici, za Borisa, kao, japiji, urbani, sofisticirani, evrofili i rusoskeptici... i onaj mladić (koji ne pamti Slobu, ratove i ’93), i nije jedini, koji je rekao da je zaokruživši Borisa glasao za šengen i pasoš, ,,pa da zapali preko grane”. Toma je dobio Mlanču i Orlju glavu, Boris (prvi put) Beograd i Novi Sad, ali i Suboticu, Sjenicu, N. Pazar, Bujanovac i Preševo, pa i Veljingrad.
Boris dobio, Toma nije izgubio. Nije izgubio, jer će Boris da ostane bez Kosmeta, jer Boris treba da uhapsi Mladića i da dočekuje Solanu, Kacina i prati uputstva Olija Rena. Toma će to, principijelno, da kritikuje.
A jedini gubitnik je Koštunica. Uz njega su, izgleda, ostali samo onaj Mihajlov i naravno, Aligrudić. Ostali su ambasadori, ili menjaju dres. NJemu još nisu javili rezultate izbora, još ne zna da je Crna Gora nezavisna, pa ni to da je premijer bez kabineta.
Hoće li nedeljni glasovi, što priželjkuju i Toma i Boris, da se ponove na lokalnim i pokrajinskim, a sva je prilika i na republičkim, majskim izborima? Neće. Ali o tome kasnije, kao i o medijskoj čistoti minulih izbora... Treba preživeti 17. februar, a pre toga sednicu Vlade i, naravno, Skupštinu. U Srbiji nikad dosadno.

VATRENA STIHIJA
Požar u ,,Spongu”

   U pogonu za proizvodnju regenerisanog sunđera ,,Spong”, u naselju Divlje polje, u utorak posle podne (oko 15 časova), iz za sada neutvrđenih razloga, izbio je požar koji je pričinio veliku materijalnu štetu.
Efikasnom intervencijom vatrogasaca, vatra je ugašena i požar lokalizovan za svega tridesetak minuta. Istraga treba da utvrdi uzrok izbijanja požara, kao i visinu materijalne štete, ali, na sreću, povređenih nije bilo.

IN MEMORIAM
Rajko Knežević Opori (1941 - 1998)

   Rajko D. Knežević, alias Rajko Opori, kako se kao satiričar potpisivao, rođen je 15.5.1941. godine, u selu Samaila, kraj Kraljeva. Tu počinje njegova biografija dok, kako kasnije peva:
,,Ptica ravnica
kruži nad čovekom
od sunca slanog.”

Život mu je sav ,,od saznanja i otkrića''. U rodnom selu uči osnovnu školu, u kojoj već recituje svoje stihove ne govoreći učiteljici da su njegovi. NJegova biografija građena je na biografijama velikana koje je upoznavao iz knjiga. Iz Samaila, koje su mu na vašarima nudile samo ćorave konje, klakere i kišu, ,,negde u razvojnom periodu vetrenjača'', otišao je dovoljno daleko u Kraljevo, gde je izučio srednju ekonomsku školu.
I već tada, u godinama kada je izlazio iz detinjstva, osetio je prve znake ličnog udesa:
,,Lekarka je proricala moju budućnost
tamo iza nekih ružičastih zora
ocu se činilo da to neću biti ja a ja jesam
pa smo sa rukom u ruci proveravali proročanstvo
da neću trčati neću hodati neću mahati rukama
drugi će mi biti potrebniji od sebe sama...''

Zapisao je u ,,Konačnoj biografiji'' 02.01.1993. godine. U Kraljevu, u svome stanu, koji mu je istovremeno i kancelarija Udruženja distrofičara, i pisarnica i redakcija, ,,otvarao je najtvrđe školjke tame u koje je zapadao proteran samoćom u pojedinim delovima života napušten porodicom, prijateljima, ljubavlju i drugim lepotama vašara na kome se odigrava život''.
A to stanje sopstvenog bića izbrusio je do savršenstva u stihove haiku pesme:
,,Zaboravljeno drvo
Od sekire i vatre
Ptice čuva.”

Piše pesme, priče, satiričnu prozu za odrasle i decu i objavljuje ih po mnogim srpskim i jugoslovenskim listovima, časopisima i zbornicima.
Istovremeno, posvetio se svom snagom i srcem radu predsednika Udruženja distrofičara Srbije, a osnivač je i Udruženja distrofičara regiona Kraljevo, u kojem je bio sekretar od dana osnivanja 15. novembra 1975. godine pa do dana svoje smrti. Dugo godina uređivao je i pisao za glasila distrofičara ,,Bilten'', UDS, ,,Miopatija i mi'' i ,,Vesnik MD''.
Dobitnik je Nagrade Radio Beograda, više Ježevih nagrada za satiričnu poeziju i prozu ,,Radoje Domanović'', Nagrade ,,Stevan Sremac'' za satiričnu priču i dr.
Rob ličnog udesa, zarobljenog tela ,,osuđen bolešću na progonstvo od ljudi'', okovan ,,samoćom koja je pola života'', Rajko postaje zaljubljenik i zarobljenik reči, identifikuje se sa poezijom i predaje joj se u potpunosti oslobođenog duha iz svoje fizičke nepokretnosti.
Za života i posthumno - kao memento brata inženjera Vladimira Kneževića - objavljene su knjige Rajka Kneževića:
Raspori leta - Beograd 1972, Sedam mudraca - Kragujevac 1998, Kad padne zvezda - Beograd 1999, Prkos i zaveštanje - Beograd 1999, Cvet naranye iz vrta čipova - Kraljevo 2000, Tren i trajanje - Beograd 2000, Mi pa svet - Beograd 2001, Kad budem velik - Beograd 2001, Konačna biografija - Požega 2003, Sunčeve pege - Lastavice - Beograd 2005, Deca sunca - Magma - Beograd 2005, Ipak poezija - Beograd 2005, Lepenski vir - Beograd 2007.
U bdenju nad bolom, dajući krila kamenu, shvativši da su srećni samo oni koji i ne znaju za sreću, pesnik je okončao biografiju ,,s istekom vremena pod imenom Rajko'' 30.01.1998. godine.
Da li se na kraju sme i može povući paralela između duševnog ustrojstva i životne sudbine Rajka Kneževića Oporog, pesnika i mesije rajskog imena i vladarskog prezimena, i stihova njegove pesme:

Nagazih orah -
Sagledah sazvežđa;

Nagazih trn -
Ugasih žeđ;

Nagazih belutak -
Pršte mi sunce;

Nagazih žar -
Zazveča zmija;

Nagazih cvet -
Devojka zabole.

Knežević je živeo sa poezijom, i za nju; poezija, sada, živi za njega - izbrusio je svojevrsni epitaf Milovan Danojlić.
Za Udruženje distrofičara Kraljevo - Raški okrug, kome je na svetlosti ovozemaljskih dana posvetio sebe, Rajko Knežević je nezaborav, neugasivo sećanje, ona druga polovina života iza samoće, nazvana večni život.
Petrović Vladan, prof.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

BIOSKOP ,,KVART” - piše Bojana Milosavljević
Gostovao hor mladih iz Rusije

   • Poslednjeg dana januara (četvrtak) omladinsko-dečji hor ,,Sveti Jovan Damaskin” iz Sankt Peterburga (Rusija) održao koncert u kraljevačkom bioskopu ,,Kvart” • Organizator gostovanja Srpski sabor Dveri, Ruski dom - Beograd i naš sugrađanin Nebojša Ćosović

Obilazeći srpske svetinje, ruski omladinsko-dečji hor ,,Sveti Jovan Damaskin” iz bivše carske prestonice Sankt Peterburga, predstavio se 31. januara i u Kraljevu. Prvi koncert priređen je u velikoj sali bioskopa ,,Kvart”, a nešto kasnije ovaj pevački zbor pojavio se i pred publikom u Narodnom muzeju. Gostovanje mladih Rusa organizovao je Srpski sabor Dveri, sa blagoslovom episkopa žičkog gospodina Hrizostoma, Ruski dom i Kraljevčanin Nebojša Ćosović. On je članove hora i njihov rad upoznao još 2005. godine i posle dosta truda, a zahvaljujući dobroj volji mnogih, kako je rekao, uspeo je da ih dovede u Srbiju.
Simpatični gosti, sa iskusnim dirigentom Irinom Valentinovom Boldiševom, koncert u ,,Kvartu” započeli su na dirljivo lep način - našom himnom ,,Bože pravde”, i to na - srpskom jeziku. To nije bilo i jedino iznenađenje večeri, jer su još dve naše slavne pesme - ,,Tamo daleko” i ,,Kreće se lađa francuska” takođe otpevane u originalu. Sa ne manjim oduševljenjem publika je pozdravljala i sve ostale numere ovog hora, koji je na turneju po Srbiji krenuo sa tek tridesetak članova. Ovaj vokalni sastav neguje probran repertoar duhovne muzike, ima dve stotine članova (od dečjeg do akademskog uzrasta), osnovan je 1990. godine pri hramu Bogorodice Vladimirske. Inače, u nekadašnjoj ruskoj prestonici ima čak 125 crkava, pa verovatno i toliko pevačkih zborova. Dirigent ,,Svetog Jovana Damaskina”, gđa Irina Valentinova Boldiševa, kazala je kako je narodima obeju zemalja zajednička veza vaskrsenje Hristovo. O duhovnom muzičkom nasleđu Rusije i Srbije dala je opasku:
- Potiču iz istog izvora, s tim što je srpska muzička duhovna baština ostala na putu vizantijske tradicije, a ruska je više okrenuta zapadnoj varijanti.
Koncertu su kao zvanice, između ostalih, prisustvovali i vladika žički Hrizostom sa delom sveštenstva, kao i starešina hrama Bogorodice Vladimirske sa suprugom.



PROJEKTI SAMOZAPOŠLJAVANJA
Umetnik i šegrti

   Akademski slikar Milorad Vujašanin iz Kraljeva ostvario je uz program Nacionalne službe za zapošljavanje zanimljivu i nadasve korisnu zamisao: otvorio je umetničko-zanatsku radionicu u kojoj se za poslove bliske umetničkim zanatima obučavaju dva mlada čoveka. Vujašanin je, naime, preuzeo obavezu da tokom dva meseca osnovama umetnosti i zanata poduči Dragana Jovanovića i Uroša Vujašanina. Ovaj drugi učenik je, inače, Miloradov sin, ali sve je bez protekcije, krajnje legalno. Zanimljivost svoje vrste je to što su oba momka bila do sada bez ikakve prilike da se bave lepim veštinama, što će reći da nisu imali ma kakvog znanja, pa je učitelj Vujašanin s njima krenuo doslovno od početka.
U ponedeljak je u Galeriji ,,Maržik” otvorena prezentacija i promotivno-prodajna izložba Jovanovića i mlađeg Vujašanina. Kako su dva momka savladala prve korake iz slikanja proceniće posetioci do narednog ponedeljka: tridesetak akrila na platnu, različitih motiva (pejzaži, mrtva priroda, portreti), rezultat su dvomesečnog prilježnog učenja od slikara Vujašanina. Da učitelj ne bi baš bio zapostavljen na ovoj prezentaciji - izložbi, priložio je nekoliko svojih radova (unikatni upotrebni predmeti). Milorad Vujašanin zadovoljan je prvim dostignućima svojih pomoćnika, koji po dobijanju diploma ostaju kod njega u radnom odnosu još najmanje dve godine. O pedagoškom iskustvu sa odraslima on kaže:
- Lepo je učiti mlade ljude, jer oni nemaju stege i komplekse. Opušteni su. Oni i ne znaju šta znaju. Naravno, bilo je teškoća u početku, ali sada je sve bolje i lakše. Moraju i dalje ozbiljno da rade.
Vujašanin je zadovoljan projektom samozapošljavanja do te mere da je raspisao konkurs za tri nova kandidata. Posle tromesečne obuke jedan od njih će biti primljen u stalni radni odnos. A što se tiče umetničko-zanatske radionice, ona je pre svega edukativna, ali i vrlo praktična: kupac može da izrazi želju za nečim sasvim određenim ili, pak, da kupi nešto od izloženog (može i na rate).



FOAJE “KVARTA”
,,Staro Kraljevo” za nezaborav

   U proteklih mesec dana, a još nekoliko narednih dana, hol bioskopa ,,Kvart” krasi izložba ,,Staro Kraljevo”, tačnije izbor iz bogate kolekcije našeg sugrađanina Viktora Maričića. Reč je o segmentima koji oslikavaju grad s početka DZDZ veka, a podeljeni su tematski. Iako nije bilo formalnog otvaranja izlžbe, gospodin Maričić je rado stavio na uvid javnosti ono najvrednije i najzanimljivije što je godinama sakupljao i klasifikovao, stvarajući tako jednu zaista dragocenu kolekciju. Kao svojevrstan uvod služi tema ,,Kraljevačke akcije” (Karanovac i Kraljevo na starim geografskim kartama). Sledi celina ,,Računi starih kraljevačkih firmi s početka DZDZ veka”, zanimljivi po tome što ih ima ručno pisanih, ali i na pravim obrascima.
Interesantne su stare razglednice i pisma, i to iz vremena Prvog svetskog rata (na ilustrovanim pošiljkama su, naravno, slike iz našeg grada). Tu je, takođe zasebno, predstavljen i manastir Žiča.
   Poseban segment čini čuvena Fabrika aviona - ,,Brege”, kao kooperant sa francuskom fabrikom letilica, tadašnje pravo privredno čudo u Kraljevu, koje je unapredilo i grad i okolinu. O ovoj temi Viktor Maričić je prikupio uspele fotografije i obilje dokumenata, čiji je, naravno, manji deo izložen. Poseban odeljak čini administrativna prepiska značajnog trgovca Stevana Milosavljevića, koji traži i dobija dozvole za prodaju duvana i hartija za cigarete. Uz potvrde i obrasce izloženi su omoti kutija cigareta ,,Vardar” i ,,Ibar” sa akciznim markicama na kojima piše ,,državni monopol”.



NARODNI MUZEJ: IZLOŽBA O MAJORU GAVRILOVIĆU
Antički junak Prvog svetskog rata

   • ,,Dragutin Gavrilović, major sa činom pukovnika” naziv je izložbe otvorene u Narodnom muzeju u Kraljevu 31. januara. Postavka o jednom od najvećih junaka Prvog svetskog rata dolazi iz Narodnog muzeja u Čačku. Autor je Radivoje Bojović, istoričar, izložbu je otvorila Dafina Rajić, direktor Narodnog muzeja u Čačku, a ceo događaj ulepšao omladinski crkveni hor “Sveti Jovan Damaskin” iz Sankt Peterburga (Rusija), pevajući na srpskom naše najpoznatije pesme iz ratnih vremena

   Stajalo je velikog istraživačkog truda istoričara Radivoja Bojovića iz Čačka, autora izložbe ,,Dragutin Gavrilović - major sa činom pukovnika”, da dokumentima, slikama, predmetima ,,oživi” lik i delo jednog autentičnog heroja iz Prvog svetskog rata, inače rođenog Čačanina. Ratnik od glave do pete, kako se to danas kaže, major Gavrilović je sam po sebi legenda o kojoj, međutim, slabo znaju sadašnje generacije mladih. Iako je u vojnoj karijeri i hijerarhiji napredovao sa mnogo pouzdanja i pohvala od pretpostavljenih, ovom oficiru kraljevine SHS i (kasnije) Jugoslavije kao neodvojiv atribut najlepše pristaje čin majora. U njemu je, naime, oktobra 1915. godine stekao slavu nacionalnog junaka, kao komandant bataljona poslednje odbrane Beograda.

GOVOR DOSTOJAN ANTIČKIH JUNAKA
Dragutin Gavrilović rođen je u Čačku 1882. godine. Po završetku gimnazije upisuje se na Vojnu akademiju. Kao mladi oficir učestvuje u srpsko-turskom i srpsko-bugarskom ratu 1912, odnosno 1913. godine, koji su nekako najavili i pogrom Prvog svetskog rata. Gavrilovićevo držnje dostojno je najvećih antičkih junaka, Atinjana i Spartanaca. Neustrašivi oficir uvek je i svuda predvodio svoje vojnike, pa je tako u prve dve godine rata po jednom bio teško ranjen.
U istoriju, a i našu literaturu, major Gavrilović je ušao rečju i delom početkom oktobra 1915. godine, kada su Austrougari napali Beograd, prešavši Dunav na delu obale koji je držao on kao komandant bataljona. Borbe su bile toliko žestoke da je rastojanje između neprijateljskih strana bilo čak manje od tridesetak metara. Srpski vojnici imali su zadatak da po svaku cenu spreče Austrijance da na Dunavu naprave mostobran. Rano popodne major Gavrilović okupio je svoje borce za opšti kontranapad, a pred kafanom ,,Jasenica” održao neponovljivo nadahnuti govor: ,,Vojnici, tačno u 15 časova neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za čast Otaybine i Beograda. Vi nemate više da brinete za vaše živote, koji više ne postoje. Zato napred, u slavu! Živeo kralj, živeo Beograd!”
Od ove kratke junačke besede do žestokog protivnapada srpskih snaga proteklo je svega pola sata. Bitka je trajala do sumraka koji je, pokazalo se, spasao Austrijance od poraza, jer su u noći između 7. i 8. oktobra dobili pojačanje. Major Gavrilović je i sam teško ranjen, dok se branioci Beograda povlače. Najzad, 9. oktobra neprijatelj na Starom dvoru ističe zastave Austrougarske i Nemačke, kao znak da je Beograd osvojen. Dragutin Gavrilović je sa svojim narodom i vojskom preživeo čitavu golgotu Prvog svetskog rata. Junaštvom se dokazao i prilikom proboja Solunskog fronta, kada je prvi prešao preko zapreka i rovova i izbio na Zapadni Veternik, a potom sa svojima i saveznicima u pobednički pohod ka otaybini.

BRANILAC I U DRUGOM SVETSKOM RATU
U međuratnom periodu Dragutin Gavrilović postaje pukovnik, ali ne stiže do čina brigadnog generala jer, na opšte iznenađenje saboraca, poštovalaca i nekih starešina, unapređenje ga zaobilazi. On je tako komandant puka, šef administracije u Ministarstvu vojske i mornarice, kao i predavač na Vojnoj akademiji. Uz to je nosilac više domaćih i francuskih ordena - Karađorđeve zvezde, Belog orla, francuskog Ratnog krsta... Svojevrsna priznanja su i brojne pohvale od starešina. Po završetku Prvog svetskog rata pukovnik Gavrilović službuje u Vojvodini, Makedoniji, ponovo u Srbiji (Kruševac, Beograd). NJegov karakter i samodisciplina zadivljuju i daju uzor. Koliko radu, ovaj čovek snažnog duha i volje posvećen je i porodici, supruzi Darinki (rođenoj Belopavlović) i deci (četiri kćerke i sin). Muški potomak sledio je očev put završivši višu vojnu školu, ali nije dostigao njegov rang, dok su sve četiri kćerke bile fakultetski obrazovane.
Dragutin Gavrilović učestvovao je i u Drugom svetskom ratu. Naime, sa Ministarstvom vojske i mornarice uspeo je da se povuče do Sarajeva, u kome je zarobljen 16. aprila 1941. godine. Odveden je u logor Oflag kod Nirnberga. Iako lošeg zdravlja, istrajno se bori za poštovanje Ženevske konvencije o ratnim zarobljenicima i učestvuje u prikupljanju pomoći za ruske vojnike. Ipak, najveći deo zarobljeništva proveo je u bolesničkoj postelji. Ovaj prekaljeni junak vraća se u Jugoslaviju 1. jula 1945. godine, a umire 18 dana kasnije. Sahranjen je samo uz građanske počasti u grobnicu bliskih rođaka, a ne u zajedničku, branilaca Beograda, gde mu je pre nego ikome drugom bilo mesto. Te, 1945. godine, nove vlasti uopšte nisu izdavale dozvole za vojnu sahranu sa pripadajućim obeležjima. Svakako da je to bila velika nepravda prema oficiru koji je ušao u istoriju i legendu našeg naroda.
Izložba o pukovniku Gavriloviću, poznatijem kao majoru - braniocu Beograda, odlično je pripremljena i sa jasnim konceptom. Obiluje panoima sa propratnim objašnjenjima, fotokopijama, ali i mnoštvom originala: fotografije, dokumenta, prepiska, beleške, sablja, ordeni, svečana ešarpa, pečat. Sve to nas približava slavnom sunarodniku koji i danas može da nam bude uzor. Postavka u Narodnom muzeju trajaće tokom ovog meseca.



NOVI BROJ “POVELJE”
Ruska proza i tuniska poezija

   Treći broj časopisa ,,Povelja” (za proteklu godinu), u izdanju Narodne biblioteke ,,Stefan Prvovenčani” Kraljevo, izašao je ovih dana iz štampe. Ovaj kraljevački časopis za književnost, umetnost i kulturu (izlazi svaka četiri meseca) i ovoga puta je znatnog obima i raznovrsnog sadržaja. U rubrici Pročelje javlja se niz savremenih pesnika i pripovedača, a u Premošćenju čitaoci nalaze pravi biser moderne ruske proze - LJudmilu Ulicku, pripovedača i romanopisca koji pleni u svakom segmentu svog književnog rada. Deo ruske duše i duha ovog velikog, nama bliskog, naroda, otkriva i priča ,,Ruski voz, ženski vagon”, ali iz pera naše Branke Takahaši. U rubrici koju obeležava Ulicka svojim kratkim pričama, na drugoj strani Premošćenja nalazi se izbor iz savremene tuniske poezije. Pesnikov izbor piše Živko Nikolić, opis Deset (ne)snimljenih fotografija daje Milovan Marčetić, a u Pojmovniku je Slavko Stamenić.
,,Povelja” ima i dva zanimljiva, raznorodna dodatka. Prvi je filozofski spis ,,Noumenologija tela” - Ferida Muhića (iz kojeg će u skorije vreme uslediti i knjiga). Ovaj dodatak ima naznaku - Preporučeno. Drugi je (vidi čuda) napisala Svetlana Velmar - Janković pod naslovom ,,Sedam mojih drugara” (ili sedam događaja iz detinjstva poznate književnice).



SINOĆ U POZORIŠTU
Veče monodrama

   Tri glumca su sinoć, počev od 19.30 časova, izlazila pred publiku u Kraljevačkom pozorištu u zajedničkom poduhvatu naslovljenom kao ,,Veče monodrame”. Prvi se predstavio Kraljevčanin Mile Nedeljković, kao kompletan autor monodrame ,,Odbrana Sokratova i smrt”. Jovica Jašin, glumac iz Zrenjanina, izveo je monodramu ,,Hvala bogu i ja se razbol’o”. Šabački glumac Zoran Karajić pred Kraljevčanima je odigrao predstavu ,,Bog te maz’o.”



NOVE KNJIGE: “ZAPISI IZ GIPSA”, “IBARSKE NOVOSTI”, KRALJEVO, 2007.
Bajovićevi ,,Zapisi” - knjiga za čitanje

   Kako kaže Štajger (Štajger, Emil, ,,Umeće tumačenja”), posao tumačenja književnoumetničkog dela je kao skidanje skela sa građevine - da bismo na završetku videli lepotu građevine. Pitanje kritika je i čitav istorijski proces kroz vremena, antropološki i kulturološki fenomen gde ne treba baš ,,crkavati” u dokazivanju da li se nešto kritičaru sviđa ili ne. Pomiriti naučnog (kritičara) i ljubitelja je utvrditi da učen i znalac idu iz jednog prijemčiva srca, duše sa mnogo struna, koja odgovara na najrazličitije tonove. A umetnička tvorevina je dobra kada je stilski usklađena - nauka će uskladiti sklad, ljubitelj to osetiti u delu. Ovo je težak posao i, kako kaže Fraj (Fraj, Nortrop, ,,Anatomija kritike”), mukotrpno se dolazi do rezultata, jer ,,moramo” da postupamo po tehnologiji ispredanja niti, kao što svilena buba stvara čauru.
Naravno, treba ići po elementima forme i sadržine, bez remećenja i preuveličavanja i dodavanja raznih, kako kaže Ingarden (Ingarden, Roman, ,,O saznavanju umetničkog dela”), navodeći primer užasa koji bi proistekao ako bi neko pokušao da doda nešto odsečenoj ruci Miloske Venere. Po Fraju, asocijativna konceptualnost najviše pomaže i pravi je put u slobodi naučnika i ljubitelja, gde logika i retorika čine poetiku i proizilaze iz povratnosti jedna drugoj čineći asocijativni dijagram - na primer: izražaj pojmovnosti prostornim, zvučnim itd. Tako ćemo shvatiti kakva je veza uzmeđu Studenice, Svete gore i Sibira ili nešto iz opusa Mome Dimića o Radošu Terziću.

OD NASLOVA DO POJEDINOSTI
Naslov knjige ima sloj neočekivanosti, domišljanja u kojima mogu da ,,uživaju” i ljubitelj i kritičar: zapisi su i crteži na zidu pećina, nekad i slovni, na papiru, pergamentu, ceduljama, na marginama knjige, zapise daje i hodza, pa treba izdvojiti ,,u gipsu” od ,,na gipsu”.
Sada ću ponuditi jedno ,,rešenje”, možda odmah dokazivo, tj. upotrebimo vreme kao četvrti elemenat Ajnštajnove Teorije relativiteta preko pretpostavke da umesto Dragan Bajović stavimo Andre Marlo ili Prota Mateja Nenadović, zamislivši da će ova knjiga biti predložak nekim naučnicima.
Vreme sadržaja i nastanka tekstova je veoma dugačko - od 1973. do 1999. (bombardovanje). Prostor veliki - od zadimljene sobe u kojoj se pojavljuje prsata Cica (ne Ceca) i kojoj od bogzna čega boluje infantilni junak (lik-autor...), do Studenice, Hilandara, Rusije, Sibira, kraljevačkog Trga, bombardovanih mesta...

NAZNAKE LIKOVA
Likovi, muški i ženski, ili, tačnije, savremenici autorovi, članovi SNL-a (pored autora, članovi SNL-a su još i dvojica uvaženih recenzenata), ljudi sa Trga, šetači, poslovna žena u Rusiji, posetioci Hilandara, razni činovnici i carinici su ponekad osenčeni i humorom. Zna Bajović (nije nikakva aluzija) i da uzvikne kad vidi ruske prostitutke: ,,A baš su lepe!”
Ima i paralelnosti (mi i Mađari nekada i sada, mi i Rusi!). Pisac ne može da zaspi u Hilandaru, zanemi pred Trojeručicom. Tek, kakva priča o svećama u Hilandaru. Tu je i sveprisutni, humani dr Hranislav Milošević, koji može da se računa i kao mitski junak - svuda je, stiže do Hilandara pešice, zna sve u raznim putovanjima. Autor je i ironičan prema sebi - kad u hotelskoj sobi traži kameru i ,,bubice” KGB-a, k’o, veli, Srbin je, a i novinar, a neće ga utešiti ni pesma ,,Tamo daleko” u interpretaciji baćuški u nekakvoj kafani u Moskvi. Tek, posebna je priča o Jesenjinu i Isidori Dankan.

IZ RANIH RADOVA:
Za tamo neki viši sjaj noći
Lako je pobeći od Engelsovih ,,Ranih radova” ako nećete da pišete seminarski rad za tamo neko više školovanje; ,,Rani jadi” Danila Kiša su dobri i za đake i za nastavnike, a Bajovićevi ,,rani radovi” zadaju muke! Mali prostor pripovedanja, vreme ,,radnje” nedefinisano! I, kako pomiriti značenje devojke kojoj treba staviti oreol iznad glave i prsate Cice. Jedna je nemušta, izmišljena (?), željena, druga soprančićem para dim u sobi. O majci i ocu samo uzaludno traženje, iako ne zna šta znače te imenice ,,... jer video sam, čuo sam, da su drugu decu rodile majke”. Ili naš junak želi ili nema šta da potisne, pa tako ne znamo otkud ovakvo sećanje na roditelje! Je li junak negde između Ida i Ega...
Ima slojevitosti u naslovu: ,,za tamo neki”, ,,viši sjaj”, ,,u noći”, sve spleteno u sintagme čije značenje, poruku, treba tražiti niže, u tekstu. Možda je najkraći put da do ovog (be)smisla dođemo ako Bajovićevog junaka proglasimo mladom varijantom Jozefa K., tj. da Bajovićev književni a napušteni opus proglasimo kamijevskim i kafkijanskim.
U tekstu nema dijaloga, čime smo bliži baš otuđenju, usamljenosti junaka priče, pogotovo kad znamo da ne zna šta znače reči majka i otac, čak ga vest o majčinoj smrti ne uzbuđuje. Misli da je rođen bezgrešnim začećem, umišljeno sugeriše da je možda novi Hrist! I da boluje, ipak, ,,draga gospođice”, sam u krevetu, ,,junak-srećnik” i da se mož biti ,,glup, ali srećan”.
Ali, tu je priroda, autor se od nje ne otuđuje, to je nada: ,,Napolju, kroz otvoren prozor se to lepo oseća, noćna kiša se isparava pod stidljivim, sasvim neuverljivim zracima sunca, i to sunca proleća, tog godišnjeg doba kome se toliko prepuštam, kome dozvoljavam da me toliko umara. I ptice su se pojavile - otkud ptice? I razni zvuci koji mi apsolutno ne smetaju. Ali, draga gospođice, vi ste neoograničeni vladar.”
,,Dozvoljavam da se isprljam. Biće noći!” - kraj ovog obimom malenog dela, ali muke ,,po Bajoviću” nisu prestale i nije prvi put u njegovoj knjizi da se vrtimo u krug!
Ružica - Rusa Lazarević