Internet izdanje - 15. februar 2008. godine

  Ibarske novosti - e-mail

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" - klik za vecu sliku! Za opštinu Kraljevo - 1,239 milijardi dinara
,,U Raškom okrugu odlučili glasovi muslimana"
Kraljevo među 23 opštine sa statusom grada
Ako dođe do nasilja nad Srbima, Srbija ne sme da bude nemi posmatrač!
Amerika hoće nezavisno Kosovo za sebe!
Slovo po slovo - nema ,,Slova”
Streljan zato što je branio Srbe od arnauta i muslimana
Hendikep centar pred zatvaranjem?!
I lekovito i bajkovito
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, karate, fudbal


POČINJE REALIZACIJA ODLUKE VLADE SRBIJE O RASPODELI SREDSTAVA NIP-A - piše Slobodan Rajić
Za opštinu Kraljevo - 1,239 milijardi dinara

   • Za lokalne projekte opština Kraljevo dobila više sredstava od susednih velikih opština • Među najvažnijim projektima nastavak izgradnje obilaznice, regionalnih i lokalnih puteva, gasifikacije Kraljeva, industrijske zone ,,Šeovac" i kompleksa manastira Žiče
• Opština uradila akcione planove, sledi i raspisivanje tendera i početak realizacije • Opštinski menadžer Zvonko Tufegdžić insistira na većoj efikasnosti, kako bi sva odobrena sredstva bila iskorišćena do kraja godine


   Na sednici Vlade Srbije, održanoj u januaru, doneta je odluka o raspodeli sredstava Nacionalnog investicionog plana (NIP) za 2008. godinu i njena realizacija počeće uskoro, već sa startom nove građevinske sezone. Republička Vlada je, inače, od ukupno 6.938 podnetih projekata odobrila 971, kao prioritetan za ovu godinu.
- Opštini Kraljevo je odlukom Vlade Srbije odobreno ukupno 1.239.000.000 dinara za završetak započetih i nove projekte. Od tog iznosa, za lokalne projekte odobreno je 874 miliona dinara, a za još dva regionalna projekta 365 miliona dinara. Od 874 miliona dinara za lokalne projekte, iz Ministarstva infrastrukture je 407 miliona dinara, što znači da je nastavljen trend da to Ministarstvo, u odnosu na druga resorna ministarstva preko kojih se odobravaju sredstva za NIP, najveća sredstva odobrava upravo opštini Kraljevo - ističe Zvonko Tufegdžić, opštinski menadžer.
Prema Tufegdžićevim rečima, najznačajniji odobreni projekati su izgradnja kompleksa manastira Žiče (250 miliona dinara), nastavak izgradnje kraljevačke obilaznice (100 miliona), završetak rekonstrukcije puta Kragujevac-Kraljevo (200 miliona), nastavak izgradnje starog puta Čačak-Kraljevo, koji je na području opštine Kraljevo završen 90 odsto (165 miliona), i projekat izgradnje primarne mreže gasifikacije (85 miliona dinara). Tu su i projekti završetka industrijske zone ,,Šeovac" (60 miliona dinara), završetka pristupnih saobraćajnica novom paralelnom mostu na Ibru (11 miliona dinara) i jedan broj lokalnih projekata kao što je izgradnja puta Roćevići-Lopatnica, kanalizacija i vodovod u Zmajevcu i drugi. Značajan je i odobreni projekat izgradnje drumskog mosta na Ibru u Bojanićima, zajednički sa opštinom Raška, koja je uradila glavni projekat i dokumentaciju za građevinsku dozvolu, a realizacija je poverena opštini Kraljevo.
Na pitanje da li je zadovoljan iznosom odobrenih sredstava iz NIP-a za 2008. godinu opštini Kraljevo, Zvonko Tufegdžić kaže:
- Opština Kraljevo je konkurisala sa velikim brojem projekata i odredila 17 prioriteta. Od toga, pet prioriteta iz NIP-a Vlada Srbije je prihvatila. Nisam u potpunosti zadovoljan jer sam se nadao, pošto opština Kraljevo ima posebne potrebe i veliki broj izbeglih i raseljenih lica i zbog toga svoje infrastrukturne kapacitete mora da proširi znatnije od drugih opština, da dobijemo više od drugih. Ali, u poređenju sa nekim drugim opštinama, zadovoljan sam. Na primer, opština Kruševac je za lokalne projekte dobila 391 milion, opština Čačak 365 miliona, a grad Kragujevac 588 miliona dinara. Svakako, nisam zadovoljan ukupno dobijenim iznosom, ali u odnosu na druge slične opštine, Kraljevo ipak treba da bude zadovoljno.
Inače, prema njegovim rečima, pripreme za realizaciju odobrenih projekata u opštini Kraljevo već su završene. Posle sastanka sa resornim ministrom za NIP urađeni su akcioni planovi za realizaciju svih projekata, starih i novih, i prosleđeni su ministru za NIP i resornim ministarstvima.
- U akcionim planovima detaljno je razrađena dinamika realizacije svakog projekta. Zakonom o NIP-u predviđeno je da resorna ministarstva i Kancelarija za NIP sada raspisuju tendere, a mi smo u ovoj fazi svoj deo posla odradili tako što smo, pored akcionih planova, odredili članove projektnog tima, zajedno sa ministarstvima za svaki projekat ponaosob. Obaveza tih projektnih timova biće da, zajedno sa ministarstvima, kontrolišu dinamiku sprovođenja odobrenih projekata i dostavljaju potrebnu dokumentaciju resornim ministarstvima - ističe Tufegdžić.
On posebno ukazuje na značaj efikasne realizacije odobrenih projekata i ispravljanje nekih nedostataka iz prethodnog perioda.
- Jako je bitno da je razradom projekata kroz akcione planove definisano da svi odobreni projekti mogu da budu realizovani u toku 2008. godine, kako se ne bi desilo, kao u prethodnim godinama, da deo budžetskih sredstava namenjenih NIP-u ostane neiskorišćen usled nemogućnosti realizacije tih projekata - zaključuje opštinski menadžer Zvonko Tufegdžić.


DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Kosmet


   Kada ovaj tekst budete čitali, sednica Saveta bezbednosti, sazvana na inicijativu Beograda i Moskve, kao poslednji planetarni događaj na poznatu temu pre nedeljne fijeste po gradovima Kosmeta, biće okončana i znaće se izvesnije šta od svetske organizacije možemo da očekujemo ovog vikenda. Ništa novo što, inače, još od ’99 ne znamo.
Sve oči naše političke elite uprte su poslednjih meseci u Kremlj, što samo potvrđuje tezu da Srbija ima ozbiljan problem političke i intelektualne elite i da nije neutemeljeno stanovište da Srbija nije imala gore prvake od početka svoje državnosti. Uostalom, taj problem srpske elite i vođa nije od juče. Koliko je valjanih primera da su u istorijski presudnom trenutku srpski voždi odlučili na korist naroda i države? Ne mogu da se setim nijednog imena.
U nedeljno jutro Srbija ulazi sa predsednikom koji je svega dva dana ranije položio zakletvu da će svim sredstvima braniti celovitost Srbije, posvađana Vlada ne sme da zaseda kako se ne bi raspala, ni Skupština ne sme da se održi da se ne raspoluti, a upravo izabranom predsedniku preti realnost da dobije rugalicu ,,Boris bezemljaš”. I to uoči, bez novinarskog preterivanja, možda najpresudnijeg dana u istoriji ovog naroda, koji lako može da opredeli i budućnost Evrope na startu ovog stoleća.
Umesto lidera, čija je iskrenost iskaza na ovu temu odavno diskutabilna, poslednjih godina ubiše se salonski intelektualci, analitičari i nevladine organizacije, ne treba zanemariti ni neke stranke i pojedine novinare i medijske kuće evrofilske provincijencije, da nam objasne da Kosovo (nikako Kosmet!) više ne pripada Srbiji, da taj prostor valja amputirati. Tu glasinu prvi je, pamtimo, proneo Goran Svilanović, inače i sam Kosovac, bivši prvi ministar ino dela u demokratskoj vlasti. Po principu - kada siđem sa vlasti ili odem u penziju, počeću da govorim, Goran je prvi među Srbima autorizovao nakanu da Kosmet treba dati Šiptarima. Da li bi tako mogao lako da nekome ustupi, recimo, svoju kuhinju? Sumnjam.
Oni iz ,,kruga dvojke”, što se u redovnim razmacima naturaju istim televizijama i istim tok-šou emisijama, već su apsolvirali da Kosmet valja predati, jer ,,ko je uopšte od nas i bio ikada na tom Kosovu i šta nas uopšte vezuje za tu teritoriju?”. Na Kosmetu sam boravio još kao osnovac, spavao u šiptarskoj kući, ali nikada nisam bio u Bečkereku da kažeš, Negotinu, Pirotu ili u Vrbasu. Teško da će me put uopšte tamo i navesti, ali nikada nisam pomislio da ti toponimi ne pripadaju Srbiji, a kamoli da ih valja prepustitit nekome na trajno korišćenje. Ne dam svoju kujnu nikome! Tačka. I ne moram uopšte da u nju ulazim.
I ova generacija odraslih, moja generacija da kažeš, upravo i najpre zbog Kosmeta ostaće zabeležena kao najkilavija generacija u istoriji Srbalja, jer svoj posao ostavlja sinovima i unucima da rešavaju. I vrapci znaju da je ovo samo poluvreme jedne utakmice, samo naše glavešine i prvaci to ne uviđaju, uzdajući se u evrointegracije i globalizaciju.
Ponavlja se trapava i tupava teza da će, kada Srbija i Kosmet, svako za sebe naravno, uđu u EU, i taj problem biti rešen, pošto neće biti granica niti ograničenja kretanja. To zabeđuju ovi iz kruga dvojke, a niko nije postavio pitanje, ako je to sa granicama u EU rešenje, zašto se Šiptari ne pritrpe, pa da skupa sa Srbima u okviru zajedničke nam države uđu u tu Jevropu bez granica i ograničenja. Da granice nisu tako bitne, ne bi se oni toliko borili da se utore.
Nimalo tupavija nije ni teza ovih s ,,dvojke” da Šiptara ima dva miliona, pa je argument da Tači može da bude Koštunica umesto Koštunice. Srbijanski premijer, dakle. Kao da trend ,,demokratije” nije ušao i među Šiptare, te da su svi pod jednom partijom i da će svi da glasaju za jednu listu i jednog im/nam lidera. Pa i oni su podeljeni kao Srbi po partijama i strankama. I nema ih dva miliona. Najviše 1,2. Jer, na jesenjim tamošnjim izborima, koji su bili gotovo referendum uoči najavljenog proglašenja nezavisnosti, izašlo ih je zvanično 40 odsto (tvdim da je bilo najmanje 80, zbog opšte slavljeničke atmosfere), tako da ih punoletnika nema više od 900.000...
Pitanje za ovaj vikend: na koji će način i gde državljani Srbije iz južne pokrajine (Kosovo i Metohija), po nacionalnosti Šiptari, da upišu besplatne akcije javnih preduzeća Srbije? Mislite o tome.Povratak na vrh strane


PRES KONFERENCIJA OPŠTINSKOG ODBORA SRS KRALJEVO
,,U Raškom okrugu odlučili glasovi muslimana"


   • Analize pokazuju da je Tomislav Nikolić ubedljivo pobedio u Kraljevu, V. Banji i Raškoj, a katastrofalno poražen u Novom Pazaru i Tutinu, istakla Vesna Nikolić-Vukajlović • ,,U slučaju samoproklamovanja nezavisnosti Kosmeta, sve kombinacije su moguće" • Upozorenje lokalnim vlastima da kasni sa poslovima vezanim za to da Kraljevo dobije status grada

   Na konferenciji za novinare Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke Kraljevo, održanoj početkom ove sedmice, predstavnici Odbora istakli su da su analize predsedničkih izbora pokazale da je Tomislav Nikolić, kandidat SRS, u drugom krugu izbora u opštini Kraljevo dobio osam odsto više glasova od svog pritivkandidata, ali je na nivou Raškog okruga Boris Tadić (DS) ostvario ubedljivu pobedu, zahvaljujući glasovima muslimana u Novom Pazaru i Tutinu.
Prema njihovim rečima, Tomislav Nikolić je na izborima u opštini Kraljevo dobio 38.500 glasova, a aktuelni predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić, 4.700 glasova manje.
- Sa deset odsto više Tomislav Nikolić je pobedio u opštini Vrnjačka Banja, u Kraljevu je dobio osam odsto više i u Raškoj trideset i nešto posto razlike u svoju korist, dok je u Novom Pazaru i Tutinu naš kandidat katastrofalno izgubio od svog protivkandidata zahvaljujući pre svega glasovima muslimana - konstatovala je Vesna Nikolić-Vukajlović, predsednik OO SRS Kraljevo.
Analizirajući aktuelnu političku situaciju i neslaganje koalicionih partnera u Vladi Srbije, u OO SRS Kraljevo kažu da bi potpisivanje sporazuma sa Evropskom unijom značilo formalno priznavanje samoproklamovane nezavisnosti Kosova i Metohije. Na pres konferenciji je dat i komentar o eventualnoj podršci SRS delu Vlade koji bi uveo vanredno stanje u Srbiji ako bi došlo do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.
- Na sreću, sve su kombinacije moguće, a koja će da prevagne, sve zavisi, na kraju krajeva, od stava Demokratske stranke i da li će ona poslušati svoje koalicione partnere i nas kao opoziciju i da li će hteti našu podršku u Narodnoj skupštini - naglasila je Vesna Nikolić-Vukajlović.
U Opštinskom odboru SRS Kraljevo upozoravaju i predstavnike lokalne vlasti da posao na promeni statusa Kraljeva iz opštine u grad nije ni započet, iako su lokalni izbori raspisani za 11. maj ove godine, što će, prema njihovim rečima, znatno otežati izborni proces i kasnije pravno konstituisanje novih opština i organa gradske i lokalne samouprave.

RADIKALI PROSLAVILI SVOJU SLAVU
Opštinski odbor Srpske radikalne stranke Kraljevo, u utorak, 15. februara, proslavio je svoju stranačku slavu Sveta Tri Jerarha. U prostorijama OO SRS Kraljevo stranačka slava proslavljena je uz sečenje slavskog kolača i druge tradicionalne srpske pravoslavne običaje, a domaćin slave bila je Vesna Nikolić-Vukajlović, narodni poslanik SRS i predsednik Opštinskog odbora ove stranke u Kraljevu. Ona je posle proslave kritikovala predstavnike Opštinskog odbora Liberalno demokratske partije, koji su na pres konferenciji izjavili da je ,,Kraljevo evropski grad jer ima i Katoličku crkvu i Francusku koloniju i da zbog toga nije smelo da se dogodi da u ovom gradu pobedi kandidat SRS Tomislav Nikolić".


KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO LDP KRALJEVO
Vratiti evropsko lice ,,kraljevskom" gradu


   ,,Kraljevo, koje se nekada ponosilo evropskim licem i uspešnim privrednim razvojem, ekonomski sarađujući sa Slovencima, Francuzima, Poljacima i bratimeći se sa gradovima drugih evropskih zemalja, ne sme više da bude ’radikalsko’, jer je to sramota za ovaj grad" - rečeno je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora Liberalno demokratske pratije Kraljevo, održanoj početkom ove sedmice.
- Dok su ovdašnja preduzeća sarađivala sa evropskim, poput ,,Magnohroma” sa AEG-om, Fabrike vagona sa Francuzima, Česima i drugim, i dok je bilo proizvodnje i prosperiteta celog grada, tada niko nije ni pomišljao da će evrofobija biti takva da u Kraljevu odnesu pobedu radikali nad demokratskim kandidatom. Ovaj grad, koji se dičio svojim evropskim licem, sarađujući sa Slovencima i bratskim Mariborom, ne samo da ne sme da bude radikalski, već je to, blago rečeno, sramota za ovaj grad, grad u kome postoji i Katolička crkva, Francuska kolonija, izgrađen bratski industrijski pogon u Ušću. Pa, dokle smo mi to stigli? Neka se to zapitaju svi građani Kraljeva kojima je demokratija na srcu - istakao je dr Branko Đokić, menadzer Opštinskog odbora Liberalno demokratske partije Kraljevo.
Prema njegovim rečima, Liberalno demokratska partija ,,pred Borisa Tadića kao prioritet nad prioritetima stavlja uključivanje Srbije u Evropsku uniju, bez ikakvih kompromisa", jer će to imati ogroman značaj za povratak evropske i bolje budućnosti i samog Kraljeva.
- Naprotiv, dajući mandat predsedniku Borisu Tadiću da uvede zemlju u Evropsku uniju, građani su očekivali da je Demokratska stranka najmanje pozvana da iznova pravi kompromise o suštinskim pitanjima za ovu zemlju. LDP je u ranijem periodu jasno ukazivao da je politika koju oličava gospodin Vojislav Koštunica pogubna za sveukupni razvoj zemlje, te da dugotrajna kohabitacija Borisa Tadića može samo da ojača radikale. Podsećamo da smo jedva pre devet meseci imali silno natezanje oko formiranja Vlade Srbije, a da tadašnji i sadašnji premijer ni na koji način ne reprezentuje političku volju građana Srbije. Otuda se jasno nameće zaključak da svako odugovlačenje u radu institucija može samo da nanese štetu građanima i da oni nisu više spremni da se bilo ko kocka sa njihovim glasovima - rekao je Đokić.
Predstavnici Opštinskog odbora ove stranke na pres konferenciji su zaključili da ,,Liberalno demokratska partija sigurno ima odgovor na to pitanje" i da će, zajedno sa svim proevropskim i demokratskim snagama u Kraljevu, na lokalnim izborima u maju ove godine to i dokazati.Povratak na vrh strane


ŠTA SADRŽI NOVI ZAKON O TERITORIJALNOJ ORGANIZACIJI REPUBLIKE SRBIJE (1) - piše Slobodan Rajić
Kraljevo među 23 opštine sa statusom grada


   • Prema novom Zakonu, grad predstavlja teritorijalnu jedinicu koja predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar šireg područja i ima više od 100.000 stanovnika, sa mogućim izuzecima - Zakonom regulisan i status naseljenog mesta, opštine, glavnog grada i autonomne pokrajine

   Donošenjem novog Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike, 29. decembra 2007. godine, Kraljevo je, sa još 22 opštine u Srbiji, dobilo status grada, što bi, kako se procenjuje, trebalo da mu donese brojne prednosti u političkom, društvenom, ekonomskom i ukupnom razvoju u narednom periodu.
Novi Zakon propisuje da teritorijalnu organizaciju Republike Srbije čine opštine, gradovi i grad Beograd, kao teritorijalne jedinice, i automomne pokrajine kao oblik teritorijalne autonomije. Precizirano je i da teritoriju opštine, grada, grada Beograda čine naseljena mesta, odnosno područja katastarskih opština koja ulaze u sastav ovih jedinica lokalne samouprave. Granice lokalne samouprave utvrđene su granicama odgovarajućih katastarskih opština sa njene teritorije.

POTREBNI KRITERIJUMI
Osim toga, osnivanje novih, spajanje, ukidanje i promena postojećih jedinica lokalne samouprave, prema članu 4. Zakona, uređuje se u skladu sa kriterijumima predviđenim zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava, ,,po prethodno održanom savetodavnom referendumu na teritoriji tih jedinica lokalne samouprave". Nazivi opština i gradova, nazivi naseljenih mesta i katastarskih opština, kao i način njihove promene utvrđuju se takođe ovim zakonom.
U tom smislu novim Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Srbije nabrojano je 150 opština, 23 grada, grad Beograd i dve autonomne pokrajine, sa naseljenim mestima i katastarskim opštima, odnosno opštinama (za grad Beograd i AP) u njihovom sastavu.
Za Kraljevo je najbitnije četvrto poglavlje u Zakonu, koje govori gradovima kao teritorijalnim jedinicama. Članom 17. Zakona propisano je da je ,,grad teritorijalna jedinica koja predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar šireg područja i ima više od 100.000 stanovnika".
Teritorija za koju se obrazuje grad predstavlja, pri tom, ,,prirodnu geografsku celinu, ekonomski povezan prostor koji poseduje izgrađenu komunikaciju među naseljenim mestima sa sedištem grada kao gravitacionim centrom".

GRADSKE OPŠTINE
Izuzetno, ,,kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi, može se utvrditi da je grad i teritorijalna jedinica koja ima manje od 100.000 stanovnika, ako ispunjava sve ostale kriterijume predviđene zakonom".
Regulisano je takođe da se promena teritorije grada vrši na način predviđen za teritorije opštine i da ,,teritorija grada MOŽE biti podeljena na gradske opštine".
Promena teritorije grada vrši se na način predviđen za promene teritorije opštine.
Podela grada na gradske opštine, pri tom, utvrđuje se statutom grada, u skladu sa zakonom.

GRADOVI U SRBIJI
Novim Zakonom su za gradove, po azbučnom redu i nabrojanim naseljima i katastarskim opštinama, određeni Valjevo, Vranje, Zaječar, Zrenjanin, Jagodina, Kragujevac, KRALjEVO, Kruševac, Leskovac, Loznica, Niš, Novi Pazar, Novi Sad, Pančevo, Požarevac, Priština, Smederevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Subotica, Užice, Čačak i Šabac.
Prema tekstu novog Zakona, grad Kraljevo ima 91 naseljeno mesto i 85 katastarskih opština, poređanih po azbučnom redu, od Adrana do Čukojevca.
(nastavak u narednom broju)


ODRŽANA SEDNICA SAVETA RAŠKOG UPRAVNOG OKRUGA
Milion stabala za Srbiju


   Veliki projekat Ministarstva za zaštitu životne sredine, Instituta za šumarstvo Beograd i Instituta za nizijsko šumarstvo iz Novog Sada pod nazivom ,,Milion stabala za Srbiju" bio je glavna tema druge sednice Saveta Raškog upravnog okruga, u čijem radu su prošlog utorka učestvovali i predstavnici republičkih institucija.
Dr LJubinko Rakonjac, direktor Instituta za šumarstvo u Beogradu, istakao je da je za ovu akciju preko resornog Ministarstva izdvojeno oko 80 miliona, a iz sredstava NIP-a još 22 miliona dinara. To će omogućiti da se zasadi navedenih milion sadnica i pošumi oko hiljadu hektara površine Srbije. Prema rečima Rakonjca, ovako značajna akcija pošumljavanja nije sprovedena u poslednjih 25-30 godina, od vremena omladinskih radnih akcija, i njen cilj je da se sa sadašnjeg stepena šumovitosti Srbije od 27 odsto, u budućnosti postigne optimalna šumovitost od 41 odsto. Kako je objasnio Čedomir Mijović, načelnik Republičke ekološke inspekcije, pošumljavanje će se prvenstveno vršiti na zemljištu u državnoj svojini (van ,,Srbijašuma") i prioritete će imati degradirane i neozelenjene površine, industrijske zone, zaštitni pojasevi oko deponija, reka, izvorišta i obradivih polja, drvoredi, parkovi i školska dvorišta u urbanim sredinama. Opštine će od Republike dobiti kompletan zasad, a izvođači radova bi trebalo da budu specijalizovana lokalna javna komunalna preduzeća.
Zaključeno je da pošumljavanje odmah počne, sa prolećnom sezonom sadnje, a da se nastavi tokom jeseni.
Pored ovoga, na sednici Saveta razmotreni su i problemi u radu ekološke inspekcije u Raškom upravnom okrugu, o čemu je prisutne detaljno obavestila Ivanka Bogojević, načelnik Odeljenja republičke ekološke inspekcije pri Raškom okrugu. Po njenoj oceni, najveća ekološka zagađenja potiču od komunalnog otpada (,,divlje deponije") i neregulisanog i neizgrađenog sistema kanalizacije, dok su poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući zakonskim promenama i pojačanim kontrolama, smanjuju zagađenja od industrijskog otpada. Zaključeno je da se u narednom periodu ove inspekcije organizaciono, kadrovski, tehnički i edukativno ojačaju i da se saradnja i koordinacija između opštinskih i republičke ekološke inspekcije poveća, kako bi se efikasnim merama zaštita životne sredine i svest o njoj podigli na viši nivo.

OSAM STOTINA HRASTOVA ZA ŽIČU
Prihvaćen je predlog dr Miloša Babića, predsednika opštine Kraljevo, da se povodom jubilarnih osam vekova manastira Žiče, u manastirskom kompleksu, poznatom po višestoletnim hrastovim šumama, u okviru akcije ove godine zasadi 800 sadnica hrasta. Takođe, da u Ibarskoj dolini i prilazima Kraljevu zasade nove sadnice jorgovana u čast Jelene Anžujske i manifestacije ,,Dani jorgovana", kao i da se pošumi Ratarsko imanje. Dr Babić je posebno ukazao i na značaj rešavanja problema zagađenja reka od strugotine u ušćanskom i studeničkom kraju.


DARODAVCI ZA NARODNU KUHINJU CRVENOG KRSTA U KRALJEVU
Još ima dobrih ljudi


   Svakog dana u Narodnoj kuhinji bude pripremljeno oko 250 litara kuvane hrane ili 500 obroka za najugroženije sugrađane. Da bi obroci bili obezbeđeni, potrebna je pomoć humanih ljudi. Da ima onih koji žele da pomognu, dokaz su i novi darodavci koji su se odazvali molbi Crvenog krsta Kraljevo i pomogli Narodnu kuhinju.
To su: ,,Pijaca” Kraljevo, Vukić Guberinić, Zoran Simović, Božidar Ravić iz Ribnice, Boban Filić iz Metikoša i Dragan Stević - ,,Jaje-prom” iz Musine Reke.
Ukoliko i vi imate mogućnosti i želite da pomognete Narodnu kuhinju, žiro račun Crvenog krsta Kraljevo je
355-1003242-21 Vojvođanska banka.
Lice za kontakt je Sreten Jovanović, a telefoni su:
234-770 i 064/866-35-04.


NOVO POGLAVLJE TELEKOMA SRBIJE
'Alo i iz nedođije


   Telekom Srbija je zakoračio u novu eru telekomunikacija. Reč je o fiksnoj, ali bežičnoj telefoniji u CDMA tehnologiji zasnovanoj na višestrukom pristupu mreži deljenjem koda (CODE DIVISION MULTIPLE ACCESS), a prenos se omogućuje posebnim biznis karticama.
U Srbiji i u IDR CENTAR ima dosta naselja gde je zbog konfiguracije terena i visoke cene gradnje fiksnih žičanih pristupnih mreža znatno otežano pružanje univerzalnog telefonskog servisa.
Telekom Srbija je IDR CENTAR odabrao za prvo područje na kojem će primeniti ovaj tehnološki iskorak, i to u tri faze sa ukupno 60 baznih stanica i 29.500 priključaka. upravo su puštene u rad i bazne stanice u IJ Kraljevo, i to u Ratini, Bogutovcu, Dedevcima i Jošaničkoj Banji.
Ciljnu grupu sačinjavaju fizička lica sa klasičnim telefonskim priključkom, rezidencijalni korisnici sa pristupom internetu i mali biznis korisnici zainteresovani za prenos glasa, faksa i podataka.
Cena priključka iznosi 10.000 dinara bez PDV i može se isplatiti u četiri jednake rate. U cenu je uračunat i CDMA korisnički terminal, tj. telefon, koji ostaje kao osnovno sredstvo TELEKOMA, a u ponudi su dva tipa aparata: ETS 2008 i ETS 1001. Cena impulsa je ista kao u sadašnjoj fiksnoj telefoniji.Povratak na vrh strane


VELJKO ODALOVIĆ, PREDSEDNIK KOMISIJE VLADE SRBIJE ZA NESTALA LICA ZA KOSOVO I METOHIJU - piše Dragan Vukićević
Ako dođe do nasilja nad Srbima, Srbija ne sme da bude nemi posmatrač!


   • Ako i dođe do proglašenja nezavisnosti, svaki Srbin u svakom selu na Kosmetu mora da oseti efekte Akcionog plana države Srbije, da se nastavi finansiranje, pa i više nego što je bilo do sada, da se nastavi gradnja kuća i da, najzad, u oblasti bezbednosnog dela država mora ozbiljnu poruku da pošalje da će da zaštiti svoje stanovništvo na Kosmetu!

   U očekivanju najavljenog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta od šiptarskih separatista u nedelju i stvaranja presedana u međunarodnom pravu sa nesagledivim posledicama ne samo za uzavreli Balkan, nego i Evropu, čije je ujedinjenje i te kako rovito i puno suprotnosti i nedovršenosti, o mogućim iskušenjima srpskog naroda na Kosmetu i Srbiji i dvoličnosti međunarodne zajednice, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović, uoči možda najdramatičnijeg dana za Srbe u prvoj dekadi XXI stoleća, kaže:
- Očekujem da će svi napori koje čini država Srbija, i iza kojih stoji i Rusija, doprineti da Savet bezbednosti zaustavi proces koji je, nažalost, otišao predaleko i koji Amerikanci i još neke zemlje Evropske unije forsiraju, a to je da jednostranim aktom kosovski parlament proglasi nezavisnost. Nadam se da će u svetu da prevlada zdrav razum i da će biti dovoljno pametnih ljudi koji će shvatiti pogubnost takve odluke i sve moguće implikacije kako na ovom užem području tako i na širem. Jer ovaj model je nešto što će u svakom slučaju da posluži drugima da na isti način ostvare svoje ciljeve. Najstrašnije je što je ovo posledica jednog terora, jednog zločina, posledica proterivanja praktično čitavog jednog naroda sa svoje teritorije. Dakle, ovo je nasilje, koje bi bilo legalizovano ako bi se taj jednostrani akt o proglašenju nezavisnosti na bilo koji način održao. To što Evropska unija nema snage u ovom trenutku da se odupre Sjedinjenim Američkim Državama i da kaže da neće biti njihova marioneta i njihova isturena ruka, jeste njihov problem. Ali, u svakom slučaju, država Srbija mora da učini sve, pre svega diplomatskim sredstvima, da kompletni državni mehanizam jedinstveno digne svoj glas i mislim da je tu postignut visok stepen jedinstva u ovom trenutku. Da pošalje svima poruku da Srbija neće ne samo prihvatiti takav akt, već da će poništiti sve njegove odluke i da će radi sprečavanja posledica takvog akta Srbija preduzeti sve adekvatne mere.
• Simptomatično je da se najavljuje veliki broj država koje će ipak da priznaju nezavisnost Kosova, a da u poslednjih desetak godina nijedan separatistički pokret u svetu nije podržao Šiptare u nastojanju da stvore samostalnu državu u Srbiji, mada bi time ojačali svoje pozicije u vlastitim državama?
- Nisu, jer se boje povezivanja i naslanjanja na jedan ovakav separatizam kao što je na Kosmetu, koji je protkan terorizmom i zločinima, i nikom ne odgovara da u ovoj fazi tako nešto podrži. Jer, svi oni koji su separatisti i koji pokušavaju da ostvare neki svoj cilj, a to je da od jedne države otkinu jedan njen deo i naprave drugu državu, odbijaju ovakav najbrutalniji metod koji je do sada viđen. Znači, ovo je metod proterivanja naroda, pri čemu su uništene crkve, gde su popaljeni domovi, ljudi proterani sa radnih mesta, gde jednostavno količina zločina koja se desila ’99. i 2000. godine na Kosovu i Metohiji pod punim mandatom međunarodne misije, svakog iole svesnog i pametnog čoveka upozorava da takvo nešto ne podrži. Ono što je strašno jeste da zemlje koje se kod kuće suočavaju sa separatizmom ne vide opasnost od jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova, ne vide opasnost koliko će to da pothrani njihove separatiste i koliko će novih ,,pokreta” ovaj model da prepozna kao način rešenja svog separatističkog cilja. Jednostavnije rečeno, mnogo je malih Kosova u svetu. To je model koji će drugi prepoznati i koji će verovatno početi da primenjuju drugi narodi i separatistički pokreti. A to znači novi haos, novo cepanje granica, novu destabilizaciju Balkana i Evrpe, i naravno sve to može da kulminira sa mnogo većim posledicama, jer nijedan od tih separatizama neće proizvesti problem samo u svojoj zemlji, odnosno zemlji u kojoj se desio. Ukoliko se dogodi, a ne daj bože da se to u nedelju dogodi, da parlament Kosova donese jednostrani akt o nezavisnosti i da takvo nešto priznaju pre svega zemlje u okruženju, onda će se to preliti neminovno na te prostore, pa i šire, jer ništa bolja situacija nije u Makedoniji, samo što je tamo stanje pritajeno.
Na jugu Srbije trenutno je stabilna situacija, ali uopšte ne sumnjam da će eventualno neka buduća kvazidržava koju budu priznale neke zemlje pothraniti separatizam odnosno terorizam i na jugu Srbije. Šta će se desiti sa Crnom Gorom i sa još nekim oblastima koje su u projektu Velike Albanije, takođe je neizvesno.
• Hoće li odgovor Srbije biti adekvatan težini čina nasilnog odvajanja jednog dela njene teritorije?
- Verujem da su državni organi sačinili dobar plan. Jer, očigledno je da je predvidljivo šta se sve može desiti. Veliki je problem kako zaštititi srpski i ostali nealbanski narod u unutrašnjosti prostora Kosova i Metohije u slučaju eventuane eskalacije nasilja i verujem da Akcioni plan i za to ima odgovor. Jer, ako nema, onda je, da kažem uslovno, feleričan. Može se desiti da se sve druge mere primene, ali ako ne možete da sačuvate svoj narod koji postane meta napada i ako dođe do novog proterivanja ljudi sa tog prostora, ako se ponovi 17. mart 2004. godine, onda država ne može to samo da posmatra.
• Vi ste stalno prisutni na Kosmetu. Da li je naš narod tamo “spakovao kofere”?
- Narod jeste zbunjen i uplašen, ali je čvrsto opredeljen da izdrži. Nije lako uklopiti i jedno i drugo, ali taj narod je preživeo ’99, pa i 2000. godinu, narod je živeo u jednom logoru do 2004. godine. Onda je te godine doživeo novi pogrom, a od 2004. je nastavljen život u tom logoru. Kao prema onoj Njegoševoj ,,narod je ovaj umirati svik’o”, i današnji narod je navikao na to, ali će uvek naći slogu i lek. Jednostavno, teško da će doći do pokreta srpskog naroda, osim ako dođe do velike eskalacije, ali svakako da ulazak u novo nasilje tih dimenzija povlači rizik da se suoči sa odgovorom. Jer, jednostavno, tada ni država ne može da ne reaguje.
• Tači se ovih dana pokazuje u drugačijem svetlu?
- Pronaći će oni različite Slavkoviće (Hašim Tači poklonio traktor Srbinu Slaviši Slavkoviću, prim. D. V.), naći će razne ljude koji će bti promoteri njihove buduće države. Ne sme da se zaboravi da je Tači ipak zločinac koji je osuđen pravosnažnom srpskom presudom za zločin koji je počinio u ovoj državi. On je premijer pošto su dozvolile zapadne sile da takav čovek bude na čelu jedne vlade. Njihova je sramota što dopuštaju da se jedan takav čovek šeta svetom i da se predstavlja demokratom i izigrava čoveka koji govori o potrebi da se Srbi vrate i o potrebi zajedničkog života. To je jedan deo priče, a drugi je onaj koji je nama poznat, da je on zločinac koji je na pružnom prelazu kod Glogovca učestvovao iz zasede u ubijanju srpskih policajaca, i to policajaca koji su išli na posao, koji nisu bili ni u kakvoj akciji... Činjenica je da njima sada treba što više takvih Srba koji bi primili traktore, jer je tako njima najjeftinije da kupe mir, da svetu pokažu kako brinu o srpskoj zajednici, da Srbi ne treba da se brinu i da će biti na sigurnom. Ali, ne daju odgovor na pitanje koliko Srbi imaju poverenja u kosovske institucije. Recimo, procenat Srba i nealbanaca koji su učestvovali na prošlim tamošnjim izborima je najjača poruka koju je srpski narod mogao da da i međunarodnoj misiji na Kosmetu, ali i prelaznim kosovskim institucijama. Znači, to je jednostavan odgovor naroda: nećemo u takve institucije, ne verujemo vam, jer najveći zločini i najveći egzodus dogodio se upravo pod patronatom te misije. Mi i dan-danas tražimo više od 550 Srba i nealbanaca koji su kidnapovani u tom periodu. Preuzeli smo više od 300 tela, sahranili te ljude, a u Prištini se i sada nalazi više od 450 tela kojima ne može da se utvrdi identitet, što govori, blago rečeno, o neprofesionalnom i neodgovornom odnosu onih koji su se bavili ekshumacijama i identifikacijom ’99. i 2000. godine, a koji su u kampanji traženja dokaza protiv Slobodana Miloševića prekopali Kosovo i Metohiju i našli 4.019 tela. Od toga su identifikovali 2.001 telo, a 2.018 su sahranili na, za nas i danas, nepoznatim lokacijama, a od 2.001 tela 2.000 su bili Albanaci, a samo jedno telo Srpkinje. To govori da su ciljno tražili, da ih srpske žrtve nisu interesovale i da jednostavno tu postoji mogućnost pogrešne identifikacije. I to je proces koji ćemo tek otvoriti.
Ali, hoću da potenciram da je, od dolaska međunarodne misije na Kosmet, više od hiljadu ljudi kidnapovano. Više od 2.500 Srba je ubijeno i identifikovano od 1998. i još tragamo za 550 čija je sudbina krajnje neizvesna i mala je verovatnoća da među njima ima još živih. Znači, više od 3.000 Srba su ubili albanski teroristi, i za te zločine niko ne odgovora. Zamislite da nekome ko na temelju takvih zločina pravi državu - Srbi veruju?! U takvu avanturu se upuštaju Albanci, i ja razumem šta oni hoće, ali ne mogu da shvatim one koji ih u tome podržavaju, a sve ovo znaju!?
• Kako će po Vašem mišljenju da izgleda Kosmet od ponedeljka, ukoliko u nedelju Šiptari proglase nezavisnu državu?
- Biće tenzija, ukoliko se proglasi nezavisnost, uslediće diplomatske aktivnosti, ali će i državni organi biti u pripravnosti i spremni da primene Akcioni plan kako bi se najpre zaštitili Srbi, da se pomognu kako se ne bi osetili nijednog trenutka da su u nekoj drugoj državi i da nastave da funkcionišu kao danas, uprkos teškoćama kojima će najverovatnije biti izloženi. Najvažnije je da ne dođe do eskalacije nasilja, jer bi to bilo pogubno po ukupne odnose, po ukupan mir, jer bi to izazvalo reakciju. Verujem da će u Srbiji biti dovoljno onih koji će dići svoj glas protiv toga, da će one stranke koje u ovom trenutku ne misle kako misli većina Srbije biti u apsolutnoj manjini, jer to je, mada je njihovo legitimno pravo da misle kako misle, pogubno po državne i nacionalne interese. Mislim da dolazi vreme ukupnog pročišćenja u Srbiji kada je u pitanju Kosovo i Metohija na političkoj sceni Srbije. Mnogi će sada morati da daju vrlo jasne odgovore, pa i na pitanje da li nam je bliža Evropska unija, koja jednostrano šalje misiju i doslovno okupira deo teritorije Srbije, i kakav je naš interes da sa takvom Unijom ulazimo u bilo kakve aranžmane. To je visoko državno pitanje, kao što ćemo morati da propratimo još jednu dimenziju, a to je kako će se Rusija i one zemlje koje u Savetu bezbednosti nisu za to da se podrži nezavisnost Kosmeta nego za nastavak pregovora i nastavak misije u okvirima Ujedinjenh ancija, ponašati i koje će poteze povući. Ipak su to velike sile koje, braneći međunarodno pravo, brane mir u regionu, ali i u svetu. Postaviće se, uostalom, i pitanje kredibiliteta brojnih međunarodnih organizacija, pa i same Organizacije ujedinjenih nacija, jer i međunarodna mirovna misija je pretvorena u misiju koja omogućava albanskim separatistma i teroristima da ostvare svoj najveći strateški cilj. Misija će se pretvoriti sada ne u najvećeg promotera, nego tvorca nekakve buduće kvazidržave koja se pravi dole. Održavanje sednice Saveta bezbednosti (sinoć, prim. D. V.) dobar je potez i to je prilika da se Savet bezbednosti jasno opredeli prema takvom aktu. Jer, Savet bezbednosti mora da poništi jedan takav akt zato što Savet bezbednosti mora da štiti integritet i suverenitet svoje članice, a Srbija je u Ujedinjene nacije primljena sa Kosovom i Metohijom kao svojim delom. Dakle, ako Savet bezbednosti dozvoli prekrajanje granica jedne svoje članice, ceo svet će se osetiti nesigurno i niko više neće imati poverenja da u okviru Saveta bezbednosti ostvaruje svoje ciljeve.
• Stiče se utisak da međunarodne organizacije na Kosmetu, uoči donošenja odluke o nezavisnosti, aktivno učestvuju u širenju defetizma među nealbancima. Kakvo je Vaše viđenje?
- Međunarodni vladin i nevladin sektor, uključujući i Kfor, već nekoliko mesec širi među srpskim stanovništvom ideju o planovima evakuacije, pomeranjima stanovništva, o budućim kriznim i kritičnim situacijama i tako unose dodatnu pometnju, pa i paniku. Oni zapravo nemaju mnogo planova, ali su puni priče o pripremljenim prihvatnim centrima, planovima evakuacije, o obezbeđenim kontingentima hrane u slučaju prisilnog pomeranja stanovništva, i to opasno deluje na ljude, naročito u seoskim sredinama i enklavama sa malim brojem nealbanskih porodica. Verujem da neće doći do eskalacije i pomeranja stanovništva i da Srbi neće podleći psihozi koju stvara međunarodni faktor, da će ostati na svojim ognjištima i da će se tamo i samim ostankom boriti za očuvanje svog suvereniteta. Upravo stoga je bitno da Akcioni plan zaživi. Da, ako dođe do proglašenja nezavisnosti, svaki Srbin u svakom selu na Kosmetu mora da ga oseti, da se nastavi finansiranje, pa i više nego što je bilo do sada, da se nastavi gradnja kuća i da, najzad, u oblasti bezbednosnog dela država mora ozbiljnu poruku da pošalje da će da zaštiti svoje stanovništvo na Kosmetu.Povratak na vrh strane


INTERVJU: MILOVAN DRECUN, VOJNO POLITIČKI KOMENTATOR - piše Dragan Vukićević
Amerika hoće nezavisno Kosovo za sebe!

   • Srbija nema potrebe da posebno blokira jednostrane akte šiptarskih separatista, niti može nešto posebno da utiče na njihovo ponašanje. Očigledno da Srbija tu nema šta da traži, ali u međunarodnim legalnim institucijama Srbija uz pomoć Ruske Federacije može puno da postigne, i ona to koristi maksimalno, tako da je nezavisnost Kosova kao kategorija neizvesna u budućnosti i takva nezavisnost nema nikave šanse da opstane

   Šiptari će proglasiti nezavisnost... I - šta je tu novo?! I do sada je to teritorija na jedan način izvan Srbije, a pod međunarodnim protektoratom. Ono što će se promeniti jeste samo to da će proglasiti državu koja neće imati pun međunarodni kapacitet, jer kao lažna država neće moći da postane članica Ujedinjenih nacija i mnogih drugih izuzetno važnih međunarodnih institucija koje su bitne za funkcionisanje jedne legalne države. Zatim, urušiće se nasilno Rezolucija 1244 i doći će jedna misija koja nema nikakvu pravnu osnovu za to. To će praktično biti okupacija Kosova i Metohije kao sastavnog dela Srbije od strane Evropske unije, i to je praktično najznačajnija podrška otcepljenju Kosmeta. Postaviće se odmah i pitanje mandata Kfora, jer ako Rezolucija 1244 bude poništena jednostranim aktom šiptarskih separatista, postavlja se pitanje da li ona u drugom delu, recimo, može da važi, da Kfor ostane i dalje, da li će to biti Nato snage ili će to biti snage Evropske unije... Ovim rečima za ,,Ibarske novosti” vojni komentator Milovan Drecun komentariše najavu mogućnosti da u nedelju Šiptari proglase nezavisnost Kosmeta, očekujući da neće biti nasilja niti egzodusa, a da će država Srbija, pomognuta pre svih Rusijom, uspeti da u krajnjem ishodu zadrži Kosmet u svom sastavu.
- Dugoročno gledano, na Kosmetu će biti nestabilna situacija koja se neće rešiti, nešto nalik Kipru recimo, gde takvo stanje traje evo više od 30 godina. Jedino se postavlja pitanje kako će reagovati Srbi u onim područjima gde žive kompaktno, recimo na severu Kosmeta. Oni to neće prihvatiti. Postavlja se i pitanje da li će njihovo neprihvatanje te jednostrano proglašene nezavisnosti biti razlog da šiptarski separatisti pokušaju da nasilno stave taj deo teritorije pod svoju kontrolu, ili će to biti razlog da Šiptari na jugu centralne Srbije pokušaju da proglase nekakvu autonomiju ili priključenje toj nazovi nezavisnoj držvi Kosovo. Sa druge strane se takođe otvara pitanje da li će i koliko biti strpljivi šiptarski separatisti i u Makedoniji i da li će oni početi da izazivaju incidente kako bi realizovali svoj strateški cilj, a to je pripajanje Kosovu, a kasnije i Albaniji. Dakle, jedino što je neizvesno jeste pitanje da li će se šiptarski separatisti, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država i Natoa, odlučiti za nasilje na Kosovu i za širenje destabilizacije na Makedoniju i jug centralne Srbije, dok je sve drugo izvesno. Izvesno je takođe da ta nazovi država nema ni ekonomski, politički i bezbednosni kapacitet samoodrživosti. Upravo zbog nemogućnosti da bude bezbednosno samoodrživa, ona će biti pod zaštitom snaga Natoa, koje će verovatno biti maskirane kao Kfor, mada je pitanje njihovog mandata problematično ukoliko dođe do proglašenja nezavisnosti. Tamo ne postoji ni ekonomska samoodrživost i tu Srbija može sa punim pravom da zavede ekonomsku blokadu prema Kosovu i za to legitimnost ne može niko da joj ospori. Zatim, nema ni političku samoodrživost, jer su na vlasti poznati i okoreli teroristi, ratni zločinci i vođe organizovanih kriminalnih grupa, koji će sve učiniti da Kosovo ne bude nikako zasnovano na demokratskim institucijama i na parlamentarizmu, već isključivo na organizovanom kriminalu, zloupotrebi vlasti i nefukncionisanju institucija. Dakle, stvara se jedna rak-rana koja će sigurno ostaviti veoma teške posledice na evropsko integrišuće tkivo, a svakako posebno na Srbiju i ovaj region Balkana.
• Da li Srbija Akcionim planom može da onemogući stvaranje nezavisne države Kosovo?
- Srbija ne može da blokira jednostrane akte šiptarskih separatista i podršku pojedinih država ili organizacija, poput pojedinih zemalja Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, ali može da blokira legalan put za dobijanje nezavisnosti bilo koje teritorije, a to je put koji vodi preko Saveta bezbednosti i može da blokira pozivajući se na Rezoluciju 1244, zahvaljujući prevashodno Ruskoj Federaciji. Dakle, što se tiče pravnog statusa Kosmeta, Srbija je već blokirala tu nezavisnost i ona će i dalje da blokira svakako, a oni potezi koji se samo nagoveštavaju poslužiće samo da se svi oni koji učestvuju u jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosmeta nateraju da uskoro, kroz godinu, dve, pet, ponovo proces vrate u Ujedinjene nacije, i to je jedan jedini legalan način sa punim kapacitetom da se reši status Kosmeta, a taj status jeste predviđen u okviru Srbije. Dakle, ako posmatramo pravnu stranu, međunarodno pravo i taj legalan put, Srbija svakako može, i to već radi i radiće i ubuduće, najpre uz pomoć Ruske Federacije, da blokira, i to veoma uspešno, nezavisnost Kosmeta. Jer da to Srbija nije uradila uz pomoć Ruske Federacije, odnosno bez Ruske Federacije u Savetu bezbednosti, Kosmet bi odavno bio izgubljen, odnosno da je u Savetu bezbednosti prošla rezolucija na osnovu Ahtisarijevog plana.
A Srbija inače nema potrebe da posebno blokira ove jednostrane akte šiptarskih separatista niti može nešto posebno da utiče na njihovo ponašanje. Očigledno da Srbija tu nema šta da traži, ali u međunarodnim legalnim institucijama Srbija, ponavljam, uz pomoć Ruske Federacije, može puno da postigne, i ona to koristi maksimalno, tako da je nezavisnost Kosova kao kategorija neizvesna u budućnosti i mislim da ta nekakva nezavisnost nema nikave šanse da opstane.
• Da li može da se očekuje da tu nezavisnost Kosova pojedine države počnu da priznaju već od ponedeljka?
- Svakako. Odmah će je priznati zemlje Evropske unije. Nisam, istina, uvideo da će to uraditi kao organizacija, ali će je priznati pojedinačno i Sjedinjene Američke Države, iz Evrope pre svega članice Saveta bezbednosti Velika Britanija i Francuska, odmah će nezavisnost Kosova priznati Albanija, pretpostavljam Makedonija, Slovenija, verovatno i Hrvatska, a činim mi se i režim Mila Đukanovića, koji u toj antisrpskoj histeriji, siguran sam, evo dolazi do vrhunca priznanjem jednostrane nezavisnosti Kosmeta... Dakle, biće zemalja koje će priznati, ali ono što je najvažnije, u Savetu bezbednosti neće moći na legalan način, a to je jedan jedini način, da bude sprovedena ta nezavisnost, jer će to sgurno blokirati Rusija. Sve ostalo su njihove priče. Ta priča nije sa pravnom podlogom. To, dakle, nije međunarodno legitimna priča, to je rpiča o jednostranom proglašenju nezavisnosti, o jednostranim nasilnim aktima o kojima sada, nažalost, stoje institucije poput Evropske unije, Natoa i velike zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država, ali ne stoje Ujedinjene nacije.
• Pre nekoliko dana mediji su izvestili da su povećane snage Kfora u severnom delu Kosmeta gde su Srbi najviše koncentrisani, i to uz obrazloženje da izvode jednomesečnu vojnu vežbu uz pretpostavku dočeka većeg broja izbeglica nešiptara. Zašto se takva farsična vežba izvodi baš tu i da li postoji opasnost od sukoba?
- Svakako da postoji scenario da šiptarski separatisti dovrše etničko čišćenje na području gde su Srbi kompaktni. Za to su već napravljeni gotovi planovi. Postoji mogućnost da se pokrene širi talas nasilja koji bi obuhvatio i susedna područja, poput Preševa, Bujanovca ili Makedonije, ali će sve to zavisiti od procene šiptarskih separatista i Sjedinjenih Američkih Država, i svakako Evropske unije, da li bi eventualno novi talas nasilja doprineo stabilizaciji jednostrano proglašene lažne države ili bi je možda udaljio od priznanja mnogih zemalja. Mislim da im u ovom trenutku nije potrebno nasilje i da je raspored Kfora takav da ne može da zaštiti Srbe od eventualnog nasilja, već da Kfor prvenstveno pokušava da spreči moguću reakciju Srbije u smislu da pošalje regularne snage, barem na sever, da zaštiti srpski živalj od pokušaja da se taj deo nasilno stavi pod kontrolu šiptarskih separatista. Dakle, to jeste jedno otvoreno pitanje i treba imati u vidu upozorenje Cie Kongresu i američkom Senatu da je moguće da se posle proglašenja nezavisnosti Kosova sukobi rasplamsaju i da se prošire dalje na Makedoniju i na jug centralne Srbije. Zaista mislim da je jedan od ključnih strateških ciljeva velikoalbanskih separatista da etnički očiste Kosovo i da onda nastave realizaciju projekta Velike Albanije. Prema tome, nasilje je moguće, ali u ovoj fazi mislim da njima nasilje ne odgovara, osim ukoliko oni ne procene da bi imali blagu reakciju međunarodne zajednice ako bi nasilje sproveli u trenutku proglašenja nezavisnosti. Međutim, mislim da to ne bi bilo racionalno ponašanje i bilo bi protiv njihovog interesa posmatrano iz njihove perspektive.
• Hašim Tači je u svojstvu premijera ovih dana posetio dve srpske enklave. Pri poslednjoj poseti Srbinu Slaviši Slavkovću poklonio je traktor uz poziv da ne napuštaju Kosmet. Kako taj njegov čin Vi komentarišete?
- Pa, dao im je traktor kako bi uskoro mogli, sa nešto malo krpica koje bi na brzinu prikupili, da probaju da izvuku živu glavu bežeći u Srbiju.
• Nedavno je profesor Dragan Simeunović u jednom intervjuu naveo podatak da Šiptari na Kosmetu prihvataju zatvorenike iz zatvora Gvatanamo na Kubi i da šalju dobrovoljce u Avganistan i da su time “kupili” američku podršku za nezavisnost. Kakva su Vaša saznanja o tome?
- Ne bi Šiptari nikada mogli da kupe američku podršku da Sjedinjene Američke Države nemaju strateške interese u proglašenju nezavisnosti Kosmeta. I to je prvo. Drugo, tačno je da se vrši regrutacija Šiptara, ali i u Makedoniji i na Kosmetu za odlazak u Irak i Avganistan, da li da tamo rade kao civilno osoblje ili da budu u američkim vojnim bazama, ali to nije zvanična politika kosovskih institucija da oni regrutuju te ljude, već to rade američke privatne agencije za potrebe vojske Sjedinjenih Američkih Država.


ĆOŠAK
Jeretik


   Istraživanje javnog mnjenja kaže da je više od dve trećine građana Srbije svesno da je Kosovo izgubljeno i da država Srbija može malo toga da uradi…
Daleko od toga da spadam u one koji bi se lako odrekli dela teritorije, ali ne spadam ni u one koji bi bez trunke griže savesti gledali kako tuđa deca ginu… Ja više oblačiti uniformu neću! Dosta je, brate! Nekako, ovom Kraljevu sve blizu? I Zapadna Slavonija i Bihać i Knin i Kosovo… Po tim gudurama sretao sam razne. Kragujevčane. Čačane, Valjevce, Leskovčane…. Nisam sretao Beograđane… Oni su, nekako, bili pošteđeni ratnih nevolja (ako nisu bili dobrovoljci). Valjda nije bilo prijatno u prestonici sahranjivati poginule vojnike. Kod nas u provansi je drugačije. Na sahranama se jede, pije…
U glavnom gradu nema protesta domicilnih rezervista? Nije im stalo do love? Možda su svoj patriotizam izdigli iznad pitanja neisplaćenih dnevnica?
Hoće li biti rata? Siguran sam, neće! Nemamo više taj potencijal. Potrošili smo taj gen u svim izgubljenim sukobima, tokom poslednje decenije dvadesetog veka… Jedan za drugim. Da li smo bili u pravu? Odgovor na to pitanje nebitan je nama, a kamoli belom svetu. Potpisivali smo sramne sporazume i rezolucije pretvarajući ih u pobede. Sad se češemo i gde ne svrbi…
   Preostalo je da srušimo poslednji veliki srpski mit. Mit o Kosovu. Oni koju su bolje upućeni, reći će vam da je sve završeno još u Kumanovu. Sveta srpska zemlja, da se ne zezamo, prodata je za dobre pare, od kojih su u Kraljevu, Kragujevcu, Nišu, Beogradu (u Čačku baš i nisu) pokupovani stanovi, lokali, kuće, imanja. Od Šiptara - sve nam je mrsko, sem para. Sveta srpska zemlja je samo konvertovana u monetu sa oznakom E… Lova se, kao posle svakog rata, okrenula brzo. Svetinje su ostale. Čuvaju ih monasi i vojnici. Italijani, Šveđani, Francuzi…
   Nas, obične smrtnike, zbunjuje politička tarapana. Nijedan od političara sa vrha nema m… da narodu kaže da je u ratu, koji smo izgubili 1999. godine, otišla i Sveta srpska zemlja! To nije politički pragmatično. Ko od političara u ovoj zemlji, izuzev Čedomira Jovanovića (videli ste kako je prošao na izborima), ima hrabrosti Srbima da kaže ono što oni ne žele da čuju? Niko! Zato što bi na taj način iskopao sopstvenu političku raku… Problem je što u nedostatku političke hrabrosti, zarad dnevnih poena, tuđu muku i nade zloupotrebljavaju obećavajući da će Kosovo zauvek ostati srpsko… Neće, jer se u dvorištima srpskih kuća igraju tuđa deca. Voleo bih da grešim i da me ljudi, s razlogom, ispljuju na ulici, zbog reči. Da mi kažu da sam izdajnik, jeretik, šta god im volja, samo nek Kosovo ostane u sastavu Srbije. Nažalost, mislim da su skeptici u pravu. To znaju i premijer, i predsednik države, i lideri svih relevantnih političkih partija, ali ne bi to izgovorili glasno ni po koji cenu… Kosovo je jedina velika tema kojom će se u narednim godinama potkusurivati predstavnici trenutno vodećih političkih partija. Baš to! Kosovo će im služiti za međusobno potkusurivanje i ništa više.
   Ni trenutna situacija ne izgleda drugačije... - Ne damo Kosovo ni po koju cenu! - Riču sa skupštinskih govornica i predizbrnih mitinga preplaćene profesionalne patriote. Ne damo ni mi, ali nismo čuli da nam je iko konkretno objasnio kako da ga sačuvamo. Svojim lepim željama? Oružjem? Čime, i koliko to košta? Znamo li ko plaća račun? E, to znamo! Uvek, bre, pukne po leđima sirotinje kada političke kreature, izronile iz smutnih vremena, odluče da plivaju tamo gde drugi ne bi ni preko mosta. Malo mi je muka od one Pašićeve rečenice, prema kojoj je narod stoka koja se množi, plaća porez i ide u rat.
Međunarodni pravni poredak, na koji se toliko pozivamo, reaguje planski, taktički, sa unapred konkretno pripremljenim merama. Za početak, kao ilustracija, poslužiće vam trenutni kurs evra… Ukoliko imate kredite, u narednom periodu očekujte rast kamata, jer svetski bankari su nas ponovo procenili kao rizično tržište. Bam, čvrga! Za početak, rekoh.
’Ajd da, na kraju ovog teksta, unesem malo optimizma. Zamislite, Kosovo ostaje naše i Šiptari prihvataju državu Srbiju kao svoju. Po broju poslanika premijer je Šiptar, a trećina poslanika u Skupštini Srbije nosi slušalice za simultano prevođenje. Kako Vam to zvuči? Prihvatljivo?
A.K.Povratak na vrh strane


MALO POZNATO O POZNATOM UŠĆANSKOM POVRTARU - piše Marko Slavković
Jurnjava za Jordanovim rasadnicima


   • U sedam plastenika, na šest ari placa, Jordan Jovanović proizvodi rasadu najpoznatijih evropskih povrtarskih kultura: paradajza, paprike, luka, spanaća, salate, ljutih papričica, krastavaca, bostana... Proizvodnja je modernizovana, a proizvode plasira na području Raške i Novog Pazara

   Ušće je od Kraljeva udaljeno pedesetak kilometara. Zna se to. I ono nije ,,preko sveta” da se, recimo, za neke tamošnje ljude, kao što je Jordan Jovanović, do sada u Kraljevu nije znalo. Barem je za njega trebalo da znaju poljoprivrednici. Najpre oni.
Jordan je ne samo poznati povrtar, već je zanimljiv i kao sagovornik i, posebno, kao čovek koji je spreman da svoja iskustva prenese svima koji su za uspešno povrtarstvo zainteresovani. A njegovo iskustvo je bogato i dragoceno, jer se plasteničkom proizvodnjom povrtarskih kultura bavi trideset godina. Na šest ari zemljišta ima sedam platenika koje koristi prvenstveno za rasadu. Proizvodi najpoznatije evropske vrste paradajza, uglavnom izraelske i holandske hibride, a to je ono što tržište najviše traži. Rasad je sav u supstratima koji su sterilisani i dezinfikovani, što isključuje biljne i povrtarske bolesti i korov. Toga nema. Drugim rečima, biljke su potpuno zdrave i spremne za sadnju.
Svoje proizvode, skoro devedeset odsto, Jordan plasira na području Raške i Novog Pazara, a desetak procenata u Ušću i minimalno u Kraljevu, najviše zbog problema sa obezbeđivanjem tezge i lokacije.
Pored kvalitetnog paradajaza, Jordan proizvodi i hibride, odnosno vrste najkvalitetnije paprike, ali i najpoznatije vrste ljutih papričica.
Jordan kalemi i bostan, ali priznaje da mu kalemljene nije išlo onako kako je on želeo. S obzirom na to da su to hibridi, odlučio je da plaća radnika da obavlja poslove kalemljenja. U svojoj bašti dorađuje šta treba i uvek sredinom aprila ima bostan spreman za sadnju na otvorenom polju. Naravno, tvrdi Jordan, to su ekstra kvalitetne vrste bostana. Tu se podrazumevaju i vrste koje rano daju plod, ali ima i onih koje kasnije sazrevaju. Prema želji.

SEZONA POČINJE - KRAJEM GODINE
Dakle, Jordanov osnovni proizvod je rasada povrtarskog povrća, tako da sezona rada u plastenicima počinje krajem godine. Tada Jordan počinje isporuku spanaća, salate i luka. Jedna vrsta luka, poznata kao ,,srebrenac”, već je spremna za prodaju (početkom februara), spanaća i salate ima tokom cele godine. Ove tri vrste plasiraju se do početka aprila, a onda stupaju na snagu rasade. Među ranim kulturama treba pomenuti i rotkvice, koje stižu za upotrebu, znači za konzumiranje, početkom marta. Što se krastavaca tiče, oni u plasteniku sazrevaju bez grejanja, tako da se kod Jordana salata od krastavaca može imati već za Đurđevdan. Zanimljivo je da Jordan krastavac ne gaji uz kanap, već uz mrežu, posebnu, dužine 120 ili 180 centimetara, što zavisi od veličine plastenika. Inače, naučno je dokazano, tvrdi Jordan, da biljke u plasteniku ne sazrevaju veštački, kako se pogrešno misli, već im se samo daje mogućnost da u idealnim uslovima 24 sata konstantno ,,rade”.
- Od 1978. godine, kada sam se vratio iz Trstenika, gde sam bio zaposlen, da mi nije bilo plastenika, bio bih na ,,minus nuli”. Ovako sam na ,,pozitivnoj nuli” - izvodi Jordan svoju računicu.
On posebno ističe devedesetu godinu, kada je imao samo tri ara zemljišta sa plastenicima, pa je, kasnije, dokupio još toliko.
- Te godine, u aprilu, maju i junu, ja sam zaradio 20.000 nemačkih maraka. Dakle, za tri meseca, sa plastenicima na tri ara! Takve godine ne mogu da se ponove, ali sam zadovoljan - iskren je Jordan.
Za navodnjavanje u plastenicima, Jordan je kupio ,,spravu” iz koje curi kap po kap, čime se voda štedi za 70 odsto, a vreme za skoro sto odsto. Ceo posao se završava sa samo dva ventila. Slična je ,,procedura” i sa prehranom biljaka. I jedan i drugi sistem su veoma funkcionalni i isplativi. Uz ove sisteme, Jordan ima i svetiljke, koje zamenjuju sunčevu svetlost. Zato i ima uspeha u proizvodnji, jer ništa nije prepustio volji prirode, odnosno daru sa neba.


UŠĆANSKA RADIONICA TKANJA POZNATA I VAN SRBIJE
Etno baština u modernom ruhu


   U užem delu Ušća, nedaleko od ibarskog mosta, preko koga magistralni put vodi prema Raški i dalje, Svetlana Miletić je u svom domu, pre četiri godine, otvorila radionicu koja je, za kratko vreme, postala poznata i van granica naše zemlje. To je radionica ,,Misano”, u kojoj se isključivo rade unikatne stvari. Izrađuju se ručno tkani materijali, odevni predmeti, galanterija i tekstil za enterijere, razboji i prateća oprema. Za tkanje se koriste, uglavnom, prediva prirodnog porekla: vuna, lan, pamuk, svila i viskoza, a nešto manje sintetička prediva.
   Prema rečima vlasnice ,,Misana”, Svetlane Miletić, osnovna ideja radionice je očuvanje etno baštine Srbije i drugih balkanskih zemalja, prilagođavanjem starih tehnika i uzoraka novom načinu života i odevanja. U tom cilju održavaju se brojne i vrlo posećene revije odevnih predmeta iz kolekcija jesen-zima i proleće-leto. Česta je i prezentacija etno kolekcija. Održavaju se i izložbe enterijera, a nisu retke ni izložbe i revije sličnih motiva. I, što je za ,,Misano” najbitnije, interesovanja za ove revije i izložbe su velika.


UŠĆANSKA LEGENDA I STVARNOST - piše Marko Slavković
Crkva sa dva imena


   • Crkvu Svetog Nikole, u Trnjacima kod Ušća, narod od davnina naziva još i Sretenje, jer su se, po legendi, na tom mestu izmirila braća Vukan i Stefan Prvovenčani

   U neposrednoj blizini Ušća, u mestu zvanom Trnjaci, na levoj strani puta, idući ka manastiru Studenici, na ušćanskom groblju, nalazi se crkva posvećena Svetom Nikoli. To je stvarnost.
Crkva je sazidana na mestu na kome su zavađena braća, Vukan i Stefan Prvovenčani, izašla da susretnu mošti svoga oca Nemanje, koje je Sveti Sava nosio iz Hilandara u Studenicu. To je legenda.
Zbog toga ovu crkvu u narodu zovu i Sretenje.
Crkva je dugo bila u ruševinama, ali je Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva 1968. godine izvršio obimne konzervatorske radove, pa je crkva sada pod krovom. Prema sačuvanim ostacima fresaka i elemenata gotike, pretpostavlja se da crkva pripada kraju trinaestog ili početku četrnaestog veka. Zidana je pritesanim kamenom peščarom, a pokrivena kamenim pločama. Ima prozore sa svake strane.

LEGENDA O DVOIMENOJ CRKVI
Verovatno da su postojali izvesni zapisi, na osnovu kojih je narod satkao legendu, da je knez Vukan Nemanjić, brat Svetog Save, i sin Stevana Nemanje, bio nezadovoljan svojim položajem u odnosu na brata Stefana Prvovenanog, pa je planirao neku vrstu osvete. Vukanu je smetalo što je njihov otac, Sveti Simeon (Stevan Nemanja), postavio njegovog brata Stefana za velikog župana, a ne njega. Kada im je otac, monah Simeon, umro u manastiru Hilandaru, brat se pobunio protiv brata. Za vreme njihove četvorogodišnje svađe, i ratovanja, Srbija je ubrzano ekonomski propadala, a veliki broj Srba se odselio u strane zemlje.
Sveti Sava je nekoliko puta bezuspešno pokušavao da izmiri braću i u tome je uspeo tek 1207. godine, kada je mošti svog oca, Svetog Simeona, iz Hilandara preneo u Srbiju. Tada su se u Trnjacima, kod Ušća, braća srela i nad moštima svoga oca pomirila. Od tog trenutka Srbija postaje kulturno i duhovno utemeljena država i počinje ponovo ekonomski i vojno da jača. Na mestu sretenja i pomirenja braće podignuta je crkva posvećena Svetom Nikoli, koja se u narodu još zove i Sretenje. Tu se svake godine, na dan Sretenja Gospodnjeg, 15. februara, proslavlja slava ove crkve i jednog od najvažnijih događaja u srednjovekovnoj srpskoj istoriji. Tako će biti i danas, 15. februara 2008. godine.Povratak na vrh strane


  REHABILITOVAN MILORAD PEŠIĆ, DRAŽIN KOMANDIR - piše Ivan Rajović
Streljan zato što je branio Srbe od arnauta i muslimana

   Okružni sud u Kraljevu, kao vanparnični, u veću sastavljenom od sudije dr Ilije Zindovića, predsednika veća i sudija: Marine Ilić i Cmiljke Mladenović, članova veća, u pravnoj stvari predlagača Marka Pešića iz Kraljeva, koga zastupa punomoćnik adv. Miloš Antonović iz Kraljeva, radi rehabilitacije pokojnog Milorada Pešića iz Raške, po završenom postupku dana 15. maja 2007. godine u prisustvu predlagača i njegovog punonomoćnika, doneo je Rešenje kojim se usvaja zahtev Marka Pešića za rehabilitaciju oca mu Milorada, rođenog 06.03. 1908. godine u Raški. Milorad je streljan kao narodni neprijatelj dana 23.05. 1945. godine, a kao žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga, pa se utvrđuje da su ništave posledice presude Okružnog suda u Čačku kojom mu je konfiskovana sva imovina.
U obrazloženju ovog rešenja se, dalje, kaže kako je Marko Pešić iz Kraljeva podneo zahtev za rehabilitaciju svoga oca. U zahtevu i izjavi pred sudom naveo je kako je njegovog oca okupacija zatekla u svojstvu rezervnog oficira u Komandi mesta u Raški, odake je 3. avgusta 1941. godine kao ratni zarobljenik odveden u Beograd. Kada je Raška administrativnom podelom pripala Zetskoj banovini, on je 03.10.1941. otpušten kući sa ostalim oficirima, a odmah potom pristupa Pokretu Draže Mihailovića i biva postavljen za komandira Četvrte čete (Postenjski vod) pod komandom Radovana Ivkovića. Kada je Dragomir Pavlović 1942. godine formirao Deževski odred u Varnavi, Milorad je prešao u taj odred i zamenio Dragomira na dužnosti komandira odreda. Na spisku Vojno-istorijskog arhiva oficira i podoficira Javorskog četničkog korpusa upisan je pod rednim brojem 27. Pokojni Milrad je učestvovao u odbrani Raške od Nemaca novembra 1941. godine i odbrani sela Radene u Štitarskoj opštini septembra 1943. i u odbrani srpskog stanovništva od albanskih nacionalista. Pri povlačenju kroz Bosnu kod Goražda ga zarobljavaju partizani, koji ga streljaju u Užicu maja 1945. godine, bez presude. Osim što je učestvovao u borbi protiv Nemaca, nikakav zločin nije učinio. Presudom Okružnog suda u Čačku 1946. godine konfiskovana mu je celokupna imovina.
Radi rešenja ove pravne stvari sud je izveo dokaz saslušanjem predlagača Marka Pešića, svedoka Miroslava Dabića iz Kraljeva i Mladena Maleševića iz Raške, izvršio uvid u potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova FNRJ i druge relevantne spise, pa je ocenom svih izvedenih dokaza našao da je zahtev predlagača osnovan.

NIJE BIO NARODNI NEPRIJATELJ
Naime, po oceni Okružnog suda, izvedeni dokazi ne ukazuju na činjenicu da je pok. Milorad Pešić učinio zločin protiv čovečnosti ili zločin protiv naroda i države te da nema elemenata na osnovu kojih se moglo smatrati da je isti bio narodni neprijatelj. U vreme dok je boravio u formiranom Deževskom odredu branio je srpski narod od arnauta i musimana koji su napali srpski živalj iz Drenice, Pazara i Peštera. Na Goliji, iznad sela Banjska, branio je srpski narod od ,,Šulc" policije (dobrovoljci muslimani u nemačkoj uniformi). Prema iskazu svedoka Mladena Maleševića iz Raške, rođenog 1932. godine, stoji da je Pešić važio za poštenog čoveka, što potvrđuje i drugi saslušani svedok Miroslav Dabić, da je uživao ugled u sredini gde je živeo, a u toku 1943. godine spasao je dobar deo lica koja su Nemci u raciji pokupili da bi vodili konje i magarce za Grčku, a među njima je bio i otac svedoka Mladena Maleševića. Bezbednosno-informativna agencija i Istorijski arhiv ne podseduju dosije za pokojnog Milorada Pešića.
Napred utvrđene činjenice i okolnost da je Milorad kasnije otišao za Bosnu, te da je kao četnik uhvaćen kod Goražda, a kasnije streljan, a da nema posebnih dokaza da je isti učinio krivično delo protiv čovečnosti, naroda i države, po nalaženju Okružnog suda, ukazuju na činjenicu da je Milorad bio žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga. U prilog tome govori i činjenica da ne postoji ni presuda vezana za njegovu osudu, a kasnije streljanje. Iz presude Okružnog suda u Čačku, kojom je izvršena konfiskacija njegove imovine, samo se paušalno konstatuje da je u pitanju konfiskacija imovine narodnog neprijatelja, bez navođenja bilo kakvih činjenica u smislu takve kvalifikacije. Imajući u vidu sve napred izneto, Okružni sud je našao da su ispunjeni uslovi iz čl. 3, 4. i 5. Zakona o rehabilitaciji, pa je isti zahtev i usvojio i odlučio kao u izreci rešenja.

IZJAVA MIROSLAVA DABIĆA
U obimnoj i iscrpnoj izjavi koja je ujedno i istorijat nastajanja i sloma Četničkog pokreta na teritoriji Raške oblasti, svedok Miroslav Dabić, suosnivač Fonda za istraživanje genocida ,,Dr Milan Bulajić" iz Beograda, pored ostalog kaže, citirajući izjavu Boža Šarkovića iz Raške:
,,U Bosni smo se povlačili do blizu Bosanskog Broda, a odatle, po naređenju Draže Mihailovića, vratili za Srbiju. Ovo naređenje izdao nam je lično Draža krajem marta meseca 1945. godine na planini Majevici. Tada nas je bilo ukupno 12.000 četnika".
Početkom maja, kako tvrdi Dabić, stigli su do Kalinovika. Tu je došlo do oštrog sudara između ove grupacije, koja je pošto- poto htela da se vrati u Srbiju, i 37. partizanske divizije, koja je pobila skoro svih 12.000 četnika, ne birajući sredstva. Pri tom se, naravno, nije gledalo ko je, da li je i koliko kriv. A zna se da je među ovim četnicima bilo najviše mobilisanih omladinaca - Srbijanaca. Oni koji nisu pobijeni, a predali su se, bačeni su sa stene u nabujalu Drinu, dok su drugi vezani lancima, žicom i sindžirima bili poređani pored Drine i streljani.
- Milorada Pešića su uhvatili kod Goražda i streljali ga 23. maja 1945. kao narodnog neprijatelja. Gde su ga streljali, ne kažu, a zašto su ga streljali? Nisu oni njega streljali zato što je bio ratni zločinac i što je bio protiv svog naroda. On je, kao i ostali, streljan upravo zato što je bio srpski rodoljub, jer je dobro poznato da je komunistička partija bila antisrpska, a naročito antisrbijanska. Ona je i osnovana, u prvom redu, sa zadatkom da poništi sve postignute rezultate slavne srbijanske vojske u ratovima od 1912. do 1918. godine. Posebno je neprijateljski prema srpskom narodu bio nastrojen sam vrh KPJ odnsno Josip Broz i Edvard Kardelj. Glavni cilj im je bio da pobiju i unište sve srpske rodoljube. Nema ničeg časnijeg ni poštenijeg od skidanja te sramne ljage sa srpskih rodoljuba, a u konkretnom slučaju se radi o Miloradu Pešiću, dokazanom srpskom rodoljubu. Sebe je žrtvovao i stao u odbranu srpske nejači sprečavajući da se nad njom izvrši genocid koji mu je pripremao zli i opaki neprijatelj. Nadam se da će ovaj sud imati hrabrosti da donese pravednu odluku i skine ljagu sa lika Milorada Pešića, koji je nepravedno proglašen narodnim neprijateljem i streljan, kaže se na kraju izjave koja je napisana na osnovu raspoložive dokumentacije koja se nalazi u rukopisu knjige ,,Anatomija ratnih zbivanja u oblasti Raške 1941-1945", čiji je autor Miroslav Dabić.

KONFISKACIJA CELOKUPNE IMOVINE U IME NARODA
Pre rata Miroslav Pešić je bio činovnik u sudu sa, za to vreme, zavidnom pokretnom i nepokretnm imovinom u Raški i okolini. Odlukom, u ime naroda, Okružnog narodnog suda u Čačku, celokupna imovina mu je oduzeta. Štaviše, u drugostepenom postupku sud je našao da je prvostepena odluka pogrešna utoliko što nije konfiskovana celokupna imovina, s tim da jedan deo te imovine, kao minimum za egzistenciju, ostavi članovima Miloradove porodice na uživanje.
Kako se radi o narodnom neprijatelju, sud je prvostepenu presudu preinačio konfiskujući celokupnu imovinu narodnog neprijatelja. U obrazloženju ovakve odluke se kaže kako se sud na ovakav postupak odlučio zato što je Pešić, osim toga što je bio narodni neprijatelj, po zanimanju bio činovnik, pa njegovoj porodici ne treba ostavljati minimum za egzizstenciju koji se ostavlja zemljoradničkim porodicama. To što je on ostavio nepokretno imanje na selu, ne znači da se bavio zemljoradnjom, jedna je od konstatacija u ovom Rešenju. Minimum za egziztenciju sud je potom konfiskovao s tim da na tom delu imaju pravo ,,užitka" lica koja su označena u dispozitivu rešenja, sa ograničenjem da se deci ,,narodnog neprijatelja" ovo pravo priznaje do punoletstva ili završetka školovanja.Povratak na vrh strane
  POSLE SASTANKA IZVRŠNOG ODBORA UDRUŽENjA PARAPLEGIČARA RAŠKOG OKRUGA - piše Ivan Rajović
Hendikep centar pred zatvaranjem?!

   Na sastanku Izvršnog odbora Udruženja paraplegičara Raškog okruga i Hendikep centra, koji je zakazan zbog toga što je lokalna samouprava odnosno predsednik opštine doneo rešenje, u kojem se kaže kako se Hendikep centar finansira iznosom od 300.000 plus 100.000 za programske aktivnosti, dogovorerno je sledeće: da se pokuša još jednom razgovor sa predstavnicima lokalne samouprave i da im se predloži da lokalna uprava ne prebacuje više nijedan dinar Hendikep centru i Udruženju paraplegičara, već da prime tri radnika u stalni radni odnos i da plaćaju struju, vodu, građevinsko zemljište i ostale komunalije, a Udruženje će za svoje aktivnosti da obezbedi stredstva od onih koji su i do sada pomagali.
U slučaju da se to ne desi, članovi Udruženja će napraviti akciju kao pre četiri-pet godina, blokiraće zgradu opštine i neće dozvoliti nikome da u u nju uđe.
Kako je na konferenciji za novinare rekao direktor Hendikep centra mr Živorad Veljović, biće blokirani putevi, most, a potom će uslediti blokade javnih ustanova, pošta, distribucije, gde nisu urađeni pristipi za invalide i gde invalidna lica ne mogu da ulaze, tako da nisu u stanju da plate bilo kakve račune.
- Zato nećemo dozvoliti da ulaze ni ostali građani. Uzeli smo kredit od 500.000 dinara da podmirimo troškove zato što nam je opština blokirala račune. Prebacili su nam 40.000 za dva meseca, a tim sredstvima mi ne možemo da pokrijemo ni troškove vode, a ne ostale troškove. Budući da imamo nekoliko radnika koji rade u Hendikep centru, mi ćemo napraviti jednu akciju, takođe, koja će, uz izvinjenje građanima Kraljeva, morati da ostavi trag za sobom.

POZIV PREDSEDNIKU
- Povodom ovoga što hoćemo da uradimo obavestićemo MUP, Vladu, Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom i, naravno, medije, koji će to da objave, kako se građani ne bi ljutili na nas.
Na sastanku je dogovoreno da se pozove predsednik opštine, koji je mnogo puta do sada bio pozivan, ali nas nije udostojio svoje posete, pa da vidi kako se ovde živi, kako se ljudi rehabilituju i kako provode svoje vreme. Čak ni načelnik Društvenih delatnosti gospodin Miroljub Stolović, koji je obećao, nije došao da obiđe objekat koji je jedinstven na Balkanu, ne samo u Srbiji.
Mnogo je bitno naglasiti da je Hendikep centar Uduženja paraplegičara jedina ustanova u gradu koja svakoga dana kopira sve račune i izvode i dostavlja ih u Odsek društvenih delatnosti kako bi pravdao svoja sredstva, a tamo su mnogo veća sredstva u pitanju zato što mi imamo mnoge svoje prijatelje, svoje donatore koji nam pomažu, a ne samo sredstva koja dobijamo od SO. A ima i organizacija u gradu koje imaju po nekoliko miliona, a svoja sredstva nisu opravdali.
Ili ćemo poći i tom linijom da angažujemo MUP da ispita gde odlaze narodne pare odnosno sredstva koja građani uplaćuju u budžet opštine, budući da smo došli do saznanja da pojedine sportske i nevladine organizacije uzimaju po tri, četiri, pet miliona, a da ta sredstva nisu opravdali i da se ne zna gde ona odlaze. Mi jednostavno nećemo od ovoga odustati budući da znamo da su svi ovi zakoni doneti i da nama idu u korist, i Zakon o diskriminaciji osoba sa invaliditetom, i Zakon o građevini i o finansiranju. Mi ćemo jednostavno ići do kraja, pa ko pobedi. Istina mora kad-tad da izađe na videlo.
Pozadina svega toga, kako smo saznali, jeste u činjenici da neko želi da pravi zgradu na mestu gde se sada nalazi Hendikep centar i da se na taj način ,,istalio" sa osobama koje vode ovu opštinu, sa čelnicima lokalne samouprave. Na taj način pokušavaju da nas, ako nam uskrate finansiranje, izbace odavde, a dobiju prostor bez dinara. Mi to nećemo da dozvolimo i, ako neko bude pravio zgradu, s obzirom na to da treba da se pravi građevinski objekat na ovom prostoru, pravićemo ga mi uz pomoć prijatelja, donatora, sponzora. U tom objektu će biti stanova za ljude koji su socijalno ugroženi, biće ambulanta, prostor za druženje i sve što je potrebno za osobe sa invaliditetom na teritoriji opštine Kraljevo.
Hendikep centar su prilikom izgradnje pomogli lokalna samouprava, pokojni Mile Korićanac, dr Ljubiša Jovašević, dr Radoslav Jović, ,,Amiga", ,,Afiks" i mnoga druga preduzeća. Ideja je bila da napravimo jedinstven objekat, što smo i uradili. Osim toga, dogovor je bio da lokalna uprava finansira materijalne troškove Centra. U trenutku kad smo završili Centar, i dugo posle toga, pošto nas je Jović ,,ubacio" u budžet, mi smo imali 720.000 dinara godišnje. Međutim, kada je došla nova garnitura na vlast, oni su nama to uskratili, što po zakonu nisu imali pravo. Naime, prošle godine su nam skinuli na 500.000, a ove na 300.000 dinara. Kako znamo da to po Zakonu o nasleđenoj vrednosti mora da se poštuje, mi smo kontaktirali pravnike i rečeno nam je da to mora da se poštuje. Stolović i predsednik opštine su samo mogli da povećaju ta sredstva ili da prate akcije koje se ovde dešavaju. U međuvremenu, u Hendikep centru je nabavljena oprema za elektroterapiju, kompletna oprema za dnevni boravak. Svakodneno obavljamo najrazličitije aktivnosti i iznalazimo sredstva da dovozimo ljude koji su socijalno ugroženi, počev od ljudi iz staračkog doma iz Gerontološkog centra u Mataruškoj Banji, i širom Kraljeva koji nemaju načina da dođu ovde, kako bi sa sebi bliskima izmenili iskustva, budući da su svi u teškoj psihičkoj, zdravstvenoj i materijalnoj situaciji. Mi ćemo to nastaviti da radimo i dalje, bez obzira da li će ljudi iz lokalne uprave to vratiti na nivo od pre tri godine ili da radnike koji rade ovde, medicinsku sestru, psihoterapeuta i druge zaposlene, prijavimo da budu radnici SO i neka nam plate struju i građevinsko zemljište, a za sve ostalo mi ćemo sami da se snađemo uz pomoć prijatelja, donatora i Vlade, s tim da nam, ponavljam, materijalne troškove obezbedi lokalna samouprava.
Valja naglasiti i to, kaže Veljović, da se pored redovnih aktivnosti kao što su terapije, masaže, redovna okupljanja invalida u prostorijama Centra, ovde bave i organizacijom sportskih takmičenja zdravih i bolesnih sugrađana, organizacijom likovnih kolonija, umetničkih večeri i izdavaštvom, a to će i dalje nastaviti da rade.
- Budući da je stupio na snagu Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, svaka firma koja zapošljava više od 50 radnika mora da primi jednu osobu sa invaliditetom u stalni radni odnos. U skladu s tim, dogodio se i prvi takav slučaj u Kraljevu. Dom kulture Ribnica primio je u stalni radni odnos jednu našu članicu, koja je vrhunski stručnjak, ali se teško kreće. Ovom prilikom zahvaljujem na tome i nadam se da to neće biti jedini ovakav slučaj u našem gradu - rekao je mr Živorad Veljović.

,,PACIJENTOV ADVOKAT" - piše Anđelka Milošević
Neosnovana većina prigovora


   • U Zdravstvenom centru ,,Studenica" zaštitnik pacijentovih prava postoji od 2002. godine • Pritužbe pacijenata uglavnom neosnovane

   Iako u Zdravstvenom centru ,,Studenica" zaštitnik pacijentovih prava postoji već šest godina, mnogi sugrađani to ne znaju. Prema rečima, popularno nazvanog, ,,pacijentovog advokata", Dragića Koraća, korisnici zdravstvenih usluga, pre svega, nisu obavešteni koja su njihova prava iz oblasti zdravstvene zaštite. Zato je više od polovine prigovora, uloženih kod zaštitnika prava pacijenata, a bilo ih je 70 prošle godine, uglavnom bilo neosnovano. Korisnici usluga u Zdravstvenom centru ,,Studenica" najčešće su se žalili na komunikaciju za zdravstvenim radnicima.
- Postoje službe, kao što su na primer rendgen i laboratorijska dijagnostika, ili Internistička ambulanta, gde je ogroman ,,pritisak" pacijenata, pa upravo tu najčešće dolazi do nerazumevanja ili netolerancije - kaže Dragić Korać.
Ukoliko pacijent smatra da je povređeno neko od njegovih prava, podnosi prigovor u pisanom obliku, a potom se sprovodi postupak.
- U roku od pet dana preduzimam sve ono što je neophodno da bih ustanovio da li je došlo do povrede prava pacijenta. Najpre uzimam izjavu od zdravstvenog radnika protiv koga je podnet prigovor, a zatim, u roku od osam dana, dajem odgovor na prigovor - objasnio je ,,pacijentov advokat".
Ako je reč o težoj povredi, slučaj se prosleđuje zdravstvenoj inspekciji, a obaveštava se i Komisija za unutrašnji nadzor. Ukoliko se slučaj reši u korist pacijenta, direktor ustanove protiv zdravstvenog radnika preduzima odgovarajuće kaznene mere.
Zaštitnik pacijentovih prava nalazi se u zgradi Poliklinike, na drugom spratu, u prostorijama Kadrovske službe. Za sve potrebne informacije o ostvarivanju prava pacijenata, dostupan je radnim danima od 7 do 14 časova.Povratak na vrh strane


VRNJAČKA BANJA - CENTAR SRPSKOG BANJSKOG TURIZMA - piše Stole Petković
I lekovito i bajkovito


   • Zelenilo u uređenim parkovskim površinama, idealna klima, blizina planine Goč, kao i značajnih manastira, uz izuzetnu arhitekturu, i te kako privlače sve one koji su željni odmora. Kada se tome doda elitna hotelska i restoranska usluga, onda je zatvoren krug kompletnog uživanja. O tome smo razgovarali sa Nebojšom Bogićevićem, rukovodiocem marketinga za sport i turizam Vrnjačke Banje

   Zelena bajkovita oaza, Vrnjačka Banja, nalazi se na nadmorskoj visini od 230 metara, a u podnožju planine Goč. Još u dalekoj prošlosti otkrivena su lekovita svojstva mineralnih voda ove banje, o čemu se peva i u karnevalskoj himni ,,Rimljani su ovde bili, sa izvora vodu pili”.
- Da su zaista vodu pili i u njoj se kupali, govori i otkrivanje starog rimskog izvora Fons Romanus i mnoštvo novčića sa likovima rimskih imperatora. Sve se to dešavalo u poslednjim vekovima stare i početkom nove ere. Verovatno su kasnije u svim blagodetima uživali Sloveni, Turci, srpski knjazovi, vladike....
Ipak, istorija moderne banje počinje pre 140 godina.
- Tada je formirano Osnovatelno fundatorsko društvo kiselo-vruće vode u Vrnjcima. Izvršena je i kaptaža dva mineralna izvora tople vode, a počeli su da se grade banjski objekti, pre svih kupatila. Razvoj banje nikada nije jenjavao. Tako se posle Prvog svetskog rata otvaraju nova kupatila, sanatorijumi, kaptiraju izvori, gradske vile. Naravno, bez zanata se nije moglo, pa su nikle 133 zanatske i trgovinske radnje, a sve je to bio uslov za razvoj i biznisa i turizma.
Mineralne vode su te koje sadrže lekovitost. Sa odgovarajućom temperaturom i izvesnom radioaktivnom dozom, koriste se u terapijske svrhe.
- Ima sedam poznatih izvora mineralne vode, od kojih se četiri koriste za balneološku terapiju, a sa dva se voda flašira. Topla voda na istoimenom izvoru u samom centru grada ima temperaturu ljudskog tela, tj. 36,6 stepeni Celzijusa. Bezbojna je, slabomineralna, ali i slabokisela. Voda Snežnik, Slatina, jezero i sa Belog izvora hladnija je od pet do 20 stepeni. Sve se one koriste za veliki broj obolenja, naravno, uz konsultacije sa lekarima. Kada se pije, poboljšava se opšte zdravstveno stanje, a kupanjem u takvoj vodi popravlja se cirkulacija.
U Vrnjačkoj Banji se dosta pažnje poklanja sportskom turizmu.
- Ima zaista dosta razonode za one koji žele da se bave sportom i rekreacijom. Tu je sportsko-rekreacioni centar, sportska hala, stadioni za male sportove, teniski tereni, otvoreni i zatvoreni bazeni, ribolov na Moravi, šetnja, lov i skijanje na planini Goč koji je na 11 kilometara od Vrnjačke Banje... To su samo neke od mogućnosti.
Ima prostora i za kongresni turizam.
- Najveća kongresna dvorana u hotelu ,,Zvezda” u samom centru Vrnjačke Banje ima 1.200 mesta. Tu se održavaju predavanja, seminari iz svih oblasti.
Zelenilo je takođe karakteristika najveće srpske banje.
- Sadašnje prostrane parkove utemeljili su pre više od jednog veka poznati baštovani, a simbol Vrnjačke Banje je svakako velika cvetna barokna rundela isped Termomineralnog kupatila. Nalazi se u niskom i visokom rastinju centralnog parka, pa posetioci na tom mestu takoreći krepe dušu i telo. Šetnjom kroz banju mogu se videti ostvarenja domaćih, ali i stranih vajara, koja su uklopljena sa egzotičnim biljem.
Vrnjačka Banja je centar letnjih dešavanja u Srbiji.
- Banja više nije mesto za starije osobe, već je posećuju različite starosne grupe, svakojakih interesovanja. Dakle, ovde se ne dolazi samo radi lečenja i rekreacije. Ambijentalne prirodne i graditeljske prednosti, izuzetno povoljna klima u vrelim danima i veliki smeštajni kapaciteti (45 hotela i vila, 15.000 ležajeva) preporuka su za festival filmskog scenarija, festivale klasične muzike, likovnog stvaralaštva, pozorišta, književnih ostvarenja. Poseban pečat imaju i festivali zabavne i narodne muzike. U vreme tih manifestacija banja okupi na hiljade posetilaca zahvaljujući najvećim domaćim i stranim zvezdama.
Od osnivanja banje Vrnjčani su pridavali veliki značaj balovima, maskenbalima, kermesima...
- Taj duh je zadržan do danas. Dan osnivanja prve turističke organizacije na Balkanu, 14. jul (1868. godine), uzet je kao datum oko kojeg se vrte današnja karnevalska zbivanja u Vrnjačkoj Banji. U pričama iz banjske prošlosti saznajemo da su se veličanstveni kermesi priređivali na velikoj terasi modernog banjskog kupatila. Sve je bilo okićeno lampionima, a muzika je paradirala ulicama.

MOST LJUBAVI
U Banji su se u drugom desetleću prošlog veka zavoleli učiteljica Nada i oficir Relja. Obećali su se jedno drugom ne sluteći da će uskoro doći do rata. A onda je zbog ratnih zbivanja Relja otišao u Grčku. Tamo se zaljubio u prelepu Grkinju i tako izneverio snove svoje verenice. Zbog prevelike tuge, Nada mlada umire.
Devojke potresene njenom sudbinom, a u želji da sačuvaju ljubav, na katance ispisuju svoja imena i svojih dragih i vezuju ih za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajalište Nade i Relje, a ključeve simbolično bacaju u reku. Na mostu, jednom od simbola grada, poznatom i kao ,,Most ljubavi”, sada ima nekoliko hiljada katanaca.


U VRNJAČKOJ BANJI, POVODOM DANA CRVENOG KRSTA
Pokloni za ugroženu decu



   Na izuzetno svečan način u Vrnjačkoj Banji je obeležen Dan Crvenog krsta Srbije. Tom prilikom, zahvaljujući humanisti Mileti Zariću, vlasniku ,,Metalotitana", deci ometenoj u razvoju, deci koja su ostala bez roditelja i deci izbeglih lica uručeni su prigodni pokloni.

   O značaju Crvenog krsta u ratu i miru tom prilikom govorio je direktor Opštinskog odbora ove humanitarne organizacije Slobodan Dišović i načelnik Zdravstvenog centra u Vrnjačkoj Banji Predrag Džamić.

   Ovom svečanom skupu prisustvovali su i predstavnici drugih organizacija, javnog i političkog života ove opštine.Povratak na vrh strane


UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ŠKOLSKO TAKMIČENJE IZ MATEMATIKE NIJE ODRŽANO U SKLADU SA PROPISIMA
Dosetljivost ili nešto bezobraznije?

   U našem obrazovnom sistemu, kada je u pitanju osnovno obrazovanje, sva važna pitanja regulisana su Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakonom o osnovnoj školi. Ostala pitanja regulisana su pojedinim pravilnicima ili stručnim uputstvima koje potpisuje ministar prosvete.
Tako bi i organizacija školskih takmičenja trebalo da bude u skladu sa Stručnim uputstvom o organizovanju takmičenja i smotri učenika osnovne i srednje škole i Kalendarom takmičenja i smotri učenika osnovnih škola za školsku 2007/2008. godinu (Ministarstvo prosvete, broj: 6800-00-00518/2007-06 od 28.12.2007).
   Prema rečima nekih starijih kolega: ,,Taj pravilnik nije toliko bitan, već se takmičenja organizuju na osnovu iskustva onih koji već duže rade u školi.”
Naravno da to nije tačno, jer svaki akt koji propisuje neku radnju mora da se poštuje u celosti.
Prema navedenom Uputstvu, propisani su nivoi takmičenja i smotri i njihova organizacija, propozicije takmičenja i smotri, vrednovanje, finansiranje, praćenje i izveštavanje. U ovom Uputstvu jasno stoji da se kalendarom takmičenja i smotri, koji donosi ministar, za svaku školsku godinu utvrđuje: predmet, odnosno oblast predmeta, organizatori, vrste, nivoi i vreme održavanja takmičenja i smotri.
   S obzirom na to da je ovogodišnjim Kalendarom rada predviđeno održavanje školskog takmičenja iz matematike 10.02.2008, logično je da sve škole koje takmičenje nisu organizovale ovog dana praktično nisu ni održale školsko takmičenje iz matematike ove godine. Kako se učešće učenika na opštinskom takmičenju određuje na osnovu postignutih rezultata sa prethodnog nivoa takmičenja, smatra se da škole koje nisu postupile u skladu sa Kalendarom nemaju pravo daljeg učešća.
   Sve to možda i ne bi bilo toliko zabrinjavajuće da 11.02.2008. škole nisu održale školsko takmičenje sa zadacima koji su već izrađivani u celoj Srbiji 10.02.2008, kako je i propisano. Neke naše škole su čak bile malo dosetljive, pa su iskoristile iste zadatke, samo su promenile cifre.
Kako je cilj takmičenja vrednovanje nivoa stečenih znanja, umenja, veština i sposobnosti učenika, kao i rangiranje nivoa postignuća, smatram da je već objavljenim zadacima nemoguće meriti navedene parametre.
   Zbog svega navedenog, očekujem osudu stručne javnosti ovog postupka škola (navodim da ovo nije prva godina da se ovo dešava), kao i reakciju organizatora tj. Ministarstva prosvete, odnosno Školske uprave u Kraljevu, kojoj sam uputila prigovor.
   Znam koje su škole organizovale takmičenje posle predviđenog roka, ali ću sačekati reagovanja na ovo pismo.
prof. Katarina Simović,
učiteljica u OŠ ,,Svetozar Marković"




INICIJATIVE: PRIVREDNA KOMORA SRBIJE
Reda u cenama knjiga

   • Na inicijativu Grupacije za knjižarstvo i distribuciju knjige, pri Privrednoj komori Srbije, uslediće propis kojim treba da se suzbije ogromno “šarenilo” u cenama knjiga na rasprodajama i uličnim prodajama • Mali prodavci koji na otvorenom nude knjige tvrde da je u pitanju monopol

   Glavni zahtev Grupacije za knjižarstvo i distribuciju knjige, pri Privrednoj komori Srbije (PKS), koji treba da dobije formu zakona jeste da ista knjiga godinu dana treba da ima istu cenu, bez obzira ko je, gde i kako prodaje. Istina, iza ove Grupacije pri PKS stoji oko 40 najvećih knjižara i distributera knjiga u Srbiji, a nasuprot njoj su takozvani ,,mali prodavci” i članovi Nezavisnog udruženja malih izdavača, koji su ovu ideju već nazvali - monopolističkom, a zbog koje će na šteti biti najviše čitaoci odnosno kupci ovog kulturnog dobra.
Na stranu što je Kraljevo verovatno jedini veći grad u Srbiji koji nema nijednu knjižaru (što je bilo predmet kritike, čuđenja, apela i čega sve ne), ali i ovdašnji prodavci ,,na otvorenom” ili trafikanti kažu da oni nemaju toliko novca da plaćaju skupe zakupnine knjižarskog prostora, što se ugrađuje i u cenu knjige, a da je sa druge strane neostvarivo da se u malim mestima knjige prodaju kao u velikim knjižarama po Beogradu. Oni se svesno odriču dela svoje zarade (rabata) da bi inače skupu a željenu knjigu ,,doturili” čitaocima. U nekoliko trafika rečeno nam je da se ,,najbolje prodaju atlasi, onda reklamirane knjige, kao na primer skorije ,,Meta” Vuka Draškovića, a druge idu slabo, stoje mesecima na pultu i onda ih vraćamo”.
Slično je i kod uličnih prodavaca, ali oni su makar uporni, bez obzira što se ponuda slabo obnavlja. Interes pomenute Grupacije pri Privrednoj komori Srbije, kako sami tvrde, nije da se mešaju ko će gde da prodaje, ,,ali cena koja je štampana na koricama knjige mora da se poštuje tu jednu godinu. Posle toga svako može da daje popuste koliko hoće”. Koliko je poznato, naši izdavači u većini slučajeva nemaju običaj (a verovatno ni obavezu) da na koricama odštampaju i cenu knjige. Naprotiv, ona je obično ispisana grafitnom olovkom ili na maloj nalepnici, kao i bilo koji drugi proizvod namenjen tržištu. Izdavačima sada predstoji dogovor sa Grupacijom knjižara i distributera, ali se oni svakako neće lako odreći mogućnosti da prilikom direktne prodaje svojih izdanja daju mnogo veće popuste kupcima, jer će tada postati očito koliko su ona u samim knjižarama skuplja.
U predlogu zakona o ovoj oblasti, koji će još dugo da se usaglašava, stoji i da će on propisati kako će biti uređeno ovo ,,kulturno tržište”, a onda i detaljnije kada i pod kojim uslovima izdavači iznose knjige na rasprodaju, pa i to da blagovremeno moraju da obaveste sve prodavce. Zakon predviđa i sankcije u slučaju kršenja odredbi, i to u prvom navratu - novčane, a ukoliko se prestup ponovi, mogla bi da bude izrečena i mera zabrane poslovanja.
Šta o tome misle obični ljudi koji vole da čitaju, pa i da imaju u ličnim bibliotekama knjige kojima se češće vraćaju, nije teško ni zamisliti: pri ovakvoj kupovnoj moći, posebno u unutrašnjosti Srbije, nema bolje prilike za obnovu ličnog knjižnog fonda od jeftinih, a dobrih knjiga. Zato zastajemo kod uličnih tezgi, zagledamo izloge trafika i čekamo ,,vanredne” sajmove knjiga, na kojima ona ide ,,na komad”. A ,,komada” ima i te kako dobrih.



IZLOŽBA U AKADEMIJI NAUKA - piše Bojana Milosavljević
,,Doba svetlosti” iz Kraljeva

   U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u petak, 22. februara, biće otvorena izložba ,,Doba svetlosti” (srpska umetnost DžIII veka), čiji su autori kustosi Narodnog muzeja Kraljeva Suzana Novčić i Tatjana Mihajlović. Ova manifestacija upriličena je povodom osmovekovnog jubileja manastira Žiče, koji se u nas obeležava od 2006. godine. U Kraljevu je prikazana na ,,Danima preobraženja” avgusta prošle godine, a pre Beograda gostovala je u Muzeju grada Novog Sada i Narodnom muzeju u Leskovcu.
Izložbu ,,Doba svetlosti” otvoriće akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU, i ona će u Beogradu trajati mesec dana. Noseći deo ove velike i značajne postavke čine kopije fresaka i fragmenti originalnog živopisa iz zbirke Narodnog muzeja Kraljeva. Realizaciju izložbe o srpskoj umetnosti DžIII veka, u čijem je središtu slavna Žiča, pomogli su Ministarstvo kulture Srbije i opština Kraljevo.



IZLOŽBA “DECA SRBIJE O VOJSCI SRBIJE”
Helikopter baca poklone

   Povodom 15. februara - Dana Vojske Srbije, u holu Doma vojske u Kraljevu otvorena je u ponedeljak tematska izložba ,,Deca Srbije o Vojci Srbije”. Nažalost, među nagrađenima nema nijednog kraljevačkog deteta, iako je na konkurs otvoren prošlog septembra pristiglo više od 3.000 radova mališana uzrasta od šest do 12 godina, što je i bilo obavezujuće propozicijama nadmetanja.
   Izložbu, koja se paralelno odvija u još pet gradova Srbije, u Kraljevu je otvorio pukovnik Zoran Kovačević, zamenik komandanta Druge brigade kopnene vojske u Kraljevu. On je napomenuo da je to deo akcije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ,,Nacrtaj crtež - leti helikopterom”, pa je tako ovu originalnu nagradu već iskoristilo 13 najuspešnijih učesnika konkursa. Uz ovo, njihovim crtežima biće ilustrovan i kalendar koji štampa Vojska Srbije. Takođe je nagrađeno još 60 devojčica i dečaka tako što će njihovi radovi biti objavljni u knjizi ,,Deca Srbije o Vojsci Srbije”, dok će oni biti i specijalni gosti na vežbi povodom ovog praznika.



EVIDENTIRANJE BUDUĆIH PRVAKA - piše Anđelka Milošević
U novu školsku godinu sa više prvaka

   Evidentiranje budućih prvaka za upis u školsku 2008/2009. godinu počelo je 1. februara. Prema podacima Matične službe, u prvi razred biće upisano 1.550 dece sa područja kraljevačke opštine. Evidentiranje budućih prvaka, rođenih od 1. marta 2001. do 1. marta 2002. godine, obuhvata decu sa područja grada Kraljeva, zatim Ribnice, Kovanluka, Beranovca, Grdice, Jarčujka, Drakčića i Čibukovca do Savićevića. Za razliku od prethodnih godina, u septembru u školske klupe treba da sedne veći broj prvaka, kaže Lidija Radosavljević, referent za učenička i studentska pitanja.
- Poređenja radi, u školsku 2006/07. godinu bilo je upisano 1.531 dete, a u školsku 2007/08. godinu 1.332 dece - kaže Radosavljevićeva.
Od dokumenata za evidentiranje potrebni su izvod iz matične knjige rođenih deteta i lična karta jednog od roditelja, dok raseljena lica sa Kosova treba da donesu i fotokopiju prijave boravka.
- Do 1. aprila treba da se uradi lekarski pregled, a potom, uz novi izvod iz matične knjige rođenih, roditelj će upisati dete u osnovnu školu koju želi da pohađa - objašnjava Lidija Radosavljević.
U prvi razred osnovne škole može da se upiše i dete strarije od sedam i po godina, koje, zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga, nije upisano u školu. Proveru spremnosti deteta za upis obavlja školski psiholog. Osnovna škola je dužna da upiše dete koje ima prebivalište na području škole, ali i roditelj ima pravo da izabere školu u koju će upisati dete. Evidentiranje dece traje do 1. marta ove godine i obavlja se u kancelariji broj 311 na trećem spratu zgrade Skupštine opštine Kraljevo.



NARODNA BIBLIOTEKA KRALJEVO
O časopisu ,,Dveri srpske”

   Juče je u kraljevačkoj Narodnoj biblioteci ,,Stefan Prvovenčani” predstavljen deo redakcije, saradnika i uopšte kruga ljudi oko poznatog časopisa ,,Dveri srpske”. Povod za ovaj program bila su dva tematska broja časopisa - o Aleksandru Solženjicinu, nobelovcu i najvećem živom ruskom piscu, kao i Njegovoj svetosti patrijarhu Pavlu, poglavaru naše crkve. U ovom programu učestvovali su vladika Atanasije Rakita, Miodrag Popović, glavni i odgovorni urednik časopisa ,,Pravoslavlje”, književnik Predrag Dragić Kijuk i Branimir Nešić, urednik časopisa ,,Dveri srpske".Povratak na vrh strane


       KOŠARKA - PRVA LIGA, ŽENE - piše Stole Petković
Posle (serije) poraza - pobeda

   • Posle tri poraza košarkašice ŽKK Kraljevo uspele da osvoje dva boda u meču sa ekipom Ušća iz Beograda • Najefikasnije Ivana Mihajlović, Tatjana Živanović i Marija Ilić • U narednom kolu Kraljevo gost

   ŽKK Kraljevo - Ušće 70:52 (19:8, 18:21, 19:9, 14:14)
Kraljevo. Hala sportova. Gledalaca 500. Sudije: Novaković (Zrenjanin), Milovanović (Valjevo).
ŽKK Kraljevo: Čkovrić, Ilić 11, Ristić 9, Živanović 16, Bajić 3, Jovanović 5, Mihajlović 18, Račić, Nikolić 2, Pjevac, Baltić, Maraš 6.
Ušće: Milivojčević 7, Mesaroš 5, Vučković 4, Traljić 2, Turčinović, Maksimović 8, Minić, Šaponjić 10, Milnar 6, Kančević 7, Gornik, Sarvan 3.
Posle tri uzastopna poraza najzad pobeda košarkašica Kraljeva. Savladana je u Kraljevu ekipa Ušća sa 70:52. Početak je pripao gošćama, koje su povele sa 6:3, što je samo dalo podstrek ekipi domaćina da napravi seriju od 13:0 i tako superiorno završi prvu četvrtinu. U nastavku oporavak gostujućih devojaka. Sada one imaju seriju od 10:2 i osetnije smanjuju razliku Kraljeva. Ipak, u samom finišu utakmice devojke sa Ibra stiču prednost i od plus 26 poena, što je bilo dovoljno za mirnu završnicu u kojoj su priliku da istrče na parket imale i ostale igračice iz tabora domaćina. Posle duže pauze u tim se vratila Tamara Bajić, koja je igrala u Sloveniji. No, njen učinak nije bio zapažen. Ima vremena, serija mečeva je pred ekipom Kraljeva.
U narednom kolu košarkašice Kraljeva odlaze u goste u Kovin. Protivnik je istoimena ekipa protiv koje su slavile pobedu u Hali sportova u prvom delu prvenstva.

STIGAO NOVI TRENER
Posle odlaska Momira Tasića na kormilo kluba došao je Dragan Kostić, koji je bio prelazno rešenje do dolaska novog kouča. U međuvremenu, stigao je novi stručnjak. To je Slađan Ivić, koji je radio u beogradskom Partizanu i još nekim klubovima, a sada je pomoćni trener reprezentacije Srbije.
Na ovoj utakmici bio je u gledalištu, gde je prvi kontakt i upoznavanje ekipe imao sa Draganom Kostićem.



      UŠĆANSKI SPORT NA POČETKU SPORTSKE (KALENDARSKE) 2008. - piše Zoran Bačarević
Devojčurci sa asfalta sa šampionskim ambicijama

   • ŽOK Ušće u Međuopštinskoj ligi zabeležio svih osam pobeda u prvom delu prvenstva i pored toga što je sve utakmice igrao u gostima

   Sportska porodica u Ušću (na Ibru, naravno) pre punih pet godina uvećana je ženskim odbojkaškim klubom Ušće, nastavljajući, uslovno rečeno, dugu i bogatu tradiciju odbojke u ovoj varošici na ušću Studenice u Ibar. OK Studenica, nekada i u srpskoligaškim vodama, polako ali sigurno ,,čili”, da bi na sportskom nebu od pre nepune pola decenije počela da treperi jedna nova ,,zvezdica”, zvana ŽOK Ušće. Najmlađu sportsku družinu u Ušću predstavlja osnivač i trener ušćanskih odbojkašica, nekadašnji igrač Studenice, Rudara iz Baljevca i Novog Pazara Dragiša Živković:
- Počeli smo pre pet godina okupljanjem mladih Ušćanki, tačnije devojčica iz OŠ ,,Milun Ivanović”. Mojom inicijativom i podrškom roditelja uspeli smo da ,,ustrojimo” klub po važećim odbojkaškim ,,propozicijama” i posle početnog trenažnog procesa uključimo se u redovno takmičenje. Kako u Ušću još uvek nema odgovarajuće sportske sale, treniramo ,,na otvorenom” tj. na asfaltu, a u zimskom periodu koristimo ,,pomoćne” prostorije naše škole - sve u iščekivanju da se završi pre dve godine započeta sportska dvorana u školskom dvorištu. Tu je, ipak, pomalo zapelo, jer nismo dobili sredstva iz NIP-a, pa će opština Kraljevo odnosno Ušće morati da ,,na mišiće’’ završi ovaj objekat i nama, ali i ostalim sportistima iz Ušća, omogući uslove za rad i čisto takmičarsko napredovanje.
Na takmičarskom planu OK Ušće je ostvarilo prošle jeseni rezultat vredan pažnje odnosno svakog, posebno sportskog, poštovanja.
U Međuopštinskoj ligi, u konkurenciji osam ekipa iz Čačka, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kraljeva (dve) i Konareva, ubedljivo smo osvojili prvo mesto, zabeležili svih sedam pobeda, i pored toga što smo sve utakmice odigrali ,,u gostima” odnosno van Ušća. U međuvremenu je ekipa ,,sazrela” tako što u postavi imamo već četiri srednjoškolke koje idu u školu u Čačak odnosno Kraljevo, a ostatak, gro takmičarskog ,,pogona”, čine devojčice iz Ušća. Za rad, kvalitet i konačno rezultate dobili smo krajem godine i priznanje Sportskog saveza opštine Kraljevo, koji je našu igračicu Anastasiju Tomović proglasio najboljom poinirkom u 2007. godini.
Bliži se i početak prolećnog dela prvenstva u Međuregionalnoj ligi.
Ženski odbojkaški klub Ušće okuplja oko 50 devojčica, pa tako u ovim zimskim mesecima sa njima, kao i sa takmičarskom ekipom, radimo po principu ,,snađi se kako znaš”. U nastavku prvenstva očekujem da ,,overimo” šampionsku titulu i pređemo u viši rang takmičenja. Očekujemo i dalje pomoć pre svega roditelja, zatim i sponzora i donatora, ali i ,,opštinsku”, pošto smo prošle godine ,,dotirani” sa svega 20.000 dinara.
Nadamo se i završetku sportske dvorane u školskom dvorištu kako bismo svim Ušćanima pružili priliku da prate utakmice našeg kluba i konačno navijaju za svoju decu. Te devojčice su, posle svih ovih ,,muka” u minulih pet godina, i te kako zaslužile - optimista je rener, odnosno ,,alfa i omega” ušćanskih odbojkašica Dragiša Živković.

BRAZILKE U UŠĆU
Klub iz Ušća učinio je dva uspela ,,kuvanja” odnosno uspešna poteza na popularizaciji ženske odbojke u Ibarskoj dolini. U Ušću je gostovala ženska reprezentacija Brazila (2006), dok su u Raški prijateljski meč, pred 1.000 gledalaca, odigrale selekcije Srbije i Nemačke, prošle godine. Sve zahvaljujući mladim odbojkašicama sa Studenice i Ibra koje će, što da ne, jednoga dana poneti i nacionalni dres Srbije.



      ODBOJKA: U KRALJEVU ODRŽAN SEMINAR ZA TRENERE - piše Aleksandar Daišević
Žarković i Đorđević za katedrom

   • Udruženje odbojkaških trenera Srbije je i ove godine pokrenulo niz seminara na kojima se stiču nova znanja, ali i razmenjuju iskustva, a jedan takav je ovih dana održan u Kraljevu za odbojkaške trenere Raškog i Rasinskog okruga

   U odbojkaškim centrima naše zemlje velika pažnja se posvećuje radu sa mladima, budući da je talenata sve više, ali i radu sa budućim trenerima, bez kojih nema stvaranja budućih asova odbojkaškog sporta. Veliki broj učitelja odbojke iz Kruševca, Aleksandrovca, Trstenika, Vrnjačke Banje, Raške, Novog Pazara i Kraljeva okupio se u sali OŠ ,,Jovo Kursula", gde su sa pažnjom pratili predavanje selektora juniorske reprezentacije Srbije Milana Žarkovića i njegovog saradnika i selektora Univerzitetske reprezentacije Dragana Đorđevića. Praktični deo seminara obavljen je uz pomoć kadetskog tima kraljevačke Ribnice, a imalo je šta da se vidi i nauči.
- Kraljevo je višedecenijski odbojkaški centar. Usudio bih se da kažem i glavni odbojkaški centar Srbije - naglasio Milan Žarković, trener Partizana i selektor juniorske reprezentacije Srbije. Sa Ribnicom je krenula lavina formiranja klubova u ovom delu Šumadije. Neki više ne postoje, ali, na sreću, osnivaju se novi, pokreću su škole odbojke i stvaraju se novi odbojkaški asovi. UOTS svake godine pokreće seminare kao vid dodatne obuke trenera koji su najvažniji segment u radu kluba.
Ovaj seminar u Kraljevu bio je među najposećenijim. Tema kraljevačkog seminara bila je ,,Razvoj odbojkaškog treninga od zagrevanja do situacionog treninga".
- To je jedna sveopšta tema, ali je bitno da mlade kolege upoznamo sa nekim novinama, jer odbojka takođe napreduje. Ubeđen sam da će svim polaznicima ovo biti veoma značajno i da će novostečeno znanje umeti da primene u radu u svojim klubovima - jasan je Žarković.
Odgovornost je velika i za tek formiranu trenersku organizaciju OS Raškog Okruga.
- Pokrenuli smo niz akcija kojima želimo da pomognemo trenerima iz naše organizacije da lakše i bolje rade svoj posao. Ovaj seminar je samo prvi u nizu, jer ćemo se sastajati svaki put pred početak nove sezone Regionalne lige, ali i tokom zimske pauze. Raduje da se u Kraljevu i ova dva Okruga osniva sve više odbojkaških klubova i sve je više trenera - zaključuje Dragan Đorđević, predsednik UOT Raškog Okruga i predavač na ovom seminaru.



ODBOJKA - VINER ŠTEDIŠE SUPER LIGA
Debitovali Kovačević i Mrdak

   • U 16. kolu Ribnica savladala Mladi radnik sa 3:1 • Debitovali najmlađi igrači Viner štediše lige - Uroš Kovačević i Milija Mrdak • Tri uzastopna gostovanja, prvo sutra u Velikom Gradištu

   Odbojkaši Ribnice zabeležili su desetu pobedu u ovogodišnjem prvenstvu Viner štediše Super lige pošto su pred svojim gledaocima prošlog petka savladali Mladi radnik iz Požarevca sa 3:1 (25:17, 25:18, 23:25, 25:21).
Bila je to druga uzastopna pobeda u Mini-ligi za plasman od 5. do 8. mesta, a njom su Kraljevčani i teoretski obezbedili mesto u najvišem rangu u srpskoj odbojci i za sezonu 2008/09. Naime, prema propozicijama, osmoplasirana ekipa (u ovom slučaju najverovatnije Spartak) od jeseni će u Prvu ligu Srbije automatski, dok će sedmoplasirana igrati baraž sa drugoplasiranom iz drugog po rangu takmičenja.
Susret već višedecenijskih rivala nije imao poseban takmičarski značaj, jer su i Kraljevčani, ali i Požarevljani, već uradili ,,završni račun” za ovu takmičarsku sezonu. Najavu da će u Mini-ligi dati šansu igračima sa klupe odnosno budućim prvotimcima u ekipi Ribnice trener Kraljevčana Dragan Đorđević ispunio je u samom finišu meča sa Požarevljanima. U igru su ušla praktično dva najmlađa igrača u nacionalnom odbojkaškom šampionatu - Uroš Kovačević (1993) i Milija Mrdak (1991). Kovačević je mlađi brat reprezentativca Srbije Nikole Kovačevića, a prvoligaški debi imao je na mestu primača, dok je Mrdaku vatreno krštenje bilo na poziciji ,,srednjaka”, iako mu je, u ovoj fazi sportske (odbojkaške) karijere, ,,radno mesto” na poziciji korektora. Sada već standardni primač Ivan Borovnjak na meču sa Požarevljanima uknjižio je 11 poena, koliko i Mladen Bojović, dok je glavni korektor Ribnice Radovan Gavrilović u meču od četiri seta uknjižio pored svog imena 27 poena.
Prvi krug Mini-lige završava se ovog vikenda, kada će u 17. kolu Ribnica gostovati u Velikom Gradištu, a potom će Kraljevčani još dva puta gostovati - najpre u Subotici, a potom u Požarevcu.



 KARATE - KRALJEVAČKI POBEDNIK
Domaćin najbolji i najbrojniji

   Kraljevačka Hala sportova bila je u nedelju premala da primi sve učesnike turnira i ljubitelje karatea koji su uživali u celodnevnom programu. Nastupilo je više od 800 takmičara iz 70 klubova. Najuspešnijima su uručena priznanja i pehari.
- Presrećan sam i ne mogu da sakrijem zadovoljstvo jer su se trud i nekoliko neprospavanih noći isplatili. Na kraju je sve bilo onako kako smo i zamislili. Drago nam je što je karate pobedio i pokazao svoju snagu, što kazuje ovih 3.000 takmičara odnosno gledalaca u Hali sportova. Ovde se nalaze klubovi ne samo iz Srbije, već i sa Kosova, iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Makedonije. To je ujedno i kruna našeg petogodišnjeg rada - rekao je u jednom dahu prof. Zoran Jakovljević, predsednik Reikona, domaćina takmičenja.
Domaćin je imao najviše poredstavnika i najveći broj osvojenih priznanja. Potom slede VGSK iz Velikog Gradišta, Palanka iz Smederevske Palanke i Mladost iz Kragujevca.
Pehari su pripali Tandemu iz Surdulice i Karađorđu iz Topole, koji su, pored Reikona, bili najmasovniji na ovom turniru Šotokan federacije.
Na takmičenju su bili i članovi reprezentacije Jasna Rumenić i Đorđe Rangelov (Reikon), koji su prethodnog vikenda boravili na Kopaoniku.
- Naš ženski seniorski kata tim već dva puta bio je prvak Evrope. Naše seniorke u borbama su vicešampionke Starog kontinenta, baš kao i juniorke prošle godine. Zato i očekujemo dosta medalja i na ovogodišnjem prvenstvu - kaže Oliver Tomić, predsednik Karate saveza Srbije.
I pored rekordnog broja učesnika i gostiju, ,,Kraljevački pobednik” je odlično organizovan, pa s pravom iz godine u godinu zauzima značajno mesto u kalendaru sportskih događaja u našem gradu.



PRIJATELJSKA FUDBALSKA UTAKMICA
Presudio Otašević

    METALAC GM - SLOGA KV 0:1 (0:0)
Stadion Autoprevoza u Konjevićima. Gledalaca: 150. Sudija: Dejan Mandić (G. Milanovac). Strelac: Otašević u 70. minutu.
METALAC: Ristić, Tadić, Nenadić, Simović, Otašević, Lučić, Stanisavljević, Vujović, Mirić, Krasić, Kujundzić. Još su igrali: Mladenović, Pavlović, Filipović, Gojak, Radović, Ivanović, Sarić, Jokić, Spasojević, Vujičić.
SLOGA: Ugrenović, Milosavljević, Gojković, Tanasijević, Đurić, Đurović, Pavlović, Otašević, Agbo, Obrenović, Popović. Još su igrali: Todorović, Ribać, S. Andrić, D. Andrić, Drašković.
Prava prvenstvena utakmica dva stara znanca. Igralo se kao za bodove, oštro i beskompromisno, a bolje su se snašli fudbaleri Sloge i zasluženo slavili minimalnu pobedu. Jedini pogodak postigao je Mišo Otašević u 70. minutu, posle ,,skraćenog kornera” Brkovića. Bio je najviši u skoku i glavom zakucao loptu iza leđa Mladenovića. Na kraju, kada se sve sabere, zaslužen trijumf kraljevačkih ,,belih", koji će do 17. februara i odlaska u Ohrid odigrati još jedan kontrolni susret, sa nekim lakšim rivalom.



DOŠLI - OTIŠLI
U Slogu stigla pojačanja, u Metalcu ništa novo

U tek završenom prelaznom roku stariji kraljevački srpskoligaš imao je pozitivan učinak kada su pojačanja u pitanju. Pristiglo je 11 fudbalera - kompletan tim.
Došli su: Ivan Đurović (Mladenovac), Dejan Đenić (Azerbejdžan), Viktor Agbo i Slaviša Brković (Mladost - Apatin), Dragan Ugrenović (Makedonija), Alaksandar Božović (Radnički - Pirot), Marko Đoković (Slaven - Ruma), Opančina (Vojvodina), Bojan Četrović (Morava - Mrsać), Dragan i Slobodan Andrić (Bambi - Kraljevo).
Otišli su: Marko Čampar (Sloboda - Užice), Radoslav Ćirica (Jezero - Plav), Nenad Milašinović (Novi Pazar), Miroslav Rikanović (Borac BL), Dejan Stojković (Island), Aleksandar Drašković (Borac - Bos. Šamac), Radomir Koković (Rad).
FK Metalac je ostao sa starim snagama. Niko nije otišao, a nema ni novajlija.Povratak na vrh strane
 


IMPRESUM

Nedeljni list u izdanju : „Ibarske novosti” AD - Kraljevo. Adresa Redakcije: ul. Hajduk Veljkova br. 2.
Generalni direktor i glavni i odgovorni urednik: Dragan Rajičić. Odgovorni urednik: Vladeta Stanojević. Tehnički urednik: Saša Kovačević. Lektor: Vesna Jovičić. Redakcija: Zoran Bačarević (sport), Dragan Vukićević (privreda), Slobodan Rajić (politika), Marko Slavković (reportaže i Stršljen), Bojana Milosavljević, Stojan Petković (sport), Ivan Rajović (urednik izdavačke delatnosti), Lidija Kuljača (zanimljivosti - zabava), Milisav Radovanović (fotoreporter), Zorica Radunković (marketing).

Predsednik Upravnog odbora: Dragica Tomić.

Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312-504, odgovorni urednik tel/faks 320-630, pravna i opšta služba 312-505, oglasno odeljenje 312-505.

Godišnja pretplata 1.560 din. Za inostranstvo - Evropa 4.680 dinara, Amerika i Australija 6.240 din.
Tekući račun: 160-14461-52 kod „Banca Intesa” Kraljevo.
Kompjuterska obrada „Ibarske novosti”.
Štampa “APM PRINT”, III Bulevar 29, Novi Beograd.
Generalni distributer: “HIT-KOMERC”, Žička 10, tel. 036/360-200 i 361-222.

Poštarina plaćena u Pošti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vraćaju.

e-mail:webmaster@kraljevo.com


Ibarske novosti - e-mail

Copyright © 1997-2008. Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive