Kosovo je srce Srbije
Protest i najava trajne borbe za integritet Srbije
Nove opštine - po posebnim kriterijumima
Značajna sredstva za podsticanje razvoja
Mesto gde kraljica dolazi na čaj
Muke jamskog kopača uglja
,,Napredno selo” za spas seljaka i države
Edukacija mladih preko potrebna
Poslovni bonton
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal

PROTESTNI MITING NA TRGU SRPSKIH RATNIKA - piše Dragan Vukićević
Kosovo je srce Srbije

   U organizaciji Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, kancelarija u Kraljevu, i Skupštine opštine Kraljevo, u utorak je na Trgu srpskih ratnika, uz prisustvo nekoliko hiljada izbeglih sa Komseta i starosedelaca, održan skup sa koga su upućene poruke protiv jednostranog proglašenja države Kosovo.
- Taj 17. februar ostaće upamćen kao dan velike sramote za Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države. To je bio dan kada je Evropa pogazila sopstveni obraz, osramotila sopstvenu istoriju i sahranila ideju o društvu zakona, prava i pravde - rekao je Dragan Jovanović, predsednik Udruženja ,,Most”.
- Zato smo se sabrali ovde - naglasio je Jovanović - da se pomolimo i stanemo u odbranu ponosa i dostojanstva srpskog naroda i svakog građanina Srbije; da poručimo Americi i svim njenim poslušnicima u Evropskoj uniji da je Kosovo Srbija i da je ni golom silom, ni pravnim nasiljem ne može menjati ni smanjivati. Tokom istorije, mnogo puta, počev od 1389. godine, mnogi svetski silnici, gazeći pravo i pravdu, uzimali su nam Kosovo. Ali nikada nam ga nisu otimali tako podmuklo i sa toliko cinizma i ruganja u lice kao ovog puta. Sada su hteli da nas ponize, da nam izbrišu sećanja, da potpišemo kapitulaciju kao da na nju pristajemo i da joj se radujemo. Osim toga, kao da smo narod bez sećanja i dostojanstva, američki predsednik Džordž Buš, koji je bombama pravio temelje lažne države, umiruje nas porukom da srpski narod može da bude siguran da u Americi ima prijatelje, a Havijer Solana, njegov slepi poslušnik u Evropskoj uniji, koji je povukao okidač za bombardovanje Srbije, poziva nas na mir i odgovornost u ovom kritičnom trenutku.
Sa ovog mitinga, koji su podržale sve stranke izuzev LDP-a, upućen je zahtev državnim organima i Skupštini da se poništi ugovor koji omogućava slobodan prolaz vojnika i tehnike NATO alijanse preko teritorije Srbije, a od državnih institucija, državnih funkcionera i stranačkih lidera zatraženo je da se ujedine u odbrani Kosova i Metohije i da se jednom zauvek kaže da je Kosovo Srbija.
Okupljenim građanima obratili su se i predsednik opštine dr Miloš Babić, kao i narodni epski pesnik Drago Brnović, a potom je kolona nekoliko hiljada ljudi krenula u protestnu šetnju do hrama Svetog Save u Dositejevoj ulici, gde je služen moleban za spas srpskog naroda na Kosmetu.

KAMPANJA OPŠTINSKOG ODBORA DSS KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Kosovo nije na prodaju

   Predstavnici Opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije u Kraljevu organizovali su kampanju pod nazivom ,,Kosovo nije na prodaju - u ime istine, u interesu Srbije". Ova kampanja, inače, sprovedena je koordinirano u svim gradovima i opštinama Srbije. Cilj kampanje, kako kažu u OO DSS Kraljevo, jeste da se pokaže odlučnost u očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije, posebno da se ukaže na protivpravno slanje misije Evropske unije u južnu srpsku pokrajinu, jer to predstavlja kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Ustava Republike Srbije, kao i narušavanje teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta države Srbije.
- Naše mišenje je da je cilj misije Evropske unije sprovođenje već odbačenog Ahtisarijevog plana, i to bez javne odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - ističe povodom kampanje Vladimir Bogavac, predsednik OO DSS Kraljevo.
U Opštinskom odboru DSS Kraljevo kažu da nam nuđenje ovakvog sporazuma o slanju svoje misije na Kosovo i Metohiju Evropska unija poručuje ,,Mi nećemo Srbiju, hoćemo samo vaše Kosovo".
- Niko nema pravo da ćuti dok rasparčavaju našu otadžbinu. Demokratska stranka Srbije će se sasvim sigurno, u ime istine i u interesu pravde, boriti za svoje stavove do kraja - naglašava Bogavac.
Deljenjem letaka i razgovorom sa građanima, u okviru sprovedene kampanje na centralnom gradskom trgu u Kraljevu, članovi Opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije su želeli da pokažu zašto niko nema pravo da potpiše tzv. Prelazni politički sporazum između Evropske unije i Republike Srbije, odnosno da, kao i što sam naziv kampanje govori, Kosovo Metohija ne sme biti predmet nikakve ,,trgovine" za članstvo u Evropskoj uniji.

REAGOVANJE
,,Vidimo se u Prištini”

   Kroz više vekova velike sile su nam silom oduzimale teritoriju, ali mi, mali ponosan narod, uvek smo u takvim trenucima pokazivali natčovečansku hrabrost i jedinstvo i nikada nismo dozvolili da pognemo glavu pred nepravdom velikih sila.
Sećam se, pre samo nekoliko godina, izjava zvaničnika ,,velikih sila", koje sada podržavaju secesiju Kosova i Metohije, da je razlog za bombardovanje naše zemlje, odnosno njihov izgovor, bilo to da je Slobodan Milošević tvorac antidemokratije u Srbiji i da je on tvorac zla na ovim prostorima, i da će posle njega u našoj zemlji zavladati mir i blagostanje. Međutim, danas, i posle više smena vlasti u Srbiji, a sve u skladu sa korekcijama i instrukcijama ovih ,,velikih sila", kada su na vlasti njihovi miljenici, kojima su oni čvrsto obećali da se ovakve stvari u Srbiji više neće dešavati i takva obećanja ponavljali uvek uoči predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora, obećavajući moralnu i materijalnu podršku, dobili su ovakav odgovor: Podrška secesiji Kosova i Metohije posle izbora predsednika Srbije i oduzimanje dela teritorije najsvetije srpske zemlje. Ako je ovo što se desilo na Kosovu i Metohiji u skladu sa međunarodnim pravom i ako je ovim činom konačno zadovoljena pravda, voleo bih da sve zemlje koje su podržale ovakav antidemokratski čin dožive sličnu sudbinu i da se ubrzo suoče sa mogućnošću da pripadnici neke etničke grupe u njihovoj zemlji tokom noći odluče da deo teritorije više ne pripada toj zemlji i da proglase nezavisnu državu, a da to druge evropske zemlje i podrže.
Poražavajuće je, ne za Srbiju, već za velike sile, da ovakvim iniciranjem i podržavanjem nezakonitog i protivpravnog otcepljenja dela teritorije jedne suverene i nezavisne države, podržavaju anarhiju. Međutim, nisam siguran da je ovakva podrška Evropske unije i Amerike u interesu naših sunarodnika Albanaca, jer oni nisu ni svesni u kakvu zamku svetskih moćnika su upali i da će ova njihova dugo očekivana nezavisnost ugušiti njihovu slobodu. Danas na Kosovu i Metohiji vlada bezakonje, a ono je ,,Meka" za narkomafiju, trgovce belim robljem i druge kriminalne grupe, pa je očigledan cilj Amerike i drugih velikih sila bio da na Balkanu stvore prostor na kojem će moći da nezakonito profitiraju, čime dovode Albance u trajno ropstvo.
Mi koji smo sa prostora Kosova i Metohije znamo da je to naša teritorija, naše nasleđe i naša budućnost i svojim pokolenjima ćemo preneti u amanet da ne zaborave nikada da je Kosovo i Metohija kolevka Srpstva i da se nikada nećemo pomiriti sa secesijom ovog dela svoje teritorije, kao i da nikada nećemo odustati od odbrane svete srpske zemlje, naših manastira i našeg naroda koji je ostao na svojim ognjištima i u ovoj situaciji.
Želeo bih da podsetim sve Srbe da su se Jevreji vekovima pozdravljali rečima ,,Vidimo se u Jerusalimu ", a moja želja i poruka je da se od danas pozdravljamo rečima ,,Vidimo se u Prištini", jer tako će i biti.
Takođe se nadam da će građani Srbije u ovim presudnim trenucima za Srbiju pokazati svima svoju jedinstvenost i svoju rešenost da Kosovo i Metohija bude uvek deo srpske teritorije, a poručujem svim političkim liderima da u ovim teškim trenucima zaborave na sva svoja stranačka i ideološka neslaganja i da postanu jedinstveni i odlučni u jedinom sada važnom i teškom zadatku jer je politička odbrana Kosova i Metohije odbrana interesa svih građana Srbije.
Predrag Mikić
,,Trgomen-PV"

REAGOVANJA KRALJEVAČKIH STRANAKA POVODOM ZBIVANJA U VEZI SA KOSMETOM
Protest i najava trajne borbe za integritet Srbije

   Na konferenciji za novinare Opštinskog odbora DSS Kraljevo, naglašeno je da će Odbornička grupa DSS u Skupštini opštine Kraljevo pokrenuti inicijativu za prikupljanje pomoći koja bi u saradnji sa Ministarstvom za Kosmet bila prosleđena u mesta gde je najpotrebnija. U DSS-u kažu da je 17. februara počela odlučna borba za očuvanje Kosmeta u Srbiji, koja će dugo trajati, a potpredsednik OO DSS Kraljevo dr Ljubiša Đoković naglašava da ,,celom svetu treba složno da kažemo da su Kosovo i Metohija zauvek Srbija".
Na pres konferenciji Omladina SRS u Kraljevu izrazila je protest protiv proglašenja nezavisnosti Kosmeta i stav da takvu veštačku ,,tvorevinu" nikada neće priznati. ,,Borba za ostanak Kosmeta u sastavu Republike Srbije u narednim godinama i decenijama mora da bude prioritet svih u Srbiji". Omladinci SRS Kraljevo pozvali su mlade iz ostalih stranaka da im se priključe u toj akciji, jer, kako su istakli, ,,dok postoji nada, postojaće i borba, ali ne borba puškama, nego svojim osvešćivanjem i neprekidnim ponavljanjem da je Kosovo i Metohija srce Srbije".
Pokret za Kraljevo u svom saopštenju ističe da, ,,s obzirom na dugo očekivano jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, što se 17. februara i dogodilo, poziva predsednika Republike, Vladu i poslanike opozicionih stranaka u parlamentu Srbije da objasne građanima istinu koja je posledica kapitulacije u Kumanovu 1999. godine". Pokret ujedno poziva građane, kako one koji su domaćini u Kraljevu izbeglim i raseljenim licima, tako i one koji su ovde pridošli 1999. godine, da zadrže prisebnost i strpljenje jer će učiniti sve što je u njihovoj moći da se u narednom periodu realizuju prava naših građana. Pokret saopštava i da je već preduzeo mere kako bi se anulirali pogubni efekti komunističkih zakona iz 1985. godine po pitanju legalizacije eksproprijacije prilikom sistema ,,Gazivode".
,,Niko i nikada ne može naterati Srbiju da prizna nezavisnost Kosova i Metohije", saopštio je Opštinski odbor Jedinstvene Srbije u Kraljevu i pozvao sve članove, simpatizere i građane da izraze protest protiv kršenja međunarodnog prava i Ustava Srbije i solidarnost sa našim građanima na Kosmetu.

ĆOŠAK
Placebo

   Kada sam bio mali, stalno su me zbunjivale čarobne kremice i masti kojima je majka lečila, gotovo sve, naše bolesti. Na svima je pisalo: ,,Samo za spoljnu upotrebu." Majka, brižna kao i sve druge, stalno nas je upozoravala da nikako ne probamo njihov ukus. Nikada se nisam usudio da ih probam onako, odistinski, ali priznajem da sam, jedno dva puta, liznuo namazano mesto. Gorko, brate!
Kao klinac potpuno sam bio siguran da te masti nemaju nikakvo lekovito svojstvo. Odrljam kolena na fudbalici, dođem kući u suzama, mama izvadi iz priručne apoteke čarobnu mast br. 2, natrlja povređeno mesto, potom pita i konstatuje: ,,Je l' da da te više ne boli?" Klimaš glavom, kao nije mi ništa, a boliii! Zato trideset godina kasnije imam kolena sa zanimljivom geografijom.
Ovih dana mi svi srpski političari liče na moju mamu. Raznoraznim krermicama u obliku nepriznavanja, oštrog osuđivanja, poništavanja, ,,jesam li vam rekao likovanja" i kvalifikacija koje se kreću od bantam do superteške kategorije, leče ranu koja se zove država Kosovo. Mi je nikada nećemo priznati! Poništili smo odluku nelegitimne kosovske skupštine...
Baš smo im skresali! To što su Kosovo, kao državu, priznale minorne grupe građana okupljenih u SAD, Veliku Britaniju, Francusku, za nas nema značaja! Nažalost, sve saveznici iz dva svetska rata.
Osnovni postulati države su stanovništvo, teritorija i efektivna vlast!
Na nesreću, odavno na Kosovu ne ispunjavamo ove uslove. Šta smo uradili da, tokom proteklih devet godina, ostvarimo veći uticaj na dešavanja na Kosovu. Koliko smo radnih mesta otvorili u srpskim enklavama? Sad svi obećavaju. Potrebno je naći nekoga ko je spreman da u to poveruje.
Priča o podeli Kosova je posebna. Ni u jednoj izjavi nisam čuo da je iko bio spreman da razgovara o toj opciji. Voleo bih da mogu da zavirim u mozgove političara pa da saznam šta danas misle o tome. Svet je, kako kaže npr. profesor Ivo Visković, prećutno spreman da severni deo Kosova i neki delovi juga ostanu u Srbiji. Nisam siguran da je ijedna politička opcija u stanju da tu prećutnu saglasnost i materijalizuje. Da ne mašem pred paju, o tom potom!
Za naših života Srbija neće priznati Kosovo, ali, svidelo se to nama ili ne, država Kosovo svakog dana postaje sve stvarnija.
Nama ostaje svest da je Kosovo bilo i ostaće naše, bar dok je nas. Ostaje i šačica stradalnika na njemu. Dečani, Patrijaršija, Gračanica… Ali treba verovati da će mladost koja je spontano izašla na ulice i činom kolektivne samodestrukcije pokazala koliki bol su Srbi u stanju da podnesu pronaći put povratka međunarodno priznate države Kosovo u skute Majke Srbije.
Kremice smo dobili. Svako može njima da se maže koliko hoće, ali ne preporučujem da ližete povređena mesta. Gorko je!
A. K.

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Šest zvezdica

   Za sedam dana sve se promenilo. Kosmet u Kosovo, naši Šiptari postali su (svoji) Albanci. Unedelju je otvoreno albansko, a zatvoreno i rešeno srpsko pitanje na Balkanu. Trenutno. Minula nedelja je ekvivalent Vidovdanu ’389. Od ovog ponedeljka Srbija nije što je bila u prošlu subotu, kao što nije bila 30. juna ’389. prema 27. Svima je to jasno, samo ne i srpskoj državnoj, političkoj i intelektualnoj eliti. Njima je ovo samo novo iskušenje da učvrste vlastite pozicije. Aludirajući na državnu i političku elitu Srbije, kad je onomad (’95) prvi put sa 10.000 metara bombardovana Srpska, na ovom mestu je konstatovano da se sa buzdovanima ne može na tomahavke. Taj stav o našoj eliti ostao je nepromenjen do danas. Oni tada, kao i ovi sada, ni ne pomišljaju da odstupe, uprkos nespornosti da su njihovi projekti propali, da nemaju državotvornu viziju, da nemaju ideje saglasne istorijskom iskušenju, da nemaju ni odgovor na minimalnu potrebu vlastitog naroda. Koliko je onda bila bahata Familija, toliko je danas korumpirana koalicija, opoziciona i poziciona, nezasita. I juče na mitingu u Beogradu, nemaju oni odgovor za najveću tragediju Srba u poslednjih sto godina, ni viziju Srba u narednih pet, pošto dalje od mandata (čitaj imuniteta) za taj period ne vide, nego hoće od naroda amnestiju za vlastitu (ne)sposobnost i potvrdu mandata da dalje rešavaju to što, belodano je, nisu sposobni da reše. Zato valja ukupna elita da odstupi, od oca nacije Čarapana, koji je bio duhovni i nacionalni arhitekta i za Tita i Sloba i sada ovima, onaj ,,Šerlok Holms” takođe, do turbo-folk, tok-šou kvazielite nastale na temelju 5. oktobra, a koja je lagodno delovala i u Miloševićevom vremenu, a udobnost svoju danas učvršćuju svakodnevnom demagogijom i stalnom pretnjom da Slobino vreme može očas da povampiri, ukoliko bi oni postali smenjivi. I tako, evo, dve decenije.
Svi moraju da ustupe mesto mladima, energičnim i punim ideja, i to je jedina šansa Srbije. Da ovi, ama baša svi, budu (samo)proterani iz javnog života, neka pišu memoare, igraju šah i hrane golubove na Kalemegdanu. Od nedelje upravo mladi su najaktivniji. I to navijači. Razumljivo je što su se ,,Cigani” i ,,Grobari” ujedinili. Jer, ako je u nedelju derbi u basketu održan u podne bez prisustva publike, pa potom još par mečeva takođe gotovo bez publike, pa opet uskoro i derbi u loptanju pred praznim stadionom - pa, ljudi, ti momci bi ispali iz forme i ovo je jedini bio način da održe kakav-takav trening u šakanju i bacanju čvrstih predmeta. I njima sam zavideo. Pogotovo u utorak na mitingu u Kraljevu. Da parafraziram svog prijatelja Blaža Krastavca, koji je ima dve decenije pripovedao kako ga je bilo sramota u beogradskom tramvaju kada ga je tamošnji mangup džepario a ovaj nije imao ni dinara, tako sam se i ja u utorak loše osećao, jer u Kraljevu nema ambasada, Merkatora, pa čak ni Mekdonaldsa (LDP istina imamo, ali me ne dotiče). Novina je jedino što ova mladež tuče policiju, za razliku od našeg vremena kada je policija tukla demonstrante.
Dobro je što Srbija neće da ratuje za Kosovo, uprkos činjenci da je onaj jedini ,,mig 29” oporavljen. Bar ne u ovom mandatu. Srbija nema mladiće za pogibelj. Ali Srbija ima mladost za Evropu. Jer, 70 odsto mladih, prema poslednjim anketama, čeka prvu priliku da se dokopa pasoša i ,,šengenke”, pa da pali preko grane. To je zasluga i današnje ukupne elite. Nije to samo tekovina Slobina vremena, kako oni tvrde, a ima je. Ovi klinci Slobu i ne pamte.
Kako mlade zadržati u Srbiji? Nacionalni cilj Srba mora biti 2101. godine barem 25 miliona Srba. Učimo od, recimo, (omraženih nam) Šiptara (od nedelje Albanaca), koji su na k. dobili državu. Kako to ostvariti?
Za početak, pošto vojsku gotovo i da nemamo, a sva je prilika da će je biti sve manje, valja kasarne pretvoriti, a za to se potpisnik zalaže ima gotovo deceniju, u univerzitete (nekoliko), a većinu u stanove veličine garsonjere do dvosobnih, i da se trajno ustupe mladima. Ostalo je na njima.
Tema za ovaj vikend: najmlađa, 50. evropska država, u nedelju je promovisala obeležja suvereniteta. Niko u Srbiji do danas nije tumačio ornamentiku njene zastave recimo. Na plavoj pozadini žuta karta Kosova i iznad šest belih zvezdica. Tih šest zvezdica, tvrdim, predstavljaju Kosovo, Albaniju, pola Makedonije i delove Crne Gore, južne Srbije i severne Grčke. Velika Albanija! Nacionalni program bez ijedne reči. Oni ne pričaju, oni delaju. I svakom je Albancu ta simbolika jasna. Ne budimo naivni, tu zastavu odobrili su i Vašington i Brisel. A oni znaju da čitaju simbole. Mislite o tome.

ŠTA SADRŽI NOVI ZAKON O TERITORIJALNOJ ORGANIZACIJI REPUBLIKE SRBIJE (2) - piše Slobodan Rajić
Nove opštine - po posebnim kriterijumima

   • Novoosnovana opština mora biti sposobna da samostalno vrši sva svoja prava i nadležnosti i da ima najmanje 10.000 stanovnika • Izuzetno, kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi, mogu se formirati i opštine sa manjim brojem stanovnika od propisanog • Za osnivanje ili promenu područja opštine neophodna prethodna analiza opravdanosti formiranja ili promene teritorije i savetodavni referendum

   Trećim poglavljem novog Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije detaljno su propisani kriterijumi i način za osnivanje, ukidanje i promenu teritorije opštine. Prema članu 11. Zakona, opština je i dalje ,,osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava, koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti i koja ima najmanje 10.000 stanovnika".
Što se tiče broja stanovnika, opštine koje su obrazovane pre stupanja na snagu ovog Zakona mogu imati manje od 10.000 stanovnika. Pored toga, ,,izuzetno, kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi, može se osnovati nova opština koja ima manje od 10.000 stanovnika". Pri tom, teritorija za koju se osniva opština mora da ,,predstavlja prirodnu i geografsku celinu i ekonomski povezan prostor, koji poseduje razvijenu i izgrađenu komunikaciju među naseljenim mestima sa sedištem kao gravitacionim centrom".

POKRETANJE INICIJATIVE
Inicijativu za pokretanje postupka za osnivanje, ukidanje i promenu teritorije opštine ,,može podneti skupština opštine ili 10 odsto birača koji imaju prebivalište na teritoriji opštine na koju se ta promena odnosi". Uz inicijativu se podnosi analiza sa ekonomskim, prostornim, demografskim i drugim pokazateljima efekata promene koja se inicira, a grafički prikaz je obavezan sastavni deo podnete inicijative.
Ako oceni da je podložna promena zakonita i opravdana, Vlada je dostavlja Narodnoj skupštini predlog za raspisivanje savetodavnog referenduma. Narodna skupština, u skladu sa zakonom, tada raspisuje savetodavni referendum na kome se građani koji imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji opštine na koju se promena odnosi izjašnjavaju da li su ,,za" ili ,,protiv" promene koja se inicira. Smatra se da su građani podržali promenu koja se inicira ako se za nju izjasnila većina od onih koji su glasali. Prilikom utvrđivanja predloga zakona kojim se osniva, ukida ili vrši promena teritorije opštine, Vlada će voditi računa o rezultatima sprovedenog referenduma.
Osim toga, ovu inicijativu može da podnese narodni poslanik, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 birača i takođe mora da sadrži navedenu analizu opravdanosti i podrazumeva prethodno raspisivanje savetodavnog referenduma i uzimanje u obzir njegovih rezultata prilikom odlučivanja.
Shodno zakonu, nova opština se obrazuje spajanjem dve ili više postojećih opština ili izdvajanjem dela teritorije iz jedne ili više postojećih opština. Promena teritorije opštine vrši se izdvajanjem naseljenog mesta iz sastava jedne opštine i pripajanjem drugoj, a promenom se smatra i izmena granica katastarskih opština koje obuhvataju nenaseljeno područje, ukoliko se izvršenom izmenom deo katastarske optine jedne pripaja drugoj opštini.

IZBOR ORGANA
Izbore za odbornike skupštine nove opštine raspisuje predsednik Narodne skupštine, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona kojim je nova opština osnovana. Do konstituisanja novih skupština u novoosnovanim opštinama, postojeće skupštine u tim opštinama nastavljaju rad i vrše svoje nadležnosti i na teritoriji na kojoj je došlo do promena.
Pored toga, do obrazovanja nove opštinske uprave, odnosno uprava za pojedine oblasti i preuzimanja upravnih predmeta, njihove poslove obavljaju opštinske uprave koje su imale mesnu nadležnost na toj teritoriji, pre izvršene izmene. Tekstom je po azbučnom redu nabrojano 150 postojećih opština koje po novom Zakonu imaju status opština, od opštine Ada do opštine Štrpce.
(nastavak u narednom broju)

PRIPREME ZA REALIZACIJU NIP-A ZA 2008. GODINU NA PODRUČJU RAŠKOG UPRAVNOG OKRUGA - piše Slobodan Rajić
Značajna sredstva za podsticanje razvoja

   • Za projekte iz pet opština Raškog upravnog okruga odobreno oko dve milijarde sredstava NIP-a • ,,Neophodno ubrzati pripreme za početak radova, obezbediti strogu kontrolu i iskoristiti sva sredstva do kraja kalendarske godine", upozorava Vukomir Mitrović, koordinator kancelarije NIP-a u Kraljevu

   Na području Raškog upravnog okruga ovih dana ubrzano se vrše pripreme za realizaciju odobrenih sredstava iz Nacionalnog investicionog plana za 2008. godinu. Nadležne službe u Raškom okrugu i pet opština koje on obuhvata angažovane su na pripremi kompletne dokumentacije, akcionih planova i timova, čime bi se što pre stvorili uslovi za početak radova po odobrenim projektima.
Podsećanja radi, Vlada Srbije donela je i objavila odluku o odobrenim sredstvima za projekte NIP-a za ovu godinu još 11. januara. Ukupni budžet za NIP u 2008. godini iznosi 47 milijardi dinara, od toga 34,55 milijardi iz budžeta Republike, a 12,45 milijardi dinara iz međunarodnih fondova i zajmova. Na novou Republike, od oko 7.000 podnetih, prihvaćena su 973 projekta. Od tog broja 444 su započeti, raniji projekti iz 2007. godine, a 529 novi. Iz centralne Srbije prihvaćeno je 347 starih i 371 novi projekat u ukupnoj vrednosti od 36, 6 milijardi dinara, iz Vojvodine 72 stara i 124 nova projekta u vrednosti od devet milijardi i sa Kosmeta 25 starih i 34 nova projekta u iznosu od 1,3 milijardi dinara. Velikih nacionalnih projekata, sa vrednošću više od 100 miliona dinara, ima 112, regionalnih 28, dok su ostali lokalnog karaktera. Svaka opština u Srbiji dobila je sredstva za projekte NIP-a u najmanjem iznosu od 40 miliona dinara, srazmerno tekućim opštinskim budžetskim prihodima.

NAJVIŠE ZA INFRASTRUKTURU
Prema oceni Vukomira Mitrovića, regionalnog koordinatora kancelarije NIP-a za Raški, Rasinski i Kolubarski okrug sa sedištem u Kraljevu, ,,Raški upravni okrug u raspodeli sredstava prošao je dosta dobro i dobio značajna sredstva za podsticaj ukupnog razvoja". U skladu sa uredbom Vlade i definisanim kriterijumima i prioritetima Kancelarije NIP-a, za 43 projekta za pet opština Raškog okruga ukupna vrednost odobrenih sredstava iznosi 1.984.682821 dinar. Najviše je dobila opština Kraljevo - 1.084.647.682.821 (za 15 projekata), zatim opština Novi Pazar - 480.654.959, opština Raška - 268.669.000, opština Vrnjačka Banja - 95.151.215 i opština Tutin - 55.580.000 dinara (sve četiri opštine za po sedam projekata).
Prema Mitrovićevim rečima, najviše odobrenih projekata je iz oblasti komunalne infrastrukture (oko 70 odsto), ali je odobren i veći broj projekata iz oblasti školstva, zdravstva, kulture, sporta i ostalih društvenih delatnosti (30 odsto). Među najvažnijim projektima u opštini Kraljevo su nastavak izgradnje obilaznice (100 miliona dinara), rekonstrukcija regionalnih puteva Kraljevo-Kragujevac (200 miliona) i Kraljevo-Čačak (165 miliona dinara), kompleksa manastira Žiče (250 miliona), izgradnja primarne gasifikacije (85 miliona), vodosnabdevanje (80 miliona dinara)… U opštini Novi Pazar to su obilaznica (290 miliona), regionalni putevi N. Pazar - Sjenica (100 miliona) i N. Pazar - Tutin (45 miliona), vodovodna mreža (100 miliona) i uređenje reke Raška i još pet reka i rečnih korita (20 miliona dinara). U opštini Raška značajni su projekti izgradnja puta Raška-Golija-Ivanjica (213 miliona) i Gradac-Rudno (20 miliona), mosta u Bojanićima (20 miliona) i lokalni putevi (12,6 miliona dinara). U opštini Vrnjačka Banja važan je projekat uređenja korita Vrnjačke reke (29,5 miliona), poboljšanja vodosnabdevanja (14 miliona), izgradnja školske fiskulturne sale u Vranešima (13,4 miliona dinara), a u opštini Tutin izgradnja sportske hale (12,1 milion), gradskog vodovoda (14,4 miliona), lokalnih puteva (17 miliona) i uređenje korita reka (10 miliona dinara)… Mnogi od navedenih projekata, kako naglašava Mitrović, imaju regionalni, međuopštinski karakter, poput, recimo, projekta gasifikacije koji treba da poveže Kruševac i druge opštine Rasinskog okruga i Vrnjačku Banju, a zatim da se nastavi ka drugim područjima.

EFIKASNOST - NAJVAŽNIJA
- Osnovni i najvažniji cilj u realizaciji NIP-a u 2008. godini jeste da se odobreni projekti završe do kraja ove kalendarske godine. Znači, mi ćemo ,,prozivati" sve predsednike opština ako ne budu efikasno koristili sredstva NIP-a. Zato je potrebno da sada maksimalno angažuju sve opštinske strukture na tom poslu, pre svega stručne službe, koje što pre treba da obezbede kompletnu tehničku dokumentaciju i dozvole koje su potrebne za svaki projekat i na taj način ispune uslove za dalje finansiranje. Naime, projekti koji ne budu imali kompletnu dokumentaciju, uz sve moguće tehničke i ostale dozvole, neće moći da se finansiraju, odnosno za njih neće biti moguće da bude sproveden postupak javne nabavke. Ukoliko budu opštine efikasne i na vreme dostave sve što smo od njih tražili, utoliko će se pre obaviti postupak javnih nabavki, izabrati najbolji ponuđač za izvođenje radova i ubrzo početi realizacija projekata NIP-a. Kada se završi ova procedura, najbolji ponuđač će dobiti avans od 20 odsto kako bi mogao odmah da započne investiciju. Dakle, sada je na lokalnim samoupravama odgovornost da se maksimalno angažuju i da 15. decembra 2008. godine možemo da konstatujemo da smo potrošili i realizovali sve što nam je odobreno, kako se ne bi desilo kao sa prethodnim NIP-om da ne realizujemo pojedine projekte i sredstva prebacujemo u sledeću godinu - naglašava Mitrović.
On posebno upozorava da će, zbog ranijih iskustava, ove godine biti sprovođena stalna i rigorozna kontrola realizacije projekata NIP-a, i kvantitativno i kvalitativno, ali i strogog zakonitog postupanja svih učesnika. U tom smislu, ističe Mitrović, u svakoj opštini i za svaki projekat postoji odgovorno lice koje će brinuti o realizaciji i efektima svake investicije. O spremnosti opština u ovom trenutku da realizuju odobrene projekte na području Raškog upravnog okruga, Mitrović kaže:
- Uglavnom su svi u fazi priprema. Iskreno, malo opština je u ovom trenutku spremno da ispuni kompletne uslove NIP-a i kriterijume po uredbi Vlade Srbije. Nadam se, međutim, da će ovih dana sve to da bude ubrzano, s obzirom na to da svi predsednici opština znaju da će pare dobiti onog trenutka kada bude sve spremno za realizaciju projekta. Ovih dana imaću i konsultacije sa svim opštinskim menadžerima na podruju koje koordiniram i računam da nećemo dozvoliti da ne iskoristimo srdstva koja nam je iz NIP-a odobrila država!
Drugim rečima, građevinska sezona je na pragu i velika odobrena sredstva iz NIP-a treba što pre staviti u funkciju razvoja svake opštine i okruga u celini.

NOVI KONKURS U MARTU
- U martu će biti raspisan konkurs za sredstva NIP-a za 2009. godinu. Prošle i ove godine smo se malo ,,vežbali" i svi predsednici opština i njihovi timovi stekli su dosta iskustava i mnogo toga naučili. Osim toga, mi smo dobili i pohvale od međunarodnih agencija i pretpristupnih fondova da je ovakav koncept NIP-a odličan i da treba nastaviti u istom smeru. Apsolutno sam siguran da ćemo u sledećem konkursu imati puno više znanja, razumevanja i efikasnosti, posebno da opštine neće imati na stotine malih projekata koji ne zadovoljavaju kriterijume iz Uredbe Vlade, nego da će definisati samo prioritete koji se ne mogu finansirati iz lokalnih budžeta, a predstavljaju nešto značajno i kapitalno za svaku lokalnu samoupravu i okrug - podvlači Vukomir Mitrović.

LONDON: MLADA KRALJEVČANKA U VRHU SVETSKOG HOTELIJERSTVA - piše Bojana Milosavljević
Mesto gde kraljica dolazi na čaj

   • Mirjana Pantić, po završetku Visoke hotelijerske škole u Beogradu, otišla na usavršavanje u najprestižniji svetski hotel ,,Kleridžis" u Londonu. Umesto jednogodišnje prakse, naša sugrađanka već šest godina radi i napreduje u službi, pa je danas šef osoblja jednog od sedam spratova elitnog hotela, u kojem svakodnevno sreće ličnosti svetskog džet seta, a ponekad i britansku kraljicu, koja u ,,Kleridžisu" decenijama priređuje porodične proslave ili dolazi na popodnevni čaj. U slavnom hotelu, kao svojevrsna znamenitost, postoji i ,,delić" Srbije

   Život naše sugrađanke Mirjane Pantić deluje bajkovito, mada ona tako ne misli. Šest godina radi u najčuvenijem svetskom hotelu ,,Kleridžis", u srcu Londona. Prešavši nekoliko stepenika u zamršenoj hijerarhiji hotelskog brenda od velikog imena, Mirjana je danas šef osoblja na prvom spratu ovog diva u ugostiteljstvu. Pravi životni putokazi ipak imaju malo slučajnosti. O tome kako se obrela u svojoj profesiji, naša uspešna Kraljevčanka priseća se ovako:
- Po završetku gimnazije želela sam da upišem turizam u Beogradu, ali sam zakasnila sa prijavom. Mogla sam da odem u Prištinu, što nisam nipošto htela. Slučajno sam saznala za konkurs Više hotelijerske škole na Novom Beogradu, pa sam složen prijemni ispit spremila za samo nedelju dana. Nisam se pokajala, studije su mi se dopale, jer sam uvek želela da putujem i da odem iz zemlje, a najviše su me privlačili veliki gradovi.
Mirjana namerno preskače detalje da je bila jedan od najboljih studenata i da je diplomirala sa čistom desetkom. Na te ,,sitnice" s pravom ponosno podseća majka Ljiljana Petrović (službenik u ,,Autotransportu" - Kraljevo), koja je svoju Mirjanu uvek bodrila i hrabrila osećajući instinktivno da ona stvarno teži nečemu boljem i višem. Veliki oslonac Miri bio je i deda po majci, Prvoslav, koji nije dočekao da vidi kako njegova unuka zrelo i odgovorno gradi karijeru hotelijerskog stručnjaka. Za to što se ova devojka u pravo vreme otisnula u svet, najzaslužniji je njen profesor i mentor Mirko Lončar, koji je svojevremeno inicirao saradnju škole sa menadžerima najboljih evropskih hotela, pa su oni pozivali svršene studente na rad i specijalizacije. Mirjana, srećom, nije uspela iz prve. Bilo je prilike da ode u varošicu Vinčester kod Londona, ali nije prošla ,,telefonski intervju" sa menayerom. Posle dva meseca posrećilo joj se sa Londonom. Sa dvadesetak kolega otišla je na usavršavanje u hotel ,,Kleriyis", ostala duže od svih i brzo napredovala. Odavno je stekla trajnu radnu vizu, a do kraja godine sleduje joj i britanski pasoš.

KRALJ SVIH HOTELA
Od prvog radnog dana Mirjana je u ,,Kleridžisu", koji je broj jedan u svetu, iako ima ,,samo" pet zvezdica, dok danas postoje i oni sa svih sedam. Tradicija je ono što ga neprikosnoveno drži na samom vrhu. Podignut je u centru grada još 1812. godine i omiljeno je mesto izlaska britanske kraljice, naravno i njenih prethodnika na tronu. Elizabeta Druga sva porodična slavlja priređuje u ovom hotelu, a zna da dođe i na ručak, večeru ili tek popodnevni čaj. Kraljicu sledi sva engleska i evropska aristokratija, članovi britanske Vlade, a potom i svetski džet set, koji ima mnogo novca i drži do prestiža. Besmisleno bi bilo nabrajati sve te ,,face" koje je Mirjana srela, jer to su za nju vremenom postali gosti kao i svaki drugi, a ponekad joj treba i vremena da se priseti koga od slavnih je morala da pozdravi prilikom dolaska u ,,Kleridžis".
U ovom lepom zdanju koje odiše luksuzom iz nekih davnih vremena postoji jedan kutak, Mirjani posebno drag. Reč je o apartmanu 212, u kome je za Drugog svetskog rata rođen jugoslovenski, a danas srpski, prestolonaslednik Aleksandar. Britanska vlada i kralj Džordž Šesti privremeno su taj apartman proglasili teritorijom Kraljevine Jugoslavije, da bi se naslednik prestola formalno rodio u ,,svojoj zemlji". Mada princa još nije upoznala, Mirjana priča da Aleksandar Karađorđević uvek ima privilegiju izuzetnog gosta (,,Čak i ako se dogodi da je apartman neko već rezervisao, a princ se u međuvremenu najavi, menadžment sve učini da ga on dobije. Te druge goste prebukiramo, ponudimo im nešto drugo i slično"). Prošle godine Mira je svojevremeno bila zadužena i za taj famozni apartman, a i sada često voli da ga obiđe:
- Kada sam u velikoj gužvi zbog posla, uđem u ,,naš" apartman, malo prošetam, razgledam ga, pa sedenem da se povratim od umora i stresa, da se koncentrišem. Osetim se nekako posebno, lepo, i kažem u sebi: mogu da zamislim da je tu rođen naš princ, baš mu priliči to mesto.
Mirjana se savršeno uklapa u taj aristokratski milje ,,Kleridžyisa". Ona i sama zrači nekom suzdržanom otmenošću, ali i odlučnošću i energijom tako potrebnom u njenom poslu. Ima fine manire i još mnogo vrlina ponetih iz kuće i urođenih. Iznad svega je skromna devojka. Čak je i mami Ljiljani stalno govorila da radi u ,,jednom hotelu" sve dok joj ona nije došla u posetu i videla taj silan glamur najboljeg hotela na svetu. Tada se majka rasplakala od ponosa, sreće i ganutosti.
Pitam je dalje kako je tako brzo napredovala u poslu, a ona skromno kaže:
- Treba mnogo znoja i rada, dokazivanja, ali kada jednom krenete, sve je lakše, posebno ako vaš trud zapaze. Ako pokažete želju za napredovanjem, oni vam onda samo pomažu, podstiču vas. Ovde je, vidim, nažalost, drugačije.

RAZNI GOSTI, RAZNE NARAVI
Pomalo mi se vrti u glavi od sveg tog sjaja u kome Mirjana toliko dugo radi. Iako ima obavezu čuvanja poslovne tajne, pristaje da ponešto kaže o izuzetnim gostima svog hotela. Pre oko mesec dana dogodilo joj se da se prvi put otkako je u Londonu zbunila. Nikakvo čudo jer je u hodniku natrčala na filmskog stara Džonija Depa, koji je i njen omiljeni glumac:
- Toliko sam se zbunila da sam ga pozdravila sa ,,dobro jutro", iako je već bilo popodne. On se neopisivo lepo nasmejao i ispravio me. Začudila sam se njegovom niskom rastu, ali stvarno je nekako harizmatičan i šarmantan.
Sličan utisak ima i o bračnom paru filmskih zvezda Majklu Daglasu i Ketrin Ziti Džons:
- Mislila sam da oni decu drže pod staklenim zvonom i, kada sam ušla u apartman, videla sam ih sa nekim dadiljama, a deca se valjaju po podu, pa sam roditelje opomenula. Njih dvoje su se ljupko nasmejali: ,,Pustite ih, oni se tako stalno igraju, ništa neće da im škodi." Bio mi je prijatan već sam pogled na Daglasa i njegovu ženu. Tako su se trudili da budu skromni i neprimetni i baš nikakav poseban zahtev nisu imali. Tako slavne ličnosti, a smerni i fini. Primetila sam i da su zaista lep par.
Mirjanina gošća postala je i jedna grofica. Ništa neobično, ali ta stara dobrodržeća ledi, koja ima običaj da na mesec dana zaključa kuću u Londonu i preseli se u ,,Kleridžis", govori šest jezika, a maternji joj je - srpski, sa primorskim narečjem. Još pri prvom susretu ledi, inače vrlo hladna prema ostalom osoblju, upitala je Miru odakle je, pa su razgovor okrenule na srpski. Odmah sam znala da si iz onih naših krajeva - kazala je grofica i dodala - Videla sam to po tvom stasu, izgledu, držanju. Ova ledi živi svuda po svetu, ni sama ne zna gde sve, ali u ,,Kleridžisu" obavezno traži da vidi Mirjanu, da sa njom porazgovara na maternjem jeziku koji, kaže Mira, još uvek govori besprekorno.
Nije baš ni svaki gost uvek prilagođen besprekornom redu kojim ugledni hotel odiše. Razni ljudi donose razne navike. Tako je čest gost i jedan hiroviti lord, kojeg se osoblje plaši i, jednostavno, ne voli da ga vidi. Jednu mladu menadžerku gađao je štapom, samo zato što krevet nije bio namešten po njegovoj volji. Mirjana je odlučno otišla da ga poseti i poželi mu dobrodošlicu, što je inače pravilo za one koji u hotelu šefuju. Ljutitog sera (lorda) pozdravila je kurtoaznim rečima, ali je svom monologu dala neki naročiti prizvuk, tako da se na njegovom smrknutom licu na kraju pojavio osmejak.
Ima i klijentele koju bi čovek najradije ispratio našim izrazom ,,daleko ti lepa kuća". Iza njih ostane haos i nered kakav je nedolično i opisivati. Pa i takvima, menadžment hotela obavezno pošalje čestitku kako im je velika čast što su im bili gosti i da sledeći put dobijaju poklon i slično. Ovakvoj poslovnoj politici uvek se i sama Mira čudi, ali tako je to u modernom i moćnom svetu. Gledano iz ugla naših skučenih balkanskih života, pitam je - imamo li na čemu da zavidimo tom bogatom svetu?
- Ne, nikad - kategorična je Mirjana. - Ja, koja ih svakodnevno gledam, nikada se ne bih menjala sa njima, pa ni na pola sata u životu. Umeju da budu vrlo nezgodni, hiroviti, da se žale na gluposti koje normalan čovek ne može ni da primeti, dok mi moramo da im se smeškamo i povlađujemo. Mislim da su takvi bogataši negde u duši vrlo nesrećni, ali sam takođe primetila da ume da ih dirne neka blaga reč, pa se onda malo pokaju zbog preteranog hira i na kraju nam se čak i stidljivo izvine.

SJAJ MAGLOVITOG LONDONA
Mama Ljiljana nikada nije imala brige sa Mirjanom i vaspitala je kako se samo može poželeti:
- Bila je dobro i poslušno dete, odličan đak. Vidim da je sebe pronašla u tom poslu i moje je da je i dalje bodrim. Kada je odlazila u London, kazala sam joj samo da uvek obema nogama stoji na zemlji, da se sa ljudima lepo ophodi i posebno - da nikada ne zaboravi svoje poreklo, svoje korene. Na tome sam iznad svega insistirala i ni tu me nije izneverila. Ona odlazi u našu crkvu, poštuje praznike, dobar je vernik i to mi se sviđa.
Ovom lepom i dugom razgovoru prisustvovala je i Mirina najbolja drugarica Ivana Pavlović. Ona sada živi u Beogradu i mama je dvogodišnje Lenke. Mira i Ivana su išle zajedno u vrtić (,,Na priredbama sam uvek igrala njenu mamu", kaže Mirjana), kasnije delom u osnovnu školu, a pred Mirin odlazak u inostranstvo nekoliko meseci su stanovale zajedno. Ivana kaže da su se u svemu lepo slagale, a najviše u pogledima na svet. I još - nikada se nisu posvađale, što je vrlo retko i neobično u doživotnim prijateljstvima.
- Znala sam da će Mira uspeti - kaže Ivana. - Ona je retko marljiva, savesna, bilo bi nemoguće da ne uspe bilo gde. Ona, jednostavno, prenosi pozitivnu energiju, kao magnet. Nije se promenila u tom ,,hladnom" svetu, zadržala je svoje korene, duh, emocije. Sav teret koji tamo nosi ,,upakuje" u skromnost. Pa tako i ovu priču. Vrlo sam ponosna na nju.
Na posredan način Mira potvrđuje ono što bliski znaju o njoj. Uvek je, priznaje, volela kosmopolitski karakter velikih gradova:
- Htela sam da budem deo takvog života, a ne ovog ovde, skučenog i jednoličnog. Žao mi je što naši mladi ljudi nemaju priliku da vide i nešto drugo. Iskreno mi je žao, jer nisam od onih koji pomisle - meni se događa nešto novo i lepo, a nije me briga za moju generaciju, drage ljude, prijatelje.
Englezi su nezanimljivi, sav život im se sastoji od rada, sve ostale odnose zanemaruju. London je grad velike otuđenosti, usamljenika, čak i iz porodičnih odnosa, kaže Mirjana, izbija ta hladnoća. Ali, ona od tog megalopolisa ume da uzme najbolje. Kada je slobodna ide na salsu, tajlandsku masažu, u pozorište, na balet, na izložbe, u Britanski muzej, na čijem ulazu posetilac dobije mapu da bi se u tom lavirintu snalazio i našao izlaz. Voli i parkove, za koje reče da su predivni i ,,čim se pojavi malo sunca, ljudi nagrnu u Hajd park, valjda željni prirode i odmora". Najviše se druži sa sunarodnicima, ali i ostalima koji su sa juga Evrope ili Mediterana, jer je sličnost u mentalitetu velika. Kad bolje pomislimo, kod nas vrede ti još uvek tradicionalni odnosi, posebno ako ih prenesemo na svoju decu gde god bila. Ljiljana je uoči pretprošle Nove godine prvi put boravila u Londonu. Mirjana i njeno društvo, sveukupno dvadesetak njih, nisu mogli da se odluče gde bi na doček, pa su naprečac rešili da u njenom stanu naprave žurku. Naravno da je ,,zvezda" večeri bila Ljiljana.
- Divno smo se družili i provodili - pričala mi je sa nekim pomešanim osećanjima - baš je bilo simpatično, lepo i veselo, mada su neki i plakali što i njima nije došla mama.

ZAPIS IZ IBARSKIH RUDNIKA U UŠĆU - piše Marko Slavković
Muke jamskog kopača uglja

   • Radojica Mačužić je ceo mukotrpni radni vek proveo pod zemljom, a kad je došlo vreme da ostatak skromnog života provede na zemlji, isprečili su mu se ljudski nemar i zakonske zavrzlame

   Kad je Radojica Mačužić, iz Tepeča kod Ušća, krenuo ,,trbuhom za kruhom”, imao je tek osamnaest leta. Mnogi mladići su u tim godinama, i pre i posle njega, tek stasavali za vašarske svetkovine i seoske igranke. Njega je život odmah gurnuo u vrtlog. Počeo je kao i mnogi drugi koji su imali malo škole i mnogo nemaštine - na radnom mestu nekvalifikovanog radnika. Znači, obavljao je teške fizičke poslove. Kako je vreme odmicalo, Radojica se usavršavao, najpre kao polukvalifikovani radnik, pa je uznapredovao do kvalifikovanog rudara. U ušćanskom rudniku ostavio je najlepše godine, a onda, kad je tu ponestalo uglja, prebačen je u jamu ,,Tadenje”. Tu je i završio radni vek. Tu je, zapravo, duboko pod zemljom, trebalo da završi mukotrpni radni vek jamskog kopača uglja. Ali, kako to u životu biva, da ostatak skromnog života provede na zemlji, isprečili su mu se ljudski nemar i zakonske zavrzlame.

GODINE OČAJA, GODINE NADANJA
Uslovi u jami za eksploataciju uglja bili su teški, gotovo očajni. Velike vrućine, visoke temperature, ogromna parašina, mehanizacija nikakva. Samo na snagu. I, što je najgore, rudari su bili sigurni da će u jamu da uđu, ali nikada nisu bili sigurni da će iz nje i da izađu! Zato su, ponekad, sumnjali da će sve to izdržati. S obzirom na to da su kod svojih kuća imali malu decu, đake, ili bolesne roditelje, ubeđivali su sebe da moraju da izdrže. Ne zna se da je neko zdrav posustao i napustio jamsko kopanje uglja, najteži od svih teških poslova. A i gde bi? Trpeli su i nadali su se boljem. Godinama. Tako i Radojica. Malo-pomalo, i eto, sagradio je kuću u Ušću, sebi i porodici obezbedio je skroman život. Pošteno i muški je odradio svoj radni vek jamskog kopača uglja. Sa rudarskim beneficijama punih 45 godina!
- Iskreno sam se radovao da ostatak skromnog života provedem na zamlji. Dosta je bilo pod zemljom. Ali, nastali su problemi. Radi se o tome da, i pored radnog staža od 45 godina, ne mogu da odem u penziju zato što mi skoro dve godine nije uplaćivan doprinos za socijalno i penziono osiguranje. Da l’ je to propust službe u rudniku, ili države, ili je u pitanju neka zakonska zavrzlama, to ne znam. Uglavnom, naneta mi je nepravda, pa sad moram da nastavim da radim sve dok mi ne uplate te doprinose - razočarano kaže Radojica.
•••
Valjda će muke Radojice Mačužića, jamskog kopača uglja, neko od moćnih razumeti. I valjda će mu pomoći. On samo traži ono što mu pripada, što je čestito zaslužio.

UŠĆANSKE NEDOSLEDNOSTI
Neispunjen zavet narodnog dobrotvora

   • Kafedžija iz Ušća i narodni poslanik Sreza studeničkog Lazar G. Prokić o svom trošku je sagradio školu u Ušću ,,za večnu uspomenu omladini”, ali ni posle sto godina ovaj objekat nije priveden nameni i želji zadužbinara

   Cela priča o Lazaru Prokiću je veoma lepa, ali kraj, nažalost, nije. To, što je priča o Lazaru Prokiću lepa, zaslužan je sam Lazar, a to što kraj toj priči nije lep, zaslužni su neki nama nepoznati ljudi iz Ušća.
Priča ovako počinje. Lazar Prokić je bio poznati kafedžija, najpre u Pridvorici, pa u Studenici, gde je radio punih osamnaest godina kao vlasnik mehane. Zaradivši prilično para, 1887. godine preselio se iz Studenice u Ušće, gde je podigao zgradu za kafanu. Prvobitna zgrada, zabeleženo je, bila mu je čatmara, kao, uostalom, i druge ušćanske kuće toga vremena. Posle izvesnog vremena, kad se Lazar zaimao, sazidao je novu zgradu, ali sada od kamena i cigle. Da li zbog priličnog bogatstva, ili ugleda dobrog čoveka, uglavnom, Lazar je 1888. godine izabran za narodnog poslanika za Srez studenički. U to vreme je proširio svoj posed kupovinom zemlje u današnjem centu Ušća. I tada dolazi na ideju da učini nešto više za mladež toga kraja. Već 1889. Lazar pokreće inicijativu za otvaranje osnovne škole u Ušću. Međutim, na zboru građana, te godine, nije dato odobrenje da se opštinska zgrada ustupi za školu. Lazar, kao narodni poslanik koji je dao obećanje narodu Ušća da će podići školu, insistirao je i dalje na tome, pa je 1893. rešio da školu podigne o svom trošku.
,,Ja ću podići školsku zgradu u Ušću, da nikoga ne molim. I ta škola će biti moja večita uspomena”, napisao je Lazar u svom žitiju.
Pre toga, još jednom je pokušao da školsku zgradu podigne zajedno sa građanima, pa je 4. februara 1907. opština ušćanska, na njegovu molbu, sazvala zbor građana. S obzirom na to da je kraj bio siromašan, narod se uplašio kuluka i drugih izdataka koji prate podizanje školske zgrade, pa se čak narod usprotivio Lazarevoj želji da je sam podigne. Shvatajući težak položaj dece koja su se školovala na udaljenosti od desetak kilometara, sud opštine ušćanske, posle nekoliko meseci, usvojio je molbu Lazara Prokića, ušćanskog trgovca, i dao mu dozvolu da sam podigne školsku zgradu u Ušću, i to na svom zemljištu. Lazar u svom žitiju, kako ga je naslovio, još kaže:
,,Ja sam školu počeo praviti 15. juna 1907. godine, a dovršio sam je 14. oktobra iste godine, i istog dana škola je osveštana i predata optini.”
I danas se na zgradi, koja odavno više nije škola, može pročitati:
,,Ovu školu podiže Lazar G. Prokić, Studeničanin, za večnu uspomenu omladine opštine Ušće 1907. godine."
Lazar je, dakle, školu i zvanično zaveštao omladini zahtevajući da se zgrada ustupi njoj, kako kaže, za večita vremena. I, to je ta lepa priča.
Međutim, taj Lazarev zavet ni posle sto godina nije ispoštovan, već zgradu koriste mnoge radne organizacije i ustanove, pa čak i penzionerska organizacija, dok ušćanska omladina slobodno vreme provodi po brojnim zadimljenim kafićima.
Da li Lazar G. Prokić, veliki humanista i dobrotvor, zbog nepoštovanja njegovog zaveta - mirno počiva? To je taj deo priče koji nije lep. Nažalost.

POVODOM DANA ZALJUBLJENIH U VRNJAČKOJ BANJI ODRŽANA ZANIMLJIVA MANIFESTACIJA
Poljubac duži od sat vremena

   Povodom Dana zaljubljenih, na “Mostu ljubavi” u Vrnjačkoj Banji održano je zanimljivo takmičenje u ljubljenju. Parovi su se takmičili u kategorijama najduži poljubac, najstariji par, najromantičniji i najatraktivniji par. Takmičilo se šesnaest parova iz Bora, Kragujevca, Čačka, Kraljeva i Vrnjačke Banje. Pobednici u kategoriji najstariji par su Eva i Dragan Rašković iz Vrnjačke Banje, koji su u braku 52 godine, a ipak su se ljubili više od 38 minuta.

   Najatraktivniji par su Tamara Cvetković i Boris Nikolić iz Kragujevca, čiji je poljubac trajao oko 50 minuta, a najduže su se ljubili, više od sat vremena, Sandra Kosovac i Milan Ilić, koji su se 5. februara verili upravo na ovom mostu.

Organizator ove manifestacije je Turistička organizacija, a pokrovitelj Skupština opštine Vrnjačka Banja.

VELIKA ANKETA CeSIDA: MLADI U SRBIJI
Optimisti i - veruju u sebe

   Krajem decembra prošle godine Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije naručilo je od Cesida anketu sa mladom populacijom, u kojoj je učestvovalo oko 4.800 ispitanika, starosne dobi od 15 do 30 godina. Podaci ovog dobrog i sasvim reprezentativnog uzorka biće ugrađeni u važan dokument - Nacrt nacionalne strategije mladih, koji ovih dana treba da bude objavljen i pre usvajanja prođe javnu raspravu. Opšta karakteristika ispitanih, koji daju presek stanja u populaciji mladih naše države, sadrži ocenu da oni, pre svega, nisu inertni i lenji, nego da spremno čekaju svojih ,,pet minuta”, odnosno šansu za zaposlenje, a da su u toj tržišnoj utakmici za dobro radno mesto čak spremni i da rizikuju.
   Neki segmenti ispitivanja naročito su zanimljivi. Na primer - većina anketiranih zadovoljna je svojim životom, mada broj takvih opada ukoliko je ispitanik stariji. Čak tri četvrtine mladih smatra da ima pozitivnu energiju, a kod svakog petog preovlađuju negativne emocije, pre svih - beznađe, nemoć, strah, zabrinutost ili, pak, ravnodušnost. Od ukupnog broja, dve trećine je problem nezaposlenosti označilo kao najveći lični i opšti, a mnogo primedbi je stavljeno i na nedostatak kulturnih i sportskih sadržaja i događaja.
   Aktivizam, naročito poslovni, i za mlade Srbe je već usvojen model ponašanja, pa se po njemu ne razlikuju od vršnjaka u okolnim zemljama i Evropskoj uniji. Manje od 40 procenata ispitanika kazalo je da je aktivno u školskim parlamentima ili studentskim organizacijama; istovremeno, informisani su o političkim zbivanjima, a aktivniji u njima ukoliko su obrazovaniji. Kada je o zaposlenju reč - većina mladih bi volela radno mesto koje donosi veću zaradu, čak i ako je ono nesigurno, a srazmerno mali broj bi prihvatio sigurniji posao, mada manje plaćen, u državnoj službi. Svaki treći ispitanik u ovoj anketi sebe u budućnosti vidi u samostalnom poslu. Gotovo četvrtina anketiranih (tačnije 24 odsto) želela bi da se zaposli u stranoj kompaniji i taj broj je dva i po puta veći među mladima nego kod onih koji su stariji od 30 godina.

NOVA ULAGANJA U SPORT
   Zaključak CeSID-ovog istraživanja u Srbiji sugeriše da su mladi najveći najdragoceniji državni resurs, da imaju potencijale na koje će društvo tek moći i te kako da se oslanja, ali država mora prethodno da ukloni sve barijere koje tu generaciju vuku unazad. Ministarka omladine i sporta Snežana Samaryić-Marković izjavila je da će akcenat u Nacrtu nacionalne strategije mladih Srbije biti upravo na zapošljavanju, kroz posebne programe i povoljne uslove, a sve to u saradnji sa više ministarstava, institucija i organizacija. U tom smislu podržava se i ideja otvaranja lokalnih kancelarija za mlade, koje bi imale vodeću ulogu u izradi lokalnih planova akcije, pre svega prioritetnih ciljeva. Ukoliko sve to ne zaživi što pre, početni optimizam mladih može i da presahne.
Do sredine ove godine nadležno ministarstvo deliće školama i sportskim ustanovama opremu i rekvizite u vrednosti od 70 miliona dinara. U pitanju je nastavak prošlogodišnje akcije ,,Sport za sve - akcija za sve”. Uporedo sa tom promotivno-korisnom manifestacijom u buyetu Ministarstva omladine i sporta oko pola milijarde dinara izdvaja se za adaptaciju i rekonstrukciju starih i izgradnju novih sportskih objekata. Sliku Srbije koja mladima pruža nove mogućnosti i motivacije upotpuniće i predstojeća univerzijada u Beogradu iduće godine.

DRUŠTVO INŽENJERA I TEHNIČARA "DOBRIVOJE BOŽIĆ" KRALJEVO
“Toplana” domaćin slave

   Društvo inženjera i tehničara "Dobrivoje Božić" Kraljevo 26.februara obeležiće svoju slavu Sveti Simeon Mirotočivi. Domaćin slave ove godine je JP "Toplana" Kraljevo. Program obeležavanja ovog značajnog dana za tehničku elitu Kraljeva obuhvata nekoliko manifestacija.
   U 8 časova počinje stručno predavanje na Mašinskom fakultetu u Kraljevu gde će izlagati predstavnici Saveza inženjera Srbije. Sečenje slavskog kolača obaviće se u Domu narodne tehnike u 10 sati, a u 13 časova u Velikoj sali Privredne komore u Kraljevu počinje seminar pod nazivom "Modernizacija u komunalnom sistemu". Predavači će biti inženjeri iz JKP "Vodovod", JP "Toplana", Mašinskog fakulteta, Odseka za zaštitu životne sredine - LEAP i Saveza inženjera Srbije. Obeležavanje inženjerske slave završiće se Balom inženjera i tehničara u restoranu Sunce u Ribnici u 19 časova, gde će tokom večeri narednom domaćinu slave, dekanu Mašinskog fakulteta biti uručeno Slavsko pismo.
   Kraljevo ima preko 8000 inženjera i tehničara raznih struka, što nameće potrebu za postojanjem snažne esnafsko-staleške organizacije. Cilj ovakvog udruživanja je pomoći razvoj i očuvanje grada i okoline u saradnji sa svim organizacijama i stručnjacima istih težnji. Društvo inženjera i tehničara "Dobrivoje Božić" u Kraljevu obeležava deset godina postojanja, dok Savez inženjera Srbije ove godine proslavlja 140. godišnjicu.

USVOJEN POSLOVNI KODEKS U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA - piše Anđelka Milošević
Poslovni bonton

   • Kodeksom utvrđena pravila poslovnog ponašanja u zdravstvenoj ustanovi, ali i poslovni izgled zdravstvenog radnika • Sindikat lekara i farmaceuta Srbije nezadovoljan usvajanjem Poslovnog kodeksa

   Poslovnim kodeksom, koji je propisalo Ministarstvo za zdravstvo, utvrđena su jasna pravila poslovnog ponašanja u svakoj zdravstvenoj ustanovi. Kodeks ima za cilj da ukaže zaposlenima na norme poslovnog ponašanja, etičke norme, kao i poslovni bonton, kojih su dužni da se pridržavaju prilikom obavljanja poslova u jednoj zdravstvenoj ustanovi. Ministarstvo za zdravstvo ovih dana je prosledilo svim direktorima zdravstvenih ustanova ovaj kodeks, koji bi, pre svega, trebalo da štiti pacijente.
- Mislim da će Poslovni kodeks dobro doći svim zaposlenim u našem centru, ali će on pre svega biti od koristi pacijentima koji koriste naše usluge. Usled poštovanja Kodeksa trebalo bi da bude znatno manje nerazumevanje između zaposlenih i pacijenata - kaže direktor ZC ,,Studenica" doktor Dragan Arsić.
Međutim, mnoga pravila se odnose i na međuljudske odnose zaposlenih. Zaposleni ne sme, između ostalog, da kritički ocenjuje rad zdravstvene ustanove i pretpostavljenog, a o uočenim nedostacima u organizaciji, koji mogu da štete ugledu zdravstvene ustanove, dužan je da obavesti neposrednog rukovodioca.
Budući da se Kodeks ponašanja zdravstvenih radnika već primenjuje u kraljevačkoj zdravstvenoj ustanovi, Komisija za unutrašnju kontrolu će proveravati da li se i u kojoj meri on i poštuje. Direktor centra posebno je ukazao na poštovanje zabrane pušenja cigareta:
- Mi smo sasvim jasno stavili do znanja svima koji rade u ZC ,,Studenica" da će to biti ustanova apsolutno bez duvanskog dima. A to stavljamo na znanje i korisnicima naših usluga.
Najviše polemike i nezadovoljstva, pre svih u Sindikatu lekara i farmaceuta Srbije, izazvao je član 64. ovog Kodeksa. Prema tom članu, ,,poslovni izgled zaposlenog ne govori samo o njegovom stilu i ukusu, već u velikoj meri o zdravstvenoj ustanovi i utiče na ugled i reputaciju zdravstvene ustanove... ekstravagancija nije poželjna... za dame uniforma ne treba da bude prekratka ni preuska, obuća mora da bude prilagođena radu, šminka treba da bude diskretna, kosa i frizura uvek moraju da budu uredne i umerenih boja, nokti moraju da budu čisti i uredni, nakit treba da bude diskretan, gospoda moraju uvek da imaju čistu i urednu kosu, koja je uredno podšišana..."
Sindikat lekara i farmaceuta oglasio se povodom usvajanja Poslovnog kodeksa. U saopštenju koje su prosledili medijima naglasili su da se njime ugrožavaju ljudska prava i slobode. Sindikat ukazuje i na to da su neke odredbe u najmanju ruku neozbiljne. Za veliki deo zaposlenih, napominju, i uvredljive, poput toga da se Kodeksom reguliše da lekari moraju da vode računa o izgledu i ličnoj higijeni. Sindikat je, kaže se takođe u saopštenju, posebno nezadovoljan jer je donet bez bilo kakve javne rasprave i konslutacija sa udruženjima zaposlenih.
Ipak, nepoštovanje Poslovnog kodeksa, prema rečima direktora kraljevačke zdravstvene ustanove, biće najstrože sankcionisano, pa je, kako je naglasio doktor Dragan Arsić, u interesu svih zaposlenih da ga poštuju.

POŽAR POD GRDIČKIM BRDOM
Izgorela kuća Savatija Matovića

   Prošle nedelje izbio je požar u kući Savatija Matovića (79), u naselju pod Grdičkim brdom, u Ulici Miodraga Milovanovića Grčkog broj 6. U vatrenoj sihiji izgorela je krovna konstrukcija i u potpunosti uništen stambeni prostor na spratnom delu kuće. Sve stvari i oprema domaćinstva nezaposlenog Savatijevog sina Zorana Matovića (52) nestali su u plamenu. Pukom srećom najgore su izbegli on, njegova supruga Marina i devetogodišnja kćerka Mona.
- Supruga je dremala na ležaju, a ja i kćerka zabaljali smo se nekom kartaškom igrom. Čuo sam da nešto pucka na tavanu, ali sam pomislio da su golubovi kojih tamo ima. Kada sam otvorio kapak na plafonu, video sam da čitava krovna konstrukcija gori. Pokušao sam da vodom iz akvarijuma i sa česme gasim, ali bilo je kasno. Plamen nad krovom bio je visok pedesetak metara - ispričao nam je Zoran Matović.
Vatrogasci su, četrdesetak minuta kasnije, uspeli da vatru ugase, ali spratni deo kuće je u potpunosti izgoreo. Uzrok požara nije ustanovljen, pretpostavlja se da je varnica iz dimnjaka zapalila krovnu konstrukciju.
Matovići su zahvalni komšijama koji su im pritekli u pomoć, sakupili nešto novca i odeće, ali najveću pomoć očekuju od lokalne samouprave.
- Hvala susedima koji su nam u prvi mah nesreće nesebično pomogli. Naša nesreća pogodila je i sve njih. Iako znam da kubure s novcem, mnogi su dali poslednji dinar iz kuće da nam koliko-toliko pomognu. To je, zaista, dirljivo. Nadam se da će nam SO Kraljevo pomoći da ponovo okrovimo kuću i da moja porodica nastavi normalan život - kaže Savatije Matović.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NAŠI U SVETU
Kraljevčanin Mihajlo Lišanin zaštitni znak Celja

   Neverovatno je kolika je sposobnost ljudi koji se nađu pravog trenutka na pravom mestu. Tako je počeo uspeh Kraljevčanina Mihaila Lišanina, koji je pre više od trideset godina otišao iz svog Kraljeva ,,trbuhom za kruhom" u ,,Deželu". Kao dobar atletičar posao je dobio u Štoru kod Celja, gde se nalazi veoma poznata železara, koja i dan-danas radi. Nekoliko godina je proveo sa železarima proizvodeći čelik, a onda ga temperament i umetnički geni odvode u Celje, gde je počeo umetničku karijeru koja ga je digla u oblake.
Rođen pored Ibra u Kraljevu nastavio je život pored reke Savinje, koja se tiho probija kroz Celje. Posvetio se slikanju, a onda odlučio da otvori galeriju, koja je sada jedna od najpoznatijih u Sloveniji. Da je to tako, najbolji dokaz je i sledeći događaj. nekoliko srpskih slikara iz Vojvodine, stigavši na železničku stanicu u Celju, raspitivalo se kod domaćina da li znaju gde je galerija Mihaila Lišanina. Celjani su im odgovorili:
,,U Celju su dva čoveka za koje svi znaju. To su Boris Šrot, jedan od najboljih gradonačelnika Slovenije, i umetnik Mihailo Lišanin, naturalizirani Celjanin, koji je takoreći zaštitni znak Celja".
Lišanin je postao najveći kolekcionar na svetu. U svojoj galeriji ima više od sto hiljada slika mladih iz celog sveta, koji slike šalju galeriji, gde ih stručna komisija oceni, odredi vrednost i onda ih nagradi. Po priznanja u Celje stižu mladi umetnici iz celog sveta: Indije, Kine, Irana, Australije. Lišanin je 2001. godine, u okviru galerije, priredio i slikarske kolonije akademskih umetnika iz celog sveta. Od 2001. do 2007. godine je na šest međunarodnih slikarskih radionica u Celje stiglo više desetina slikara iz celog sveta, koji su učestvovali u autorskom projektu Mihaila Lišanina. Najviše slikara, koji su postali i stalni gosti Celja, bilo je iz Srbije. Umetnici su slikali grafike na temu istorije Celja, jednog on najstarijih gradova ovog dela Evrope.
Lišanin želi da na ovaj način na slikama umetnika ostane zabeležena arhitektura ovog starog grada i da Celje, na umetničkim slikama, sačuva od zaborava. Slikari su za ovih šest godina izradili sto grafika na temu ,,Arhitektura Celja" i Lišanin je ove godine napravio izložbu ovih grafika u Celju. Izložbu je nedavno otvorio prim. dr Ivan Eržen, pred velikim brojem ljubitelja grafike iz Austrije, Hrvatske i Slovenije. U Celje su stigli i svi umetnici koji su ovih osam godina stvarali umetničke grafike u ovom gradu na reci Savinji.
Učestvovali su i slikari iz Srbije - Ana Milosavljević iz Sokobanje, Jelica Ćulafić i Suzana Vučković iz Beograda, Vladimir Stanković i Anastazija Cepf iz Novog Sada, Milan Jakšić i akademski vajar Nada Denić iz Pančeva.
R. Bakračević



U ORGANIZACIJI DRUŠTVA GUSLARA ,,ŽIČA’’
Grbaljsko veče

   Koncert srpskih pesama i igara pod nazivom ,,Grbaljsko veče” biće održan večeras u sali Doma društvenih organizacija. U programu učestvuju muška i ženska pevačka grupa, narodni guslari i svirač dipli, svi iz Grblja. Njima će se pridružiti članovi Društva guslara ,,Žiča”, učenici Muzičke škole ,,Stevan Mokranjac”, kulturno-umetnička društva ,,Abrašević”, ,,Železničar” i ,,Magnohrom”, pevačka društva iz Žiče i Ribnice i drugi.



NOVE KNJIGE
Poema o srpskim borcima

   Blažo Makarije Maki Ivanovski objavio je poemu o 77 poginulih Kraljevčana u ratovima od 1991. do 1999. godine. Naslov dela koje je promovisano početkom meseca (8. februara) u Kraljevačkom pozorištu je ,,Sa štitom krenuli… u kovčegu se vratili", a poema govori i o Balkanu, raspadu Jugoslavije, sudbini kraljevačkih ratnika i ,,božjih ljudi", srpskih Spartanaca, koji su od domovine dobili samo ,,miris tamjana". Knjiga uz to sadrži i spisak imena tih stradalnika, sa godinama rođenja i smrti.



PREDŠKOLSKA USTANOVA - KRALJEVO
Poučna predstava

   Početkom sedmice u Predškolskoj ustanovi ,,Olga Jovičić Rita" održan je zanimljiv susret mališana sa starijim gostima, koji su u vrtić ,,Poletarac" došli u svojstvu glumaca. Grupa učenika Medicinske škole iz Kraljeva (smer zubotehničari) došla je na interesantnu zamisao da pripremi edukativnu predstavu (bez naslova) u kojoj se predškolcima, na slikovit i vrlo prijemčiv način, propagira elementarna higijena zuba. Kostimiranu predstavu izvedenu nadahnuto i ležerno mališani su vrlo lepo prihvatili, a i mladi ,,glumci"- budući medicinari bili su zadovoljni ,,premijernom" publikom.