Kako rešiti problem nenaplaćenih potraživanja
"Bristol" voda za zdravlje naroda
“Vijetnamski sindrom” je među nama, ali stanje nije alarmantno
Em stari, em zapostavljeni
Sve teži materijalni položaj
Laplje selo očekuje odgovor Kraljeva
"Viši" lokalni interesi ili običan nesporazum
Penzioner ubio policajca
U znaku saradnje i doprinosa razvoju grada
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal

ODRŽANA ŠEZDESETA SEDNICA OPŠTINSKOG VEĆA KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Kako rešiti problem nenaplaćenih potraživanja

   • Efiksnijom naplatom enormnih potraživanja, pre svega Direkcije za planiranje i izgradnju, "Vodovoda" i "Čistoće", mogla bi da se naprave još dva nova mosta na Ibru sa pristupnim saobraćajnicama• Do kraja ove godine trebalo bi da se formira posebno odeljenje ili služba opštinske (gradske) poreske uprave koja bi preuzela deo ovih poslova od republičkih poreskih organa • Dato pozitivno mišljenje i na usaglašene programe rada opštinskih javnih ustanova za 2008. godinu • Usvojeno više odluka iz oblasti poljoprivrede i ekologije o kojima će se raspravljati na narednoj sednici Skupštine opštine

   Opštinsko veće Kraljevo, na svojoj 60. sednici, održanoj iz dva dela, krajem prošle i sredinom ove sedmice, usvojilo je programe poslovanja sedam oštinskih javnih i javnih komunalnih preduzeća ("Pijaca", "Čistoća", "Vodovod", "Putevi", "Toplana", Opštinska stambena agencija i Direkcija za planiranje i izgradnju) za 2008. godinu.
   Tokom rasprave, međutim, prihvaćena je i ocena Branka LJubojevića, člana Opštinskog veća, da su preko ovih javnih preduzeća, u saradnji sa lokalnom samoupravom, tokom 2007. godine realizovani brojni značajni projekti u gradu i na selu u svim oblastima (izgradnja mosta, obilaznica, putevi, ulice, vodosnabdevanje, pokrivanje dela gradske pijace, deponija, toplifikacija i drugi), ali da bi investicije, koje i inače beleže stalni rast, bile daleko veće da su pojedina od tih preduzeća imala znatno veću naplatu svojih potraživanja. Posebno se to odnosi na ona JP čija su višegodišnja nenaplaćena potraživanja enormna, kao što su Direkcija za planiranje i izgradnju "Kraljevo" kojoj privreda i građani duguju oko 470 miliona, "Vodovod" (240 miliona) i "Čistoća" (70 miliona dinara). Po LJubojevićevim rečima, da su ti dugovi naplaćeni, posebno od strane Direkcije, iz budzeta bi mogla da se naprave dva nova mosta ili hala sportova u Kraljevu. Ukazano je na pozitivan primer JKP "Toplana" koja sudskim putem ili dogovorom sa potrošačima postiže visok stepen naplate potraživanja.

USKORO ZAKONSKO REŠENJE
S druge strane, kako je rečeno, pojedina privatizovana preduzeća, inače veliki dužnici javnim preduzećima, naplaćuju svoje usluge za zakup prostora opštini Kraljevo veoma efikasno, mesečno ili kvartalno, što je svojevrstan apsurd. Naglašeno je da poseban problem predstavlja naplata potraživanja od strane Direkcije "Kraljevo", koja kao i za neka druga JP, utuživanjem ne može da reši problem, jer naplatu vrši Republička uprava javnih prihoda, ali vrlo neefikasno, pa mnoga potraživanja i zastarevaju. LJubojević je naveo podatak da Republička uprava javnih prihoda u poslednje tri godine za Direkciju ima 360 rešenja za naplatu potraživanja prinudnim putem, "ali da njima ne pada napamet da ta rešenja izvrše"!?
Kao optimalno rešenje za ovaj problem navedena je zakonska mogućnost koja lokalnoj samoupravi vraća ovlašćenje da značajan deo naplate ovih prihoda (naknade, porezi) preuzme od Republičke uprave javnih prihoda. Kako je istakla LJiljana Negojević, načelnica Opštinske uprave Kraljevo, to će se do kraja ove godine sigurno i realizovati, formiranjem najverovatnije posebnog odeljenja ili službe Opštinske uprave za ove poslove. Po njenim rečima, jedan broj zaposlenih u opštini prošao je obuku za rad u lokalnoj poreskoj administraciji, pripremiće se veći broj potrebnih odluka i sistematizovati najmanje desetak radnih mesta za rad u novom odeljenju koje će imati velike poslove u pojedinim vrstama poreske naplate i doprineti povećanju budzetskih prihoda.

USAGLAŠAVANJE ZA USTANOVE
Inače, na sednici Opštinskog veća razmatrani su i programi rada dvanaest opštinskih javnih ustanova za 2008. godinu. U prvom delu sednice konstatovano je da su pojedine javne ustanove svoje finansijske planove za ovu godinu Odeljenju društvenih delatnosti dostavile do 15. septembra 2007. a da ih kasnije nisu uskladile sa u decembru usvojenim budzetom opštine Kraljevo za 2008. godinu, pa je zaključeno da se oni najpre usklade po budzetskim stavkama i ponovo razmatraju u drugom delu zasedanja.
Tokom rasprave, inače, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu Gordana Tošić ukazala je na nedavanje saglasnosti na Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta i neizmirivanje obaveza opštine za plate zaposlenih u ovom Zavodu koje svojom delatnošću pokriva 25 opština u okruženju, iako je to regulisano zakonom i uredbama Vlade, naglasivši da je sličan status ostalih zavoda u Srbiji ali da nemaju takve probleme. I direktorka Predškolske ustanove "Olga Jovičić Rita" Snežana Mandić ukazala je na sličan problem neodobrenih budzetskih sredstava za zarade zaposlenih, ali i za pojedine investicije u 2008. godini za tu ustanovu. Takođe je ukazano i na slične probleme sa niskim i neusklađenim zaradama zaposlenih u Turističkoj organizaciji i SC "Ibar".
Posle obavljenih konsultacija, u drugom delu sednice nastavljena je rasprava i konstatovano da su navedeni problemi prevaziđeni, i Opštinsko veće je usvojilo usklađene programe rada svih opštinskih javnih ustanova, s tim da stručne službe, na osnovu u međuvremenu dobijenog dopisa od Ministarstva za finansije, dostavi mišljenje o rešavanju probelema u Zavodu za zaštitu spomenika kuluture i dopune obrazloženje za Predškolsku ustanovu. Ovi programi rada, kao i programi poslovanja JP i JKP za 2008. biće predmet rasprave na narednoj sednici Skupštine opštine Kraljevo.

O PRIZNANJIMA - POJEDINAČNO
"Opštinska vlada" na ovoj sednici razmotrila je i više drugih odluka. Pored ostalog dato je pozitivno mišljenje o nacrtu Odluke o priznanjima i nagradi opštine Kraljevo kojom se pored ostalog, za razliku od prethodnog dokumenta, predviđa da se diplome zaslužnog građanina i organizacije i Oktobarska nagrada opštine Kraljevo, na predlog nadležne komisije, donose POJEDINAČNO ( a ne "u paketu"), većinom glasova odbornika, kao i da predsednik opštine "može dodeliti Zvanje počasnog građanina opštine Kraljevo i zahvalnicu".
Usvojen je i nacrt Odluke o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje osiguranja životinja, useva i plodova za 2008. godinu. Prema nacrtu Odluke, registrovanim seoskim domaćinstvima biše regresirano osiguranje životinja sa 50 odsto od visine premije (povećanje za 67 odsto u odnosu na 2007. godinu) i sa 60 odsto premije za useve i plodove (povećanje od 70 odsto u odnosu na lane). Takođe je usvojen i nacrt Programa korišćenja sredstava za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u 2008. godini, prema kojoj će se iz "agrarnog budzeta" od 15 miliona dinara poljoprivrednicima odobravati trogodišnji beskamatni krediti sa "grejs" periodom od 12 meseci za stočarstvo, povrtarstvo, ratarstvo i voćarstvo, najviše do 750.000 dinara po projektu.
Članovi Opštinskog veća usvojili su i predloge Izveštaja o realizaciji Programa za zaštitu i unapređenje životne sredine u 2007. godini i implementaciji LEAP-a opštine Kraljevo sa stanjem životne sredine i predlogom mera, kao i nacrt Odluke o usvajanju Lokalnog akcionog plana akcije za decu i Izveštaj o radu Koordinacionog odbora za praćenje maloletničke delikvencije, alkoholozma i narkomanije za 2007. i njegovog Programa rada za 2008. godinu, a razmotreno je i više drugih pitanja iz nadležnosti "opštinske vlade'.

ISPRAVNA VODA I ČIST VAZDUH
Članovi Opštinskog veća usvojili su i izveštaje Zavoda za javno zdravlje u Kraljevu po kojima su Kraljevčani, prema izvršenim merenjima, u oktobru, novembru i decembru sa gradskog vodovoda pili fizičko-hemijski i bakteriološki ispravnu vodu za piće i udisali relativno čist vazduh koji nije "prelazio granične vrednosti imisije za nastanjena mesta".

PROSTOR ZA KNJIŽARU
Opštinsko veće donelo je rešenje o davanju na korišćenje Domu kulture "Ribnica" poslovnog prostora u Omladinskoj ulici 59 u Kraljevu (dosadašnja Parfimerija "Stela"), površine 40 kvadratnih metara. Sklapanjem ugovora, prostor će biti izdat pod zakup, na period od pet godina za potrebe otvaranja knjižare koja će raditi u okviru postojećih odobrenih budzetskih sredstava i sa sadašnjim radnicima Doma kulture "Ribnica".

OPŠTINSKO VEĆE O PLATAMA ZAPOSLENIH U UPRAVI - piše Slobodan Rajić
Nacrtom rebalansa budzeta do mogućih rešenja

   U okviru tačke "razno", članovi Opštinskog veća u drugom delu zasedanja raspravljali su o zahtevima zaposlenih u Opštinskoj upravi za povećanje plata i potpisanog Protokola o rešavanju tog pitanja u Ministarstvu finansija Vlade Srbije (jednokratna nagrada, povećanje do 10 odsto unutrašnjom racionalizacijom i preraspodelom sredstava itd.). U raspravi je ocenjeno da su plate radnika uprave godinama niske i zahtevi njihovog sindikata opravdani. Zaključeno je da, poštujući preporuke iz navedenog Protokola, stručne službe Opštinske uprave za desetak dana pripreme nacrt rebalansa budzeta opštine koji se odnosi na plate i socijalne programe zaposlenih u Opštinskoj upravi Kraljevo i dostave ga Veću na razmatranje, a zatim i na sednici Skupštine opštine. Takođe je zaključeno da ovim nacrtom rebalansa budu obuhvaćene i zarade zaposlenih u Turističkoj organizaciji i Sportskom centru "Ibar", jer su, kako je obrazloženo, i u tim ustanovama plate izispod svakog nivoa, a u prvom delu sednice je data saglasnost da i u Direkciji "Kraljevo", umesto šest odsto, kao i u drugim JP i OU plate u ovoj godini mogu da porastu po odlukama Vlade Srbije do deset odsto.

ŠTA DONOSI NOVI ZAKON O TERITORIJALNOJ ORGANIZACIJI REPUBLIKE SRBIJE (3) - piše Slobodan Rajić
Naseljena mesta i način njihovog određivanja

   - Inicijativu za promenu naziva i statusa naseljenog mesta mogu pokrenuti skupština opštine, građani, mesna zajednica i drugi zainteresovani organi, - Da li Kraljevo treba da ima više gradskih opština? - Poseban status glavnog grada Beograda i dve autonomne pokrajine u sastavu Republike Srbije

   Naseljeno mesto, po novom Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, definisano je kao "deo teritorije opštine koje ima izgrađene objekte za stanovanje i privređivanje, osnovnu komunalnu ingfrastrukturu i druge objekte za zadovoljavanje potreba stanovnika koji su tu stalno nastanjeni". Pri tom, naseljeno mesto može biti u sastavu samo jedne jedinice lokalne samouprave (opštine) i ne tom području dva ili više naseljenih mesta ne mogu imati isti naziv.

PROMENE NAZIVA I STATUSA
Inače, Zakonom je detaljno razrađen postupak davanja i promene naziva naseljenog mesta. Po članu 8. Zakona, naseljenom mestu "može se davati naziv koji ima geografska, etnografska, istorijska i druga obeležja, kao i ime umrle istorijske ličnosti".
Inicijativu za promenu naziva naseljenog mesta, utvrđenog ovim Zakonom (sva naseljena mesta nabrojana su po oštinama i gradovima), za određivanje naziva novonastalog mesta, kao i za utvrđivanje da je naseljeno mesto prestalo da postoji, "može pokrenuti skupština jedinice lokalne samouprave, građani, mesna zajednica i drugi zainteresovani organi zajednice". Predlog za promenu naziva već postojećeg naseljenog mesta, određivanje naziva novoobrazovanog naseljenog mesta, odnosno utvrđivanje da je naseljeno mesto prestalo da postoji utvrđuje se "po prethodno pribavljenom mišljenju nadležnog organa teritorijalne autonomije i skupštine jedinice lokalne samouprave".
Radi ostvarivanja uvida u naseljena mesta i katastarske opštine koje čine teritoriju opštine, grada i grada Beograda, vodi se evidencija naseljenih mesta, u skladu sa zakonom. Podsećanja radi, novim Zakonom, grad Kraljevo ima 91 naseljeno mesto i 85 katastarskih opština koji su detaljno pobrojani po azbučnom redu, od Adrana do Čukojevca.
Prema tekstu zakona, označavanje naziva naseljenog mesta, ulica, trgova i zgrada, kao i vođenje registra kućnih brojeva, ulica i trgova propisuje Vlada Republike Srbije, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona.

BEOGRAD I POKRAJINE
Status grada Beograda, kao glavnog grada Republike Srbije, novim Zakonom o teritorijalnoj organizaciji, regulisan je kao posebna teritorijalna organizacija, utvrđena Ustavom i zakonom. Promena teritorije grada Beograda vrši se na način predviđen za promenu teritorije opštine, a podela teritorije na gradske opštine utvrđuje se statutom grada, u skladu sa zakonom.
Zanimljiv je i deo u Zakonu koji se odnosi na autonomne pokrajine koje su definisane kao "teritorijalne zajednice u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju". Članom 26. Zakona propisano je da "Republika Srbija ima Autonomsnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija" i da će se "suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava". AP Vojvodina ima 39 opština i sedam gradova, a AP Kosovo i Metohija 28 opština i jedan grad (Priština).
Inače, stupanjem na snagu novog Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije prestao je da važi istovetni zakon iz 1991. godine. (kraj)

"LICITIRANJE" SA BROJEM OPŠTINA
Odmah po usvajanju novog Zakona i proglašenja Kraljeva za grad počela su "licitiranja" koliko bi Kraljevo trebalo da ima gradskih opština. Inicijative su davale pojedine mesne zajednice, ali i političke i druge organizacije. Primera radi, Mesna zajednica Ratina predložila je da grad Kraljevo ima tri opštine (Kraljevo, Ribnica i Ušće), a Pokret za Kraljevo šest gradskih opština (Ušće, Mataruška Banja, Ribnica, "Zelengora", "Centar" i "Stara čaršija"). Ove inicijative se pokreću, iako je Zakonom reglisano da grad samo može da ima gradske opštine (a ne mora), a i neki sadašnji gradovi, poput susednog Kragujevca, nemaju ni trenutno više gradskih opština u svom sastavu.
Zbog toga su najodgovorniji predstavnici opštine i Skupštine opštine Kraljevo, njenih organa i tela, kao i stručne službe u Opštinskoj upravi za sada dosta uzdržani u davanju ocena o pitanju broja opština, ali i kompletnoj organizaciji Kraljeva posle dobijanja statusa grada. Nesporno je da će budući lokalni izbori, raspisani za 11. maj ove godine, u Kraljevu dovesti do izbora odbornika Gradske skupštine i njenih organa i tela (umesto opštinskih kao do sada), a ona bi svojim gradskim Statutom, na osnovu novog Zakona, trebala da reguliše i da li će grad Kraljevo imati jednu ili više opština, pre svega po prethodnoj izradi analize i rezultata eventualnog savetodavnog referenduma, ako se odluči da grad bude podeljen na više opština, kako je to novim Zakonom i regulisano.
(kraj)

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Burek

   Pod ovim naslovom gorepotpisani novinar je povremeno pisao više puta, kao paradigmu, konstantu i kao jedini pouzdan i relevantan parametar kada je o standardu reč, iliti “potrošačkoj korpi”, kako je još nazivaju.
Da najpre razjasnimo, da bismo se, jel’te razumeli, šta je to uopšte potrošačka korpa, kojom povremeno maše svaka vlast i svaka statistika, a novinari i ini analitičari ne vide i ne znaju pre svega da li je od metala ili od plastike, nego, onako, analitički zalete se, pa cifraju. Pre svega, polemika je stalna, Onih bivših i Ovih aktuelnih, šta je to što sadrži “potrošačka korpa”, koliko i kojih artikala, te da su Oni zapravo zamajavali narodne široke mase njenim sadržajem, i da ona, tj. “korpa” ima manje artikala nego što su Oni tvrdili da je potrebno za mesec dana četvoročlanoj porodici. Drugo, a to je prvo - Oni su se sami hvalili statističkim podacima (mada i dzivdzani znaju šta je to u našem slučaju “statistika”) o vrednosti korpe, dok Ovi sadašnji hvale sami sebe upoređujući ovu sa onom korpom, a zajednički im je imenitelj da nam je sve bolje! (Samo da toga, izgleda, samo mi nismo svesni, valjda). Oni su se hvalili da imamo najveću stopu privrednog rasta u Evropi a ovi zadržavajući matricu vele da rušimo sve rekorde privrednog rasta u Evropi. Jedina im je razlika što su prvi otišli uz metlu sa vlasti 5. oktobra, Ovi na to ne pomišljaju, nego, umišljeni da su nesmenljivi i nezamenljivi, samo se rotiraju, obećavajući da će nas upravo oni uvesti u Jevropu nekako oko 2014. godine, oko Vidovdana. Kada će definitivno da nam svane...
Ergo, potrošačka korpa - šta je to? Da li su to nekih famoznih 18 artikala, ili toliko nekako, a što domaćica, kao, plati, iznese iz bakalnice i namiri četvoročlanu familiju mesec dana. Tako bi trebalo, po njihovom, da bude. Al, šta je sa strujom vodom, grejanjem, jednomesečnu porodičnu večeru u pristojnom restoranu da i ne pominjem, popravku auta od 17 godina u proseku takođe da izbegnemo kao mogućnost, ili ne daj bože kupovinu novog, ’beš kompjuter, inostranstvo i letovanje... Nova garderoba je fikcija, ekskurzija za decu uplati se na bog te pita kakav način, kao i nove “najke” (ako nisi bio u Beogradu prošlog četvrtka)...
E, za mene je uvek, a tako će i da ostane, “potrošačka korpa” imala samo dva artikla kao konstatntan komparativan parametar standarda, jer u tome je suština - burek sa sirom i čaša jogurta!
Tako, pre ravno 18. godina (2. april 1992. godine) citirao sam da je inflacija iznosila 23.000 procenata na godišnjem nivou, čime smo u toj disciplini postali prvi put planetarni šampionu i do danas na toj poziciji ostali nedostžni, mada smo kasnije i taj rekord popravili, i izveo računicu u sličnoj novinskoj rubrici, kao potvrđeni dangubni kućni ekonomista, da je četvoročlanoj porodici, samo za burek sa sirom i čašu jogurta po članu domaćinstva (za tri dnevna obroka), potrebno izdvojiti mesečno ravno 43.280 dinara. To je znosilo oko 200 dojčmaraka, a plata je u proseku bila oko sto istih maraka. Ako je u porodici bilo samo samo jedno lice u radnom odnosu, što nije redak slučaj, slika ekonomskog statusa prosečne porodice ondašnjeg vremena je potpuna. One najupornije štediše, međutim, i sa tadašnjim cenama (što važi i danas) mogle su da prištede. Tako, ako su roditelji (razumljivo) odustajali od jogurta, mesečno bi u kućni budzet inkasirali neverovatnih 5.160 dinara. Naravno, ukoliko bi se u takvoj ishrani istrajalo i ako bi se postiglo, recimo, da domaćica odoli izazovu da za nedeljni porodični ručak posluži ukućane skupljim - burekom sa mesom!
A 12. oktobra iste ’92. na temu iste “korpe” sam konstatovao: “Sada, za tako kaloričnu porodičnu hranu mesečno valja izdvojti ravno 208.800 dinara, odnosno za burek sa sirom i jogurt četvoročlanoj porodici treba u ovom trenutku nešto manje od pet mesečnih plata, ili u markama: za “jelo” je potrebno blizu 400, uz platu od 80 nemačkih maraka”.
Kao istrajan analitičar, deset godina kasnije, 14. marta 2002. za isti sadržaj četvoročlanoj porodici bilo je potrebno 13.860 dinara, iliti 462 marke (ako se ta cifra prepolovi dobiće se iznos u evrima).
Ovog februara mesečna korpa “a la burek” sa jogurtom, uz prosečnu platu od oko 27.000 dinara (cca 330 evra), uz godišnju inflaciju od oko deset posto, iznosi ravno 24.200 dinara (prema cenama u “Mrvici”, koje su najniže u gradu), dok bi, ako se odlučite za nekog drugog buregdziju, “korpa” koštala nešto više od 27.000 dinara. I to sa nedeljnim, porodičnim ručkom bez bureka sa mesom.
Putuj, Jevropo!

SRBIJA!
SRAMOTA, NAJKE MI!

   Da li ste već dobili SMS ove sadržine?
“Građani Srbije koji još nisu uzeli patike, nemaju razloga za zabrinutost, jer će se organizovati i dodatni mitinzi, kako bi oni koji su ostali uskraćeni za patike, parfeme i drugu ekskluzivnu robu bili zadovoljeni.
Vlada Republike Srbije’’

   U trenutku kada sam dobio ovu poruku, laknulo mi je. U ovoj zemlji, ipak žive i drugačiji ljudi. Mala sam zabrinut da ima i onih koi su ovaj štos shvatili ozbiljno.
   Da li je i vas bilo sramota dok ste gledali snimke u kojima je naš “ patriotizam” eskalirao u najobičniju pljačku? U zemalju sam hteo da propadnem od stida, i ako nisam mrdnuo iz Jug Bogdanove. Od učesnka mitinga, kasnije smo čuli da su oni tamo bili, samo zbog patriotizma, a pljačkanje im je došlo kao dopunsak delatnost. Razbibriga nakon mitinga.
   LJudi, ja sam ovaj film već gledao! Teši me činjenica da potpisnik prethodnih scenarija slične sadržine više nije među živima. Film novog scenariste ostaje da tek preživimo.
   Uželeli se Srbi mitingovanja. Akumulirano znanje i iskustvo, od Jogurt revolucije do Petog oktobra, upotrebili smo da pokažemo svetskim imerijalistima. Najki je baš dobio po labrnji. Adidas je prošao slično. Zanima me kako je prošao Hugo Bos, pošto se zna da je tokom priprema za Drudi svestki rat bio šnajder Nemcima. Jesmo im pokazali! A, Amerikanci se baš puše!
   Da se malo uozbiljim. Nikako da pronađem odgovor na pitanje: “ Ko su ti ljudi? Gde žive? Imam utisak da su sa neke druge planete. U mom komšiluku takvih nema, ili možda i ima, samo se kao jedinke ponašaju normalno. Pljačkanje tokom velikih okupljanja nisu specijalnost Srbije. Dešavaju se takve stvari i u Americi, Evropi itd. Al’ baš me briga šta se dešava u drugim zemljama. Neću bre, da se takve stvari dešavaju u mojoj zemlji! Neću da lome semofore, prevrću kontejnere, pale automobile i to ime patrotizma. Dosta mi je sileyija i galamyija koji imaju ekskluzivnu licencu na patriotizam. Da se razumemo, najveće patriote su obični mali ljudi koji redovno odlaze na posao, plaćaju porez, i istresaju smeće u kontejner, a ne pored njega. Oni koji svojim postojanjem ne uznemiravaju nikog.
   Do trenutka kada je krenula opšta pljačka svetske agencije su vrlo korektno izveštavale o događaju. Svi su se složili da je miting protekao dostojanstveno, da je bilo između 150 i 300 hiljada ljudi, da Srbija šalje jasnu poruku itd…Potom je usledila pljačka i palež i u roku od nekoliko minuta, svetski mediji su odreagovali kako su odreagovali. Džabe što je 290 hiljada ljudi bilo dostojanstveno. Poruku sa ovog mitinga izmenili su lopovi!
   Američka ambasada je priča za sebe. Nekoliko dana pre paljevine policija je odradila profesionalno svoj posao. Ispred sebe su imali grupe fudbalskih huligana koji imaju iskustvo u obračunima sa policijom, i sačuvali su ambasadu. Šta se desilo 14. uveče? Ništa, policajci nisu bili tu. Očigledno su bili zauzeti hapšenjem onih, koji su te večeri izašli u obilazak prodavnica. Zluradi bi rekli: ” Nisu uspeli da sačuvaju jednu zgradu, zašto nas onda čudi Kosovo?”
   Na paljenje Američke ambasde, u ovdašnjim političkim krugovima, gleda kao na mali, neprijatni icident. Zanima me me šta bi isti rekli, kada bi neko zapalio amabasadu Srbije u npr. Džibutiju? Da li bi i to bio mali, neprijatni incident? Kako god, neozbiljno je za zemlju čije je rukovodstvo imalo nameru da svetu pošalje ozbiljnu porueku.
   U prethodnoj deceniji do savršenstva izvežbani RTS, tvrdoglavo nema nameru da razdvoji miting i pljačku. Prave se blesavi i koriste floskule tipa “narodni protest”. Strah me je oteće se nekom “dešavanje naroda”, daleko ga bilo!
   Ćar pojeo vajdu, izuzimajući one koji šetaju nove patike, mirišu zanosno na Šanel, i kunu se “Najke mi!” Strah me je, da Đavo ne dođe po svoje, jer i Đavo nosi Pradu!
A.K.

U JARČUJKU POČINJE FLAŠIRANJE VODE OBOGAĆENE MAGNEZIJUMOM - piše Ivan Rajović
"Bristol" voda za zdravlje naroda

   Svetislav Bošković vlasnik firme "Papirprodukt i Voda Bristol" najavio je na konferenciji za novinare da će sledeće sedmice zvanično početi proizvodnja, odnosno flaširanje vode "Bristol". Tim povodom u goste su došli ljudi koji su, kako je naglašeno, kompetentni da kažu nešto više o ovoj vodi i njenom sadržaju, budući da će se ona naći u prodaji u svim gradovima širom Srbije, gde god budu mogli da je plasiraju. Branislav Potkonjak iz Beograda stručnjak iz firme "Hemolab" i Mića Martinović, profesor sa Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu, složili su se da je jarčujačka voda u svojoj kategoriji jedna od najboljih stonih voda u zemlji, ali i mnogo šire.

NE POSTOJE LOŠE VODE
Branislav Potkonjak je, pored ostalog, rekao kako "Bristol" vodu "prati" od prvih dana, od istražnih bušenja, preko ideje da se koristi, pa do početka eksploatacije.
-Naša firma se veoma dugo bavi prirodnim vodama i veoma nam je drago kad god neko od investitora uspe da napravi fabriku vode, jer je to nešto, pogotovu u godinama koje dolaze, što predstavlja pravo bogatstvo, pre svega za onoga ko koristi tu vodu. Moja i ideja mojih saradnika je da ne postoje loše vode, ali ne mogu sve vode uvek, u svakoj prilici i za svakoga da budu korisne. Po nekom najblažem kriterijumu najbolje su one vode koje mogu dnevno da se piju i u neograničenim količinama. I ako u tim vodama još ima parametara koji su ekstrakorisni onda to može biti samo još jedan dodatak. Do nedavno se nije mnogo razmišljalo o tome šta voda sadrži, odnosno o njenom sastavu i bilo je dovoljno da je ona kao takva pri ruci. Većina ljudi kupuje vodu po nekom samo njima znanom osećaju, a malo je onih koji pre toga pročitaju šta je u stvari sastav te vode. Na etiketi voda po Zakonu moraju da postoje njeni sastavni delovi koji su u njoj rastvoreni i koji čine kvalitet vode i ako su te rastvoerne supstance odgovarajuće i ako su u odgovarajućem odnosu voda može biti korisnija ili korisna za svakodnevnu upotrbu ili povremeno.
-Do pre par godina, kaže Potkonjak- kod nas su se mogle nabaviti isključivo minerlnnje vode, a po definiciji kad voda ima puno minerala to nije voda koja je za svakodnevnu i neograničenu upotrebu jer minerale sem iz vode dobijamo kroz druge vrste pića i hrane, tako da kada se sve to previše nakupi u organizmu, onda može da izazove zdravstvene probleme. U skorije vreme, a sa nestašicom vode u svetu i počelo je da se govori o stonim vodama, odnosno vodama koje mogu dnevno da se piju i u neograničenim kličinama, pa su jedno vreme bile u modi vode koje imaju jako malo minerala i to su, pod uticajem onih koji su ih flaširali, uglavnom bile vode alpskih područja, glečerske vode sa vrlo malo minerala. Međutim, u poslednjih desetak godina se shvatilo da prava voda mora da sadrži određeni broj minerala u određenom odnosu i tek onda je zdrava i korisna za ljudski organizam. Naravno, nije lako ni naći takve vode tako da kad se uspe u tome, onda tu vodu treba čuvati i ko god da je u prilici da je koristi. Jedna od takvih voda je voda "Bristol" za koju može da se kaže da je oligomineralna voda sa srednjom mineralizacijom i sa srednjom tvrdoćom, voda koja apsolutno mže da se koristi svaki dan i u neograničenim količinama.
Za svaku vodu koja se koristi prvo i osnovno je da je ona zdravstveno ispravna jer drugačije ne može, ona mora da zadovoljava kriterijume zdravstvene ispravnosti. Kad se govori o flaširanim vodama onda je jako dobro da ljudi pogledaju i da li je to voda iz bušenog bunara, izvora ili je površinska voda. Dakle, nije dovoljan kriterijum za vodu da ona bude zdravstveno ispravna, već mora da bude i dbra po svom hemijskom sastavu, rekao je Potkonjak.

IDEALAN ODNOS MINERALA
-Ono što čini kvalitet ove vode je upravo taj dobar odnos minerala. Od minerala koji se nalaze u vodi, a nalaženo ih je preko 70, Svetska zdravstvena organizacija je 14 tih minerala proglasila neophodnima da se nađu u vodi. To znači da se za područja gde tih minerala nema daju preporuke da se ti minerali dodatno uzimaju jer nekoliko tih minerala koji su neophodni uvek se nalaze u sastavu odnosno na flašama i to su takozvani makrokomponentni, a to su kalcijum, magnezijum, kalijum, natrijum, hidrokarbonati, hloridi, sulfati i nitrati. To su minerali koje bi svako pre nego što upotrebi vodu trebalo da pogleda i da vrlo jednostavno zaključi da li mu ta voda odgovara ili ne. Dugo se smatralo da je voda koja nema kalcijuma ili magnezijuma jako pogodna za piće, jer su ljudi bili malo zavedeni činjenicom da na obodima posuđa ne ostaju tragovi takve vode, pa je logično da se to dešava i u organizmu. Međutim, u zadnjih dvadesetak godina vršena su brojna ispitivanja i došlo se do sasvim drugačijeg zaključka. Neka voda uopše nije za svakodnevnu upotrebu i voda mora da ima određenu tvrdoću, a ta tvrdoća potiče upravo od kalcijuma i magnezijuma. Dalje, vršena su epidemiološka, u smislu kako utiče na zdravstveno stanje ljudi koji ga koriste, ispitivanja nekih od tih parametara kalcijuma i magnezijuma i jedini element koji je epidemiološki najviše ispitivan bio je magnezijum koji je u poslednje vreme postao i popularan, osim toga što je veoma značajan. A ispitivanjem ovog minerala došlo se do zaključka da je magnezijum element koji jako dobro utiče na različita stanja organizma, pre svega na kardiovaskularno stanje i na mišićno skelteni sastav, i to su dva najbolja svojstva magnezijuma.
Ova jarčujačka voda ima pedesetak mg. magnezijuma u svom sastavu , a dnevna potreba zdravog organizma je bar 350 mg. Dnevno. Smatra se da je, budući da organizam dobija magnezijum i na druge načine, neophodno da organizam bar 6-7% minerala dobije baš iz vode za piće ili vode za kuvanje u kojoj se ovaj mineral zadržava. Svetska zdravstvena organizacija dala je 2004. god. preporuke gde kaže da kod širokih populacija magnezijum i kalcijum treba da budu zastupljeni u vodama za piće, a ako nisu, onda mora na drugi način da se nadoknadi njihov nedostatak i minimalna količina koja se preporučuje u vodama za piće je 20 mg. kalcijuma i 10 mg. magnezijuma. U "Bristol" vodi ima 50 mg. magnezijuma, što je pet puta više od minimalne preporučene vrednosti. Jako je dobro i to što je ovaj mineral u gotovo idealnom odnosu i sa ostalim parametrima a to su, recimo, natrijum bez kojeg nema ni jednog procesa u ljudskom organizmu. Ova voda ima 15 mg. natrijuma, dakle jednu malu količinu koja bitno ne doprinosi njegovom unošenju ali ga ima. I kalcijuma ima više nego što je to neophodno u običnoj vodi za piće. PH ove vode je blago alkalna što znači da jako povoljno utiče na bubrege, na sistem za izlučivanje. Ova voda nema nikakvih toksičnih elemenata ili su oni u sasvim normalnim, odnosno neznatnim količinama koje se mogu smatrati takođe neophodnim za ljudski metabolizam. U poređenju sa ostalim vodama ova ima najveću sadržinu magnezijuma koja je čini jednom od najboljih stonih voda, čak i u svetskim razmerama.
Zato mi je drago da ovu vodu mogu da preporučim ne samo kao dnevnu stonu vodu, već i kao vodu koja ima lekovita svojstva tako da je to bitno ponajviše za ovo područje gde ljudi stalno imaju neku averziju prema vodama. Dakle drago mi je da mogu da kažem da je baš u Kraljevu pronađena voda koja zaista ima izvanredna svojstva, rekao je Potkonjak.

FABRIKA PO EVROPSKIM STANDARDIMA
Mića Martinović, stručnjak sa Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu, jedan je od onih koji su dali najveći doprinos tome da se ova voda danas proizvodi , koji je uložio najviše truda od istražnih radova do elaborata.
-Kompletan posao koji je urađen na ovom lokalitetu je počeo na osnovu projekta Rudarsko geološkog fakulteta koji je prošao reviziju. Po projektu su sprovedena sva hidrogeološka istraživanja koja su ovde urađena. Izveden je bunar koji je testiran i na osnovu tih rezultata je urađen elaborat o rezervama i kvalitetu ovih podzemnih voda. Elaborat je odbranjen pred Državnom komisijom i na osnovu toga je dobijena potvrda o rezervama ove podzemne vode koja se nalazi na ovom lokalitetu. Smatramo da je ova voda izuzetno kvalitetna i zbog toga što u ovom slučaju imamo veoma malu količinu vode koja se dobija iz tog bunara, oko 1 litar u sekundi, i što je brzina filtracije koja je u poroznoj sredini veoma mala tako da voda stiže da se isfiltrira i da nam kao takva dolazi do bunara gde je mi iscrpljujemo i transportujemo do fabrike za punjenje. Lično smatram da je jako dobra ideja da se ova voda flašira, pošto je izuzetno kvalitetna i nadam se da će gospdin Bošković imati uspeha na tržištu, rekao je Martinović.
U pogonu za punjenje, koji je opremljen po svim svetskim standardima, u toku su završni radovi na montaži kako bi se sa proizvodnjom startovalo iduće nedelje, a zanimljivo je pomenuti da je u sklopu ove fabrike i pogon za izradu ambalaže čime će voda "Bristol" za koju se već sada može reći da je pravi kraljevački brend, biti kompletno delo "Papirprodukta", od izvora, do prodajnih objekata.

TEMA BROJA: POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ U SRPSKOM DRUŠTVU - piše Dragan Vukićević
“Vijetnamski sindrom” je među nama, ali stanje nije alarmantno

   • PTSP nije vezan samo za ratna dejstva, već je posledica složenih odnosa na konkretnu stresnu situaciju i, generalno posmatrano, ima određen rok trajanja koji traje najčešće do šest meseci, posle čega se većina ljudi vraća u svakodnevicu. Sama kriza ne mora da znači da je u pitanju bolest, jer iz takve krize može da se izađe jači, po definiciji “što me ne ubi, to me ojača”. Međutim, postoje situacije koje mogu da dovedu do trajnog poremećaja ličnosti

   Od 17. februara, kada je kosovska Skupština jednostrano proglasila nezavinsost, više nego ranije govorilo se o “frustriranosti nacije”, pogotovo posle nasilja na ulicama gradova gde su organizovani mitinzi protiv nezavisnosti Kosmeta, a koje je kulminiralo prošlog četvrtka u Beogradu, koje se završilo masovnom pljačkom prodavnica sa firmiranom robom. Više nego ranije govorilo se i o posttraumatskom stresnom poremećaju (PTSP), a ratni veterani sa juga Srbije, nekako baša ovih dana, organzovali su i udruženje koje bi se bavilo upravo praćenjem zdravstvenog stanja svojih članova kao posledice učešća u ratnim dejstvima ne samo na Kosmetu ’99. godine. Poznat i kao “vijetnamski sindrom”, PTSP nije zaobišao ni Kraljevo, odakle je možda najviše mladića minule decenije učestvovalo u ratovima na priostorima bivše SFRJ, a naročito na Kosmetu 1999. godine. Takođe, sve više napisa u novinama o destrukciji i samodestrukciji, naročito nasilju u porodicama, u svetlu poslednjih dešavanja prošlog četvrtka u Beogradu, povod su da načnemo roblem PTSP-a u našem društvu. O PTSP-u za “Ibarske novosti” govori ugledni neuropsihijatar Zdravstvenog centra “Studenica” i povremeni sudski veštak, koji je zamolio da ne pominjemo njegovo ime.
Na početku razgovora, on odbija tezu da je upravo uzrok razbijanja izloga radnji po gradovima Srbije, a pogotovo u Beogradu, “odgovoran” posttraumatski stresni poremećaj:
- Dešavanja u Beogradu u toku i posle mitinga pogrešno je povezivati sa posttraumatskim stresnim poremećajem. Takvo ponašanje jeste posledica mogućeg gubitka Kosova, ali ne sme da se izgubi iz vida ni povezanost sa našim socijalnim miljeom, a ako se tome pridoda i stranačka pripadnost, želja za pripadnosti i mržnja prema drugoj strani, i kada se na to nadoveže i medijska propaganda u kojoj se fiksira neko ko je navodno kriv za takvo “moje sadašnje stanje”, onda je normalno da se ta nekontrolisana agresija dogodi na način kako smo svi videli. Iz socijalnog aspekta naše društvo je jako ranjivo, a to su bili mahom mladi ljudi, koji da tako kažem “kipte od agresije”, i ako se ta količina agresije ne usmeri na adekvatan način, a pre svega kreativno, onda je njihovo ponašanje očekivano. Uz to, to je bila povoljna prilika i za dokazivanje, prilika da se radi sve, tako da ne može njihovo ponašanje da se poveže sa posttraumatskim stresnim poremećajem, nego sa celokupnim društvenim miljeom, počev od socijalno-političog i ekonomsog, pa i biološkog, jer su u pitanju bili izuzetno mladi ljudi, pa do gubitka Kosova i tek posle obuhvatne analize može da se traga za uzroke nemira do kojih je i došlo.
Pogrešno je ekscesna ponašanja povezivati i poistovećivati sa posttraumatskim stresnim poremećajem. Problem mora šire da se sagledava i uzrok za najveći broj socijalno nedozvoljenih ponašanja valja tražiti u drugim oblastima, a za medicinsku nauku je problematika PTSP jasana.
• O PTSP ili “vijetnamskom sindromu” malo se govori kod nas. Kakva je to bolest i kako se ona manifestuje?
- Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) je psihička reakcija na konkretan stresni događaj, što podrazumeva suštinu samog poremećaja i psihičku strukturu konkretne ličnosti. Pri tome često ne mora da bude nekakav ozbiljan stresan događaj, posmatrano iz perspektive drugih ljudi, ali značenje za tu osobu može da predstavlja ozbiljan stresan poremećaj. Takođe, ne treba samo stresan događaj posmatrati kroz prizmu onoga što je poznato kao “vijetnamski sindrom”, već za nekoga mogu “ljubavni jadi” da podstaknu PTSP, što za druge ne predstavlja nekakav stresan problem. Vrlo je važno, dakle, i simboličko značenje za konkretnu osobu. Znači da PTSP nastaje u skladu sa prirodom same ličnosti i simbolikom događaja na koji se reaguje. Konkretnije, PTSP nije vezan samo za ratna dejstva, već je posledica složenih odnosa na konkretnu stresnu situaciju i, generalno posmatrano, ima određen rok trajanja koji traje najčešće do šest meseci, posle čega se većina ljudi vraća u svakodnevicu. Sama ta kriza ne mora da znači da je u pitanju bolest, jer iz takve krize može da se izađe jači, po definiciji “što me ne ubi, to me ojača”. Međutim, postoje situacije koje mogu da dovedu do trajnog poremećaja ličnosti.
Da bi se konstatovao PTSP mora određena ličnost da bude vremenski u kontinuitetu povezana sa inicijalnim stresom, tako da ne može da se javi, recimo posle pet godina. Važan je taj kontinuitet, da je osoba okupirana događajem, bilo kroz snove, razmišljanjima, da izbegava sve što bi ga podsećalo na to, a taj PTSP se najčešće manifestuje, grubo rečeno, kroz nervozu, anksioznost, raspoloženje, bezvoljnošću, socijalnom izolacijom i prestankom interesovanja za socijalno okruženje, nesanicom, vraćanjem kroz flešbekove na inicijane scene stresnog događaja i nije uvek nužno da se za takvo stanje traži pomoć neuropsihijatra. Često su važnije osobe u okruženju koje bodrenjem, razgovorom i prisustvom mogu da pomognu, a jedan manji broj slučajeva zahteva i prisustvo psihajtra, u kraćem ili dužem periodu.
• Kako se prepoznaje PTSP, kako se manifestuje i koji je najefikasniji način lečenja?
- Najčešće se manifestuje PTSP kroz nervozu, nesancu, pojavi flešbekova na sam događaj i ružnih scena iz tog perioda. Depresija je najčešća reakcija na neki stres i to je gotovo dominantna klinička slika. Pri lečenju posttraumatskog stresnog poremećaja jako je važno okruženje, i možda najvažnije, a što se tiče struke i psihijatrije, lek je kao i za mnoge bolesti - a to su psihoterapija i medikamentozna terapija, ali je bitna i socioterapija kroz vraćanje obolele osobe u oblike socijalnog funkcionisanja prihvatljivim za njega i sredinu.
• Po Vašem stručnom, lekarskom iskustvu koji je period u našoj novijoj istoriji bio najpovoljniji za eskalaciju PTSP?
- Pa, najviše je bilo posle 1991. i ’99. godine. Veliki broj ljudi je sa ovog područja učestvovao na ratištima, sticajem okolnosti i ja sam bio u Peći ’99. pa mi je to bliže, i bilo je dosta mladih ljudi koj su imali krizu. Ali psihijatra, odnosno neuropsihijatra, posećivali su u kraćem periodu, dok izvestan a manji broj i dan-danas odlazi psihijatru, jer ima psihičke tegobe, pošto ih je stres doveo do trajnih promena kao ličnosti i njihovog načina socijalnog funkcionisanja. To više nisu one ličnosti kao ranije, pošto je taj stres u tolkoj meri promenio i njihov temperament i poglede na svet, a najčešće se javlja nervoza, neraspoloženje, nesanica, a često se javlja i impotencija kao posledica, i to su najčešći razlozi njihovog obraćanja psihijatru.
Bilo je slučajeva i pripadnika aktivne vojske, starešinama, dakle ljudima koji su se pripremali, školovali i obučavali za učešće u ratnim dejstvima i kod njih smo dijagnisticirali PTSP sa svim svojim karakteristikama, jer je rat nepredvidljiv, uprkos učenju i spremanju za takav fenomen.
• Da li je PTSP uzrok za povećanu agresvnost u društvu?
- Agresivnost ne mora primarno da bude prisutna kao posledica PTSP. I ubistvo i samoubistvo ubrajaju se u vidove agresije, samo što je ubistvo usmereno prema drugome. Pri tome, takva posledica ne mora biti posledica učešća u ratu, nego je agresivnost bila prisutna i pre jednog takvog događaja, tako da apriori ne može da se tvrdi da je agresivnost posledica učešća u ratnim dejstvima. Očekivano je da PTSP može da dovede do razdražljivosti, da taj prag samokontrole bude manji, odnosno da uobičajena provokacija u određenoj sredini ne izaziva takvu reakciju kod ostalih kao kod ovakvih ličnosti. Međutim, to ne mora da bude obrazac, jer kod nas se obično kaže: čim “poludi” - učestvovao je u ratu, čim ubije - učestvovao je u ratu, počne da pije - učestvovao je u ratu. Štagod da mu se desilo izgovor se nalazi u učešću u ratu. To, međutim, ne može pravolinijski da se objašnjava. Svaka je priča posebna i trebalo bi analizirati svaki slučaj posebno. Bilo je u mojoj praksi slučajeva takozvanih “poremećaja ličnosti”, gde su takva stanja i neke osobine izraženije, recimo agresivnost, a ako su učestvovali još i u ratu, nailazili su na “pogodno tlo” gde su mogli tu agresivnost da usmeravaju i očekivano je da će posle rata kod njih takvo stanje da bude naglašenije. I ukoliko takva osoba digne ruku na sebe, kaže se “eto, uestvovao je u ratu”, što, ponavljam, nije pravilo ni obrazac, nego svaki slučaj treba posebno da se posmatra i analizira. Protok vremena i zaborav, kao karateristika ljudskog mozga, pozitivno deluje u najvećem broju sučajeva, uz dodatno prisustvo dobronamerne okoline koja može da ima veće blagotovorno dejstvo od lekara. Gruba analogija je smrtni slučaj drage osobe, što je jako stresna stuacija, ali mali je broj ljudi koji posećuje lekara, već najbliži u okruženju nastoje da se takvo stanje prebrodi na najbolji i najefikasniji način. LJudi su pre depresivni u situaciji PTSP nego što su razdražljivi. Drugo, dalji tok njihovog oporavka zavisi u znatnoj meri od spleta životnih okolnosti. Onaj ko se posle takvog iskustva i događaja, primera radi, oženi, zasnuje porodicu i dobije decu koja mu pružaju zadovoljstvo, naravno da će manje to pokazivati.
Ukoliko, međutim, neko posle PTSP izgubi recimo posao, prerasta u još teže stanje PTSP, pa ako se usled nedostatka para još i razvede, PTSP se dodatno pojačava, a ako se povrh svega još posvađa i sa roditeljima oko imanja recimo, pa još počne da koristi heroin ili počne da pije, normalno je da su to sve faktori koji se množe i pogoršavaju stanje. Znači, i neki splet životnih okolnosti utiče kako će se posttaraumatski stresni poremećaj razvijati.
• S obzirom na čnjenicu da je nekoliko desetina hiljada Kraljevčana učestovalo u ratnim dejstvima ne samo ’99. na Kosmetu, u kojoj je meri PTSP raširen u našem neposrednom okruženju?
- Kada se govori o Kraljevu, treba imati u vidu da je veliki broj ljudi učestvovao u ratu i očekivano je da je PTSP u našoj sredini prisutniji nego u gradovima koji su manje bili angažovani u godinama ratovanja. Međutim, uprkos toj činjenici, meni nije poznato da su se dešavale neke krupnije stvari kao posledica PTSP usled učešća u ratu, kao što su ubistva ili samoubistva, ali svaki neuropsihijatar u Kraljevu ima po nekoliko redovnih pacijenata koji ih posećuju zbog PTSP i to su osobe kod kojih je došlo do trajnih poremećaja. Postoje i pacijenti sa drugom vrstom PTSP, kod kojih je relativno zadovoljavajuće stanje, ali u nekim nepovoljnim životnim okolnostima dolazi do pogoršanja zdravstvenog stanja. I uz našu kraću stručnu intervenciju i u kraćem vremenskom perodu takav pacijent usepešno produžava da funcioniše, dok ne zapadne u novu situaciju ili stanje kao posledicu prethodnog PTSP.
• PTSP je, po mom mišljenju tabu tema u Srbiji, za razliku od Hrvatske gde se o tome govori u kontinuitetu. Tamošnja država je vrlo angažovana u toj oblasti, dok se u nas o tome ćuti. Zašto je tako?
- Možda je to i kurtoloroški problem. Kod nas je razgovor na temu PTSP kulturološki neprihvatljiv. Kod nas se o tome više govori kada nastane problem u sudskoj nadležnosti ili u slučaju sticanja vojne invalidnine. U Hrvatskoj se više govori jer je ona u nekim stvarima odmakla od nas, a mi smo suočeni sa nekim drugačijim problemima koji su prioritetniji za rešavanje nego što je to postraumatski stresni poremećaj u društvu. Drugo, postraumatski stresni poremećaj u velikoj meri zavsi od motivisanosti za ulazak u rat. To je, kao takozvani vijetnamski sndrom, bio više prisutan od Amerikanaca nego kod nas, jer motivisanost Amerikanaca za učešće u vijetnamskom ratu je bila manja nego što je to slučaj sa našim narodom u našem ratu. Zatim, samo učešće u ratu ne znači neminovno i podložnost posttraumatskom stresnom poremećaju, u smislu bio je u ratu, uplaši se i tako dalje. Mahom je posledica ranjavanja i nagle stresne situacije koja je na to uticala. Nema mnogo ljudi na koje je samo učešće u ratu ili prisustvo u samoj zoni ratnih dejstava uticalo da se jave te tegobe.
• U svetlu problematike PTSP da li može da se kaže da je naše društvo bolesno?
- Ne može da se generalizuje. Mi jesmo društvo u krizi, socijalnoj, ekonomskoj, moralnoj, dakle najopštije rečeno u tranzcionoj krizi. I ta kriza ne mora ništa opasno da znači, ukoliko iz te krize kao društvo izađemo jači i da tako kažem zreliji. Ne može da se kaže da je naše društvo bolesno, ali svakako da jeste u krizi sa konkretnim problemima i sa takvom krizom treba se suočiti jednako kao i sa individualnom krizom, recimo u porodici, i da se ta kriza razreši. Nema ljudi, nema društava, nema porodice koja nema krizu, ali reč je samo o tome kako se ta kriza rešava i tu nema mesta za uopštavanje i generalisanje, na dijagnosticiranje društva u celini.
Ima jedan broj pacijenata sa posttraumatskim stresnim poremećajem, ali u našem okruženju je razumljivo, pošto smo više i masovnije učestvovali u ratu, međutim daleko je to od alarmantnog, jer mnogi sa PTSP funkcionišu i dalje, srećemo ih na ulici i ni po čemu se ne prepoznaju da su odazili psihijatru,tako da mali broj ljudi zna da su imali takvu krizu. Prema tome, nema tu ničeg pežorativnog, ničeg poražavajućeg i ničeg neizlečivog. Takva stanja se dešavaju, ima sučajeva da i pored terapije ne dolazi do bitnijeg poboljšanja, ali te brojke su na nivou zanemarljive statistike, posmatrano na nivou društva kao celine.

NISU SVI OPASNI PO DRUŠTVO
• U kojoj meri ljudi sa dijagnozom PSTSP mogu biti opasni po okolinu ili društvo u širem značenju?
- Ne mora apriori da znači da su takve osobe opasne po društvo. Rekao sam ranije da PTSP zavisi od prirode ličnosti i same vrste i snage stresa. Ukoliko se takvi ljudi povlače u sebe i samoizoluju, postaju opasniji po sebe nego po društvo, a po društvo mogu da budu opasni ako su “stalni gubitnici”, ukoliko rezonuju po principu “bio sam u ratu, nemam satisfakciju, izgubio sam posao, žena našla ljubavnika”... Uz to, ako ima nizak prag tolerancije, takvi brže i neadekvatnije, impulsivnije reaguju i kao takvi mogu biti opasnost po društvo. Moje iskustvo kao lekara i kao sudskog veštaka govori drugačije. U Kraljevu meni nije poznato u ovih desetak godina od kad je rat završen, da je bilo neko ubistvo ili samoubistvo sa dominantnim faktorom ratnog PTSP. Svakako da PTSP podstiče auto ili heteroagresivnost, ali to ne znači da će oni takvo nešto i da urade. Dakle, pogrešno je po automatizmu povezivati neko krivično delo sa posttraumatskim stresnim poremećajem.

SELO GOKČANICA - piše Marko Slavković
Em stari, em zapostavljeni

   • Pre tridesetak godina Gokčanica je imala 2.600 stanovnika i školu sa 450 učenika. Sada se stanovništvo ,,prepolutilo,, , a škola ima tek dvadesetak đaka • Odgovorni se ovog zanemarenog sela sete samo uoči izbora • Mnogo je razloga koji su doprineli, i još doprinose, seobi naroda: od mukotrpnog života i bespolenosti, preko neadekvatne i neredovne zdravstvene zaštite, do skupog prevoza i nedovoljne mogućnosti plasiranja proizvoda

   Živko Đoković je rođen, i živi, u selu Gokčanici, nedaleko od Ušća. A od Kraljeva je daleko, kaže, ,,kao Bog i šešerdzija,,. Zašto tako, i šta to znači, kasnije će reći priča. Ako bude vajde, dodao je Živko.
Gokčanica je, dakle, do pre tri decenije, bila veliko i napredno selo, sa četiri zaseoka. Radilo se, svaštarilo;”’’ malo poljoprivreda, malo stočarstvo, malo voćarstvo, ali je moglo solidno da se živi. Puno je mladeži, a gde je omladina tu je i život. Trajalo je to, bogami, podosta. A kako i ne bi kad je Gokčanica, u to vreme, imala 2.600 stanovnika, školu sa 450 učenika, stalnog lekara i medicinsku sestru, prodavnicu, kafanu. Istina, uvek je, nekako, bilo ,,problema,, sa sveštenim licima. Iz nekog razloga kratko su se zadržavali, a zaista je bilo potrebe, isto kao i za prosvetarima. Uglavnom, život je tekao, civilizacija je svuda bila sve prisutnija, osim u Gokčanici. Tu se, umesto da se kreće napred, u bolju budućnost, kako se govorilo, posustajalo. Putevi su bili makadamski, jedva prohodni, prevoz neredovan, plasman proizvoda s mukom ostvarljiv. Što je najgore, ništa nije učinjeno da se sagradi neki pogon, fabrika, zadruga, šta li već, da se mladi zadrže. Ništa. Zato je i bilo dovoljno da samo jedan bogatiji, ili ugledniji, meštanin odluči da napusti Gokčanicu, pa da i drugi počnu da razmišljaju o boljoj budućnosti, tamo negde. A to ,,tamo negde,,, obično je bivalo Kraljevo i okolina, ili Ušće. Tako je počela je seoba Gokčanaca.
- Danas se Gokčanica ,,prepolutila,, po broju stanovnika. A đaka ima, živa je istina, jedva dvadesetak. Mladi su otišli, a selo je, em staro, em zaboravljeno od onih koji bi mogli da mu pomognu. Šta da se kaže, kad lekar i medicinska setra, od prošle godine, u Gokčanicu dolaze samo srednom. Tu su pregledi, a za lekove i injekcije put pod noge, pa u Ušće ili Kraljevo, zbog čega se izgubi gotovo ceo dan. Dalje, autobuski prevoz je, u odnosu na kilometražu, preskup. A da bismo bilo šta od proizvoda prodali, moramo do Kraljeva. To mu dođe ,,kao Bog i šeširdzija,,. Daleko. Ko te pita, kad te muka primorava da putuješ, da trošiš i vreme i novac.- kaže Živko.

OBEĆANJA, OBEĆANJA
Meštani Gokčanice odlično pamte da su ih, uvek, nekako, uoči izbora, posećivali važni ljudi, ne samo opštinski funkcioneri. I uvek su im obećavali, te ovo, te ono, a od svega, slaba vajda. Tako je bilo, kaže Živko, i uoči poslednjih izbora.
- Tada su došli kod nas ministar Velja Ilić i predsednik opštine doktor Babić.
Velja nam je obećao asfaltiranje puta, i mi smo glasali za njega. Tako smo, posle toliko godina, dobili asfalt do Gokčanice, koji, uzgred rečeno, više i nema značaj koji bi imao dok je bilo omladine. Dobro, ali tada nam je i Babić obećao izgradnju repetitora za TV Kraljevo i svakodnevni boravak medicinske sestre u Gokčanici. I ništa. Kao, nije to njegova nadležnost. Što se škole tiče, ona je oronula, nema ni kuhinje za malobrojne đake. Zamislite, nemamo ni prodavnicu, a selo je i dalje veliko, ima 1.200 stanovnika, bez obzira što su u ogromnoj većini stari ljudi! Nema, nema nade, dok su obećanja samo obećanja- sa dozom prekora završava Đoković.

IZBORNA SKUPŠTINA CIVILNIH INVALIDA RATA KRALJEVA I VRNJAČKE BANJE - piše Zoran Petrović
Sve teži materijalni položaj

   • Prošle godine Opštinska organizacija CIR od Republike nije dobila nikakva sredstva, a od opštine samo 48.000 dinara • Usvojeni skupštinski dokumenti, a poverenje ponovo ukazano sadašnjem Izvršnom i Nadzornom odboru i predsedniku IO Slobodanu Nikoliću

   Životni problemi civilnih invalida rata sve su teži i ova malobrojnija kategorija stanovnika svakog dana bori se bukvalno za preživljavanje, konstatovano je na izbornoj skupštini Opštinske organizacije CIR koja okuplja članove sa podučja Kraljeva i Vrnjačke Banje.
Prilikom razmatranja i usvojanja izveštaja o radu i finansijskom poslovanju Organizacije za 2007. godinu, na skupštini je ocenjeno da ni minula godina nije bila nimalo laka za njene članove. U svakodnevnom životu i radu Organizacije suočavali su se sa nerešivim materijalno-finansijskim, zdravstvenim, društvenim i drugim problemima. Ukazano je na niske invalidnine, komplikovane nabavke ortopedskih pomagala, prevoza, banjskog lečenja, plaćanja komunalija, nabavke ogreva, teškog zapošljavanja članova domaćinstva i druge nevolje koje ih prate.
Opštinska organizacija je raspolagala sa godišnjim sredstvima od zanemarljivih 48.000 dinara, dobijenih iz budzeta opštine, što je, kako su naglasili, jedva bilo dovoljno za troškove struje i telefona kancelarije u kojoj radi Organizacija u zgradi Druge mesne zajednice "Centar" u Kraljevu, u Obilićevoj ulici.
- Od Republike nismo dobili ni jedan jedini dinar. Skinuli su nas sa "dnevnog reda" i uputili nas na gradsku upravu, a gradska uprava ne može ili neće ili nema sredstava da nas adekvatno finansira, zbog čega ni mi ne znamo - istakao je dr Milan Matijević koji obavlja poslove sekretara ove Organizacije.
Uz najveću pomoć Crvenog krsta, koji ima je, kažu, izlazio u susret kad god su se obratili, ali i jednog broja sponzora i donatora i ljudi dobre volje, ova Opštinska organizacija ipak je koliko-toliko pomagala svojim članovima da prežive teške dane i da im olakša život. Pre svega, nabavkom i dodelom odgovarajuće pomoći u lekovima, hrani, ogrevu i ostalim životnim potrepštinama i organizacijom jednog broja jednodnevnih izleta.
Organizacija civilnih invalida rata Kraljeva i Vrnjačke Banje kao samostalna organizacija deluje već 38 godina, a do 1970. je bila pod okriljem Crvenog krsta. Trenutno broji samo 76 članova, od kojih su, uslovno rečeno, 60 stari i 16 novi - iz vremena NATO bombardovanja Srbije. U vreme osnivanja bilo ih je 1.800, ali je mukotrpan invalidski život učinio svoje.
Inače, na skupštini su, pored usvojenog Izveštaja o radu i finansijskom poslovanju Organizacije za 2007. godinu, usvojeni i programi rada i finansijskog poslovanja za 2008. godinu. Ocenjeno je i da su dosadašnji Izvršni i Nadzorni odbor dobro obavljali poverene zadatke, pa su oba organa, uz jednu izmenu, opet dobili poverenje, a Slobodan Nikolić je ponovo izabran za predsednika Izvršnog odbora Opštinske organizacije civilnih invalida rata Kraljeva i Vrnjačke Banje.

SUDSKI POSTUPAK PO TUŽBI DR RADOSLAVA JOVIĆA PROTIV OPŠTINSKOG ODBORA SRS KRALJEVO
Odložen prvi glavni pretres

   Posle više od dve godine, sudski postupak povodom krivične prijave dr Radoslava Jovića u vezi sa inicijativom Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke Kraljevo za Jovićev opoziv sa dužnosti predsednika opštine, dobija, čini se, epilog na sudu. Naime, istraga je završena, ali je u utorak, 26. februara, na zahtev advokata odbrane, odložen prvi glavni pretres u ovom sudskom postupku.
Podsećanja radi, krajem 2005. godine, Opštinski odbor Srpske radikalne stranke u Kraljevu predao je Opštinskoj izbornoj komisiji spisak na kojem je više od 11.000 birača podržalo inicijativu tog Odbora za opoziv tadašnjeg predsednika opštine Kraljevo dr Radoslava Jovića. Raspisivanje referenduma o njegovom opozivu dr Radoslav Jović je, kao što je poznato, tada sprečio podnošenjem ostavke i istovremeno i tvrdio da se na spisku za opoziv, pored ostalog, nalaze potpisi 62 umrla lica. Dr Radoslav Jović je naknadno podneo krivičnu prijavu protiv N. N. lica iz Srpske radikalne stranke, tvrdeći da su falsifikovala potpise. U međuvremenu, posle Jovićeve ostavke, održani su novi izbori za predsednika opštine i na tu dužnost izabran dr Miloš Babić, kandidat Nove Srbije.
Inače, kako nezvanično saznajemo, odloženi prvi glavni pretres u ovom postupku pred Opštinskim sudom u Kraljevu, odnosno suđenje u ovom predmetu, biće nastavljeno polovinom marta ove godine.

NOVA SRBIJA PROSLAVILA SVOJU KRSNU SLAVU
Skromno, prema ozbiljnosti situacije

   Opštinski odbor Nove Srbije u Kraljevu proslavio je u utorak, 26. februara, svoju krsnu slavu - Svetog Simeona Mirotočivog, kojeg je, po pravoslavnom kalendaru, ova stranka uzela za svog zaštitnika. Mimo odomaćenog srpskog običaja da se krsna slava proslavi bogato i uz brojne goste, u Opštinskom odboru Nove Srbije, ove godine su se odlučili za stari običaj da je slava sveća, kolač i žito, a sve ostalo kako trenutno društvene prilike dopuštaju.
   - Mi našu krsnu svavu Svetog Simeona danas slavimo skromno i dostojanstveno, pre svega zbog situacije koja se dešava u vezi sa Kosovom i Metohijom - obrazložio je Tomislav Ilić, predsednik Opštinskog odbora Nove Srbije Kraljevo.
Inače, centralnu proslavu svoje krsne slave Nova Srbija je upriličila u Sopotu.

OŽIVLJAVANJE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE U SRPSKIM ENKLAVAMA NA KOSOVU
Laplje selo očekuje odgovor Kraljeva

   Bolje pitanje od onoga "koji je nacionalni interes na Kosmetu" je pitanje "kako ga sprovesti". Bili smo svedoci da je u svega tri dana nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti usledila takva aktivnost političkih predstavnika Srbije kakva nije viđena u svih osam ipo prethodnih godina. Jedni bi da ulažu u izgradnju hidrelektrane na šar planini, drugi bi da ožive "Trepču", počela je izgradnja kuća i zgrada u Gračanici... Razgovarali smo sa onima koji na Kosovu žive i koji u nacionalnom interesu države vide šansu za opstanak.
Ekonomski analitičar i učesnik u izradi Akcionog plana vlade Srbije Nenad Vasić nam je rekao da je zadržavanje pa čak i povratak srpskog stanovništva uslovljeno ekonomskim faktorom. Otvaranje novih radnih mesta je uslov ostvarivanja osnovnog cilja - ostanka Srba na prostoru Kosmeta. Stanovništvo južno od reke Ibar ima konstantni problem sa snadbevanjem strujom zbog veoma lošeg stanja u kojem se termoelektrane Kosovo A i B nalaze. Ovaj problem zadugo neće da bude rešen. Samim tim, veoma je kratak spisak za otvaranje fabrika ili bilo kakvih proizvodnih kapaciteta osim poljoprivrede.
U opštoj nesreći, srećna okolnost je to što se Lapljem selu usred najveće enklave na Kosovu koja je udaljena par kilometara od Prištine, nalazi Zemljoradnička zadruga. Ona raspolaže sa oko 120 hektara kvalitetne zemlje, mehanizacijom i pratećim objektima. Ideja sa kojom se slaže Nenad Vasić ali i direktor pomenute zadruge Momčilo Trajković je da se oživi staklenička proizvodnja povrća čime bi se stvorili neophodni uslovi za veće angažovanje radne snage. Ovo je za sada samo ideja koja je prezentirana i predsendiku opštine Kraljevo Milošu Babiću, kako bi se opština Kraljevo uključila u celu ovu priču, a stvar je političke odluke vladajuće koalicije u Kraljevu da li će ovakvu ideju da prihvate. Jasno je da bi za realizaciju ovakvog plana imali i podršku Republike ali i privrednih subjekata u Kraljevu koji bi mogli da budu angažovani na realizaciji projekta.
"Interes raseljenih lica u kolektivnim centrima je da trajno reše svoj problem a ovo je jedna od mogućnosti da se to dogodi", smatra Vasić i dodaje da nije reč samo o radnom angažovanju onih koji su ostali da žive u enklavama.
"Interes države je da mi koji živimo na Kosmetu tu i ostanemo", kaže Trajković. Mitinzi podrške imaju veoma mali ili nikakav učinak kada je reč o unapređenju uslova života kosmetskih Srba. Do opštinskih organa u Kraljevu je da li će o ovoj ideji uopšte razgovarati na sledećoj sednici SO Kraljevo.

POTPREDSEDNIK SLOVAČKE VLADE PROTIV PRIZNANJA KOSOVA
Čaplovič nazvao Kosovo ,,Drogovom”

   Potpredsednik slovačke vlade za evropska pitanja Dušan Čaplovič nazvao je Kosovo ,,Drogovom”, zemljom droge, i poručio da nikada neće glasati za nezavisnost pokraine.
- Svi znaju šta se tamo događa. Odlično znamo kuda prolaze droga, belo roblje i oružje na putu ka Evropi, rekao je Čaplovič u emisiji slovačke televizije JOJ, komentarišući jednostrano proglašenje nezavisnosti južne srpske pokraine.
Predsednik slovačkog parlamenta i lider Hrišćanskog demokratskog pokreta Pavol Hrušovski, koji je takođe gostovao u emisiji, ocenio je da se događa nešto što se nikada ranije nije desilo, prenela je agencija TSR.
-Svi moćni ljudi iz pojedinih zemalja, koji su svesni da su prekršeni suštinski principi međunarodnih zakona i da je nova država nastala odcepljnjem od druge države, bez odobrenja te države, s lakoćom priznaju takvu državu, rekao je Hrušovski.
U ime Šafarika, Kolara i Štura, Vuka, NJegoša i Branka, hvala braći Slovacima.

MTŠ “14. OKTOBAR”
Lažna dojava o bombi

   U utorak ujutro (oko 9 sati) Mašinsko-tehnička škola “14. oktobar” dobila je anonimni telefonski poziv da je u objektu postavljena bomba.
nastava je odmah prekunuta, đaci evakuisani, a pošto je policija obavila detaljan pregled učionica i pratećih prostorija i ustanovila da je dojava bila lažna, nastava je normalizovana oko 11 sati.

RAŠKA
Uhapšen pljačkaš

   Zbog postajanja osnovane sumnje da je izvršio dve krađe i neovlašćeno koristio tuđe vozilo, slobode je lišen i iz krivičnu prijavu sproveden istraznom sudiji Opštinskog suda u raški Raščanin Veljko M. (28).
Krivična prijava Veljka tereti da je u februaru ove godine obio prostorije opštinskog kluba ribolovaca i motel “Putnik” u Raški, iz koga je ukrao novac, tehničku robu i automobil “jugo” kraljevačke regstarske oznake.
Posle saslušanja stražni sudija je osumnjičenom odredio pritvor od 30 dana.

DRUŠTVO I SAVEZ INŽENJERA I TEHNIČARA U KRALJEVU OBELEŽILI SVOJU KRSNU SLAVU
U znaku saradnje i doprinosa razvoju grada

   Sečenjem slavskog kolača i uz druge pravoslavne običaje, Društvo inženjera i tehničara "Dobrivoje Božić" i Savez inženjera i tehničara u Kraljevu, u utorak, 26. februara, obeležili su svoju krsnu slavu - Svetog Simeona Mirotočivog. Savez i Društvo svoju slavu zajedno obeležavaju već deset godina. Ove godine domaćin slave bilo je Javno komunalno preduzeće "Toplana", a posthumno je svečarsko Slavsko pismo dodeljeno dipl. inženjeru mašinstva Vasiliju Kostiri, začetniku slave, za posvećenost u podizanju znanja i nesebičnu ljubav prema ljudima.
Inače, Kraljevo ima preko 8.000 inženjera i tehničara raznih struka što je nametnulo potrebu za postojanjem snažne esnafske organizacije. Osnovni cilj ovih udruženja je podizanje tehničkog nivoa znanja i bolja organizacija i povezanost tehničkog kadra. Planom za ovu godinu posebno je predviđeno da se zgrada sa prostorijama Društva i Saveza delom renovira i aktivira i da bude dostupna svim ljudima iz grada u oblasti inžinjersko-tehničarske inteligencije. Jedan od osnovnih ciljeva je i konkretna aktivnost na što boljoj komunikaciji tehničke inteligencije u gradu i Mašinskog fakulteta u Kraljevu, sa željom da se podigne na viši nivo rad i znanje kadrova, i u komunalnim organizacijama i preduzećima, i na ovom fakultetu.
U godini kada se obeležava jubilarna 140. godišnjica Saveza inženjera Srbije, na krsnoj slavi u Kraljevu su se okupili predstavnici javnih i drugih preduzeća čija je osnovna delatnost vezana za osnovnu struku. Namera je i da se stalnim povezivanjem, saradnjom i zajedničkim aktivnostima javnih i javnih komunalnih i velikih privatnih preduzeća, kao što su Fabrika vagona, "Amiga", "Radijator" i druga, pomogne pre svega razvoju grada Kraljeva.
Domaćin krsne slave Društva i Saveza inženjera i tehničara naredne godine biće Mašinski fakultet u Kraljevu.

PISMA ČITALACA
Ostala mi još samo javna kritika

   Telefonska linija ka mojoj kući u Čukojevcu, malo-malo, pa je u kvaru. Kad god prilazim ka telefonu da obavim neki razgovor, uvek sam u zebnji da li će da bude signala, ili će telefon da ,,ćuti”?
Još krajem septembra prošle godine prijavio sam nestanak signala. Sačekam dva dana da nadležni iz Telekoma oprave kvar. Niko ne opravlja. Ponovo zovem 977 i s one strane žice glas: ,,Primljeno, daćemo nalog...”. Opet čekam dva dana i opet zovem isti broj. I opet isti odgovor. Od tada počinjem da zovem svaki dan. Sada se, s one strane žice, čuje glas: ,,Pa vi ste juče prijavili kvar”. Hoću da prijavljujem svaki dan, sve dok ga ne otklonite, kažem mu ja. Ali, ni to nije rešenje, jer svakoga dana zovem sa mobilnog telefona, bezuspešno.
Onda počnem da zovem šefa te službe, na broj telefona 355-122 (imam brojeve fiksnih i mobilnih telefona, skoro svih montera i šefova, zbog čestog kavara na liniji), a oni mi kažu da će sutra da pošalju montere, ali to ,,sutra” nikako da dođe. I jedanput to ,,sutra” dođe. Naime, dolazili monteri, a ja nisam bio kod kuće ( a i ne moram da budem, jer nije u pitanju telefon u kući, već linija ili već šta drugo). Monteri ,,opravili” kvar i napisali mi na hartiji A-4 ,,Dolazili smo oko 11 časova dana 04.10.2007. godine i otklonili kvar. Ako opet ne bude dobro zovi nas na mobilni broj ...”. Sat vremena posle njih došao sam kući, podižem slušalicu-ima signal! Odmah obavljam razgovor, ali u toku razgovora telefon odjednom ,,ućuti”, i nema signala. Opet zovem 355-122. Opet obećanje da će sutra doći monteri, ali oni ne dolaze. I nikada više, do današnjeg dana, nisu došli. I prestao sam više da zovem, čekajući da se nadležni smiluju i otklone kvar. Međutim, ni do danas se nisu smilovali, pa pokušavam, eto, da preko javne ,,kritike” postignem efekat, ušta sumnjam.
U međuvremenu pukla je, do same zemlje, impregnirana bandera, koja je postavljena, kao nova, pre tri godine.
E sada idem u Telekom kod višeg monterskog starešine. Primi me čovek lepo, ponudi mi piće, zapisa taj slučaj i reče da će to da reši u najkraćem roku...To je bilo pre dva meseca.
Tako da ja i danas, posle pet meseci zvanja i urgencija nemam signal na telefonu, i ko zna koliko ga još neću imati. A uz to Telekom ne propušta da mi svaki mesec pošalje račun za plaćanje telefonske pretplate, na ,,osnovu” usluge.
Može li Telekom već jedanput, da kvalitetno izvrši remont linije i tih razvodnih kutija (ako se tako zovu), da više ne strepim, kad prilazim telefonu, da li će imati signala ili ne.
Ćirković Dragutin-Ćiro

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

U SEDAM SREDNJIH ŠKOLA U KRALJEVU I KURŠUMLIJI - piše Ivan Rajović
Počinje Program Dostignuća mladih

   Između USAID programa za Ekonomsku sigurnost i Dostignuća mladih u Srbiji (Junior Achievement & Young Enterprises u Srbiji - JAS), i opština Kraljevo i Kuršumlija potpisan je Sporazum , kojim se formalizuje pošdrka lokalne samouprave realiziciji druge faze programa Dostignuća mladih u sedam srednjih škola u dvema opštinama. Trinaest nastavnika i najmanje 140 učenika će biti obuhvaćeni programom u ovim opštinama tokom letnjeg semestra 2008.g. USAID-ov program za Ekonomsku sigurnost i JAS su pokrenutili projekat u oktobru prošle godine u sedam opština: Bujanovac, Preševo, Medveđa, Kraljevo, Kuršumlija, Novi Pazar i Prijepolje. Sporazum će potpisati g. Majkl Pilsberi, direktor Programa, g. Zvonko Brnjas, Izvršni direktor JAS-a, predsednk opštine Kraljevo, g. Miloš Babić, kao i predsednik opštine Kuršumlija, g. Milan Đurđević.
   Cilj programa je promovisanje vrednosti preduzetništva i razumevanje biznisa među mladima u Srbiji. Potpisivanje ovog dokumenta između lokalne samouprave i JAS-a podrazumeva definisanje podrške lokalnih aktera realizaciji projekta. Program Dostinuća mladih kroz praktični rad uči đake kako da pokrenu i vode svoju firmu, i plasiraju proizvode i usluge firme na tržištu. Projekat predviđa formiranje najmanje jedne "učeničke kompanije" po školi. Škole iz ove dve opštine koje učestvuju u projektu su: Srednja poljoprivredna i hemijska škola, Elektro-saobraćajna tehnička škola "Nikola Tesla", Mašinsko tehnička škola "14. Oktobar", Ekonomsko-trgovinska škola, Gimnazija i Muzička škola "Stevan Mokranjac" iz Kraljeva, kao i Gimnazija iz Kuršumlije. Programom je predviđena i obuka nastavnika. Tokom decembra 2007. i januara 2008 g. obuku je prošlo 37 nastavnika iz 20 srednjih škola i gimnazija, nakon čega su dobili sertifikate za vođenje nastavnog programa Dostignuća mladih u svojim školama. Trinaest nastavnika iz Kraljeva i Kuršumlije je prošlo je ovu obuku.
   Srednjoškolci u Srbiji nemaju mogućnost da kroz redovnu nastavu u školama steknu posebna znanja i veštine koje se danas traže na tržištu rada, što ih onemogućava da nađu posao po završetku školovanja. Obrazovni program Dostignuća mladih će im omogućiti da nauče nešto više o preduzetništvu kao mogućem poslovnom opredeljenju, i kroz predavanja i interaktivne radionice upoznati ih sa osnovnim veštinama koje su u skladu sa zahtevima današnjeg tržišta.
   USAID-ov program za Ekonomsku sigurnost, kroz partnerstvo sa JAS-om, ima za cilj da unapredi preduzetničke veštine najmanje 400 srednjoškolaca u sedam ciljnih opština ove godine i obuči 37 nastavnika iz 20 škola tokom 2007.-2008. školske godine. Rad sa mladima i investiranje u njihovo obrazovanje i preduzetničke veštine je jedan od glavnih prioriteta USAID-ovog programa za Ekonomsku sigurnost.



AKCIJA NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENČANI”
Knjige za najmlađe bolesnike

   Prošlog petka kraljevačka Biblioteka je poklonila 75 knjiga Odeljenju pedijatrije sa željom da te knjige koriste deca koja se leče na ovom odeljenju, ali i na Odeljenju dečje hirurgije. U ovoj mini biblioteci su slikovnice za najmlađe, zanimljive knjige za decu starijeg uzrasta i adolescente. Tom prilikom darodavci su istakli da knjige poklanjaju onima do kojih im je najviše stalo, njihovih budućih korisnika, sa željom da brzo ozdrave i dođu u Biblioteku gde ih čeka veliki broj knjiga za decu.
Osnovni moto ovakvih akcija je da knjiga treba da bude dostupna svima, pa i ljudima u takozvanim ,,zatvorenim grupama”. Tako su već mini biblioteke otvorene u Gerontološkom centru, Okružnom zatvoru kao i na Neuropsihijatrijskom odeljenju.



DRAMSKI STUDIO ,,SNEŽANA I PATULJCI”
U pripremi nova predstava

   Prvi projekat Dramskog studija ,,Snežana i patuljci”, bila je ,,Novogodišnja čarolija” koju su videla deca Predškolske ustanove, ali i drugi mališani. Održano je osam predstava, a prikupljena sredstva su korišćena za opremanje nove predstave koja treba da se realizuje u narednom periodu. Dramski studio, formiran pri Predškolskoj ustanovi ,,Olga Jovičić Rita”, vodili su vaspitači Snežana Ademi, Mileva Milovanović i Ranislava Špica, a saradnici su bili Ana Pantović i Danijela Minić. Treba naglasiti da je za prvu predstavu na audiciju došlo više od 75-oro dece, što samo dokazuje da su mališani izuzetno zainteresovani da učestvuju u ovakvim projektima. Veliki doprinos u radu studija dali su roditelji i sponzori kojima se zahvaljujemo i pozivamo ih da i dalje sa nama sarađuju.



LIČNI STAV
(Samo)zavaravanje

   Uskoro će u našim osnovnim školama ponovo zavladati ,,groznica” prijemnog (kvalifikacionog) ispita, a među nastavnicima srpskog jezika i matematike euforija zbog toga što će im (skoro) svi učenici POLOŽITI pomenuti ispit. Ministar prosvete će se, najzad, od (belo)svetskih vratiti resornoj temi i konstatovati fantastičan uspeh od 97 koma ko zna koliko još procenata položenih, od ukupnog broja izašlih na ispite, pripisati to dobrom radu nastavnika u školama i dobroj organizaciji školskih uprava na terenu.
Svake godine, isti! Ali, ne od kada postoje prijemni ispiti, negde od pre nekoliko godina, kada je prag znanja od (pristojnih) 12 i (skromnih) 10 poena da bi se položio ispit, srozan na (skandaloznih) 1! i slovima Jedan! Zašto? Zato što oko 20.000 učenika nije moglo da položi ispit pod tim kriterijumima, pa je toliko mesta ostalo upražnjeno u četvorogodišnjim srednjim školama. Pa da bi preko noći promenili stanje i od užasnog i žalosnog došli do zadivljujućeg, prvo su se setili da organizuju ,,popravni” prijemni ispit za onih dvadeset hiljada ,,nedostajućih” đaka, a onda su, setivši se da ,,popravni” ispit nije samo đački nego i njihov uspeh, vulgarizovali i srušili ceo obrazovni sistem, srozavajući prag znanja na jedan poen. Navodno, u cilju racionalizacije, jer ,,popravni” ispit košta.
A koliko košta činjenica (istina) da je te godine, i svake naredne, u srednje škole ušlo (i ne samo ušlo, nego i završilo!) po 20.000 onih koji nisu za četvorogodišnje škole!? Naravno, naravno imamo odgovor i na to pitanje, ali se on brižno skriva od javnosti. Odgovor je u činjenici da su nam srednjoškolci po znanju na 47. mestu u Evropi! Ko je iza njih? Ne znam ! I, može li da bude uteha da ima i gorih?
Znam da se u četvorogodišnje srednje škole ne upisuju oni učenici sa jednim ili dva poena na kvalifikacionom ispitu, ali isto tako znam da je ovaj sistem i kriterijum odlučujuće doprineo drastičnom snižavanju nivoa i kvaliteta znanja, ne samo osnovaca nego i starijih đaka. Srednje škole čine sve da privuku što veći broj đaka, kako bi održale postojeći broj nastavnika i drugih radnika. U tom cilju, spremen su i da povlađuju đacima, da kriterijum ocenjivanja i uopšte režim rada prilagođavaju njihovim zahtevima, a krajnji rezultat je-krah!
Dvadeset hiljada đaka manje (oko 800 odeljenja) u četvorogodišnjim srednjim školama ne bi bio smak sveta, i ne bi značilo da oko 1.200 radnika postaju tehnološki višak. Koliko se smanjuje u četvorogidišnjim, toliko se povećava u trogodišnjim srednjim školama. Uostalom, škole, valjda, postoje zbog učenika, a ne nastavnika i drugih radnika. Ali, daleko bilo, nisam ja protiv brige za radnike. Za njih postoje i druga rešenja: smanjenjem nedeljnog fonda časova, ili smanjenjem broja učenika u odeljenjima, očuvali bi se svi postojeći radnici i stvorili uslovi za zaposlenje novih. I sasvim sam siguran: u ovim novim okolnostima ne bi hiljade i hiljade svršenih srednjoškolaca zvrjalo dokono po ulicama i kafićima, a Fabrika vagona u Kraljevu ne bi imala stalni otvoren konkurs za 500 kvalifikovanih radnika mašinske struke, nego bi sva ta mesta bila popunjena i proizvodnja cvetala.
Nisam kritizer, nego kritičar, pa zato i predlažem određena rešenja. Ona se nameću iz samog sadržaja ovog teksta, ali je suština u sledećem: obrazovanju, kao jednoj od najvažnijih društvenih delatnosti, treba vratiti značaj koji je imalo, a onda će, valjda, da se povrati ugled i autoritet školama, da one ponovo budu ustanove i institucije za sticanje znanja, ako to znanje bude počelo, opet, da se ceni. Ali, to ne može da se ostvari u postojećem školskom sistemu, sa postojećim shvatanjima i odnosima u društvu, kao ni, nažalost, sa velikim brojem danas zaposlenih u obrazovanju. Evo samo jednog dokaza: Gde ima, sem kod nas, da celokupna jedna društvena delatnost, kao što je obrazovanje, bude ,,stvar” samo jedne političke stranke i njene ideologije?! Zar to nije vrhunac nakaradnosti, omalovažavanja i obesmišljavanja celokupnog sistema obrazovanja, bez obzira na (inače, više nego skroman) značaj i ugled stranke, kojoj je obrazovanje jedan od ,,feuda”! Jer, ako je to tako, a jeste, i ministar obrazovanja mora da bude iz te stranke, i njemu podčinjeni načelnici školskih uprava ,,na terenu”, i direktori škola, pa bogami, nije zgoreg da i nastavnik bude makar simpatizer te stranke. Tamo gde se vrednost i sposobnost čoveka meri njegovom partijskom, ili nacionalnom, ili etičkom, ili verskom, ili rasnom, ili polnom pripadnošću, ili njegovim socijalnim položajem - tu nema napretka.
O nekim drugim činjenicama koje su urušile obrazovni sistem i ne daju mu da se povrati na nivo na kome bi trebalo da bude - nekom drugom prilikom.
Radomir Jovanović