SDP kolektivno pristupio DSS-u
Prosečna plata
Poskupela struja
Nove sadnice u Dolini jorgovana
Kadrovsko i tehničko osposobljavanje povećavaju ažurnost
Vlast se bukvalno valjala ulicom i trebalo je samo da je uzmemo
DNK analiza donosi (ne)mir
,,Sa Golije - voli je"
Na vidiku nova organizacija ustanova za invalide
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, odbojka, fudbal

PREGRUPISAVANJA NA POLITIČKOJ SCENI KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
SDP kolektivno pristupio DSS-u

   • Odluka doneta zbog programske i političke bliskosti dve stranke po lokalnim ali i državnim pitanjima, posebno u odnosu prema Kosmetu • Velika očekivanja od predstojećih lokalnih izbora i insistiranje na rešavanju socijalnih i komunalnih problema građana

   Opštinski odbor Socijaldemokratske partije (SDP) Kraljevo doneo je odluku da kolektivno pristupi Demokratskoj stranci u Kraljevu, obelodanjeno je na zajedničkoj konferenciji za novinare predstavnika dve stranke, održanoj u utorak, 4. marta. Odluku je obrazložio Aleksandar Erac, dosadašnji predsednik OO SDP Kraljevo, koji je ukazao na glavne razloge ovakvog postupka.
- Razlog našeg ujedinjenja i kolektivnog prelaska u DSS prvenstveno je što se Demokratska stranka Srbije dokazala na lokalnom nivou, a SDP i njen Opštinski odbor su u poslednjih pet-šest godina vodili strogo računa o dešavanjima u našem gradu. Želeći da naš grad, koji je sada dobio i zvanično taj status, ,,zablješti svim svetlima", prišli smo onima za koje smatramo da mogu i da su jedini sposobni u ovom gradu da ,,povuku", i uz pomoć određenih još političkih opcija, da napravimo sve ono što želimo. Pravi razlog je što je predsednik DSS-a g. Koštunica u svojim nastupima u poslednjih četiri-pet godina pokazao politiku DSS-a koja ide u smeru očuvanja našeg društva i naše države, a to je ono za šta se i SDP zalagao. Međutim, glavni cilj o kojem je SDP govorio je socijalna pravda i socijalna jednakost. Mali broj političkih stranaka na našem području vodi računa o socijalnim problemima i ljudima koji teško žive, a mi smo grad koji ima puno tih problema i treba naći rešenja za njih. Mišljenja sam da sa DSS, uz našu pomoć, za koju se nadam da neće biti mala jer smo na poslednjim izborima imali više od 3.000 glasova, što nije zanemarujuće, te ljude nećemo da ostavimo uskraćene za rešavanje problema i zato smo pristupili DSS-u. Očekujem da ćemo sa njima napraviti jedan boljitak i da će naš grad biti mnogo uspešniji, a da će sledeći lokalni izbori pokazati da ćemo zajedničkim snagama osvojiti mnogo više glasova nego što je na prethodnim osvojila DSS - istakao je Erac, dodavši da predstojeće lokalne izbore ne smatra povodom ,,za stranačka prepucavanja nego za prevazilaženje komunalnih problema koje je DSS do sada uspešno rešavao u opštini Kraljevo" i da se nada da će tako i nastaviti.
On je dodao i da je SDP na Kosmetu poslednjih godina dosta radila i imala puno uticaja i da je jedan od razloga pristupanja DSS-u što se ova stranka u Kraljevu ,,pokazala kao najbolji prijatelj svih raseljenih lica sa Kosmeta" i zalagala za očuvanje Kosmeta u sastavu Srbije i da to povezuje dve stranke. Podvukao je i da će ujedinjene stranke sada, posle odvajanja značajnih sredstava za Kosmet, pošto u Kraljevu ima dosta raseljenih, dobiti značajan deo namenskih sredstava za rešavanje problema velikog broja takvih lica sa Kosmeta koja se trenutno nalaze u Kraljevu.
Predsednik Gradskog odbora DSS Kraljevo Vladimir Bogavac poželeo je ,,bratsku dobrodošlicu novim stranačkim kolegama":
- Izuzetno smo zadovoljni što je OO SDP Kraljevo upravo u Demokratskoj stranci Srbije pronašao prave i dosledne borce za nacionalni i državni interes i što je prepoznao doslednost i istrajnost u našoj borbi za dobrobit Kraljeva i svih njegovih žitelja. Iskreno verujem da ćemo sada ovako ujedinjeni imati još više uspeha u sprovođenju već prepoznatljive državotvorne politike DSS-a i u borbi za bolji i dostojanstveniji život svakog pojedinca, kako u Kraljevu, tako i na teritoriji čitave Srbije.
Inače, odgovarajući na pitanje da li će i ostali opštinski odbori SDP-a u Srbiji doneti slične odluke o pristupanju DSS-u kao u Kraljevu, Vladimir Erac je istakao da ,,kao član IO SDP i saradnik predsednika stranke Nebojše Čovića, očekuje da će i OO SDP na nivou Republike sigurno razmisliti o prvom koraku koji je napravio odbor stranke u Kraljevu i da će se mnogi odbori integrisati i ujediniti sa DSS-om na svom području", ocenivši da je to proces stranačakog ukrupnjavanja na političkoj sceni Srbije, po političkoj i programskoj bliskosti.

U KRALJEVU NEMA KOALICIONOG RAZDORA
Odgovarajući na novinarsko pitanje o odnosima između DSS i G 17 PLUS u Kraljevu posle razmimoilaženja lidera i ,,centrala" te dve stranke u Beogradu, Vladimir Bogavac je istakao:
- Ono što bi se popularno reklo ,,seme razdora", koje je nastalo gore u Beogradu, a tiče se odnosa DSS i G 17 PLUS, jednostavno se ne reflektuje, barem za sada, na odnose u koaliciji u Kraljevu. To je problem stava prema Kosovu i Metohiji. Mi mislimo da poslednji istupi gospodina Dinkića nisu u skladu sa državnom i politikom Vlade i Skupštine Srbije, ali, kažem, mi na lokalnom nivou ne raspravljamo o takvim stvarima, nego o nekim drugim problemima, prvenstveno o problemima Kraljeva i Kraljevčana, tako da za sada nemamo nikakvih problema.

MOLEBAN I PARASTOS NA TRGU KOD MILUTINA - piše Slobodan Rajić
Nisu poginuli uzalud

   Vladika žički Hrizostom sa sveštenicima Eparhije žičke služio je u subotu na Trgu srpskih ratnika moleban za Srbe na Kosmetu i parastos za sve postradale. Tom prilikom dr Miloš Babić, predsednik opštine, naglasio je da svi oni koji su život položili za slobodu i Kosmet to nisu učinili uzalud, i da će iduće godine moleban biti služen u Prištini.

ZAPIS SA KOSMETA - piše Dragan Bajović
Život u Prilužju

   Na Kosovu i Metohiji, u južnom delu, koji ,,drže", Albanci, sada je već mirno. Našu upadljivu ekipu koja je tamo putovala, sa kraljevačkim tablicama, niko nije osuo kamenjem i bombama. Naprotiv, pošto smo sa mosta u Mitrovici pogrešili putni pravac, pitali smo prolaznike: ,,Kako i kuda do Prilužja?”
Istina, oni nisu baš znali srpski jezik, ali su nam, svi, doduše, malo ljutiti, pokazali kuda valja voziti.
Prilužje, naš nekada važan železnički pravac, sada je bez vozova.
U Prilužju, velikom selu, koje bi se moglo nazvati i varošicom, sada u 700 kuća živi najmanje 4.500 ljudi.
Tu je i izmeštena Tehnička škola iz Obilića, kojoj je ustupljen prostor OŠ ,,Vuk Karadžić".
U učionici, gde predaje mladi profesor Slaviša Tasić, zatičemo samo četiri đaka, već maturanta. Oni, za sada, poštuju preporuku nastavnika Tasića da krenu dalje na studije, ali još uvek ne znaju gde će se zaposliti i da li će moći da nađu zaposlenje.
Svetislav Aritonović, koordinar opštine Vučitrn, koja je sada u srpskoj enklavi Prilužje, rekao nam je da je ovde život dobro organizovan i da žitelji sela ne nameravaju da se iseljavaju.
Milan Disić, sa svojom desotočlanom porodicom, kaže da nikada sa Kosava i Metohije neće otići.
Država Srbija, inače, plaća srpske službenike u lokalnoj samoupravi, zdravstvu i prosveti. Plate su na Kosovu i Metohiji više za najmanje 180 odsto.

SRBIJA!
SRAMOTA, NAJKE MI!

   Da li ste već dobili SMS ove sadržine?
“Građani Srbije koji još nisu uzeli patike, nemaju razloga za zabrinutost, jer će se organizovati i dodatni mitinzi, kako bi oni koji su ostali uskraćeni za patike, parfeme i drugu ekskluzivnu robu bili zadovoljeni.
Vlada Republike Srbije’’

   U trenutku kada sam dobio ovu poruku, laknulo mi je. U ovoj zemlji, ipak žive i drugačiji ljudi. Mala sam zabrinut da ima i onih koi su ovaj štos shvatili ozbiljno.
   Da li je i vas bilo sramota dok ste gledali snimke u kojima je naš “ patriotizam” eskalirao u najobičniju pljačku? U zemalju sam hteo da propadnem od stida, i ako nisam mrdnuo iz Jug Bogdanove. Od učesnka mitinga, kasnije smo čuli da su oni tamo bili, samo zbog patriotizma, a pljačkanje im je došlo kao dopunsak delatnost. Razbibriga nakon mitinga.
   LJudi, ja sam ovaj film već gledao! Teši me činjenica da potpisnik prethodnih scenarija slične sadržine više nije među živima. Film novog scenariste ostaje da tek preživimo.
   Uželeli se Srbi mitingovanja. Akumulirano znanje i iskustvo, od Jogurt revolucije do Petog oktobra, upotrebili smo da pokažemo svetskim imerijalistima. Najki je baš dobio po labrnji. Adidas je prošao slično. Zanima me kako je prošao Hugo Bos, pošto se zna da je tokom priprema za Drudi svestki rat bio šnajder Nemcima. Jesmo im pokazali! A, Amerikanci se baš puše!
   Da se malo uozbiljim. Nikako da pronađem odgovor na pitanje: “ Ko su ti ljudi? Gde žive? Imam utisak da su sa neke druge planete. U mom komšiluku takvih nema, ili možda i ima, samo se kao jedinke ponašaju normalno. Pljačkanje tokom velikih okupljanja nisu specijalnost Srbije. Dešavaju se takve stvari i u Americi, Evropi itd. Al’ baš me briga šta se dešava u drugim zemljama. Neću bre, da se takve stvari dešavaju u mojoj zemlji! Neću da lome semofore, prevrću kontejnere, pale automobile i to ime patrotizma. Dosta mi je sileyija i galamyija koji imaju ekskluzivnu licencu na patriotizam. Da se razumemo, najveće patriote su obični mali ljudi koji redovno odlaze na posao, plaćaju porez, i istresaju smeće u kontejner, a ne pored njega. Oni koji svojim postojanjem ne uznemiravaju nikog.
   Do trenutka kada je krenula opšta pljačka svetske agencije su vrlo korektno izveštavale o događaju. Svi su se složili da je miting protekao dostojanstveno, da je bilo između 150 i 300 hiljada ljudi, da Srbija šalje jasnu poruku itd…Potom je usledila pljačka i palež i u roku od nekoliko minuta, svetski mediji su odreagovali kako su odreagovali. Džabe što je 290 hiljada ljudi bilo dostojanstveno. Poruku sa ovog mitinga izmenili su lopovi!
   Američka ambasada je priča za sebe. Nekoliko dana pre paljevine policija je odradila profesionalno svoj posao. Ispred sebe su imali grupe fudbalskih huligana koji imaju iskustvo u obračunima sa policijom, i sačuvali su ambasadu. Šta se desilo 14. uveče? Ništa, policajci nisu bili tu. Očigledno su bili zauzeti hapšenjem onih, koji su te večeri izašli u obilazak prodavnica. Zluradi bi rekli: ” Nisu uspeli da sačuvaju jednu zgradu, zašto nas onda čudi Kosovo?”
   Na paljenje Američke ambasde, u ovdašnjim političkim krugovima, gleda kao na mali, neprijatni icident. Zanima me me šta bi isti rekli, kada bi neko zapalio amabasadu Srbije u npr. Džibutiju? Da li bi i to bio mali, neprijatni incident? Kako god, neozbiljno je za zemlju čije je rukovodstvo imalo nameru da svetu pošalje ozbiljnu porueku.
   U prethodnoj deceniji do savršenstva izvežbani RTS, tvrdoglavo nema nameru da razdvoji miting i pljačku. Prave se blesavi i koriste floskule tipa “narodni protest”. Strah me je oteće se nekom “dešavanje naroda”, daleko ga bilo!
   Ćar pojeo vajdu, izuzimajući one koji šetaju nove patike, mirišu zanosno na Šanel, i kunu se “Najke mi!” Strah me je, da Đavo ne dođe po svoje, jer i Đavo nosi Pradu!
A.K.

ĆOŠAK - piše Alen Knežević
Prosečna plata

   Kažu da je prosečna plata u Srbiji 28.230 dinara! Ljudi, al' se neko naprimao love na naš račun? U našem pašaluku taj, prosečni novac, primaju samo oni koji su se, uz pomoć stručnog certifikata u obliku partijske knjižice, domogli radnog mesta u nekom od dobrostojećih javnih preduzeća.
Benzin će, već danas, dostići cenu od oko 100 dinara. Struja je poskupela od prvog, a za njima eto i poskupljenja ’leba i s ’leba i pored ’leba.
Nekako, ta su poskupljenja prošla neprimetno. Nismo imali vremena da se bakćemo običnim životom zbog velikih tema, kakvo je Kosovo na primer. Počinjem osnovano da sumnjam u teoriju ekonomske zavere. Ova poskupljenja funkcionišu po principu sačekuše. Objave ih krajem, a sačekaju nas na početku meseca.
Malo se gadim priče o rastu životnog standarda. Ako je vreme kada je većina stanovništa pokušavala samo da se prehrani reper, onda smo napredovali. Vreme u kojem su domaćice pravile pitu od ništa, filovale ničim i dobijale nešto što se moglo žvakati je iza nas. Sramotno je to vreme opšte bede koristiti kao polazište sa kojeg ocenjujemo kupovnu moć. Od komično tužnih rafova prodavnica dobili smo prepune izloge u čijem stajlingu većina stanovništva može da uživa samo vizuelno.
Najuniverzalniji od svih ministara gospodin Slobodan Milosavljević pre sedam godina održao je u ovdašnjoj skupštini govor u kojem je predvideo da će predstojeća privatizacija Kraljevu doneti nova radna mesta. Nisam izdržao da ne pitam gos’n ministra da li će od prodaje imovine na teritoriji opštine Kraljevo Beograd da vrati i neku kintu, odgovor je bio jasan: ,,Ne!" Nedugo zatim usledila je izmena zakona i provansa je dobila neku mrvicu od privatizacije. Rečit k’o i svi ministri, gos’n Milosavljević uteši nas tada da će Kraljevo, s privatizacijom, dobiti nova radna mesta, nove tehnologije, a sa time i rast životnog standarda. Dobismo privatizaciju. Belosvetski vagabundi navalili su na nekadašnje gigante iz samo njima poznatih razloga. Uspeli su da u nevereovatno kratkom roku stvore kolonu jadnika, koja se svakodnevno produžava.
Šta je uradila država? Ništa? Šta će uraditi država? Pa, valjda vam je to već jasno - niiišta. Umesto u oživljavanje privrede i otvaranje novih radnih mesta, država sredstva od privatizacija računa kao prihod u budžetu. To u prevodu znači da će ta lova biti potrošena.
Na početku trećeg milenijuma ljudi u Srbiji se bore za osnovna ljudska prava. Pravo na rad. Oni koji su svoje parče ’leba našli kod novih kapitalista bore se za pravo da rade osam sati, da osam sati posvete porodici i da osam sati provedu spavajući, jer, zdravo je, kažu doktori. U stvari, ne bore se, trpe. Jer, osnovno oružje poslodavaca je pretnja premeštanjem u onaj red u koji su mnogi zakoračili jednom nogom. Zato radi koliko ti se i kada ti se kaže i budi zahvalan ako dobiješ bilo kakvu crkavicu. Ukoliko slučajno pokušate da uporedite sebe sa njima, vrlo jasno i plastično će vam objasniti da ono što njima prija, vama sigurno može da škodi. Nije mi jasno zašto u zemlji Srbiji feudalizam čitamo pogrešno, kao kapitalizam, kad se zna fonetsko pravilo da je jedno slovo - jedan glas. Nemam pojma kako bismo nazvali tu glasovnu promenu? Predlažem pojmove: jotimanje, paratalizacija, navlačenje po gluposti i sl.
A, sindikati? Kažu, nije loše u sindikatu. Prima se neka crkvica, nije bog zna šta, može da se životari.
Da, počeli smo priču o prosečnoj plati. Da nam nije Beograda, zamislite kako bi bedno zvučala ta cifra. Očuva nam Beograd nacionalni ekonomski ponos. Mi iz provanse moramo malo da se strpimo ili pravac Beograd! Da potražimo život sa prosečnom platom.

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Dan muškaraca (mart)

   Sutra je Osmi mart, u nedelju Deveti. Najpre Dan žena, pa Dan muškaraca. Šteta što ovu kafanska ideju od pre šesnaest godina nisu prihvatile Ujedinjene nacije u kalendar svetskih događaja. A možda Ban Ki Mun, k’o ovaj naš, nije sa tim upoznat.
Naime, deveti mart, kao datum velikih opozicionih demonstracija ’91. u Beogradu protiv Slobodana Miloševića, kao agenda na dan kada je Srbija dobila prvu od dve šanse (druga, na spisku propuštenih, bila je ’96/97) pre 5. oktobra da se promeni, i da se izvuče iz kala gubitničkog sunovrata i krene putem normalnih, treba(lo) je da postane Dan muškaraca u znak sećanja na visoku koncentraciju individualnog straha i kolektivne hrabrosti.
Tako bi se u svega 24 časa muškarci konačno izjednačili sa ženama i mimo očitih i dragih nam suprotnosti. A ta dva datuma, Osmi i deveti mart, uostalom toliko se razlikuju. Osmoga - pune ulice, prodavnice i restorani zvučnih i nesrpskih naziva, smeh i poljupci, cvet i čestitanje. I, za muškarce još jedan dobar alibi da se čovek oloče. Sutradan - glavobolja, mamurluk i poslednji ostaci kiselog kupusa iz kace.
Ove sedmice, k’o i prošle, Koštuničin kabinet opet u krizi. Više nije dilema kako pomoći Vladi da opstane, nego je pitanje šta još treba da se dogodi i kako joj pomoći da što pre padne. Jer, vladanje Vlade postalo je samo sebi svrha, mazohizam da kažeš, bez ikakve koristi po držvu i narod. Uz to, i blokada rada Skupštine samo najavljuje nužnost novih izbora, pa, zašto da ne, i referenduma o formi ulaska Srbije u Evropu. Politička elita ne vidi istinu, a ona je belodana svakome, da je car go.
Pad ove Vlade (ili prošle, ali u kontinuitetu) započeo je onog 17. marta kada je Voja organizovao litije i bogosluženje u Hramu svetoga Save posle pogroma nad Srbima na Kosmetu, a ponovio se ovog februarskog četvrtka kada je organizovao miting u Beogradu protiv otcepljenja Kosova. Sumnjiv je svaki miting i svaki protest koji organizuje vlast. Setite se Miloševića. To je odraz nemoći i javno priznanje slabosti. Vlast mora da vlada dok ume, ne da mitinguje. Mitinzi su za opoziciju, šta ima vlast, pored svih mehanizama vladanja, uopšte da mitinguje!?
Da li ste primetili gotovo orkestriranu medijsku hajku poslednjih meseci na Koštunicu, a koja kulminira iz dana u dan? Sve jako podseća na period pre 12. marta pre pet godina, kada je, kako vele, vršena ,,medijska priprema atentata na Zorana”. Ako bi se kojim slučajem, ne daj Bože, ovih dana dogodio atentat i na Voju Koštunicu, da li bi njegovi aktuelni kritičari bili inspiratori, podstrekači i saučesnici?
Početkom ovog marta objavljeno je da je Inđija u samom vrhu liste evropskih gradova najpovoljnijih za investiranje. Uz poslovičnu Inđiju, i Batočina je u samom vrhu ekonomskog čuda u Srbiji. O tome se istina malo zna. U Kragujevcu Kusturica nešto gradi, a Verko je onomad bio hitriji od Beograda, pa je Novaku dao neke hektare da gradi teniske terene i hotele. Nekako istih dana i Ćuprija je parcelisala neke hektare i ponudila ih Jeleni i Ani za sličan projekat. Kraljevo, kao prostorno najveća opština u Srbiji, uz lokaciju kakvu Bog daje samo jednom i izabranima, godinama mudro ćuti. Kraljevo nikome ništa ne nudi. U ovaj grad ne dolaze investitori, ako ima donatora - ok. Investitori - pravac Inđija ili Batočina. U Kraljevo dolaze samo izbeglice. Sa Kosova najviše. Istina, mnogi (sa Kosova) još nisu stigli, ostali su Dole, ali su Ovde kupili stanove. Vlast u Kraljevu i o tome ćuti, uprkos stavu i Olivera Ivanovića da je Kraljevo potencijalno socijalna bomba. Predstojeći lokalni izbori možda ponude rešenje za ovaj problem koji je uporno za jednokratnu upotrebu.
U nedostatku inventivnosti, ako Kraljevo nema ideje kako da dovede investitore, ako je Nole ,,zakupljen”, ako se namiguje na problematiku prenaseljenosti grada i ne vide uspesi dolazećeg malog Luke Ilića, preostaje nam jedino da za počasnog građanina proglasimo Medvedeva, pošto su nam Putina već drugi gradovi preoteli.
Mart je najčudniji mesec u godini. Treba ga, ako je moguće, izbeći. Ili prespavati.

NOVE CENE I TARIFNI SISTEM ZA OBRAČUN ELEKTRIČNE ENERGIJE - piše Radmila Vesković
Poskupela struja

   Prosečno poskupljenje struje za domaćinstva od 3,6 odsto znači da će za one koji troše malo poskupljenje biti i ispod jedan odsto, a za najveće potrošače i više od 11 odsto. Onima, najbrojnijima, koji troše od 450 do 1600 kNjh i koriste snagu od 11,25 kNj martovski račun biće veći od 120 do 290 dinara. Za trofazna brojila i dalje će postojati viša i niža tarifa (u trajanju od osam časova), kao i zelena, plava i crvena zona potrošnje. Viša i niža tarifa, kao i zone, zadržani su i u novom tarifnom sistemu, jer su doprineli ravnomernom opterećenju sistema tokom dana i racionalnijoj potrošnji. Zbog toga su i ogromne razlike u ceni kilovatčasa: u zelenoj zoni u nižoj tarifi kilovatčas će vas koštati samo 0,9 dinara, ako npr. pređete u plavu zonu u višoj tarifi 5,4 dinara, a u crvenoj zoni u višoj tarifi čak 10,836 dinara!
Potpuno nov element tarifnog sistema je ,,obračunska snaga", snaga koju je kupac ugovorio kao najveću jednovremenu snagu uključenih uređaja u domaćinstvu i ona je limitirana ugrađenim osiguračima u domaćinstvu.
- Čak i u slučaju domaćinstava, ne opterećuju svi potrošači sistem podjednako. Zato oni koji ga više opterećuju, koji koriste veću snagu, to treba i da plate, i to je suština ovog novog tarifnog sistema za obračun električne energije. On takođe treba da stimuliše potrošače na racionalniji trošenje, jer manje će plaćati onaj koji vodi računa o opterećenju sistema, prosto rečeno onaj ko ne uključuje sve aparate u domaćinstvu istovremeno - kazao je Aca Vučković iz Agencije za energetiku, koja je i usvojila tarifni sistem još krajem 2006. godine. Cena jednog kolivata obračunske snage je 23,75 dinara. Za potrošnju do 350 kNjh na trofaznom brojilu za obračunsku snagu plaćaće se 163 dinara, 262 dinara za više od 350 kNjh, a kod monofaznog priključka 136 dinara.
- U prelaznom periodu, do 31.12.2009, kupci će moći da podnesu zahtev za ugradnju osigurača koji odgovaraju snazi koja im je potrebna, da ne bi plaćali više nego što je potrebno - rekao je direktor Sektora za tarife u EPS-u Milan Mirosavljević.
Nova stavka u računima za struju biće i mesečna ,,naknada za merno mesto" u iznosu od 88,6 dinara, kojom EPS finansira troškove koji nastaju u poslovanju sa kupcima, kao što su zaključivanje ugovora, izrada obračuna, štampanje i slanje računa i sl. S druge strane, više se neće plaćati dosadašnja ,,fiksna naknada" od 188 dinara. Složen tarifni sistem zapravo je u interesu građana.
- Jednostavan tarifni sistem najmanje pogoduje racionalnim potrošačima. Da ilustrujem primerom: onaj ko na električni kotao greje stan od 60 m2 znatno više opterećuje sistem od onog ko u tolikom stanu ima samo uobičajene uređaje. Sa jedinstvenom, za sve istom cenom struje, mi bismo na racionalnog potrošača prelili troškove koje pravimo da bismo velikom potrošču obezbedili pouzdan sistem snabdevanja - objašnjava Aca Vučković iz Agencije za energetiku.
Potrošači sa područja ,,Elektrosrbije" Kraljevo u aprilu će, uz martovski račun, dobiti i propratno pismo u kome će kroz primere i savete biti objašnjen nov tarifni sistem.

INICIJATIVA DRUŠTVA ,,SVETA JELENA ANŽUJSKA”
Nove sadnice u Dolini jorgovana

   • ,,Srbijašume” i Šumarska škola zasadiće 200 novih sadnica na određenim lokacijama • Akcija pošumljavanja se nastavlja, ali je neophodna podrška i za kompletno uređivanje istorijsko-turističkog prostora u Ibarskoj klisuri

   Kraljevačko Društvo ,,Sveta Jelena Anžujska" ovih dana pokrenulo je akciju nastavka zasađivanja novih sadnica jorgovana u Ibarskoj klisuri. U čuvenoj Dolini jorgovana biće zasađeno dve stotine sadnica ovog plemenitog drveta sa mirisnim cvetovima.
Naime, prva slična akcija izvedena je 1994. godine, kada je u saradnji su Šumarskom školom u Kraljevu na padinama Magliča zasađen jedan broj sadnica jorgovana. Ovog puta, kako je rečeno na pres konferenciji, pored Šumarske škole, osnovni finansijer i nosilac posla biće ,,Srbijašume" (nosilac posla Dara Vorkapić), koje su obezbedile novih 200 kvalitetnih sadnica jorgovana iz rasadnika u Velikom Šiljegovcu kod Kruševca. One će biti prebačene u Kraljevo, a zatim će na određenim lokacijama u Ibarskoj dolini, uz praktično angažovanje tridesetak učenika Šumarske škole i pod stručnim nadzorom njihovih nastavnika i eksperata ,,Srbijašuma", biti zasađene na određenim lokacijama. Da pomognu akciju takođe su već spremni i planinarska društva ,,Studenica" i ,,Železničar", Ekološko društvo ,,Ibar”, Gimnazija, Društvo ,,Jovo Kursula", a određeno interesovanje pokazali su i Ministarstvo ekologije i Šumarski institut iz Beograda, u okviru akcije ,,Milion stabala za Srbiju".
Kako je rečeno, jorgovani će biti zasađeni na tačno određenim lokacijama, po nacrtanoj skici. Kao moguće lokacije za sadnju pomenuti su podnožje i padine Magliča (najviše), ,,Lakat" kod mesta gde je nekad bila tabla sa natpisom ,,Dolina jorgovana", kod česme u Bačarevićima, Ušće, Spomenik srpskom vojniku, Studenica (kod škole i manastira), Brvenik (raskrsnica), manastir Gradac.
Osim toga, plan je Društva ,,Sv. Jelena Anžujska" da simbolično u naredne dve-tri godine u ,,Dolini vekova" zasadi 1.250 sadnica jorgovana, u znak sećanja na taj istorijski datum kada je pre sedam i po vekova kralj Uroš Prvi Nemanjić u čast francuske princeze, svoje buduće supruge, pred njen dolazak u Srbiju, u ovoj dolini zasadio prve jorgovane. Na taj način kralj Uroš bio je na neki način i prvi srpski ekolog, pa bi, pored inicijative da se Ibarska dolina između Kraljeva i Raške proglasi za park zaštićene prirode, moglo da se razmišlja i o ustanovljenju i dodeli ekološke nagrade sa njegovim imenom.
Inače, kraljevačko Društvo ,,Sv. Jelena Anžujska", kako je naglašeno, očekuje pomoć opštine, Republike i svih nadležnih institucija da se Dolina jorgovana i posebno prostor srednjovekovnog grada Magliča kompletno urede i ,,oplemene". Do sada je samo tvrđava delimično uređena i, uz pomoć preduzeća ,,Amiga", osvetljena, ali bi aktivnost trebalo nastaviti. Za početak, da se vrati uklonjena tabla sa nazivom doline i neophodni putokazi, kao i da se pored magistrale izgradi nekoliko stajališta i parkinga sa klupama za odmor domaćih i inostranih turista, da se popravi most preko Ibra prema Magliču i izlije i postavi spomenik Sv. Jeleni Anžujskoj. Zatim bi trebalo da se crkva u tvrđavi stavi pod kupolu i ugrade zvona, izgrade ugostiteljski i drugi objekti i vazdušne gondole za prevoz, koje su Francuzi već obećali. Takođe bi trebalo uraditi posebnu publikaciju - turistički vodič, koji bi rečju i slikom, na srpskom i svetskim jezicima, informisao turiste o ovom istorijskom događaju i kulturno-turističkim objektima i sadržajima vezanim za njih.
Sve u svemu, skorašnji nastavak sadnje jorgovana u Ibarskoj klisuri doprineće da predstojeća manifestacija ,,Dani jorgovana", početkom maja, već u startu, dobije na značaju i ovu manifestaciju postepeno dovede na nivo koji zaslužuje.

SVE BOLJI REZULTATI U RADU OPŠTINSKOG SUDA U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Kadrovsko i tehničko osposobljavanje povećavaju ažurnost

   • Stalno povećanje priliva predmeta, uz isti broj sudija kao pre trideset godina • U toku projekti nove organizacije rada, modernog tehnološkog opremanja i pojačane edukacije kadrova u okviru reforme pravosuđa • Osnovni cilj: povećanje ažurnosti i kvaliteta, u interesu ostvarivanja prava građana

   Statistički podaci dosta govore, ali su često suvoparni i čak i kada se poklapaju sa praksom i ne daju pravu sliku stanja u jednoj instituciji. To bi se moglo reći i za Opštinski sud u Kraljevu, koji poslednjih godina, po skoro svim kriterijumima, ostvaruje sve bolje rezultate u radu, iako iz godine u godinu ima sve veći broj predmeta u postupku.
Tako Izveštaj o radu Opštinskog suda u Kraljevu za 2007. godinu, koji je dostavljen republičkom Ministarstvu pravde, pokazuje da je ova pravosudna institucija lane imala povećan priliv predmeta. Naime, tokom prošle godine kraljevački Opštinski sud je primio ukupno 15.689 predmeta, od čega 15.434 nova, dok su u 2006. godini ukupno primljena 14.802 nova i preneta 234 stara predmeta (povećanje od skoro 1.000 novih predmeta). Najveći priliv bio je u materijama izvršenja, parnicama i ostavinama.

DELE SUDBINU DRUŠTVA
Što se tiče rezultata u radu u prošloj godini, kako ističe sudija Gordana Krstić, portparol Opštinskog suda, posebno je povećana ažurnost u krivičnim predmetima, dok je nešto manja u izvršnoj materiji. Primera radi, trajanje postupka u krivičnoj materiji iznosilo je za 136 predmeta od tri do šest meseci, u 148 od pola do jedne godine, a u 271 predmetu više od godinu dana.
- Ono što se dešava u društvu manifestuje se i u sudu, tako da su nam najkritičnija možda izvršenja, jer treba imati u vidu da je narod dosta osiromašio i prinudno izvršenje presuda popisom stvari često je problematično. Niko ne voli da ne plati dug, ali i sam zakon je regulisao šta se sve može popisati i šta je ono što je najosnovnije što mora da se ostavi u domaćinstvu. Osim toga, zbog povećanog priliva stanovništva u opštinu Kraljevo, stalno se povećava i broj sudskih predmeta, dok je broj sudija u našem Opštinskom sudu nepromenjen u poslednjih 30 godina!? Samim tim što se povećava ažurnost u većini materija, vidi se da postojeće sudije daju maksimum od sebe, koliko mogu u datim uslovima. Dobro je i što poslednjih godina radimo u punom sastavu, jer se u prethodnom periodu dešavala stalna fluktuacija i odlazak kvalitetnih sudija u advokate i druge bolje plaćene, a manje opterećene pravne profesije - kaže Gordana Krstić.

REFORMA - OZBILjAN POSAO
Pored toga, prema njenim rečima, brojne izmene zakona iz oblasti pravosuđa koji se usklađuju sa evropskim standardima takođe se odražavaju na otežan rad suda, i formalno i suštinski. Tako je, recimo, još 2006. godine promenjen Zakon o krivičnom postupku, ali je njegova primena nekoliko puta odlagana, jer je trebalo uskladiti staru i novu praksu u primeni. Novim Krivičnim zakonom su, pored ostalog, propisane blaže kazne za pojedine vrste krivičnih dela, viši sudovi je trebalo da propišu smernice o tome, a čekaju da praksa prvostepenih sudova ukaže na dobre i loše strane zakona.
- Sve su to problemi koji se najviše odražavaju na rad prvostepenih sudova i za sve treba da prođe jedno određeno vreme, da se vidi primena reformskog zakona u praksi. Na nama se uvek pomalo ,,slamaju koplja", ali mi se zaista svojski trudimo da zakonsku reformu primenimo dosledno i ažurno. Pored navedenog, pomenula bih i novi Zakon o izvršnom postupku, Porodični zakon, Zakon o maloletnim izvršiocima krivičnih dela, koji je sada izdvojen kao poseban. Svi oni su dosta drugačiji od onih koje smo primenjivali i, pre nego što neki takav reformski zakon stupi na snagu, uveliko počinje edukacija sudija za njihovu primenu. Ne samo da ih individualno izučavamo, nego imamo i stalne rasprave, panele, seminare i druge oblike edukacije, da budemo spremni za njihovu primenu - kaže Gordana Krstić.

MODERNIZACIJA I USAVRŠAVANjE
Osim permanentnog stručnog usavršavanja, u poslednje vreme u Opštinskom sudu dosta je urađeno i radi se na opremanju suda savremenom kompjuterskom opremom. Tako je nedavno sud preko Ministarstva pravde dobio donaciju od Evropske komisije u vidu osam novih modernih kompjutera, po pet običnih i mrežnih računara i dva multifunkcionalna računarska uređaja. Svi sudski kabineti su, inače, računarski umreženi, pa tako, na primer, sudije iz svojih kabineta preko računara mogu da ostvare uvid u sve propise preko posebnog programa. Takođe, sudije i ostali zaposleni su na Mašinskom fakultetu u Kraljevu prošli kompletnu obuku za rad na računarima najmanje u Njord-u, ali i ostalim programima, i o tome dobili certifikate. Prostorni problemi i dalje ostaju jer sud ima, recimo, samo pet sudnica koje koriste po dvoje sudija.
Kao posebno priznanje Opštinski sud u Kraljevu, zahvaljujući ostvarenim dobrim rezultatima, ali i inicijativi predsednice suda Zlate Đorđević, jedini u našoj Republici, zajedno sa Opštinskim sudom u Zrenjaninu, ušao je u projekat reforme pravosuđa koji finansira kanadska Vlada, a program podrške daje i Norveška. Za nepunu godinu realizacije projekta Kanađani su u zgradi Opštinskog suda u Kraljevu već opremili posebnu sobu za žrtve nasilja i svedoke da ne bi morali da u hodniku čekaju suđenje zajedno sa okrivljenima. Napravljena je i ulazna ,,rampa" za invalide i izdvojena prostorija za overu uverenja. Osim toga, preko puta ulaza u zgradu u toku je opremanje posebnog pulta na kojem sve stranke mogu da dobiju brošure, biltene, pamflete i druga pristupačna obaveštenja i obrasce o načinu ostvarivanja svojih prava pred sudom. Ono što je takođe započelo, ali tek intenzivnije predstoji, jeste dalje stručno usavršavanje sudija i drugih zaposlenih kroz razne vidove edukacije. Krstićeva posebno ukazuje i na dobru saradnju Opštinskog suda sa SUP-om, Centrom za socijalni rad, nevladinim i ostalim organizacijama.

PODRŠKA SINDIKATU
Inače, Opštinski sud u Kraljevu ima ukupno 114 zaposlenih na neodređeno i određeno vreme, od toga 23 sudije, među kojima je i predsednica Zlata Đorđević, koja, iako po pravilniku za veće sudove ne bi morala da radi sudijski posao, redovno pomaže kolegama u istražnim predmetima, gde je evidentan povećan priliv. Što se tiče zarada zaposlenih, Gordana Krstić naglašava da u ovom sudu nije kao u Beogradu bilo zvaničnog štrajka, ali da su i sve sudije podržale zahteve sindikata zaposlenih jer su plate niske u odnosu na obim posla (,,često kao u rudniku") i, kako ističe, svi zavise jedni od drugih i ,,ako je njena saradnica nezadovoljna zbog male plate, ni ona kao sudija ne može da bude srećna što ima veću platu". Kao poseban kvalitet ističu da u njihovom sudu nije zabeležen nijedan slučaj korupcije.
Pored sve većeg obima posla, Opštinski sud, pak, očekuje i primena novog seta zakona iz oblasti pravosuđa, a sve to neće moći da se ostvari bez nastavka materijalno-finasijskog, stručnog i ukupnog osposobljavanja ove institucije, pre svega da bi građani Kraljeva potpunije ostvarivali svoja prava i bili još zadovoljniji efikasnošću u ovoj oblasti.

MEDIJACIJA - DOGOVOR STRANAKA
- Kao novi postupak, zakonom smo uveli medijaciju, koja je veoma bitna i za sudije i za stranke u sporu, da se ne dođe u sud samo radi spora, nego i radi dogovora. To je širi pojam od uobičajenog vansudskog poravnanja. Sada se insistira da se što je moguće veći broj sporova reši dogovorom pre svega!? Svaki dogovor je bolji nego presuda suda, jer na taj način odnosi među strankama u sporu mogu da ubuduće budu korektniji, a ne da i dalje ,,mašu presudama" i da se mrze, a to će smanjiti i broj postupaka pred sudom - naglašava Gordana Krstić.

U SUSRET DEVETOM MARTU - piše Ivan Rajović
Vlast se bukvalno valjala ulicom i trebalo je samo da je uzmemo

   U nedelju je 9. mart, istorijski datum koji je mogao u velikoj meri da izmeni budućnost Srbije. Nažalost, to se nije desilo. Sećajući se danas događaja koji su u pravom smislu istorijski, bez obzira na ono što je potom usledilo, Vuk Drašković, glavni akter tadašnjih protesta, koji je doživeo istu sudbinu kao i sama revolucija koju je predvodio, između ostalog kaže:
,,Pre svega ulica je izabrana kao sredstvo artikulacije zato što su svi mediji za nas bili zatvoreni. Mene je narod mogao da čuje samo u neposrednom obraćanju. To je bio jedini način borbe. Istovremeno, najefikasniji način političkog delovanja je - kada se obratite živom čoveku i kada ga gledate u lice.
Deveti mart 1991. godine je istorijski datum. On nije najavljivao da će to biti, u momentu kada su demonstracije zakazane. Deveti mart 1991. održan je nepunih šest meseci posle prvih višestranačkih izbora u Srbiji. On nije zakazan pod parolom rušenja vlasti, jer mi smo ipak bili legalisti. Govorili smo da je Milošević nacionalna nesreća, ali smo uvažavali činjenicu da je većina naroda glasala za nacionalnu nesreću. Nastavili smo i dalje da objašnjavamo narodu da su pogrešili.
Miting 9. marta 1991. godine zakazan je sa ciljem deblokade državne televizije, da se televizija oslobodi, da opozicija dobije pristup medijima i da na saopštenja vlade, na laži vlade i Milševića može da odgovori kontrasaopštenjem. Tražili smo da direktor, glavni i odgovorni urednik i još trojica urednika podnesu ostavku. Slobodan Milošević je osetio da ga udaramo u jedan od centara njegove moći. Televizija i mediji bili su jedan od stubova Miloševićevog poretka. Drugi stub bila je policija. Treći stub, ali ne tako čvrst, bila je vojska. Taj stub nije bio tako čvrst 1991. godine, zato što je ta vojska ipak bila jugoslovenska i zato što Milošević nad njom 1991. godine nije mogao da uspostavi punu kontrolu. Ali, nad policijom, koja je bila srpska, on je uspostavio apsolutnu kontrolu i, između ostalog, on je podržavan od strane te policije.
Na jedan miting, čiji je zahtev odlazak petorice urednika državne televizije, Milošević šalje na demonstrante svu svoju silu. Nisam mogao da verujem 9. marta 1991. godine da vidim to što vidim. Na Trgu Republike, koji mi od tada zovemo Trg slobode, bilo se okupilo oko 100.000 ljudi, uglavnom mladih. Niko od njih nije imao ništa od oružja, a Milošević je na goloruke demonstrante poslao više od 10.000 do zuba naoružanih policajaca. Policija je odmah napala borbenim kolima, transporterima, vodenim topovima, konjicom, dresiranim psima i bojnim otrovima. To je bio užas, ali taj goloruki narod se suprotstavio toj sili na Trgu slobode. Mi smo policiju razbili. Krenuli smo prema Televiziji i prema Skupštini. Onda dolazi do, čini mi se, otvorene izdaje unutar opozicije. Mi smo bili vodeća opoziciona stranka u parlamentu, ali poslanici drugih opozicionih stranaka odmah su izdali i bili su protiv bilo kakve radikalne akcije. I većina poslanika SPO imala je neradikalan stav. Ja sam tražio da narod uđe u Skupštinu, da proglasimo Narodnu skupštinu i pozovemo Beograd i Srbiju da nam se pridruže. Dok su trajala moja ubeđivanja kolega iz opozicije da nastupimo jedinstveno, ubijen je jedan mladić ispred Skupštine i jedan policajac. Milošević je uspeo da ubedi Predsedništvo Jugoslavije da izvedu tenkove, tako da su 9. marta tenkovi JNA izašli na ulice Beograda. Sa izlaskom tenkova, ja sam uhapšen i odveden u zatvor. Uhapšeno je još nekoliko desetina demonstranata.
Po mom odlasku u zatvor, dešava se nešto što Milošević nije očekivao - bune se studenti Beogradskog univerziteta, najpre u Studentskom gradu, pa na Univerzitetu. Demonstracije se nastavljaju, ali sada ne pod komandom SPO, već je to pobuna omladine, studenata. Milošević se našao u teškoj situaciji. Pod pritiskom studenata, morao je da me pusti iz zatvora. Oslobođen sam četiri dana posle hapšenja i čim sam pušten, došao sam u centar grada i odmah držao govor pred okupljenom omladinom i narodom. Odmah sam pozvao pristalice SPO da sutradan dođu na Trg slobode, na novi miting. Tako je i bilo. Mi smo tog 14. marta - to je bio prelomni dan - imali dva mitinga - studentski, pred hotelom ,,Moskva" na Terazijama, i miting SPO-a, na kojem je bilo oko 50.000 ljudi, na Trgu slobode. Video sam da se vlast bukvalno valja ulicom i da je samo treba uzeti, da je to trenutak da se Milošević nokautira i da se prisili makar na formiranje neke prelazne vlade, koja bi odmah raspisala prevremene izbore. Nažalost, Branislav Lečić je ,,sahranio" skup na Terazijama. On je govorio da nama ne treba revolucija, već hod kroz institucije sistema. Govorio je: ,,Slobodane, brate, Slobodane, Srbine. Neka podnesu ta petorica ostavke". Mada to više nije bio trenutak samo za ostavku te petorice, već za ostavku vlade. Milošević je bio apsolutno u nokdaunu. Trebao je još samo jedan udarac i mi bismo te 1991. godine završili. Kada je miting SPO-a 14. marta završen, ja sam odmah uputio ultimatum: petorica urednika da odmah podnesu ostavke, da ministar policije smesta podnese ostavku, da svi uhapšeni demonstranti smesta budu pušteni iz zatvora. Tada je nastala parola ,,Svi, svi, svi". Pet minuta je 50.000 ljudi izgovaralo samo ,,Svi, svi, svi". Onda sam poveo taj narod s Trga slobode na Terazije da se spojimo i da tamo iznesem zahtev za ostavku vlade i za vanredne izbore. Međutim, voditelj mitinga na Terazijama rekao je u mikrofon: ,,Vuče Draškoviću, nisi poželjan. Ovde te ne želimo. Ne trebaju nam nove demonstracije i sukobi." Tako je propuštena šansa da se Milošević te 1991. godine natera na nove izbore.
Ta činjenica da je policija napala omladinu Srbije, da je Milošević tako brutalno udario na najlepše i najmlađe glave Srbije... činjenica da je vojska s tenkovima izvedena na ulice Beograda prosto je ispunila ljude inatom i željom da se nastavi borba. Od tada su svi skupovi SPO-a bili radikalni. Svaki put se očekivao sukob s policijom. Svaki skup je nosio ogroman rizik. Na narednim, mnogim skupovima biće mnogo ubijenih, mnogo uhapšenih. Duh 9. marta naročito je dobio na značaju kada je Milošević ubrzano krenuo u avanturu razbijanja Jugoslavije. Sva antiratna, hrišćanska Srbija, Srbija koja nikada svoju sreću nije videla u nesreći Hrvata, Muslimana, Slovenaca, Srbija koja je tradicionalno bila ujediniteljska, a ne razjediniteljska, tada se konačno učvrstila u uverenju da je Milošević najveća nesreća pre svega Srba, a onda i svih koji su sa Srbima živeli u toj državi. Sve naredne bune, demonstracije, uključujući i završni narodni miting 5. oktobra 2000. godine, pokretali su duh i zavet 9. marta. Ja sam 14. marta 1991. godine rekao:
,,Slobodane Miloševiću, danas je 14. mart, ali je za tebe 9. mart. Znaj da ćemo se buniti i nastavićemo da se bunimo do onog momenta dok te ne oborimo. I kad god da te oborimo, zapiši u svoj kalendar i u svoj dnevnik da te je oborio 9. mart.”
Ta energija, taj duh 9. marta... Tako da je Miloševića 5. oktobra 2000. ustvari srušio 9. mart. Druga je stvar što su ljudi koji su vodili 5. oktobar 2000. godine izdali 9. mart 1991. godine, izdali taj narod, što su izdali sve principe, ideale, nadu i snove... Deset godina duge snove te zaista demokratske i evropske Srbije.”

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG VEĆA SAVEZA SINDIKATA SRBIJE
I ti si sindikat!

   • Hoćemo da građani Srbije budu zaposleni, srećni i zadovoljni, da mladi koji završavaju škole i fakultete imaju perspektivu, da zaposlene pred kraj radnog veka očekuje sigurna starost. Umesto da cveta proizvodnja - kod nas cvetaju korupcija i kriminal. Hoćemo poštenu, energičnu, odgovornu i preduzimljivu Vladu, koja se drži reči i datih obećanja i koja može građane da poggleda u oči - rekao je Desimir Mionić

   Hoćemo punu zaposlenost, hoćemo da građani Srbije i Kraljeva žive kao sav normalan svet, a ne u strahu za blisku i dalju budućnost. Hoćemo da zaposleni uredno primaju zarade od kojih se može pristojno živeti. Energično se protivimo šikaniranju radnika takozvanom mobingu, eksploataciji i daljem otpuštanju zaposlenih. Ovo je rečeno juče na konferenciji za novinare Opštinskog veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) u Kraljevu, posvećenoj najavi organizovanja Prvomajskog protesta u Beogradu.
- Hoćemo da građani Srbije budu zaposleni, srećni i zadovoljni, da mladi koji završavaju škole i fakultete imaju perspektivu, da zaposlene pred kraj radnog veka očekuje sigurna starost. Umesto da cveta proizvodnja - kod nas cvetaju korupcija i kriminal - rekao je predsednik Opštinskog veća SSSS u Kraljevu Desimir Mionić, konstatujući da je svima jasno da bi državno rukovodstvo i narod (a članovi sindkata su i narod) morali da imaju istovetne ciljeve: stabilno i perspektivno društvo, stalni rast privrede i punu zaposlenost, socijalnu i zdravstvenu zaštitu.
- Ali, mi smo nezadovoljni i zbog toga što se Vlada i njena ministarstva ne bave svim ovim pitanjima za koja su zaduženi, a često je risutno i omalovažavanje sindikata, umesto da ih poštuju kao svoje socijalne partnere. Hoćemo poštenu, energičnu, odgovornu i preduzimljivu Vladu, koja se drži reči i datih obećanja i koja može građane da pogleda u oči - rekao je Mionić.
On je naglasio da su zaposleni, penzioneri i nezaposleni na teritoriji opštine Kraljevo u prethodnom periodu na različite načine iskazali nezadovoljstvo za svoj materijalni i socijalni položaj.
- Prvomajski protest u Beogradu ujedno je i test za sve građane u Srbiji, pa i za građane opštine Kraljevo, da još jednom javno saopšte svoje nezadovoljstvo postojećim stanjem, ukazujući poslodavcima i vlasti u Srbiji da u našoj državi skoro tri godine nema opštih kolektivnih ugovora, da nema socijalnog dijaloga, da nije ratifikovana Evropska socijalna povelja, da se ključni zakoni i uredbe donose bez saglasnosti sindikata, da je radno zakonodavstvo restriktivno, da se masovno krše i već sužena radna prava zaposlenih, da nema dovoljno dobre komunikacije sa Vladom, da se Socijalno ekonomski savet Srbije ne bavi važnijim pitanjima, zbog kojih je osnovan, a da lokalni saveti ili ne postoje ili ne funkcionišu, jer nema socijalnih partnera - rekao je Mionić i ukazao na to da se u Srbiji nereprezentativna Unija poslodavaca ponaša bahato, čime omogućava najcrnju moguću eksploataciju zaposlenih, da u Srbiji svi teško žive zbog niskih i neredovnih zarada, malih penzija i sporog zapošljavanja, dok istovremeno sve poskupljuje, a standard pada.
U najavi Prvomajskog protesta u Beogradu, Mionić je naveo da će Samostalni sindikat u Kraljevu organizovati za sve članove i građane Kraljeva odlazak na praznik protesta u prestonicu i da će jedna od poruka građanima i slogan protesta biti ,,i ti si sindikat”.

NAČELNIK SLUŽBE DRUŠTVENIH DELATNOSTI POSETIO HENDIKEP CENTAR - piše Ivan Rajović
Na vidiku nova organizacija ustanova za invalide

   Prošle nedelje je načelnik Službe društvenih delatnosti Miroljub Stolović posetio Hendikep centar u Kraljevu. Do ove posete je došlo posle prozivke i kritike direktora ove ustanove mr Živorada Veljovića, koji se na konferencijama za novinare u više navrata usprotivio odnosu lokalne samouprave prema invalidnim licima i, konkretno, Hendikep centru, koji se ,,sticajem okolnosti" našao u vrlo nezavidnom položaju. Invalidi su, zbog svega toga, zapretili blokadom i drugim vidovima borbe za svoja prava. Na licu mesta se pokazalo da su bili u pravu, a načelnik Stolović, koji je prvi put bio u ovoj najelitnijoj ustanovi te vrste u Srbiji, pokazao je izuzetno razumevanje i dobru volju da se nađe ne samo najbolje rešenje, već modus koji će dugoročno i na najbolji mogući način rešiti probeleme lica sa posebnim potrebama u ovom gradu.
- U nizu problema koji prate udruženja građana koja se bave problemima u životu i radu hendikepiranih lica - kako je rekao Miroljub Stolović na kraju posete Hendikep centru - iskoristio sam priliku da obiđem jednu od tih organizacija koja vodi brigu o hendikepiranim osobama, a to je Hendikep centar. Uspeo sam da sagledam u kojim uslovima ova ustanova radi, sa kojim se problemima susreće, koji su nedostaci vezani za finansiranje, koji su nedostaci vezani za broj ljudi, i šta je to što je potrebno da bismo uspeli normalno da radimo i stvorimo što povoljnije uslove za ljude kojima zaista treba pomoć ovoga grada, i to dobronamerna pomoć, jer se radi o populaciji kojoj najmanje poklanjamo pažnje. Činjenica je da smo se danas dogovorili kako će ovaj Centar, odnosno Udruženje, u nekoj budućnosti, makar u 2008. godini, raditi. Želim da naglasim da ćemo pokušati da Hendikep centru pomognemo da prevaziđe neke finansijske probleme, postojeće teškoće, a i da ispoštujemo neke njihove minimalne zahteve u odnosu na odluku o budžetu za ovu godinu. Kao čovek koji zaista prati problematiku svih udruženja, pokušaću da pomognem, ne samo ovom udruženju, već svim udruženjima, pod jednim motom: da se svi objedinimo, udružimo i napravimo nešto jedinstveno, što će možda ličiti na nešto što je još značajnije za ovaj grad, da delujemo pod jednim krovom, da objedinimo sva sredstva koja su nekako, po mom viđenju, malo rasuta na više strana. Nastojaćemo, između ostalog, da imamo dnevni boravak i za decu i za odrasle, da brigu o tim licima vode stručna lica iz zdravstvene oblasti i da isto tako kao što smo poklonili pažnju predškolskoj, školskoj deci, fizičkoj kulturi, kulturi i ostarelim licima, i ovoj populaciji poklonimo pažnju.
Živorad Veljović je zahvalio Stoloviću na poseti, tokom koje su razmenjeni i prigodni pokloni u vidu knjiga, i dodao:
- Jednostavno, desilo se da nas je obišao načelnik Društvenih delatnosti, što je nama neobično drago. Posle ko zna koliko vremena pogledali smo se oči u oči i imali smo skoro identično mišljenje o finansiranju i o radu svih organizacija koje okupljaju osobe sa invaliditetom. Pošto smo predočili načelniku probleme sa kojima se susrećemo, složili smo se da se uradi jedna stvar koja je već urađena na nivou države, odnosno da se napravi jedna krovna organizacija preko koje sve treba da ide, jer su sredstva minimalna i ne bi trebalo da se rasplinjavaju. Dakle, da se napravi organizacija koja će da okuplja sve osobe sa invaliditetom bilo koje vrste na nivou grada i da 4-5 objekata, koji postoje u gradu, udružimo u jedan. Mi smo predložili načelniku, a on će predložiti Skupštini, predsedniku opštine i svima koji su merodavni, da se napravi možda i javna ustanova i da jednostavno u toj varijanti, čak i ako bude manje para, ljudi budu zadovoljniji nego sada. Mi prihvatamo sve što je u interesu osoba koje su vezane za invalidska kolica i krevet. Dogovorili smo se i ići ćemo u tom pravcu da napravimo ono što je najbolje za te ljude i prihvatamo ovo što nam je danas predloženo. Nadam se da odgovorni neće da odstupe od toga i mi smo zadovoljni ako se sve tako odigra do kraja.

,,ŽELEZNIČARI" ORGANIZOVALI AKCIJU DOBROVOLjNOG DAVALAŠTVA KRVI - piše Ivan Rajović
Redovi dobrovoljaca pred Transfuzijom

   U petak su u Zavodu za transfuziju dobrovoljni davaoci krvi sa Srpske železnice organizovali veliku akciju dobrovoljnog davalaštva krvi. Sudeći po redovima u hodnicima, a i pred Transfuzijom, moglo se zaključiti da takav odziv humanista davno nije viđen u našem gradu, bez obzira što u krajnjem ishodu rezultati uvek budu ispod očekivanja. Tako je to u davalaštvu za koje je potrebno mnogo više od dobre volje, a to je i dobro zdravlje. U ovom slučaju, a imajući u vidu broj učesnika i broj gradova iz kojih su došli, ni rezultati nisu izostali.
Ranko Oroz, potpredsednik Humanitarnog društva železničara Srbije i predsednik Podružnice železničkog čvora Kraljevo, kaže da je ovo njihova 126 akcija dobrovoljnog davanja krvi na teritoriji Srbije, Crne Gore, Makedonije i Republike Srpske. Železničari su do sada organizovali 16 humanitarnih akcija dobrovoljnog davanja krvi u Gračanici i Srpskoj Mitrovici za lečenje srpskog stanovništva.
- Imali smo očekivani odziv iz 14 gradova Srbije i nadam se da će biti prikupljeno očekivanih 120 jedinica krvi za kraljevačku bolnicu i lečenje naših bolesnika. Mogu da zahvalim poslovodstvu ŽTP Beograd, SO Kraljevo, koja je nosilac sponzorstva ove akcije, Opštinskoj organizaciji Crvenog krsta i Zdravstvenom centru ,,Studenica". Ljudi su imali razumevanja za organizaciju ove akcije, koja je veoma uspela. Posebno bih naglasio da smo i ovoga puta profesionalno i podrobno medijski propraćeni. Odziv je veliki i sa naše teritorije, a u ovoj akciji su, pored organizatora DDK ,,Železničar", učestvovala i društva dobrovoljnih davalaca krvi MUP-a, ,,Magnohroma", Vodovoda i Fabrike vagona - rekao je Ranko Oroz za ,,Ibarske novosti".
Sekretar Opštinskog odbora Crvenog krsta Kraljevo Mirjana Lišanin-Gostiljac kaže kako je ovo prva planska akcija u ovoj godini koju Crveni krst organizuje zajedno sa društvima dobrovoljnih davalaca krvi.
- Glavni smisao je - kaže Mirjana - da se sve ove akcije organizuju planski, u saradnji sa Crvenim krstom, i da što manje bude namenskog davanja jer će tako svaka jedinica krvi čekati pacijenta, a ne da bude obratno. Kako je ova akcija krenula, očekujemo da će biti uspešna godina što se tiče broja dobrovoljnih davalaca krvi, kako višestrukih tako i onih koji će prvi put dati krv. U toku ovogodišnjih planskih akcija podršku je dala i SO Kraljevo. I mada taj iznos nije dovoljan, nadam se da će imati razumevanja, budući da se radi o akciji koja je od strateškog značaja za našu zemlju, i da će rebalansom iz budžeta izdvojiti veća sredstva kako bi što veći broj novih davalaca pripao grupi i porodici humanih ljudi - kaže Mirjana Lišanin-Gostiljac.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

U ČAST VELIKOG JUBILEJA - piše Dragan Bajović
,,Doba svetlosti" u SANU

   • U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu otvorena velika izložba kraljevačkog Narodnog muzeja ,,Doba svetlosti" • Noseći deo izložbe kopije fresaka, nastale pedesetih godina prošlog veka • Izložba organizovana povodom osam vekova manastira Žiče i prikazuje srpsko slikarstvo iz XIII veka • U dvogodišnjem periodu, od 2006. do 2008, ostvareno je i dalje se planira niz programa koji slave Žiču i njenu istoriju i umetnost

   Prostrana Galerija SANU u Knez Mihajlovoj u Beogradu bila je premala za sve one koji su želeli da prisustvuju otvaranju ove velike kraljevačke izložbe. Svečanosti otvaranja prisustvovale su mnoge poznate ličnosti iz kulturnih, crkvenih i političkih krugova: vladika žički Hrizostom, više akademika, među kojima i Dimitrije Stefanović i Miodrag Pavlović, jedan od dobitnika Žičke hrisovulje, bili su tu i predstavnici kraljevačke opštine, koja je, uz Ministarstvo za kulturu, pokrovitelj ovog velikog poduhvata kraljevačkog muzeja, potom pisci Goran Petrović i Milorad Pavić, takođe jedan od dobitnika Žičke hrisovulje, i mnogi drugi.
Izložbu ,,Doba svetlosti", koja je organizovana povodom osam vekova manastira Žiče, posle nastupa hora ,,Mojsije Petrović", otvorio je predsednik SANU Nikola Hajdin.
Polazna ideja izložbe ,,Doba svetlosti" je da se prikaže razvoj srpske umetnosti XIII veka, kada je Srbija bila na čelu slikarskog stvaranja u Evropi.
Autori su kustosi kraljevačkog muzeja Suzana Novčić i Tatjana Mihailović.
Izložbu su, osim Kraljevčana, do sada videli i Novosađani i Leskovčani. Posle Beograda, gde će ostati dva meseca, predviđeno je još nekoliko gostovanja.
Jedan od posetilaca bio je i naš poznati pisac Milorad Pavić, koji, kako nam reče, neobično voli Kraljevo, ponajviše zbog toga što je za ovaj grad vezan njegov mlađi kolega Goran Petrović.
U Galeriji SANU bila je i Zdenka Živković, koja je naslikala nekoliko stotina kopija fresaka. Njen rad spada u vrhunska ostvarenja ove malo poznate profesije, a Narodni muzej, kako stoji u raskošnom katalogu, s ponosom ističe da se jedan značajan deo njenih kopija nalazi u njegovoj zbirci. Dragan Drašković, direktor Narodnog muzeja u Kraljevu, u znak zavlanosti, uručio je ovoj umetnici buket cveća.
Ugledni srpski istoričar umetnosti Vojislav Đurić u katalogu za ,,Doba svetlosti" piše da su među Srbima stvarali najbolji slikari civilizovanog sveta. Bilo je to u decenijama oko sredine XIII veka, kada su na prestolu zemlje sedeli sin i unuci Stevana Nemanje. Srbija se možda jedini put našla na čelu slikarskog stvaranja u Evropi. Kako su se baš na obalama Mileševke, u klisurama Morače, na izvorištima Raške i na proplancima nad Ibrom obreli najveći majstori boja udruženi sa darovitim graditeljima i vajarima. Otkud usamljenost njihovih arhitektonskih rešenja i originalnost njihovog slikarstva, pita se ovaj istoričar umetnosti! Ipak, Đurić nam otkriva da je vreme u prostorima srpske zemlje i njenim umetnicima u XIII veku, namenilo predvodničko mesto.



ČETVRTI TRADICIONALNI PLES MATURANATA OKO MILUTINA
Još jedna “Oda radosti” za Ginisa

   • I ove godine je pokrovitelj Maturantskog plesa SO Kraljevo zajedno sa Udruženjem građana Prijateljstvo za nova vremena

   Juče je u zgradi SO održan prvi pripremni sastanak u vezi sa organizacijom ovogodišnjeg Maturantskog plesa koji se po četvrti put održava u našem gradu. Skupu su, kao organizatori, prisustvovali direktori svih kraljevačkih srednjih škola, načelnik Službe društvenih delatnosti Miroljub Stolović, predsednik UG “Prijateljstvo za nova vremena” Hadži Momir Bakračević , predstavnica KUD “Abrašević” i, naravno, predsednik SO Kraljevo dr Miloš Babić u ime pokrovitelja- SO Kraljevo. Na sastank je, između ostalog, rečeno kako je ova manifestacija u protekle tri godine dala izuzetno veliki efekat u smislu masovnosti i zainteresovanosti svekolikog građanstva, ali i kada je u pitanju organizacija za koju se može reći da je gotovo besprekorna i bez bilo kakvih propusta. Ovo je naročito bitno kada se zna da se radi o mladim ljudima u jednom od najvažnijih perioda svog sazrevanja.
I mada se čulo od načelnika Službe društvenih delatnosti Miroljuba Stolovića da je u pojedinim gradovima bilo pokušaja da se i ova priredba mladosti, lepote i dobrog raspoloženja iskoristi u neke druge, više profitabilne, a manje humanističke svrhe, naglašeno je kako je Kraljevo i ovde ostalo dosledno i da je maturantski ples , bez obzira na masovnost koju ima u svom ukupnom činu, manifestacija lokalnog karaktera bez bilo kakvih uticaja sa strane i odozgo, na koju ne samo da nikakva senka nije pala, već može da posluži kao primer koji bi i drugi samo mogli da slede i iz kojeg imaju šta da nauče.
I ove godine jedan od glavnih, a slobodno se može reći i glavni, nosilac čitavog spektakla biće KUD “Abrašević” uz veliku podršku svih direktora svih srenjih škola. Naravno, kao što je to i ranije bila praksa i ove godine će se učesnici putem ankete izjasniti o tome ko će na kraju plesa učesnike zabavljati u hali sportova, odnosno koja će muzička grupa za tu priliku doći u Kraljevo na veliku maturantsku žurku.
Osvrnuvši se na ovaj skup predsednik SO Kraljevo dr Miloš Babić je, pored ostalog, rekao:
-Danas smo se okupili da bi započeli pripreme za Maturantski ples koji će 16. maja na Trgu srpskih ratnika biti održan u našem gradu. Očekujemo oko 1300 dečaka i devojčica da maturskim plesom obeleže završetak svog srednjoškolskog obrazovanja i da im na taj način poželimo srećno dalje školovanje ili prvo zapošljavanje. Ovo je četvrti put da se u Kraljevu održava ova manifestacaija na kojoj se iz godine u godinu pojavljuje sve više dečaka i uz jedno matursko veče i dodelu diploma ostaje im u trajnom sećanju da su u Kraljevu završili srednjoškolsko obrazovanje,a mi ćemo maturskim plesom to obeležiti. Osim toga ćemo se potruditi da i ove godine, kao i svake prethodn, to bude na jednom zavidnom nivou, da se deca osećaju lepo u našem gradu i ona koja se školuju ovde, a dolaze iz drugih sredina da ponesu lepe utiske iz našeg grada.
I ove godine je pokrovitelj Maturantskog plesa SO Kraljevo zajedno sa Udruženjem građana Prijateljstvo za nova vremena, sve škole učestvuju u organizaciji i Odeljenje za društvene delatnosti, uz maksimalnu podršku Abraševića u obuci plesača da to u pravom smislu i bude ples, a ne hodanje na trgu. Milim da je grad i ovoga puta pokazao maksimalnu zainteresovanost i zajedništvo što sve skupa govori da će ples i ove godine biti veoma uspešan i da će postići svoju svrhu, rekao je Babić.



DOM KULTURE U UŠĆU - REZULTATI I NAMERE - piše Marko Slavković
Aplauzi do neba

   • Da nije Doma kulture, sa bibliotekom, sekcijama i upornim amaterima i volonterima, Ušće bi bilo potpuno sumorna kulturna sredina • Razigranoj i raspevanoj mladosti ove varošice, gde god da gostuje, aplauzi zapadnog sveta čuju se do samoga neba

   S obzirom na to da Ušće još uvek nije opštinski centar, proizilazi da je Dom kulture u ovoj varošici na Ibru i Studenici jedina ustanova kulture kraljevačke opštine koja je locirana na seoskom području. Kao što se zna, od osnivača je udaljena pedeset kilometara, ali to ne smeta da bude istinski stožer kulturnih aktivnosti u bivšoj opštini Ušće.
Svoju aktivnost Dom kulture ostvaruje kroz rad biblioteke, amaterskog društva i putem organizovanja drugih vidova kulturno-zabavnog života.

BOGAT KNJIŽNI FOND
Biblioteka u Ušću, sa ogrankom u Studenici, u svom fondu ima više od 14.000 naslova i 25.000 knjiga. Baš zavidan fond. Biblioteka se, praktično, snabdeva donacijama, jer osnivač godišnje, u različitim intervalima, obezbeđuje za kupovinu knjiga nedovoljnih 50.000 dinara. Članovi biblioteke, devedeset odsto, jesu učenici, dok preostalih desetak odsto čine studenti, radnici, poljoprivrednici i penzioneri. Na godišnjem nivou ima tri stotine članova, među kojima je, zanimljivo, najpoznatiji poljoprivredni proizvođač iz Koserića, nedaleko od Studenice. Za njega kažu da ,,guta” knjige u ogromnim količinama i da ga nikakvi vremenski uslovi ne mogu sprečiti da zameni pročitanu knjigu.

KULTURNO-UMETNIČKO DRUŠTVO OD DVESTA ČLANOVA
Posebna je, i izuzetno lepa, priča o Kulturno-umetničkom društvu u sastavu Doma kulture, koga sačinjavaju muzička, folklorna i pevačka sekcija. Svakako je dominantna uloga folklorne sekcije, sa tri nivoa: predškolskim i školskim uzrastom i odraslima. Da je folklorna sekcija dominantna, govori i podatak da je čak dvesta njenih članova angažovano tokom godine. Probe se redovno održavaju, a koncerti i gostovanja... e, to zavisi od materijalnih sredstava. I pored velikog problema te vrste, razigrana mladost Ušća prošle godine se predstavila u Francuskoj i Grčkoj. A da je bilo para kao što je bilo poziva iz inostranstva! Ipak, bolje išta. Uglavnom, ušćanski amteri i stručni ljudi - volonteri, bili su mnogo uporni, a malo zahtevni, pa su se tako i obreli u Parizu, gde su imali tri koncerta. Pored aplauza, koji se čuo do samoga neba, učesnici koncerta nagrađeni su i odlaskom u čuveni pariski Diznilend. Takva prilika, deci i odraslima, pruža se samo jednom u životu. Mnogima nikad. Što se aplauza tiče, ušćanski folklorni ansambl je i u Grčkoj doživeo ovacije.
- Naravno, mi svake godine, to je već tradicionalno, za građanstvo Ušća i okoline organizujemo koncert. Tada se sve sekcije pojave na pozornici, a sala je popunjena do poslednjeg mesta. Pored toga, učestvujemo i tamo gde se ukaže potreba, obično prilikom otvaranja neke sportske priredbe ili povodom svečanosti u radnim organizacijama ili ustanovama. Često gostujemo po gradovima Srbije, ali i Bosne i Hercegovine. Uglavnom, više mi gostujemo, nego što nam kolege dolaze u goste - kaže Dragan Pešić, direktor Doma kulture u Ušću.
Namere ušćanskog Doma kulture su da u ovoj godini svoju aktivnost proširuju i obogaćuju, u svim pravcima. Jer, kako Pešić kaže, pare jesu vrlo bitne, ali ne i da presudno utiču na zamiranje kulturnih događanja u Ušću.



PROMOCIJE
,,Nigde ’lada nema” Slobodana Stojićevića

   U kraljevačkoj biblioteci predstavljena je najnovija, osma knjiga Slobodana Stojićevića, novinara, kolumniste lista ,,Politika”, pripovedača i dramskog pisca.
,,Nigde ’lada nema" je po mnogo čemu neobična i zanimljiva knjiga - pre svega reč je o zbirci briljantnih novinarskih reportaža, za koje je građu autor sakupljao slušajući ljude do kojih je dolazio pešačeći diljem Srbije po vrletima i zabitima.
Književna kritika, pak, ovu knjigu svrstava u roman - sastavljen, kao mozaik, od niza neobično običnih priča o ljudima, likovima u romanu - seoskim kafedzijama, starcima, neobičnim ženama - filozofima, njihovim dramama, koje posle čitanja danima ne izlaze iz glave. I tako se, sav taj svet i svi likovi stope u sliku Srbije, i lepe i ružne, i vesele i tužne, Srbije koju ipak volimo i prepoznajemo po nekom, svom genetskom kodu, bez obzira što je to ona Srbija za koju Cvijićeva sintagma o kući nasred puta ovde glasi: kuća van puta.
U ime izdavača, beogradskog ,,Nolita”, o knjizi je govorio Zoran Živković, glavni i odgovorni urednik, koji je, prema Stojićevićevim rečima, najzaslužniji što se reportaže, iz sećanja čitalaca ,,Politike” sele trajno u korice knjige. Prisutnima se obratio i Stojićevićev kolega Borko Gvozdenović, koji je sa puno topline govorio i o Stojićeviću i Kraljevu i kraljevačkim piscima i novinarima. Stojićevićeve priče čitao je glumac Mile Nedeljković, a poseban pečat ovom programu dali su učenici etno odseka Muzičke škole u klasi prof. Aleksandre Miletić, koji su, van programa, na bis otpevali dve pesme.



JEDNA OD REPORTAŽA IZ STOJIĆEVIĆEVE KNJIGE
Rado bismo dobre kazat glase, ne možemo, no kakono jeste

• Kako to da seljacima niko ugoditi ne može. Pošto su uglavnom vremešni, ne može biti neočekivano da poneko ode bogu na istinu, pa će da ispadne da je to zbog hladnoće, zemljotresa, odnosno neodgovarajuće pažnje države. Ma jok. Umrli bi oni i ovako i onako. Onako bi samo otežali

Virovac, 7. novembra
Hladno je ovde, vrlo hladno. Jutro se beli od inja i mrzle magle. Ledna je i Toplica. Na putu od zdenca u Vrujcima, dovde (dvadesetak kilometara), hladi se, pa drhturi preko oblutaka. Tako je ovde - u gradovima je toplo, moglo bi se reći. Jer iz gradova (iz asfalta, zidova, betona) isijava letošnja jara. Uostalom, gde je puno ljudi, toplije je.
Prorečeno i ostarelo selo, urušeno lakomislenošću, gnjilo od kašlja, bolesti, povijeno u leđima sopće i mili pomoću štapa i čuda kojim se život održava u životu.
Održava se u životu u tišini koja je zaboravila kako plače praunuče. Nema unučadi, ni sinova.
Furune se ne podlažu zbog jednog hleba. Na svakoj trećoj kući, u dimnjaku, il’ je gnezdo, ili pauk postavio mrežu.
Onomad se zemlja zatresla. Što je bilo celo, napuklo, napuknuto se raspalo. Našao se narod u čudu. Mislili su da nema muke i nevolje koja ih nije posetila. Kad ono, ima još. Više od zemljotresa iznenadila ih je pažnja javnosti koja im je ukazana, naročito posle posete šefa države. Odasvud je upućivana pomoć. Sticao se utisak da će se od silnog građevinskog materijala sve iznova moći napraviti.
Medijska buka je jenjavala, a evo, novembar je počeo da steže.
Mića i Spasenija Jakovljević, sedamdesetogodišnjaci, spavaju u podrumu nepokrivene kuće započete pre četvrt veka. Stara kuća, izgrađena 1925, pukla je, kao i štala. Komisija je ocenila da je stanovati u staroj kući opasno po život, a u ovoj nedovršenoj, nije. Komisija je ocenila da se Jakovljevići mogu provući kroz nastupajuću zimu, pa će, čim grane proleće, i oni doći na red.
Kažu da se Mića Jakovljević nikad nije javno zaplakao. Danas se nije uzdržao. Ne znam da li od sreće što će na proleće doći na red, ili zbog predosećaja da ga neće dočekati. Čak i Komisija može da pogreši, živi smo ljudi. Dok smo živi.
Branko i Draginja Jolačić spavaju u kolskim kanatama. Kad zasneži, podići će šator koji su dobili. Šator je vojni i ima otvor za dimnjak, što Branka (poznatijeg kao Mačak), posebno raduje. Lako je njemu kad je Mačak. Ima bar sedam života. Ima kozu, svinje i magare. Nema oko, ali niko nema baš sve. Draginja ima šećernu bolest.
Ja se ne sekiram, kaže Branko. Kad bi se sekirao, odavno bih umro.
A kad mu dođe da nije veseo, uzme dvojnice, pa zasvira. Zvuk mu umije dušu, pa mu milo što živi. Dočim je Draginja zahtevnija. NJu insulin razveseli.
Milena i Dimitrije Golubović žive u čatmari podignutoj krajem prošlog veka. Iz te kuće u Prvi svetski rat otišla su tri brata, vratio se jedan. Posle, iz sledeće generacije, u sledećem svetskom ratu, opet tri brata poslata na Sremski front, a vratio se jedan, rečeni Dimitrije. Milena i on imaju dve kćerke. Svi spavaju u jednoj prostoriji. Preko pukotina na čatmari stavili pakpapir. Prema proceni Komisije, kaže Branko, kuća nije u tako lošem stanju da bi se gradila isponova. Nego na proleće, da se okrpi. Komisija zna svoj posao, treba joj verovati. Jer ona ne gleda usko, samo sebe, već celinu.
Slavoljub Milanović zvani Milan oslepeo je pre dve godine, nekako odmah po smrti majke. Ne vidi pukotine, ali kaže: Ništa od ništa.
U ništa od ništa staje svašta.
Milivoje Milovanović zvani Kačar vidi. Vidi kako mu kroz pukotine zidova u kuću ulaze svinje. I šta će drugo - otera ih. A one opet. Svinje su to, neobrazovane.
Radmila Đurić ima osamdeset četiri godine i sina koji živi u Lajkovcu. Sin Draško došao i pokrio kuću najlonom. I kaže: Komisija je rekla da ovde nema spavanja. Ali ne kaže gde ima.
I mudruje, rimovano: Ko je jači, taj odvlači. I dodaje: Od izvora, do ušća, voda se zamuti.
Nikada se seljacima ne može ugoditi. Koliko god im daš, njima malo. I uvek je drugom bolje no njima. Ni jedan da kaže nešto pohvalno.
Zima je na pragu, u hodniku, a ko dočeka proleće, biće u prilici da podvuče crtu. Da oduzme i sabere šta je i kako urađeno. Pošto su ovde ljudi umnogome vremešni, ne može biti neočekivano da poneko ode bogu na istinu. Pa će da ispadne da je to zbog hladnoće, zemljotresa, odnosno neodgovarajuće pažnje države. Ma jok. Umrli bi oni i ovako i onako. Onako bi samo otežali.