"Poslednja prilika za proevropsku politiku"
,,Gubljenje vremena za Srbiju"
Državnik i vizionar čije su ideje i danas aktuelne
Od izvora svi putići vode u Evropu
U smrt zbog siromaštva
Odlučna borba za Kosmet
Srbija je ,,prespavala" nekoliko decenija ekologije
Više para i za hleb
,,Šta se držite zakona k’o pijan plota"
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, odbojka

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO LDP KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
"Poslednja prilika za proevropsku politiku"

   Predstavnici Opštinskog odbora Liberalno demokratske partije Kraljevo na konferenciji za novinare istakli su da se ova stranka ,,punih godinu dana zalaže za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji".
- Svima je bilo jasno da Vlada, prvo ,,tehnička" a potom i ,,rekonstruisana", na čijem je čelu g. Koštunica, ne može ovu zemlju da uvede u evroatlantske integracije. Odgovornost za takav zastoj snosi DSS, ali i DS, svojom kolebljivom politikom kohabitacije i tzv. ,,politikom malo na Istok, malo i na Zapad". Takva politika je rezultirala sve jačim radikalima i buđenjem stranaka koje nisu za evroatlantske integracije. Predstojeći parlamentarni izbori će biti još jedna, moglo bi se reći, poslednja prilika, da se jasno iskristališu sve političke opcije i da se jasno pokaže ko je za put u Evropu a ko je protiv. LDP se zalaže za brzu integraciju u Evropu. Politiku LDP su prepoznali građani koji žele bolji život, veću uposlenost, vladavinu prava i zakona, Srbiju integrisanu, a ne odbačenu od sveta - istakao je dr Branko Đokić, menadžer OO LDP Kraljevo, i dodao da je to ,,jedina prava šansa Srbije, a sve ostalo politikanstvo i borba za golu vlast".
Portparol OO LDP Kraljevo Ivana Miladinović podsetila je na 12. mart, kada se navršilo pet godina od ubistva dr Zorana Đinđića, i u vezi sa tim posebno naglasila:
- Upravo toliko godina smo izgubili, jer problemi i dileme sa kojima se danas suočavamo isti su kao i oni iz prošlosti. Akteri su delimično drugačiji, ali stavovi i vrednosti su isti. Zoran Đinđić je bio čovek koji je imao viziju kako od Srbije da napravi modernu, evropsku, ekonomski jaku i stabilnu državu. Na tim idejama danas insistira LDP. Mi snažno podržavamo ulazak Srbije u EU i smatramo da je primaran zadatak Srbije usvajanje osnovnih vrednosti evropskog društva, kao i raskid sa Miloševićevim nasleđem i osuda zločinačke politike i ljudi koji su zločine inspirisali, naređivali i sprovodili. Zato LDP insistira na razotkrivanju političke pozadine Zoranovog ubistva, jer za ubistvo 12. marta su odgovorni oni, a za istinu o 12. martu smo odgovorni mi.
Na novinarsko pitanje o načinu izlaska LDP-a na lokalne i vanredne parlamentarne izbore, odgovoreno je ,,da će organi LDP-a tek zauzeti stav o svom učešću na predstojećim izborima".

AKCIJA FORUMA ŽENA OO DS KRALJEVO POVODOM 8. MARTA - piše Slobodan Rajić
Nastavak borbe za veću ravnopravnost

   Povodom jubileja - sto godina od kada je 8. marta 1908. godine 15.000 žena marširalo kroz Njujork, tražeći kraće radno vreme, veću platu, pravo glasa i zabranu dečjeg rada, Forum žena Opštinskog odbora Demokratske stranke Kraljevo, na centralnom gradskom trgu, organizovao je akciju posvećenu tom datumu i položaju žena u Srbiji. Članice Foruma, kroz deljenje propagandnog materijala i razgovor sa sugrađankama, želele su da podsete da žene još uvek nisu ravnopravne sa muškarcima, mada su se donekle poboljšali uslovi borbe za njihova osnovna ljudska i društvena prava.
- Da bismo se razlikovali na neki način od feminističkog pokreta, mi ne okrivljujemo muškarce za to, već naprosto upućujemo apel našim sugrađankama pre svega, i svim ženama, da se aktivnije uključe u društveni život i da preuzmu inicijativu za još veće ostvarivanje svojih prava - istakla je Danijela Miletić-Miladinović, predsednica Foruma žena OO DS Kraljevo.
Inače, u saopštenju za javnost, Forum žena DS Kraljevo, pored ovoga, ističe da je slogan žena u Njujorku pre jednog veka bio ,,Hleb i ruže", u kojem je hleb predstavljao ekonomsku moć, a ruže bolji život i da su one tada ostvarile veći deo svojih prava, ali ne i pravo na kraće radno vreme. U našoj zemlji to danas nije slučaj, ali ,,žene u biznisu i politici ni izbliza ne učestvuju ravnopravno sa muškarcima, nema ih dovoljno na mestima odlučivanja i još uvek trpe nasilje u porodici". U saopštenju se dalje navodi da su se ,,od 2000. godine dogodile izvesne promene u svesti o značaju ravnopravnosti među polovima, ali da žene, pre svega, još nisu dovoljno aktivne u naporima za ostvarivanje svojih ustavnih i zakonskih prava”. Zato su uputile apel Kraljevčankama da ,,postanu svesne svojih kvaliteta, sposobnosti i profesionalnog kredibiliteta, da preuzmu inicijativu, kako bi mogle da pomognu sebi i svojim porodicama i da onda rade na osnaživanju onih žena koje još uvek za to nemaju dovoljno motivacije".
S tim u vezi, tokom akcije, pored razgovora sa Kraljevčankama, popunjavana je i posebna anketa kojom bi se identifikovali prioritetni problemi žena i dale smernice budućim odbornicima u Skupštini grada Kraljeva za rešavanje tih problema. Upućen je i poziv svim kraljevačkim ženama da se pridruže članicama Foruma žena OO DS-a u zajedničkom daljem radu, ,,prvenstveno u poštovanju njihovih ustavnih prava, sprečavanju diskriminacije, jednakoj zaradi za isti posao, ravnopravnom učešću u svim vidovima političkog i društvenog života, zaštiti roditeljstva, njihovih reproduktivnih prava i zdravlja, prava na život bez nasilja, sprečavanju i suzbijanju siromaštva, poštovanju prava na različitost i slobodu seksualnog izražavanja". Posebno se insistira na ,,većem zapošljavanju žena, zaštiti njihovih prava iz radnog odnosa i zdravlja". U tom smislu, traži se i što brže donošenje Zakona o ravnopravnosti polova i propisivanje posebnih mera i uslova za razvijanje ženskih potencijala.
Inače, ovoj akciji pridružila se i Demokratska omladina OO DS Kraljevo.

PRES KONFERENCIJA OPŠTINSKOG ODBORA JEDINSTVENE SRBIJE KRALJEVO
,,Gubljenje vremena za Srbiju"

   Kažu da je prosečna plata u Srbiji 28.230 dinara! Ljudi, al' se neko naprimao love na naš račun? U našem pašaluku taj, prosečni novac, primaju samo oni koji su se, uz pomoć stručnog certifikata u obliku partijske knjižice, domogli radnog mesta u nekom od dobrostojećih javnih preduzeća.
Benzin će, već danas, dostići cenu od oko 100 dinara. Struja je poskupela od prvog, a za njima eto i poskupljenja ’leba i s ’leba i pored ’leba.
Nekako, ta su poskupljenja prošla neprimetno. Nismo imali vremena da se bakćemo običnim životom zbog velikih tema, kakvo je Kosovo na primer. Počinjem osnovano da sumnjam u teoriju ekonomske zavere. Ova poskupljenja funkcionišu po principu sačekuše. Objave ih krajem, a sačekaju nas na početku meseca.
Malo se gadim priče o rastu životnog standarda. Ako je vreme kada je većina stanovništa pokušavala samo da se prehrani reper, onda smo napredovali. Vreme u kojem su domaćice pravile pitu od ništa, filovale ničim i dobijale nešto što se moglo žvakati je iza nas. Sramotno je to vreme opšte bede koristiti kao polazište sa kojeg ocenjujemo kupovnu moć. Od komično tužnih rafova prodavnica dobili smo prepune izloge u čijem stajlingu većina stanovništva može da uživa samo vizuelno.
Najuniverzalniji od svih ministara gospodin Slobodan Milosavljević pre sedam godina održao je u ovdašnjoj skupštini govor u kojem je predvideo da će predstojeća privatizacija Kraljevu doneti nova radna mesta. Nisam izdržao da ne pitam gos’n ministra da li će od prodaje imovine na teritoriji opštine Kraljevo Beograd da vrati i neku kintu, odgovor je bio jasan: ,,Ne!" Nedugo zatim usledila je izmena zakona i provansa je dobila neku mrvicu od privatizacije. Rečit k’o i svi ministri, gos’n Milosavljević uteši nas tada da će Kraljevo, s privatizacijom, dobiti nova radna mesta, nove tehnologije, a sa time i rast životnog standarda. Dobismo privatizaciju. Belosvetski vagabundi navalili su na nekadašnje gigante iz samo njima poznatih razloga. Uspeli su da u nevereovatno kratkom roku stvore kolonu jadnika, koja se svakodnevno produžava.
Šta je uradila država? Ništa? Šta će uraditi država? Pa, valjda vam je to već jasno - niiišta. Umesto u oživljavanje privrede i otvaranje novih radnih mesta, država sredstva od privatizacija računa kao prihod u budžetu. To u prevodu znači da će ta lova biti potrošena.
Na početku trećeg milenijuma ljudi u Srbiji se bore za osnovna ljudska prava. Pravo na rad. Oni koji su svoje parče ’leba našli kod novih kapitalista bore se za pravo da rade osam sati, da osam sati posvete porodici i da osam sati provedu spavajući, jer, zdravo je, kažu doktori. U stvari, ne bore se, trpe. Jer, osnovno oružje poslodavaca je pretnja premeštanjem u onaj red u koji su mnogi zakoračili jednom nogom. Zato radi koliko ti se i kada ti se kaže i budi zahvalan ako dobiješ bilo kakvu crkavicu. Ukoliko slučajno pokušate da uporedite sebe sa njima, vrlo jasno i plastično će vam objasniti da ono što njima prija, vama sigurno može da škodi. Nije mi jasno zašto u zemlji Srbiji feudalizam čitamo pogrešno, kao kapitalizam, kad se zna fonetsko pravilo da je jedno slovo - jedan glas. Nemam pojma kako bismo nazvali tu glasovnu promenu? Predlažem pojmove: jotimanje, paratalizacija, navlačenje po gluposti i sl.
A, sindikati? Kažu, nije loše u sindikatu. Prima se neka crkvica, nije bog zna šta, može da se životari.
Da, počeli smo priču o prosečnoj plati. Da nam nije Beograda, zamislite kako bi bedno zvučala ta cifra. Očuva nam Beograd nacionalni ekonomski ponos. Mi iz provanse moramo malo da se strpimo ili pravac Beograd! Da potražimo život sa prosečnom platom.

MOGUĆE KOALICIJE?
Odgovarajući na novinarsko pitanje o (ne)mogućim koalicijama na izborima u lokalu, Slobo Radović je rekao da će o tome odlučiti Opštinski odbor JS, kako je regulisano Statutom stranke, a da je ,,apsolutno nemoguća koalicija sa SRS u Kraljevu, zbog već poznatih dešavanja".

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Referen(DUM)

   Koštunica je prošlog vikenda presekao desetomesečnu agoniju i odlučio da raspusti Vladu, a Boris je juče samo to potvrdio raspisavši parlamentarne izbore jednovremeno sa lokalnim i pokrajinskim 11. maja, uprkos nedorečenosti o tome koji su razlozi za vanredne izbore. Rastoka na kojoj su se našli koalicioni partneri nesumnjivo se zove Kosovo (mada žuti tvrde da je Evropa), tako da ćemo najverovatnije tek u kampanji, za koju unapred tvrdim da će biti blatnjavija od martovskog Ibra, saznati prave razloge, mada naoko razlike i nema. Jer, obe stran(k)e tvrde da hoće u Evropu i u Evropu hoće sa Kosovom. A da je razlika samo u brzini i sadržaju tovara. Možda će kao dramski predložak za predizbornu pljuvačinu poslužiti onaj Borisov lapsus (?) u nedeljnom ,,Utisku” kada je rekao da i DS hoće u Evropu sa Kosovom, da bi na kraju istog iskaza konstatovao da Srbija treba brže da uđe u Evropu kako bi otuda sprečila da Kosovo samostalno uđe u Evropu, čime bi, kao, dokazala da je ono (Kosovo) deo Srbije. ’Alo, bre!
Izbori su praznik demokratije, a slava demagogije.
Šta donose majski (parlamentarni) izbori, što u ovom trenutku nije opšte poznato? Tvrdim samo jedno: Koštunica dobija priliku da za najmanje dva proširi listu ,,pet principa” koalicionog sporazuma. Da li je to vredno izbora?
Jer, sva je prilika da ćemo da dobijemo starog-novog premijera, pošto će upravo DSS biti opet ta prevaga na tasu vladanja. Radikale će da drži kao odličan pokeraš u rukavu dok se zdravi sa Borisom, kao onomad kada je na par sati izabrao Tomu za predsednika Skupštine, a šešeljevcima će da obeća izvestan koalicioni dogovor za formiranje nove srbijanske vlade. LDP, SPS, Čanak i manjinske stranke i koalicione liste biće samo prihvatljiv dekor u tom farsičnom političkom dramoletu. Dakle, kao u filmu ,,Seks i grad”, čiju premijeru tako iščekujem takođe u maju, za koji su snimili čak pet verzija završetka i pravi kraj znaju jedino reditelj i producenti, a akteri nikako, tako i u našem primeru konačnu verziju odobriće producent(i) iz Brisela. Na glumcima je, brate, da glume i da za to budu isplaćeni. Tačka.
Najveća drama (čitaj tragedija) odvijaće se u lokalu. Ili slikovitije, kako bi to rekli ovi evrofanatici, lokalni izbori održaće se na marginama parlamentarnih. Zbog vanrednih republičkih naime i trapavog principa proporcionalnosti, propuštena je prilika da do glasa dođu lokalpatriote, koji uostalom najbolje, po aksiomu logike, znaju i udišu probleme svoje sredine. Ovako, opet će vlast u lokalu da bude slika rezultata parlamentarnih i opet će lokalne skupštine da formira Beograd, a koga pogodi manje zlo to će biti Čačak. A za ispravku u lokalu, nažalost, mora da se čeka čitav izborni ciklus.
Ergo, takmičarski i kockarski duh biće u središtu majskih izbora. Jer, već se polarizovalo da će se postaviti u kampanji referendumsko pitanje - Evropa ili izolacija. Iliti Šengenke - Kosovo. K’o derbi Partizan - Zvezda: oni će da loptaju i trče, narod će da navija i da se kladi. Gladan.
Đelić je već ustvrdio da ćemo u Uniju da uđemo 2014, i to na Vidovdan. Zamislite samo, iz ove perspektive spoznaje, da je 908. ondašnji vajsprezident srbijanske vlade, neposredno po austro-ugarskoj aneksiji Bosne, posredstvom nacionalne komunikacijske mreže dobošara telalio da će Srbija da se evrointegriše na Vidovdan 914. A tek predstoji 912... Samo se Srbima istorija ponavlja u jednakim ciklusima. Mislite o tome.

ODRŽANA TRIBINA POSVEĆENA SEĆANJU NA ZORANA ĐINĐIĆA - piše Slobodan Rajić
Državnik i vizionar čije su ideje i danas aktuelne

   • Na tribini u centru ,,Lingva" u Kraljevu o dr Zoranu Đinđiću, njegovim delima i idejama govorio Zoran Živković, bivši primijer Srbije, koji je poručio da Đinđićeve vizije treba nastaviti i tako mu odati priznanje za žrtvovanje za normalnu državu • Tri moguća ishoda na predstojećim vanrednim izborima i njihove moguće posledice

   Dr Zoran Đinđić je bio neprevaziđeni političar, državnik i vizionar, čije su ideje i danas aktuelne, rečeno je na tribini posvećenoj petogodišnjici njegovog mučkog ubistva, održanoj prošlog ponedeljka u kraljevačkom centru ,,Lingva". Posle prikazivanja filma o Đinđićevim nastupima i govorima pod nazivom ,,Ako Srbija stane", o liku i delu dr Zorana Đinđića govorio je Zoran Živković, bivši premijer i blizak Đinđićev saradnik, istakavši najpre da pokojni Đinđić ,,ne bi voleo da za njim danas naričemo, već da učinimo sve da Srbija bude normalna zemlja".
   Živković je rekao da je dr Zoran Đinđić bio jedini državnik koji je hteo da kroz neposredan razgovor čuje šta narod misli o njegovoj vlasti i zato je u drugoj godini svog mandata, ne uoči izbora, obišao čitavu Srbiju, za razliku od skoro svih političara, koji sa narodom komuniciraju samo putem saopštenja i medijskih poruka. On je podsetio na Čerčilovu misao o razlici između političara i državnika, pri čemu se ovaj prvi bori za svoj lični interes i vlast, a drugi za interese države, za koje je dr Đinđić i bukvalno žrtvovao svoj život. Upoređuujući ga sa aktuelnim vlastodršcima, Živković je zapitao da li neko može da se seti jedne dobre stvari koju su oni učinili u poslednje četiri godine i ustvrdio da tako nešto ne postoji.

NESHVAĆENI IDEALISTA
Po njegovom mišljenju, Zoran Đinđić nije bio pragmatičar, kako su ga ocenjivali, već upravo idealista, sa jasnim vizijama puteva kojima Srbija treba da bude naprednija, demokratska i proevropska zemlja i da je često bio neshvaćen, optuživan i ,,satanizovan", iako je uvek bio spreman da svima pomogne.
- On je kao idealista završio kako idealisti završavaju, da prave vrednosti njegovih ideja i njegovog rada, obraza i časti, svega što je činio, dobiju verifikaciju tek kad je ubijen i nestao sa ovog sveta… Mislim da je većina ljudi sutradan, nekoliko dana posle njegovog ubistva, pa, evo, i pet godina posle toga shvatila šta je uradio Zoran Đinđić i da je jasno da je njegov gubitak nešto što Srbija ne može da nadoknadi. Smatram da se dugo neće pojaviti neko ko je takav kapacitet, energija, to znanje, ta hrabrost u jednom čoveku. To se neće ponoviti. Ali, ono što moramo da uradimo to je da mi drugi, ,,nesavršeni", nas nekoliko miliona u ovoj državi, zajedno, pokušamo da ostvarimo njegove ciljeve i vizije. Naravno, to neće biti nimalo lako, izgubljeno je mnogo vremena. Naravno da je Srbija stala na dan ubistva ili još nekoliko meseci posle kojih se po inerciji taj put produžavao. Generalno, od marta 2004. Srbija stoji, uz veliku galamu, velike političke priče, uz puno političara bez politike i rezultata, bez ičega što bi moglo da nam vrati nadu da ćemo napredovati - naglasio je Živković.

VRAĆANJE U PROŠLOST?
On je istakao da današnje vreme u Srbiji liči na period iz 1991. godine uoči sveopšteg propadanja i ratova, jer imamo nestabilnu valutu, stalna poskupljenja, socijalne probleme, samoizolaciju umesto sankcija (povlačenje ambasadora) i ,,lovišta" u kojima tzv. ,,patrioti" love tzv. ,,izdajnike". Ponovio je i da se, kao i tada, političari obraćaju narodu putem poruka, da zabranjuju demokratske skupove, a dozvoljavaju napade na ,,stranu" imovinu i ambasade, izazivaju sukobe sa svetom… Kao primer naveo je zabranu skupa ,,Žena u crnom", a dozvoljavanje masi huligana napade na ambasade i pljačku posle mitinga u Beogradu. Što je najgore, kazao je, tako se ponašaju i stranke demokratskog bloka, pa i DS, koji ne diže odlučan glas protiv takve politike.
Prema Živkovićevom stavu, na predstojećim izborima 11. maja moguća su tri rešenja. Prvo je da pobedi DS, dobivši glasove koje je nedavno dobio na izborima Boris Tadić i, pre svega zajedno sa LDP-om i velikim delom nacionalnih manjina, nastavi put prema evropskim integracijama, i program DS i dr Zorana Đinđića. Drugo je da pobedi tzv. ,,patriotski blok" (SRS, SPS, verovatno sa DSS i NS), u šta on ne veruje, na osnovu rezultata predsedničkih izbora i svih istraživanja. Treća varijanta, koja je, po mišljenju Živkovića, najgora, jeste da ponovo pobedi ista koalicija kao na prošlim parlamentarnim izborima (DS, DSS-NS, G 17 PLUS) i da nastavi da vodi istu politiku pa da imamo neku vrstu ,,anestezije" u kojoj će nas prema Evropskoj uniji preteći i Albanija, Makedonija i BiH (koja u aprilu treba da potpiše sporazum o asocijaciji)!? Živković tvrdi da jedino ujedinjen nevladin sektor (NVO) može da ubedi građane da izađu na izbore i da poverenje dobiju prave proevropske i prodemokratske snage koje će da ,,stvaraju rezultate, a sve drugo bi bila katastrofa".

,,KNEDLA U GRLU" I NASTAVAK VIZIJE
- Na kraju, naravno da ćemo uvek imati, ako ništa drugo, ono bar ,,knedlu u grlu" kad gledamo ovaj film i slušamo Zorana Đinđića, zato što i sa saznanjem da je već pet godina mrtav, u tome ima više energije, više neke nade nego u stotinu izjava aktuelnih političara koje su ružičaste i samo predizborne… U Zoranovim porukama sa platna ima više dnevne realnosti i neke ideje da je to sve moguće. I zato, kad gledamo taj film, moramo i mi tako da se ponašamo. Da učinimo sve na nivou svojih mogućnosti, u svojoj porodici, školi, ulici, ataru, preduzeću, da se te ideje pretoče u stvarnost… Rekao je Zoran da, ako sad stanemo, trebaće deset godina da se ponovo pokrenemo i, nažalost, bio je u pravu. Deset godina na popčetku DžDžI veka je kao 50 godina u DžDž ili 100 godina u XIX veku. Jer, kad u XXI veku stojimo četiri godine, rizikujemo da ,,prošišaju" pored nas i Bugarska, i Rumunija, i Albanija, i Makedonija i BiH. Aktuelna vlast može da nas zavarava nekom ,,instant politikom", ali neće biti ništa od toga. Međutim, uvek će biti dovoljno ljudi u Srbiji koji će hteti da čuju ideje i vizije dr Zorana Đinđića i da ih pretvore u stvarnost. Hajde da stvorimo makar i male takve zajednice koje će usvojiti te ideje i one će se spojiti u velike pokrete, da napravimo državu koja će biti ponos svih nas i koja će ličiti ili biti identična onome što su bile ideje Zorana Đinđića - završio je svoje izlaganje Zoran Živković.
On je zatim odgovarao na pitanja velikog broja posetilaca tribine i tzv. ,,forumaša" na tribini ,,Lingve" u Kraljevu.

,,STALNO JE UČIO"
- Možda najveća osobina Đinđićeva bila je da je želeo stalno da uči iako je bio svetski priznati doktor filozofije. On je stalno učio, od banalnih stvari do krupnih ekonomskih problema. Nije znao engleski, ali je postavio cilj da će za šest meseci da da intervju CNN-u na engleskom, i to je uspeo. Uvek je radio, bio spreman da pomogne, masi ljudi, ne samo saradnicima, njegov telefon je bio uvek dostupan. (iz Živkovićevog izlaganja na tribini)

ČITANJE OTPOZADI
- Kaže jedan čiča iz mog kraja u Đinđićevom stilu: ,,Mi se razlikujemo od Slovenije i Hrvatske zato što su Slovenci, kad su dobili knjigu iz Brisela (EU), odmah pročitali celu i naučili napamet, Hrvati su je pročitali do pola pa sad videćemo da li znaju dalje da čitaju, a mi Srbi je čitamo otpozadi i nikako nećemo tako da je pročitamo, pošto otpozadi ne može da se čita"!?
(iz Živkovićevog izlaganja na tribini)

NEKE OD ĐINĐIĆEVIH PORUKA
• Naša parola je: postati ravnopravni deo sveta, da naša deca i unuci imaju svoju budućnost, kako je ne bi tražili u drugim zemljama.
• Voleo bih da se u našoj zemlji stalno nešto dešava, da nema spavanja, da se stalno neke stvari rade.
• Ja ne želim da vučem kola iz blata, a da posle toga budem kriv što je neko seo na ta kola i koči.
• Želimo modernu Srbiju koja će se takmičiti sa drugimai imati glavnu ulogu na Balkanu, u kojoj će biti malo trutova, a mnogo radilica.
• Moto koji me vuče napred je NIKADA SE NE PREDAJ. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, ne ono što će većina da podrži.
• U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva.
• Moramo kao narod da odrastemo i kao ljudi da prihvatimo cenu tog odrastanja.
• Još uvek nismo srušili most koji nas povezuje sa katastrofalnom prošlošću, još uvek je moguć pad unazad.

KOMPANIJA ,,EKOFARM” U UŠĆU NE BRINE ZA TRŽIŠTE - piše Marko Slavković
Od izvora svi putići vode u Evropu

   • Zdravu hranu više biološke vrednosti, sa tridesetak vrsta proizvoda, ušćanski ,,Ekofarm” izvozi u bivše jugoslovenske republike, ali i u mnoge zemlje Evropske unije

   Kompanija ,,Ekofarm”, osnovana je 1989. godine privatnim kapitalom u stopostotnom vlasništvu Miroljuba Baltića i sada zapošljava 95 radnika. Kompanija se od osnivanja bavi proizvodnjom zdrave hrane više biološke vrednosti. U svom programu ima tridesetak vrsta proizvoda. To su razna sirća od divlje jabuke, kupinovo vino, vino od borovnice, razne rakije, a odnedavno flašira i odmenjsku vodu, u narodu poznatiju kao Savinu vodu, iz sela Odmenja. Ova voda poznata je od davnina, a prvi pisani izvor o njoj je još iz 1208. godine, kada su u prvoj bolnici na Balkanu monasi manastira Studenice odmenjsku vodu koristili za spravljanje raznih melema i čajeva kojima su narodu vidali rane i koristili kod bolesti unutrašnjih organa, ali i za druge vrste bolesti. Otuda su na taj izvor u Odmenju vekovima dolazili namernici, koristeći vodu kao lek. Izvor je od Ušća udaljen šest kilometara, najvećim delom u totalnom bespuću, kozjom stazom, ispod stoletnih bukovih stabala. Kapacitet izvora je oko osam hiljada litara na sat.
   Odmenjska voda se flašira u ,,Ekofarmovom” pogonu u Ušću najsavremenijim mašinama, za šta ,,Ekofarm” ima sve međunarodne standarde. Kao takva, prodaje se širom Srbije, plasira se u zemlje u okruženju - Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju, a izvozi se i u Nemačku. Odmenjska voda ima certifikat nemačkog instituta koji joj dozvoljava da se izvozi u zemlje Evropske unije, i za nepune dve godine, koliko se flašira, pozicionirala se izvanredno na tržištu, ravnopravno sa brendovima duge tradicije. Drugim rečima, ,,Ekofarm” je postao veoma poznat širom Evrope, a nova ambalaža odmenjske vode, na prošlogodišnjem jesenjem sajmu u Novom Sadu, dobila je veliki pehar, kao nagradu za dizajn. Odmenjska voda se prodaje u ambalaži zapremine pola litra, litar i po, pet litara, radi se i u ambalaži od devetnaest litara, namenjenoj upotrebi na voter kuler aparatima, a voda u staklenoj ambalaži od 0,25 litara namenjena je ugostiteljskim objektima.

AMBICIOZAN OVOGODIŠNJI PLAN
Sin Miroljuba Baltića, vlasnika ,,Ekofarma” - Branko Baltić, kompaniju poznaje ,,u prste”. Na pitanje o planovima za naredni period, vrlo precizno odgovara:
- Planovi su nam da u ovoj godini povećamo proizvodnju, da baš intenzivno ,,pokrijemo” celokupno tržište Srbije, i da još malo poradimo na pozicioniranju vode, da se nađe u svim maloprodajnim objektima širom zemlje, kao i da povećamo izvoz. Ovoga puta idemo i dalje od Evropske unije, za šta su zainteresovane zemlje Bliskog istoka i Rusije.

ČESMA ZA NAROD
,,Ekofarm” je, kao čin dobre volje prema stanovništvu, izgradio česmu u Ušću, na keju pored fabrike u kojoj se odmenjska voda flašira. Radi se o znatnoj količini, odvojenoj jednim krakom za sve namernike, bez izuzetka, koji su ranije išli na odmenjski izvor, po već poznatom bespuću. Dnevno se na ovoj česmi odmenjskom vodom besplatno snabdeva više desetina, a vikendom i stotinu ljudi i svih krajeva Srbije. Na česmi je, inače, ucrtana ikona Svetoga Save, a tu je, kažu, zbog legende da je odmenjska voda nastala tako što je Sveti Sava, prolazeći ovim krajevima, zastao da se odmori u bespuću sela Odmenja i pritom štapom slučajno dotakao kamen, iz koga je potekla blagotvorna voda, koja je i danas u narodu poznata kao Savina voda.

MAGNOHROM - piše Dragan Vukićević
U smrt zbog siromaštva

   • Radnik “Magnohroma” Luka Grabovčić izvršio samoubistvo vešanjem zbog bede u koju je zapao jer više od godinu dana u firmi nije primio ni dinara. Za početak iduće sedmice radnici najavili organizovan odlazak u Beograd, a do tada svakodnevne protestne šetnje od “Magnohroma” do opštine. Načelnik Raškog upravnog okruga u sredu poručio radnicima da problem neće rešiti ispred Vlade, već da traže od menadžmenta da ispuni preuzete obaveze, a onda Vlada dolazi u Kraljevo

   Zbog toga što 14 meseci u firmi nije primio platu i tako zapao u krajnje siromaštvo, kopač u ,,Magnohromovom” rudniku ,,Brezak” Luka Grabović (43) iz sela Miokovac kod Čačka, prošle nedelje je izvršio samoubistvom vešanjem! To je i bio razlog što je nekoliko stotina radnika ,,Magnohroma” u ponedeljak najpre blokiralo raskršće Beogradske i Ulice vojvode Putnika, a potom pred zgradom Skupštine opštine Kraljevo po ko zna koji put uputilo zahtev da država preduzme odlučnije korake za oporavak nekadašnjeg balkanskog giganta vatrostalne proizvodnje.
- Ko zna koliko radnika ,,Magnohroma” ima zdravstvene robleme, ko zna koliko je onih koji su nervno popustili, jer naše vapaje više niko ne čuje - kaže predsednik Odbora za zaštitu imovine ,,Magnohroma” Milivoje Jakovljević. - Zato nas i nije iznenadio postupak kolege Grabovčića, koji nezvesnost i bedu više, najverovatnije, nije mogao da podnese.
Pošto zbog prezauzetosti, kako je objašnjeno, predsednik opštine Kraljevo Miloš Babić nije mogao da primi delegaciju radnika, odlučeno je da se do kraja sedmice svakog dana ,,vatrostalci” posle protestne šetnje od ,,Magnohroma” okupljaju ispred zgrade Skupštine opštine, a da prvih dana iduće sedmice protest produže ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu.
Da podsetimo, posle raskida privatizacionog ugovora s britanskom firmom ,,Global stil”, kapije preduzeća su zaključane, a pretpostavlja se da je sada već bivši vlasnik ostvario dug od oko 25 miliona evra.
U međuvremenu, radnike ,,Magnohroma” obišli su, najpre uoči drugog kruga predsedničkih izbora, potpredsednik Vlade Božidar Đelić, a nedavno i Vladan Batić, obojica iz svoga ugla nudeći moguća rešenja za propadajući ,,Magnohrom”.
Povodom zahteva radnika, u sredu se dopisom oglasio i predsednik Raškog upravnog okruga (RUO) Mateja Mijatović, objašnjavajući zašto država i on lično nisu u mogućnosti da u ovom trenutku budu više angažovani u pružanju pomoći ,,Magnohromu”, upirući prst u, kao najvećeg krivca, sadašnjeg zastupnika kapitala Dragomira Majstorovića.

VLADA ISPUNILA PREUZETE OBAVEZE
- Od početka sam se kao načelnik RUO maksimalno uključio u problem ,,Magnohroma” početkom ove godine, to jest onda kada ste me pozvali - navodi se u saopštenju Mijatovića. - Prisustvovao sam vašim zborovima u zgradi Skupštine opštine i omogućio da se sa vašim problemima upoznaju nadležna mnistarstva Vlade Republike Srbije i Akcijski fond. Vaši zahtevi su prosleđeni nadležnim institucijama, a podsećam vas da smo ispunili sve preuzete obaveze posle tih sastanaka.
Naime, isplaćena je dogovorena jednokratna pomoć od 10.000 dinara po zaposlenom radniku 18. januara. Struja je uključena 28. januara, kako bi stručne službe mogle da u normalninm uslovima urade završni račun. Potom, imenovan je zastupnik kapitala, i to na predlog većine zaposlenih radnika u ,,Magnohromu”.
- Da vas podsetim da ja nisam iskoristio svoje pravo da dam predlog zastupnika kapitala i svoje obećanje da ću podržati vaš predlog ispoštovao sam do kraja. Takođe, 26. januara potpredsednik Vlade Božidar Đelić je u RUO održao sastanak sa predstavnicima sva tri sindikata, a potom smo posetili i fabriku, gde je gospodin Đelić radnicima objasnio redosled poteza koje će Vlada povući, kako bi se počeli rešavati problemi u ,,Magnohromu”.
U dopisu sindikatima predsednik RUO Mateja Mijatović podseća da je u kabinetu potpredsednika Đelića 29. januara održan sastanak kojem su prisustvovali predstavnici Ministarstva za regionalni razvoj, Ministarstva finansija, Akcijskog fonda, načelnik RUO, predsednik opštine Kraljevo, predstavnici sva tri sindikata i zastupnik kapitala ,,Magnohroma” i da je tada zaključeno da se do kraja januara imenuje rukovodstvo (direktor i upravni odbor) uz prethodnu izmenu osnivačkog akta, da se do 15. februara obavi godišnji popis imovine i sredstava preduzeća, da se do 29. februara uradi završni račun za 2007. godinu, plan proizvodnje za 2008. godinu, nova sistematizacija na osnovu plana proizvodnje i socijalni program za višak radnika po novoj sistematizaciji.

ZATAJIO ZASTUPNIK KAPITALA?
Zatim, za 123 radnika kojima je nepovezan radni staž, prema podacima koje su saopštili predstavnici sindikata, da poslovodstvo preduzeća pripremi podatke koje će dostaviti Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, koje će, pak, ispuniti obaveze kako bi se ti radnici penzionisali. Takođe je dogovoreno da će pošto predstavnici ,,Magnohroma” ispune preuzete obaveze, u prvoj sedmici marta delegacija Vlade Srbije posetiti ,,Magnohrom” kako bi se sa poslovodstvom i sindikatima dogovorila o daljim koracima u rešavanju problema preduzeća.
Iz toga proističe, navodi u saopštenju predsednik RUO Mateja Mijatović, da se obaveze koje su date poslovodstvu moraju ispuniti do kraja, pa tek onda da se nastavi dalji dijalog sa predstavnicima Vlade.
- Novo rukovostvo i zastupnik kapitala (Dragomir Majstorović, prim. a.) do današnjeg dana nisu našli za shodno da me kao načelnka RUO obaveste o stepenu realizacije preuzetih obaveza. Iz tih razloga, ja sam pred kraj februara pozvao zastupnika kapitala gospodina Majstorovića na sastanak koji je održan u RUO, na kome zastupnik kapitala nije mogao da da nijedan konkretan odgovor u pogledu datuma ispunjenja preuzetih obaveza. Na moj predlog za imenovanje članova Upravnog odbora, koji je potekao od Demokratske stranke i koji su potpisali Vukomir Mitrović, predsednik Regionalnog odbora, i Milan Vuković, poslanik i predsednik Opštinskog odbora DS-a iz Kraljeva, on se izrazio krajnje negativno i tom prilikom rekao da mu moja pomoć kao načelnika nije potrebna. Nevezano za to, podsećam vas da vam i dalje stojim na raspolaganju u pogledu angažovanja predstavnika Vlade Srbije u rešavanju vaših problema. Ali vas podsećam da ne treba da idete u Beograd, već da zatražite od svojih predstavnika da ispune preuzete obaveze, a kada se to završi, predstavnici Vlade će doći kod vas - navodi se u saopštenju načelnika Raškog upravnog okruga Mateje Mijatovića, dostavljenom u sredu sindikatima ,,Magnohroma”.
Radnici ,,Magnohroma” i ovog prepodneva su od ulazne kapije preduzeća krenuli u protestnu šetnju do zgrade Skupštine opštine Kraljevo.

KAMPANJA GRADSKOG ODBORA DSS KRALJEVO
Odlučna borba za Kosmet

   Članovi Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije Kraljevo, na centralnom kraljevačkom trgu, prošle subote, 8. marta, na Međunarodni dan žena, organizovali su akciju povodom zaštite teritorijalnog integriteta Srbije sa Kosovom i Metohijom u njenom sastavu, a protiv jednostranog proglašenja Kosova za nezavisnu državu i u znak solidarnosti sa srpskim narodom u južnoj srpskoj pokrajini. Oni su tom prilikom građanima Kraljeva delili bedzeve sa natpisom i drugi propagandni materijal, a pripadnicima ,,lepšeg pola" cveće podovom njihovog praznika.
- Želimo da na ovaj način uputimo protest protiv država koje su priznale lažnu ,,nezavisnu državu Kosovo" i da im poručimo da takvu svoju odluku opozovu i na taj način ponovo doprinesu uspostavljanju međunarodnih pravnih normi na kojima počiva savremeni svet. Takođe, želimo da poručimo našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji, kojima je sada sigurno najteže, da nisu sami, da ih nikada nećemo ostaviti i zaboraviti i da ćemo, vođeni slobodom, sasvim sigurno istrajati do našeg konačnog cilja, a to je potpuno i ponovno vraćanje pokrajine Kosovo i Metohija u sastav države Srbije - obrazložio je ovu akciju Vladimir Bogavac, predsednik Gradskog odbora DSS Kraljevo.
U akciji je deljeno i stranačko glasilo DSS-a ,,Reč i delo", koje je potpuno posvećeno kosovsko-metohijskom problemu. Na Trgu srpskih ratnika su se, zajedno sa članovima DSS-a, okupili i predstavnici drugih političkih stranaka sa istovetnim stavom, pa je na taj način pokazano da su skoro sve srpske stranke ujedinjene povodom Kosova i Metohije. Akciji se pridružio i predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić, kao i predsednik Skupštine opštine Kraljevo Dejan Milović.

ĆOŠAK - piše Alen Knežević
Šarada

   Uplašio sam se, odistinski, da mi se nije otvorilo treće oko. Na sreću, još uvek su tu samo dva, ako ne računamo naočari. Šalu na stranu, počeo sam da se samonerviram pogađajući redosled događaja u srpskom političkom cirkusu. Malo je falilo da počnem da uživam u sopstvenoj važnosti koja bi mogla da me odvede dotle da otvorim agenciju za gledanje u karte, soc od kafe, pasulj i kurje oči, ili pak, agenciju za politički advertajzing (nemam pojma šta znači, al' zvuči leepooo), da me neki dobronamerni ljudi nisu, na vreme, spustili na zemlju rečenicom: ,,Sinovac, a da se ti istuširaš ladnom vodom?" Poslušah starije i, evo, još šmrkćem.
Obećao sam drugu (svom) uredniku, da neću više pisati o Kosovu. Al' kako, Vlajko, kad nas ne vuku samo za jezik, nego i za nos? Strah me je, i uši su blizu!
Mnogo brže nego što je iko normalan to očekivao, politička bulumenta krenula je da gubitak Kosova kapitalizuje u novoupotrebljivu političku vrednost. Vizionari, luče mikrokozme, kakvim ih nam Bog dade, znaju da četiri godine brzo prođu i da od spavanja na lovorikama nema ničeg. Pa, ’ajd da od gubitka dela teritorije naprave vajdu, ličnu. U jednom od prethodnih brojeva (ježim se onih koji se samocitiraju, al’ moram) napisao sam da će se u budućnosti Kosovo koristiti samo za unutrašnje političko razračunavanje. Da ne bi bilo kako samo nagađam, moram vam reći da sam se ovog puta koristio najsavremenijim metodama političke analize. Komšija Ilija još čuva plećku od praseta božičnjačeta, te smo jedne večeri problem, mislim plećku, sagledali iz svih uglova.
Dakle, Srbija će se podeliti na dve struje (samo!). Prva će biti ona što misli da od zemlje treba da napravimo jednu veeeeliku teglu u koju ćemo svi da stanemo, a da se ne bismo pokvarili, neophodno je skuvati sos od patriotizma i odozgo turirti celofan i gumicu da niko, osim Rusa i nama tako dragih i milih Kineza, ne mož da uđe. I onu drugu, koja će se koristiti Njegoševim citatom o čaši meda i čaši žuči i svetloj budućnosti koja je tu iza ćoška. Tako kaže plećka Ilijina, mislim Ilijinog oglodanog praseta.
Zezam se, ali samo malo. Priča o Kosovu je još uvek vruća. Ako se u jednačinu ubaci poslovično kratko pamćenje Srba, duže čekanje na nove izbore bi, kao krajnji rezultat, moglo da dovede do toga da neki sada važni igrači odjednom ispadnu u drugu ligu, tj. ne prođu izborni cenzus. To se u Srbiji već događalo.
Radikali bi bili potpuno ludi da propuste vetar koji im je napunio jedra kao nikada do sada, iako ne kapiram šta to oni, osim nacionalnog ponosa (koji sam već nabavio), nude. Brine ih samo stav premijera, koji se izgleda ozbiljno utripovao da je car Lazar, pa sad duma li duma, kojem će se carstvu privoleti. Carstvu nebeskome ili carstvu zemaljskome? Strah me je poleteće, a sletanja umeju da budu bolna, pokazaše izbori za predsednika Republike.
Glavni argument demokratskog bloka, Evropa, u ovom trenutku u biračkom telu Srbije ne stoji baš najbolje. Tadić iza sebe već ima pobedu, ali njegova matematika stoji na klimavim nogama jer u ovom slučaju ne može da računa na glasove svih onih koji su broj kraj njegovog imena zaokružili na predsedničkim izborima. Mnogi u Srbiji su umorni od priče o Evropi, a čini mi se da je i Evropi dosta Srbije koja nema pojma da li joj se piški ili ne.
Dakle, izbori na svim nivoima. Pošteno. Bolje je od mrcvarenja sa nekim vladama koje po ideološkim odrednicama predstavljaju protivprirodni blud.
Glavna tema će biti Kosovo. Pljuštaće na sve strane. Branioci i branioci od branioca. I Obilići i Brankovići. Svega će biti. Reč Kosovo će u naredna tri meseca toliko puta biti upotrebnjena da će se ofucati i izlazati, ako već i nije.
Nažalost, ne mogu da se otmem utisku da se političari sprdaju sa nama.
Kakav god rezultat izbora bio, njima će biti super. Mi ćemo se do maja deliti na ove i one. Onda će oni jedno dva meseca da se konsultuju (čitaj dele plen) oko sastava vlade. Taman kad budu bili blizu rešenja, krenuće sezona godišnjih odmora, pa će pohrliti da svoje izmoždene mozgove i tela odmore na morima inostranskim. I tako do jeseni. Lokalni političari će se međusobno poubijati ne bi li se dokopali parlamenta itd.
Nama će sve ostati isto, dok prirodnom selekcijom ova generacija političara ne završi svoj vek i politikom počnu da se bave neki novi klinci kojima će prosperitet zemlje, blagostanje svakog čoveka biti jednako što i patriotizam. Postoji samo jedan uslov da ovo malo Srbije ne promeni ime u ime neke rastuće kompanije koju ovog puta neću pominjati, a imam nameru. Depresivno, zar ne?
Ah, da! Šta će biti sa Kosovom, jer ono je prelomna tačka zbog koje dođosmo do izbora? Ništa, ostaće tu gde jeste i takvo kakvo jeste. Šta god ovi tokom izbora pričali i posle izbora radili.

DOSETLJIVOST ILI NEŠTO BEZOBRAZNIJE (2)
,,Šta se držite zakona k’o pijan plota"

   U subotu, 15. marta 2008. godine, održava se opštinsko takmičenje iz matematike iako nisu otklonjene brojne nepravilnosti u organizovanju školskog takmičenja u brojnim kraljevačkim osnovnim školama.
U jednom od prethodnih brojeva ,,Ibarskih novosti” pisala sam o nepravilnostima u organizaciji školskog takmičanje iz matematike, u mnogim kraljevačkim školama, pod naslovom ,,Dosetljivost ili nešto bezobraznije". Tom prilikom obećala sam da u nekom od narednih brojeva dovršim priču. Ovom prilikom ,,Dosetljivost ili nešto bezobraznije 2".

Podsećanja radi:
Smatrajući da je većina osnovnih škola u Kraljevu prekršila Stručno uputstvo o organizovanju takmičenja i smotri učenika osnovnih i srednjih škola i Kalendar takmičenja i smotri učenika osnovnih škola za školsku 2007/2008. godinu, obratila sam se Ministarstvu prosvete, Školskoj upravi u Kraljevu.
Najskandaloznije u celoj priči bilo je to što su deca u kraljevačkim osnovnim školama izrađivala zadatke dan ili čak nedelju dana posle svih učenika u Srbiji, naravno, već izrađivane zadatke u nedelju, 10.02.2008.
Kad sam već izgubila svaku nadu da ću dobiti bilo kakav odgovor od Školske uprave u Kraljevu, prosvetni savetnik me obaveštava o sledećem (Br. 420-614-00052/2008-02 od 03.03.2008):
,,U razgovoru sa direktorima mnogih osnovnih škola sa područja opštine Kraljevo (gradskih i seoskih) saznao sam da ste Vi u pravu jer u većini škola školsko takmičenje iz matematike nije održano u nedelju, 10.02.2008, kako je određeno Kalendarom. Svaka škola je imala svoje obrazloženje zašto su takmičenje organizovali u petak, subotu ili u ponedeljak. Bez obzira na uveravanja da su takmičenja bila dobro organizovana i da oni znaju da na višem stupnju takmičenja treba da ih predstavljaju najbolji, u vezi kršenja kalendara takmičanja konsultovao sam Društvo matematičara Srbije i Ministarstvo prosvete.
I od Društva i od Ministarstva dobio sam odgovor da se dosadašnja praksa mora menjati i da se sva takmičenja (samim tim i školsko) moraju održavati određenog datuma i u isto vreme u svim školama, ali da u ovom slučaju, zbog učenika - učesnika u takmičenju, koji nemaju krivice, ne treba diskvalifikovati iz daljeg takmičenja škole koje su imale propuste u organizaciji takmičenja."

Pitam se:
Kakve će posledice snositi direktori škola, koji su kao odgovorna lica prekršili proceduru, i da li će ih uopšte snositi?
Da li su deca, učenici - učesnici takmičenja iz škole u kojoj radim u podređenom položaju u odnosu na učenike iz drugih škola, s obzirom na to da je direktorka škole u kojoj sam zaposlena postupila isključivo u skladu sa procedurom, i da li je uopšte neko odgovoran za to?
U međuvremenu su neke škole podigle prag prolaznosti (navodno zbog velikog broja onih koji su osvojili potreban broj bodova na školskom takmičenju), pa su učenici koji su prošli školsko takmičenje ovih dana ostali razočarani jer ,,škola domaćin ne može da primi toliki broj učesnika". Pa će roditelji i deca, koji nemaju krivice, ipak da ispaštaju, a sve zbog toga što Ministarstvo prosvete i sporta - Školska uprava u Kraljevu ne želi ili neće da postupi u skladu sa pravilom i pravdom.
   Bez obzira na ishod, iskreno verujem da se ovakvi propusti više neće dešavati i da je Školska uprava makar pokazala dobru volju za buduća vremena.
Za kraj ovog dela anegdota o tome kako su se neki građani žalili drugu Titu da sudovi ne rade u skladu sa propisima, a on im na to odgovorio: ,,Šta se držite zakona k’o pijan plota".
Katarina Simović, učiteljica
OŠ ,,Svetozar Marković"
Kraljevo

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NOVE KNJIGE NAŠIH AUTORA - piše Ivan Rajović
,,Životni put Isidora Živkovića"

   • ,,Nisam uneo podatke o akterima tih zlih dela. Nisam mogao sebi da dozvolim nove naše podele i preispitivanja: ko je, kako i zašto nekoga mučio ili ubio... Sve ostalo što bi moglo da interesuje čitaoca, nadam se da se, uglavnom, nalazi u ovoj knjizi, rekao je Jovetić

   U Galeriji Narodnog muzeja prošle nedelje je promovisana knjiga ,,Životni put Isidora Živkovića", koju je priredio prof. Rade Jovetić. Na ovoj, u pravom mislu te reči, svečanosti u, za ovakve prilike, retko posećenom prostoru jedne od najelitnijih institucija kulture u gradu, govorili su izdavač Viktor Maričić, recenzent Ivan Rajović, priređivač prof. Rade Jovetić. Iz Beograda je specijalno za ovu priliku doputovao i bivši potpredsednik vlade prof. Spasoje - Paja Krunić. Nažalost, zbog propusta u organizaciji, a delimično, moglo bi se reći i zbog poznatog ,,opreza", da ne kažem bojkota, kada su ovakve teme u pitanju, mnogi su bili uskraćeni da se upoznaju sa životom i delom Isidora Živkovića. A Isidor je istorijska ličnost koja zaslužuje da bude upoznata. Idući, valjda, za takvom idejom, i prof. Rade Jovetić je sačinio i potpisao knjigu čiji je izdavač GR ,,Mozaik dizajn", odnosno Viktor Maričić, koji se već pokazao i dokazao kao izdavač reprezentativnih izdanja, bar kada je lepota knjige u pitanju. Nije nebitno naglasiti da i ova knjiga izgleda veoma lepo zahvaljujući, između ostalog, i štampariji ,,Duga" iz Adrana.
Dakle, knjiga koju je priredio prof. Rade Jovetić zapravo je životna ispovest Isidora Živkovića, opštinskog delovođe, solunca, predsednika opštine, poslanika, banovinskog većnika, gružanskog četničkog vojvode, delegata na Svetosavskom četničkom kongresu, odmetnika od nove komunističke vlasti, sremskomitrovačkog kažnjenika i dobrog i poštenog čoveka. Bar tako stoji na njenoj omotnici. A ko je Isidor Živković? Rođen je između 13. i 26. avgusta 1885. godine u Vitanovcu, od oca Milana i majke Anđelije, kao sedmo dete. Pre rata je 13 godina bio predsednik opštine u Vitanovcu. U vreme pogibije Aleksandra Karađorđevića, od 1931. do 1934. bio je narodni poslanik, a tokom Drugog svetskog rata je bio komandant Sreza žičkog pri štabu Draže Mihailovića. Osuđen je, u ime naroda, na šest godina zatvora zato što je bio major Jugoslovenske vojske i narodni poslanik, omiljen u narodu. Poginuo je 1974. godine u devedesetoj godini prelazeći železničku prugu.
- Negde u maju 2004. godine prvi put sam imao u rukama rukopis Isidora Živkovića i čini mi se da sam odmah, čim sam ga pročitao, poželeo da ga pretočim u knjigu - rekao je Rade Jovetić, govoreći o tome kako je ova knjiga nastala. - Isidor je zapise o svom životu pisao rukom, u đačke sveske koje se danas nalaze u kraljevačkom Muzeju. Isidor je sve zapisao u ,,jednom cugu", nije se vraćao i nije pravio ispravke i dopune rukopisa tako da u celokupnom rukopisu nema ni jedne jedine ispravke. Što se značaja i zanimljivosti sadržaja ove knjige tiče, o tome će odlučiti čitaoci jer, iako je nesumnjivo da su u građanskom ratu na ovim prostorima, koji se odvijao u godinama posle Drugog svetskog rata, a i za vreme njega, obe zaraćene strane izvršile mnogo bezrazložnih ubistava, predstavnici tih strana, sa kojima sam ja razgovarao, izbegavaju da govore o bilo kakvim ubistvima. Izuzev pomenutog egzekutora. Od svih tih razgovora samo su pojedine činjenice ušle u fusnote ovog rukopisa. Ostale činjenice iznete u tim razgovorima su prvorazredna građa za novu knjigu, rekao je Jovetić. A na pitanje koje je sam sebi postavio, a koje glasi: ,,Šta nisam uneo u ovu knjigu?", priređivač odgovara: ,,Nisam uneo podatke o akterima tih zlih dela. Nisam mogao sebi da dozvolim nove naše podele i preispitivanja: ko je, kako i zašto nekoga mučio ili ubio... Sve ostalo što bi moglo da interesuje čitaoca, nadam se da se, uglavnom, nalazi u ovoj knjizi - rekao je Jovetić.
Recenzent knjige Ivan Rajović, govoreći o ovom delu, između ostalog je rekao:
- No, nisu svi bili Isidori Živkovići, nisu svi izvukli živu glavu iz ovog bratskog kazamata i nisu svi bili nadareni da bi mogli da opišu svoja stradanja i sve ono što je do njih dovelo. A Isidor, eto, jeste. I zato imamo jedan rukopis koji je po mnogo čemu i te kako značajan, zanimljiv i vredan čitanja i proučavanja. Ne toliko zbog toga što će nam otkriti povod i sve ono što je dovelo do Isidorovog postradanja, a što je i te kako poznato, pogotovu danas kada se ovakvi ljudi rehabilituju i kada im se vraćaju sva oduzeta ljudska prava, sada kada im više nisu potrebna a, verovatno, ni njihovim porodicama.
Isidorova knjiga je, prevashodno za nas na ovim prostorima, značajna kao dokumentaristička građa o jednom vremenu koje nije imao ko ili se retko ko usuđivao da ,,stavi na papir", i mnogo pre godina o kojima govorim, a koje su prethodila samom događaju. Ni to, naravno, nije nešto što bi, kao u kriminalnim romanima, ukazalo na početak sukoba ili na nalaženje motiva za potonje događaje. To je samo dokumentaristička građa čoveka koji je u datom trenutku bio jedan od retkih, i to nadarenih umnih ljudi, koji iz svog ugla, a nateran teškim okolnostima, ispisuje svoj životopis, ostavljajući sliku o sebi, ali i svemu onome što je video, doživeo i što ga je formiralo kao ljudsko biće pod odrednicom Isidor Žiković.
Odlomke iz knjige čitala je Đurđica Jovetić, prisutne je pozdravio i Isidorov sin Mića, a veličanstven doprinos ovom književnom programu dala je i gospođa Lidija Spaski sa svojim horom devojčica i dečaka.
Knjiga ,,Životni put Isidora Živkovića” može se, za sada, nabaviti u knjižari ,,Sveti Nikolaj” u Duhovnom centru u Kraljevu.



GODIŠNJA SKUPŠTINA MATICE ISELJENIKA SRBIJE
Ista sudbina, isti ideali, isti put

   U Beogradu je 8. marta održana Godišnja skupština Matice iseljenika Srbije. Tom prilikom, Kraljevčanin i počasni konzul Kraljeva u Mariboru Rade Bakračević, koji je i predsednik Internacionalnog kulturnog društva ,,Štajerska zajednica" Maribor, Celje, Grac, obratio se prisutnima. U diskusiji, koja je i analiza postojećeg stanja u svetu, ali i vizija buduće saradnje među srpskim iseljenicima, Bakračević je, između ostalog, rekao:
...Zabeležili smo dvehiljadite godine izvanredno uzbudljiv istorijski trenutak - ponovno širenje prijateljskih veza između dva slovenska naroda - Slovenaca i Srba, period nezaobilazan za svakoga ko želi da razume ulogu i sudbinu. Značajan je ne samo zbog načina na koji tretira konkretne događaje, nego i zbog umetnosti kojom razotkriva gotovo nepromenljive mehanizme delovanja istorije. Moja trijumfalna i drska tvrdnja da će želja za saradnjom dva grada, Maribora i Kraljeva, pa recimo i dva naroda, Srba i Slovenaca, pobediti - uspela je. Suze radosnice na licima 600 mladih Slovenaca koje smo, pre četiri godine, doveli u Kraljevo dokaz su da nešto privlačno među našim narodima postoji i izgleda da je i to u genima naših mladih pokolenja. Uzimajući u obzir daleko veći raspon naših analiza i dostupnih vrela, te rezultate našeg vlastitog istraživačkog rada, uspeli smo da odgonetnemo jednu veliku pitalicu, a to je da Slovenci i Srbi nemaju nikakvog razloga da ne sarađuju za dobrobit oba naroda, čak imaju mnogo više zajedničkih tačaka za saradnju. Imaju više pozitivnih strana nego negativnih, što daje mogućnost dalje nadgradnje pozitivnih odnosa među državama sa ove strane Alpa. Saradnja dva naša naroda se zasniva na neprestanoj igri poznatih elemenata, poređanih u nekoj novoj kombinaciji u težnji da se razjasni sadašnjost i ukaže na srećniju budućnost. Pozitivan odnos naših članova, kako Srba, tako Slovenaca i Austrijanaca, do saradnje tri naroda dokaz je da je mržnja totalno nepotrebna, nerealna i nerelevantna!
Ovo što se ovih dana događa među političarima dva naša naroda bojim se da će ponovo dovesti do mržnje, što će se najgore odraziti na našu populaciju. Ne želim da kažem da su postupci slovenačke Vlade po pitanju priznavanja Kosova pravilni. Srpski narod u Sloveniji je na mirnim protestima osudio priznavanje Republike Kosovo. Drugo mi ne možemo. Političari su ti koji moraju da se dogovore i da reše ključna pitanja svojih država. Mi nemamo mogućnosti da odlučujemo o bitnim pitanjima među državama. Moje mišljenje je da čak naši ljudi po svetu ne bi smeli da glasaju za ono što treba u Srbiji da se uradi. Ružno je to da ja svojim glasom određujem šta državljani Srbije moraju da rade. Srbi su pametni ljudi i oni sami najbolje znaju šta je najbolje za njihovu domovinu a našu otadžbinu Srbiju. A kad Srbi iz Srbije odluče kako će da žive, onda je na nama da im izdašno pomognemo....
...Tako razmišljamo mi, Srbi iz štajerskih pokrajina. Moramo se vratiti civilizacijskim normama i postati deo normalnog sveta ili nastaviti mržnju i nerazumevanje koje će nas odvesti na đubrište istorije. Razmatranje relevantnih životnih htenja i retoričkih gledišta o suživotu naroda mora nam otvoriti sudbinska vrata svih žitelja ove naše izgubljene planete u moru galaksija, koji svi zavise samo od jednog izazova, a to je da drugačije se na ovoj zajedničkoj planeti ne može bivati. To je cilj članova ova dva srpska društva iz Slovenije na čijem se čelu nalazim već godinama.



JUBILEJ DUŠANA ĐOKIĆA, SLIKARA I KRITIČARA - priredio Ivan Rajović
Izložba slika po svetskim merilima

   • U četvrtak je u Holu ,,Agensa” u Mataruškoj Banji otvorena izložba slika Dušana Đokića, koji je na taj način obeležio 50 godina stvaralaštva, isto toliko izložbi i 1.500 objavljenih tekstova

   Zašto je Dušan slikar, kao da je samozvani likovni car Balkana, izabrao baš dolinu Kraljeva i slavne Žiče, da obeleži svoj jubilej?
Prikazujući svoja dela čak 160 km ka jugu od svog ateljea u objektu sajmišta 21 na ušću Save, on se udaljio i od matičnog ULUSA, namerno, da bi novim delima, slike metar sa metar, reprezentativnog formata, u ambijentu foajea Specijalne bolnice ,,Agens”, u Mataruškoj Banji, iskušao moguće pitanje: koju kategoriju doprinosa u likovnom svetu dela aktuelno poseduju, da li su nižeg, srednjeg ili vrhunskog intenziteta.
Glavni motiv, bez iluzija, jer niko nije prorok u svom selu, Đokić je našao u volji zdušne podrške kolekcionaru i pregaocu, građaninu Kraljeva, Željku Košaninu.
I to ne slučajno, jer je Košanin u poslednjih deset godina već najmanje tri puta bio sponzor i dobrotvor u značajnim etapama Đokićeve stvaralačke biografije i evolucije.
Sufinansirao je 1997. godine reprezentativan katalog za Đokićev rekordni poduhvat - izložbu 2000 akvarela (minijatura) u salonu MSU, u vreme nepovoljno u bilo kom pogledu za autora.
Izdao je divan luksuzni zbornik Đokićeve ,,Knjige o akvarelu", veoma tražene i trajno aktuelne, jedinstvene i retke u čitavom veku, koja je spektakularno, uz analognu izložbu, bila 2000. godine u Narodnom muzeju Kraljeva
U Mataruškoj Banji, u lokalu Kapica, radio je 2003. prezentaciju Đokićevih novih slika, koje su mahom nastajale u intenzivnim momenatima kreativnih radionica, poznatih slikarskih kolonija.
Međutim, stvarna i kvalitativna odlika najnovijeg Đokićevog slikarskog pomaka je u strahovitom i energičnom iskoraku ka kriptografiji, jednom apstraktnom simbolizmu novog tipa, koji sažima kompletnu Đokićevu stvaralačku genezu po vertikali, od 1958. godine, kada je dečak, posle postupaonice, zgrabio pogaču i olovku i radio prve zidne slike i natpise obeležavanja teritorije kao iskušenje pismena, sa četkom ispisane reči vrata, na unutrašnjoj strani noćnog ormanića spavaće sobe. Ovaj poduhvat je sličan primeru nekog ekstremnog sportiste na strmoj ravni, a posebna okolnost u koncepciji ovog poduhvata je redak primer koliko se neprocenjivog i uzjamnog razumevanja i podrške, natčovečanskim energijama događa u atmosferi apatije i bede, promovisanja lažnih vrednosti, protraćenih investicija i zavisti primitivnog uma da komšiji crkne krava.
Delo na videlo.
Ko je tu lud, a ko zbunjen, Željko ili Dušan, ko to može da proveri? Ova izložba nije u pravoj galeriji, ali je na izuzetno pogodnom mestu, vrhunski postavljena i sa materijalom koji može da konkuriše svim svetskim galerijama i mestima elitne umetnosti. Izložbu obavezno treba videti.

Nova zvanja za mlade takmičare