Usvojeni planovi poslovanja javnih preduzeća i ustanova
U senci spasavanja radnika ,,Magnohroma"
Veliki korak unazad
Preuzimanje obrazaca
Bolje rad nego rat!
Karla del Ponte mora da svedoči pred Tužilaštvom za ratne zločine u Beogradu
Više stavki za manje para
Sanacija požarišta
Istočni petak u Kakovu
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, fudbal, kajak

TRIDESETA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Usvojeni planovi poslovanja javnih preduzeća i ustanova

   • Žestoka rasprava o rešavanju problema pasa lutalica i neprihvatanje ostavke direktora ,,Čistoće" • Data saglasnost na povećanje cena vode i kanalizacije u proseku za deset odsto • Usvojeni Lokalni plan akcije za decu, nova Odluka o priznanjima i nagradi opštine Kraljevo i veći broj rešenja o davanju poslovnog prostora opštine u zakup • Odbijen predlog rešenja da se Turistički dom u Studenici prenese Ministarstvu vera

   Odbornici Skupštine opštine Kraljevo, na 30. sednici, održanoj 26. marta, usvojili su najpre programe poslovanja za 2008. godinu sedam javnih i javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač opština Kraljevo. Obrazloženo je da su sve programe poslovanja JP i JKP sačinili i usvojili upravni odbori, u skladu sa zakonskom procedurom i shodno ekonomskim mogućnostima.
Povodom ove tačke verovatno da ne bi bilo ni rasprave, da se za reč nije javio Milan Tufegdžić, direktor ,,Čistoće", i sa govornice podneo ostavku na tu dužnost zbog toga što je po tužbi opštine (OJP) ovo preduzeće sudskom presudom obavezano da solidarno sa opštinom plati polovinu naknade oštećenim građanima od ujeda pasa lutalica. Prema Tufegdžićevim rečima, ,,Čistoća" će zbog plaćanja ove odštete od nekoliko miliona dinara doći u težak položaj i neće moći redovno da vrši osnovne delatnosti i isplaćuje plate radnicima, a on ne želi za to da snosi odgovornost. U raspravi, svi šefovi odborničkih grupa i odbornici podržali su Tufegdžićeve reči, uz ocenu da je opština Kraljevo među prvima najvećim delom rešila problem pasa lutalica (izgradnja azila, sterilizacija…), u skladu sa Zakonom, a da Tufegdžić, kao i ostali direktori javnih preduzeća, zaslužuje čestitke za svoj rad i uspešno vođenje preduzeća. Konstatovano je i da se problem pasa lutalica, u skladu sa zakonom i opštinskim odlukama, mora rešiti efikasno u čitavoj Republici i da on ima manji prioritet od rešavanja problema radnika bez posla i gladne dece! Zbog toga je posle diskusije, na predlog Milomira Šljivića, glasanjem prozivkom donet radni zaključak da predsednik opštine iz budžetskih sredstava na raspolaganju, do donošenja rebalansa budžeta, isplati deo odštete predviđen za ,,Čistoću", a da se o Tufegdžićevoj ostavci ne raspravlja.

VODA SKUPLJA DESET ODSTO
Odbornici su zatim, u nastavku rada, posle rasprave o ,,Magnohromu", većinom glasova dali saglasnost na odluku Upravnog odbora ,,Vodovoda" o povećanju cene vode, usluga kanalizacije i prečišćavanja otpadnih voda, u proseku za deset odsto. Obrazloženje je dao Marko Romčević, direktor ,,Vodovoda", istakavši da je ovo povećanje cena usledilo zbog poskupljenja struje, nafte, goriva i povećanja ostalih troškova u poslovanju preduzeća, naglasivši da je rast cena od 10 odsto prema dozvoljenom povećanju iz Republike, a da bi realno cena vode u Kraljevu trebalo da bude znatno veća.
Na sednici su zatim razmotreni i usvojeni programi rada za 2008. godinu devet javnih ustanova čiji je osnivač opština Kraljevo. U raspravi je najpre učestvovao Žarko Krivokapić, koji je rekao da bi prostor glavne plaže na Ibru trebalo zaštiti od izdavanja cirkusima, luna-parkovima i drugim korisnicima. Objašnjeno je da je takva ,,zabrana" sadržana u opštinskoj odluci o komunalnom uređenju i da se takvi slučajevi neće ponoviti. Nedeljko Gizdović je zatražio da se zbog zaštite glavne plaže od zagađenja uklone već postavljeni ili planirani restorani-splavovi na Ibru. Odbornik Zoran Jakovljević stavio je primedbu na način raspodele budžetskih dotacija sportskim savezima i klubovima, posebno Savezu borilačkih sportova, i u vezi s tim zaključeno je da taj problem reši predsednik opštine, u skladu sa skupštinskim odlukama. U vezi sa ovom tačkom prihvaćen je i predlog radnog zaključka mr Jovana Nešovića da predsednik opštine, u skladu sa zakonom, da saglasnost da se veći broj radnika Predškolske ustanove sa određenog prevede u radni odnos na neodređeno vreme, prema potrebama te Ustanove i propisanim radnim normativima.

OSTALE ODLUKE I REŠENJA
U nastavku zasedanja usvojen je zaključak kojim se ovlašćuje Komisija za statut i upravo SO Kraljevo da utvrdi predlog izmena i dopuna Poslovnika o radu Skupštine opštine Kraljevo. Odlučeno je i da se zbog proširenja delatnosti i programa osnuje Kulturni centar ,,Ribnica" Kraljevo, umesto dosadašnjeg Doma kulture Ribnica, kao i da se ovoj ustanovi izda na petogodišnje besplatno korišćenje poslovni prostor u Omladinskoj ulici broj 59 za potrebe otvaranja knjižare, sa postojećim sredstavima i brojem radnika.
Doneta je i Odluka o priznanjima i nagradi opštine Kraljevo, po kojoj će se ubuduće o opštinskim ptriznanjima na svečanoj sednici SO Kraljevo, 7. oktobra, odlučivati pojedinačno, a predsednik opštine će imati pravo da da nagrade tokom godine za posebne zasluge. Usvojen je i Lokalni plan akcije za decu, čiji je cilj, kako je obrazložio dr Miloš Babić, da se sprovede strategija Vlade Srbije o zaštiti dece od siromaštva, nasilja i drugih negativnih pojava.
Usvojene su i dve značajne odluke iz oblasti razvoja poljoprivrede. Prva je rešenje o uslovima korišćenja sredstava za regresiranje osiguranja životinja, useva i plodova u 2008. godini, po kojoj će zajedno sa opštinskom i republičkom premijom za regres, životinje, usevi i plodovi registrovanih seoskih domaćinstva biti 90-100 odsto besplatno osigurani. Druga se odnosi na program za podsticanje razvoja poljoprivrede po kojem će, po konkursu, registrovana domaćinstva dobijati povoljne kredite za proizvodnju, za šta je namenjeno u budžetu 15 miliona dinara.
Odbornici su usvojili i veći broj rešenja o davanju neposredno u zakup poslovnog prostora kojim raspolaže opština. Bivši restoran ,,Šumadija" u Oktobarskih žrtava 46 i ,,Luvr" i ,,Ukus" u Ulici Miloša Velikog 2 dati su u zakup bivšim vlasnicima ove nacionalizovane imovine po počtnoj ceni, dok su poslovni prostor ,,29. novembar" i ,,Pozamenterija" u Omladinskoj dati u zakup najboljim ponuđačima jer se bivši vlasnici nisu javili na licitaciju. Odbijeno je rešenje o davanju u zakup bivše poslastičarnice u Omladinskoj 42, kao i rešenje o prenošenju prava korišćenja Turističkog doma u Studenici Ministarstvu vera Srbije. Opširnija rasprava povodom ovih rešenja vođena je jer su neki odbornici prigovorili da se nacionalizovana imovina daje u zakup pre donošenja Zakona o denacionalizaciji i da se drugi oštećeni stavljaju u neravnopravan položaj.
Odbornici su doneli rešenje o imenovanju predsednika, sekretara i članova Izborne komisije opštine Kraljevo i, na predlog OG G 17 PLUS, prihvatili autentično tumačenje člana 5. stav 11. Odluke o kriterijumima i merilima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređenje građevinskog zemljišta, kako je obrazloženo, da bi se sprečila različita pravna stanja i sudska rešenja kod naknada za eksproprisano zemljište na štetu opštine Kraljevo.
S obzirom na to da je ova, 30. sednica Skupštine opštine, verovatno poslednja u ovom sazivu, predsednik Skupštine Dejan Milović i predsednik opštine dr Miloš Babić zahvalili su odbornicima i stručnim službama Opštinske uprave na uspešnoj saradnji i postignutim rezultatima tokom proteklog mandata.

NOVE TARIFA ,,VODOVODA"
Po novoj tarifi ,,Vodovoda", između ostalog, domaćinstva će plaćati 17,56 umesto 15,96 dinara po kubiku, a privreda 59,04 umesto 53,67 dinara po kubiku korišćene vode. Odvođenje otpadnih voda koštaće ubuduće 5,15 dinara za domaćinstva, a 16,07 dinara po metru kubnom za privredu, a prečišćavanje otpadnih voda 2,84 dinara za domaćinstva, a 8,50 dinara po kubiku za privredu.

ODRŽANA TRIDESETA I VEROVATNO POSLEDNJA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO U OVOM SAZIVU
U senci spasavanja radnika ,,Magnohroma"

   • Mimo dnevnog reda, sednica prekinuta i delegacija radnika ,,Magnohroma" primljena na razgovor • Posle rasprave i dogovora predstavnika opštine i radnika ,,Magnohroma" upućen zahtev najodgovornijim predstavnicima Vlade Srbije da zajedno sa radnicima i lokalnom samoupravom iznađu najbolje rešenje za probleme radnika • U suprotnom, 1. aprila biće organizovani protesti ispred Vlade Srbije u Beogradu

   Prekjučerašnja, trideseta, verovatno poslednja sednica Skupštine opštine Kraljevo u ovom sazivu, neplanirano je protekla u znaku rešavanja egzistencijalnih problema radnika ,,Magnohroma". Iako na početku zasedanja nije prihvaćen predlog odbornika Vita Dmitrovića (SRS) da se u dnevni red uvrsti informacija o situaciji u ,,Magnohromu" sa predlogom mera za pomoć ovom preduzeću i njegovim radnicima, ova tema se, ipak, našla u centru rasprave skupštinske sednice i okončana dogovorom i zaključcima koji su odmah upućeni Vladi Srbije da reši socijalne i druge probleme ,,Magnohroma".

RASPRAVA POSLE PROTESTA
Naime, još tokom rasprave o prvoj usvojenoj tački dnevnog reda, razmatranja programa poslovanja opštinskih javnih preduzeća za 2008. godinu, veća grupa radnika ,,Magnohroma" ispod skupštinskih prozora, obezbeđivana grupom policajaca da ne uđe u salu, bukom uz upotrebu pištaljki i uzvicima negodovanja ,,Ua, ua!", ,,Lopovi, lopovi!" i ,,Izađite napolje!", ometala je rad Skupštine i prosto naterala odbornike da prekinu sednicu i pređu na raspravu o problemima ,,Magnmohroma".
Pošto je prva tačka nekako privedena kraju, na reklamaciju odbornika Ivana Damljanovića o povredi Poslovnika i zahteva da se prime u salu i saslušaju radnici ,,Magnohroma", a sa time se u raspravi saglasili i šefovi odborničkih grupa i predsednik Skupštine i opštinski funkcioneri, sednica je nakratko prekinuta i u salu primljena delegacija radnika ovog preduzeća, okupljenih ispred zgrade opštine, a zatim otvorena široka rasprava o rešavanju njihovih problema.

POTRESNE PRIČE
Članovi delegacije ,,Magnohromovih" radnika Desanka Korićanac, Milutin Bukonjić, Radoica Savić i Slavko Purić, koji su za sebe rekli da su predstavnici gladnih radnika ,,Magnohroma", sa skupštinske govornice detaljno su i naširoko obrazložili u kakvoj se katastrofalnoj i neizdržljivoj situaciji nalazi 2.200 radnika sa oko 8.000 članova porodica, posle neupešne privatizacije njihovog preduzeća. Čule su se potresne priče, pre svega da zbog toga što već deset meseci ne primaju platu i što im je kupac iz Indije opljačkao preduzeće, radnici i članovi njihovih porodica bukvalno gladuju, mole na sve strane za parče hleba, a jedan kolega im je zbog toga izvršio samoubistvo. Milutin Bukonjić je pored ostalog istakao da je posle 36 godina svog rada u ,,Magnohromu", a zajedno sa ocem, suprugom i sinom više od 100 godina radnog staža u ovom preduzeću, došao u situaciju da ne može da hrani porodicu, da mu je isključena struja i da živi u mraku, a da svojim unucima ne može da kupi ni najosnovnije, a kamoli neki poklon, dok mu preduzeće ili država duguju za plate 600.000 dinara! Naglasio je i da je, zajedno sa ostalim radnicima ,,Magnohroma" gradio Kraljevo i Srbiju i da ne može da veruje da će pred penziju morati da živi u totalnoj bedi, ispod svakog ljudskog dostojanstva! Radoica Savić je pored ostalog naglasio da nije verovao da će posle desetak godina od protesta protiv bivšeg režima ponovo morati da koristi pištaljke i da traži pravdu, i da je velika sramota što država i lokalna samouprava nisu hteli da im pomognu da se propadanje ,,Magnohroma" i njegovih radnika izvršenom privatizacijom spreči i da im pomognu da prežive. Naveo je suprotan primer radnika ,,Zastave" u Kragujevcu, kojima je gradonačelnik Veroljub Stevanović pomogao preko Vlade Srbije da dobiju mesečne donacije od 100 miliona dinara da prežive i da to preduzeće dobije perspektivu. Savić je iskoristio priliku, kako je rekao, ,,da putem TV prenosa čestita ćerki rođendan, s obzirom na to da nema para da joj kupi neki poklon"!? Slavko Purić je rekao da radnici ,,Magnohroma" više ne znaju šta će, jer su od marta prošle godine u bezuspešnim protestima, da su se svima obratili za pomoć, a da su ovih dana uputili pismo premijeru i ministrima u Vladi sa svojim zahtevima i, ako ne dobiju pozitivan odgovor, moraće da se obrate i inostranim ambasadama.

DOGOVOR I ZAHTEVI VLADI
Članovi delegacije su istakli da je kupac iz Indije, pre raskida kupoprodajnog ugovora 18. decembra, umesto ulaganja u proizvodnju i socijalni program i plate radnika, posekao rotacione peći i prese i prodao svu vrednu imovinu ,,Magnohroma", a zatim, bez ikakvih sankcija, pobegao iz zemlje. Rekli su i da imaju dokumentaciju da je u preduzeću bilo zloupotreba i privrednog kriminala, u sprezi rukovodstva ,,Magnohroma", državnih organa i privatnog kupca i da nadležni držani organi (MUP, inspekcija) o tome treba da povedu istragu. Odlučno su odbacili sumnje i tvrdnje da su predmet politizacije i da imaju veze sa bilo kojom političkom strankom i istakli da ih politika ne interesuje, već samo rešavanje njihovih životnih problema. Podvukli su da su njihovi glavni zahtevi da im se odmah isplati deset zaostalih plata (makar i u ratama) da bi sa porodicama mogli trenutno da prežive, a da sva druga pitanja rešavaju zastupnik kapitala i nadležni državni organi. Od predsednika opštine zatražili su obezbeđivanje bar 20 do 30 autobusa kojima bi idućeg utorka otputovali u Beograd i od predsednika i potpredsednika Vlade Srbije i resornih ministara zatražili da im se egzistencijalni problemi reše i zahtevi ispune.
Predsednik opštine dr Miloš Babić je istakao da je učinio sve da preko Vlade Srbije utiče da se radnicima ,,Magnohroma" pomogne i da je spreman da to i dalje čini, mada ovi problemi nisu u nadležnosti lokalne samouprave. Šefovi odborničkih grupa i odbornici koji su učestvovali u raspravi ocenili su da ,,slika putovanja radnika ,,Magnohroma" peške u Beograd, kao sramota ovog grada, ne sme da se ponovi, da su zahtevi radnika ,,Magnohroma" opravdani i da zahtevaju hitno rešavanje, pre svega od Vlade Srbije, i da bi takav zahtev, koji bi bio formulisan posle razgovora sa radnicima, odmah bio upućen u Beograd.
Posle rasprave, u pauzi koja je potrajala oko sat i po, na sastanku predsednika opštine, predsednika Skupštine opštine, šefova odborničkih grupa i predstavnika ,,Magnohroma", utvrđena su dva predloga radnih zakljuaka koji su u nastavku sednice saopšteni i jednoglasno usvojeni. Oba radna zaključka su odmah potpisana i faksom upućena predsedniku i potpredsedniku Vlade Republike Srbije, ministru finansija i ministru ekonomije i regionalnog razvoja, a čija je suština da najodgovorniji predstavnici Vlade Srbije ili dođu u Kraljevo, ili prime u Beogradu predstavnike ,,Magnohroma" i lokalne samouprave i iznađu najbolje rešenje, a u suprotnom bi se 1. aprila ispred Vlade organizovali protesti radnika i građana Kraljeva.

PRVI RADNI ZAKLJUČAK UPUĆEN VLADI SRBIJE
,,Poštovani, radnici ,,Magnohroma” iz Kraljeva nalaze se u višednevnom protestu zbog dugovanja koja su nastali u ranijem periodu. Nezadovoljni dosadašnjim dogovorima sa predstavnicima resornih ministarstava, radnici ,,Magnohroma" su 26. marta 2008. godine prekinuli redovno zasedanje Skupštine opštine Kraljevo. Želeći da ovaj problem što pre rešimo, molimo vas da predstavnici Vlade koji mogu da pomognu u rešavanju ovog problema u sledećih par dana posete Kraljevo i u dogovoru sa predstavnicima lokalne samouprave iznađemo neko rešenje prihvatljivo za sve. Ukoliko ne budemo uspeli da organizujemo ovaj sastanak u Kraljevu ili Beogradu, 2.000 radnika ,,Magnohroma" i građana Kraljeva biće prinuđeni da dana 1. aprila 2008. godine dođu na velike proteste ispred Vlade Republike Srbije.
S poštovanjem, predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić i predsednik Skupštine opštine Kraljevo Dejan Milović."

DRUGI RADNI ZAKLJUČAK ZA PREDSEDNIKA OPŠTINE
,,Predsednik opštine Kraljevo treba da iznađe mogućnosti da u budžetu opštine pronađe sredstva koja bi bila uplaćena za 20 autobusa kojima bi radnici ,,Magnohroma” i građani Kraljeva krenuli u Beograd na proteste, ukoliko se niko iz Vlade ne bi oglasio na prvi radni zaključak - zahtev koji im je upućen".

ZASEDANJE BEZ SOCIJALISTA
Sednici Skupštine opštine Kraljevo nisu prisustvovali odbornici Socijalističke partije Srbije. U saopštenju, koje je dan uoči sednice Skupštine opštine izdao Opštinski odbor SPS Kraljevo, kaže se da odbornici te partije neće prisustvovati ovom skupštinskom zasedanju, jer ,,na dnevnom redu ove, verovatno poslednje sednice SO Kraljevo u ovom sazivu, nema suštinskih pitanja za ovaj grad, pre svega problema ,,Magnohroma” i radnika drugih privatizovanih firmi". ,,Bitno je uhvatiti zadnji voz i dodeliti još neki lokal i još malo se ovajditi", saopštili su kraljevački socijalisti.

JAVNA RASPRAVA CeSID-A O IZBORNOM ZAKONODAVSTVU - piše Slobodan Rajić
Veliki korak unazad

   • Ocenjeno da su nedavnim promenama Ustava i izbornih zakona znatno smanjena prava birača, odbornika i poslanika, a povećana političkih partija • ,,Vezani mandat" i blanko ostavke ne postoje nigde u svetu • Predloženo uvođenje kombinovanog izbornog sistema, stalne izborne administracije, jedinstvenog biračkog spiska po jedinstvenom softveru, bolji sistem finansiranja i medijskog praćenja izbornih kampanja

   Nedavne promene u izbornom zakonodavstvu u Srbiji predstavljaju veliki korak unazad u odnosu na prethodna zakonska rešenja, konstatovano je u javnoj raspravi koju je krajem prošle sedmice u Kraljevu organizovao Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID). To se pre svega odnosi na proporcionalni izborni sitem i status birača, odbornika i poslanika u odnosu na političke stranke. Ekspertski tim CeSID-a zbog toga je pripremio niz preporuka i sugestija za izmenu izbornih zakona u Srbiji i u 12 gradova u Republici, među kojima i u Kraljevu, u sklopu projekta ,,U susret izbornom zakonodavstvu u Srbiji", organizovao javne rasprave o ovoj problematici. CeSID-ove predloge i preporuke, u javnoj raspravi u Kraljevu, obrazložili su članovi ekspertskog tima CeSID-a Marijana Simić, Ivo Čolović i Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, a u raspravi je bilo više učesnika.

NADMOĆ PARTIJA
Uvodničari su istakli da ne postoji idealan izborni sistem, ali da sve države teže da on bude što optimalniji i da odražava izbornu volju građana. Iako su neposredni, većinski izbori najbolji, u Srbiji je propisima uveden proporcionalni izborni sistem, od opštine do Republike, i u proteklom periodu pokazao je niz slabosti. Pre svega, kako je rečeno, doveo je do nadmoći političkih stranaka u raspolaganju mandatima i donošenju odluka. Kvalitet izabranih predstavnika, sa ovim sistemom, znatno je opao i pretvorio ih u partijske ,,poslušnike" i ,,glasačku mašinu", umesto u autentične i slobodne zastupnike narodne volje. Vezani mandat, posebno sa uvođenjem čak i ustavne odredbe o stavljanju mandata na raspolaganje političkoj partiji, sputao je svaku samostalnost izabranih predstavnika u predlaganju i glasanju.
Ovakav vezani mandat, u kojem se glasa za listu stranke a ne za kandidata po imenu i prezimenu, kako je naglašeno, skoro da ne postoji nigde u svetu, pa bi ga trebalo menjati i u Srbiji. CeSID je zbog toga predložio neku vrstu kombinovanog izbornog sistema, u kojem bi se, kao u Sloveniji, jedan broj odbornika birao većinskim, a drugi proporcionalnim sistemom, uz podelu na veći broj izbornih jedinica. Pored toga, predloženo je jačanje uticaja članova političkih stranaka na kandidovanje za odbornike i poslanike. Prikupljanje potpisa podrške građana izbornim listama trebalo bi dalje usavršavati, kako bi se obezbedila maksimalna kontrola i sprečilo manipulisanje potpisima građana, uz smanjenje traženog cenzusa, naročito u lokalu, kao i uvođenje izborne kaucije koja se ne bi vraćala podnosiocima izbornih lista na kojima je pronađeno više od jedan odsto nevalidnih potpisa. Takođe, predlagačima izbornih lista morala bi se oduzeti zakonska osnova da samostalno raspodeljuju mandate i zakonom predvideti da predstavnici svoje blanko ostavke mogu davati samo pred administrativnim odborom, lično i bez stranačkih pritisaka. Sugerisano je i da se raspodela mandata vrši Her-Nimajerovom, a ne kao sada D Ontovom metodom, jer bi se njime postigla veća proporcionalnost glasova i mandata.

STALNA ADMINISTRACIJA
Što se tiče izborne administracije (izborne komisije, birački odbori), trebalo bi formirati stalnu (trajnu), visokoprofesionalnu izbornu administraciju, poput primera iz BiH, koja ne bi zavisila od partijskih odnosa i uticaja. Takvoj administraciji trebalo bi omogućiti i pravo na zakonodavnu inicijativu i šira ovlašćenja u pogledu kontrole i izricanja sankcija za prekršaje. Stalni sastav biračkih odbora trebalo bi da bude finansiran iz javnih prihoda, a da članovi proširenog sastava budu bazično obučeni za nadzor i praćenje izbornog procesa iz finansijskih sredstava dobijenih za izbornu kampanju.
Iako birački spisak, kako je rečeno, i u razvijenim zemljama nije savršen, on u Srbiji ima brojne nedostatke i treba ga usavršiti da maksimalno odgovara stanju i promenama u realnom životu. Ažuriranje biračkog spiska treba vršiti svakodnevno, a ne samo uoči izbora. Prvi korak u tom pravcu trebalo bi da bude formiranje jedinstvenog biračkog spiska, a to podrazumeva osnivanje jedinstvenog primenljivog softvera i posebne stručne službe za taj posao u organima uprave, a nakon toga uspostavljanje jasne procedure uvida u spisak i dostupnosti njegovih podataka, uz odgovornost samih birača, ali i zaštitu tajnosti.

FINANSIRANJE I MEDIJI
U oblasti finansiranja izbornih kampanja, CeSID predlaže najpre formiranje nezavisne visokostručne institucije koja bi se bavila ovim poslom, a zatim i postavljanje širih limita koji bi odgovarali realnim potrebama finansiranja izborne kampanje. Drugim rečima, ako ne jednakog, onda povećanog procenta budžetskih sredstava koja se svim strankama dele ravnopravno za promociju, uz određivanje minimalnog procenta glasova koje liste i kandidati moraju da osvoje da bi bili korisnici ovog prava, a da oni koji ne pređu cenzus vrate dobijena budžetska sredstva.
Najzad, u oblasti unapređenja uloge informativnih medija u izbornom procesu, predloženo je da svi propisi koji regulišu ovu materiju budu usaglašeni i objedinjeni u jednom zakonskom aktu. Osim toga, s obzirom na to da je uočen drastičan porast plaćenih (,,rezervisanih") termina i da je to smanjilo mogućnost jednakih šansi za sve, bez obzira na finansijsku moć, trebalo bi definisati jasnije kriterijume za zastupljenost lista u predizbornim programima. Kod privatnih emitera trebalo bi insistirati na pravilima koji važe za javni servis i ograničenju trajanja dnevnog reklamiranja. Takođe bi trebalo razmisliti o skraćenju ili ukidanju predizborne ćutnje, koja u mnogim zemljama ne postoji, a i kod nas je dosta devalvirana zbog raznih zloupotreba (SMS poruke, deljenje propagandnog materijala, praćenje aktivnosti državnika koji su i partijski kadrovi).
U raspravi su skoro svi CeSID-ovi predlozi za unapređenje izbornog zakonodavstva podržani, uz konstataciju da su za predstojeće lokalne i pokrajinske i vanredne parlamentarne izbore te preporuke i sugestije zakasnile. Opšti je zaključak zbog toga da izborno zakonodavstvo u Srbiji u narednom periodu treba da doživi korenite i potpune reforme i da ta aktivnost ne trpi odlaganje. Pogotovo što su se u Srbiji u proteklih 17 godina neki izbori dešavali prosečno na svakih šest meseci.

Ustavno rešenje

   I novi Ustav Srbije, donet na referendumu 28. i 29. oktobra 2006. godine, mandat narodnog poslanika ograničio je u korist političke stranke koja ga je predložila. Tako se u članu 102. stav 2. Ustava propisuje da je ,,narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim Zakonom, NEOPOZIVO STAVI SVOJ MANDAT NA RASPOLAGANjE POLITIČKOJ STRANCI na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika".

Kako je u svetu

   Profesor Milan Jovanović je naveo da se većinski izborni sistem primenjuje u SAD, Kanadi, Australiji i mnogim drugim zemljama, ali da se u Evropi koristi uglavnom proporcionalni ili kombinovani izborni sistem. Primera radi, u Sloveniji se primenjuje kombinovani i na lokalnim i na republičkim izborima, dok se u Nemačkoj primenjuje čak 16 različitih izbornih sistema za opštine, zavisno od njihove veličine, ekonomske snage itd. Prema njegovim rečima, isti sistem i u Srbiji ne bi mogao da se primeni u malim opštinama, kao što su Surdulica i Ćićevac, na primer, i velikih, poput Kragujevca, Kraljeva, Kruševca.

IZ IZBORNE KOMISIJE OPŠTINE KRALJEVO
Preuzimanje obrazaca

   Potencijalni učesnici za lokalne izbore za odbornike Skupštine opštine Kraljevo, raspisane za 11. maj ove godine, obrasce Izborne komisije, uključujući i obrazac za potpis birača koji podržavaju izbornu listu za odbornike, mogu preuzeti u sali 3 opštine Kraljevo, svakog dana od 10 do 14 časova - saopštila je Izborna komisija opštine Kraljevo.

POKRET ZA KRALJEVO I DHSS ZAJEDNO NA LOKALNIM IZBORIMA U KRALJEVU
Nova koalicija

   Krajem prošle sedmice, na tribini u Žiči, kraljevačkoj javnosti je predstavljena nova koalicija na predstojećim lokalnim izborima. Čine je Pokret za Kraljevo i Demohrišćanska stranka Srbije, koje ocenjuju da je za Kraljevo ne ,,pet do dvanaest, već pet do jedan". Ono što je spojilo, po mišljenju mnogih nespojive političke opcije, kako je na tribini objašnjeno, nije samo muka, već i činjenica da su se, uprkos ponekad različitim političkim stavovima, uvek susretale u Kraljevu i da su znale da donose i brane svoje političke odluke.
,,Uveren sam da je pred vama prvi gradonačelnik Kraljeva dr Ljubiša Jovašević i da će naša koalicija snagom svojih argumenata osvojiti većinu u lokalnom parlamentu", istakao je prof. Stojanović. On je apelovao na učesnike u izbornoj utakmici ,,da budu obazrivi i da ne vode prljavu kampanju".
A predsednik Pokreta za Kraljevo dr Ljubiša Jovašević naglasio je da su dva osnovna principa na kojima je nova koalicija PKV-DHSS zasnovana - decentralizacija i zanemarivanje političkih razlika. ,,Status grada bez decentralizacije ne vredi ništa", istakao je dr Jovašević, i u vezi s tim dodao:
- Isto onako kako mi tražimo finansijsku slobodu, a samim tim političku u odnosu na prestonicu, tako moramo da damo i finansijsku i političku slobodu onim opštinama koje budu formirane novim statutom grada, a koji će praviti novi saziv Skupštine opštine u Kraljevu.
Prema Jovaševićevim rečima, ,,nedopustiv je pokušaj G 17 PLUS da diktira koje će opštine postojati u gradu Kraljevu".

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO SRS KRALJEVO
Besmislen strah od naše pobede

   Na pres konferenciji, održanoj krajem prošle sedmice, predstavnici Opštinskog odbora SRS Kraljevo istakli su da je ,,potpuno besmislen strah da nećemo ući u Evropsku uniju ako oni pobede na predstojećim izborima", da se takav ,,strah od pobede SRS forsira iz interesa i da ga narod neće prihvatiti, jer je Tomislav Nikolić na predsedničkim izborima dobio više od dva miliona glasova".
S obzirom na to da su se sve parlamentarne stranke deklarisale za evropske integracije, kraljevački radikali smatraju da formiranje tzv. ,,proevropskog bloka" ima za cilj da ,,da u narodu lažnu sliku da oni drugi nisu za Evropu". ,,Grubim i brutalnim otimanjem Kosova i Metohije od Srbije Evropska unija je povredila naše nacionalne interese", istaknuto je na pres konferenciji, uz napomenu da bi za SRS ,,vrhunac beščašća bio da se u odnosima sa EU ponašamo kao da se ništa nije dogodilo".
- Mi tražimo od Evrope da nas integriše kao državu koja ima ličnost, teritorijalno celovitu, i dostojanstvo izraženo u pravu na odbranu. Tražimo ,,minimum minimuma", kao što svi drugi imaju! - pojasnio je Stojan Đoković, član OO SRS Kraljevo.
Oni koji su sebe proglasili tzv. ,,demokratskim blokom" izvrću istinu koju govore srpski radikali.
- Te političke snage neće da kažu narodu da, citiram, ,,Kosovo iz Evropske unije ne možemo braniti", zato što će nam poslednji uslov da uđemo u EU biti da priznamo lažnu državu Kosovo" - naglasio je Đoković.
Predstavnici OO SRS Kraljevo osvrnuli su se i na pismo koje su potpisali maturanti 2008, u kojem negoduju što moraju da učestvuju u Maturskom plesu zajedno sa maturantima iz Slovenije, Austrije i drugih zemalja koje su podržale nezavisnost Kosova.
- I kroz ovo pismo SRS ceni zrelost svojih omladinaca i veoma se radujemo i ponosimo što su naša deca u principu ovakva, a ne smeju i nemaju kome da to kažu - rekla je Vesna Nikolić-Vukajlović, predsednik OO SRS Kraljevo.

REAGOVANJE OMLADINE LDP NA IZJAVU OO SRS
,,Hoćemo saradnju sa evropskim vršnjacima"

   Omladina Liberalno demokratske partije u Kraljevu oštro je reagovala na izjavu sa pres konferencije Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke ,,da maturanti Kraljeva navodno ne žele da učestvuju na Maturskom plesu zajedno sa mladima iz Slovenije, Austrije i drugih zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo". Predstavnici Omladine LDP-a su na pres konferenciji naglasili da većina mladih u Srbiji, pa i u Kraljevu, želi da svestrano sarađuje i da se druži sa svojim vršnjacima u Evropi i svetu, razmenjuje iskustva sa njima, da putuje bez viza i organizuje zajedničke manifestacije kao što je Maturski ples. Predstavnici Omladine LDP su podsetili i da je politika SRS i nekih drugih stranaka izolovala mlade u Srbiji od njihovih vršnjaka u svetu i doprinela da se mladi iz Srbije masovno iseljavaju u inostranstvo.

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Savest

   Navala ,,iskrenosti” jednog broja političara koji se poslednjih dana utrkuju da javnosti saopšte svoju imovinsku kartu, a da to od njih niko nije tražio, mogla je da se proguta prvog dana kao mogući pokušaj da se ,,čistih ruku” uđe u borbu protiv korupcije od samog vrha usmrdele ribe, ali izbor ,,tajminga” kolektivne iskrenosti političara nam pao je nekako baš u vreme početka izborne kampanje, pa je taj mamac, sada se belodano otkriva, loš izbor lošeg pecaroša. U, istina, mutnoj vodi. Najdalje od svih, što ga samo otkriva kao autora te trapave marketinške izborne promisli, otišao je Mlađo Dinkić ugostivši na kafu nekoliko prestonih novinarskih ekipa u svom skromnom domu. Đelić je sazvao i preskonferenciju na narečenu temu, a svi mediji podrobno su preneli cifarski njihova svedočenja, prema kojima je trebalo da zaključimo da su oni, u zemlji dobranog kriminala, etalon poštenja i čestitosti, te da su upravo oni ti koji mogu da budu pravi i jedini narodni prvaci. Oni su tako u suštini samo otkrili kako oni zamišljaju i žele da ih narod vidi. A pitanje je da li i svesni da to priznanje ostaje i kao dokument, bez obzira što svako od njih, koji se izuo pre vode, zna da je sebi i bez toga za dobar broj meseci, pa i godina, obezbedio imunitet. Umesto očekivanog razumevanja za njihov navodno skroman ,,lajfstajl” u zemlji Srbiji, a na takvom položaju, njihove imovinske karte, onako kako ih predstavljaju, kod birača prosečne inteligencije samo podstiču (pod)smeh. To dobro zna, recimo, Čanak, čije odbijanje da saopšti svoju ,,imovinsku kartu” odobravam, jer šta mene, kome svaki dan za vrat duvaju inkasanti, zanima kol’ko on, da kažeš, svakodnevno daje za taksi gostujući na svim srbijanskim televizijama.
Umesto da pohodim Mlađa na kafu u prestonici, pošto nemam za kartu, upućujem im javni poziv da me vizituju i on i đelići i ostali uvojci u bilo koje vreme, radnu i obrazovnu kartu ću rado da im predstavim, a kao predstavnik visokog srednjeg sloja (tako bi trebalo da bude) uputiću ih i u svoju socijalnu kartu, koja je očevidna. Samo prethodno da se najave, pošto vrata nenajavljenima ne otvaram, jer gorepomenuti inkasanti jedini dolaze bez poziva i najave. A potom da zajedno pohodimo nekoga od ,,Magnohromaca” po princpu slučajnog odabira, pa makar se sve ovo vremenski poklopilo sa izbornom kampanjom. Sumnjam da bi o tome izvestila ijedna TV stanica.
Budimo iskreni - svi oni, pozicija i opozicija, žive k’o bubreg u loju, a tu sintagmu poslednji put koristim posle knjige Karle del Ponte (koju bi’ rado da kupim, ’al ne mogu), u kojoj svedoči o indicijama da su Haradinaj i ostali tačiji krali Srbe po Kosmetu i odvodili ih u Albaniju da bi im tamo na monstruozan način uzimali bubrege i ostale organe i prodavali na kriminalnom tržištu.
Nisam toliki pesimista, ali znajući za tradicionalne albanske i šiptarske zakone bese i omerte, malo verujem da će istina izvan novinskih napisa dobiti i zakonsku satisfakciju. A pogotovo što je opštepoznato da je sever Albanije i pre ’98. predstavljao privatan posed Beriše, odakle se temelji svako zlo nastalo potom na Kosmetu. Beriša je u međuvremenu postao praktično vladar cele Albanije, a nije tajna da je jedan od patrona danas šiptarskih političkih lidera, a ranije potvrđenih zločinaca i terorista. Malo je verovatno da su se ti zločini odvijali bez znanja UNMIK-a, a još je manje verovatno da za to nije znala CIA ili kakva druga zapadnjačka udba. Ne postoji savršen zločin, samo ako postoji volja da se rasvetli.
Iza tri stotine tako ubijenih ljudi, bez obzira na moguću pedantnost kriminalnih asananata, materijalni trag mora da postoji, mora da postoji papir, telo, svedok, akter kome je jača besanica od omerte i krvne, zločinačke bese. I opet retoričko pitanje: ako zločin i kriminal ne poznaju granicu i nacije, zašto za pravdu i ljudski zakon to važi.

ĆOŠAK - piše Alen Knežević
Asfalt

   Kad čujem reč izbori, prva asocijacija mi je asfalt. U novoj srpskoj političkoj praksi dokazano je da je broj metara položenog asfalta srazmeran broju birača. Ako niste znali, u našem kraju, u toku je akcija ,,Asfalt do svakog seoskog groblja''. U skoroj budućnosti naši pokojnici više se neće neudobno truckati na putu do večne kuće, a ožalošćeni neće gaziti blato i gutati prašinu.
Potpuno sam siguran da pojedini političari imaju neke skrivene baze, i to asfaltne, koje drže daleko od očiju javnosti pod oznakom ,,Vojna tajna - strogo poverljivo!" Aktiviraju ih samo uoči izbornih kampanja. Pokulja reka nusproizvoda prerade nafte, zabrekću bageri, zakotrljaju se valjci, a iza njih ostaje crna traka. Negde kilometer, negde dva, negde dvesta metara, u zavisnosti od toga koliko je politička opcija koja je korisnik baze (asfaltne) procenila da joj je metara, tj. birača potrebno. Potom slede otvaranja. Svečana! U zavisnosti od specifične dužine slučaja, put otvara najmanje predsednik opštine, a nije retkost da svrne i neki malo teži ministar. Normalno, ukoliko televizija nije u mogućnosti da prisustvuje (čik da ne prisustvuje), otvaranje se odlaže.
Govor počinje u prvom licu množine, neretko se nekoliko puta umetne prvo lice jednine, završava se u prvom licu množine. Neobavešteni posmatrač ostaje potpuno ubeđen da je otvarač lično iz svog novčanika izvadio pare i platio svaki milimetar puta. Padne tu i prase sa sve jabukom i zastavom (ako nije vreme posta), drmne se koja, i sve preraste u opštenarodno veselje. Tako u Srbiji dolazimo do viška vrednosti. Novac poreskih obveznika uložimo u ono za šta je i namenjen, pri tom poreski obveznici ostaju potpuno ubeđeni da im je neko nešto dao, višak vrednosti predstavlja izborni rezultat.
Lično sam uvređen što se, na ovaj način, političari obraćaju samo biračima sa sela, kao da mi koji živimo u gradu imamo pravo samo na rupe u asfaltu. Siguran sam da bi žitelji grada izašli da pozdrave svečanog otvarača i aplaudirali bi i jeli bi pečenje, samo da neko bar jednu ulicu i pripadajuće joj trotoare dovede u red.
Da li ste primetili da se finiš izbora savršeno poklapa sa radovima u Ulici Miloša Velikog? Javlja mi se da će i skretanje sa mosta u pravcu Vrnjačke Banje (inače, završeno u novembru) biti privedeno nameni nekako baš u finiš izbora. Brine me ko će, gde i kada držati govor i biti svečani otvarač. Ako u obzir uzmemo činjenicu da se sve to radi od naših para, najpravednije bi bilo da se svakoj političkoj opciji omogući da, srazmerno političkoj snazi, učestvuje u otvarnjima. Ukoliko zafali koje otvaranje, nije problem napraviti reprizu. Na taj način bi svi bili namireni. Bar mi u Kraljevu imamo iskustva sa otvaranjima.
Most preko Ibra otvaran je šest puta, svečano. Pristupni putevi mostu tek desetak godina kasnije. Šta da se radi kad brže pravimo mostove od puteva.
Nažalost, parče asfalta, u Srbiji, predstavlja najveću civilizacijsku tekovinu, na koju su neki čekali i ,,trista godina".
I dalje prisustvujemo otvarnjima, aplaudiramo, pravimo čitavu svečanost zbog toga što se neko setio da radi svoj posao!? Vreme je da svečana otvaranja nečeg što je svuda na svetu do banalnosti normalna stvar počnemo da doživljavamo kao uvredu za intelekt najprosečnijeg homosrbikusa.

SAMOSTALNI SINDIKAT O PRVOMAJSKOM PROTESTU U BEOGRADU - piše Dragan Vukićević
Bolje rad nego rat!

   • Vlast će ubuduće morati da sasluša šta sindikat ima da kaže. Nas je mnogo više i zato smo u mogućnosti da poručimo “Bolje rad nego rat!”. Sindikalni pritisak dovešće do potpisivanja Nacionalnog kolektivnog ugovora, koji garantuje ispunjenje svih potreba i životnih ciljeva svih građana Srbije. Naša brojnost i snaga, ali i pretnja generalnim štrajkom, uputiće poruku novoj, i svim budućim vladama, da je bolje da nas ima za partnera nego za protivnika - kaže presednik Veća Samostalnog sindikata Desimir Mionić

   Organizacija velikog Prvomajskog sindikalnog protesta u Beogradu i učešće građana i radnika iz Kraljeva na protestu, bila je u sredu osnovna tema rasprave na sednici Veća Saveza samostalnih sidniakta Srbije u Kraljevu. Bila je to i prlika da se predstave i promotivni plakati u, kako je rečeno, do sada najuspešnijim grafičkim rešenjima i jasnim porukama.
- Jedno nas svakako ujedinjuje - svi želimo bolji život i budućnost koju smo svojim radom zaslužili. Sve ovo je moguće ostvariti - jer nigde nema većeg saveza od našeg. Taj savez se zove snažni sindkat - rekao je predsednik Veća Desimir Mionić, podsetivši da se Prvomajski protest održava pod geslom ,,I ti si sindikat”.
On je naglasio da su zajednički ciljevi veće plate, bolje penzije, brže zapošljavanje i unapređenje radnih prava.
- Ti ciljevi su ostvarljivi - konstatovao je Mionić. - Potreban je samo jedinstven pritisak na Vladu i poslodavce radi uspostavljanja ravnopravnog socijalnog dijaloga. Imamo načine da ovaj pritisak i ostvarimo, ali nam u tome mora pomoć svaki radnik i građanin. Na protestu u Beogradu ponovićemo da je moguće povećati plate i penzije, i to tako što sindikat uz pomoć svakog pojedinca postaje značajna snaga u društvu, upravo kao svuda u svetu. Uskoro ćemo postati nezaobilazni u svim pregovorima koji se tiču zarada, uslova zapošljavanja, obračuna penzija i svega ostalog što tišti svakog građanina Srbije. Uz to valja pomenuti i fondove solidarnosti i druge stvari koje se već podrazumevaju.
Najavljeno je da će posle Prvomajskog protesta vlast morati da računa na drugačiji pristup sindikatu.
- I te kako će ubuduće vlast morati da sasluša šta sindikat ima da kaže - naglasio je Mionić. - Nas je mnogo više i zato smo u mogućnosti da poručimo ,,Bolje rad nego rat!”. Zbog toga je važno da svi vide i osete našu snagu i jedinstvo. I još konkretnije - sindikalni pritisak dovešće do potpisivanja Nacionalnog kolektivnog ugovora, koji garantuje ispunjenje svih potreba i životnih ciljeva svih građana Srbije.
On je najavio da sve počinje akcijom ,,Da elita i sindikat pita”.
- Pod elitom podrazumevamo Vladu i udruženje poslodavaca. Ako svako koga se tiču ova životna pitanja treba da dođe na Trg Nikole Pašića u Beogradu prvog maja u podne, a naša brojnost i snaga, ali i pretnja generalnim štrajkom, uputiće poruku novoj, i svim budućim vladama, da je bolje da nas ima za partnera nego za protivnika - rekao je u sredu predsednik Veća SSSS Desimir Mionić.

OD UVOĐENJA VIŠESTRANAČJA
Romi prvi put samostalno na lokalnim izborima

   Na predstojećim lokalnim izborima, 11. maja, jedna kraljevačka romska politička stranka nastupiće prvi put samostalno od uvođenja višestranačja u Srbiji. Naime, Narodna stranka Roma (NSR) u Kraljevu donela je takvu odluku, a o tome kako će nastupiti na vanrednim parlamentarnim republičkim izborima odlučiće nakon sastanka koordinatora Nacionalnog saveta Roma - rečeno je na pres konferenciji rukovodstva te stranke.
Kako je istaknuto, Narodna stranka Roma očekuje da će na lokalnim izborima u Kraljevu osvojiti dva odbornička mandata. Podsetivši da njihova stranka u Kraljevu postoji već jedanaestu godinu i da ima iskustva u političkom delovanju i program, predstavnici te stranke su izrazili i očekivanje da će postići dogovor i sa ostalim romskim strankama o zajedničkom nastupu na vanrednim parlamentarnim izborima.
- Ne želimo niko više da manipuliše nama, da nam ,,prebacuje loptu" i da nas ,,prodaje" za neke paketiće i slično, a da mi nemamo svoje predstavnike u tim političkim organizacijama - naglasio je Mile Savić, predsednik Narodne stranke Roma u Kraljevu.
S obzirom na to da će lokalna samouprava raspolagati sa više budžetskih prihoda, Narodna romska Stranka očekuje i više sredstava za rešavanje životnih problema Roma, ali i za zabavu koju će organizovati povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma.

VELJKO ODALOVIĆ, PREDSEDNIK KOMISIJE VLADE SRBIJE ZA NESTALA LICA ZA KOSOVO I METOHIJU - piše Dragan Vukićević
Karla del Ponte mora da svedoči pred Tužilaštvom za ratne zločine u Beogradu

   • Najveći broj nestalih i kidnapovanih lica na Kosmetu registrovan je od dolaska međunarodnih snaga u junu 1999. godine, više od 1.500 kidnapovanih ljudi, i da je pronađeno najviše u više masovnih grobnica • Posle objavljivanja knjige Karle del Ponte, nažalost, jasno je da je najveći broj od 552 kidnapovana i nestala lica za kojima porodice tragaju tragično završio u Albaniji, kaže predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović

   Prema podacima kojima Komisija za nestala lica raspolaže, 550 lica se vode kao nestala od 1. januara 1998. godine do danas. Reč je o licima srpske i nealbanske nacionalnosti čiji je nestanak prijavljen našoj policiji. Najveći broj nestalih i kidnapovanih lica na Kosmetu registrovan je od dolaska međunarodnih snaga u junu 1999. godine, više od 1.500 kidnapovanih ljudi, kao i da je pronađeno najviše u više masovnih grobnica. Ukupan broj žrtava premašuje 2.500 do sada identifikovanih Srba i nealbanaca na Kosovu i Metohiji, a više od 550 se vode kao nestali.
Pažnju srbijanske javnosti već je zainteresovala knjiga Karle del Ponte ,,Lov”, koja je trebalo u sredu da se pojavi u italijanskim knjižarama, ali je to odloženo za 2. april. U našim medijima već se pojavio prevod pojedinih pasusa iz knjige, a javnost je više od drugoga uznemirilo svedočenje ozloglašene bivše tužiteljke Haškog tribunala o tajni ,,žute kuće” na severu Albanije, gde je, prema njenoj proceni, ubijeno oko 300 Srba, kojima su prethodno, radi preprodaje na svetskom tajnom tržištu, odstranjeni vitalni organi pogodni za transplantaciju. O ovome za ,,Ibarske novosti” govori predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović.
- Najvažnije je reći da je najveći broj kidnapovanih i nestalih upravo usledio posle dolaska međunarodne misije na prostor Kosova i Metohije. Dakle, pod punim mandatom tih takozvanih svetskih mirovnjaka najveći broj Srba je nestao, kidnapovan i ubijen. Posle dolaska međunarodne misije kidnapovano je najmanje 1.500 Srba i nealbanaca - kaže Veljko Odalović.
• Zašto u Prištini ima još oko 550 tela Srba i nealbanaca koja nisu identifikovana?
- Godine 1999. i 2000, po nalogu tužilaštva Haškog tribunala, tražeći dokaze za optužnicu podignutu protiv Miloševića, prekopano je Kosovo i Metohija, i to tražeći isključivo žrtve Albance, tako da je u tom periodu eksuhimarano 4.019 tela, od čega je 2.001 telo identifikovano. Od tog broja 2.000 su bili Albanci. Njih jednostavno nisu interesovale srpske i nealbanske žrtve. Tada je očigledno bilo dosta grešaka, od same optužnice i svega što je optužnicu pratilo i tog scenarija o navodno velikom zločinu na prostoru Kosova i Metohije, jer je trebalo pronaći dokaze koji jednostavno nisu postojali. Zato su pristupili jednoj nekontrolisanoj i nestručnoj identifikaciji, tako da je ostalo 550 tela koja nisu identifikovana i koja je jako teško identifikovati, pa je i pitanje da li će ikada biti identifikovana ukoliko se ne bude radila ponovna ekshumacija tela koja je Haški tribunal predao porodicama kao navodno identifikovana. Očigledno da je tu bilo dosta grešaka, da li namernih ili slučajnih, tek radi identifikacije tela u Prištini porodice i najbliži srodnici su dali krvne uzorke i, pošto nema novih slučajeva prijavljenih nestalih i kidnavanih na Kosmetu, očigledno je da je međunarodna misija u velikom problemu da objasni šta se u stvari dogodilo 1999. i 2000. godine i odakle 500 tela koja ne mogu da se identifikuju. I albanske i srpske porodice s pravom ukazuju na to pitanje i traže odgovor. Mi smo na poslednjoj sednici Radne grupe, koja je održana septembra 2000. godine, predložili da se napravi kompletna i detaljna analiza i da se ponovo pregledaju izveštaji, da se ustanovi gde su nastale greške i potom ćemo tražiti od međunarodne misije, prvenstveno od UNMIK-a, da se lokacije ponovo ekshumiraju, da se sa svih tela ponovo uzmu uzorci i da se DNK analizom utvrdi pravi identitet žrtava. Jer, sve ovo uznemirava sve i ako to ne uradimo, nikada nećemo dobiti pravi odgovor, jer bi ovakvo stanje albanske i srpske porodice držalo u večitoj neizvesnosti čija su tela preuzeli, sahranili i ostali bez odgovora ko je to uradio.
• Zašto Haško tužilaštvo nije procesuiralo tolike zločine, kada je ustanovljeno da je veliki broj Srba nasilno ubijen i da za to postoji evidentno dovoljno dokaza?
- Očigledno da Haško tužilaštvo, odnosno Karla del Ponte sada ,,naknadne pameti”, probuđene svesti ili iz nekog trećeg motiva, saopštava nešto što smo skoro svi mi znali, ali nažalost nismo mogli da ubedimo međunarodne moćnike da otvore istrage protiv onih koji su ovako monstruozne zločine počinili.
Da je ona otvorila istragu tada, očigledno je da njena istraga ne bi mogla da se zaustavi na samom saznanju da se desio zločin, nego bi moralo da se ustanovi ko su kidnaperi, ko su komandanti jedinica koje su kidnapovale i prebacivale otete u Albaniju, a tu bi bila nesporna neposredna odgovornost KFOR-a i UNMIK-a, jer su oni jedini imali mandat na tom prostoru da štite bezbednost ljudi. Istraga bi sigurno vodila do Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija, ali i do njihovih lokalnih komandanata koji su u tom regionu, a prvenstveno mislim na metohijski deo, jer je najveći broj upravo iz tog kraja, koji su uz blagoslov ili uz prećutnu saglasnost međunarodne misije pred očima tih mirovnjaka ove ljude kidnapovali i prebacili u Albaniju. Posle ovog izveštaja Karle del Ponte jasno je šta se tim ljudima desilo, samo što istraga o tome nikada nije otvorena, a ukoliko ne bude ozbiljne međunarodne istrage, prvenstveno Ujedinjenih nacija, da prespita sve svoje misije i sve mandate koje je poverila i izvrši istragu i utvrdi tačno gde se nalaze tela 550 kidnapovanih i nestalih Srba, nisam siguran da je ova međunarodna zločinačka grupa koja se bavila prodajom ljudskih organa isto činila i telima Albanaca.
• Da li je država Srbija imala bilo kakve informacije o tim monstruoznim zločinima nad Srbima u severnoj Albaniji?
- Mi smo raspolagali određenim informacijama do kojih su prvenstveno došle same porodice nestalih i kidnapovanih, ali to su bile vesti koje nisu bile materijalno nikada potvrđene. Međutim, bilo je dosta indicija, pa su čak i neki međunarodni mediji pisali o navodnim zločinima i grobnicama, ali nije se od toga otišlo dalje, pošto nije postojala spremnost Albanije da se ti navodi istraže, KFOR-a i UNMIK-a još manje, a Karla del Ponte očgledno nije imala snage, jer na kraju krajeva njen mandat nije bio da istražuje zločine nad Srbinma, tako da smo mi sve te informacije prosleđivali UNMIK-u i tražili međunarodnu istragu, upozoravali smo međunarodne vladine i nevladine organizacije da imamo informacije da se u Albaniji takvo nešto dešava, ali, ponavljam, niko to nije istraživao. Karla del Ponte je pronašla neke dokaze, ali nije podigla optužnicu, što samo govori da nije postojala spremnost da se takvo nešto učini.
• Neka udruženja kidnapovanih najavila su tužbu protiv Karle del Ponte. Šta će država da preduzme povodom ovakvog svedočenja bivše prve tužiteljke Haškog suda?
- Ja razumem osećanja nemoći, srdžbe i gneva porodica i tih udruženja, pogotovo posle ovakvih saznanja, ali potrebno je utvrditi odgovornost svih onih koji su znali i prikrivali počinjene zločine. Međutim, ono što je izvesno jeste da će Komisija za nestala lica uskoro uputiti državnim organima predlog konkretne inicijative na koji način da se obratimo međunarodnim organizacijama i zahtevati istragu, ali, ako bude trebalo, i zahtev da secijalni izvestlac Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija istraži ove slučajeve, ili određene komitete za ljudska prava i Savet bezbednosti. Jer, ovo nije pitanje lokalnog karaktera i dobro je što naš Sud za ratne zločine o tome pokreće istragu i mislim da sve ovo prevazilazi lokalne okvire, jer ovde je reč o teškom ratnom zločinu, a u okviru tog zločina uključene su međunarodne kriminalne grupe koje su na tako svirep i brutalan način trgovale organima kidnapovanih lica. Razumem osećanja porodica kidnapovanih i nestalih lica, njihovu nemoć i bes, jer jednostavno ovakvo saznanje, pogotovo za porodice koje do danas ne znaju sudbinu svojih najrođenijih, jednostavno je nešto što je kod njih izazvalo totalni haos, oni su s pravom zbunjeni, ljuti i traže istinu i odgovornost o svemu ovome.
• Karla del Ponte u knjizi navodi da je na takav način ubijeno oko 300 ljudi. Kakav je Vaš komentar?
- Bilo je različitih informacija, tako da je u pojedinim izveštajima s kraja devedesetih godina pominjano i 400 lica, ali, ponavljam, bez sprovođenja ozbiljne istrage nećemo nikada utvrditi, a pretpostavljam da ne postoji precizna evidencija ili bilo šta što bi neko sada mogao da ,,naiđe na gotovo”, jer u svakom slučaju dok ne pronađemo sva tela, nećemo znati o koliko je ljudi reč. Sada je jasno, nažalost, da je najveći broj od 552 kidnapovana i nestala lica za kojima porodice tragaju tragično završio u Albaniji.
U svakom slučaju, država Srbija neće i ne sme olako da pređe preko takvog svedočenja Karle del Ponte, jer ovo je najdirektnije priznanje o najtežim zločinima koji su se desili. I to što Srbija preko toga neće preći, potpuno je razumljivo. Ja neću razumeti ako se povodom toga ogluši međunarodna zajednica i Ujedinjene nacije, ali kakve su sve nepravde počinjene dosada našem narodu i našoj zemlji, ne bih se iznenadio da se i ovi zločini ignorišu.

MUĆKOVIMA NA SONJU BISERKO
Kako komentarišete nedavni incident kada su predstavnike nekoliko nevladnih organizacija, koje je predvodila Sonja Biserko, u srpskim enklavama na Kosmetu građani gađali jajima i kada su ih praktično isterali?
- Taj nevladin sektor mora da računa na takvo reagovanje, jer doći u Štrpce ili bilo koju drugu sredinu i promovisati nezavisno Kosovo i ubeđivati ljude da je dopušteno da ih neko ubije, da nestanu, da izgube identitet i sve što je njihovo, mogu samo osobe koje nemaju ni osnovnog morala. Očigledno je da to rade iz određenih razloga i za konkretna sredstva. A poslednja mesta gde bi smela da se pojave i da takvo nešto govore jesu srpske enklave. Da su otišli u albanske sredine, gde se dogodilo ovo o čemu je Karla del Ponte govorila, pa da kaže čovek da je u njima proradilo nešto što govori o njihovom humanom, ljudskom i dostojanstvenom odnosu, ali ne - oni su otišli da ubede Srbe da će im biti dobro u nezavisnoj državi Kosovo. E, pa budite sigurni - nema Srbina na Kosovu i Metohiji, a ni među Srbima koji su proterani sa Kosmeta, nema čoveka koji će podržati Sonju Biserko u tome što ona i njoj slični nastoje da promovišu.
Možda nije pitanje za Vas, ali svaka ozbiljna država bi zabranila rad takvih ,,nevladnih organizacija”?
- Saglasan sam da ova država ne sme ni u jednom trenutku da previdi ovakvo delovanje, jer takvo delovanje vodi najdirektnijem razbijanju države i svih njenih organa. Pošto je očigledno da razne najmoćnije svetske organizacije finansiraju taj nevladin sektor, poput Helsinškog odbora za ljudska prava, izgleda da su previše moćna da bi vlast u ovakvoj Srbiji imala snage i hrabrosti da se njima suprotstavi. A to u svakom slučaju nigde u svetu ne bi bilo kršenje njihovih prava, jer ovakve organizacije sigurno ni u Amerci, ni u Engleskoj, ni u Nemačkoj, ni u tim zemljama koje sebe smatraju, da tako kažem, barjaktarima demokratije ne bi mogle da deluju. Sigurno da nijedna organizacija koja brani, promoviše i podržava otcepljenje bilo kojeg dela Amerike, ne da ne bi bila dobrodošla, nego ne bi mogla da legitimno radi, da ne govorim o Nemačkoj, Engleskoj ili Francuskoj. Očigledno da su te organizacije ovde instruirane, dobro plaćene i da samo odrađuju ono za šta su dobile debele pare.

ETNOLOŠKA RADIONICA BIBLIOTEKA ''STEFAN PRVOVENČANI'' U KRALJEVU
Molitva za polja

   U istorijski nepovoljnim uslovima, u vreme kada je bilo zabranjeno zidanje crkava, srpski narod je krišom gradio male drvene crkve, duboko u gorama, u bespućima i na najskrovitijim mestima. Gradio ih je na brzinu, mobom, a kada naiđe zlo vreme, isto tako, na brzinu, premeštao na drugo mesto. Neprijatelju je objašnjavao da su je same vile sagradile, ili je sama od nekuda doletela. Iako su priče kojima su se branili, ili samo pokušavali da se brane, bile dirljivo naivne, značaj seoskih crkava je bio vrlo veliki i vrlo ozbiljan. Čitav društveni život sela odvijao se upravo oko crkve. Tu su se održavali zborovi i sabori, tu su podizani narodni ustanci. Oko crkava su sahranjivani najviđeniji ljudi. Tu se svetkovalo i tugovalo. One su bile njegova nasušna potreba i najjače uporište njegovog duhovnog i nacionalnog bića.
Crkve brvnare su građene kao i kuće, samo veće i lepše. Unutrašnja podela prostora je odgovarala zidanim crkvama, sa pripratom, naosom i oltarskim prostorom, višeugaonog ili polukružnog oblika i zasvedenom tavanicom.
Finih proporcija, visokih krovova, sa prepuštenim strehama, umetnički obrađenim vratima, tremovima, duborezbarenim i bojenim ornamentima, ove crkve su najsrećniji spoj religije, narodnog graditeljstva i narodne umetnosti.
Često, nasilno rušene i paljene, one nisu bile dugog veka.
Crkve brvnare koje se sada nalaze na teritoriji Srbije, građene su u XVII, XVIII i XIX veku. Devetnaesti vek je obeležen gradnjom novih crkava brvnara, ali i obnovom starih. Iako su te obnove dobro došle, iako su učinile da dožive sadašnje vreme, one su često i izmenile njihove prvobitne oblike. Menjani su krovovi, dodavani tremovi ili su postojeći smanjivani. Pa iako se zna (po natpisima, po fragmentima ili istorijskim izvorima), da su iz XVII i XVIII veka, pravi pečat im je dao XIX vek.
Jedna od crkava brvnara, građena osamdesetih godina XIX veka, po mnogo čemu različitija od drugih, nalazi se u selu Mrsaću, nedaleko od Kraljeva. Legenda kaže da se posle olujne letnje kiše, koja je uništila letinu, iz oblaka pojavila vila i poručila ojađenom narodu da sagradi crkvu. Crkvu su odmah od drvene građe sagradili i posvetili Sv. Petru i Pavlu, jer se oni svetkuju baš u vreme kada su kiše najopasnije za žitorodna pomoravska polja. U želji da crkva što lepše izgleda, naručili su majstora da je celu, unutra i spolja, oslika. Majstor, čovek iz naroda, možda baš iz tog kraja, slikajući crkvu u duši je nosio ta ista polja i mislio na ljude koji tu žive.
Tavanice su ukrašene trakastim ornamentima, bojenim žutom, zelenom, mrkom, plavom i crvenom bojom. Kao zrelo žito, kao trava, kao zemlja, kao nebo i kao sunce. Na kosnicima i direcima, nalaze se ornamenti koji podsećaju na šare sa ćilima. Oltarski prostor je ukrašen, pored trakastih ornamenata, i crvenim bulkama koje cvetaju u zrelom žitu. Donje zone zidova liče na tkane prostirke. Gornje zone zidova neodoljivo podsećaju na tkana platna od kojih su šivene narodne nošnje. Na isti način je crkva i spolja ukrašena, ali bez cvetnih motiva. Ćenarka, ukrasna daska na strehi, izrezbarena je tako da izgleda kao da je jato lasta opasalo crkvu. Nešto dominantnija plava boja, koja je naročito uočljiva spolja, odraz je vremena u kom je crkva nastala. Plava boja, u narodu veoma cenjena i smatrana ''kraljevskom'', do koje se vrlo teško dolazilo, kada je jednom postala narodu pristupačna, rado je i često korišćena.
Kao što za većinu crkava brvnara kažemo da su molitve u gori, crkva brvnara u Mrsaću, tako vedra, puna boja i svetlost je i pesma, i usrdna molitva za pomoravska žitorodna polja.
Radmila Pavićević-Popović, etnolog
Foto: Dalibor Anđelković

PUTOVANJE U GRČKU
Istočni petak u Kakovu

   Našem gradu je pripala velika čast da ove godine bude domaćin slave manastira Kakova u Grčkoj (Metoh Manastira Hilandara)- Istočni petak. Bogonadahnuta ideja da srpski gradovi i opštine budu počasni domaćini slave realizuje se već nekoliko godina. Kraljevčani svake godine učestvuju u proslavljanju, povezujući duhovna zaveštanja Studenice, Žiče (sa svojih stamenih 800 godina) i Hilandara.
UG ,,Prijateljstvo za nova vremena" je primilo slavu u ime opštine Kraljevo 2007. godine sa namerom da je što dostojanstvenije proslavi u duhovnom smislu, budući da se radi o slavi koju slavi ceo naš narod, umivajući se na blagoslovenom izvoru.
Slavski gosti biće predstavnici naše lokalne samouprave, KUD ,,Abrašević" i Crkveni hor ,,Sveti arhiđakon Stefan", a pored građana koji će da prisustvuju bogosluženju, očekuju se i gradonačelnici Maribora, Goražda, BiH, Plužina.
Kako kaže Hadži Momir Bakračević, predsednik Udruženja:
- Posebno nas raduje saznanje da se u radu našeg udruženja vidi ono što i jeste suština njegovog rada: duhovna vekovna potka koja se sažima sa novim vremenima
Na put se kreće 29. aprila ispred crkve Svete Trojice, posle molitve za uspešno putovanje, a povratak u Kraljevo je 4. maja.
Svi zainteresovani za ovo putovanje mogu da se jave Hadži Momiru Bakračeviću na telefon 063/8888808.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

VEK ŠKOLSTVA U UŠĆU - piše Marko Slavković
Đaka sve manje, uspesi sve veći

   • Tokom proteklih sto godina, napredak u školstvu ušćanske opštine bio je tako brz i očigledan da danas može da bude primer mnogim školama u Srbiji. Na početku rada, 1907. godine, škola je imala samo četvororazredno odeljenje, a 1963. imala je 23 odeljenja i 778 učenika, dok je danas u školi 311 učenika i - nekoliko praznih učionica! • Odlični rezultati u svim sverama školskog života i rada

   Da bi priča o nastanku i razvoju školstva u Ušću bila potpuna, neophodno je, naravno, da se, u najkraćem, istaknu i izvesni istorijski podaci. Ne samo da su takvi podaci zanimljivi, već se bez njih, jednostavno, ne bi ni moglo.

GIMNAZIJALAC I SVEŠTENIK PRVI UČITELJI
Krajem januara 1907. godine Opštinski odbor tadašnje opštine Ušće pokrenuo je zvaničan predlog da u ovom mestu otvori osnovnu školu. Ubrzo posle toga, već 3. februara, ministar prosvete je naložio Okružnom školskom odboru u Čačku da donese odluku, kako je zapisano, o izdvajanju škole ušćanske iz sastava studeničke školske opštine. Skoro istovremeno prihvaćena je i ponuda Lazara G. Prokića, trgovca i mehandžije iz Ušća, da o svom trošku podigne zgradu i pokloni je za osnivanje škole. Tako je osnovna škola u Ušću počela da radi 1907. godine sa jednim odeljenjem i sa četiri razreda.
Među prvim učiteljima, tada već Ušćanske škole, pominju se Milan M. Protić, svršeni gimnazijalac, i sveštenik Marko Bačanin. U vreme Prvog svetskog rata škola neredovno radi. Drugo odeljenje u Ušćanskoj školi otvoreno je 1927. godine. Do početka tridesetih godina promenilo se nekoliko učitelja i učiteljica, da bi 1931. došao Miroslav Stefanović, a tri godine kasnije i njegova supruga Radmila. Oni će tu ostati sve do penzionisanja.
U vreme Drugog svetskog rata škola je nekoliko puta prekidala rad i menjala učitelje. Na kraju rata, školska zgrada je imala velika oštećenja, bez učila i biblioteke. I pored toga, od 1954. godine počinje rad peti razred, i škola u narednom periodu postepeno prerasta u osmogodišnju, odnosno potpunu osnovnu školu. Formiranjem osmorazredne škole, i njenim daljim razvojem, iskrsao je i problem nedostatka učioničkog prostora. Na radost naroda i đaka, tri godine kasnije, 1957., vlast obezbeđuje pare i počinje izgradnja nove školske zgrade. Nastavno osoblje i učenici u novoj Školskoj zgradi svečano počinju sa radom 1. septembra 1962. godine.

IME ŠKOLE PO NARODNOM HEROJU
Odlukom Skupštine opštine Ušće, od 22. decembra 1966. godine, škola dobija ime ,,Milun Ivanović,,, u znak sećanja na narodnog heroja. Podsećanja radi, Milun Ivanović se još kao dvanaestogodišnjak u Ušće doselio iz Crne Gore. Već u četrnaestoj godini bio je prinuđen da radi u rudniku kamenog uglja. Kada je počeo Drugi svetski rat, on je sa grupom rudara otišao u Kopaonički partizanski odred, a godinu docnije u Drugu proletersku brigadu. Polovinom maja 1943. godine poginuo je od nemačkih avio bombi. Za narodnog heroja proglašen je krajem novembra 1953. godine. Taj datum se proslavlja kao dan škole.

SUROVA STATISTIKA
Osnovna škola u Ušću, kao matična škola, imala je promenljivu mrežu izdvojenih odeljenja. Konačna mreža ima matičnu školu, kao potpunu osmorazrednu, izdvojeno odeljenje potpune osmorazredne škole u Gokčanici, i četvororazredna izdvojena odeljenja u Tepečima, Loznu, Borovu, Predolama, Popovoj Reci i Polumiru. Škole u Popovoj Reci i Tepečima, nažalost, danas ne rade, jer nema učenika!
- Ako je problem školstva na početku dvadesetog veka bio nedostatak učionica, problem dvadeset prvog veka je nedostatak učenika. Surova je statistika da je početkom školske 2000- 2001. godine upisano 418 učenika, od toga u matičnu školu 336, a na početku školske 2007- 2008. godine upisano 311 đaka, od toga u matičnu školu 269. Za samo sedam godina u učionicama je 107 učenika manje, a četiri učionice su prazne.- naglašava direktor škole, profesor Vukašin Dedović.

OČIGLEDAN NAPREDAK
Direktor Dedović ističe da je poslednjih nekoliko godina, ukupno gledano, dosta urađeno i da je napredak očigledan. Revitalizovana je cela školska zgrada, potpuno je renovirana fiskulturna sala sa svlačinocama, renovirana je kotlarnica, zamenjen je i parni kotao; školsko dvorište je ograđeno, igralište asfaltirano, sa obeleženim terenima za košarku, mali fudbal i odbojku. Napredak je očigledan i kad je u pitanju opremljenost škole školskim nameštajem i nastavnim sredstvima, tako da škola danas ima savremeni kabinet informatike, tehničkog obrazovanja, likovne kulture, stranih jezika, multimedijalnu učionicu i biblioteku sa više od pet hiljada knjiga. U izgradnji je i sportska sala koja će imati veliki značaj i za stanovništvo Ušća.
Što se unutrašnjosti škole tiče, direktor Dedović kaže da je ona urađena veoma pedantno i kreativno, zajedničkim zalaganjem učenika i njihovih nastavnika. Unutrašnjost krase brojne saksije sa cvećem, likovni i literarni radovi, postavka predmeta etno kolekcije...

USPESI I PLANOVI
Dakle, činjenica je da se broj učenika u ušćanskoj školi svake godine smanjuje, ali su uspesi i na individualnom i na kolektivnom planu sve veći. O tome svedoče brojne diplome, medalje i pehari, i to ne samo iz oblasti nastavnog znanja, već i iz sporta.
- Ovi uspesi su rezultat planskog rada svih neposrednih organizatora obrazovno- vaspitnog procesa, a to su tri magistra, dvadest dva profesora, jedanaest nastavnika, četiri učitelja i jedan apsolvent. - predočio nam je Dedović.
Dedović nas uverava da su i za ovu i za narednu školsku godinu planovi i želje neiscrpni. Treba dovršiti dograđivanje dvorišta, zameniti nameštaj u nekim učionicama i kancelarijama, naročito u nastavničkoj zbornici; opremiti kabinet fizike i hemije, dovršiti fiskulturnu salu, opremiti je i staviti u funkciju. Naravno, pojaviće se i nove potrebe, jer ,,škola je kao i kuća, uvek treba nešto dograditi i popraviti.,,
Jednostavno i kratko: želimo da gradimo savremenu školu, stvaralačku, efikasnu i radosnu, koja će svima, bez izuzetka, omogućiti da izraze svoje ambicije i iskažu svoje talente. U tom smislu, ubeđen sam da smo na dobrom putu.- završe su reči direktora Dedovića.



SUTRA U BEOGRADU FINALE KVIZA ZA MLAĐE OSNOVCE - piše Bojana Milosavljević
U završnici ekipa iz ,,Bataljona"

   • Troje učenika četvrtog razreda Osnovne škole ,,Četvrti kraljevački bataljon" (odeljenje učiteljice Milke Proković), u kvizu ,,Kroz vrata znanja do putovanja", u kojem su na početku učestvovale 202 ekipe iz cele države, stiglo u finale ovog nadmetanja, zajedno sa još dve ekipe iz beogradskih škola. Već i ovaj uspeh ući će u anale kraljevačke škole. Pobednicima sleduje sedmodnevno putovanje u Vašington, glavni grad SAD

   Ivana Radovanović, Vukašin Garić i Aleksa Lazović - svi iz prvog odeljenja četvrtog razreda Osnovne škole ,,Četvrti kraljevački bataljon" i učenici Milke Proković - od novembra prošle godine dobrovoljno imaju obavezu više u odnosu na svoje vršnjake iz Kraljeva. Oni su, naime, učesnici kviza ,,Kroz vrata znanja do putovanja", koji već nekoliko godina organizuje Izdavač-ka kuća ,,Klet" iz Beograda zajedno sa svetski poznatim američkim časopisom ,,Nacionalna geografija".
Za poziv na ovaj kviz upućen svim školama u Srbiji, prva se u ,,Bataljonu" zainteresovala učiteljica Proković, porazgovarala sa đacima, a onda je sve išlo lako: prihvaćen je uzbudljiv izazov, šansa za izuzetnu nagradu, a prirodno se nametnulo da ekipu čine Ivana, Vukašin i Aleksa, jer su i kao učenici sjajni (pobednici su, između ostalog, i školskog takmičenja u matematici). Tako je u novembru na startu u Beogradu bilo više od 200 ekipa, a posle prvog kruga u sledeću etapu ušle su samo 54. Mali Kraljevčani osvojili su tek tri poena manje od najvećeg mogućeg broja. Krajem februara, još jedno uspešno putovanje u Beograd, u studio televizije ,,Foks", u kojem se kviz snima. Održano je polufinale kviza u kojem je ostalo devet ekipa. Osmog marta u finalu takmičenja ostaju naši Kraljevčani i protivnici iz dve beogradske škole.
Sutra je, dakle, ta velika završnica najboljih mlađih osnovaca iz Srbije. Učiteljica Milka je, kako i priliči iskusnom i dobrom pedagogu, uzdržana i ne želi da se bavi prognozama. Svojim izabranicima nije nametala nikakve imperative. Ona je samo velika podrška Ivani, Vukašinu i Aleksi. Uostalom, u studiju sedi u publici, sluša, navija i ponekad strepi, ali u sebi.
- Mogu samo da kažem da su radili vredno i marljivo - kaže gđa Proković. - Drugari ih podržavaju. U svakom krugu takmičenja imali smo navijače iz škole, a sutra u Beograd putuje celo odeljenje. Ima i simpatičnih, ali i vrlo napetih situacija. Nije baš ni jednostavno to nastupanje pred TV kamerama, iako je glumac Svetislav Goncić odličan voditelj kviza.
Ivana kaže da je samo u početku imala malo i to ,,pozitivne treme" (,,Trebalo je da kratko i jasno ispričamo nešto o svojoj školi i gradu, pa sam se trudila da to bude što lepše"). Njeni drugari iz ekipe, Vukašin i Aleksa, nisu se opteretili ni najmanjom bojazni. Kažu: ,,Rešili smo da idemo na kviz, pa šta bude da bude. Koliko uradimo." A već do sada su uradili neizmerno mnogo. Kviz ,,Kroz vrata znanja do putovanja" je prilično zahtevan. Sastoji se iz četiri dela: opšta kultura, znanje iz predmeta priroda i društvo, za treći i četvrti razred i - sadržaji iz časopisa ,,Nacionalna geografija Junior". Odabrana trojka iz ,,Bataljona" svakodnevno prelistava uybenike, pročita po dva-tri broja ,,Nacionalne", mame ili neko drugi od ukućana ih preslišavaju, i tako - ,,naoružani" znanjem i hrabrošću sa učiteljicom i drugovima kreću u pobedničke pohode.
Kako su se troje junaka iz ,,Četvrtog kraljevačkog bataljona", bodreni ,,kapitenom" - učiteljicom Milkom Proković, nosili sa protivnicima, videćemo početkom maja, kada će drugi program Radio-televizije Srbije emitovati snimak čitavog ciklusa ovogodišnjeg kviza.
Da je u pitanju najveće takmičenje u znanju za mlađe osnovce u nas, dokaz su i organizator (Izdavačko preduzeće ,,Klet") i ugledni pokrovitelji kviza: Ambasada SAD u Beogradu, Mobilna telefonija Srbije i ,,Biser sir" iz Zrenjanina. Pobedničkoj ekipi i njenom vođi, odnosno učitelju sutra sledi najveća nagrada - sedmodnevni boravak u prestonici SAD, Vašigtonu, jer je u njemu i redakcija časopisa ,,Nacionalna geografija". Organizatori i sponzori nisu izričito kazali šta na poklon sleduje ostalim finalistima, ali to se podrazumeva. U svakom slučaju, naši mali šampioni sutra iz Beograda ne dolaze praznih ruku.



PRVI SRPSKI TURISTIČKI KLASTER
,,Kraljevski odmor”

   Kada se dvadesetak uspešnih državnih preduzeća, organizacija i privatnih preduzetnika kraljevačkog regiona udruže, s ciljem da objedine turističku ponudu, turisti sigurno mogu da računaju na - ,,kraljevski odmor”. Tako je, naime, nazvan i prvi srpski turistički klaster, koji je formiran kako bi se povećao prihod u turizmu i broj zaposlenih i pospešio privredni razvoj opštine Kraljevo sa okolinom.
Ovaj region ima veliki, ali nedovoljno iskorišćen turistički potencijal. Nezagađena sredina, mogućnost za razvoj seoskog turizma, prirodni, istorijski i kulturni resursi - njegove su prednosti.
Učesnici klastera ,,Kraljevski odmor” udružili su se kako bi uticali na poboljšanje kvaliteta ponude i sadržaja, povećanje broja turista, otvaranje novih radnih mesta, efikasnije korišćenje resursa, stvaranje međuregionalne i međusektorske saradnje.
- Cilj klastera nije samo rad na brendiranju ovog kraja, nego čitavog regiona - kaže Aleksandar Pantelić, direktor klastera ,,Kraljevski odmor”. - Želimo da i domaćim i stranim turistima pružimo brojne kvalitetne i raznovrsne sadržaje, ali ne samo u mestu trenutnog boravka. Svi učesnici klastera prepoznali su interes, izgrađena je jasna zajednička vizija, a to i jeste ključ uspešnog razvoja. Nastojimo da utičemo i na lokalne i na republičke institucije kako bi sve bilo spovedeno što uspešnije. Da, na primer, budu doneti regulacioni planovi, da bi ljudi znali u šta mogu da ulažu, gde mogu da grade.
,,Kraljevski odmor” je jedan od deset projekata koje je, nakon Javnog poziva, odabralo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Odeljenje za unapređenje konkurentnosti, koje sprovodi višegodišnji Program za razvoj klastera i sufinansira ih. Prema rečima Zorice Marić, vođe tima za sprovođenje Projekta za podsticaj razvoja klastera u Srbiji, ,,Kraljevski odmor” je jedna izuzetno dobra inicijativa.
- I u ličnom kontaktu, uverili smo se da ljudi okupljeni oko ove ideje imaju entuzijazma, znanja, kritičnu masu resursa i tehnologiju da sprovedu razvojne projekte.
Planovi kraljevačkog klastera, smatra Pantelić, utemeljeni su u potencijalima regije i svako može da nađe interes pristupanjem klasteru - od objedinjene turističke ponude, preko zajedničkog nastupa, do manjih troškova i većeg profita.
- Poverenje je najvažnije - kaže Pantelić. - Klaster opstaje ako postoji poverenje - u ljude koji rade, njihovu stručnost, u ono što imaju da ponude. A uspesima se poverenje vraća.
Klaster ,,Kraljevski odmor” treba da bude deo budućeg velikog klastera Jugozapadne Srbije, koji je predviđen u Strategiji razvoj turizma i u Strategiji regionalnog razvoja Republike Srbije.



POTPISAN SPORAZUM O IZGRADNjI DVA OBJEKTA ZA DNEVNI BORAVAK DECE
Da ne budu odbačena

   U Kraljevu ove godine treba da budu izgrađena dva objekta za dnevni boravak dece, i to dece sa smetnjama u razvoju i dece koja su došla u sukob sa zakonom.
Izgradnju i opremanje objekata finansiraće Ministarstvo za rad i socijalna pitanja (šest miliona dinara), a opština će obezbediti i infrastrukturu. O tome je u utorak potpisan Sporazum između opštine Kraljevo, Ministrstva za rad i socijalna pitanja i Centra za socijalni rad kao konsultanta u ovom poslu. Predstavnice Ministarstva najavile su da će vrlo brzo biti raspisan tender tako da bi objekti bili završeni u građevinskoj sezoni. U svakom od objekata deo dana moći će da provede po 30 dece. Nakon izgradnje i opremanja Ministarstvo će dnevne boravke predati u nadležnost opštine koja je zadužena za njihov rad.
U Kraljevu već postoje prostori za druženje dece sa smetnjama u mentalnom ili fizičkom razvoju. Dnevni boravak za decu koja su došla u sukob sa zakonom biće novina i, kako je rečeno, samo dva takva objekta postoje u Srbiji - u Beogradu i Vojvodini.

Lider nepremostiva prepreka