Izbornom pobedom ka bržem razvoju Kraljeva i Srbije
Dva biračka spiska na glasačkim mestima
Saglasnost na povećanje broja radnika u tri javne ustanove
Hleba, hleba, gospodaru!
Neizvesna budućnost penzionera
Obećanja pljušte, al’ pare ne šušte
Kafanski obračun nastavljen u bolnici
Život sa mobingom na srpski način
Seksi šop i radnje za ulepšavanje
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, američki fudbal, fudbal

KONFERENCIJA ZA NOVINARE KOALICIJE ,,ZA EVROPSKU SRBIJU - BORIS TADIĆ" - piše Slobodan Rajić
Izbornom pobedom ka bržem razvoju Kraljeva i Srbije

   Koalicija ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić", koju čine Demokratska stranka, G 17 PLUS i Srpski pokret obnove, prva je u Kraljevu predala zajedničku izbornu listu za lokalne izbore koji su raspisani za 11. maj ove godine. Odmah po dobijanju rešenja o potvrđivanju izborne liste, u petak, 28. marta, čelnici kraljevačkih opštinskih odbora ove tri političke stranke u MMC ,,Kvart" održali su zajedničku konferenciju za novinare, na kojoj su istakli da očekuju puno poverenje birača i istovremenu pobedu na lokalnim i vanrednim republičkim izborima, čime bi se stvorili preduslovi za brži ekonomski i društveni razvoj Kraljeva i Srbije i njenog puta ka evropskim integracijama.
   Milan Vuković, predsednik OO DS Kraljevo, najpre je zahvalio svim građanima kraljevačke opštine (više od 2.200) koji su svojim potpisima podržali izbornu listu ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" za lokalne izbore i izneo očekivanje da će ,,u daleko većem broju dati poverenje ovoj koaliciji i njenom ponuđenom predizbornom programu na izborima 11. maja 2008. godine, kao i da će tog dana unoć koalicija proslaviti svoju izbornu pobedu".
Mr Jovan Nešović, predsednik OO G 17 PLUS Kraljevo, istakao je da su ,,ljudi koji vode opštinske odbore tri stranke na lokalu pokazali odgovornost i odlučili da naprave jednu veliku, široku pobedničku koaliciju koja će pratiti istovetnu pobedničku koaliciju na republičkom nivou i da onda, uz pomoć Republike i EU, uspešnije rešava probleme u Kraljevu".
   - Važno je i da moramo da se borimo da Srbija ne dođe u samoizolaciju, već da se okrene razvijenim zemljama EU i da nastavi put prema evropskim integracijama. Iz prostog razloga da bi svi u Srbiji živeli bolje. Za nas je važno da država mora da se otvori prema fondovima EU i stranim investitorima, jer moramo da obezbedimo, i u Srbiji i u Kraljevu, više posla za sve i da nam zapošljavanje bude prioritet u narednom periodu. Takođe, moramo više da koristimo fondove države i lokalni budžet da pomognemo ravnomerniji regionalni razvoj i razvoj opštine, odnosno grada Kraljeva, na celoj teritoriji, jer su nam pojedini delovi, posebno ušćansko područje, poprilično nerazvijeni i u naredne četiri godine o tome moramo voditi više rečuna - istakao je Nešović, naglasivši da će koalicija ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić", pobedom na izborima i vladavinom u naredne četiri godine, na oba nivoa, ,,pokazati kako Srbija i grad Kraljevo mogu da idu brzim koracima napred".
   Predsednik OO SPO Kraljevo Mirko Vuković izrazio je takođe zadovoljstvo što je ova koalicija istovetna na republičkom i lokalnom nivou i posebno ukazao na kvalitet jedinstvene izborne liste na lokalu.
   - Želim da kažem da je lista odborničkih kandidata koju smo dostavili našoj Izbornoj komisiji izuzetno kvalitetna. Radi se o ljudima koji su cenjeni, ugledni ljudi u svojim sredinama i očekujemo da će takvi ljudi dobiti široku podršku građana na lokalnim izborima 11. maja. Takođe, ova lista kandidata je jedna vrsta garancije da ćemo u narednom periodu, a mi se nadamo da ćemo postići dobar, rekao bih čak i odličan rezultat, umnogome doprineti donošenju kvalitetnih i adekvatnih skupštinskih odluka, a time i razvoju grada Kraljeva i sredina iz kojih potiču odbornici. Što se SPO tiče, mi smo i do sada bili jedan od inicijatora mnogih aktivnosti na infrastrukturnom uređenju Kraljeva i nadamo se da ćemo sa svojim koalicionim partnerima u ovom trenutku takođe biti jedan od pokretača efikasnog rešavanja svih problema grada i građana Kraljeva - podvukao je Mirko Vuković.
   Odgovarajući na novinarska pitanja, Mirko Vuković je rekao da će, posle završene vezne saobraćajnice i novog paralelnog drumskog mosta na Ibru, uskoro biti puštene u saobraćaj vezne saobraćajnice novom mostu i time ,,učinjen značajan ali nedovoljan pomak” u rasterećenju tranzitnog saobraćaja kroz centar Kraljeva. Glavni cilj je, međutim, da se uz pomoć Republike, u narednom periodu uradi kompletna tzv. ,,severna" kraljevačka obilaznica od Kamidžore do Adrana i Miločaja. Milan Vuković je istakao da će koalicija ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić", donošenjem modernog srednjoročnog plana razvoja grada Kraljeva, takvih godišnjih planova i programa uređenja građevinskog zemljišta, po evropskim uzorima, i njihovom realizacijom u praksi, doprineti da se Kraljevo brže infrastrukturno i privredno razvija, i u gradu i na selu. Pomenuo je i planove za izgradnju javnih garaža i uvođenje ,,pauka" radi smanjenja saobraćajnog kolapsa i naglasio da će od Republike zahtevati da se ovi problemi sistemski rešavaju i da Kraljevo dobije poseban tretman i više sredstava zbog prihvatanja velikog broja izbeglih i raseljenih lica. Mr Jovan Nešović je posebno istakao da će ove godine biti kompletirana industrijska zona ,,Šeovac", da će se infrastrukturno opremiti industrijske zone, posebno pored buduće obilaznice i konkurisati za bescarinsku zonu u Kraljeu, preko već otvorene Regionalne agencije za razvoj, ponuditi domaćim i stranim investitorima besplatne lokacije za otvaranje industrijskih pogona. Naglasio je da će koalicija DS - G 17 PLUS - SPO učiniti sve da Fabrika vagona uspešno posluje i za sobom ,,povuče" brojne manje firme-kooperante, a da se kroz socijalni program i restrukturiranje u ,,Magnohromu” sačuvaju i kroz aukcijsku prodaju ožive ,,zdravi" delovi tog preduzeća. Prema njegovim rečima, cilj svih tih mera biće, da se uz pomoć Republike Srbije i EU, kao i merama Nacionalne službe za zapošljavanje (start-ap krediti, krediti za samozapošljavanje, ,,otpremninom do posla") obezbede nova radna mesta za sadšnjih oko 18.000 nezaposlenih na evidenciji u Kraljevu. Nagovestio je i da će se koalicija DS - G 17 PLUS - SPO izboriti za stvaranje moderne i efikasne poreske i ukupne gradske uprave u Kraljevu.

KOALICIONI SPORAZUM
Predsednici opštinskih odbora DS, G 17 Plus i SPO, odgovarajući na novinarska pitanja, rekli su da su tri stranke potpisale koalicioni sporazum o raspodeli mandata i drugim partnerskim odnosima. Po tom sporazumu, DS je na listi dao 36, G 17 PLUS 18, a SPO 16 kandidata, ali da je u prvom planu predizborna kampanja kroz zajednički izborni štab i da još nije određeno ko su kandidati za buduće čelne opštinske-gradske funkcionere, zbog novog načina njihovog izbora. Naglasili su, međutim, da za sve te funkcije imaju na listi ugledne i sposobne kandidate.

PROGRAMSKE RAZLIKE I RAVNA GORA
Mr Jovan Nešović je istakao da programi tri stranke nisu isti, da su između DS i G 17 PLUS sličnosti velike, a da sa SPO postoje i određene razlike, ali da sve razlike moraju sporazumno da se prevaziđu radi ostvarenja zajedničkog cilja: evropski razvoj Srbije i Kraljeva. Mirko Vuković je u odgovru na novinarsko pitanje rekao da će SPO sigurno izbornu pobedu proslaviti na Ravnoj gori, ali da će mu ,,biti zadovoljstvo da na tu proslavu 12. maja pozove i koalicione partnere iz DS-a i G 17 PLUS, sve građane i novinare".

NAJOZBILJNIJI PROTIVNICI
- Nemamo informaciju da je još neko Izbornoj komisiji u Kraljevu najavio predaju izborne liste osim nas. Mislimo da će biti manji broj predatih lista nego preuzetih obrazaca i manji broj u odnosu na prethodne izbore. Pretpostavljam da će SRS ispuniti potrebne uslove i nju smatramo najozbiljnijim političkim suparnikom, iako je njihova politika retrogradna i vraća nas u prošlost i samoizolaciju. Politički protivnici u Kraljevu biće nam i drugi koji ispune uslove, a mi ćemo sarađivati sa onima koji kao i mi ostave politiku samoizolacije i devedesetih daleko iza nas - odgovorio je na novinarsko pitanje Milan Vuković.

IZ ODELJENJA ZA OPŠTU UPRAVU OPŠTINE KRALJEVO
Dva biračka spiska na glasačkim mestima

   Na predstojećim izborima, 11. maja ove godine, na biračkim mestima postojaće dva posebna biračka spiska - jedan za lokalne i jedan za vranredne parlamentarne izbore. Prema rečima Zage Petrić, načelnika ovog Odeljenja, koje inače vodi poslove biračkog spiska, na biračkom spisku za lokalne izbore biće upisani građani sa biračkim pravom koji imaju PREBIVALIŠTE na teritoriji opštine Kraljevo. Na drugom biračkom spisku, za vanredne parlamentarne izbore, pak, nalaziće se upisani birači sa PREBIVALIŠTEM I BORAVIŠTEM na području opštine Kraljevo, odnosno i privremeno raseljena lica iz stalnog mesta prebivališta koja trenutno borave na području opštine Kraljevo. Drugim rečima, na lokalnim izborima (za odbornike) biračko pravo imaće punoletni građani koji imaju stalno mesto prebivališta u opštini Kraljevo, a na republičkim parlamentarnim izborima (za poslanike) i privremeno raseljena lica koja trenutno borave u opštini Kraljevo (kao što je to bilo na nedavnim predsedničkim izborima). Ti spiskovi će se verovatno razlikovati za oko 10.000 upisanih birača, jer su na prošlim predsedničkim izborima bila upisana 111.323 birača, a na prethodnim lokalnim izborima oko 102.000 birača.
Što se tiče glasanja vojnika, po Zakonu i Uputstvu RIK-a, njihove spiskove Odeljenju za opštu upravu, a zatim i izbornoj komisiji i biračkim odborima na određenim biračkim mestima, dostavlja Ministarstvo odbrane, a za zatvorenike Ministarstvo pravde dostavlja posebne izvode iz biračkog spiska zavodima za izdržavanje zatvorskih kazni na području opštine.
Inače, Zaga Petrić ističe da je Odeljenje za opštu upravu Opštinske uprave Kraljevo i ovog puta obavestila građane opštine i raseljena lica da mogu u određenom roku izvršiti uvid u birački spisak i odgovarajuće izmene i dopune. Pored toga, u smislu ažuriranja biračkih spiskova, zbog toga što još uvek nema formiranog jedinstvenog biračkog spiska na nivou Republike, ovo Odeljenje svakodnevno dobija izveštaje SUP-a o promeni prebivališta i boravišta, odjavljivanju i prijavljivanju adresa birača, kako bi te podatke izmenilo i unelo u birački spisak za područje opštine Kraljevo. Takođe, od Matične službe opštine Kraljevo Odeljenje redovno dobija spiskove lica koja su punoletstvom stekla biračko pravo, a zatim preko SUP-a vrši proveru prebivališta i drugih podataka (iz lične karte) za takva lica - nove birače, koje unosi u birački spisak i o tome ih obaveštava. Takođe, od Matične službe opštine Kraljevo i istih službi u drugim opštinama u Srbiji dobija podatke o preminulim licima koja su imala prebivalište na području opštine Kraljevo i takva lica briše iz biračkih spiskova.
Međutim, i pored toga, u biračkim spiskovima, zbog nepostojanja jedinstvenog biračkog spiska i baze podataka i često komplikovane koordinacije između nadležnih službi i u svakodnevnoj praksi, na svim izborima dešavaju se manji propusti u biračkim spiskovima i njihovim izvodima. Zbog toga Zaga Petrić i ostali zaposleni u Odeljenju za opštu upravu, koje vodi birački spisak za opštinu Kraljevo, apeluju na građane da uvidom u birački spisak, uz ličnu kartu, provere da li su upisani (ili brisani), da li su im pojedini podaci tačno uneti ili ih treba menjati i na taj način doprinesu da birački spiskovi što je moguće više budu potpuni i precizni, a time i na pravi način ostvare svoje biračko pravo.
Prema izbornom zakonu, birački spisak se zaključuje do 25. aprila 2008. godine u ponoć, a posle tog roka promene se mogu izvršiti samo sudskim putem.

OBAVEŠTENJA O UVIDU U BIRAČKI SPISAK
Odeljenje za opštu upravu Opštinske uprave u Kraljevu objavilo je i dva obaveštenja o uvidu u birački spisak: jedno za lokalne (odborničke) izbore i drugo za vanredne parlamentarne (poslaničke) izbore, raspisane za 11. maj 2008. godine.
U tim ,,proglasima" Odeljenje za opštu upravu ,,obaveštava građane opštine Kraljevo i lica koja su privremeno odseljena iz stalnog mesta boravka (raseljena lica) da je birački spisak izložen na uvid u zgradi opštine Kraljevo, soba 109 - prvi sprat, a izvodi iz biračkog spiska u mesnim kancelarijama na području opštine Kraljevo.
Uvid u birački spisak, uz ličnu kartu, građani mogu da izvrše u periodu od 14.03.2008. do 25.04.2008. godine do 24 sata, kada se birački spisak zaključuje, svakog radnog dana i subotom od 7 do 15 časova.
U ovom periodu građani, uz ličnu kartu, mogu Odeljenju za opštu upravu podneti zahtev za upis ili brisanje birača iz biračkog spiska ili izmenu, ispravku ili dopunu podataka u biračkom spisku.
Posle zaključenja biračkog spiska zahtev za promene u biračkom spisku građani mogu podneti samo Opštinskom sudu i na osnovu odluke nadležnog suda promene mogu biti izvršene najkasnije 48 sati do dana određenog za održavanje izbora".

ČEKANJE ZBOG REDOSLEDA?
Zoran Tucaković, sekretar Opštinske izborne komisije, kaže da je do sada obrasce za kandidaturu preuzeo veći broj predstavnika stranaka i grupa građana i da to i dalje čine, ali da još nema najava da će one skoro biti podnete komisiji. Razlog su, pre svega, strogi i komplikovani kriterijumi kandidovanja. Međutim, nezvanično, jedan od razloga je i što pojedine političke stranke i koalicije čekaju da izborne liste za lokalne izbore podnesu po redosledu kojim su one podnete RIK-u za vanredne republičke izbore, kako bi taj redosled bio isti na oba glasačka listića i biračima bilo lakše da ih prepoznaju i glasaju za njih.

IZ IZBORNE KOMISIJE OPŠTINE KRALJEVO
Strogi kriterijumi

   Prema članu 18. novog Zakona o lokalnim izborima, ,,kandidate za odbornike mogu da predlažu, posebno ili zajedno, političke stranke, koalicije i druge političke organizacije, kao i grupe građana čije izborne liste svojim potpisima podrži najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi", s tim što ,,predlagač mora na listi da ima najmanje jednu trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira" i 30 odsto ,,kandidata manje zastupljenog pola". Prema rečima Zorana Tucakovića, sekretara Izborne komisije opštine Kraljevo, to znači da, pošto Skupština opštine Kraljevo ima ukupno 70 odbornika, svaki predlagač mora na predatoj listi da ima najmanje 24 a najviše 70 predloženih kandidata i da njegovu listu svojim sudski overenim potpisima i posebnim potpisanim izjavama podrži najmanje 720, a najviše 2.100 birača sa područja opštine Kraljevo. Koalicija ,,Za evriopsku Srbiju - Boris Tadić" tako je komisiji podnela listu kandidata za svih 70 odbornika, sa ukupno 2.245 birača koji je overenim izjavama i potpisima podržavaju. Bitno je i da ,,jedno lice može biti kandidat za odbornika samo na jednoj izbornoj listi", a ,,birač može da potpisom podrži samo jednu izbornu listu". Pored toga, grupu građana, kao predlagača, mora da čini najmanje deset punoletnih građana sa područja opštine, a ne najmanje jedan kao što je to bilo ranije, a uz naziv takve liste podnosilac određuje bližu oznaku i u njega može uključiti ime i prezime lica koje grupa građana odredi kao nosioca liste. Lice koje je određeno kao nosilac liste može biti kandidat za odbornika.
   Zakonom je regulisano da se ,,izborna lista dostavlja izbornoj komisiji najkasnije 15 dana pre dana određenog za održavanje izbora", odnosno najkasnije do 25. aprila u ponoć. Takođe, podnosilac izborne liste može povući listu kandidata najdocnije do dana utvrđivanja zbirne izborne liste i time gubi sva prava vezana za izbore. Izborna komisija proglašava izbornu listu odmah po prijemu liste i propisane dokumentacije, a najkasnije u roku od 24 časa od njenog prijema.
   Redosled izbornih lista, sa imenima kandidata, na zbirnoj izbornoj listi utvrđuje se prema redosledu njihovog proglašavanja, objavljuje je na propisani način, a svaki podnosilac liste ima pravo da u roku od 48 sati od dana objavljivanja zbirne izborne liste izvrši, preko lica koje ovlasti, uvid u sve podnete izborne liste i uz njih podnetu dokumentaciju.

ODLUKA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO
Nova Izborna komisija opštine Kraljevo

   Skupština opštine Kraljevo, na 30. sednici, održanoj 26. marta, imenovala je, na predlog odborničkih grupa (osim za sekretara i zamenika sekretara), Izbornu komisiju opštine Kraljevo koja će sprovesti i naredne lokalne i vanredne parlamentarne (republičke) izbore u kraljevačkoj opštini. Pored predsednika i seketara i njihovih zamenika Komisija ima i po 11 članova i zamenika članova (ukupno 26 lica).
   Za predsednika Izborne komisije imenovan je Miroslav Milićević, dipl. pravnik iz Kraljeva (predlog OG DSS-a) i za zamenika predsednika Dragan Bogdanović, dipl. pravnik iz Kraljeva (OG DS), za sekretara Zoran Tucaković i za zamenika sekretara Komisije Miloje Kundović. U Izbornu komisiju imenovani su i: za člana Radovan Čolović (OG DS) i za zamenika člana Jasmina Trivun (OG DS), za člana Saša Pantelić (OG DS) i za zamenika člana Zoran Vuksanović (OG DSS), za člana Miloš Rakić (OG DSS) i za zamenika člana Dejan Ćajić (OG DSS), za člana Dragana Femić (OG SPO) i za zamenika Milan Vukadinović (OG SPO), za člana Miloš Korać (OG SPO) i za zamenika Jelena Brestovac (OG SPO), za člana Dejan Marković (OG G 17 PLUS) i za zamenika člana Danijela Mikić (OG G 17 PLUS), za člana Dragana Bojović (OG G 17 PLUS) i za zamenika člana Vesna Zlatojević (OG G 17 PLUS), za člana Aleksandar Ilić ( OG NS i samostalni odbornici "Složno za Kraljevo") i za zamenika člana Silvije Jović (OG NS i samostalni odbornici "Složno za Kraljevo"), za člana Milica Zucović (OG SPS) i za zamenika člana Dragan Vulić (OG SPS), za člana Dušica Jovanović (OG "Pokret za Kraljevo") i za zamenika člana Mirko Avramović (OG "Pokret za Kraljevo"), za člana Milan Tufegdžić (OG DHSS) i za zamenika člana Danijela Gunjić (OG DHSS).

ODRŽANA SEDNICA OPŠTINSKOG VEĆA KRALJEVO - piše Elizabeta Todorović
Saglasnost na povećanje broja radnika u tri javne ustanove

   • Novom sistematizacijom broj zaposlenih u Turističkoj organizaciji povećava se za jedan, u Kulturnom centru ,,Ribnica” za dva, a u Zavodu za zaštitu spomenika kulture za pet • Data saglasnost i na povećanje cena lokalnog javnog prevoza u proseku za 8,79 odsto • Ponovljen zahtev Direkciji ,,Kraljevo" da izmesti dečje automobilčiće sa centralnog gradskog trga na odgovarajuću lokaciju

   Na sednici Opštinskog veća, održanoj početkom ove sedmice, data je saglasnost na nove pravilnike o sistematizaciji radnih mesta u tri javne ustanove čiji je osnivač opština Kraljevo. Članovi Opštinskog veća, donošenjem ovakve odluke, saglasili su se da se broj zaposlenih u Turističkoj organizaciji Kraljevo poveća za jedan, u Kulturnom centru ,,Ribnica" za dva i u Zavodu za zaštitu spomenika kulture za pet. U Turističkoj organizaciji Kraljevo i Kulturnom centru ,,Ribnica", kako je obrazloženo, broj zaposlenih se povećava zbog proširenja delatnosti, dok će novom sistematizacijom radnih mesta u Zavodu za zaštitu spomenika kulture biti delimično usklađeno stvarno stanje broja zaposlenih sa pravnom regulativom.
Opštinsko veće je dalo saglasnost i na povećanje tarifa prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju na teritoriji opštine Kraljevo u proseku za 8,79 odsto. U obrazloženju odluke navodi se da je poslednja promena cena ovih usluga bila 5. jula 2006. godine i da je sadašnje predloženo povećanje znatno niže od rasta troškova koji utiču na cenu prevoza i poslovanja autoprevoznih preduzeća, pre svega cene goriva.
Prema usvojenom izveštaju Zavoda za javno zdravlje, voda iz gradskog vodovoda u Kraljevu u januaru ove godine bila je bakteriološki i hemijski ispravna. Što se, pak, vazduha tiče, čađi je tokom pet dana u ovom mesecu bilo više od graničnih vrednosti emisije na mernom mestu kod samog Zavoda i tri dana na mernom mestu u Ribnici, što je, kako je rečeno, uobičajeno zbog niskih temperatura i povećanog korišćenja uglja i drva za grejanje.
Članovi Opštinskog veća ponovili su zahtev Direkciji za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo" da iznađe najpovoljnije rešenje za izmeštanje dečjih automobilčića sa glavnog gradskog trga na prigodniju, odgovarajuću lokaciju, a kao mogući novi prostor za ovu vrstu zabave dece pomenuta je slobodna površina iza Doma društvenih organizacija u Kraljevu.

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
NATO

   U senci današnjeg dolaska Džordža Buša u Zagreb, i sutrašnjeg njegovog istorijskog javnog istupa i obraćanja hrvatskoj naciji sa Trga bana Jelačića, u Srbiji se povela rasprava o učešću, naravno, po proverenom srpskom obrascu predizbodnog podmetanja, naših elitnih jedinica u okviru NATO-a i Partnerstva za mir u Avganistanu i Iraku, e kako bismo se dodvorili njima i na mala vrata ušli u porodicu NATO, bez koje nema svetskog mira, a vele jedni i Kosova u sastavu Srbije. Inače, organizacija NATO je ista ona koja je po Srbe zlopamteće ’99. u jeku besomučnog i ekstremno patološkog bombardovanja, u objektivnom trenutku nesvrsishodnosti postojanja i razumljivog raspadanja, obeležila pola veka postojanja, a koju je, istine radi, na umoru objedinio i obnovio i do smisla i svrhe njenog postojanja kao apokaliptičnog feniksa uzdigao upravo naš čovek - Sloba Milošević, prepuštajući vlastitu državu i svoju naciju besomučnom bombardovanju i kolapsičnom svekolikom uništenju.
U kakofoniji i galimatijasu dnevnopotrebnih argumenata uoči majskih izbora, i demokrate i Koštuničini previđaju da je u Srbiju aber o neophodnosti učešća srpskih vojnika u tzv. međunarodnim misijama doneo pre ravno pet godina Zoki Živković, po povratku iz višednevne posete Americi. Tek da se podsetimo. Istine radi.
Upravo zbog bombardovanja logično je što se Srbija u vojnom pogledu odlučila za neutralnost, ali ne ide mi u mozak da jurimo u Evropu koju gradi najviše zemalja koje su nas raketirale, a ostali davali logističku podršku. Zato je, jelte, silogistički zaključak da valja i prema Evropskoj uniji da zauzmemo stav neutralnosti. Dok se oni, jelte, ne promene.
Srpska elita tradicionalno nema državotvornu viziju, što je kulminiralo padom Berlinskog zida, a posledica takve kratkovide dioptrije naša su sadašnjost evo dve decenije.
Tekovina Prvog svetskog rata jesu raspad četiri evropska carstva, kraće radno vreme i veća prava žena. Tekovine Drugog svetskog rata su raspad kolonijalnog sistema i još bolji uslova rada. Žene su postale opuštenije, pošto je desetkovana muška populacija. Posle su kao izgovor, a logična posledica, došle ’60, hipi pokret i feministički pokreti, mada to nema veze sa pomenutim tekovinama. A podsetimo, Amerika je svoj ulazak u rat uslovila raskidom sa kolonijalizmom Britaniju i Čerčila, naravno tek pošto je tamošnja industrija ispunila ugovorene obaveze i isporuke prema Hitleru.
Tekovine hladnog rata su pad Berlinskog zida i ujedinjenje Nemačke, te mirni raspad Varšavskog ugovora i Sovjetskog Saveza i krvavi kolaps SFRJ. Radno vreme, zarade, prava zaposlenih i žena su marginalizovani, a prioritet je dat pravima kučića i, po srpski rečeno, pederima oba pola. Istina, pušenje se proteruje u ilegalu, ali je konzumacija lakih droga na ivici zakonske tolerancije.
Nova faza planetarnog sukoba, sa nepredvidljivim tekovinama, započela je bombardovanjem Srbije, iračkim ratom i Avganistanom, produžena Kosovom, i sa neizvesnom spiralom događaja.
I da se vratimo na suštinu: kakve to ima veze sa NATO-m i Evropskom unijom?
Hoću da kažem da će, sa ovakvom političkom i intelektualnom elitom, Srbija u NATO i Evropsku uniju da uđe jednog lepog dana, naravno poslednja, i u trenutku kada bude predsedavala EU, a Generalna skupština NATO-a se održavala u Karađorđevu, a obe organizacije pred raspadom i kada će Solana na TV-u da kaže da je obavio svoj zadatak i da NATO i EU više ne postoje. Srbija će tada biti jedina koja će braniti evropske vrednosti (od Evrope u razlazu), insistiraće na neophodnosti globalnog vojnog kišobrana i ponudiće kamaru projekata za evropske investicione fondove. Miloševićevski sindrom kasnog paljenja i delanja ovde je konstanta.

ĆOŠAK - piše Alen Knežević
Drž lopova!

   Mojoj sreći nema kraja od trenutka kada su političari počeli da iznose svoje ,,socijalne karte". Nije potrebno mnogo pameti da utvrdite da su u pitanju prave štediše. Svi su, koliko sam čuo, skupili ušteđevinu od oko 50.000 evra. Nakon prozivki radikala da imaju račune sa po nekoliko miliona evra, ova cifra zvuči krajnje skromno. Šta će, grdni, nije se moglo više.
Koliko je javnost upoznata, svi su na ovaj ili onaj način državni činovnici tj. žive od plata. Je li, bre, pa kolike su im te plate ako su uspeli da sklone na stranu 50.000, a da su pri tom kupovali hleb, mleko, jogurt, plaćali grejanje, struju? Ako niste znali, i političari su živi ljudi, i oni jedu, piju i… Kako čujemo, svi su kupili stanove, imaju automobile, letuju, zimuju. Suma od pedesetak hiljada i nije baš realna, valjda nešto koštaju ti stanovi i automobili, ili su ih dobili na poklon od tetke iz Amerike.
Mirno spavam od kada znam da su svi zbrinuti. Ne daj Bože da se potucaju od nemila do nedraga, kao npr. ,,Magnohromci”. Dakle, svi redom mogu da sjašu sa vlasti i budu sigurni da im dečica neće cvrčati kod kuće. Malo sam se zabrinuo nakon polednjeg poskupljenja struje i goriva. ’Ajd, na struji može i da se prištedi, savest se npr. ne da oprati, ali gorivo ih ubi. Običan svet nema pojma koliko se oni bave vozanjem. Te vozaj ovamo, te vozaj onamo. Muka živa… Mogao bih da se sprdam na ovu temu letnji dan do podne, da stvar nije potpuno ozbiljna. Koliko godina rada je potrebno npr. službeniku ili radniku da uštedi 50.000 evra? Oni su do tih suma došli za nepunih deset godina. Sumnjam da su pojedini političari jeli mast i ’leba da bi prištedeli svaki dinar, a potpuno sam siguran da celi redni vek većine Srba nije dovoljan da se ušteka 50 soma.
Malo je falilo da me uvere u svoju skromnost.
Oni ,,pošteni", što su isprozivali ove ,,nepoštene", za sada ćute. Logično bi bilo da su prvi izneli svoje socijalne karte na sto. Ispostavilo bi se vrlo brzo da ni njima nije tako loše. Za pojedine sam siguran da nemaju ni dana radnog staža, ako politiku ne računamo kao ozbiljan posao. Baš me zanima šta pišu na nekom od formulara u kojem postoji rubrika ,,zanimanje". Političar?
Dobili smo još jednu zanimaciju za narod. Prepričava se imovinsko stanje vrhuške po komšiluku uz klot pasulj. Hleba i igara! Ako igre nema, izmisli je, daj dečici predizborne klikere i mirna Srbija.
Mnogi su se upecali na foru. Na sreću, postoje i oni kojima je prozivanje i odgovaranje na prozivke krajnje degutantno. Zaljubljeni u sopstveno postojanje oni nemaju pojma kako živi prosečni svet. Ako su oni prosek, kako sebe uveliko predstavljaju, onda je 98 odsto Srba beda.

U SLICI I REČI
Banderaška ulica

   Žitelji Ulice Mirko Luković ne mogu da se pohvale da je njihova ulica najduža ili najlepša u Kraljevu, ali svakako mogu da budu uvereni da je njihova, iako duga svega nešto manje od 150 metara, u vrhu liste opštinskih ulica po broju bandera po glavi stanovnika i dužinskom metru ulice. Naime, u ovoj ulici bez drvoreda i ijednog uličnog drveta (!?), uspešno ,,uspevaju” bandere. U ulici dugoj svega stopedesetak metara izbrojali smo 29 bandera, elektro, telefonskih, za kablovsku televiziju i ,,neidentifikovanih”, ali i nekoliko banderskih panjeva. U proseku, dakle, bandera na svakih pet metara!
Žitelji kažu da je banderaška navala na ulicu izražena u proleće i jesen, da različite grupe radnika dolaze i bandere postavljaju i u grupi po nekoliko, u ,,žbunove”, da često i menjaju bandere tako što zatvore ulaz u garažu ili dvorište, iskopaju rupu za novu, a staru jednostavno pri zemlji preseku i ,,panj” tako ostave.
   U gornjem delu ulice bandera je toliko da kablovi vise na svega 3-4 metra od zemlje, stvorena je prava mreža od kablova da su i vrapci starosedeoci zbunjeni kako i kuda da lete, a naročito lastavice, čiji se povratak u ova dva dana očekuje.

RADNICI “MAGNOHROMA” TRAŽEĆI PRAVDU BLIOKIRALI NEMANJINU ULICU U BEOGRADU - piše Dragan Vukićević
Hleba, hleba, gospodaru!

   • Dogovoreno je da se u četvrtak (juče) na sednici Vlade donese odluka o isplati 4,5 miliona evra (oko 450 miliona dinara), koliko iznose neisplaćene zarade za proteklih 14 meseci. Ukoliko Vlada usvoji takav stav, radnicima bi zarade bile isplaćene u tri “rate”, 20. aprila prva, druga u sedmici pre majskih izbora (9. maj) i treća 2. juna. Svakom zaposlenom duguje se u proseku od 150 do 250.000 dinara. Delegaciju vatrostalaca saslušao savetnik premijera Koštunice Slobodan Lalović

   Problemi oko 2.200 radnika ,,Magnohroma”, nastali posle neuspešne privatizacije pre skoro dve godine, protestnim okupljanjem u Nemanjinoj ulici u Beogradu u utorak su preneti na pravu adresu - Vladi Srbije. Predstavnike oko 1.250 radnika, koliko je u 24 autobusa u utorak zorom iz Kraljeva otišlo put Beograda, primio je i sa njima razgovarao oko tri sata savetnik premijera Vojislava Koštunice Slobodan Lalović. Dogovoreno je da se u četvrtak (juče) na sednici Vlade donese odluka o isplati 4,5 miliona evra (oko 450 miliona dinara), koliko iznose neisplaćene zarade za proteklih 14 meseci. Ukoliko Vlada usvoji takav stav, radnicima bi zarade bile isplaćene u tri ,,rate” - 20. aprila prva, druga u sedmici pre majskih izbora (9. maj) i treća 2. juna. Svakom zaposlenom duguje se u proseku od 150 do 250.000 dinara.
Da podsetimo, posle raskida privatizacionog ugovora s britanskom firmom ,,Global stil”, kapije preduzeća su zaključane, a pretpostavlja se da je sada već bivši vlasnik ostvario dug od oko 25 miliona evra.
U međuvremenu, radnike ,,Magnohroma” obišli su, najpre uoči drugog kruga predsedničkih izbora, potpredsednik Vlade Božidar Đelić, a nedavno i Vladan Batić, obojica iz svoga ugla nudeći moguća rešenja za propadajući ,,Magnohrom”.
Đelić je tada obećao da se do kraja januara imenuje rukovodstvo (direktor u upravni odbor) uz prethodnu izmenu osnivačkog akta, da se do 15. februara obavi godišnji popis imovine i sredstava preduzeća, da se do 29. februara uradi završni račun za 2007. godinu, plan proizvodnje za 2008. godinu, nova sistematizacija na osnovu plana proizvodnje i socijalni program za višak radnika po novoj sistematizaciji.
Zatim, za 123 radnika kojima je nepovezan radni staž, prema podacima koje su saopštili predstavnici sindikata, da poslovodstvo preduzeća pripremi podatke koje će dostaviti Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, koje će, pak, ispuniti obaveze kako bi se ti radnici penzionisali. Takođe je dogovoreno da će po ispunjenju preuzetih obaveza predstavnika ,,Magnohroma”, u prvoj sedmici marta delegacija Vlade Srbije posetiti ,,Magnohrom” kako bi se sa poslovodstvom i sindikatima dogovorila o daljim koracima u rešavanju problema preduzeća.
Umeđuvremenu su radnici ,,Magnohroma” svakodnevno odlazili u protestne šetnje od ,,Magnohroma” do zgrade Skupštine opštine, da bi 17. marta prvi put organzovano otišli i Beograd, ispred zgrade Vlade Srbije. Tada im je obećan socijalna pomoć od po 5.000 dinara.
- Mi smo se odrekli pripadajućeg iznosa bankarske kamate za glavnicu duga - kaže za ,,Ibarske novosti” sekretar Odbora za zaštitu imovine ,,Magnohroma” Milivoje Jakovljević po povratku u Kraljevo ove srede. - I to nije velika svota, jer samo da podsetim da je Vlada već izdvojila 25 miliona evra za rezerviste koji su tražili isplatu ratnih dnevnica, i oni su svoje pare dobili odmah, a mi svoje tek sada. Ono od čega strahujemo jeste jedino da u četvrtak (juče, prim. D. V.) ne dođe do preglasavanja u Vladi i da mi postanemo žrtve nečijeg političkog potkusurivanja, mada me brine izjava potpredsednika Vlade Bižidara Đelića od utorka uveče na jednoj od televizija da on nije učestvovao u prodaji ,,Magnohroma”. Mi njega i ne okrivljujemo za lošu procenu pri privatizaciji ,,Magnohroma”, ali smatramo da je krajnje licemerno što su radnicima nedavno dali po 15.000 dinara, budući da je poznato da nam se duguje 14 zarada, i pitanje je šta su radnici mogli uopšte da urade sa ,,tolikim” parama.
Jakovljević ističe da u Beogradu nisu razgovarali sa premijerom, ali zaključuje da je premijer bio u toku sve vreme razgovora, budući da je sastanak Lalović napuštao nekoliko puta i pretpostavlja da se tada konsultovao sa Koštunicom.
Već u sredu Odbor je uputio molbu svim ministrima pojedinačno, a posebno premijeru Koštunci, da na sednici Vlade ne bude opstrukcije i da se usvoji odluka o isplati zaostalog duga radnicima ,,Magnohroma”. Od potpredsednika Đelića zatraženo je da ispuni obećanje koje je dao radnicima uoči drugog kruga predsedničkih izbora, a od ministra Mlađana Dinkića takođe je zatraženo da podrži radnike, pogotovo što su odustali od zahteva da im se isplate i odgovarajuće kamate, koje, prema rečima Jakovljevića, znatno premašuju iznos osnovnog potraživanja.
- Mi smo se odrekli tih kamata, pristali smo na određene rokove i tražimo od svih da te rokove ispoštuju - kaže Jakoviljević. - Pojedinačni iznos prema radnicima nije veliki, pogotovo ako se uzme u obzir kolika su dugovanja svakoga od nas u ovom periodu javnim preduzećima, tako da će ta sredstva praktično već za kekoliko dana da budu opet vraćena državi.
Za četvrtak (juče, posle zaključenja ovog broja ,,IN”-a) zakazano je okupljanje radnika na Trgu Jovana Sarića u Kraljevu, a predstavnici Odbora za zaštitu imovine ,,Magnohroma” biće i u Beogradu.
- Da se uverimo da li i ko ima toliko smelosti i bezobrazluka da glasa protiv ovoga što je sasvim normalno i što ima legalnu podlogu - ogorčeno kaže Jakovljević.
Na novinarsku opasku da ministri Vlade u ostavci ,,očima ne mogu da se vide”, Jakovljević kaže da je Vlada razradila mehanizme odlučivanja, da metodologija zasedanja njih ne interesuje i da očekuje pozitivan odgovor, jer vatrostalci odbijaju da probleme rešavaju na ulici, izvan institucija sistema u koji, još, imaju poverenje.
- U utorak smo upozorili da mi u institucije verujemo, ali da od ulice ne bežimo, jer nemamo šta da izgubimo. Izgubili smo posao, ostali bez plata, izgubili smo zdravlje, izgubili dostojanstvo, sve smo izgubili... - ogorčen je Jakovljević.
Osim o naplati zaostalog duga za zarade, delegacija radnika razgovarala je u Vladi Srbije i o budućnosti ,,Magnohroma”, kao i budućnosti svih zaposlenih.
- Mi smo u Beogradu bili jasni i rekli smo: ako ove dugove regulišete, uz našu dobru volju da odustanemo od naplate kamata, otvara se mogućnost razgovora o sprovođenja socijalnog progarama - objašnjava Jakovljević. - A bez regulisanih dugova prema nama, ,,Magnohrom” odlazi u stečaj, što je najverovatnije i bila zamisao nekoga u Vladi, da se naši problemi prolongiraju do izbora i da neka buduća vlast proglasi stečaj i da se radnici upute na ulicu i službu zapošljavanja, bez regulisanja naših potraživanja i bez socijalnog programa, a ,,Magnohrom” bi nekome bio poklonjen, jer sve ovo nije rađeno slučajno. Mi imamo osnova tako da zaključujemo, jer smo Vladu i Agenciju za privatizavciju na vreme uzalud upozoravali o svemu i tražili smo da u fabriku uđe i Uprava za borbu protiv organzovanog kriminala, koja se na naš poziv nije oglasla.
U četvrtak (juče), radnici ,,Magnohroma” odluku Vlade Srbije dočekali su ispred zgrade SO Kraljevo, ali i ispred zgrade Vlade Srbije u Bogradu, i od stava Vlade zavisiće naredni koraci obespravljenih i pokradenih vatrostalaca.

SINDIKALNI LIDERI OSTALI KOD KUĆE
Zanimljivo je da u akcijama Odbora za zaštitu imovine ,,Magnohroma” ne učestvuju tri reprezentativna sindikata, čiji predstavnici nisu ni u utorak putovali sa radnicima u Beograd.
- Sindikati su imali priliku mnogo pre nego što smo se mi organizovali na ovakav način da reše ove naše zajedničke probleme i radnici su mnogo od njih očekivali - objašnjava Jakovljević. - Nas sada uopšte ne interesuje da li su oni bili i od koga izloženi pritisku, Odbor je spoj odgovornih i poštenih ljudi koji nikoga od zaposlenih ni na jedan način ne dele. Nas je ujedinila ista muka, problemi su zajednički. To nas je i ujedinilo i radnici imaju puno poverenja u ono što radimo, jer mi smo zapostavili i svoje zdravlje i porodice. A sindikati neka rade na svoj način. Uostalom, imali su šansu da se pokažu.

BOŽE, TITA NAM VRATI...
Na protestni skup u Beograd u utorak je iz Kraljeva u 24 autobusa otputovalo tačno 1.247 radnika ,,Magnohroma”. Niko iz opštnske vlasti ili lokalnih odbora stranaka iz Kraljeva nije bio u autobusima. Opštinska organizacija Crvenog krsta (kese prenosila lično i predsednica OO Crvenog krsta Mirjana Lišanin) obezbedila je lanč-pakete, a ,,Odmenjska voda” po bocu ,,odmenjske” svakom ,,putniku”.
U Beogradu su vatrostalci skandirali ,,Lopovi, izlazite napolje”, ,,Gladni smo”, ,,Hoćemo hleba”... a na više desetina istaknutih transparenata pisalo je i: ,,Ne idemo odavde bez para”, ,,Hleba, hleba, gospodaru...”, ,,Koštunice i Bubalo, odlazite”, ,,I Kraljevo je Srbija”, ,,Robovi smo lopovskog sistema”, ,,O, Bože, Tita nam vrati, da ove lopove za glavu skrati”...

SAMOSTALNI SINDIKAT O PRVOMAJSKOM PROTESTU U BEOGRADU - piše Dragan Vukićević
Neizvesna budućnost penzionera

   • Prosečna penzija u Republici Srbiji, od 72,99 odsto prosečne zarade koliko je iznosila 2002. godine, u novembru prošle godine svedena je na alarmantna 52 odsto. Oko 58 odsto penzionera u Srbiji prošle godine primilo iznose ispod proseka republičke penzije

   Prema zvaničnim statističkim podacima, prosečna penzija u Republici Srbiji, od 72,99 odsto prosečne zarade koliko je iznosila 2002. godine, u novembru prošle godine svedena je na alarmantna 52 odsto prosečne republičke zarade. U Veću Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) u Kraljevu upozoravaju da penzije ne bi trebalo da se usklađuju sa zakašnjenjem, odnosno svakih šest meseci, već da bi trebalo da se usklađuju i pre isteka tog roka, tačnije od prvog narednog meseca u odnosu na mesec kada je došlo do pada učešća penzija u prosečnoj zaradi.
- Izmena načina i dinamike usklađivanja penzija sa prosečnom zaradom odnosno postepeni prelaz na usklađivanje penzija isključivo sa kretanjem trškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, dva puta godišnje od 2009. godine, što će se negativno odraziti na materijalni položaj penzionera - ističe predsednik Veća SSSS Desimir Mionić. - Imajući u vidu da je rast troškova života zanemarljiv, pošto u njegov obračun ulaze proizvodi koji penzioneri retko ili gotovo uopšte ne kupuju (kompjuteri, bela tehnika), jasno je da, ukoliko se krene na usklađivanje penzija po osnovu rasta troškova života, penzionere očekuju još veća beda i siromaštvo.
Prema njegovim rečima, penzonere očekuje još veća neizvesnost, jer je prediviđeno da prestane važenje zaštitne odredbe po kojoj isplaćene penzije ne mogu biti manje od 60 odsto od iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritorije Srbije, zatim prestanak važenja zaštitne odredbe od 2011. godine, po kojoj najniži iznos penzije ne može biti manji od 25 odsto prosečne zarade, a posebno ukazuje na postojanje odredbi u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakonu o Akcijskom fondu i Zakonu o privatizaciji, kojima nije na adekvatan način rešeno pitanje imovine Fonda penzijskog i invalidsog osiguranja.
Imajući u vidu nepovoljan odnos zmeđu broja zaposlenih i broja korisnika penzija, kao i da veliki broj penzionera čija je penzija niža od prosečno isplaćene penzije (u 2007. godini oko 58 odsto penzionera), jasno je da je budućnost penzionera neizvesna. Mionić ističe da je slika još kompleksnija imajući u vidu da su prošle godine penzije u proseku povećane svega za 1.105 dinara, što je poražavajuće s obzirom na rast cena osnovnih žvotnih namirnica i drugih proizvoda i usluga.
- Statistika, a i praksa pokazuju da je materijalno-socijalni položaj penzionera ispod kritične tačke koje su regulisane zakonom - konstatuje Desimir Mionić. - Kao predsednik Veća ukazujem na činjenicu da naši sugrađani koji su svoje pravo ostvarili mukotrpnim radom i zasluženo otišli u penziju, sa penzijama kakve su danas ne mogu da sastave kraj sa krajem. Ovo može imati i dalekosežne posledice, jer svi mladi koji rade ili traže posao, videvši kakvu su sudbinu doživeli njihovi roditelji, postavljaju opravdano pitanje sebi kakav odnos treba da imaju prema radu, jer je više nego očigledno da će, ukoliko se ne izmene odredbe Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, pre svega u delu usklađivanja penzija, naša generacija mladih imati nedefinisan pristup radu i izvršavanju radnih obaveza. S obzirom na to da se 1. maja održavaju protesti sa sloganom tipičnim za penzionere - ,,Šta to ’ždere’ penzionere”, pruža se mogućnost da i penzioneri svojim prisustvom ovim protestima jasno daju do znanja da nisu zadovoljni svojim statusom u društvu i da sa punim pravom još jednom kažu da kroz minuli rad ovakav odnos društva i status nisu zaslužili.

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA
Poziv licima iz dijaspore

   Regionalna privredna komora Kraljevo poziva građane sa teritorije Raškog i Moravičkog okruga, koji su se vratili na teritorije opština Raškog i Moravičkog okruga nakon rada u inostranstvu, a vlasnici su preduzeća ili radnji, da uzmu aktivno učešće u projektu ,,Izrada baze podataka privrednih subjekata osnovanih kapitalom lica iz dijaspore na teritoriji Regionalne privredne komore Kraljevo".
Ovaj projekat se realizuje u saradnji sa Ministarstvom za dijasporu i ima za cilj formiranje baze podataka privrednih subjekata koje su osnovali privrednici povratnici iz dijaspore na teritoriji Regionalne privredne komore Kraljevo tj. sa teritorije opština Kraljevo, Vrnjačka Banja, Raška, Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Čačak, Gornji Milanovac i Lučani.
Učešće u ovom Projektu za privrednike povratnike obezbeđuje promociju njihovih privrednih subjekata, kao i identifikaciju ograničavajućih faktora u poslovanju koji će biti baza za predlog mera za njihovo otklanjanje i prevazilaženje administrativnih i drugih prepreka sa kojima se suočavaju.
Kroz ovaj projekat privrednici iz dijaspore će biti afirmisani. Otvoriće se mogućnosti međusobne saradnje i umrežavanja, što će se pozitivno odraziti na unapređenje njihovog poslovanja i jačanje ekonomske saradnje ove regije sa dijasporom.
Poziv je upućen i povratnicima koji mogu da budu potencijalni privrednici/ulagači.
Svi zainteresovani za učešće u datom Projektu mogu da se prijave putem telefona: 036/234-655, Zorica Lešević ili Marija Ivanović; putem e-maila: zorica.lesevicŽkomora.net.
Baza podataka o privrednicima, povratnicima iz dijaspore biće dostavljena Ministarstvu za dijasporu, koje će biti u mogućnosti da pruža neposrednu pomoć i informacije privrednicima povratnicima iz dijaspore.

SELO MILAVČIĆI IZMEĐU STVARNOSTI I POTREBE - piše Marko Slavković
Obećanja pljušte, al’ pare ne šušte

   • Prvi utisak svakog (dobro)namernika morao bi biti da su Milavčići od vlasti zaobiđeno selo, da meštani u čekanju pomoći imaju previše strpljenja, a da je predsednik mesne zajednice neobično fin čovek za tako tešku bitku u kojoj se novac dobija raspodelom, ali i pritiscima na odgovorne ljude • S obzirom na to da nema dotacija za revitalizaciju i izgradnju infrastrukturnih ciljeva, često se dešava da napon struje, čujnost telefona i bujične štete zavise od miloga Boga, odnosno vremenskim neprilika • Škola je oronula i bez ijednog sportskog objekta, dom kulture ,,zvrji” nedovršen, a jedina je sreća što mladi dane ne provode u kafićima, jer ih nema

   Na četrnaestom kilometaru magistralnog puta Kraljevo-Kragujevac, preko Gruže, nalazi se selo Milavčići. Sa magistrale se odmah ulazi u to tiho, mirno, lepo i berićetno selo, na prostoru većem od 840 hektara. Narod bi rekao - to je ono što je Bog dao. Nažalost, prvi utisak asocira da su Milavčići, što se vlasti tiče, prepušteni sami sebi. Osim individualno naprednih kuća, sve drugo je u priličnom zaostatku sadašnjeg vremena. To što je selo, po internoj komunikaciji, podeljeno na dve male, nije nikakav razdor zajedništvu, već predstavlja još čvršću i odlučniju nameru da selo približe normalnim civilizacijskim potrebama. A ima ih dosta.

SKADAR NA BOJANI, STRUJA, ŠKOLA I JOŠ PONEŠTO
U Milavčićima ima 170 domova i 360 upisanih birača. Predsednik mesne zajednice Zoran Marković sa ponosom ističe da više od osamdeset odsto birača redovno izlazi na birališta, što znači da ljudi svoju dužnost prema državi i lokalnoj samoupravi obavljaju savesno. Ali, veliko je pitanje da li im se, približnom merom, i vraća. Ne. Redom, to ovako izgleda. Od javnih objekata, u Milavčićima postoji osnovna škola i seoski dom. Dom je okrovljen pre 27 godina, ali nikada nije bio u funkciji. Nije ni sada. Zato ga neki u šali, a neki u zbilji, zovu svojim Skadrom na Bojani.
- Mi od ranije imamo čvrsta obećanja od pojedinaca iz opštinske vlasti da će nam obezbediti materijal neophodan za uvođenje struje u dom i delimični završetak unutrašnjih radova. Time bismo rešili barem jedan problem, a to je pitanje prostorije za okupljanje ljudi radi zbora i dogovora. Verovatno bismo na taj način inicirali mlade da pokrenu određene sekcije, a ne da, kao do sada, imamo samo lovačku sekciju, koja je, istina, prilično brojna i homogena - kaže predsedik Marković.
Dakle, sportske i sve druge aktivnosti koje su svojstvene mladima, u Milavčićima, jednostavno, ne postoje. Ne samo zato što su domaćinstva mahom staračka, već i zato što nema terena. A kad nema terena, nema ni uslova za sport. Takve okolnosti, obično, izazivaju omladinu da posećuju kafane. Te opasnosti u Milavčićima nema, jer, srećom, nema ni kafane. Apsurdno je da ni škola nema nikakav teren za fizički razvoj dece. Uverili smo se. Apsurdno je, takođe, i neverovatno, da u ovom veku pored škole nema kontejnera, a đubre se gomila. Ne treba biti mnogo uman pa znati da je sa deponija moguća i zaraza.
- Ovim povodom obraćao sam se svim nadležnim službama u gradu. I ništa. Odgovor-nost prebacuju jedni na druge. Ja, stvarno, više nemam kome da se obratim! - širi ruke predsedenik mesne zajednice.
Da je samo to problem u Milavčićima! Električna mreža je, kažu, u katastrofalnom stanju. Postoje četiri trafostanice, ali je napon takav da, čim jači vetar duva, ili kiša pada, struje nema. Za rekonstrukciju trafostanica i cele mreže, prema elaboratu, treba previše para, koje meštani ne mogu, vele, ne neće, već ne mogu, sami da izdvoje. Nemaju. Ista je situacija i sa telefonskom mrežom. Malo jače nevreme i - telefoni zaneme. Nema para.
- Škola je osnovana pre 35 godina, i od tada elektroinstalacija, krovna konstrukcija i stolarija nisu menjane. A sve drugo što je u vezi sa školom urađeno, baš sve, uradili su meštani Milavčića iz svojih sredstava. Obraćali smo se odgovornima u opštinskoj vlasti za minimalnu donaciju, recimo za izgradnju i asfaltiranje jednog terena za mali fudbal, košarku ili odbojku. Tražili smo barem nekoliko odbojkaških, rukometnih ili košarkaških lopti, ali nikako da dođemo na red. Uvek dobijamo negativan odgovor: nema para. Nismo sigurni da je baš tako, jer se za mnoga druga sela nađu pare - sa dozom ljutnje kaže predsednik Marković.
Da se ne bi stvorio utisak da selo samo čeka pomoć, pošteno je istaći da je narod iz svojih sredstava sagradio vodovod dužine više od deset kilometara, podasipao je i asflatirao nekoliko deonica puta, ogradio je i okrečio školu. Ali, vreme čini svoje. Recimo, posle obilnih kiša, odvodni kanali često nabujaju toliko da odrone deo makadamskog, ali i asfaltnog puta, što predstavlja istinsku opasnost ne samo za vozila, već i za pešake, naročito decu i starije. Isto je i sa problemom kanalizacije. Para nema, pomoći nema. Umesto toga, uglavnom, samo obećanja. Ponekad, ni to.
- Moj utisak je da su neke mesne zajednice privilegovane. To je primetno i prilikom raspodele sredstava, ali i kod dobijanja pomoći u materijalu. Zato smo pisanim putem zatražili poništavanje odluke o dodeli sredstava mesnim zajednicama za ovu godinu - ističe Marković.
A hoće li od svega biti vajde? Baš da vidimo.

VELIKA AKCIJA DOBROVOLJNIH DAVALACA KRVI POVODOM DANA FABRIKE VAGONA - piše Zoran Petrović
I direktoru ,,pustili” krv

   Sedamdeset drugi rođendan Fabrike vagona, koja je daleke 1936. osnovana kao tadašnja Železnička radionica, Društvo dobrovoljnih davalaca krvi najstarijeg kraljevačkog kolektiva obeležilo je na sebi svojstven način - velikom međunarodnom akcijom. Na poziv ,,fabrikanata” odazvalo se oko 40 društava iz dvadesetak gradova Srbije, Makedonije i Crne Gore.
   Za rezerve Zdravstvenog centra ,,Studenica”, minule subote je prikupljeno oko 150 jedinica dragocene tečnosti, što je po rezultatu jedna od najvećih akcija ikada organizovanih u našem gradu.
   Najveću pažnju izazvao je dolazak šestočlane porodice Jovanović iz Lazarevca, iz čijih vena je nevoljnicima do sada poklonjeno više od 130 litara krvi, a u njihovim legitimacijama upisano je više od 320 davanja. Akciji se priključio i generalni direktor Fabrike vagona Boško Slavković, koji je ovom prilikom devetnaesti put dao krv, i po tome je najverovatnije apsolutni rekorder među kraljevačkim direktorima i funkcionerima.
   Namera davalaca Fabrike vagona je da naredne godine organizuju još veću akciju, koja već sad ima radni naslov - ,,Jugoslavija u malom”, sa željom da na njoj učestvuju društva dobrovoljnih davalaca iz svih republika bivše SFRJ. Neka nas bar humanost ponovo spaja.

7. APRIL - SVETSKI DAN ZDRAVLJA
Zaštitimo zdravlje od klimatskih promena

   Nauka je jasna. Zemlja se zagreva, zagrevanje se ubrzava, a odgovornost je na aktivnostima čoveka. Ako trenutni trend zagrevanja ostane bez kontrole, čovečanstvo će se suočiti sa većim povredama, bolestima i smrtnim slučajevima kao posledicama prirodnih katastrofa i toplotnih talasa, većom učestalošću oboljenja koja se prenose hranom, vodom i vektorima, kao i većim brojem prevremenih smrti i bolesti kao posledicama zagađenja vazduha.
Čista voda i higijenski uslovi, sigurna i pravilno odabrana hrana, imunizacija, nadzor nad bolestima i pravovremeni odgovor, sigurna i efikasna kontrola prenosilaca bolesti i spremnost na katastrofe predstavljaju ključne komponente prakse javnog zdravlja koje treba jačati globalno, u skladu sa klimatskim promenama.
Donosioci odluka na svim nivoima moraju biti svesni da odluke koje utiču na urbano planiranje, transport, snabdevanje energijom, proizvodnju hrane, korišćenje zemljišta i vodnih kapaciteta utiču istovremeno i na klimatske promene i na zdravlje.
Postoje jasni dokazi da globalno zagrevanje neosporno postoji. Bez hitne neposredne aktivnosti putem promena načina života i stavova, efekti na globalni klimatski sistem mogu biti nagli i nepovratni, ne štedeći nijednu zemlju, uzrokujući sve češće i sve jače toplotne talase, kišne oluje, tropske ciklone i promene nivoa mora već u ovom veku.
Zdravstvena struka, svesna da klimatske promene štete zdravlju, u prvim je redovima u borbi sa uticajima klimatskih promena. Da bi se sačuvalo zdravlje od uticaja klimatskih promena, neophodno je da ojačamo, reformišemo postojeće zdravstvene sisteme i bavimo se ovim problemima na svim frontovima, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou.
Zavod za javno zdravlje

POKRET “ODRAZ”
Izaberite politiku održivog razvoja

   Pokret za održivi razvoj ,,Odraz" Kraljevo upozorava javnost, naročito u poplavi plasiranja predizbornih informacija i dezinformacija koje zamagljuju vidike srpskom narodu, da je jedino poštovanje principa održivog razvoja put kojim Srbija može ostvariti opstanak i napredak.
   Savremeni svet je već uveliko suočen sa potrebom globalne, zajedničke odgovornosti za razvoj u skladu sa potrebama ljudi i prirode, a na osnovu mogućnosti koje se pružaju, radi očuvanja planete Zemlje i njene predaje budućim generacijama na prihvatljiv način. Postoje jaki moralni razlozi da današnja generacija ostavi potomstvu u nasleđe ništa manje šansi za razvoj nego što ih ona ima sada. Ovo rezonovanje je zasnovano na fundamentalnom principu moralne pravde, kojim se ističe podjednako pravo svakog čoveka na najšire osnovne slobode, koje ne protivureče slobodi drugih. Pravo sadašnje generacije na iskorišćavanje resursa i zdravu životnu sredinu ne sme ugroziti isto takvo pravo narednim generacijama.
Razlozi koji opravdavaju donošenje i sprovođenje Strategije održivog razvoja u Srbiji:
   Srbiji je neophodna vizija sopstvenog budućeg razvoja; Srbiji je potreban jedan širok, strateški okvir planiranja; neophodno je posvetiti mnogo veću pažnju životnoj sredini; strategija održivog razvoja verovatno će predstavljati jedan od uslova za otpočinjanje pregovora o članstvu u EU.
   Strategija održivog razvoja definiše održiv razvoj kao ciljno-orijentisan, dugoročan (kontinuiran), sveobuhvatan i sinergetski proces, koji utiče na sve aspekte života (kulturni, socijalni, ekonomski, ekološki i institucionalni) na svim nivoima (lokalnom, regionalnom, globalnom).
Samo poštovanje ovih principa garantuje opstanak i budućnost Srbije.
Dr Nebojša Dimitrijević

TAMO-AMO PO KRALJEVU - piše Ivan Rajović
Seksi šop i radnje za ulepšavanje

   • Konačno i ovde radnici umorni od egzistencijalnog straha, od uzaludnog štrajkovanja i bazanja po Beogradu, mogu da kupe sve što im je neophodno za potpun, ugodan i do maksimuma ispunjen i oplemenjen seksualni život

Govorili smo već o tome kako je Kraljevo, i pored toga što je u njega za desetak proteklih godina doseljeno nekoliko desetina hiljada ljudi iz manje razvijenih delova bivše domovine, uspelo da, bar vizuelno, sačuva izgled pravog evropskog grada, kraljevskog - reklo bi se. Da nije nekih detalja kao što su beda, jad, očaj, nezaposlenost, potpuni nedostatak optimizma, sveopša depresija, prazne hale, radnici na ulicama ili na putu za Beograd, pogubne posledice privatizacije i totalna sluđenost tranzicijom... dakle, da nije svega ovoga i svega onoga što prati ovo, a što kvalitet života svodi na nivo žohara iliti bubašvabe, još bismo mogli oterati tamo gde treba sve one koji nam nude Evropu, nama koji smo bili Evropa i pre nego što je Evropa izmišljena kao geopolitički ili neki drugi pojam.

POMAGALA
A kada smo kod evropskih vrednosti, ne mogu a da ne istaknem kako je i kod nas sve prisutniji trend slobodne trgovine robe i kapitala, što je sasvim u skladu sa evropskim pravilima. Najdalje se otišlo u otvaranju seksi šopova i radionica za ukrašavanje tela, ili telesa, u erotske ili neke druge manje probitačne svrhe. Konačno i ovde radnici umorni od egzizstencijalnog straha, od uzaludnog štrajkovanja i bazanja po Beogradu mogu da kupe sve što im je neophodno za potpun, ugodan i do maksimuma ispunjen i oplemenjen seksualni život. Dakle, u kraljevačkim seksi šopovima, koji nimalo ne zaostaju za onima u najpoznatijim svetskim metropolama, može se naći sve. Picajzle od potrošača primetiće, ipak, da ima i nedostataka od tangi za predigru sa izvezenim amblemima nekadašnjih privrednih giganata, pa do plastičnih lutki sa likovima političara i političarki zaslužnih što je Kraljevo ovde gde jeste. Nevelik je, recimo, i izbor vibratora svih veličina sa davno zaboravljenim zvucima ,,magnohromskih” presa, fabričkih kranova, ,,Jasenovih” gatera ili siktavim zujanjem ,,Rudnikovih” šivaćih mašina. Šta bi falilo da kupac ovde može da nađe, na primer, smolom i terom vezanu opeku za uzbuđivanje seksualnog partnera, usijani vagonski gibanj za stiskanje mošnica, ili teretni vagon sa velikim izborom isključivo srbijanskog pribora za sadiste, mazohiste, nihiliste, fašiste i lažne patriote, ali i za egzibicioniste i sve ostale manje ili više izopačene pripadnike nebeskog naroda?
   Pored japanskih kuglica, nedostaju kosovske, sa istom namenom samo što im je dejstvo mnogo brže i deletvornije, a samim tim i put do orgazma u Lazarevoj gardi mnogo kraći. Nema ni raznih afrodizijaka mnogo delotvornijih od johambina ili španske mušice, a pravljenih isključivo na srpskoj tradiciji i od muva, buva i ostale gamadi sa ovih prostora, što ih čini pravim srpskim seksualnim brendom. Pored ovih vidno nacionalističkih pomagala koja su, ipak, više suveniri nego prave igračke, moram da naglasim kako ima i svih ostalih sprava i alatki svih veličina, boja i oblika za sve uživaoce, bez obzira na boju kože, religiozno ili seksualno opredeljenje, pol, godine ili stranačku pripadnost.

PIRSING
   Sa posebnom pažnjom propratili smo i nedavno, ne tako transparentno, otvaranje prodavnice u kojoj se po svim evropskim i civilizacijskim normama, u isto vreme kao i građani evropskih metropola i američkih megalopolisa, možete ulepšati po svim delovima izmučenih vam i napaćenih telesa. Od samo pre nekoliko dana i u Kraljevu možete staviti minđušu, alku, okov ili bukagiju u uvo, nos, kroz kapak, kroz pupak, u obrvu, kroz zenicu oka svog, usred beonjače, gušterače ili debelog creva, kroz jezik, kroz resicu, kroz žučnu kesu i, dakako, kroz bubreg, jetru ili srčani zalistak. Sve ima svoju cenu, a posebno je atraktivna ponuda kojom se pirsing, tako se zove ta ugradnja alki u živo ljudsko meso, a radi što intenzivnijeg seksualnog uzbuđenja, može uraditi na jednoj ili obe usmine vagine, na klitorisu ili neidentifikovanoj G tački, na međici, materici. O dojkama da i ne govorim, kao i o sveobuhvatnoj ponudi na muškim polnim organima, oko njih i u njima, ko ih još ima. Ponuda, osim cene, podrazumeva i različite materijale, ali i oblike, sve od čeličnih alki, pa do sitnih zlatnih, platinastih ili od slonovače alkica sa zvončićima, trubama ili činelama da se nadaleko čuje kad vi nekome, ili neko vama, radi ono što je davno prestalo da bude intima i postalo sveopšte narodno veselje.

TATOO I SILIKONI
   Nekada davno, na ovom mestu sam govorio o tome kako je ukrašavanje kosmatih delova erogenih zona bio pravi hit i kako se raspon mustri rastezao od Hitlerovih brčića, preko Staljinovoh brčina, do nakostrešenih vlasišta i bujnih kovrdža nekih naših ministara i ostalih političara. Tako su polni organi ljubavnika u orgazmičkom grču imali zapravo funkciju bilateralnih susreta u srdačnoj atmosferi istorijskih ličnosti ili onih koji će to tek biti. Svemu tome bi još trebalo dodati, a ni tu Kraljevo ne zaostaje, veštinu tetoviranja ili TATOO, može i MAMOO, predlažem sa bogatim izborom prizora iz srpske istorije od Osme sednice, preko Gazimestana, mitinga na Ušću, pa sve do nedavnog mitinga u Beogradu sa posebnim naglaskom na paljenje ambasada i obijanje ekskluzivnih radnji. Naravno, izbor je i ovde veliki, u rasponu od Marka Kraljevića, Vuka Brankovića do Samardžića, Aligrudića, Poplazićeve i drugih, kao i mesto gde ćete adekvatnog, sada već mitološkog, junaka ili junakinju postaviti na svom telu. Na obraz, ako ga još imate, nekadašnje debelo meso, na davno ugašeni osmeh, na vrat, but ili negde drugde. O ugrađivanju silikona neću ovoga puta, budući da je to postala već sasvim uobičajena stvar i da su sise bez mleka postale logična i prava slika Srbije danas. U svakom slučaju, uživanje (seksualno) je krajnji cilj svega ovoga, jer je dobro poznato da je sve dobro kad se dobro svrši, a kako ćemo i gde mi svršiti, samo Bog dragi zna.

PROBLEMI KRALJEVČANA SA PSIMA SE NASTAVLJAJU - piše Ivan Rajović
Najbolji prijatelji ,,jedu" budžet i smenjuju direktore

   • Gladni građani ne mogu hraniti gladne pse, a gladni psi moraju da jedu budući da još nisu na tom nivou razvoja da veruju vladi i njenim nižerazrednim predstavnicima. Bolje rečeno, ako baš ne moraju da jedu, onda mogu da jeduckaju, a građani sa tim moraju da računaju, svidelo im se to ili ne. Što se budžeta tiče, on će i dalje biti namenjen i u ove svrhe, što bi trebalo da deluje umirujuće na one kojima je posao da brinu o četvoronožnim i drugim ljubimcima

   I pored svega što nam se događa, a što je najblaže rečeno do te mere dramatično da predstavlja samu suštinu borbe za goli život, Kraljevčani su, svojevoljno ili ne, i dalje prevashodno preokupirani psima, što lutalicama, a što onima koji ne lutaju, već su se odomaćili na gradskim trgovima, parkovima i ulicama, ali i na drugim manje-više javnim mestima. Pisati o psima, po ko zna koji put, i iz bilo kojeg poznatog i nepoznatog ugla, više nema svrhe, bar se tako činilo. O psima je sve poznato, kao i o tome da postoje ljudi, humani, dobrodušni, milosrdni i spremni da učine sve ne bi li se život čovekovog najboljeg prijatelja što više približio životu običnog čoveka, što, iskreno rečeno, nimalo nije teško. Naprotiv, pseći život, kojim se ovde uglavnom živi, mnogi Kraljevčanin ne bi poželeo ni kućnom ljubimcu.
   U civilizacijskim okolnostima, kakve ovde još nisu uspostavljene, rad udruženja koja se bave zaštitom životinja sasvim je opravdan, razumljiv i za svaku pohvalu. Baviti se životinjama je nešto najhumanije što čovek sebi može da priušti. Međutim, u okolnostima kakve su ove u kojima mi živimo i ljubav prema kučićima mora biti primerena faktičkom stanju, a to podrazumeva veliku dozu razumevanja za one koji su na vlasti, a koji ni ljudima, zvanim građani, još nisu omogućili da uživaju u svojim zagarantovanim i Ustavom propisanim pravima. Naravno, ni to ne mora da bude prepreka da bi neko manifestovao svoju bezgraničnu ljubav prema kućnim ljubimcima ili celokupnoj flori i fauni. To može da ide dotle, što je po mom mišljenju i sasvim ispravno, da u pojedinim slučajevima, ili generalno, pojedinci ili udruženja mogu da vole i mnogo više ljubavi da pokazuju prema životinjama nego prema ljudima. Međutim, problem pasa u Srbiji, a samim tim i u Kraljevu, na početku ovog milenijuma do te mere je postao komplikovan da je dospeo do međunarodnih sudova, ispraznio opštinski budžet, isprovocirao ostavku direktora ,,Čistoće", nametnuo odborničku raspravu i još koješta. Da li kučići zaslužuju ovakvu pažnju u ovakvom trenutku, možda je sasvim izlišno pitanje za bilo koje humano stvorenje, budući da svi imamo ista prava, s tim što je obaveza čoveka, budući da se radi o, reklo bi se, razumnom biću, da brine o svemu osim o sebi, pa i svojoj okolini. U skladu sa tim, a i sa svojim umnim i drugim potencijalima, čovek je taj koji mora da brine o kučićima, a ne oni o njemu. I to bi, valjda, bilo dovoljno za rešenje problema koji je, čini se, postao nepremostiv, baš zato što mnogima to odgovara, a ponajviše onima koji su imali to ,,zadovoljstvo" da budu ujedeni.

“VRUĆU KOSKU” U TUĐE DVORIŠTE
   A do koje mere je ovaj problem ,,vruća koska” potvrđuje i najnoviji pokušaj lokalne samouprave da ,,kosku" prebaci u dvorište ,,Čistoće", koja se, takođe, finansira iz budžeta opštine. Dakle, kompletnu brigu, ali i odgovornost, za stanje u lokalnom psećem svetu trebalo je da preuzme ,,Čistoća”, u kojoj, i to je poznato, radnicima ne ,,cvetaju ruže” i pored toga što su radom ovog preduzeća uglavnom svi zadovoljni. Ova teško shvatljiva i dosta nelogična odluka naterala je direktora ,,Čistoće” Milana Tufegdžića da, demonstrativno, podnese ostavku. Potom, ostavka direktora Milana Tufegdžića, a posle sagledavanja novonastale situacije i saglasnosti o njenoj štetnosti, budući da se radi o čoveku koji u postojećim okolnostima daje sve od sebe da čistoću grada održi na nivou, naterala je predstavnike lokalne samouprave da povuku odluku, a on svoju ostavku. Tako bi se, posle neuspelog pokušaja da se bar podeli odgovornost za situaciju sa kučićima između pštine i ,,Čistoće”, koju oština finansira, dalo zaključiti da je u Kraljevu stanje isto kao što je i bilo. Kako će dalje biti, to je neizvesno, osim što je izvesno da će pare, kojih nikada nije dovoljno, ići opravdano ili neopravdano ujedenim građanima, umesto da se potroše u neke druge korisnije i manje bolne svrhe. A udruženja za zaštitu životinja, koja su kraljevački slučaj uspela da izdignu do međunarodnih sudova, tek će imati pune ruke posla jer gladni građani ne mogu hraniti gladne pse, a gladni psi moraju da jedu budući da još nisu na tom nivou razvoja da veruju vladi i njenim nižerazrednim predstavnicima. Bolje rečeno, ako baš ne moraju da jedu, onda mogu da jeduckaju, a građani sa tim moraju da računaju, svidelo im se to ili ne. Što se budžeta tiče, on će i dalje biti namenjen i u ove svrhe, što bi trebalo da deluje umirujuće na one kojima je posao da brinu o četvoronožnim i drugim ljubimcima.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

U BIBLIOTECI ,,STEFAN PRVOVENČANI" PREDSTAVLJENA KNJIGA O BOLESTIMA ZAVISNOSTI - piše Bojana Milosavljević
Znanjem i svešću protiv droge

   • Doktor Bora Lazić, neuropsihijatar i specijalista za bolesti zavisnosti iz Beograda, krajem prošle sedmice u gradskoj biblioteci predstavio svoju knjigu ,,To može biti i vaše dete", koja se na svestran način bavi problemom bolesti zavisnosti, posebno narkomanije. U razgovoru učestvovala i dvojica uspešno izlečenih pacijenata dr Lazića. Veliko interesovanje slušalaca za opaku bolest koja potresa i Srbiju

   Knjiga ,,To može biti i vaše dete", neuropsijatra dr Bore Lazića iz Beograda, služi kao informator roditeljima koji su danas opravdano zabrinuti za budućnost svoje dece u sve haotičnijem okruženju kojim u dobroj meri vladaju opijati. Kako edukovati decu, prepoznati opasnost, nastanak bolesti, kakva je psiha zavisnika, kako droga narušava zdravlje, koji su najefektniji metodi lečenja ove bolesti - na ova i brojna još pitanja odgovara knjiga dr Lazića, koji slovi za vrhunskog stručnjaka u lečenju bolesti zavisnosti. Danas, osim u Beogradu, vodi specijalne bolnice i u Nišu i Novom Sadu, a znanja je sticao na najboljim klinikama u svetu i Evropi. U razgovoru povodom knjige dr Lazića učestvovala su i dva njegova izlečena pacijenta. Svoje iskustvo sa drogom koje su bez rezerve izneli publici bilo je više nego potresno i korisno. Takve autentične ispovesti čine i deo pomenute knjige, koja služi i kao svojevrstan prilog domaćoj stručnoj javnosti.

ZNANJE I RODITELJI - PREVENTIVA
Za poslednje tri godine u Srbiji je od droge umrlo više od hiljadu mladića i devojaka starosti od 17 do 25 godina. Ova crna statistika još uvek preteže nad onim svetlijim primerima - broju mladih koji su se izvukli iz pakla droge. Doktor Lazić kategorički pobija zabludu (rasprostranjenu čak i u naučnim krugovima) da je droga neizlečiva bolest:
- Na nastanak bolesti se može uticati - kaže Lazić - odnosno, ona se može sprečiti. To se može postići jedino profesionalnom i ispravnom edukacijom dece i njihovih roditelja. Samo ispravan stav deteta prema drogama, koji je formiran unutar porodice, daje detetu snagu da u presudnom trenutku kaže NE drogama. Zabluda je da je drogiranje stvar volje, karaktera ili izbora neke osobe. Radi se o kompleksnom i teškom oboljenju mozga u čijem procesu nastanka porodica i društvo igraju značajnu ulogu. Najnovija istraživanja pokazuju da je lečenje zavisnosti isto tako uspešno, kao i lečenje bilo koje druge hronične bolesti. Uprkos naučnim dokazima, mnogi ljudi i dalje u to ne veruju. Znanje bazirano na nauci o zavisnosti može da razjasni i eliminiše sve pogrešne i štetne stereotipe.
Tokom jednosatnog predavanja, koje je dr Lazić u dobroj meri prilagodio neobaveštenosti većine prisutnih, a i ilustrovao brojnim slajdovima koji su prikazivali razoran ,,put" droge po mozgu zavisnika, ovaj stručnjak je neprekidno ukazivao da problem odnosno bolest najpre pogađa adolescente - decu od petnaestak godina, a da broj zavisnika značajno opada kod onih koji su u dobu od 21 ili 22 godine. Početak iskušenja koje kasnije vodi u potpuno posrnuće dr Lazić vidi u porodici, koja je, kasnije, i glavni oslonac narkomanu kada odluči da se izleči:
- Većina roditelja ozbiljno potcenjuje prisustvo droge u životima svoje dece i većina ih je sigurna da njihovo dete nikada ne bi probalo drogu. Ne smemo zaboraviti da su mnoga deca to već učinila. Vremenom, kada shvate da im se to ipak desilo, ne žele da poveruju, uplašeni su i ispunjeni osećanjem krivice. ,,Ja sam kriv za sve, nisam uspeo kao roditelj" je univerzalna, ali i delimično istinita tvrdnja. Mora se imati u vidu da je dete deo porodice kada donosi odluku da drogu proba prvi put.
Sa ovakvim reakcijama dr Lazić se sretao mnogo puta u svojoj šestogodišnjoj uspešnoj praksi modernog terapeuta, a potvrđuju ih i ispovesti njegovih pacijenata (,,Voleo bih da su moji roditelji ranije primetili da se nešto sa mnom dešava, jer ja nisam imao snage da im kažem"). Na drugoj strani, jedan ojađeni otac priznaje: ,,Bilo mi je teško da narkomaniju prihvatim kao bolest, da je moj sin teško bolestan. U toj svojoj svesnoj zabludi izgubili smo dragocenog vremena, optužujući ga, a ne pružajući mu pomoć. Gledao sam kako propada na moje oči, nije bio ni živ ni mrtav. Roditelji moraju sa tom bolešću da se uhvate u koštac, jer je onda izlečenje izvesno.
Ako se problem tako postavi, onda je u pitanju prvi uspešan korak ka potpunom izlečenju zavisnika, a pacijent i porodica predstavljaju dragocene saradnike lekaru.

,,DOBROTVORI" SA KOSOVA
Kraljevo, kao prvi veći grad u regiji koja je blizu Kosova, nosi potencijalno veći rizik od ostalih po rasprostranjenosti droge - tvrdi odgovorno dr Bora Lazić.
- Svako ko se ozbiljno bavi lečenjem bolesti zavisnosti - pojašnjava Lazić - zna da na određenom prostoru mora da se smanji najpre ponuda, a zatim potražnja. Kad se govori o samoj potražnji droge, misli se na decu koja su već zavisnici. Ne znam kolika je u vašem gradu potražnja, nema tih podataka ni za druge gradove i mesta u Srbiji, ali znam da je ponuda ogromna. To je zbog toga što je na Kosovu glavna laboratorija za čitavu Evropu. Znači, sav heroin koji je u opticaju u Evropi ide baš preko Kosova. Znam da su njihovi političari i vođe od devedesetih godina naovamo usvojili strategiju koja nalaže što veći pritisak heroinom na područje Srbije, da bi se stvorio što veći broj zavisnika. Jedino mesto gde se heroin nabavlja u neogračenim količinama i gde je, štaviše, potpuno besplatan je Kosovo, ali pod jednim uslovom - da se nosi u Srbiju. Za bilo koju drugu zemlju, plaća se, ali za Srbiju je prvi put - besplatan.
Ako se dogodi da je i potražnja velika, jasno je koliki problem nastaje, jer dr Lazić napominje da će jedan narkoman u toku svog zavisničkog staža, od pet-šest godina, napraviti deset do dvanaest novih. Stoga je jedina primenljiva mogućnost da se deca edukuju o tom problemu:
- Na ovim prostorima neće biti deteta koje neće doći u priliku da proba drogu - upozorava on. - Ako se sa tom supstancom susretnu deca koja su nespremna, neće znati da samo jedna proba već posle četiri sata pravi promene u mozgu. Onda možemo da zamislimo kako će ta promena da se odrazi ako se droga, bilo koja, uzme sto puta. Mi ne znamo ko će ,,iz prvog puta" da postane zavisnik, ali deca uzrasta od 12 do 21 godine, jer je to period sazrevanja, ako probaju supstancu, u 40 do 43 procenta postaju zavisnici. Ako drogu proba stariji od 20-21 godine, izvesnost da će postati narkoman je 10 odsto.
Doktor Lazić savetuje da decu treba pripremiti za taj ,,marketinški" nastup kad im neko ponudi drogu, da ona steknu stav da im se nudi nešto što je loše i opasno, ali tako da ona i sama imaju znanje zašto je to loše. To, smatra Lazić, ne može da se prepusti samo školskom sistemu, već pre svega porodici. Jedini pravi autoritet za decu su roditelji. Dete će usvojiti stav roditelja kao svoj. Ali, budući da su deca radoznala i pametna, ona traže i objašnjenje, što opet znači da i roditelj mora da bude dovoljno edukovan o problemu droge. To treba da bude postupno, bez žurbe, počev od 12-13. godine pa nadalje. Mogu da pomognu i filmovi, sa određenim porukama - pozitivnim ili negativnim.
- U svakom slučaju - kaže dr Lazić - dete mora da zna više o drogi od onoga ko mu je jednom bude ponudio.

OPREZ U PUBERTETU
Prema iskustvu ovog terapeuta, pacijenti koji su prošli program lečenja od bolesti zavisnosti u 99 odsto slučajeva ništa nisu znali o drogi, a mislili su da, ipak, znaju. Uzrast od 12 do 17 godina je doba kada se prvi put, u 70 odsto slučajeva, proba droga. Taj period adolescencije i inače karakterišu radoznalost, sklonost eksperimentisanju, želja za druženjem, otvorenošću, komunikacijom, dete je u tom dobu otvoreno za sve. Ne moraju to da budu samo loše stvari; tu su i sport, kreativnost, hobiji, nauka i mnogo toga. Zašto je taj pubertetski razvoj tako raznovrstan i nepredvidljiv?
- Jedini organ u našem telu koji sazrevanje završava tek sa 20-21. godinom je mozak - objašnjava dr Lazić - dok se svi ostali formiraju u prvih nekoliko godina života. Ako dete u uzrastu od 12 do 17 godina proba drogu i krene s njom, razvoj mozga se ili zaustavlja ili kreće u pogrešnom smeru. Znači, formiraće se jedna druga ličnost, ali ne kao ona koja nikada nije probala drogu. U našim bolnicama naći ćete možda pet ili šest odsto onih koji su postali zavisnici u dobu posle 21. godine.
Prva supstanca koja se na našim prostorima probala bila je marihuana, još od sedamdesetih godina. Ali, od pre dve godine prva droga koja se proba je - ekstazi. Ona je najčešće u formi tablete, a to se radi namerno - tvrdi dr Lazić, jer dete nema otpor prema tableti, budući da je u vidu lekova kakve je u detinjstvu već uzimalo. Ova droga ide uz određene muzičke pravce i događaje - opominje doktor (,,Čitava jedna muzička industrija opstaje na ekstaziju, naročito ona koja je nastala u poslednjih šest-sedam godina. Ona, dakle, promoviše i širi ekstazi”). Deci se čini da je to bezazleno, ali, nažalost, nije. Od samo 14 tableta ekstazija nastupi toliko oštećenje mozga da mu je potrebno sedam godina da se koliko-toliko vrati u prvobitno stanje.
- Na sreću, nauka taj oporavak mozga sada može da ubrza i vraća ga u normalu za 14-15 meseci. Inače, dopaminski sistem u mozgu ,,odgovoran je" za naše doživljaje lepog i on reaguje prirodno na svaku pozitivnu senzaciju (,,centar zadovoljstva"). Ali, dopamina ima i u svim ostalim delovima mozga, a bilo koja droga, od marihuane do kokaina, uništava ga, pa ako dopamina nema, onda nema ni razuma, mozak funkcioniše sa najviše 20 odsto kapaciteta. Zato zavisnici ne rade ništa drugo nego samo traže drogu, konzumiraju je i tako u krug - objašnjava dr Lazić.
Nauka je napravila ogroman korak u novim spoznajama ličnosti. U tako osetljivoj sferi kakva je problem zavisnosti, bolest tela i duha, ilustrativno je jedno promišljanje pacijenta koji je prolazio ta strašna iskušenja:
- I na kraju, kad dođeš do dna i kada počneš da se lečiš, prvo što ćeš da se upitaš je: Gde mi je bila pamet? Kada se budeš osvrnuo oko sebe, na protraćene godine samodestrukcije, poželećeš da nikada u životu nisi uzeo taj džoint, a kamoli nešto drugo.



ISPOVEST POBEDNIKA
Kad ostaviš drogu, sve dobro ti se vrati

   • Beograđanin Milan Kovačević (40), jedan od izlečenih pacijenata Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti dr Bore Lazića, sada aktivista kol centra ove ustanove, koji pruža pomoć onima kojima je do pre tri godine pripadao, rado je pristao da za naš list ispriča svoje dramatično mnogogodišnje življenje u paklu droge

   Samopoštovanje i sigurnost izbijaju iz držanja i govora ovog mladog čoveka, koji je krajem prošle sedmice boravio u Kraljevu na promociji knjige i tribini koja govori o drogi - najvećoj pošasti savremenog doba. Rečit, iskren i veoma ljubazan, Milan Kovačević je sagovornik koga bi svako poželeo, tim više što od njega ima šta da se čuje i nauči. Ovaj mladi čovek koji je u detinjstvu načinio sudbonosnu grešku, a potom i potpuni zaokret u životu, smatra svojom misijom da od sada uvek i svugde propagira beskompromisnu borbu protiv droge, koja i u Srbiji već poodavno i uveliko uzima zastrašujući danak. Evo njegove nadasve poučne priče.

OD IGRE DO PAKLA
Bio sam dugo u ovom problemu. Prvi put sam probao marihuana sa nekih 15 godina, onako u parku, sa društvom. Učinio sam to iz neke radoznalosti, slušao sam priče drugih koji su to već radili, prave ,,bajke", kao to je neobično i lepo stanje i osećanje i raspoloženje, znate već takve gluposti. Mislio sam i sam da nešto znam o drogi, ali tek posle mnogo godina, kada sam zaista naučio, uvideo sam svoju veliku zabludu. Ne mogu da kažem, niko me u tu nesreću nije gurao; hteo sam malo i da se dokažem u društvu, u smislu ,,kad možeš ti, mogu i ja”. U početku je to bilo, recimo, jednom u dve nedelje, pa kasnije češće. Znalo se gde se to radi - u parku, na nekim žurkama i slično. Vremenom sam učestao sa marihuanom, postalo je svakodnevno sa društvom sa klupe, da tako kažem. To je taj podmukli efekat droge, kad vas ona, kao neprimetno, zgrabi. Uz to sam eksperimentisao i sa drugim supstancama - tablete, alkohol. Negde, mislim u 21. ili 22. godini, probao sam heroin i video sam da je to nešto drugo u odnosu na sve prethodno i ostao sam na njemu dugo, osam-devet godina. Tako, 15 i više godina, sad tačno ne mogu da saberem, bio sam u svetu droge, sve dok moji roditelji nisu nešto počeli da sumnjaju. Prvo su posumnjale obe moje sestre, a ja sam se izvlačio i lagao. Da znate samo kako mozak dobro radi kada treba da obmanjujete druge.
Droga te potpuno menja i izopačuje: počneš da lažeš, manipulišeš, kradeš - to je taj strašni začarani krug. U početku ti je lepo, sve je super. Na drugoj strani, nisam završio školu, nekad sam nešto radio, ali ne u struci, a kada me je heroin potpuno obuzeo, više nisam bio sposoban ni za kakav rad. To je takva bolest da vam oduzima i fizičku snagu. Ne možeš bez droge ni da hodaš, ni da spavaš. U početku ima novca za drogiranje, a kako vreme odmiče, sve ti više treba para, dok organizam slabi.
Pre ovog poslednjeg lečenja i, mogu slobodno da kažem - izlečenja, imao sam pet-šest neuspelih pokušaja. Uspevalo mi je da tri do pet meseci budem ,,čist", ali sam se iznova vraćao. Nisam bio dovoljno edukovan o toj bolesti. Znate, svaki zavisnik se plaši fizičke krize, koja je stvarno neugodna, jer ceo organizam u tim danima mnogo trpi, pa onda narkoman digne ruke od svega i samo traži svaki način da opet dolazi do droge. Tako sam se i ja plašio, ali sam na kraju prebrodio tu fizičku krizu koja traje sedam do deset dana. I danas mislim da je mnogo teža ona psihička kriza, jer radio si nešto 15-20 godina i ne možeš za mesec dana da to izbaciš iz glave. Nije to kao grip - odležiš i ustaneš zdrav. Bolest je mnogo teška, ali izlečiva, i nije tačno ono što i narkomani sami o sebi govore - jednom narkoman, uvek narkoman.

PO ZAPOVESTI RODITELJA
Otišao sam predaleko, shvatao sam i sam i mislio da meni pomoći nema. Strašno je to kada ti se svaki trenutak života svodi samo na tri stvari: da nađeš drogu, da je ubrizgaš i da odmah počneš da razmišljaš kako ćeš i sutra to morati da uradiš istim redom. Majka, otac i sestre su se svakim danom sve više plašili za moj život. Bojali su se da li ću uopšte da se ujutru probudim. Sve više su me pritiskali da idem na lečenje. Na kraju su mi otvoreno rekli: ,,Ili na lečenje, ili marš iz kuće. Ti jesi naše dete i mi te volimo, ali ne možemo i nećemo da te takvog podnosimo." Da sam odmah došao u ovu bolnicu, sigurno bih se izlečio, jer ona je nešto sasvim drugo od svih na kojima sam bio. Ne samo da vas oslobađa fizičke zavisnosti, nego vas i uči o bolestima zavisnosti, naročito o kasnijim posledicama, pa su tu onda i drugi brojni vidovi terapija. Kažem, nešto sasvim posebno, sa rezultatima koji su među najboljima u Evropi i svetu. Nisam imao volje da sam odem na lečenje, što znači da na neki način nisam ni želeo i strašno sam sumnjao da mogu da uspem. Otišao sam zbog porodice, da njima a ne sebi učinim. Evo, prošlo je skoro tri godine i ja se smatram izlečenim. Baš tako - izlečenim. Lekari i terapeuti su imali divan pristup pacijentima; možete u svakom u trenutku da im se poverite, da otvorite dušu, ako imate neki problem, neku dilemu. Oni nas uvažavaju kao ličnosti. Još uvek koristim blokatore protiv opijata, evo, vidite ovde na unutrašnjoj strani nadlaktice. Tu se ugrade pod kožu i bezbedni ste tri meseca, da ne biste svaki dan pili tabletu ili zaboravili da je popijete. Samo ime ,,blokator" kaže da vam on suzbija volju, želju, ali i pomisao na drogu. To znači da, ako bih ja ponovo uzeo drogu, ne bih osetio njen efekat, ali to ipak nije za igranje, jer za nekoga takva kombinacija može da bude smrtonosna.

PREPOROĐEN
Verujte, još me je sramota i kajem se što sam bio narkoman, a presrećan sam što sam se izlečio i što sam o tom zlu toliko mnogo naučio. Ako budem imao decu, siguran sam da nikada neće doći u situaciju ni da probaju drogu. Mlade treba edukovati - kroz školu, medije, a najviše u porodici. To je najbolja preventiva. Sada me zaokupljaju tolike pametne i korisne stvari. Doktor Bora je u sklopu bolnice otvorio ,,kol centar", u kojem su zaposleni i izlečeni narkomani, koji sa ostalim terapeutima i doktorima čine timove. Uvek nas ima i onda zovu telefonom zabrinuti roditelji ili i sami zavisnici. Ima roditelja koji sumnjaju u svoju decu, ali nije izvesno da problem postoji samo na osnovu nekih znakova promene ponašanja. Mi onda savetujemo da se uradi test na drogu; ima ga u svakoj apoteci, znači, vrlo je dostupan. Ako dete neće da ga uradi, to je onda neki znak za osnovanu sumnju, ali opet idemo i dalje, pitamo - kako je detetu u školi, da li je promenilo društvo, kretanje, navike, zanemarilo higijenu, zamenilo dan za noć; da li fizički slabi, da li iz kuće nestaju stvari... Kao što vidite, više je tih znakova koji mogu da ukažu da dete uzima drogu. Jedini porok koji sada imam su cigarete. Lekari nam pušenje i ne brane, ali drugo ništa ne dolazi u obzir. Recimo, alkohol je takođe jaka supstanca zavisnosti, a shvata se olako i kada mi neko kaže da je drogu zamenio alkoholom, ja kažem da je to obična zabluda jer je isto. Sada se i odnos društva prema narkomanima menja. Ranije ih je sredina najčešće odbacivala i prezirala pošto se mislilo da je drogiranje hir, obest, bezobrazluk, slobodan izbor, a ne fatalna greška koja se pretvori u tešku bolest. Drugačije nas prihvataju, imaju više razumevanja. Shvataju da je to bolest mozga, da treba pomoći, jer zavisnik ne može svoj problem da reši sam, a zavarava se da može. Kao što i roditelji najčešće zatvaraju oči, što je prirodan odbrambeni nagon. Kada se već suoče sa istinom, najčešće bude kasno. Ali ja opet svima kažem - spasa ima, izlečenja ima, a posle je kao da ste se ponovo rodili. Pobedio sam je voljom koju su mi doktori i terapeuti usadili velikom količinom informacija, dobrim znanjem koje sada koristim u radu sa drugima. Kada prestaneš sa drogom, sve ono lepo ti se vrati i dođe na svoje mesto - završava se i škola, nalazi posao, vraća se interesovanje za devojke i mladiće, jednom rečju - živiš pun i raznovrstan život. Iz mraka i magle po kojima si godinama tumarao bolestan, nikakav, zarobljen - izlaziš na svetlost. Zato ja sebi kažem - nikad više droga, jer sam zbog svoje dečje gluposti bio na samrti.



U KRALjEVAČKOM MUZEJU ODRŽANA PROMOCIJA KNjIGE ,,BUDUĆNOST BALKANA”
Kosovo nije nerešiv problem!

   • ,,Glas Srbije”, kraljevačka izdavačka kuća, u utorak održala uspešnu promociju svoje popularne naučno-stručne studije ,,Budućnost Balkana”, publiciste Aleksandra Cvetkovića

   Sa posebnim pijetetom je na početku promocije knjige ,,Budućnost Balkana”, publiciste Aleksandra Cvetkovića iz Mataruške Banje, istaknut za života dat Blagoslov Božji njegovog blaženopočivšeg preosveštenstva vladike žičkog Stefana (Bope). Naravno, uz posebnu naznaku da se radi o veoma popularnoj naučno-stručnoj studiji u izdanju kraljevačkog izdavača ,,Glas Srbije”, koja govori o uzajamnim vezama, konfliktima i perspektivama naroda Balkana. Autor je delo posvetio srpskom slobodarskom narodu, Svetom Savi i srpskim vladarima.
Autor i glavni urednik izdavača Radiša Ž. Kovačević složili su se da je ova knjiga pravi priručnik za vaspitno-obrazovni rad, za organizaciono i stvaralačko okupljanje dece i odraslih u mirovne pokrete za saradnju među narodima i razoružanje.
O tragediji srpskog naroda i njegove hiljadugodišnje civilizacije na Kosovu i Metohiji, veoma dokumentovano, govorila je gospođa Gordana Marković, načelnik Odeljenja za kulturu tog ministarstva, kao i o nizu akcija koje vode da se jednostrano proglašena šiptarska republika poništi i poštuju Ustav i suverenitet Republike Srbije.
Najupečatljivije primere večitih dilema - naoružanja, rata, mira i razoružanja na Balkanu, nadahnuto je iz knjige pročitao doajen kraljevačkog glumišta Mile Nedeljković.
Dirljiv i na momente srceparajući ton dala je svojom monodramom ,,Molitva za Kosovo” prvakinja drame iz Beograda, glumica Vesna Pećanac, inače nosilac najvećeg glumačkog filmskog ostvarenja u bivšoj SFRJ, nagrade ,,Zlatna arena”.
Ocenjeno je da u ovoj svojevrsnoj mirovnoj poruci balkanskim narodima autor na slikovit način govori o ulozi Gospoda Isusa Hrista i hrišćanstvu u svetu. Pristupnost ovoj duhovnoj sferi je sa svim poukama i porukama, ali i posebno na Balkanu kao ,,buretu baruta”. Jer, Balkan je kroz vekove na svojim plećima poneo mnoge ratove, bitke, ali i poslednju necivilizacijsku genocidnu agresiju NATO na srpski narod i njegovu hiljadugodišnju civilizaciju.
Tekođe, poručeno je sa ove promocije, sadašnje stanje na Kosovu i Metohiji nije nerešiv problem, naročito ako se, osim političara, bude angažovao vaskoliki narod svojim mirovnim i drugim inicijativama u svetu da se zaustavi nepravda i poništi jednostrano proglašena Kosovo Republika, a videli smo da je pet šestina država, članica Ujedinjenih nacija, uzdržano ili protiv takvog nepravnog čina.



POVODOM MEĐUNARODNOG DANA DEČJE KNJIGE
U “Poletarcu” otvorena biblioteka za najmlađe

   U saradnji sa Narodnom bibliotekom "Stefan Prvovenčani" u sredu je otvorena prva biblioteka pri Predškolskoj ustanovi "Olga Jovičić Rita". Vrata biblioteke u vrtiću "Poletarac" svečano su otvorili pisci za decu Igor Kolarov, Branko Stevanović i Miloje Radović koji su predložili da se nova biblioteka zove "Duško Radović".

Biblioteka ima oko 2500 izdanja, kao i video kasete sa crtanim filmovima i emisijama za decu.

   Povodom međunarodnog Dana dečje knjige Narodna biblkioteka "Stefan Prvovenčani" organizovala je u saradnji za Zavodom za udžbenike Beograd književne programe u nekoliko kraljevačkih osnovnih škola.