Predate još četiri izborne liste
U lokalnu kampanju - iz Ribnice
"Mora se promeniti sistem koji uništava građane"
Vatrostalci (opet) prevareni!
,,Samo se to nikome ne priča”
Bolje partner nego protivnik!
Karlu del Ponte na optuženičku klupu!
Efikasnije rešavanje problema Roma
"Naša deca" i u Kraljevu
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: košarka, američki fudbal, fudbal

KANDIDIVANJE ZA LOKALNE IZBORE U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Predate još četiri izborne liste

   Posle izvesnog ,,zatišja" i proglašenja prve izborne liste ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" 28. marta, Izbornoj komisiji opštine Kraljevo predate su još četiri izborne liste političkih stranaka i koalicija za predstojeće lokalne izbore koji se održavaju 11. maja.
U sredu, 9. aprila, Izbornoj komisiji opštine Kraljevo za lokalne izbore izborne liste, sa kandidatima za odbornike i potrebnim brojem podrške birača, u skladu sa procedurom, predali su ,,Pokret za Kraljevo - dr Ljubiša Jovašević", ,,Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - Velimir Ilić", ,,Srpska radikalna stranka - Tomislav Nikolić" i ,,Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma". Prve tri izborne liste, kao i proglašena prva lista ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić", koju čini koalicija DS - G 17 PLUS - SPO, na listi imaju maksimalan broj kandidata za odbornike, po 70, koliko po Statutu opštine broji Skupština opštine Kraljevo, a jedino lista ,,Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma" ima najmanji zakonski potreban broj - 24 kandidata, i na lokalnim izborima u Kraljevu, za razliku od parlamentarnih, nastupa samostalno (bez koalicije sa SPS-om i PUPS-om).
Čelnici i drugi predstavnici sve četiri novopredate kandidatske liste za lokalne izbore u opštini Kraljevo, posle predaje lista, izrazili su optimizam u pogledu ishoda glasanja 11. maja i uverenje da će dobiti veliki broj odborničkih mandata ili pobediti na predstojećim izborima.
S obzirom na to da su nove četiri izborne liste predate istog dana, kraljevačku Izbornu komisiju sada očekuje težak posao da, u skladu sa izbornim zakonom i uputstvima, u kratkom roku pregleda obimnu predatu dokumentaciju, potvrdi izborne liste ili naloži njihovu dopunu.Redosled izbornih lista, u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima, biće utvrđen po redosledu proglašenja (rešenjima IK) izborne liste, i predstavnici tri izborne liste očekuju da će na listiću dobiti redne brojeve kao i njihove koalicije na republičkom nivou - DSS i NS broj 3, SRS broj 4 i JS broj 5, a Pokret za Kraljevo jedino broj 2, pošto lista LDP-a, koja za parlamentarne izbore ima taj broj, nije još predala listu za lokalne izbore u Kraljevu.

IZ ODELJENJA ZA OPŠTU UPRAVU KRALJEVO
Obaveštenje o uvidu u birački spisak

   Odeljenje za opštu upravu Opštinske uprave u Kraljevu objavilo je i dva obaveštenja o uvidu u birački spisak: jedno za lokalne (odborničke) izbore i drugo za vanredne parlamentarne (poslaničke) izbore, raspisane za 11. maj 2008. godine.
U tim ,,proglasima" Odeljenje za opštu upravu ,,obaveštava građane opštine Kraljevo i lica koja su privremeno odseljena iz stalnog mesta boravka (raseljena lica) da je birački spisak izložen na uvid u zgradi opštine Kraljevo, soba 109 - prvi sprat, a izvodi iz biračkog spiska u mesnim kancelarijama na području opštine Kraljevo.
Uvid u birački spisak, uz ličnu kartu, građani mogu da izvrše u periodu od 14.03.2008. do 25.04.2008. godine do ponoći, kada se birački spisak zaključuje, svakog radnog dana i subotom od 7 do 15 časova.
U ovom periodu građani, uz ličnu kartu, mogu Odeljenju za opštu upravu podneti zahtev za upis birača u birački spisak ili brisanje iz spiska ili izmenu, ispravku ili dopunu podataka u biračkom spisku.
Posle zaključenja biračkog spiska zahtev za promene u biračkom spisku građani mogu podneti samo Opštinskom sudu i na osnovu odluke nadležnog suda promene mogu biti izvršene najkasnije 48 sati do dana određenog za održavanje izbora".

ODLUKA SKUPŠTINE OPŠTINE KRALJEVO
Nova Izborna komisija opštine Kraljevo

   Skupština opštine Kraljevo, na 30. sednici, održanoj 26. marta, imenovala je, na predlog odborničkih grupa (osim za sekretara i zamenika sekretara), Izbornu komisiju opštine Kraljevo koja će sprovesti i naredne lokalne i vanredne parlamentarne (republičke) izbore u kraljevačkoj opštini. Pored predsednika i seketara i njihovih zamenika Komisija ima i po 11 članova i zamenika članova (ukupno 26 lica).
   Za predsednika Izborne komisije imenovan je Miroslav Milićević, dipl. pravnik iz Kraljeva (predlog OG DSS-a) i za zamenika predsednika Dragan Bogdanović, dipl. pravnik iz Kraljeva (OG DS), za sekretara Zoran Tucaković i za zamenika sekretara Komisije Miloje Kundović. U Izbornu komisiju imenovani su i: za člana Radovan Čolović (OG DS) i za zamenika člana Jasmina Trivun (OG DS), za člana Saša Pantelić (OG DS) i za zamenika člana Zoran Vuksanović (OG DSS), za člana Miloš Rakić (OG DSS) i za zamenika člana Dejan Ćajić (OG DSS), za člana Dragana Femić (OG SPO) i za zamenika Milan Vukadinović (OG SPO), za člana Miloš Korać (OG SPO) i za zamenika Jelena Brestovac (OG SPO), za člana Dejan Marković (OG G 17 PLUS) i za zamenika člana Danijela Mikić (OG G 17 PLUS), za člana Dragana Bojović (OG G 17 PLUS) i za zamenika člana Vesna Zlatojević (OG G 17 PLUS), za člana Aleksandar Ilić ( OG NS i samostalni odbornici "Složno za Kraljevo") i za zamenika člana Silvije Jović (OG NS i samostalni odbornici "Složno za Kraljevo"), za člana Milica Zucović (OG SPS) i za zamenika člana Dragan Vulić (OG SPS), za člana Dušica Jovanović (OG "Pokret za Kraljevo") i za zamenika člana Mirko Avramović (OG "Pokret za Kraljevo"), za člana Milan Tufegdžić (OG DHSS) i za zamenika člana Danijela Gunjić (OG DHSS).

VANREDNI PARLAMENTARNI IZBORI U SRBIJI
RIK potvrdio pet izbornih lista

   Republička izborna komisija do sada je svojim rešenjem potvrdila pet izbornih lista za predstojeće vanredne parlamentarne izbore koji će biti održani 11. maja ove godine. Potvrđene su koaliciona lista ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" (DS - G 17 PLUS - SPO), lista ,,Liberalno demokratska partija - Čedomir Jovanović", koaliciona lista ,,Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - Vojislav Koštunica", lista ,,Srpska radikalna stranka - Vojislav Šešelj" i koaliciona lista ,,Socijalistička partija Srbije - Partija ujedinjenih penzionera - Jedinstvena Srbija - Ivica Dačić".
   Prema izbornom zakonu, liste će na glasačkom listiću biti po redosledu po kojem ih je potvrdio RIK.

OBAVEŠTENJA BIRAČIMA DO 5. MAJA
Svim biračima do 5. maja biće dostavljeno jedinstveno obaveštenje o vremenu i mestu održavanja parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora raspisanih za 11. maj. Prema pravilu Republičke izborne komisije, koje je objavljeno u poslednjem ,,Službenom glasniku", to je dužnost organa za vođenje biračkog spiska.

KOALICIJA ,,ZA EVROPSKU SRBIJU - BORIS TADIĆ"
U lokalnu kampanju - iz Ribnice

   Predstavnici koalicione izborne liste ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" kampanju za lokalne izbore započeli su prekjučerašnjom tribinom u Kulturnom centru u Ribnici. Na tribini su okupljenima govorili predsednici koalicionih partnera, opštinskih odbora DS, G 17 PLUS i SPO Milan Vuković, mr Jovan Nešović i Mirko Vuković. Oni su, pored ostalog, istakli da se njihova koalicija zalaže za brzi ulazak Srbije u EU, planski ravnomerniji regionalni razvoj opštine i budućeg grada Kraljeva, koji treba da postane centar regije, opremanje industrijskih zona za privlačenje domaćih i stranih investitora, posebno naglasivši da su građani Ribnice podneli veliki teret izgradnje putne infrastrukture i da, Ribnica, kao moguća buduća opština u gradu Kraljevu, zaslužuju veću pažnju.
Osim održane tribine, na kojoj su predstavili i odborničke kandidate iz Ribnice, predstavnici liste ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" prošetali su ulicama Ribnice i novim, upravo završenim pristupnim saobraćajnicama novom mostu na Ibru, uverili se u dobar kvalitet izvedenih radova, naglasili da bi nove saobraćajnice trebalo da budu odmah puštene u saobraćaj i o tome razgovarali sa građanima Ribnice.

PRES KONFERENCIJA OO SRS KRALJEVO
Promena dosadašnjeg puta ,,evropskog bloka"

   Kraljevački radikali neće dozvoliti da koalicija ,,Za evropsku Srbiju" odvede Kraljevo na evropski put onako kako su u tom političkom bloku zamislili, poručili su predstavnici Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke na konferenciji za novinare, održanoj krajem prošle sedmice.
Kako je istaknuto, ,,Kraljevo već duže vreme ima probleme sa lokalnim rukovodstvom", ocenila je Vesna Nikolić-Vukajlović, predsednik OO SRS Kraljevo. Ti problemi, kako je istakla, počinju od 13. januara 1997. godine, kada je na lokalnu vlast došla koalicija ,,Zajedno", i ,,niko od lekara koji se od tada našao na čelu opštine nije uspeo za Kraljevo ništa da uradi". Narod je umrtvljen i pod dejstvom ,,anestezije” sve to zaboravio i sada se našao pod novom opasnošću - rekla je ona. ,,Na kraljevačkoj političkoj sceni trenutno su iste političke opcije, samo sa drugim likovima, a kraljevački blok koji čine DS, G 17 PLUS i SPO pokušava da ponovo prevari unesrećeni narod" - naglašeno je na pres konferenciji.
- Srpska radikalna stranka sigurno ih skreće sa tog puta i sigurno im nećemo dozvoliti da Kraljevo povedu na taj put, kako su to oni zamislili. To im danas, na Blagovesti, saopštava Opštinski odbor SRS u Kraljevu - naglasila je Vesna Nikolić-Vukajlović.
Na novinarsko pitanje kada će predati listu kandidata za lokalne izbore, predstavnici OO SRS Kraljevo su odgovorili da ,,čekaju da to najpre urade podnosioci lista dva i tri, kako bi njihova lista na lokalnim bila pod istim brojem (četiri, prim. nov.) kao i na vanrednim parlamentarnim izborima.

RAD NA DALJEM UNIŠTAVANJU SRBIJE
Srpska radikalna stranka konstatovala je u svom saopštenju u prošli utorak ,,da oni koji otimaju Kosovo i Metohiju od Srbije i oni koji su oslobodili svih optužbi Ramuša Haradinaja danas pokušavaju da obezbede pobedu na izborima onima u Srbiji koji će priznati nezavisno Kosovo i raditi na daljem uništavanju Srbije".
Povodom izjave visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijara Solane, u kojem, kako se navodi u saopštenju Srpske radikalne stranke, on podržava političke snage u Srbiji koje se bore protiv Tomislava Nikolića i SRS", ta stranka ,,podseća da je Solana bio prvi zvaničnik koji je čestitao nezavisnost lažne države Kosovo".

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Fajront

   U svetlu najnovijih dešavanja u zemlji - Kosovo, povratak Haradinaja, vanredni izbori u zlovreme, te opšti krkljanac pred kontejnerima, i globalnog zakuvavanja - krah američke misije u Iraku i Avganistanu, nekontrolisana eksploatacija kosmičog okruženja, otopljavanje polova (sa posebnim osvrtom na Arktik), posledice nedostatka energenata, ugroženosti faune (osobito napuštenih avlijanera), te svakodnevnog i za sada neuspešnog pokušaja ekstremista da otmu Olimpijsku baklju, ponovo je u dnevni red, uz razumljivo konstantna tekuća pitanja i mladu salatu, Narodna skupština ,,Hrast”, inače u stalnom zasedanju još od Gazimestana, uvrstila Rezoluciju o planetarnim gibanjima na kraju prve dekade 21. stoleća i mogućim negativnim uticajima i posledicama po demokratiju.
Da podsetim, to je ista ona Skupština koja je pre ravno deset godina analizirala svetsku premijeru muškog leka ,,vijagra” i mogući negativni uticaj na plasman i potrošnju domaćeg ekvivalenta - ,,domaće”. Tada je, da sažmemo, vizionarski konstatovano, a u ovoj rubrici u skupštinskom izveštaju zabeleženo, da zapadnjačka sintetika ne ugrožava ,,domaću” i da za razliku od ,,vijagre”, koju prate brojne kontraindikacije i neželjeni prateći efekti (pa i sa tragičnim ishodom), ,,domaća” ima samo tri nuspojave - jutarnju mučninu, jaku čeonu i temenu glavobolju i dilemu, takođe jutarnju: ,,ko je ovaj šakal do zida?”. Takođe, to je ista ona Skupština, čiji je poslanik baš u ovo vreme ’98. u raspravi o pojavi OVK na Kosmetu (takođe zabeleženo za pokoljenja u ovoj rubrici), zavapio za astalom, takođe vizionarski: ,,Aman, ljudi, dajte da spasemo barem Lešak!”
Ergo, nota bene, ovih dana je uoči početka letnjeg, otvorenog zasedanja, Skuština bila primorana da o gorepomenutoj Rezoluciji raspravlja iza zatvorenih vrata, pošto je te večeri zagudeo severac i osvežilo, pa je Rajka od kiše sklonila doulične astale i mobilnu tendu, a tekuća pitanja proširila ostacima kiselog i poslednjim kontingentom čvaraka, kavurme i prelučenih pihtija. Potvrđenom metodom dedukcije upozoreno je da će aktuelna afera oko Tibeta i otimanja Olimpijske baklje, središte planetarne krize da se privremeno usmeri sa Evrope i Balkana na Daleki istok i da nije isključeno da će već sa Olimpijskim igrama da započne krah barem dva preostala carstva, uz objektivnu opasnost da se u prvom talasu iskaže potreba za zbrinjavanje barem dvesta miliona kineskih refudžista. Kao moguću lokaciju za smeštaj privremenih raseljenika, pojedini poslanici su pomenuli upravo drugo carstvo u krizi - SAD, uz objašnjenje da Kinezi i Ameri imaju duboke korene saradnje još od prinudnog rada kosookih na gradnji panameričke železnice u 19. stoleću, ali je taj predlog odbijen, pošto se većina saglasila da je američko carstvo na izdisaju, pred kolapsom, te da bi to samo doprinelo produbljivanju nove krize, nikako smirivanju naraslih tenzija, te da Skupština mora da usvoji i Akcioni plan na predlog Odbora za bezbednost za saniranje posledica raspada američke imperije. Kako je istaknuto, pogotovo treba insistirati na očuvanju američkih istorijskih i kulturnih vrednosti, kako bi se izbeglo nedavno iskustvo, kada su u Iraku upravo američke (oslobodilačke) trupe gotovo uništile (a, ruku na srce, i pokrale) civilizacijsku baštinu Mesopotamije. Stoga je odlučeno da Skupština započne aktivnosti na formiranju jedinice plavih šlemova radi slanja u SAD, kako bi se sprečilo razbuktavanje rata Severa i Juga, crnih i belih, e da se realizuje tampon zona razgraničenja. Naročito je insistirano da u tome budemo prvi, izaberemo najbolji sektor, pre nego se formiraju međunarodne mirovne snage. Kao pioniri, stav je da to bude kolevka američke civilizacije, kulture i progresa - Las Vegas, e kako bismo sačuvali i od huligana zaštitili američke kultne institucije kulturne baštine - kockarnice i javne kuće...
I, baš kada je negde iza ponoći trebalo da se uđe u raspravu u pojedinosti, posebno o budućnosti baze Bonstil u novim okolnostima i kako zbrinuti naše Amere, Unmik i Euroleks, Rajka je počela da blicka skupštinskim osvetljenjem i izgovorila onu najtežu, najgoru i najružniju moguću reč u skupštinskom zasedanju.

POZIV
Interno raseljenim osobama sa Kosmeta

   Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu za Kosovo i Metohiju uputila su u prošli utorak javni poziv svim interno raseljenim licima sa teritorije ove pokrajine da se do 25. aprila jave opštinskim upravama po mestu boravišta radi upisivanja podataka u birački spisak o mestu svog prebivališta. Upisivanje je potrebno radi glasanja za izbore odbornika jedinica lokalne samouprave na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, navodi se u saopštenju dva ministarstva.
   Podaci o mestu prebivališta će se upisivati na osnovu javnih isprava - lične karte ili legitimacije interno raseljenih osoba.

U KRALJEVU ODRŽANA PREDIZBORNA KONVENCIJA LIBERALNO DEMOKRATSKE PARTIJE - ČEDOMIR JOVANOVIĆ - piše Slobodan RajićTodorović
"Mora se promeniti sistem koji uništava građane"

   ,,Ono što moramo najpre da promenimo u Srbiji jeste sistem, tu partijsku državu koja uništava naše građane", istakao je Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije, na njenoj predizbornoj konvenciji, održanoj prošlog ponedeljka u Kraljevu.
U velikoj sali opštine Kraljevo, premaloj da primi sve posetioce, Jovanović je na početku istakao da ovakvi skupovi za LDP ,,nisu predizborne konvencije, već dogovori sa građanima, jer to nismo uspeli sa strankama na vlasti i moramo da se kao građani dogovorimo kako da se Srbija, posle predstojećih izbora, koji nisu ,,istorijski", ali su posebni i drugačiji, promeni i postane moderna evropska država”. Podsetio je kada je 1997. godine na centralnom trgu u Kraljevu gađan jajima i konstatovao da se, nažalost, ,,od tada do danas ovde suštinski nije mnogo toga promenilo, iako smo verovali da smo završili posao". Prema njegovim rečima, razlog za to je što se ,,jedino u srpskoj politici ne postavlja pitanje ostvarenih rezultata i odgovornosti i što političke stranke, umesto građana, odlučuju o svemu, pa i njihovim golim životima, varajući ih lažnim parolama i obećanjima, od izbora do izbora".

MENJATI SEBE I DRŽAVU
- Moramo da pronađemo u sebi snagu da u ovoj kampanji uradimo posao koji smo često počinjali i od koga smo često odustajali. Više nemamo pravo na to, jer je Srbija u ,,mrtvom uglu" i ja ne vidim gde bismo to mogli da se povučemo i ne vidim na kom to uverenju možemo da gradimo nadu da ćemo se promeniti sami od sebe, da će je promeniti neko sa strane i da su neki političari mesije i spasioci, a ne mi građani. Najveći problem Srbije nije primitivizam u politici, nije siromaštvo, prazne fabrike, marginalizovane škole, neiskrena crkva… Problem Srbije je jedan sistem, zapravo sama država koja ne može da funkcioniše a da ne uništava nas - svoje građane!? I zbog toga mi to ovog puta moramo promeniti! Ne da bismo se ,,svetili" Srbiji, jer Srbija je izraz moralnih ljudi, naših najlepših osobina, već da bismo promenili sistem koji je prvo od te Srbije napravio nesrećnu državu, a onda od nas građana taoce te nesrećne države koji zapravo stoje u redu za žrtvovanje. Neće se više ljubav prema svojoj zemlji dokazivati tako što će se obesmišljavati život svakog od nas u njoj. To što danas živimo nije Srbija, to je partijski plen, to je partijska država koja nas ponižava, koja mnoge od nas pljačka, koja gotovo svakog od nas obeshrabruje i obespravljuje. I to osećaju ljudi u Kraljevu, V. Banji, Trsteniku, Varvarinu, Leskovcu, Mitrovici, Pazovama, Inđiji, Pazaru i Tutinu, mesta kroz koja smo prošli u kampanji, ali sam siguran da ćemo i u svim drugim mestima sresti ovu jednostavnu i tužnu istinu. Mi više ovako ne smemo da živimo i to moramo da promenimo. Dakle, ono što želimo da promenimo jeste loš sistem, ali kroz međusobni dijalog, jer ne može da stane sva pamet u jednu glavu - rekao je Jovanović.

SARADNJA SA TADIĆEM?
Osvrćući se na moguću saradnju sa Borisom Tadićem i koalicijom koju on predvodi, Jovanović mu je, pored ostalog, poručio:
- Voleo bih da ovo što sada govorim Tadić dobro čuje, jer me nije dobro čuo na predsedničkim izborima. Neka ne očekuje od mene i LDP-a da pristanemo na tu politiku ,,buvlje pijace" nakon svakih izbora, da odustanemo od borbe za suštinske promene i pristanemo na Dačića i Palmu. Ja se borim za vašu podršku, trudim se da promenim mišljenje onih koji me mrze, gađaju jajima, za koje sam izdajnik i lažov, i očekujem od njega da počne to da radi. Daj bože da se sretnemo 12. maja i uradimo ono što smo morali da uradimo na početku ove kampanje - da napravimo dogovor koji će omogućiti ovoj zemlji da se promeni i da konačno postane slika one vizije u koju svako od nas veruje, vizije Zorana Đinđića (aplauz, prim. nov.). I nema tu mesta očekivanju koje nas obavezuje da posle 11. maja zaustavljamo radikale i Koštunicu da uzmu vlast i da zbog toga pravimo koaliciju sa onima koji su, manje ili više, isti kao oni. Ova kampanja mora biti svakodnevna borba za običnog čoveka, a ta borba se može voditi jedino tako što će se napustiti ti lažni politički ciljevi i konačno Srbija posvetiti jednoj realnoj politici koja se stara o životu - istakao je Jovanović.
Prema njegovim rečima, stabilne institucije nisu samo doneti zakoni, već da one efikasno treba da štite građane u praksi i da vlast odustane od zloupotreba koje primenjuje uvek kada želi da prikrije svoju nesposobnost. ,,Treba da demontiramo partijsku državu u kojoj se po posao ne ide kod poslodavca, po pravdu u sud, a po zdravlje kod lekara, već u stranku na vlasti", rekao je Jovanović i to obrazložio:
- I svaki trenutak našeg života je obeležen tim poniženjem: ,,Da li nekoga znaš, da li možeš nešto da mi središ, kome i koliko treba za to da dam"… To je ta partijska država koju želimo da promenimo dok ne dobijemo modernu i efikanu državu.

SRBIJA I EVROPA
Govoreći o ulasku Srbije u Evropsku uniju Jovanović je rekao da to ,,ne podrazumeva Evropu koju zagovara Boris Tadić da iz nje napadnemo Kosovo" i samo savremene zakone i pune novčanike, već i pomirenje naroda poput Francuza i Nemaca, a na Kosovu Srba i Albanaca, da ne budu neprijatelji nego da se dogovore kako da zajedno žive. ,,Bez mira i reda ovde nikad neće biti Evrope i takvu Evropu, Evropu budućnosti, mi sami moramo ovde da stvaramo", kazao je Jovanović, dodajući da ,,Srbija mora da bude zajednica ljudi koji vrede onoliko koliko vredi njihov rad". On se založio i za proces pune decentralizacije Srbije koji će omogućiti Kraljevčanima, ali i svim građanima, da u svojim sredinama odlučuju o svojim životnim pitanjima i svojoj sudbini, a ne da to neko drugi čini umesto njih.
Jovanović je u jednoipočasovnom izlaganju zatražio i punu zaštitu mladih, žena i starijih sunarodnika, ,,naših roditelja", da u izmenjenoj, modernoj Srbiji svi dobiju šansu da normalno žive, baš kao u Evropskoj uniji. Umesto toga, kako je naglasio, ,,mi smo sada zemlja koja je poznata samo po crnim vestima", po ,,saobraćajkama u kojima ljudi ginu, po korupciji i nasilju u porodici i na ulicama u kojima ginu nevini, a krivci ne dobijaju zaslužene kazne". Informisao je prisutne da je on sa saradnicima već posetio LJubljanu, Zagreb, Sarajevo, Podgoricu... i da je razgovarao o razvoju dobrosusedskih odnosa i stanju u regionu, a da će iduće sedmice posetiti Brisel i razgovarati o svim pitanjima statusa Srbije u Evropi, ,,ali ne kao Dulić i drugi, posle čega nam treba terapija".
Čedomir Jovanović je zatim odgovarao na pitanja prisutnih i razgovarao sa njima, naglasivši da je LDP ,,ovde u Kraljevu započeo veliku promenu u vođenju kampanje, jer je dosta bilo mitingašenja i praznih priča i vikanja sa tribina, bez slušanja šta govore građani".
Na skupu je govorio i dr Vladan Batić, predsednik DHSS i član koalicije ,,LDP - Čedomir Jovanović".

OBAVEZA PREMA ZORANU
- Ono što treba da zna svako ko glasa za LDP, svaki član, funkcioner i simpatizer, to je ta velika obaveza prema Zoranu Đinđiću. Nekako kao da se mnogi od nas ,,ugrizu za jezik" kad se pomene njegovo ime, jer bivaju optuženi da zloupotrebljavaju njega kao simbol. I možda bismo i mi mogli da se podvedemo pod tu ,,optužnicu" da drugima branimo da njegovo ime izgovaraju, ali mi ih molimo da što više misle na tog čoveka, da što više gledaju i slušaju šta je govorio i radio i da što pre pomognu ovom društvu da se vrati na taj put razuma na kome će biti puno problema, ali mnogo više spremnosti da se ti problemi reše i da bi se oni zauvek rešili. I zato ta obaveza prema Zoranu nas pokreće u ovim izborima, jer mi taj 12. maj vidimo kao onu budućnost o kojoj je on govorio u onoj svojoj legendarnoj izjavi koja se tako često citira: ,,Srešćemo se vi i ja u budućnosti" (salve aplauza, prim. nov.). Nemamo pravo da ćutimo o onom što osećamo i da krijemo od ljudi svoju želju da ta budućnost bude 12. maj, a želimo da to bude budućnost za svakog čoveka u ovoj zemlji, ne samo za nas koji danas o tome govorimo.

ČLANSTVO SRBIJE U NATO
- Mi smo za ulazak u NATO. To odavno nije samo vojni savez, to je mnogo više jedna bezbednosna organizacija koja se proširila daleko od granica nekadašnjeg Severnoatlantskog saveza koji je ekonomski delio svet. Vi vidite da se Putin i Buš sjajno zabavljaju, oni večeraju zajedno u Bukureštu, zabavljaju u Sočiju, obilaze jedan drugog, idu na pecanje, Putin dočekuje Loru Buš sa buketima cveća… Oko nečega se slože, oko nečega se ne slože. Ali, ne bi bilo dobro da i u budućnosti Srbija bude prostor za njihove ,,manevre" i ,,poligon" na kojem oni rešavaju svoje mini-sukobe. Pošto im nije interes da se svađaju u ekonomiji, u svetskoj politici, onda daj da jedni drugima ,,dižu cenu" na temi Kosova, na primer. Mi želimo da Srbija uđe u NATO. U našem izbornom manifestu, koji će biti objavljen u svim novinama do subote, objasnićemo zašto to treba da se desi. Mislim da bi konačno bilo važno da počnemo da učimo nešto na iskustvima drugih, da što pre uđemo u NATO, pre ulaska u Evropsku uniju, a da onda uđemo i u Evropsku uniju. I zaista su smešna laganja o tome kako i Austrija nije u NATO-u, a Norveška nije u EU, a jeste u NATO-u jer za to postoje ozbiljni razlozi… To moramo da uradimo i mi, ne da bi našu decu slali u Avganistan, u Irak i šta ti ja znam gde, nego da bi naši dečaci u vojsci imali sigurnost, bezbednost, najviše svetske standarde, i ne zbog toga što Srbija želi da ratuje, nego zbog toga što Srbija želi da smanji svoje troškove, da se demilitarizuje i da kroz članstvo u NATO pronađe partnere koji će jednog dana ,,zadesiti" i sigurno je neće ostaviti samu.

DR VLADAN BATIĆ:
Primer ,,Magnohroma” i ulog za budućnost

   Govoreći na predizbornoj konvenciji koalicije LDP-a u Kraljevu, dr Vladan Batić, predsednik DHSS-a, pored ostalog istakao je da ,,na Blagovesti ne može da donese lepe vesti, jer se ovde vrlo teško živi, ovde nadomak Kosova".
- Vidite da su svima u vrhu vlasti puna usta Kosova, ali za vas koji živite ovde život se ne razlikuje mnogo od života naših sunarodnika u enklavama na Kosovu, i vas i onih koji su svojevremeno izbegli sa Kosova i žive ovde u nekom getu sabirnih centara, životom koji nije dostojan života čoveka, i to je nešto što traje već godinama. Međutim, mi ovde imamo i ljude koje je država pretvorila u građane drugog reda, u građane kojima je život postao noćna mora, poput radnika ,,Magnohroma” koji su unesrećeni, ojađeni, na ivici egzistencije i samoubistva zbog nebrige vlasti. Ja to dobro znam i pokušavam, kao pravnik i advokat, da im pomognem koliko mogu, jer dok deca onih na Dedinju žive ,,besno", njihova i vaša deca nemaju šta da jedu - naglasio je Batić.
On je zatim opširnije govorio o ,,istorijatu" uništavanja ,,Magnohroma” i njegovih radnika kroz neuspešnu privatizaciju i o trenutnoj situaciji u rešavanju tog problema, kao upečatljivom primeru teškog stanja u Srbiji koje koalicija oko LDP želi posle izbora da menja.
- Mi se borimo za jednu pravedniju, pošteniju, drugačiju Srbiju, u kojoj će svi građani sa ponosom reći da žive u zemlji srećnih i zadovoljnih ljudi. I nije više glavni državni i nacionalni interes priča o odnosu prema granicama, teritorijalnoj državi, već odnos prema boljem životu građana! A da bismo stigli do tog boljeg života, moramo ići jednim jedinim putem, putem ka Evropi, bez uslovljavanja, bez ucenjivanja, bez zastajkivanja. To je put kojim je Srbiju vodio do tragičnog 12. marta 2003. godine Zoran Đinđić. Taj put jedino mi u koaliciji ,,LDP - Čedomir Jovanović" želimo da nastavimo. To je način da stignemo do željenog cilja, a ne da varamo, lažemo, obmanjujemo i zavodimo ljude, dovodeći ih u situaciju u kojoj su sada i radnici ,,Magnohroma” i nekih drugih firmi u Kraljevu i okolini - naglasio je Batić.
On je istakao i da ,,političari na vlasti pričaju bajke", a da je stvarnost u Srbiji sasvim drugačija i da zbog toga 11. maja na izborima ,,treba da učinimo taj mali korak, da pozovemo sve svoje rođake, prijatelje, komšije i kolege sa posla da zaokruže broj dva na listiću, jer to je ulog u budućnost".

RADNICI “MAGNOHROMA” TREĆI PUT U BEOGRADU - piše Dragan Vukićević
Vatrostalci (opet) prevareni!

   • Oko 1.300 radnika “Magnohroma” i juče ujutro se u 25 autobusa uputilo u Beograd, gde su, u nameri da “isprate” i ovonedeljno zasedanje Vlade, blokirali Nemanjinu ulicu, ali ovoga puta rešeni da se bez para ili jasne odluke ministara ne vraćaju u Kraljevo

   Uprkos dogovoru i obećanjima savetnika premijera Slobodana Lalovića dan ranije, Vlada Srbije prošlog četvrtka nije donela odluku da izdvoji 450 miliona dinara za isplatu zaostalih zarada radnicima ,,Magnohroma”. Dogovor sa Lalovićem nije se ni našao na dnevnom redu, iako je utvrđena i dinamika isplate. Umesto toga, Vlada je formirala radnu grupu koja treba da dođe u ,,Magnohrom” i obuhvatno razmotri sve posledice neuspešne privatizacije.
Da podsetimo, predstavnike oko 1.250 radnika, koliko je u 24 autobusa u utorak zorom iz Kraljeva otišlo put Beograda, primio je i sa njima razgovarao oko tri sata savetnik premijera Vojislava Koštunice Slobodan Lalović. Tada je dogovoreno je da se u četvrtak na sednici Vlade donese odluka o isplati 4,5 miliona evra (oko 450 miliona dinara), koliko iznose neisplaćene zarade za proteklih 14 meseci. Ukoliko Vlada usvoji takav stav, radnicima bi zarade bile isplaćene u tri ,,rate” - 20. aprila prva, druga u sedmici pre majskih izbora (9. maj) i treća 2. juna. Svakom zaposlenom duguje se u proseku od 150 do 250.000 dinara.
Sa istim zahtevom, oko 1.300 radnika ,,Magnohroma” i juče ujutro se u 25 autobusa uputilo u Beograd, gde su, u nameri da ,,isprate” i ovonedeljno zasedanje Vlade, blokirali Nemanjinu ulicu, ali ovoga puta rešeni da se bez para ili jasne odluke ministara ne vraćaju u Kraljevo.
- Iz Beograda se ne vraćamo dok nam ne plate ono što nam duguje država! Ne da nam obećaju, nego da nam isplate zarade - rekao je za ,,Ibarske novosti” sekretar Odbora za zaštitu imovine ,,Magnohroma” Milivoje Jakovljević uoči odlaska put Beograda.
On kaže da nikakva radna grupa nije u proteklih sedam dana dolazila u Kraljevo, da je Lalović izbegavao da sa njima razgovara i da su radnici sada spremni da u Beogradu ostanu do ispunjenja svih zahteva.
Na pitanje da li će sa njima put prestonice kao podrška da krenu i lokalni političari, Jakovljević kaže:
- Nama niko od političara ne treba. Ovo je čisto socijalni protest i ne želimo da na našoj muci neko dobija bilo pozitivne bilo negativne političke poene. Mi ne odbijamo da oni prisustvuju našem okupljanju, ali insistiramo da se naš problem ne politizuje u samoj Vladi. Mi samo hoćemo da oni donesu kolektivnu odluku, a ne da se preglasavaju zato što se međusobno politički ne podnose. I ne pristajemo ni na kakvu radnu grupu. Nas interesuje samo isplata zarade i ništa više.

SENDVIČI
Jakovljević ističe da će ,,magnohromci” ostati do ispunjenja zahteva i da nose, prema skromnim mogućnostima, i hranu potrebnu za duži boravak. I ovog četvrtka opštinski Crveni krst vatrostalce je ispratio sendvičima.
Posle napisa u prošlom broju ,,IN-a”, iz kabineta predsednika opštine dr Miloša Babića u redakciju je stigla dopuna teksta da je dr Babić iz fonda predsednika opštine platio sendviče, a iz Pokreta za Kraljevo takođe pojašnjenje da su aktivisti Pokreta bili sa ,,magnohromcima” prošlog četvrtka u Beogradu.

JEDNO REAGOVANJE NA DEŠAVANJA U ,,MAGNOHROMU" I OKO NJEGA
Osećam se veoma tužno

   Povodom svega što se već, moglo bi se reći, godinama dešava sa kraljevačkim ,,Magnohromom", reakcije su brojne, ali je veliki broj i onih koji ne reaguju, što je, opet, svojevrsni vid reakcije. Sve ono što je decenijama pritiskalo ovu firmu, čini se da sada izlazi na videlo. Niko od odgovornih nikada nije odgovarao što je ,,Magnohrom" doveden tu gde jeste, pa se stiče utisak da su pravi krivci neki drugi, koji tu krivicu ne žele da opriznaju, ali koji, i pored toga, imaju obavezu da sitaciju u ,,Magnohromu" reše. Nažalost, čini se da oni nemaju taj osećaj, pa su radnici ,,Magnohroma" prepušteni sami sebi da sa sendvičima pod miškom kreću put Beograda i traže svoja prava. Jedan, a slobodno se može reći i jedini lokalni političar koji je stao uz ,,magnohromce” je predsednik OO SPS Sreten Jovanović, koji tim povodom, a bez, kako naglašava, želje da ovaj slučaj koristi u predizbornoj kampanji, za ,,Ibarske novosti kaže":
- Osećam se veoma tužno što sam kao bivši radnik ,,Magnohroma", koji je 28 godina proveo u tom kolektivu, došao u situaciju da svojim bivšim kolegama dodeljujem parče hleba kroz sendviče koje im je obezbedio Crveni krst, a finansirala opština. Da tim ljudima koji su izgradili ovaj grad i stvorili mnogo toga u njemu obezbedim da imaju šta da pojedu toga dana u borbi za ostvarenje svojih prava. To je veoma teška situacija i bilo mi je dodatno opterećenje to što sam zadužen za Narodnu kuhinju. I po tom osnovu sam imao obavezu da ovoga oputa budem uz radnike ,,Magnohroma” jer sam očekivao da će se neko u ime lokalne samouprave radnicima obratiti, bar im poželeti srećan put i poželeti da njihovi pregovori budu uspešni jer su deklarativno odbornici SO podržali radnike i ideju da im se omogući da dobiju sendviče, da im se obezbedi 20 autobusa, ali mislim da bi trebalo više odbornika da bude uz radnike u trenutku kada se oni bore za svoja najosnovnija ljudska prava. Niko od odbornika nije krenuo za Beograd sa radnicima, što je opravdalo naš stav da ne prisustvujemo poslednjoj sednici SO jer smo tražili da se izvrši analiza privatizacija u Kraljevu.
Pored toga, ja kao predsednik partije koja je parlamentarna u skupštini osećam, ako tako može da se kaže, blago zadovoljstvo što sam jedini iz Kraljeva koji je sa radnicima ,,Magnohroma” otišao za Beograd. I mada postoji mogućnost da se to politički zloupotrebi, moram da kažem da sam ja bio na čelu partije koja je insistirala da se to pitanje nađe na dnevnom redu SO još u decembru.
I ta pomoć koja je dodeljena radnicima od 10, pa onda 5.000 dinara mislim da je sramna. I mislim da u svemu ovome radnici ,,Magnohroma" moraju da prepoznaju ko im želi dobro i ko stoji iza njih. Želim da radnicima ,,Magnohroma" i svima onima koji su u ovom procesu tranzicije poručim da moraju biti toliko jaki da prepoznaju ko je uz njih samo zarad svojih sitnih ličnih interesa, a ko iskreno brine o njima.
Osim toga, moram da naglasim da je žalosno i to da, osim odbornika, predstavnika lokalne samouprave, bivšeg i sadašnjeg rukovodstva, niko od predstavnika sindikata nije bio uz radnike. Svi ti bivši rukovodioci su bili utuženi svojevremeno od sindikata, ali niko od njih nije osuđen i zato je opravdana njihova ogorčenost jer su oni vodili ,,Magnohrom” u najgorem mogućem vremenu, u vreme ratova, proizvodili su na desetine hiljada tona opeka, bojlera, peći i mislim da bi im zaista trebalo odati priznanje kako su u toj situaciji uspeli da vode ovu firmu, a sada kada nas Evropa podržava i kada su nam otvorene granice za uvoz i izvoz, ,,Magnohrom" ne može da radi. Mislim da bi i te ljude trebalo pozvati, odati im priznanje i uključiti ih u jedinstven front za odbranu interesa ovoga grada.
I dok agonija ,,magnohromaca” traje, vredni aktivisti Crvenog krsta ponovo su u sredu veče u prostorijama Narodne kuhinje u Mataruškoj Banji spremili 1.500 sendviča koji će radnicima iz Kraljeva omogućiti da prežive u svom drugom pohodu na Beograd. Simbolično, ali očigledno da ih nisu svi zaboravili. A to što je o radnicima nekadašnjeg evropskog giganta brigu preuzeo Crveni krst, činjenica je nad kojom bi mnogi trebalo da se zamisle, a naročito oni pred čiju će zgradu ,,magnohromci” sa kesama Crvenog krsta da stignu iz Kraljeva.

(NE)OBIČNA PRIČA O UŠĆANSKOM STOGODIŠNjAKU ČEDOMIRU - ČEDI PAUNOVIĆU - piše Marko Slavković
,,Samo se to nikome ne priča”

   • Stogodišnji Čedomir - Čeda Paunović iz naselja ,,Rudnik” u Ušću nikada nije bio kod lekara i, da ga ne ureknemo, odlično se kreće, razborit je i zahvalan sagovornik. Istina, malo slabije čuje i vidi, ali uz pomoć svoje lepe i strpljive unuke Tijane, i naše glasovitosti, sve smo se razumeli. I o svemu nam je Čeda pričao, rado i do detalja. A kad smo mu, posle nekoliko ispijenih čašica domaće rakije, u šali, postavili pitanje u vezi sa ženama... uz zagonetan starački osmeh tiho je rekao: ,,E, samo se to nikome ne priča.” • Jednom su Čedi u posetu dolazili ljudi iz penzionog osiguranja, da provere da li je, zaista, još živ (?!)

   Krajem marta, u rano pre podne, nenajavljeno, zaposedamo dom Čedomira - Čede Paunovića, na periferiji Ušća. Naš strah, da ga ne zateknemo kod kuće, iako mu je stota godina, bio je opravdan, jer Čeda, kao po komandi, svakodnevno ,,zapali” pešice po nekoliko kilometara, i to uz brdo, do kuće u kojoj je rođen. Tamo ume da ostane po nekoliko sati, a šta radi, samo on zna. Verovatno, prebira po sećanjima.
Dakle, uspeli smo. Čeda je, najpre, bio iznenađen gostima, ali kad je video njemu poznato lice, Gorana Nikolića, predsednika sindikata rudnika u kome je proveo tačno 45 godina, lice mu se razvedrilo. Voli svoj svoga da vidi, da čuje, da popričaju. Hvala bogu, imaju o čemu.

,,ISPISNIK” SA RUDNIKOM
Sadašnjom terminologijom rečeno, Čeda je radni odnos zasnovao istog dana kad je i rudnik u Ušću počeo da radi, 1925, samo godinu dana pre Čedinog punoletstva. U rudniku je radio sve, od jamskog radnika do poslova u mašinskoj radionici. Naravno, učestvovao je i u poznatom trinaestodnevnom štrajku rudara, 1937. godine, posle koga je država preuzela rudnik. Nakon te velike rudarske pobede, uslovi rada su znatno poboljšani, a plate su bile i redovnije i veće.
Čeda nam je pričao o mnogo čemu iz rudarskog, i ne samo rudarskog, života, kako je i šta nekad bilo, kako se ,,ginulo” radeći, kako se solidarisalo sa porodicama nastradalih, kako se proslavljalo i veselilo, kako se gradilo i mučilo, kako se ženilo i udavalo, kako se kućilo i raskućivalo, kako se odlazilo i bežalo iz kafane, sve nam je pričao, do današnjih dana. Ali, nema zastajanja, u smislu: da se setim, kako ono beše... Ne. Da prenesemo njegovu priču, a priča je, eto, zanimljiva i duga, čitav jedan vek (ej, vek!), trebalo bi nam premnogo prostora. Zato, beležimo samo detalje.

,,SA NOGAMA MOGU DE ’OĆU”
Istina, tokom razgovora, ponekad se najbolje ne razumemo. Ne može Bog baš sve da da. Čedi je, eto, podario dug i zdrav život, jer nikada, za sto godina, nije bio kod lekara, ali mu je malo od sluha ,,zakinuo”. Tako, desi se da mi pitamo jedno, a Čeda ili nastavlja prethodnu priču, ili započinje drugu, onako kako je čuo naše pitanje. Iskreno, uglavnom se ispostavi da nam je to bilo zanimljivije od postavljenog pitanja. Tako je, recimo, u jednom trenutku, iznenada, Čeda podigao čašicu sa rakijom, rekao ,,’ajde, živeli!”, a onda je, kao odgovor na navodno naše pitanje, naglasio: ,,A, ne, nikada nisam preterivao sa rakijom”. Zatim je dodao: ,,Ne, nisam ni to.”
,,Šta nisi, Čedo?”
,,Nisam, nisam. Nikad nisam popio kafu bez rakije. Ni kod lekara nikad nisam bio.”
,,Nikad?”
,,A, jok, nikad! Poslužilo me zdravlje dobro. Sa nogama mogu da idem dokle ’oću. I u brdo, gore. Svud.”

ZAGONETAN OSMEH
Već smo dugo kod Čede. Pričamo, ali i sve češće ,,gucnemo” domaću. Dobraaa! Raspoloženje je odlično, pa nam se čini da se sad bolje i čujemo i razumemo.
Čeda nam priča o svojoj ženidbi, kako je to bilo nekad, da je bio stariji od svoje žene, da je bio dobar muž i roditelj, ali jednu stvar zaobilazi. Nikako da odgovori na našu znatiželju - da li je bio i veran muž. Sa ove vremenske distance, ako će reći istinu, mnoge dileme iz tog vremena, u vezi sa tom temom, bile bi bistrije. Čeda, ili stvarno prečuje naše pitanje, ili mu je neprijatno pred unukom, uglavnom zaobilazi odgovor. Samo kaže: ,,A?” Tako nekoliko puta. Mi smo uporni u postavljanju istog pitanja, on je uporan u zaobilaženju odgovora. Ili nam se tako samo čini. Nemajući kud, u jednom trenutku, Čeda je shvatio naše pitanje, pa je, uz zagonetan osmeh, odgovorio: ,, Jok. Ma, jok.”
,,Pa, što se smeješ, ako je JOK?” - pitamo ga, baš istovremeno.
,,E, samo se to nikome ne priča” - naglasio je, opet uz smešak.
Smejali smo se i mi. Kao, sve nam je jasno, a zapravo, dilema je ostala. I neka je.

,,I NJEGA ĆU DA PRETEKNEM”
Bliži se kraj poseti. Završne minute koristimo da nešto bitno ne propustimo. Čeda je strpljiv, odgovara na sva naša pitanja, onako kako se razumemo. Kaže da ga u kući svi slušaju, da voli da šeta, da priča sa ljudima. Insistiramo na neostvarenim željama, i željama uopšte, a on priznaje samo jednu - da ga zdravlje posluži. Pitamo ga konkretno za neku poruku, nekome. Mada se nismo najbolje razumeli, dopao mi se njegov odgovor.
,,Sve ratove pamtim, k’o juče da su bili. Sve ja pamtim: turski, austrijski, nemački i ovaj poslednji.”
U pomoć nam pristiže unuka Tijana: ,,Deda, šta bi rekao mladima, mlađima, šta bi im poručio?”
,,Da budu k’o i ja.”
,,A to znači?”
,,A?”
,,Šta to znači?”
,,Sa svakim lepo, sa komšijama i sa svima. Da se ne pije mlogo, da se ne svađa sa nikim. Da ne pretovara stomak mlogo sa jelom, da prošeta, a kad prošeta, da malo odmori, i tako.”
Čedu opterećujemo i obaveštenjem o besplatnim akcijama, ali da će moći da se naplate tek za dve-tri godine. Na to će Čeda, potpuno mirno: ,,Pa, dobro, i to ću da naplatim.”
Konačno, izmišljamo podatak da u Kraljevu postoji čovek koji ima sto dvanaest godina. S obzirom na to da Čeda unuku lakše razume, ona ga pita šta o tome misli, hoće li da ga nadživi?
,,Sto dvanaest? Mislim da ću da ga preteknem” - sasvim ozbiljno je odgovorio Čeda.
I, ma koliko da je taj odgovor u nama izazvao prijateljski smeh, i to nismo uspeli da sakrijemo, nisam siguran da u Čedinom odgovoru nema velike istine.
Da se kladim u suprotno, ni za živu glavu!

SAMOSTALNI SINDIKAT UOČI PRVOMAJSKOG PROTESTA U BEOGRADU UPOZORAVA VLADU
Bolje partner nego protivnik!

   • Prvomajski miting još jedna je prilika da svi oni koji su nezadovoljni svojim statusom i materijalno-socijalnim položajem iskažu to nezadovoljstvo i istovremeno upute zahtev budućim vladama i političkim strankama da dosadašnji odnos prema njima više neće tolerisati, a ako to ne bude dovoljno, jasno ukazati da smo spremni da organizujemo i generalni štrajk na nivou države - kaže Desimir Mionić

   Stupanjem na snagu Zakona o radu, Opšti i posebni kolektivni ugovori zaključeni pre 21. decembra 2001. godine prestali su da važe od 24. septembra 2005. godine. Da bi sprečili negativne posledice prestanka važenja Opšteg kolektivnog ugovora i posebnih kolektivnih ugovora, Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) preduzeo je brojne mere kako bi se ušlo u proses pregovaranja i zaključili novi kolektivni ugovori. Međutim, uprkos brojnim pregovorima pregovaračkih odbora, ekspertskih timova i šefova pregovaračkih odbora SSSS, UGS ,,Nezavisnost” i Unije poslodavaca, do zaključenja Opšteg kolektivnog ugovora nije došlo. Ovo za ,,Ibarske novosti” kaže predsednik Veća SSSS u Kraljevu Desimir Mionić, ističući da će na protestnom mitingu u Beogradu 1. maja i kolektivni ugovori biti tema sa kojom će sindikalci da se obrate državnom vrhu Srbije.
- Sistem kolektivnog pregovaranja na svim nivoima je narušen - ističe Mionić. - Usaglašen tekst Opšteg kolektivnog ugovora još nije potpisan zbog opstrukcije Unije poslodavaca Srbije, koja u nedogled odlaže pregovaranje, a Vlada Srbije ne preduzima nikakve mere i aktivnosti da obezbedi zaključenje Opšteg kolektivnog ugovora.
On tvrdi da i pored toga što su Opšti kolektivni ugovor, granski kolektivni ugovori i pojedinačni kolektivni ugovori u preduzećima, tekovina industrijskih odnosa u svim evropskim zemljama, u Srbiji danas postoji svega devet važećih (granskih) kolektivnih ugovora, i to sedam u javnom sektoru (za državne organe, socijalnu zaštitu, visoko i više obrazovanje, srednje škole i domove učenika u privredi, za zaposlene u ustanovama kulture, studentskog standarda, naučno-istraživačke institute) i dva kolektivna ugovora za oblast privrede, za delatnost ugostiteljstva i turizma i za estradno-muzičke izvođače.
Mionić ističe da su u toku pregovori, ali bez rezultata i izvesnog roka kada bi mogli da budu usvojeni, o posebnim kolektivnim ugovorima za delatnosti tekstila, kože i obuće, za metalsku industriju, poljoprivredu, prehrambenu, duvansku industriju i vodoprivredu, za hemiju i nemetale, za delatnost putne privrede i Poseban kolektivni ugovor za delatnost zanatstva i uslužnih delatnosti - male privrede. Za javna komunana preduzeća ne može da se zaključi granski kolektivni ugovor jer je Ministarstvo za lokalnu samoupravu odbilo da bude učesnik i potpisnik ovog kolektivnog ugovora u ime lokalne samouprave koja je osnivač komunalnih preduzeća, dok poslodavci na sve moguće načine, pa čak i nezakonito, umesto kolektivnih ugovora donose pravilnike o radu.
- Zato će sindikati da ponove zahteve Vladi i na Prvomajskom protestnom mitingu da preduzme mere i aktivnosti koj će obezbediti potpisivanje Opšteg kolektivnog ugovora, da Vlada donese posebnu uredbu o pregovorima i zaljučivanju Opšteg i granskih kolektivnih ugovora, da se vrati pregovarački suverenitet Privrednoj komori Srbije i njenim udruženjima, da se odredi pregovarač u ime opština za zaključivanje posebnog kolektivnog ugovora za komunalna javna preduzeća, da se o svakom nacrtu zakona i drugih spisa na samom početku obavlja socijalni dijalog, da Socijalno-ekonomski savet obavezno razmatra nacrte zakona iz radne i socijalne oblasti, da se formiraju sudovi rada i da se preduzmu mere i aktivnosti za efikasnije delovanje inspekcije rada, radi obezbeđivanja poštovanja zaključenih kolektivnih ugovora - kaže Desimir Mionić.
On ukazuje da se poslednjih meseci u Kraljevu potvrđuju zaključak i upozorenje Veća SSSS da je neophodno početi socijalni dijalog na tripartitnoj osnovi.
- Problemi koji tište zaposlene sada su uočljiviji nego ranije i na prvi pogled izgleda da su nereševi - kaže Mionić - a odnose se pre svega na opšti status zaposlenih, pitanja zarada i na radno-pravnu zaštitu, dok su problemi u privatizovanim preduzećima opštepoznati, jer svima koji žive u Kraljevu potpuno je jasno da je većina zaposlenih, kao i njihova sudbina, prepuštena pojedincima koji očigledno nemaju milosti da bi došli do kapitala. A tu je, normalno, prisutan i kriminal, rad na crno, neisplaćivanje zarada po kolektivnom ugovoru, nepovezivanje radnog staža i neuplaćivanje socijalne zaštite. Siguran sam da bi bilo potpuno drugačije da je postojao socijalni dijalog.
Samo pre par meseci smo imali štrajkove upozorenja i štrajkove zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije i lokalne samouprave. Postignut je sporazum početkom godine, potpisan je i protokol, ali, nažalost, taj protokol do danas nije realizovan, jer ministar za lokalnu samoupravu nije potpisao uputstvo na koji način da potpisani protokol zaživi. Probleme zaposlenih u procesu privatizacije osim sindikata niko ne vidi, a i sindikati su nesložni jer pojedinci ovakvo stanje vešto koriste da materijalizuju kroz politički marketing, dok su zaposleni na gubitku, pošto se rešavanje njihovih problema samo odlaže.
Upravo zato je Prvomajski miting još jedna prilika da svi oni koji su nezadovoljni svojim statusom i materijalno-socijalnim položajem iskažu to nezadovoljstvo i istovremeno upute zahtev budućim vladama i političkim strankama da dosadašnji odnos prema njima više neće tolerisati, a ako to ne bude dovoljno, jasno ukazati da smo spremni da organizujemo i generalni štrajk na nivou države.

TEŠKA SAOBRAĆAJKA KOD AUTOBUSKE STANICE
Smrt u ,,askoni”

   U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u nedelju ujutro (oko 5.30), kada je automobil marke ,,opel askona” udario u stub ulične rasvete u Ulici Dimitrija Tucovića (kod Autobuske stanice), život je izgubila dvadesetjednogodišnja Sonja V. iz Kraljeva, koja se nalazila na mestu suvozača. Vozač ,,askone” Miloš J. (25) iz Šumarica zadobio je lakše povrede. Sonja i Miloš su se vraćali sa svirke iz Gornjeg Milanovca.
Prema nezvaničnim informacijama, uzrok ove nesreće je neprilagođena brzina.

HUMANITARNE AKCIJE
"Naša deca" i u Kraljevu

   Beogradsko Udruženje građana ,,Naša deca" u saradnji sa Kraljevačkim pozorištem i Kulturnim centrom ,,Ribnica" - Kraljevo iduće sedmice održaće trodnevnu manifestaciju humanitarnog karaktera. Njen cilj biće afirmacija dece sa posebnim potrebama. Akcija počinje 17. aprila (četvrtak) i završava se u subotu. Povodom manifestacije pre dva dana je u Multimedijalnom centru ,,Kvart" održana pres konferencija, na kojoj se više pojedinosti moglo čuti od autora projekta Saše Segedinskog, kao i kraljevačkih organizatora akcije - Aleksandre Kovačević, direktorke Kraljevačkog pozorišta, Biljane Kostantinović, glumice ove kuće, i Miše Milosavljevića, direktora Kulturnog centra ,,Ribnica" Kraljevo.

HUMANITARNA AKCIJA
Pomoć srpskim enklavama

   Srpski sabor ,,Dveri” - ogranak Kraljevo organizuje prikupljanje humanitarne pomoći za narodne kuhinje i ugroženo stanovništvo u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji. Pored nemogućnosti kretanja i bez novčanih primanja, ovi ljudi su suočeni i sa glađu. Zato Vas molimo da se shodno svojim mogućnostima, uključite u ovu akciju.
Pored novčane pomoći, potrebna je i pomoć u hrani (brašno, pasulj, krompir, začini, konzerve povrća, testenine, marmelada, krem, ulje i ostala hrana koja nije podložna kvarenju), sredstvima za higijenu, odeći i školskom priboru.
Pomoć se prikuplja u Duhovnom centru ,,Sveti vladika Nikolaj Velimirović”, Društvu guslara ,,Žiča” u Ulici cara Lazara 51, u pekari ,,Dada” u Ulici vojvode Putnika 35 i u kafeu ,,Golub” u Omladinskoj ulici.
Broj žiro računa na koji možete uplatiti novčanu pomoć je: 360-0012622700003-39 Kosovsko-metohijska banka, filijala Gračanica.
Akcija traje do 22. aprila. Informacije na telefon 064/16-12-064.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

JUBILEJ SLIKARA MILORADA MARAVIĆA - piše Bojana Milosavljević
Pet i po decenija opisanih lepotom

   • Kraljevački slikar Milorad - Mića Maravić, iako po obrazovanju pravnik, po vokaciji je umetnik, koji već pet i po decenija traje na širokoj domaćoj likovnoj sceni. Između pola veka, od prve do najnovije (retrospektivne) izložbe otvorene ovih dana u Narodnom muzeju Kraljeva i Galeriji ,,Maržik”, niže se zavidna radna biografija vrsnog akvareliste, ali i poklonika drugih vidova likovnog izraza. Od 1953. godine do danas Maravić je izlagao na više od četiri stotine samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Pored ostalog, član je ULUS-a od 1971. godine i utemeljivač i član Tiske akademije akvarela (1996.)

   Milorad - Mića Maravić prvi javni iskorak u svet likovne umetnosti načinio je kao petnaestogodišnji dečak davne 1953. godine postavši jedan od učesnika godišnje izložbe Osnovne škole ,,Četvrti kraljevački bataljon". Od tada do današnjih dana u jubilarnoj godini stvaralaštva (55) ređalo se na stotine likovnih manifestacija, akcija i događaja u kojima je bio neumoran akter, često i organizator ili inicijator. U punom smislu reči, Maravić je vrlo agilno i sa entuzijazmom koji je odlikovao njegovu generaciju učestvovao u brojnim sferama kulturnog i javnog života grada kojem pripada svim srcem. Jer, podsećanja radi, Mića Maravić je i profesionalno dugo godina bio angažovan na poslovima kulturnog poslenika. Više od te radne obaveze na delovanje ga je podsticao njegov kreativni duh, ponajviše ispoljavan u oblasti vizuelnih umetnosti.
Ovih dana mu se grad odužio zaista lepom manifestacijom - priređivanjem retrospektivne izložbe koju je u velikoj meri sam selektirao, a izbor je bio zaista težak - takav i toliki da se postavka raširila na čak dva mesta: glavni deo u Narodnom muzeju Kraljeva, a manji u Galeriji ,,Maržik”. Postavka je propraćena i sa dva kataloga kao svojevrstan vodič kroz poetiku jednog umetnika koji se ovom prilikom odlučio za pokazivanje više od 70 dela nastalih u pomenutom periodu.

AKVARELI SLIKANI ,,DAHOM"
Nema sumnje, jer se toliko puta, uostalom, potvrdilo, da je Mića Maravić kao slikar najprivrženiji tehnici akvarela. Priznanja i laskave ocene stizale su i stižu i od stručne javnosti, ali i publike bez gotovo ikakvog predznanja. Zaista, običnom oku nimalo nije teško da u takvim slikama uoči lepotu, rafiniranost, poeziju, promišljenost, kao da je svaki pejzaž nastao ne iz kičice i boje nego slikarevog daha. Uostalom, iz umetnikove suzdržane, smirene i gospodstvene prirode (jer ga takvog znaju i bližnji, ali i malo poznati) priosteklo je njegovo interesovanje za najtežu likovnu disciplinu. Kritičar Sava Stepanov ocenjuje Maravićeve akvarele kao proizvod analitičke prirode ,,usaglašenog odnosa sadržaja, forme i emocionalnog naboja… deskriptivni i logični u crtežu i iznijansirani nanosima boja. Maravić bira kontemplativne prizore mirnih voda, prirode u nepomućenoj ravnoteži i snazi, daleke obale Tise, plaveti Boke Kotorske, na koje se njegov akvarel izliva kao lament i iskrenost osećanja”.
Misterije tihih voda, počivanje i bivanje u sferama mira i harmonije bića - to su putokazi u akvarelima ovog umetnika, smatraju kritičari. Tu je Maravić gotovo neprikosnoven na ovim, ali i širim prostorima, te ne čudi da je, pored mnogo čega, i utemeljitelj i član Tiske akademije akvarela, svojevrsne institucije osnovane 1996. godine, a zbog koje njega, zajedno sa kolegom i prijateljem Đorđem Simićem, kao autoritet znaju, priznaju i svojataju u umetničkim krugovima širom Vojvodine.
Tokom ovih pet i po decenija iz Maravićevog ateljea izašlo je više od hiljadu akvarela i na stotine slika u tehnici ulja na platnu. Ovo potonje istraživanje slikara (ulja) može da se svrsta u njegove ,,rane radove", uslovno rečeno. I u njima je dosledan svojoj ličnosti.
,,Pri susretu sa slikama Milorada Maravića” - piše Dubravka Nikolić u tekstu glavnog kataloga izložbe - ,,osećamo spokojstvo koje umiruje naš duh… Prateći Maravićevu aktivnost tih godina, pratimo ujedno i likovni život tog perioda u Kraljevu, sa čijim je najznačajnijim kulturnim događanjima uvek bio povezan. Maravićeva životna i umetnička biografija bude sećanja na vreme kada su rasle i sazrevale prve posleratne generacije."
Kao prilježan i talentovan kandidat za Likovnu akademiju, Maravić se od rane mladosti bavi ne samo akvarelom i uljima, već i crtežom, ali ti radovi su, nažalost, izgubljeni. Kasnije, u tridesetim godinama, sasvim postupno i prirodno okreće se novom istraživačkom impulsu - apstraktnoj fazi, sa željom, kako je sam jednom prilikom objasnio, da slikom predstavi ,,šarene laže". Ovaj zadatak ga je zaokupljao gotovo dve decenije i rezultirao sopstvenom spoznajom sveta u sebi, nove prirode u ovom prostoru, odnosno ,,Maravić je izgradio sliku oslobođenu deskripcije i faktografije, izraženu čistim slikarskim jezikom... Stvorio je slike jednostavne i retke čistote u izrazu i sistem skladno postavljenih ritmova i harmonija. Ili, kako je u jednoj rečenici definisao Živojin Turinski: slike kojima se ne može ništa dodati, ali ništa ni oduzeti" (Dubravka Nikolić).
Na samom kraju devedesetih, tačnije 1989. godine, nastupa novi period u stvaralaštvu Milorada Maravića. Tada u njegovom radu dominantna postaje - tema, a sadržina celokupnog dela jedan motiv (šire posmatrano) - pejzaž. Lik ljudskog bića postaje redak u njegovom radu i mada nije nikada prestajao da radi ulja na platnu, tada se Maravić potpuno predaje akvarelu, jer, kako je jednom prigodom izjavio, ,,akvarel možete da radite pored reke, i u parku, i u kuhinji, tako da se čovek prvo lako vezuje za tu tehniku, a onda postaje zaljubljenik u akvarel. Akvarel je vraćanje prirodi ali i osvežavanju čoveka..."
Ova izjava sadrži konstataciju da je, prvo, Maravić oduvek imao sklonost ka pejzažima, a drugo, da mu je akvarel taj dar samo pospešio, što je značilo - otvaranje novih mogućnosti u ,,ostvarivanju fenomena boja, svetlosti i atmosfere". On sa kolegom Đorđem Simićem i još par ,,istomišljenika" počinje da pohodi sve kolonije akvarela, te tako postaju ,,putujuća grupa akvarelista". Najzad, posle mnogo (pre)ispitivanja, može se reći da njegov opus, izvan vremena formiranja i sazrevanja, određuju dve faze - apstrakcija i pejzaž, a ove druge slika gotovo ceo život, tako da su mu, posle svega, danas jedina tematska i poetska preokupacija.

KO JE PROROK U SVOM SELU?
Povodom jubileja kakav se samo može poželeti, Mića Maravić na pitanje da li je zadovoljan ,,formom" događaja i zašto ga na domaćem terenu dugo nije bilo, kaže odmereno:
- Veoma sam zadovoljan kako je to organizovano u Muzeju i ,,Maržiku" i kako je sve na kraju ispalo. A što se tiče drugog dela pitanja, pa, rekao bih da je to, valjda, takav sticaj okolnosti. Ako me nije duže vremena bilo na nekoj ,,većoj" sceni u Kraljevu, ne znači to da nisam radio. Naprotiv, bilo me je drugde, čak na više mesta, i to ne samo u Srbiji, nego i na širim prostorima, tako da posle svega stvarno mogu da budem zadovoljan.
Pa, kad se, makar i ovlaš, pogleda katalog sa biografskim podacima ovog umetnika, vidno je da je, na primer, najmanje samostalnih pa i grupnih isložbi imao u Kraljevu. Ali, zato su mu bila širom otvorena vrata galerija u prestonici, centrima bivših jugoslovenskih republika, Evrope, pa i prekookenskih zemalja, poput Kanade. Ukupno, više od četiri stotine javnih pojavljivanja, što samostalno, što kolektivno. I to su samo one značajnije, a inače, ima ih još. Isti slučaj je i sa skupovima na kojima je učestvovao. Tih kolonija je na desetine, humanitarnih akcija još i više; bilo bi ih, ako se presaberemo, čak za dvostruki ljudski stvaralački vek. A šta tek reći o likovima koji su Miću Maravića upućivali u svet slikarstva? To je čitava plejada legendi koje su ga upućivale jedinim njemu dragocenim putem umetnosti i koji su, bili pokojni ili savremenici, nezaobilazni deo njegovog života. Sve te dragocene odnose upotpunio je brojnim studijskim putovanjima po Evropi i ostalim kontinentima.
Dva su biografska međaša u životu Miće Maravića, i to obrnutim redom: Kraljevo, u koje je stigao kao dete od tri godine, u izbegličkoj porodici iz Hrvatske, iz oblasti Gorski Kotar, sela Gomirje, u kome je rođen pre skoro 70 godina (25. oktobra 1938). Novi zavičaj obeležila mu je velika tragedija - streljanje oca i ujaka oktobra 1941. godine. Prvi zavičaj, selo Gomirje u Hrvatskoj, oduvek mu je bio i ostao u srcu. Jer, ni manjeg naselja, ni veće istorije u toj prelepoj srpskoj sredini, koja je još pre Drugog svetskog rata više imala obeležja uređene varošice. Najzapadniji manastir Pećke patrijaršije, u kojem je prve monaške godine proveo kasniji patrijarh srpski Josif Rajačić, bio je i ostao u Maravićevom rodnom mestu; mecena i finansijer Dositeja Obradovića, velikog srpskog prosvetitelja, reformatora i književnika bio je niko drugi do bogati tršćanski trgovac Haralampije Mamula, rodom iz istog sela, a po dostojanstvu i moći ,,ljubeznom Haralampiju" uz rame je stajao i austrougarski general Lazar Mamula, kojem je slavna carica Marija Terezija dodelila još i titulu barona i koji je na bečkom groblju sahranjen sasvim blizu Vuka Karayića. Ima tu još znamenitih imena savremene, posleratne istorije na koja Maravić voli da (se) podseti, negujući i sada dirljivo prisne odnose sa krajem iz koga je potekao.
Život i stvaralaštvo Miće Maravića, zaslužnog građanina Kraljeva, obeležavaju i druge brojne nagrade za umetnički i širi doprinos sredini u kojoj stvara i živi.
U godini kada obeležava 55 godina umetničkog rada Mića Maravić slavi još jedan, ništa manje lep, jubilej - 70. godinu života. Njegov ljudski vek ostaće i nadalje dvostruk i paralelan - umetnost i svakodnevica, kao potpun portret jednog čoveka, jedne ličnosti.



OBELEŽEN DAN ŠKOLE ,,STEFAN NEMANJA" U STUDENICI - piše Ivan Rajović
Elitna škola đaka - putnika i pešaka

   • Imajući u vidu da smo mala škola sa malim brojem đaka, ne bi trebalo da budemo zapostavljeni. Prošle godine iz ove škole su izašla četiri vukovca i danas su svi oni u kraljevačkoj Gimnaziji, kaže direktor škole “Stefan Nemanja” u Studenici Tomislav Pešić

   U ponedeljak, na Blagovesti, u prisustvu velikog broja gostiju obeležen je Dan škole ,,Stefan Nemanja” u Studenici. Ovom, za ovdašnje prilike nesvakidašnjem događaju, pored učenika i njihovih roditelja, prisustvovali su i predstavnici lokalnog političkog života, ali i direktori kraljevačkih osmogodišnjih škola ,,Dimitrije Tucović”, ,,Sveti Sava” i ,,Čibukovački partizani” i OŠ ,,Milun Ivanović” iz Ušća. Blagovesti su, po predanju, onaj dan kada je Arhangel Gavrilo doneo Bogorodici vest da će roditi Isusa, ali i dan kada se veliki srpski župan Stefan Nemanja zamonašio i otišao u Hilandar. Toliko o tome zašto se ovaj datum slavi i zašto je uzet za dan škole. Ovo je, kako kaže Tomislav Pešić, opšina odredila i tako je od osnivanja 1990. godine, mada bi, možda, bilo logičnije da se škola zove po Svetom Savi.
Povodom praznika, u školi je održana sednica nastavničkog veća, pa roditeljski sastanak, pa priredba za goste, roditelje i meštane, a potom i sportski susreti sa učenicima iz Ušća, iz škole ,,Milun Ivanović", čije je istureno odeljenje nekada bila škola u Studenici.

ISTORIJAT PRVE ŠKOLE U SRBIJI
Prema postojećim podacima, Sveti Sava, prvi srpski učitelj i arhiepiskop, 1210. bio je na ovom mestu, gde je živeo, stvarao i opismenjavao ljude. Tu je Sava prepisivao književna dela u isposnici, nadomak manastira, što je po mišljenju nekih i prva škola u Srbiji, pa bi se moglo reći da je za dve godine 800 godina škole, ili školstva, u Studenici. Odlukom države obnovaljen je rad škole 1838-1863. godine, pa je sazidana nova školska zgrada pored manastira 1862. godine. Škola je radila sa prekidima sve dok je u Drugom svetskom ratu nisu spalili Bugari. Poznati su primeri da su neki Ušćani pre više od sto godina išli u ovu školu i četiri godine stanovali u internatu. Iz toga bi se dalo zaključiti da je za to vreme bilo i te kako dobro pismenih ljudi u ovom kraju i da je školstvo u to doba ovde bilo razvijeno. Nažalost, i internat i školu su spalili Bugari, a potom je, posle rata, škola opet bila u manastiru, pa je 1953. sagrađena nova, gde se i danas nalazi, a koja 1961. prerasta u osmogodišnju. Jedno je vreme bila pripojena školi ,,Milun Ivanović" iz Ušća.
Zemljotres je 1980. oštetio školu, posle čega je ona rekonstruisana i dograđena. Tokom proteklih sedam godina, kako za ,,Ibarske novosti” kaže Tomislav Pešić, direktor osmogodišnje škole ,,Stefan Nemanja" u Studenici, sve je u školi obnovljeno, stolice, klupe, kompjuteri su nabavljeni, pa informatički kabinet, čak i za terenske škole u Brezoviku, Rudnu, Mlanči, Reci. Škola je, dakle, 1990. postala samostalna pod imenom koje i danas nosi. Ima dvadesetak učitelja i nastavnika, od čega samo šest učitelja i tri nastavnika sa stalnim radnim vremenom. Iz ove škole je izašlo dosta ,,pismenih" ljudi: doktora, lekara, profesora, inženjera, čak je i Bogoljub Marinković, predsednik matematičkog društva ,,Arhimedes" iz Beograda, učenik škole u Studenici, a tu su se školovali i doktori Bačanci, nadaleko poznati očni lekari. Osim njih, ima dosta danas poznatih privrednika, a čak i u Ministarstvu poljoprivrede, kako naglašava Pešić, ima ljudi sa ovog područja.

I NASTAVNICI I ĐACI PUTUJU DO ŠKOLE
U ovom trenutku u školu ide 140 učenika, a broj je u odnosu na prošlu godinu smanjen za dva odeljenja. Malo dece se rađa, mnogo se odseljava, a porodice koje žive ovde, gotovo po pravilu, imaju malo dece. Ranije je mladih bilo mnogo više, naročito po seoskim školama, koje sada ne rade: Đakovu, Savovu, Brezovi i Orljoj Glavi. Te škole su nekada imale 50-70 učenika. Rudno, Brezovik, Reka i Mlanča i danas imaju đake. U Mlanči, recimo, ima 13 đaka. Važno je naglasiti da deca iz ovih krajeva dobro uče, i to se na kraju pokaže na prijemnom ispitu. Đaci polože prijemni i idu dalje, u grad na školovanje. Prošle godine je bilo jedno odeljenje i svih petnaest učenika koji su polagali položili su i primljeni uglavnom u Gimnaziju i druge elitnije kraljevačke škole. Deca se dosta muče jer pojedinci do škole putuju i po dvadesetak kilometara. U ovoj školi, kako kaže Pešić, svi su pešaci i putnici. Postoje dva autobusa, na koje treba stići, pa ustaju rano, a pojedinci čak i do autobusa pešače po nekoliko kilometara. Ovo je jedna od retkih škola do koje i nastavnici putuju i, osim direktora, samo je par njih koji su meštani.

NEDOSTAJE SAMO SPORTSKA HALA
- Obećali su iz NIP - kaže Pešić - da će da se asfaltira put do Mlanče, tako da će život ovde biti mnogo lakši. Malo je investicija, a saradnja je dobra sa lokalnim vlastima. Bio je raspisan tender za školu u Rudnu, ali nije došlo do realizacije i renoviranja škole. Imajući u vidu da smo mala škola sa malim brojem đaka, ne bi trebalo da budemo zapostavljeni. Prošle godine iz ove škole su izašla četiri vukovca i danas su svi oni u kraljevačkoj Gimnaziji.
Škola se održava i veoma lepo deluje i spolja i iznutra, a da bi izgledala onako kako je zamišljaju, trebalo bi da ima još i sportsku halu, za koju postoji projekat. Bolje rečeno, prostornim planom škole predviđeno je mesto za balon salu. Taj bi objekat imao mnogo širu namenu tako što bi i deca iz grada mogla da dolaze na pripreme. Škola je solidno opremljena, možda nedostaje još neki štampač i kompjuter, bar po jedan u svakoj učionici. Uglavnom, postoji kabinet za informatiku i po školama u okolnim selima postoje kompjuteri ali, kako kaže direktor, trebalo bi još 5-6 kompjutera, i naglašava da je to tako zato što je najviše pomogao Crveni krst iz Kraljeva, koji im je poklonio 14 kompjutera.
- Ovde je otvoreno i odeljenje Crvenog krsta, napravljena socijalna karta stanovništva, učenici su uključeni u rad ove organizacije i oni kojima je to neophodno, povremeno dobijaju pomoć. I danas su se aktivisti Crvenog krsta odazvali i prosustvovali proslavi Dana škole - kaže Pešić.
Škola u Studenici aktivno sarađuje sa drugim školama, a naročito sa istoimenom školom iz Beograda, sa Dedinja. Nekada, iz poznatih razloga, nije bilo saradnje sa manastirom, ali je to promenjeno i danas je saradnja sa manastirom veoma plodna i uspešna. Ipak, i u ovoj školi je odnos učenika pola-pola, odnosno i pored blizine manastira, samo pola učenika po svom izboru pohađa veronauku. I mada nikoga od monaha nije bilo na proslavi škole zbog zauzetosti, kako objašnjava Pešić, on je izuzetno zadovoljan saradnjom škole i manastira, a naročito organizovanim posetama drugim manastirima.

NAJBOLjI ĐAK - MARINA ERAC
Najbolji učenik, odnosno učenica, koja je za Svetog Savu bila i na prijemu kod predsednika opštine, jeste Marina Erac, učenica sedmog razreda. Najbolji učenici, mada ne bi trebalo da ih delimo, kako kaže Pešić, iz rudnjanskog su kraja.
- U sportu su nam deca dobra i pobeđuju na opštinskim tamičenjima. Sad su bili prvi u rukometu, a drugi u malom fudbalu, devojčice su prve i druge bile na okružnom takmičenju. Na takmičenju iz matematike je bilo njih dvoje i oni idu na okružno takmičenje, a jedna učenica je bila na opštinskom. Veoma su zastupljene i slobodne aktivnosti, dobra je saradnja sa KUD-om iz Ušća, čiji članovi dolaze jednom nedeljno i uvežbavaju ih folklor, da sačuvaju tradiciju. Postoje i druge sekcije, a sada je u jeku priprema za prijemni ispit.
Ovde, mada nekima deluje malo neobično, postoji internet, za koji su deca veoma zainteresovana i više se opredeljuju za predmete vezane za kompjuter, a manje za predmete domaće radinosti kao što su razboj i tome slično.
- Jeste li primetili neki grafit na zidu škole? - pita me u jednom trenutku direktor Pešić.
Razmislim dobro, ali ne mogu da se setim, možda mi je promaklo.
- Nisam - kažem na kraju.
- Eto, nema grafita, a niko im nikada nije rekao da ne treba to da rade - kaže Pešić.
Možda bi mogao još neki kabinet da se napravi, kaže direktor na moje insistiranje da odgovornima prosledimo spisak problema, mada se čini da ne oseća neku preveliku potrebu ni za čim. Ovi ljudi ovde imaju skoro sve i deluju lepo, pametno i zadovoljno, deca naročito.
A što se plata tiče, plate su na vreme. Mada, kako kaže direktor Tomislav Pešić, mogle bi da budu i malo veće.

MEĐUOPŠTINSKA LIGA
Oplanići drže korak
U derbiju dve Mladosti uspešnija je u Oplanićima bila ona ,,starija" i poznatija, za jedan gol, pa su tako Oplanići održali korak u trci sa ,,Banjčanima", koji su se, takođe, mučili sa Partizanom iz Vrbe.
Rezultati 18. kola: Miločajac - Lazac 4:4, Ibar (Mat. Banja) - Partizan 2:1, Šumadija - Radnički 1:3, Mladost (O) - Mladost (V) 3:2, Olimpik - Ribnica 4:0, Gruža - Zvezda 4:3, Mus. Reka - Napredak 1:2, Vrnjci - Mlada krila 1:1.
Tabela: Ibar (MB) 42, Mladost (O) 40, Radnički 37, Vrnjci 32, Mladost (V) 31 itd.
Raspored 19. kola: Vrnjci - Šumadija, Ml. krila - Ibar, Partizan - Miločajac, Laza - Mus. Reka, Napredak - Gruža, Zvezda - Olimpik, Ribnica - Mladost (O), Mladost (V) - Radnički.

OPŠTINSKA LIGA
Dve ,,petarde" za vikend
Zahvaljujući tome što su Adranci bili slobodni i ubedljivoj pobedi nad Starom čaršijom, Tavnik se učvrstio na čelu Opštinske lige. Razlika će već ovog vikenda, verovatno, biti smenjena pošto su sada Tavničani slobodni.
Rezultati 16. kola: Budućnost (S) - Kablar 2:1, Kralj Petar Prvi - Granit 2:0, Omladinac - Jedinstvo 1:0, Progorelica - Žiča 5:1, St. čaršija - Tavnik 0:5. Slobodni su bili Borac (A) i Zgodačica.
Tabela: Tavnik 34, Borac 30 (-1), Kralj Petar Prvi 24 (-3), Budućnost 23, Progorelica 21, Žiča 20 itd.
Raspored 17. kola: Zgodačica - Stara čaršija, Borac (A) - Progorelica, Žiča - Budućnost, Kablar - Omladinac, Jedinstvo - Granit. Slobodni: Kralj Petar Prvi i Tavnik.


OD 17. DO 21. APRILA U OKANIKU
PS za juniorke

   U novootvorenom SC OKANIK u Mataruškoj Banji od 17. do 20. aprila biće održano ovogodišnje Prvenstvo Srbije u košarci u ženskoj juniorskoj konkurenciji.
   Nezvanični ,,domaćin” biće juniorska ekipa ŽKK Kraljevo, koja će na predstojećem PS imati ulogu blagog favorita, odnosno očekuje visok plasman, pošto većina igračica ima iza sebe sezonu u seniorskoj Banka Inteza ligi Srbije.



KUGLANJE
Lider potopio ,,Ibar"

   Kuglaši kraljevačkog Ibra poraženi su u pretposlednjem, 17. kolu Prve lige Srbije (Centar) od lidera sa tabele, ekipe Nišput rezultatom 3120:3165 oborenih čunjeva. Utakmica je igrana u kuglani na Atletskom stadionu, a najzapaženiji u poraženoj ekipi bili su Zoran Krstić sa 573, Ljubinko Kočović sa 534 i Nikola Kočović sa 528 oborenih čunjeva.
U poslednjem kolu prvenstva Ibar gostuje u Pančevu, gde se sastaje sa domaćim Dinamom.



GALA SVEČANOŠĆU OTVOREN SPORTSKI CENTAR U MATARUŠKOJ BANJI - piše Aleksandar Daišević
Koletov poklon za dve decenije u košarci

   • Predsednik Vlade RS Milorad Dodik otvorio OKANIK

   U prisustvu više od 500 gostiju, sportista i prijatelja sporta, navijača, u Mataruškoj Banji je svečano otvoren Sportski centar OKANIK. Prelepi objekat se prostire na više od 1.300 kvadratnih metara i ima multifunkcionalnu dvoranu za 500 gledalaca, fitnes centar, saunu, hidromasažu, kafić, restoran, Televiziju ,,K1", otvorene terene za male sportove. Kada bude kompletiran, imaće i sobe sa 30 ležajeva i bazen. Gala svečanost povodom otvaranja SC uveličali su Predrag Bojić, generalni sekretar KSS, predstavnici lokalne samouprave, vodećih kraljevačkih prvoligaških klubova, a specijalni gost bio je Milorad Dodik, predsednik Vlade Republike Srpske.
   - Dragan Kostić, košarkaški trener i vlasnik ovog objekta, radio je u Igokei i postali smo veliki prijatelji. Sa velikim zadovoljstvom sam prihvatio njegov poziv da dođem u Matarušku Banju i otvorim ovaj predivni objekat. Za lokalnu zajednicu ovo je veliki trenutak jer je dobila sportski centar kojim može da se ponosi i koji će omogućiti mladima, pre svega, da se bave sportom i zdravije žive. Verujem da će česti gosti biti i sportisti iz Republike Srpske - rekao je otvarajući SC OKANIK Milorad Dodik.
Dragan Kostić ove godine slavi 20 godina rada u sportu, odnosno na trenerskoj klupi.
   - Hvala svima koji su na bilo koji način pomogli da moja dugogodišnja ideja bude pretočena u stvarnost. Porodici najviše dugujem jer me je istrpela u mojoj ,,ludoj" nameri da na ovom prostoru izgradim sportski centar. Sada, kada je sve gotovo, mojoj sreći nema kraja, pre svega zbog mojih prijatelja koji su tu sa mnom, ali i velikog broja mladih, dece, kojima je OKANIK namenjen - uzbuđeno je govorio Dragan Kostić predajući skroman poklon uvaženom gostu Miloradu Dodiku.
   Sportski centar su najpre osveštali sveštenici SPC u Kraljevu, a potom su teren oprobali mladi košarkaši Sloge, fudbaleri ŠF C. zvezda iz Mataruške Banje, te odbojkašice Ribnice '04 iz Ribnice. U kulturnom delu programa učestvovali su najmlađi članovi KUD ,,Abrašević" iz Kraljeva.



NOVITETI IZ KARATEA
Dve bronze na EP u Beogradu

Takmičari KK Reikon iz Kraljeva Jasna Rumenović i Đorđe Rangelov osvojili su bronze na Evropskom prvenstvu za juniore i seniore u borbama koje je održano u zemunskom Pinkiju. U jakoj konkurenciji (nastupili takmičari iz 24 zemlje) Jasna Rumenović je izgubila od takmičarke iz Švedske, dok je Đorđe Rangelov poražen od poljskog reprezentativca. Jasna je medalju osvojila u pojedinačnoj konkurenciji, dok je Đorđe na pobedničko postolje dospeo kao član reprezentacije Srbije. Obe medalje osvojene su u kategoriji starijih juniora.
   Rukovodstvo Reikona i trener Zoran Jakovljević (na slici sa nosiocima medalja) više su nego zadovoljni postignutim rezultatima dvoje kraljevačkih karatista, koji su plod petogodišnjeg upornog i stručnog rada u KK Reikon.



NA MEĐUNARODNOM TURNIRU U PANČEVU
Devet medalja u Kraljevu

   Sa velikog međunarodnog karate turnira održanog u nedelju u Pančevu, takmičari Reikona u Kraljevo su se vratili sa devet medalja osvojenih u konkurenciji 512 takmičara iz pet zemalja.
Kraljevačkim takmičarima pripali su četvrto i drugo mesto i srebrne medalje, a osvojili su ih Kristina Obrenović (kate), Andrija Dragojlović (dve u katama i borbama) i kata tim u sastavu Andrea Moračanin, Marija Stojković i Vanja Ignjatović. Treća mesta osvojili su Andrea Moračanin (kate), Kristina Tomašević (kate), Milija Selečanin (borbe - seniori), Marija Stojković (borbe) i borba tim u sastavu Andrea Moračanin, Vanja Ignjatović i Marija Stojković.



KARATE - MEMORIJAL IVAN MATIĆ
Zlato i srebro u Pinkiju

   Karatisti kraljevačke Sloge još jednom su odalo poštu svom nekadašnjem istaknutom takmičaru Ivanu Matiću, učešćem na trećem memorijalu posvećenom prerano umrlom reprezentativcu Jugoslavije i Srbije. Na memorijalu u zemunskom Pinkiju učestvovalo je oko 600 takmičara iz bivših jugoslovenskih republika, od pionira do seniora.
   Od takmičara Sloge najbolje rezultate ostvarili su Miodrag Markovčevski (zlatna medalja do 50 kilograma - 1990. godište) i Danijela Krasić (srebrna u borbama u kategoriji do 70 kilograma - 1991. godište).



ATLETIKA
Otvaranje sezone

   Prvog aprilskog vikenda održan je miting "otvaranje sezone", zatim i drugi u serijalu. Posle dva najuspešniji su Dragoš Glavčić sa dva prva i Radmila Lečić sa jednim prvim i jednim drugim mestom.
Pobednici po disciplinama (pioniri): Milan Kostić (60 m.), Nebojša Vujučić (600 m.), Stefan Marinković (vis), Dragoš Glavčić (kugla), Stefan Marinković (200 m.), Dragoš Glavčić (dalj), Dragoš Glavčić (koplje).
Pobednici po disciplinama (pionirke): Radmila Lečić (60 m.), Dragana Petrović (600 m.), Radmila Lečić (vis), Milica Arsić (kugla), Natalija Adnan (200 m.), Nevena Jozović (2000 m.), Milica Josifović (dalj), Nataša Petrović (60 m. početnici). Juniori: Nikola Bošković (200 m.), Radosav Milićević (koplje).