Dogovor o nastavku privredne saradnje
Rešavanje životnih problema građana
Ibar ponovo premošćen posle pola veka
Rovovi u Ribnici
Verujemo Velji Iliću!
Ne daj Bože da se Srbi slože
Železnica ruši pola veka staru pasarelu
E, moj Čika Ljubo
Nije teško biti fin!!!
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, odbojka, biciklizam, karate

PREDSTAVNICI AMERIČKE AMBASADE I USAID POSETILI KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Dogovor o nastavku privredne saradnje

   Zamenica američkog ambasadora u Srbiji Dženifer Braš i direktor Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Majkl Harvi prošlog ponedeljka posetili su Kraljevo i sa predsednikom opštine dr Milošem Babićem razgovarali o nastavku saradnje. U izjavi za medije Majkl Harvi istakao je da je USAID u proteklih deset godina dosta uložio u Kraljevo i da sa ovdašnjom lokalnom samoupravom vrlo aktivno sarađuje u okviru MEGA i SKOPS programa da privuku što veći broj inostranih investitora u ovaj grad. On je posebno najavio novi program u oblasti poljoprivrede.
- Znamo da se u Srbiji proizvodi kvalitetno voće i povrće. Naš cilj je da vaše poljoprivredne proizvođače povežemo sa međunarodnim tržištem, pre svega da te proizvode plasiramo na tržište Evropske unije - naglasio je Majkl Harvi.
Na sastanku je, kako je saopšteno, dosta razgovarano o drugim aktuelnim ekonomskim problemima u Kraljevu i daljoj saradnji u njihovom rešavanju.
- Puno smo raspravljali o budućnosti Kraljeva i veliki sam optimista u pogledu naše buduće saradnje u oblasti poljoprivrede, industrije i turizma. Nadam se da ćemo imati priliku da u skoroj budućnosti malo više i konkretnije razgovaramo o tim temama - istakla je Dženifer Braš, zamenica američkog ambasadora u Srbiji.
I dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, ukazao je na značaj ovog sastanka za jačanje međusobne saradnje.
- Jako sam zadovoljan ovim razgovorima i mislim da će oni doprineti daljem napretku opštine Kraljevo, uz pomoć naših dragih gostiju - ocenio je dr Babić.
Inače, visoki američki gosti smatraju da ,,zbog odlučnosti i ozbiljnosti tima koji vodi razvoj grada, Kraljevo ima budućnost i da mladi mogu sebi ovde da obezbede egzistenciju".

IZBORNA KOMISIJA OPŠTINE KRALJEVO SUMIRALA DOSADAŠNJI RAD
Pet proglašenih lista, rok za prijave 25. april

   Na konferenciji za novinare, održanoj početkom sedmice, Izborna komisija opštine Kraljevo saopštila je da joj je od 28. marta do 14. aprila podneto ukupno pet izbornih lista stranaka i koalicija za predstojeće lokalne izbore koji će biti održani 11. maja. Zamenik predsednika i portparol Komisije Dragan Bogdanović istakao je da je Komisija svojim rešenjima proglasila tih pet izbornih lista i da će one biti na listiću po redosledu proglašenja. Rešenjem Komisije proglašene su liste za buduće odbornike opštine-grada Kraljeva po sledećem redosledu: 1. ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" (70 kandidata za odbornike), 2. ,,Pokret za Kraljevo - dr Ljubiša Jovašević" (69), 3. ,,Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - Velimir Ilić" (70), 4. ,,Srpska radikalna stranka - Tomislav Nikolić" (70) i 5. ,,Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma" (24 kandidata).
Bogdanović je istakao i da je Izborna komisija opštine Kraljevo u predloženim kandidatskim listama za lokalne izbore i priloženoj dokumentaciji uočila manje nedostatke, kao što je trenutno nepriloženo uverenje o državljanstvu manjeg broja kandidata zbog mesta rođenja i načina pribavljanja ovog dokumenta i da su posle naloga Komisije ti nedostaci otklonjeni, tako da su proglašene liste validne. On je takođe rekao da je do tada preuzeto 16 kompleta izbornih obrazaca i da se u narednim danima očekuje još jedan broj prijava izbornih lista, pošto rok za kandidovanje za lokalne izbore ističe 25. aprila, a za proglašenje zbirne izborne liste 30. aprila. Naglasio je i da Komisija dosledno radi po izbornim zakonima i uputstvima koje je dobila od Republičke izborne komisije.
Na novinarsko pitanje, Bogdanović je potvrdio da će na biračkim mestima biti dva biračka spiska - jedan za lokalne, a drugi za vanredne parlamentarne izbore (zavisno od mesta prebivališta i boravišta birača, o čemu smo pisali u prošlom broju lista) i da su se oni na prethodnim izborima razlikovali za oko 8.000 birača. Takođe je napomenuo da će Izborna komisija opštine Kraljevo sprovesti i jedne i druge izbore u skladu sa zakonom, i da su biračke odbore u stalnom sastavu imenovali RIK i Opštinska izborna komisija, po posebnoj proceduri, zavisno od vrste izbora, i da imaju predsednika i tri člana i zamenike.

INVESTICIJE U PUTNOJ INFRASTRUKTURI
Asfaltom spojeni Konarevo i Progorelica

   Početkom ove sedmice završena je rekonstrukcija puta koji spaja Konarevo i Progorelicu. Sredstva za ovu investiciju obezbedili su Ministarstvo za infrastrukturu i meštani dva sela.
Ovaj put, koji spaja dve mesne zajednice, asfaltiran je u dužini od 680 metara i time je rešen dugogodišnji problem meštana ovog kraja. Završne radove je sa saradnicima posetio dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, koji je upravo ukazao na značaj novoasfaltiranog puta.
- Put je brzo i kvalitetno urađen i mislim da će meštani biti jako zadovoljni, jer će napokon ova najkraća veza između Konareva i Progorelice ,,proraditi", da više ljudi ne idu po blatu i da ono što smo obećali ispunimo - da svuda ,,dovedemo" asfalt u našoj opštini - naglasio je dr Babić.
Takvu ocenu potvrdio je i dr Ljubiša Đoković, odbornik u Skupštini opštine Kraljevo, koji je pored ostalog istakao:
- U dosadašnjem periodu ovaj putni pravac je bio zaobilažen, jer su se gradili drugi putevi po Konarevu i Progorelici. Mislim da smo na ovaj način ispravili tu dosadašnju nepravdu i zadovoljstvo na licima ovih ljudi govori da smo napravili pravi potez.
Inače, vrednost radova, koji su trajali desetak dana, iznosi oko tri miliona dinara, a izvođač je bilo Preduzeće za puteve ,,Beograd". Žitelji dve susedne mesne zajednice nisu krili radost zbog asfaltiranja važnog puta. Predstavnici mesnih zajednica izrazili su zahvalnost na razumevanju Ministarstvu za infrastrukturu i predsedniku opštine Kraljevo, posebno što se posle asfaltiranja navedene deonice puta nastavlja asfaltiranje još jednog planiranog dela na ovom pravcu u dužini od 100 metara. Time će građanima koji žive u tom kraju biti omogućen još bolji prilaz do domaćinstava i bolji uslovi za život, koje su zaslužili još ranije.

TRIBINA KOALICIJE ,,ZA EVROPSKU SRBIJU - BORIS TADIĆ" U KOVAČIMA
Rešavanje životnih problema građana

   Na tribini koalicije ,,Za evrosku Srbiju - Boris Tadić", održanoj prošlog utorka u Kovačima, predstavljeni su predizborni program i kandidati za odbornike koalicije iz te mesne zajednice.
   Kako su na tribini istakli čelnici opštinskih odbora stranaka koje čine ovu koaliciju Milan Vuković (DS), mr Jovan Nešović (G 17 PLUS) i Mirko Vuković (SPO), to je programska koalicija koja građanima Kraljeva i Srbije posle 11. maja nudi jedan jedini put, a to je put evropskih intregracija, otvaranja novih radnih mesta, investicija, stabilne i jasne politike. Kako je na tribini istaknuto, ,,visoka politika" u nadležnosti je Republike, a osnovni ciljevi na lokalnom nivou su osnovna životna pitanja i poboljšanje svih životnih uslova na selu i u gradu.
   Posebno je ukazano na potrebu opremanja industrijske zone ,,Šeovac", ali i novih takvih zona kojima bi se obezbedilo da se u Kraljevo, pod povoljnim uslovima, privuče veliki broj stranih i domaćih investitora i otvore nova radna mesta. Takođe je ukazano na planirane investicije u oblasti vodosnabdevanja, javnih radova, zdravstva, obrazovanja, ostalih društvenih delatnosti. Naglašeno je i da koalicija želi stabilnu, efikasnu i odgovornu lokalnu vlast koja će ispunjavati planski definisane razvojne projekte. Posebno je naglašeno da će se insistirati na ravnomernom regionalnom razvoju opštine, odnosno budućeg grada Kraljeva.
   Mirko Vuković, predsednik OO SPO Kraljevo, istakao je da su na lokalnoj izbornoj listi koalicije ,,Za evropsku Srbiju" za odbornike predloženi kvalitetni ljudi ,,koji su garant da će odluke u budućnosti biti donete na pravi način i da će umnogome doprineti i razvoju grada Kraljeva i mesne zajednice Kovači".
Građanima su na tribini predstavljeni i kandidati za odbornike ove koalicije iz Kovača - Nela Dančetović iz Demokratske stranke i Nebojša Biočanin iz G 17 PLUS.

PREDIZBORNA TRIBINA ,,POKRETA ZA KRALjEVO"
Odgovornost i decentralizacija

   ,,Osnovni zadatak kampanje ,,Pokreta za Kraljevo - dr Ljubiša Jovašević" je promocija programa zasnovanog na potrebama stanovništva, sa osnovnom političkom idejom preuzimanja odgovornosti za razvoj sredine u kojoj živimo", rečeno je na predizbornoj tribini ovog Pokreta, održanoj u velikoj sali opštine Kraljevo, početkom ove sedmice. Pokret se, kako je naglašeno, ,,zalaže za decentralizaciju u svojim redovima, na teritoriji grada i čitave Republike, zanemaruje političku ideologiju i otvoren je za građanstvo". Na tribini je predstavljeno i 69 kandidata za odbornike sa liste ,,Pokreta za Kraljevo - dr Ljubiša Jovašević".
Na tribini je posebno naglašeno da Pokret za Kraljevo traži decentralizaciju i ,,debeogradizaciju" u finansijskom, političkom i svakom drugom smislu, ravnomerni teritorijalni razvoj i formiranje novih opština u Kraljevu, koje ima status grada. Od građana će se na referendumu tražiti da definišu granice i budući razvoj lokalne samouprave.
- Grad Kraljevo će deo svojih prinadležnosti dati budućim opštinama, ali će isto tako tražiti, a to i jeste svrha decentralizacije, da one prinadležnosti koje su predviđene za Republiku postanu deo prinadležnosti koje će biti vezane za sam grad - istakao je dr Ljubiša Jovašević, predsednik i nosilac izborne liste Pokreta za Kraljevo.
Osim toga, Pokret se zalaže za dokvalifikacije i prekvalifikacije radnika koji su se zbog, kako je rečeno, ,,najprimitivnije privatizacije" našli na tržištu rada. Posebna pažnja biće posvećena decentralizaciji obrazovanja i zdravstva, razvoju turizma i mladima i njihovim problemima i to ,,pre nego što završe školu i uputiti ih da se bave pravim vrednostima sporta, muzike, kulture, pozorišnih i raznih drugih manifestacija". Rečeno je i da će se Pokret boriti za širenje grada van gradskog jezgra i izmeštanje železničkog čvora sa celokupnom infrastrukturom. U oblasti poljoprivrede velika pažnja biće posvećena stočarstvu.
Kako je zaključeno, ,,Pokret je otvoren za sve koji su spremni da svojim idejama i stručnošću zaustave socijalno propadanje, unaprede tržišnu ekonomiju i obezbede priliv i obrt kapitala u kraljevačkoj opštini".

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA SRS KRALJEVO
Borba protiv dezinformacija

   Prava i istinita informacija biće odlučujuća pri opredeljivanju za jednu od političkih opcija na izborima 11. maja, jer više puta ponovljenu, čak i zlonamernu dezinformaciju građani uzimaju ,,zdravo za gotovo", rečeno je na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare Opštinskog odbora SRS Kraljevo. Zbog toga je, kako je naglašeno, zadatak Srpske radikalne stranke da u predizbornoj kampanji pomogne biračima u otkrivanju prave istine.
- Tog 11. maja građani će morati da se opredele: ili ćemo ići putem u pravcu slobode, privredno-ekonomskog i moralnog oporavka ili stranputicom kojom nas od 2000. vode ljudi koji su na vlasti. Mi nemamo nacionalnu televiziju kao što nemamo ni nacionalnu strategiju i htela bih da kažem da mi nemamo više ništa nacionalno i da nas niko ne može naučiti i izvesti na pravi put, ako sami ne budemo razmislili kako živimo, u kom trenutku živimo i kako će nam biti sutra. Zato molim sve građane da ne veruju lažima koje se plasiraju preko tzv. nacionalnih informativnih medija i satanizuju našu stranku, već da shvate pravu istinu i da se okrenu nacionalnim i drugim vrednostima koje nudi SRS - istakla je Vesna Nikolić-Vukajlović, predsednik OO SRS Kraljevo.
,,Medijski mrak je sada gust i opasniji od uranijumskih bombi”, rekao je profesor Dimitrije Jovanović, ističući da ,,B 92, Avala, FOKS, Studio B, često neopravdano navode da je SRS izdajnički i da vuče Srbiju unazad" .
- Kada se čuje da ,,Evropa neće da čuje za Srbiju sa Srpskom radikalnom strankom", tog trenutka to postaje zaista ogavno i ne samo nedemokratski, nego čak i zločinački. Ne može se reći za jednu stranku koja ima toliko glasača da nije poželjna među Srbima!? Paradoksalno zvuči i očigledna je laž - naglasio je Jovanović.
Prema njegovim rečima, ako se ta laž ponavlja na svim medijima, onda je u pitanju sistem dezinformacija koji funkcioniše po metodu postepenog ,,kuvanja žabe, od hladne vode do tačke ključanja". On je rekao i da ne vidi drugi način kako bi mediji mogli da se ,,upristoje i vrate naciji", osim promene aktuelne vlasti i davanja poverenja SRS.
- Srpska radikalna stranka je jedina opoziciona stranka koja nas poziva na jedinu moguću realnost da jedna nacija ispliva iz svega onoga u čemu jeste, a to je vraćanje temelju, korenima i građenju novog na tim korenima - zaključio je Jovanović.
Kako je na pres konferenciji istaknuto, SRS će u predizbornoj kampanji posetiti sva veća mesta u opštini Kraljevo i građanima objasniti šta je prava nacionalna politika i prava istina, jer, kako rekoše, ,,niko ne može da nas više voli od nas samih".

PRES KONFERENCIJA OO LDP KRALJEVO
Istina koja nekome ne prija

   ,,Liberalno demokratska partija govori i istinu koja ne prija i sa njenim iznošenjem ćemo nastaviti, sviđalo se to nekom ili ne", poručeno je na prekjučerašnjoj pres konferenciji Opštinskog odbora te stranke u Kraljevu.
- Ovih dana bili smo svedoci manipulacija građanima od pojedinih funkcionera DSS i NS, vezano za puštanje u saobraćaj mosta na Ibru. Puštanje u saobraćaj pomenutog mosta neodoljivo podseća na Miloševićeva i Marjanovićeva nezaboravna, antologijska puštanja u saobraćaj tzv. ,,brzih pruga", ,,stanova za mlade bračne parove" i slično. Građani Kraljeva zaslužuju i imaju potrebe za još nekoliko mostova na Ibru, ali da se grade pošteno, na jasnim projektima, poštujući te projekte i rokove, što sa pomenutim mostom nije slučaj - istakao je dr Branko Đokić, menadžer OO LDP Kraljevo.
On je predsedniku opštine i sadašnjoj lokalnoj samoupravi u Kraljevu uputio niz pitanja, kao što su ,,ko je odgovoran za gotovo jednogodišnje kašnjenje radova, što od izvođača nisu traženi ,,penali" za kašnjenje, za enormne naknadne radove, što je potrošeno više od 300, a bilo predviđeno 160 miliona dinara, za nenamensko korišćenje sredstava iz opštinskog budžeta za završetak mosta"…
Istaknuto je i ,,lokalna vlast, osim iz NIP-a, nije privukla u Kraljevo ni dinar investicija i zato će nam ekonomski razvoj biti prva tema, ako posle izbora budemo deo vlasti", istakao je Saša Radulović, član Predsedništva LDP-a. A Rade Radulović, koji će biti kandidat LDP-a za odbornika, kao radnik ,,Magnohroma”, iskoristio je priliku da podseti na obećanja vlasti da će ,,Magnohrom” tokom ove nedelje u cilju rešavanja problema posetiti radna grupa iz Vlade Srbije.
- Opet su nas slagali jer od toga nema ništa i zato ovom prilikom želim da upozorim, kako radnike ,,Magnohroma”, tako i sve građane, da dobro razmisle kome će ovog puta dati svoj glas - rekao je Rade Radulović.
I naredne aktivnosti LDP-a u predizbornoj kampanji imaće akcenat, kako je rečeno, na lokalnom nivou i istinskom iznošenju lokalnih problema uz davanje predloga za njihovo stvarno i efikasno rešavanje.

U KRALJEVU SVEČANO OTVOREN NOVI MOST NA IBRU SA PRISTUPNIM SAOBRAĆAJNICAMA - piše Slobodan Rajić
Ibar ponovo premošćen posle pola veka

   • Novi most na Ibru sa pristupnim putevima u saobraćaj svečano pustili premijer Srbije dr Vojislav Koštunica, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić i predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić • Ukazano na veliki značaj novizgrađenih saobraćajnica za smanjenje saobraćajnog kolapsa u Kraljevu i brži privredni razvoj Srbije i grada • Odmah počinje sanacija i izgradnja ulica u Ribnici, oštećenih u vreme izgradnje mosta i pristupnih saobraćajnica

   Za Kraljevo je petak, 11. april 2008. godine, bio svojevrstan istorijski datum. Naime, toga dana, na svečanosti pred više stotina okupljenih građana i brojnih uvaženih zvanica, premijer Srbije Vojislav Koštunica, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić i predsednik opštine Kraljevo pustili su u saobraćaj novosagrađeni most na Ibru i pristupne saobraćajnice, prvi ponovo izgrađeni takav objekat u gradu posle pola veka.
Novosagrađeni most na Ibru, paralelan sa rekonstruisanim starim i do sada jedinim u Kraljevu, dug je 200, a širok 12,5 metara, dok pristupne saobraćajnice imaju ukupnu površinu 16.500 kvadratnih metara. To je jedna od najvećih investicija u Kraljevu, vredna oko 300 miliona dinara i finansirana je većim delom iz sredstava budžeta opštine Kraljevo, ali i uz značajnu finansijsku pomoć Republike Srbije. Izgradnja je trajala nepune dve godine, a uspešni izvođači radova bili su preduzeće INTERMOST iz Beograda (most) i kraljevačko Javno komunalno preduzeće ,,Putevi" (pristupne saobraćajnice).

,,SREĆAN I PONOSAN GRAD"
Svečanost na prilazu novom mostu na Ibru sa kraljevačke strane započela je dočekom premijera Koštunice i ministra Ilića po starim srpskim običajima, uz hleb i so, i himnu ,,Bože pravde", koju je izveo dečji hor ,,Rime". Zatim je visoke državne funkcionere, vladiku žičkog Hrizostoma i građane i zvanice najpre pozdravio dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, koji je tom prilikom istakao:
- Kraljevo je danas srećan i ponosan grad. Srećan je što posle pola veka čekanja dobija novi most koji će spojiti levu i desnu obalu Ibra, a ponosan što su dva ponajbolja Srbina, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić i dr Vojislav Koštunica, premijer, došli da sa nama podele ovu veliku radost i da uveličaju ovaj naš praznik koji smo toliko dugo čekali. Pomoći će nam i da zajedno, posle otvaranja, predamo ovaj prelepi objekat, ovaj ukras budućeg našeg grada, svim građanima opštine Kraljevo na upotrebu. Želim posebno da zahvalim našim dragim prijateljima iz Ribnice, koji su pokazali izvanredno strpljenje dok su se gradili most i pristupne saobraćajnice. I da im sa ovog mesta obećam da već od ponedeljka počinjemo da radimo sve one ulice koje su oštećene u toku ovih sedam meseci koliko je trajala izgradnja pristupnih saobraćajnica, a posebno da kažem da počinjemo Četvrtu crnogorsku ulicu - ,,žilu kucavicu" ovog prelepog naselja.

,,GRADIĆEMO JOŠ VIŠE"
Prisutnima se zatim obratio ministar za infrastrukturu mr Velimir Ilić, koji je ukazao na veliki značaj novoizgrađenog mosta i pristupnih puteva za rasterećenje saobraćaja u Kraljevu i okolini i budući privredni i društveni razvoj Srbije i kraljevačkog područja.
- Meni je zadovoljstvo da smo ovde, sa preosvećenim vladikom Hrizostomom, premijerom dr Vojislavom Koštunicom i sa gradonačelnikom Babićem, počeli radove i evo sada svi zajedno smo tu da otvorimo most koji su zajedno izgradili Kraljevo i Vlada Republike Srbije, zajedničkim sredstvima. Meni je drago da će ovakvih objekata biti više širom Srbije. Drago nam je da smo završili deo obilaznice oko Kraljeva i niz drugih projekata koje smo započeli u Vladi dr Vojislava Koštunice. Nadam se da ste zadovoljni i da naša sela izgledaju bolje, da Kraljevo izgleda mnogo bolje. I još ćemo raditi i još ćemo graditi, ako bog da, posle 11. maja, kada dr Vojislav Koštunica ponovo bude premijer Srbije i kada zajedno krenemo da radimo i gradimo. Hvala vam na svemu, hvala na strpljenju i evo krenućemo mi u jednu veliku gradnju ovih dana. I posebno hvala građanima Ribnice, kao što reče predsednik opštine, sve što je oštećeno biće ponovo napravljeno i utegnuto kao što je bilo pre ovih radova. Zamolio bih premijera dr Vojislava Koštunicu da vas podrži u ovim projektima koje nameravamo da radimo, jer vi znate šta smo sve obećali i sve ćemo i napraviti - istakao je ministar Velimir Ilić.

,,NA PONOS CELE SRBIJE"
Novosagrađenu saobraćajnicu zatim je prigodnim rečima otvorio dr Vojislav Koštunica, premijer Srbije, koji je, pored ostalog, rekao:
- Poštovani građani Kraljeva, preosvećeni vladiko, dragi prijatelji, zadovoljstvo je biti u ovom času ovde kad pred sobom vidimo kako se Srbija gradi, razvija i snaži. Jer, ovo što smo uradili zajedno, i Vlada Srbije, i Kraljevo, u izgradnji mosta na Ibru, nešto je što je na ponos i na diku cele Srbije i da bi ovakvih mostova i ovakvih zajedničkih poduhvata, koji potvrđuju snagu Srbije, bilo sve više. Zadovoljstvo je zato što smo ovde sa vama koji volite Srbiju, koji hoćete da Srbija bude još jača i još snažnija, a ona to može biti sa ovakvim poduhvatima. Da bi se razvijala ekonomski, da bismo živeli bolje, da bi bilo socijalne pravde u Srbiji, za sve je to potrebno pre svega da ima nešto što Srbiju povezuje, nešto što sve nas povezuje, ma gde živeli, a to su putevi i mostovi. Ima, naravno, onih koji misle da Srbiji nisu potrebni putevi. Mi smo od onih koji smatraju da Srbiji nikad dosta puteva i biće ih, uprkos onima koji sprečavaju da se grade. I posle 11. maja će i autoput Horgoš-Požega krenuti i krenuće onaj važan za Srbiju magistralni gasovod. Sve će to krenuti i, naravno, nastavićemo da gradimo mostove. Nešto po čemu je Srbija velika i lepa jesu njene reke. Ima ih mnogo, ali premrežićemo ih mostovima kao što smo to ovde uradili i na taj način će Srbija, naša Srbija, biti još snažnija i još lepša.
U nastavku svečanosti, posle prigodnog muzičkog nastupa orkestra kraljevačkog KUD ,,Abrašević", premijer dr Vojislav Koštunica, ministar Velimir Ilić i predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić, u pratnji brojnih saradnika, zvanica i građana i uz muziku kraljevačkog duvačkog orkestra ,,27. septembar", prošetali su novosagrađenim mostom do ribničke strane i rekonstruisanim starim mostom natrag i tako simbolično predali na upotrebu novosagrađene kraljevačke saobraćanice.

DR VOJISLAV KOŠTUNICA:
,,Četiri osnovna zadatka posle 11. maja"

   - Vi znate da nas čeka 11. maja, hoću i to da kažem, jedan važan posao da izaberemo državotvornu, nacionalnu, jedinstvenu i poštenu Vladu. Da ta Vlada uradi ono što je njen posao, a taj njen posao ste joj dali i zadali vi svi - građani Srbije, okupljeni ovde u Kraljevu i širom Srbije, i svodi se, samo u nekoliko reči, na četiri osnovna zadatka. Prvi je dobro poznat, nosimo ga svi u svojim srcima, glasi, jednostavno, najkraće moguće: Kosovo je Srbija! Drugi je: Hoće Srbija u Evropsku uniju, ona je deo Evrope, ali nema trgovine sa Kosovom! Treći je da Srbija treba da se razvija, da treba da snaži, da treba da jača, da treba da svi žive bolje, a najbolji i jedan od sigurnih načina da će to biti jeste izgradnja ovakvih objekata, puteva, obilaznica i mostova. Ali još nešto da pomenem, što je zasluga našeg prijatelja Velje Ilića. Srbija treba da se razvija, treba da misli na budućnost, ali treba uvek da vodi računa o nečemu bez čega nas ne bi bilo, po čemu se prepoznajemo. To je naša prošlost. I tu prošlost, ono što u njoj svetli kroz vekove, treba sačuvati, treba obnoviti. I zato naš graditeljski poduhvat nisu samo putevi, nisu samo mostovi, već i obnova i očuvanje naših velikih manastira, rasejanih širom Srbije, i Studenice, i Žiče, i daleko izvan granica Srbije, ali i našeg postradalog pre nekoliko godina Hilandara! Sve je to naš posao i sve je to naša velika obaveza. I, naravno, naš četvrti zadatak je da se borimo protiv svega onoga što ovo dovodi u pitanje, što Srbiju potkrada, slabi, a to je, naravno, kriminal i korupcija. Ta četiri cilja su razlog zašto Srbija treba da dobije posle 11. maja novu, pravu Vladu, kakva joj priliči, državotvornu i nacionalnu. I zato vas i sada pozivam još jedanput da podržite Srbiju, to je najkraće rečeno, zato što je volimo i zato što znamo da na tim izborima ona treba da pobedi. Srbija pobediti mora!
(deo izlaganja na otvaranju novog mosta u Kraljevu)

PERFORMANS OMLADINSKE AKCIJE KRALJEVA
Virtuelno otvaranje novog mosta

   Novi most na Ibru u Kraljevu i pristupne saobraćajnice, 11. aprila pre podne, svojevrsnom performansom pod nazivom ,,Majstori, majstori", svečano je otvorila Omladinska akcija Kraljevo.
Posle simboličnog presecanja vrpce predstavnici Omladinske akcije Kraljevo su podsetili da su još drugog avgusta 2006. godine graditeljima mosta nosili osvežavajuće napitke i da su sve vreme pratili izgradnju mosta.
- Današnjom svečanom akcijom ,,Majstori, majstori" želeli smo da na simboličan način podsetimo građane da je most građen pre svega od naših zajedničkih para iz budžeta opštine Kraljevo, na račun građana Kraljeva - istakao je pored ostalog Milan Vučetić, predsednik Omladinske akcije Kraljevo.
Inače, predstavnici Omladinske akcije Kraljevo naglasili su u saopštenju i da je ,,partijski antagonizam osnovni razlog odugovlačenja radova i da zbog toga niko nema pravo da u partijske svrhe zloupotrebljava završetak radova na ovom objektu".

DOK JE GRAĐEN MOST NA IBRU, ULICE SKROZ RAZROVANE
Rovovi u Ribnici

   • Asfaltni put uništili šleperi u mnogim ulicama. Na spisak ulica koje će biti rekonstruisane u ovoj godini uvršćena je, međutim, samo jedna saobraćajnica - Ulica Četvrte crnogorske brigade

   Iako većina žitelja Ribnice, jednog od najvećih kraljevačkih naselja, živi na svega kilometar od centra grada, i posle najmanje kiše moraju da nose kaljače i gumene čizme.
Za poslednjih godinu dana ulice u Ribnici potpuno su uništili šleperi, autobusi i automobili, jer je zbog rekonstrukcije mosta i izgradnje prilaznih puteva, saobraćaj preusmeren kroz ovo naselje. Na spisak ulica koje će biti rekonstruisane u ovoj godini uvršćena je, međutim, samo jedna saobraćajnica - Ulica Četvrte crnogorske brigade.
- Ništa bolje stanje nije ni u Gočkoj, Milutina Kekerića, Radomira Savića, Živorada Rudnjanina, Celjskoj ulici, Ulici Dušana Popovića kroz koju prolaze đaci i koja je posle svake kiše poplavljena - kaže Zoran Minović, predsednik saveta najveće kraljevačke mesne zajednice.
Ribničani se plaše da se ne ponovi priča iz prethodnih godina, kada je glavna saobraćajnica u ovom naselju bila na spisku za rekonstrukciju, ali je posao samo polovično odrađen.
- Jedne godine obavljena je delimična rekonstrukcija, kada su položene cevi za atmosfersku kanalizaciju, ali nisu urađeni i priključci. Sada te cevi trunu u zemlji. S druge strane, grad traži strateškog partnera za izgradnju gasovoda, a cevovod bi trebalo baš ovuda da prolazi. Bojim se da će ulicu koju sada budu sredili, ponovo raskopati za šest meseci - upozorava Minović.

STATUS OPŠTINE
Prema nedavno usvojenim zakonima o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi, Kraljevo je sa još petnaestak gradova Srbije dobilo status grada. Sasvim je izvesno da će i Ribnica uskoro dobiti status opštine, koji će sačinjavati mesne zajednice sa desne obale Ibra i Zapadne Morave, od Žiče pa do granice sa opštinom Vrnjačka Banja.

U KRALJEVU 13.000 NEZAPOSLENIH, ALI 1.000 MESTA NEPOPUNJENO
Plate i neznanje

   • Male plate i nedostatak šireg obrazovanja, od poznavanja rada na računaru do znanja stranih jezika, i posedovanja majstorskih certifikata, doprineli su da, od ponuđenih 10.000 radnih mesta u Kraljevu, skoro hiljadu ostane upražnjeno

   Privatni hotel ,,Tehnograd”, na primer, raspisao je nedavno konkurs preko kraljevačke filijale Nacionalne službe zapošljavanja za školovanog konobara sa znanjem engleskog jezika. U Kraljevu, ali i u Vrnjačkoj Banji, gde postoji elitna Turistička škola za ugostitelje svih profila, takvog nije bilo.
- Na konkurs za 20 stolara u firmi ,,Eko” iz Studenice pojavio se čovek i još s vrata pitao kolika je plata. Kada je čuo da je to 250 evra, rekao je da sa tim ne može da izdržava porodicu i da više zaradi kao moler. Na taj konkurs javilo se 80 nezaposlenih, a nije popunjena ni polovina radnih mesta - kaže Srbislav Antonijević, saradanik za odnose sa javnošću kraljevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.
Prema njegovim rečima, broj zvanično nezaposlenih Kraljevčana, odnosno onih koji se nalaze na evidenciji filijale, smanjen je za skoro dve hiljade i trenutno ih je 13.400. Raskorak između zahteva poslodavaca i činjenice da su plate u mnogim oblastima na ,,minimalcu” stavlja posrednike iz ove službe u nezavidan položaj.
- Nedavno smo imali zahtev za trgovcem koji poznaje naoružanje. Takvog čoveka je teško naći, ali kada smo ga našli, on nije prihvatio ponuđeni posao kada je čuo da će mu plata biti 12.000 dinara - kaže Antonijević.
Činjenica da zdravstveno osiguranje ne zavisi od toga da li je nezaposleni na evidenciji, ali i napori kraljevačke filijale da se promovišu programi samozapošljavanja, javni radovi i podsticaji privrednicima, doprineli su da broj nezaposlenih bude smanjen.
Uprkos apelima Regionalne privredne komore prosvetarima da decu usmeravaju ka deficitarnim zanimanjima koja su potrebna privredi, najveće interesovanje mladih i dalje vlada za profile ekonomske struke, iako takvih na evidenciji nezaposlenih ima daleko najviše.

JAVNI RADOVI
Filijala službe pozvala je preduzeća zainteresovana za javne radove da se jave, ali i nezaposlene koji samostalno žele da počnu posao, da konkurišu za podsticajna sredstva. Za subvencije mogu da konkurišu i poslodavci koji žele da otvore nova radna mesta.

SAMOSTALNI SINDIKAT UOČI PRVOMAJSKOG PROTESTA U BEOGRADU UPOZORAVA VLADU - piše Dragan Vukićević
Zaposleni obespravljeni, nezaposleni poniženi

   • Tokom januara ove godine radni odnos je prestao za 55.084 lica, od čega su 47,4, ili 26.084, žene. Prema istom lanjskom mesecu, povećanje prestanka radnog odnosa iznosi 9,3 odsto. U učešću u ukupnom broju nezaposlenih lica, Raški okrug je na neslavnom četvrtom mestu, posle Beograda, Južno-bačkog i Nišavskog okruga

   Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru ove godine u Srbiji je bilo zaposleno 1.988.943 lica, od čega 1.415.052 u preduzećima, ustanovama zadrugama i organizacijama, i 572.991 privatni preduzetnik, lica koja samostalno obavljaju delatnost i zaposleni kod njih. U poređenju sa prethodnim mesecom, zaposlenost je smanjena za 0,1 odsto ili za 2.202 lica.
   Krajem ovog januara u Srbiji je registrovano 857.724 lica koja traže zaposlenje, od čega je 54,5 odsto žena (462.210). Prema strukturi lica koja traže posao, 792.992 su ,,aktivno nezaposleni”, 61.941 privremeno nesposobni ili nespremni za rad, 1.023 su lica kojima miruju prava po zakonu i 1.768 su lica koja rade sa nepunim radnim vremenom i zaposleni koji traže promenu zaposlenja. Krajem januara registrovana su 792.992 nezaposlena lica, od čega su 424.404 žene (53,6 odsto). U poređenju sa decembrom, nezaposlenost je povećana za jedan odsto ili 7.893 lica.
   Prema izveštajima o prestancima radnog odnosa, tokom januara ove godine radni odnos je prestao za 55.084 lica, od čega su 47,4, ili 26.084, žene. Prema istom lanjskom mesecu povećanje prestanka radnog odnosa iznosi 9,3 odsto. U učešću u ukupnom broju nezaposlenih lica, Raški okrug je na neslavnom četvrtom mestu, posle Beograda, Južno-bačkog i Nišavskog okruga.
   - Proces tranzicije na teritoriji Kraljeva, kao i ostala dešavanja poslednjih godina, imao je negativan uticaj na radno-pravni status zaposlenih, kao i na zapošljavanje nezaposlenih - kaže predsednik Veća SSSS u Kraljevu Desimir Mionić. - Još ne možemo sa sigurnošću reći da je to kraj i da u narednom periodu očekujemo znatno pogoršanje u pogledu zapošljavanja, kao i zadržavanje statusa zaposlenih. Pogotovo kad se ima u vidu da tek predstoji privatizacija javnih preduzeća, a neka preduzeća koja su i privatizovana ne daju dovoljno garancije da će svi zaposleni ostati u ranom odnosu. Dovoljan je primer ,,Magnohroma” sa oko 2.100 nezaposlenih čija je budućnost neizvesna. Upravo zato jedan od osnovnih zahteva na Prvomajskom protestu u Beogradu, koji počinje simbolično tačno u podne na Trgu Nikole Pašića, biće brže zapošljavanje, veće plate, bolje penzije i unapređenje radnih prava.

AGONIJA RADNIKA “MAGNOHROMA” KAO ŠPANSKA SERIJA
Verujemo Velji Iliću!

   • Mi smo postali i problem za grad. Više od 2.500 porodica duguje ogromna sredstva javnim preduzećima za usluge, nama se te usluge istina ne obustavljaju, a mi samo čekamo taj novac da bismo ga za kratko vreme opet vratili državi - kaže sekretar Odbora za zaštitu imovine “Magnohroma” Milivoje Jakovljević

   Uprkos dogovoru i obećanjima ministra Velimira Ilića, datim prošlog četvrtka na protestu vatrostalaca u Beogradu, da će u ponedeljak doći u Kraljevo, a sa njim u delegaciji i potpredsednik Vlade Božidar Đelić i ministri Predrag Bubalo, Mlađan Dinkić, Mirko Cvetković i Rasim Ljajić, kako bi na licu mesta razgovarali o mogućnostima pokretanja proizvodnje u ,,Magnohromu”, kako je radnicima saopštio njihov pravni zastupnik Vladan Batić, ovog ponedeljka radnici su uzalud gledali put podvožnjaka u Dositejevoj ulici. Inače, radnici su prekinuli ,,blokadu” Beograda prošlog četvrtka upravo posle obećanja ministra za infrastrukturu Ilića da će im Vlada Srbije u tri rate isplatiti 450 miliona dinara na ime zaostalih zarada i da će prva rata od 150 miliona biti isplaćena do danas (petak, 18. april). Ministar Ilić je to obećanje ponovio i prošlog petka u Kraljevu u prisustvu premijera Vojislava Koštunice, prilikom otvaranja mosta na Ibru, ali ih je u ponedeljak neprijatno iznenadila informacija da Vladina delegacija ne dolazi u Kraljevo zbog službenih obaveza najvećeg broja ministara koji je trebalo da dođu u ,,Magnohrom”.
- Radna grupa navodno nije došla u Kraljevo jer su dva ministra u Njujorku, i to je u redu - objašnjava za ,,Ibarske novosti” sekretar Odbora za zaštitu imovine ,,Magnohroma” Milivoje Jakovljević. - Ali Mlađan Dinkić je u ponedeljak našao vremena da dođe u Novi Pazar, što znači da je u Vladi tolika podela da oni ne mogu da se saglase ni o ovakvom pitanju, a kamoli o ozbiljnijem.
On kaže da će Vlada opet u četvrtak (juče) da razgovara o ,,Magnohromu” i da radnici ne gube nadu.
- Mi verujemo ministru Iliću i njegovom obećanju da će nam isplatiti barem ovaj prvi deo duga, jer on je garantovao upravo za taj iznos duga - kaže Jakovljević. - Imam utisak da se u Vladi igraju sa nama u svojim političkim obračunima. Razumem da ne mogu da se usaglase oko gasnog aranžmana, ali ne mogu da shvatim da ne mogu da jedinstveno odluče o našem problemu, koji je potpuno jasan.
Da podsetimo, ukoliko Vlada usvoji takav stav, radnicima bi zarade, prema ranijem dogovoru, bile isplaćene u tri ,,rate” - 20. aprila prva, druga 9. maja i treća 2. juna. Svakom zaposlenom duguje se u proseku od 150 do 250.000 dinara.
- Mi smo postali i problem za grad - žali se Jakovljević. - Više od 2.500 porodica duguje ogromna sredstva javnim preduzećima za usluge, nama se te usluge istina ne obustavljaju, a mi samo čekamo taj novac da bismo ga za kratko vreme opet vratili državi.
Na pitanje koji su naredni koraci ukoliko Vlada (juče) ne donese povoljnu odluku, on kaže da će o tome odlučiti sami radnici i da će Odbor takkvu odluku da ispoštuje, ali da istovremeno veruje Velimiru Iliću da će ispuniti obećanje.

NOVI VLASNIK ,,HLADNJAČE” OTPUSTIO 36 OD 57 RADNIKA
Na sudu tražili stečeno, dobili otkaze

   • Kada su odbili da potpišu ugovor o radu koji im je ponudio novi vlasnik preduzeća, 35 radnika kraljevačke “Hladnjače” dobilo je otkaze. Zaposleni sada tuže gazdu tvrdeći da je ponuđenim ugovorom pokušao da ih prevari i navede da se odreknu skoro 25 miliona dinara, koliko im na ime zaostalih zarada po pravosnažnim presudama duguje firma, dok poslovodstvo tvrdi da je ugovor u skladu sa zakonom i da je koristan i za radnike i za firmu

   Ponor nekada ugledne firme koja je upošljavala 150 radnika i posedovala ekskluzivni lokal od 600 kvadrata u centru grada, desetak prodajnih mesta, punionicu pića na gradskom keju i dve hladnjače, jednu u gradu i drugu u Ratini kapaciteta 5.000 tona, osposobljene za čuvanje svih vrsta robe, počeo je privatizacijom 2003. godine, kada je kompaniju kupila Irena Kočović, koja je iza sebe ostavila pustoš.
- Kapaciteti nisu upošljavani, plate su kasnile, urađena je nelegalna preregistracija, i na kraju, kao finale, čuveni ,,Zdravljak” je stavljen pod hipoteku i na kraju i prodat sudskim putem za bagatelu da bi se namirili poverioci, odnosno banka koja je dala kredit gazdi i deo plata - pričaju Zora Bazić, Tomo Mitić, Marija Ugrenović i Jožica Ćirković, koji se nalaze u velikoj grupi zaposlenih koji su zbog zaostalih plata tužili i 2005. godine dobili izvršne presude po kojima radnicima kompanija duguje u proseku po 400.000 dinara.
Skoro dve godine od raskida ugovora sa bivšom gazdaricom trajala je agonija kompanije u kojoj posla nije ni bilo, a firmom je u ime Akcijskog fonda jedno vreme čak rukovodio kao zastupnik Akcijskog fonda direktor konkurentske privatne hladnjače!? U avgustu prošle godine Akcijski fond je prodao većinski paket Kraljevačaninu Radomiru Srećkoviću, koji je, preko svog poslovodstva, u martu radnicima ponudio ugovore.
- Dobili smo ugovore u kojima u prvom članu stoji da će sva zaostala dugovanja po osnovu zarade i naknade zarade biti isplaćena nakon utvrđivanja visine duga i vansudskog poravnanja, a iz para koje će gazda da obezbedi prodajom dela imovine, konkretno atraktivne lokacije ,,Vinara” na keju. Uz to, novi vlasnik traži da potpišemo da međusobno nemaju nikakvih drugih obaveza sem onih koje stoje u ovom ugovoru. Jednostavno rečeno, od nas je traženo da se odreknemo svojih para i da čekamo kada će gazda da se smiluje i pristane na vansudsko poravnanje koje može da se obavi tek ako se obe strane saglase - pričaju uglas radnici.
- Ugovor je pravno valjan i nikakvu nameru da prevarimo radnike nismo imali. Ja sam ih upozoravao da treba da potpišu ugovore i kasnije, ako žele, povedu spor, iako za to nema osnova, jer nijedan radnički ugovor ne može da bude iznad sudskog rešenja, te su stoga i njihova potraživanja po osnovu presuda nesporna - kaže direktor ,,Hladnjače” Duško Kovačević.
Na novinarsku primedbu da je klauzula o nespornosti potraživanja radnika mogla da stoji i u spornom ugovoru, Kovačević odgovara da je kategorija vansudskog poravnanja iskorišćena jer je sporan deo kamata i još nekih zaostalih plata za poslednjih nekoliko meseci. On kaže da je ,,Hladnjača” konačno rešila sve imovinsko-pravne sporove, ušla u veliki ciklus investicija, deo objekata je već uređen i pripremljen za rad, dok će deo dobiti novu namenu. Rečju, tvrdi direktor, bilo je mesta za sve koji su hteli da rade i budu toliko strpljivi da kompanija dođe do novca.

TAMO-AMO PO KRALJEVU - piše Ivan Rajović
Ne daj Bože da se Srbi slože

   • Bitno je priznati da smo u velikom problemu, iz kojeg bi trebalo naći izlaz, budući da je druga strana ove medalje vrlo sumorna. A ohrabrujuće može da zvuči jedino to da smo mi takvi kakvi jesmo i da ništa bolje nismo ni mogli očekivati pošto se u ovom i ovakvom svetu dešava samo ono što mora da se desi. I nama se to i desilo, sasvim u skladu sa svim onim potencijalima koje kao narod imamo i svim onim karakteristikama koje nas čine drugačijima od ostalih

   Možda je razumljivo to što se sa toliko iskrene ili izveštačene (sasvim svejedno) brige ova (tehnička) vlada, sa Vojislavom dr Koštunicom na čelu, bori za opstanak Kosova u granicama Srbije. Možda je Kosovo zaista ono što Koštunica kaže da jeste, i možda nama bez Kosova zaista života nema. Visoka je to politika za visoke umove koji, s pravom ili ne, zauzimaju pozicije na kojima se nalaze i koji neminovno ulaze u novu srpsku istoriju, svako prema zaslugama i u skladu sa svojim kvalitetima, ali i manama, ukoliko ih ima, a ima. Uglavnom, očigledno je da Srbija sa tim i takvim ljudima već decenijama vodi istu politiku koja nas je dovela na najniži stupanj materijalnog i duhovnog sloma od kada ova zemlja postoji. Možda je na delu i svesvetska zavera protiv nas zarad nekih samo obaveštenima poznatih tajni. Šta je to što krije srpskom krvlju natopljena kosovska zemlja, nama nije poznato, ili bar ne sasvim. Zlato, dijamanti, nafta, ugalj, smetlište za nuklearni otpad, bescarinska zona za šverc ljudi i narkotika, baza za uvežbavanje putnika u kosmos, poligon za trening NATO komandosa, kamp za uzgoj terorista, trgovaca ljudskim organima i da ne nabrajam. Sigurno je jedno, i pored očima sa strane gledano logičnog stava da Srbija mora da bude kažnjena za gubitničku politiku kakvu je do sada vodila, nikome nije baš previše stalo da vežba demokratiju na šiptarima. Nešto se drugo, mnogo krupnije u tome krije, a vreme će pokazati šta je to. Za sada je jasno samo jedno, da se čitav svet menja u pravcu koji, ako ne računamo novac, malo toga ima sa demokratijom, logikom, humanizmom, pa i razumom. Postoje samo interesi velikih, koji su i postali veliki zato što su oduvek isključivo sledili svoje interese na štetu manjih, i ništa više. Sva etička i druga načela na kojima je, kako se činilo i kako su nas pogrešno učili i Crkva i politički ideolozi, zasnovan ovaj svet, jednostavno su odbačena. Novi svetski poredak traži novi manifest na kojem će funkcionisati, novog boga, novu religiju, novu ideologiju i nove ljude, dakako.

BEOGRADSKI PAŠALUK
Mi sa svojim nametnutim shvatanjima, koja su još uvek negde u 1389. godini, očigledno nismo ni u kakvoj kombinaciji da se smatramo savremenicima vremena u kojem, valjda, egzistiramo. Štaviše, imajući u vidu najbrojnije političke stranke u zemlji, to uopšte i ne smatramo svojim hendikepom. Naprotiv. Narodnjačka srednjovekovna logika oličena u priprostim srpskim domaćinima pandan je svesvetskoj zaveri koja je od Srbije napravila, kako je i zapisano, Beogradski pašaluk. I da li zbog pomenute zavere ili zbog nesposobnosti ,,patriotskih" zanesenjaka i samoproglašenih srpskih domaćina koji su sebe jedino domaćinski opskrbili, u ovom nedefinisanom ostatku jedne od bivših Jugoslavija još uvek funkcioniše jedino Beograd, sve ostalo je samo još jedva osvetljena pozornica sveopšte srpske propasti, jada i bede, mitološke zamlaćenosti i tranzicione surovosti koja je progutala i poslednji tračak optimizma i vere u bolje sutra.
Nema više osećanja pripadnosti istom narodu, nepoznate su granice zemlje kojoj bi trebalo da pripadamo, nema milosti niti bilo kakve druge emocije karakteristične za sunarodnike. Postoji samo najsuroviji biološki nagon za opstankom, opravdana zavist, malodušnost, odsustvo svake nade i gađenje nad sopstvenom tranzicionom sudbinom blago presvučeno lažnim ubeđenjem o nebeskom narodu koji još uvek živi u mitu o svojoj izuzetnosti i svetoj zemlji sa koje potiče i za koju je neraskidivo vezan.
Zapravo, iz svega toga stiče se utisak da su baš oni koji nas plaše svetom i koji nam nameću shvatanje da je suština našeg bitisanja odbrana Kosova, oni koji, svesno ili ne, rade na uništenju čitavog jednog naroda, odnosno onog što je od tog naroda ostalo. Možda u prilog tome najbolje govoru i slogan koji su narodnjaci ,,bacili na bedž" očekujući da ga svi Srbi nose u reveru ,,Kosovo je Srbija", ili obrnuto. I ako se malo ozbiljnije pozabavimo ovom problematikom, shvatićemo da je, osim Beograda, Srbija zaista jedno veliko Kosovo, ili još gore, da je u Srbiji, užoj, situacija mnogo dramatičnija nego u pokrajini čiji je status, ’ajde da tako kažemo, u skladu sa Ustavom, jasno definisan, ali u skladu sa međunarodnim pravom preinačen.

I KRALjEVO JE KOSOVO
Na primeru našega grada to da je Srbija Kosovo možda se i ponajbolje da zaključiti. Dakle, Kraljevo je jedan grad u unutrašnjosti, bliži granici sa Kosovom nego Beogradu. Svojevremeno je to bio industrijski grad u kojem je oko 15.000 zaposlenih radilo u pravim pravcatim privrednim džinovima kao što su ,,Magnohrom", Fabrika vagona, ,,Jasen", ,,Rudnik"…. I oni neproizvodni nisu po svom značaju zaostajali u takvom okruženju ,,Autotransport", ,,Elektron", ,,Feroteks" i mnogi drugi. Kraljevo je, po svim merilima, bilo grad kakav se samo poželeti može, grad koji ima sjajnu perspektivu i čije vreme tek dolazi. Tako smo bar mislili. Tome bi trebalo dodati i činjenicu da je i školstvo u gradu bilo i te kako u usponu, ali i da je, o čemu se nije preterano i javno govorilo, ovaj grad bio prava vojna baza sa svim onim karakteristikama koje prate urbane centre okružene vojnim zdanjima i kasarnama. Prostim pogledom na stambene zgrade, na njihovu količinu i raspored u užem gradskom jezgru, jasno se da zaključiti kako četiri petine objekata za stanovanje pripada vojsci i ,,Magnohromcima", a ostalima ostatak. To što su mnogi ,,seljaci" uzeli stanove pa se ponovo vratili na očevinu, druga je priča. Bar tako je bilo do bombardovanja, ili bolje rečeno, do, kako se to tada govorilo, nepravednih i ničim izazvanih sankcija. E, to je početak potpunog sloma, prvo ,,Magnohroma", a onda i svega ostalog što je ovaj grad činilo onim što jeste. A taj ,,Magnohrom" je karakterističan i zbog toga što je i pod sankcijama bio izvor finansiranja Miloševićevog režima i njegovih sledbenika koji su istovremeno bili najviši funkcioneri lokalnog SPS i JUL i prvi ljudi giganta koji je sve više posrtao, što pod sankcijama, a što pod sve izraženijim apetitima pristalica pomenutog režima. Većina tih ljudi i danas živi ovde, svi spadaju u dobrostojeće biznismene koji su razavili privatni biznis i niko ni za šta nije odgovarao iako je gigant, zahvaljujući njima, potpuno upropašćen.
Tako imamo nešto što bi se moglo nazvati svojevrsnom apokalipsom takvih razmera o kojima više niko i ne želi da razmišlja budući da se svaki logičan zaključak opire zdravoj logici. Dakle, stvarnost, ona koja je realna, za razliku od one koju nam nude mediji, do te mere je surova da je zdrav srpski razum jednostavno ne prihvata. To je u neku ruku i sasvim razumljiva psihološka reakcija koja je verovatno i drugima svojstvena, ali koja se danas i ovde manifestuje u svoj svojoj punoći i surovosti. I više nije bitno ko je zašta kriv i koliko. Bitno je priznati da smo u velikom problemu, iz kojeg bi trebalo naći izlaz, budući da je druga strana ove medalje vrlo sumorna. A ohrabrujuće može da zvuči jedino to da smo mi takvi kakvi jesmo i da ništa bolje nismo ni mogli očekivati pošto se u ovom i ovakvom svetu dešava samo ono što mora da se desi. I nama se to i desilo, sasvim u skladu sa svim onim potencijalima koje kao narod imamo i svim onim karakteristikama koje nas čine drugačijima od ostalih. Konkretno, sve što smo radili ili nismo radili, dovelo nas je dovde. Ono što je zadesilo nas, a nije neke druge, logično nam nameće zaključak da nas je zadesilo zato što nismo napravili preduslove da se od njega odbranimo ili smo nečinjenjem stvorili uslove da nam se desi. To znači da postoje narodi koji su predodređeni za nešto za šta neki drugi nisu. Ovo se najbolje da shvatiti na primeru komunizma koji je najplodnije tle našao u slovenskim narodima i na ovom našem prostoru. Na takvim i sličnim kolektivno svesnim ili nesvesnim postupcima sasvim je moguće ,,skenirati" čitav jedan narod i odrediti ga sa nekim najbitnijim karakteristikama kao osobeni organizam.

I POSLE KOMUNIZMA KOMUNISTI
Tako je i naša zemlja i posle komunista ostala komunistička, što potvrđuje činjenicu da ovom narodu komunizam, kao svojevrstan vid ideološkog drila, nije nametnut, već se jednostavno ovde otelotvorio kao sasvim logičan proizvod kolektivne slovenske svesti pomešane sa zavojevačkim mentalitetom onih koji su ovuda protutnjali. Valjda zato ovaj narod nema nešto što bi mogao da nazove svojim nacionalnim interesom oko kojeg su svi Srbi okupljeni. A kada nema nečega što bi moglo da bude najmanji zajednički sadržalac nacionalnog interesa i opstanka, onda je za očekivati da će ,,svaka vaška ići obaška". I ide, pa imamo čitav jedan narod gde ima onoliko ideja koliko i onih od kojih se traži ili ne traži da imaju bilo kakvu ideju. A koliko ideja, toliko i pogleda na našu stvarnost i toliko vizija za rešenje problema. Novouspostavljena demokratija, ako to uopšte jeste to, dodatno je iskomplikovala srpsko nejedinstvo dajući legitimitet svakom sudu bez obzira da li je on nastao kao proizvod kakvog-takvog racionalnog mišljenja, inata, ljutog nacionalizma, komšijskog cinizma ili nekog drugog agensa koji Srbe i tera na egzistenciju paćenika koji u svakom trenutku mogu aktivirati rezervnu varijantu ili ključ za rešenje svih svojih problema koji se krije pod jednostavnom šifrom ,,Ne daj Bože da se Srbi slože". Možda se to jednom prilikom i dogodi, ali za sada je očigledno samo jedno: da su čitavu svoju dosadašnju istoriju proveli pod zastavom sa koje ih neprekido opominju, ali samo opominju, ona četiri S, koja sada već savim jasno, ali isto toliko uzaludno, opominju kako ,,Samo sloga Srbina spasava". Teško je reći da Srbi to nisu znali. No, ima vremena da nauče ono što ih čini takvima kakvi jesu, mada vreme curi. A kada smo već tu gde jesmo, mnogo toga bi se moglo reći na račun velike svetske zavere i svih onih koji su svojski doprineli neviđenom slomu srpstva. No, ruku na srce, mnogo toga bi se moglo pripisati srpskim vođama, srpskim umovima, učiteljima i svima onima koji su, zvanično ili nezvanično, odgovorni za duhovni i intelektualni nivo čitavog jedog naroda. To je naročito danas izraženo na primeru potpuno suprotnih stavova pojedinih političkih opcija, koji više govore o kolektivnom ludilu nego o kolektivnom shvatanju zajedničkog problema. Srbija u kojoj svako ima pravo na svoje mišljenje postaje najviši stupanj demokratije koja bi se mogla okarakterisati i kao samoubilačka demokratija. Ovakvom narodu je dovoljno tutnuti u ruke ,,svest o pravu svake individue da ima svoj stav" i više vam nikakav neprijatelj nije potreban. Takva demokratija jede Srbiju.
I da pojednostavim, a da ne idem tako daleko. Pre samo dvanaest godina, zbog toga što su pomagali u krađi na lokalnim izborima, nekoliki pravnici iliti sudije, napustili su Kraljevo sa koferima punim para. Nikada niko nije pokrenuo pitanje njihove odgovornosti i povraćaja para i stanova koje su dobili za svoje usluge. Dalje, mada je poznato da su fioke inspekcijskih organa pune prijava protiv pojedinih nekadašnjih moćnika, nikada nijedna prijava nije procesuirana, niti je protiv bilo koga započeo bilo kakav sudski postupak. Zašto? Zato što se ništa nije promenilo, a i ako jeste, onda je to na gore. Ali to više nije stvar ideologije, a još je dalje od demokratije, to je svesno prikrivanje počinilaca teških krivičnih dela. Kraljevo je grad u kojem procentualno ima najviše prognanih i raseljenih lica, ali ni deset godina kasnije niko ne zna tačno koliko je tih ljudi na teritoriji ove opštine. Zašto? Kada budemo znali broj registrovanih narkomana, prostitutki, broj nervno obolelih, što lečenih a što slobodnih, kada budemo znali tačan broj nezaposlenih i onih koji će to tek postati, broj onih koji su napustili ovaj grad, kada budemo znali sa koliko sredstava raspolažu najmoćniji lokalni tajkuni i u kojoj meri utiču na naš život, mnoge stvari će nam biti mnogo jasnije, mada ne i lepše. E, zato postoji Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja, pa ćemo sačekati odgovore na postavljena pitanja, možda nam oni daju sasvim drugačiju sliku o nama samima, sliku koja će sigurno biti daleko od one koju su nam stvorili oni kojima smo potrebni samo u predizbornim kampanjama ili kao roblje od kojeg se samo očekuje da daje, bez ikakve nadoknade i bez ikakve interaktivne manifestacije. A kada to budemo znali, onda ćemo znati i to da li smo bliži spasu ili ponoru i znaćemo šta nam valja činiti. Nažalost, kao i do sada, čini mi se da je, ipak, mnogo bolje da ne znamo mnogo jer suočenje sa stvarnošću u našem slučaju može biti veoma bolno, pa i pogubno. Srbi su se toliko uigrali u ulogu nebeskih miljenika da za silazak na zemlju više nemaju ni volje, ni snage, ni moći, ali ni hrabrosti. Možda je najbolje da tu i ostanu, ali iz te dimenzije se ne može bogzna šta učiniti za svoj spas. Ali, ko uopšte ovde ima utisak da je bilo kome stalo do spasa, i ko uopšte govori o spasu? Bitno je saznati pravu istinu da bi se znalo do koje mere smo kao ljudi loši i do koje je mere moguć naš moralni pad, a da niko ništa ne preduzima i da i dalje svi imaju osećaj da ovaj narod živi poštovan i priznat od drugih naroda sa kojima deli istu planetu.

U SMRTONOSNOM ZAGRLjAJU CENTARA MOĆI
U svemu tome ne bi trebalo prevideti ni teoriju svekolike svetske zavere koja je na delu i na koju više ne bi trebalo gledati kao na paranoičnu izmišljotinu bolesnih umova ili propagandni trik. Sve što rade Amerikanci jasno ukazuje na to da je na delu aktivnost koja je usmerena ka tome da se zagospodari svetom i da je sve podređeno tom cilju. I koliko je to jasno i nedvosmisleno, toliko je jasno i da sve to nije od juče. Čitav svet je i zasnovan na tome da počiva na sopstvenim zabludama dok organizovani centri moći praktično upravljaju svim i svačim. Ova teorija bi se dala razvijati i dotle da se pokrene pitanje superiornijih civilizacija koje istovremeno i ne moraju da budu vanzemaljske. Zašto je nemoguće da i na Zemlji, tokom nekoliko hiljada godina, ne nastane tajno društvo koje je daleko naprednije od onoga koje se u datom trenutku prikazuje kao najviši domet civilizacije? Zašto da ne mislimo kako je nauka na mnogo višem stupnju od onog na kojem mi mislimo da jeste? Šta je sa nacistima i njihovim vrhunskim naučnicima kojima se posle Drugog svetskog rata gubi svaki trag? Možda bi se danas i sve ono što je Hitler radio moglo sagledati iz nekog drugog ugla, pri čemu i njegovo samoubistvo postaje sasvim neprihvatljivo i nelogično, a opet u suštini ništa ne menja, budući da je sam smisao Hitlerove ideje u suštini sačuvan do današnjih dana, što se danas jasno da primetiti.

PRED POČETAK TURISTIČKE SEZONE, UOČI IZBORA
,,Lađevci” (uskoro) i za civilne avione

   Predizborni trik ili ozbiljna namera, tek, na inicijativu čelnika kraljevačke opštine, sastali su se najodgovorniji funkcioneri iz gradova Raškog okruga i razgovarali o mogućnostima pretvaranja vojnog aerodroma ,,Lađevci” u mešoviti.
Ipak, svi učesnici skupa, među kojima su bili i predstavnici VS i Direktorata civilnog vazduhoplovstva, složili su se da bi uspostavljanje avionskog saobraćaja za ovaj deo Srbije bilo od izuzetnog značaja. Transport industrijske robe i voća na inostrano tržište bio bi znatno brži, a vajdu bi naročito imali turistički centri na Kopaoniku, Zlatiboru i u Vrnjačkoj Banji.
- Osam opština, sa oko milion stanovnika, gravitira lađevačkom aerodromu. Sve su na oko sat vremena vožnje automobilom od buduće vazdušne luke. Posle Beograda, ovaj deo Srbije je najčešća meta turista, a znamo da oko 50 odsto posetilaca naše zemlje koristi isključivo avionski prevoz - kaže Zvonko Tufegdžić, menadžer SO Kraljevo.
Miodrag Trajković iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije ukazao je da bi trebalo zaštititi aerodromsku okolinu od dalje gradnje kuća zbog proširenja pista.

OPASNI PSI LUTALICE NAPADAJU U SELIMA U OKOLINI KRALJEVA
U nekoliko domaćinstava poklane sve kokoške

   Domaćice iz naselja Jagnjilo i Stari put u Konarevu, u graničnom području između grada i sela, ostale su bez živine koju su gajile. U poslednjih deset dana čopori pasa lutalica su poklali sve kokoške, a počeli su da napadaju i stoku, pa i ljude. Nemoćni meštani za sada mere štetu i vape za pomoć.
- Upozoreni od komšija, zatvorili smo živinu u štalu, ali je čopor provalio kroz zid naslaganih blokova i poklao sve kokoške. One koje nisu zaklali u štali, davili su u dvorištu, a ja jednostavno nisam smela da izađem i bilo šta uradim - kaže Olivera Aleksić.
- Kome da se obratimo za nadoknadu štete, kad smo upozoravali i inspekciju i veterinarske službe šta se dešava? Samo u našem jatu bilo je ,,šabo” kokošaka koje koštaju 15 evra komad - kaže njen suprug Petar.
Meštane posebno brine agresivnost pasa prema ljudima.
- Komšinicu Milicu Kostić psi su okružili i napali - kaže Srećko Borovićanin, radnik ,,Srbijašuma”, koji je braneći nesrećnu ženu ostao bez torbe.
- U čoporu ima nemačkih ovčara, ali i drugih pasa, i svi se skupljaju na poljani preko koje idemo dok se vraćamo iz škole - priča Đorđe Aleksić, učenik šestog razreda.
- Azil je prepun pasa i teoretski je nemoguće da pohvatamo sve čopore koji krstare šumama - kaže Milan Tufegdžić direktor ,,Čistoće”.

PISMA ČITALACA
Nije teško biti fin!!!

   Čak ni ja, koja tako malo gledam televiziju i slušam radio, nisam uspela da pobegnem od reklame za JKP ,,Čistoća” u kojoj se upozoravaju stanovnici da se ponašaju kao normalne osobe, te da ne bacaju smeće gde god stignu, jer radnici ovog preduzeća ne mogu da stignu da očiste sve što mi u toku dana, da izvinite, uneredimo. Lepa zamisao, ali kome je to upućeno? Da malo preformulišem pitanje? Dakle, ko će se zamisliti kada ovo čuje, ko će paziti gde baca smeće? Naravno, i dalje oni koji su ga i do sada bacali na smetlište. Ove ostale barabe ne bi mogao da izmeni ni Vlade Divac pojavom sličnom onoj iz ,,Crnog Gruje”. Naš narod je ponosit! Ne može tek tako tamo neko da im priča šta treba da rade i kako da se ponašaju! Ima da se vladaju baš onako kako su ih učili njihovi roditelji. Prozor služi da se otvori kada je vrućina, da se zatvori kada je zima i da se kroz njega izbacuju kese sa đubretom! Kratko i jasno!!! Zašto silaziti pet-šest spratova, obilaziti oko kontejnera i ubacivati kese ili istresati kantu unutra kada možeš u stilu Saše Đorđevića u najboljim košarkaškim danima da gađaš tricu. Uglavnom, kese završavaju na krovovima parkiranih automobila ili oko kontejnera, ali malo koga od tih delija sa pomerenim nišanskim spravama je uopšte briga za to. Važno je da đubre ne kandi u njihovim stanovima, a to što sada stoji rasuto po betonu ispred zgrade njih ne dotiče.
Čisto Kraljevo - snjeet dream!!! Decu od malih nogu uče da papire od čokoladica mogu bacati gde god hoće, jer postoje neke čike i tete koje nisu htele da uče u školi, pa će oni doći i pokupiti to. Onda dete svo happy počinje da cepka omot na više delova, jer mu je ultra zanimljivo da vidi kako će se sada taj ,,specijalni tim čistača” snaći u novonastaloj situaciji. Klince uče da su korpe za smeće nešto što treba izbegavati, jer po njima vršljaju oni koji nemaju para da kupe sapun, pa se mogu inficirati. Deca rastu, ali im neka ubeđenja ostanu duboko usađena. Sada pikavce od cigareta bacaju gde god stignu, flaše, limenke, kese od grickalica... samo lete iz automobila u punoj brzini. Juče me zamalo ne šinu u glavinu limenka Red bull-a... Rekoh u sebi: ,,Pa, ovo zaista daje krila!!!” Na putu do posla susrećem hiljadu sličnih situacija. Lik staje kraj puta, otvara vrata, iz kola mu istrčavaju drugari. On istresa pikslu prepunu pikavaca pravo na put, jedan od saputnika jede neki sendvič i onaj papir u koji je bio zamotan baca na metar od sebe, treći se olakšava iza nekog drveta... Sve to u nepuna dva minuta koliko mi je bilo potrebno da ih prođem. Koliko je ovakvih slučajeva? Uh, ne pitajte!
Nikako mi nije jasno kako gradske glavešine dozvoljavaju konjušarenje po ulicama. Nekada je na uglu Jug Bogdanove i Hajduk Veljkove ulice bio parkiran pravi pravcati konj koga su ljudi iznajmljivali da cima neki materijal ili neke yombastije stvari. Tada nije bilo tadži caravan vozila kao sada. Sećam se da je tu smrdelo najgore na svetu, jer je konjče ponekad po ceo dan zevalo tu, a i njega moriše fiziološke potrebe. Sada se isti takvi konji teraju po ulicama gde jurcaju najskuplji automobili. Najnoviji slučaj pokazao je da je samo jedno konjče, koga je niz Ulicu vojvode Stepe (gledano od Higijenskog zavoda) sa skretanjem u Ulicu Zelena Gora terao neki Cigančić, napravilo nesvakidašnju količinu hrpica fekalija. Gde god bi i malo zastao, on je obeležavao teritoriju. Najsmešnije je bilo to što je neki lik u BMNj-u uporno pokušavao da ga zaobiđe, ali u tome nije uspevao.
Narod je, izgleda, bio učen da nepotrebne stvari zakopava u pesak na plaži (pa jednom prilikom iskopah lepu staklenu čašu, doduše polomljenu, i ,,zaradih” lepu posekotinu na dva prsta) ili da ih baca u reku. Još mi je u svežem sećanju onaj ,,Veseli spust” kada nam kod mosta u Mataruškoj Banji popuca šest guma koje su sačinjavale veći deo našeg plovila, jer smo naleteli na vile u vodi. Ej, vile!!! Ili ono čuveno kupanje na Ibru. Jedan zaveslaj, drugi zaveslaj, zaobiđi veš-mašinu, sledeći zaveslaj, pazi flaša, pliv-pliv, leva gumena čizma... Nema šanse da ovakvim ponašanjem prema prirodi ikada budemo prihvaćeni od drugih. Kod nas od prošle godine postoji naknada za zagađenje životne sredine, ali nju plaćaju vozači prilikom registrovanja vozila. Trebalo bi da krene akcija kažnjavanja nesavesnih građana, pa kada nekog dva puta odrapiš po hiljadarku za bacanje đubreta na ulicu, baš bih volela da vidim kada će to ponoviti. Ipak, mislim da nema šanse da tako nešto zaživi! Neko će osobi sa blokčetom da šušne koju kintu u yep, ovaj će da zažmuri, pocepaće kaznu i listić baciti u prvi žbun... Zar ste očekivali bolji rasplet situacije?!?
Branislava B. Kostić

LIČNI STAV
Sredstva iz budžeta za sve osim za sport

   • Gde se troše sredstva iz budžeta, gde su sprave i rekviziti, gde su sale i gde je strateški cilj unapređenja sporta i fizičke kulture omladine i građana Kraljeva, gde su reprezentativci koji, recimo, u kik boksu posle reprezentacije mešaju malter, a njihovi treneri ostaju i dalje glavno ime tog sporta u Kraljevu dobijajući ogromna sredstva iz budžeta?

   Skupština opštine Kraljevo na 29. sednici održanoj 27. septembra 2007. godine usvojila je radni zaključak u kojem, između ostalog, stoji da bi raspodelu sredstava predviđenih za sport u 2008. godini trebalo izvršiti prema sportskim savezima u daljem tekstu između ostalog pod tačkom 4. 3.000.000,00 (tri miliona dinara) Savezu borilačkih sportova. Savez borilačkih sportova opštine Kraljevo registrovan je u Ministarstvu za omladinu i sport Republike Srbije 04.01.2008. godine br. Rešenja 16171, kao i Karate savez opštine Kraljevo 20.12.2004. godine, rešenje br. 13057. Ali ni to nije dovoljno, četiri kluba Boks klub Metalac, Kik boks klub Kraljevo, Karate klub Sloga i Džudo klub Mašinac organizuju sastanak 28.01.2008. godine u prostorijama bokserskog kluba Metalac sa početkom u 18,30, gde na jednom papiru raspoređuju sredstva od 3.000.000,00 (tri miliona dinara) iz budžeta opštine, predviđena za borilačke sportove, identifikujući se kao Savez, i to na sledeći način:
1. Boks klub Metalac - 720.000,00
2. Kik boks klub Kraljevo - 720.000,00
3. Karate klub Sloga - 600.000,00
4. Džudo klub Mašinac - 600.000,00.
Na tom papiru nikako nisu mogli da zaobiđu Karate savez opštine Kraljevo, stavljajući ga na poslednje mesto sa 360.000,00 na godišnjem nivou za osam aktivnih karate klubova članova Saveza. Karate savez opštine Kraljevo, između ostalog, osnovan je i na predlog opštine Kraljevo, Odeljenje društvenih delatnosti, i Saveza za sport, sa jedinstvenim stavom da će se karate sport finansirati isključivo preko Karate saveza opštine Kraljevo i da svaki klub koji je van Saveza neće posebno finansirati opština. Ta odluka do danas nije ispoštovana. Zašto?
Na tom sastanku niko nije pozvan u ime Karate saveza opštine Kraljevo, a u daljem tekstu zapisnika stoji da je jednoglasno usvojen način raspodele od svih klubova. Karate savez opštine Kraljevo predao je opštinskim nadležnim institucijama 28. decembra 2007. godine program rada za 2008. godinu, kao i finansijski plan i izveštaj za 2007. godinu, što je činio i do sada.
Najgore u svemu tome je to što je Sportski centar ,,Ibar” prekršio odluku Skupštine, na osnovu gore navedenog papira, preneo sredstva klubovima, i to u sledećim iznosima:
Za period januar-april:
Boks klub Metalac - 591.305,00; Kik boks klub Kraljevo - 160.000,00; Karate klub Sloga - 130.000,00; Džudo klub Mašinac - 130.000,00 i Karate savez opštine Kraljevo - 110.0000,00 za osam klubova članova saveza Kraljevo.
Jasan je zaključak da to nisu mala sredstva, ali se postavlja pitanje na osnovu kojih parametara i kriterijuma kao i programa rada su raspoređena sredstva za navedena četiri meseca kao i za celu 2008. godinu. Kada su u pitanju borilački sportovi, ako je parametar masovnost, najviše članova imaju klubovi članovi KSOK. Ako su parametri rezultati, najbolje rezultate postigli su klubovi članovi KSOK na takmičenjima svih rangova i nivoa u zemlji i inostranstvu. Ako su parametri reprezentativci, klubovi članovi KSOK imaju ih od pionira do seniora. Ako su u pitanju događaji u borilačkim sportovima, KSOK ih je organizovao najviše. Napomenuću samo neke: karate turnir ,,Kraljevački pobednik" organizovan u kraljevačkoj Hali sportova, na kome je učestvovalo 800 takmičara iz 70 klubova iz Srbije i susednih zemalja, kada je u Hali sportova bilo 3.000 ljudi; Međunarodni seminar japanskog instruktora, prvo opštinsko prvenstvo svih karate kubova Kraljevo, sem Karate kluba Sloga nakon 1968. godine; zajednički trening i mnogi drugi događaji. Ko su ljudi koji su prekršili odluku Skupštine i na ovakav način raposredili novac iz budžeta ovoga grada, kao da su njihova?
Sportski savez opštine Kraljevo po Statutu, čl. 4. je samostalna sportska organizacija, dobrovoljno udruženje klubova. Savez je osnovan kao udruženje građana, a kako oni tvrde u javnosti i da je to državna i opštinska institucija. Sportski savez opštine Kraljevo naneo je i nanosi ogromno zlo razvoju sporta, omladine, talenata i sportskih organizacija opštine Kraljevo, koji je kršeći Statut privatizovao ovu organizaciju koristeći već 20 godina sredstva iz budžeta za sve sem za razvoj sporta, fizičke kulture sportskih organizacija, masovnosti i rezultata opštini Kraljevo tvrdeći da je Kraljevo rasadnik sporta, ali iz svega gore navedenog može se zaključiti da je Kraljevo rasadnik budžetskih sredstava koja se, pored privatnih, koriste za kupovinu i preprodaju takmičara iz drugih gradova Srbije, koji se sa budžetskim parama posle kratkog vremena vraćaju u svoje gradove i tako počinje novi krug, tako da u sportskim klubovima u Kraljevu vežba sve manje i manje omladine, a svima ostalima što su ostali naplaćuju se visoke članarine i usluge koje im služe za provod i lični život, pri tom ne pružajući nikakve uslove za rad i razvoj, vodeći se činjenicom da sredstvima iz budžeta mogu kupovati i preprodavati takmičare. Tako već 20 godina dobijaju sredstva ne radeći ništa.
Sportski savez opštine Kraljevo ima jednu, a njima najdražu manifestaciju, a to je proglašenje najuspešnijih u godini. Kada se za najuspešnije proglase oni koji su najgori tokom čitave godine, malo šta uradili, a tek po rezultatima i da ne govorim, uglavnom su to članovi porodica, a čak su proglašavani za najuspešnije takmičare takmičari iz drugih gradova koji su bili tri puta u životu u Kraljevu, a treneri kupljenih tamičara proglašavani su za najuspešnije, iako te godine nisu ušli u salu da vežbaju. Gde su naša deca iz Kraljeva? Gde se troše sredstva iz budžeta, gde su sprave i rekviziti, gde su sale i gde je strateški cilj unapređenja sporta i fizičke kulture omladine i građana Kraljeva, gde su reprezentativci koji, recimo, u kik boksu posle reprezentacije mešaju malter, a njihovi treneri ostaju i dalje glavno ime tog sporta u Kraljevu dobijajući ogromna sredstva iz budžeta?
Dugogodišnji strateški cilj unapređenja sporta i fizičke kulture Sportskog saveza opštine Kraljevo je definitivan i sledeći:
- što manja masovnost u sportu
- što manje rezultata
- što više nekvaliteta
- što manje sportskih događaja u gradu
- što više laži i prevara
- što manje razvoja sporta
- što manje rada
- što više kupljenih takmičara, a više nagrada na kraju godine
- što više nerada, a više para iz budžeta opštine.
Sportski savez opštine Kraljevo je zatvoreni krug u koji niko ne može ući. Sve sednice su uglavnom tajne. Što je karakteristično, niko iz uprave već dugo nije promenjen, biraju se po sistemu, ,,ja biram tebe" i tako u krug. Doskora sva finansijska sredstva predviđena za sport išla su preko Sportskog saveza opštine Kraljevo kada je dolaskom za predsednika opštine Kraljevo prebačeno na Savez za sport, ali je uglavnom malo toga promenjeno. Sportski savez opštine Kraljevo pokušava da povrati svoj plen 100 odsto predlažući kriterijume tj. procente za finansiranje sportskih klubova gde kod raspodele borilačkih sportova nema nigde Karate saveza opštine Kraljevo, kao i nijednog karate kluba, sem karate kluba Sloga, kao da ostali uopšte ne postoje. Sportski savez pokušava da progura tezu da treba finansirati samo jedan klub iz jednog sporta bez pitanja da li on ima članstvo, rezultate i da li taj klub uopšte radi, npr. Karate klub Sloga već petnaest godina nema članstvo, a ni rezultate. Na privatnoj raspodeli sredstava iz budžeta sebi je odredio 600.000,00 iz budžeta opštine, a 360.000,00 odredio je Karate savezu opštine Kraljevo u koji su učlanjeni svi karate klubovi sem navedenog i koji preko svojih klubova ima 350 članova. Kako je to moguće? Uz čiju podršku postavljaju građani ovog rada?
Zoran Jakovljević, profesor

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

OSNOVNA ŠKOLA ,,SVETOZAR MARKOVIĆ" KRALJEVO U UNICEFOVOM PROJEKTU - piše Bojana Milosavljević
,,Svetozar" - škola bez nasilja

   • U utorak u Osnovnoj školi ,,Svetozar Marković" svečano potpisan memorandum o jednogodišnjoj saradnji Kancelarije Unicefa za Srbiju (sa sedištem u Beogradu) i ovog kolektiva u projektu ,,Moja škola - škola bez nasilja", u koji su od prošle godine uključene svega 102 škole, od kojih samo dve iz Kraljeva (,,Jovo Kursula” i ,,Svetozar Marković”). Po završetku jednogodišnje edukacije svih članova kolektiva, ali i roditelja i predstavnika lokalne zajednice, ,,Svetozar" dobija certifikat Unicefa, ali i obavezu da bude primer za ugled i ubuduće ostane vaspitno-obrazovna ustanova podsticajna i bezbedna za učenje i sigurnost učenika, kao i svih koji u njoj rade

   Potpisujući u utorak memorandum poslat iz Kancelarije Unicefa za Srbiju (iz Beograda), direktor OŠ ,,Svetozar Marković" Dragica Spajić, između ostalog, kazala je:
- Uvek smo se trudili da naša škola bude što je moguće bezbednije mesto, a sa tim ciljem nastavljamo i dalje. Želimo da ona ostane podsticajna za učenje i rad pre svega učenika, a onda i ostalih. Stoga ovaj poziv iz Kancelarije Unicefa za Srbiju za učešće u projektu ,,Moja škola - škola bez nasilja" primamo i pristupamo mu svom voljom i svim srcem.
Kraljevačka škola ,,Svetozar Marković" od utorka je učesnik u projektu čiji je cilj suzbijanje nasilnog ponašanja mladih. Ovu ozbiljnu obavezu, ali i veliku počast ukazuje im Kancelarija Unicefa za Srbiju, sa sedištem u Beogradu, koja je ujedno i ,,prijatelj - donator" ovoj školi, što, pored ostalog, znači da će u potpunosti finansirati jednogodišnje aktivnosti u okviru projekta ,,Škola bez nasilja", a kojim će se prilježno baviti kolektiv od oko 800 učenika i sedamdesetak nastavnika i svih ostalih zaposlenih. Inače, do sada su u ovaj program uključene samo 102 škole iz cele države, iako je kandidata (na konkursima) nemerljivo mnogo, a što se Kraljeva tiče - novembra prošle godine priključila se i OŠ ,,Jovo Kursula" koja, pak, kao finansijera ima privredno preduzeće.

NASILNIČKO PONAŠANJE UZIMA MAHA
Ljiljana Orlović, školski psiholog ,,Svetozara Markovića", objašnjava značaj ovog zajedničkog projekta sa Unicefovom kancelarijom za Srbiju:
- Nama je bilo važno da se uključimo u ovu akciju zbog toga što ona obuhvata sve bitne činioce koji ukazuju na problem nasilja, jer on nije takav da se može rešaviti u samo jednoj instituciji ili porodici. On podrazumeva uključivanje svih - dece, nastavnika, stručnog i ostalog radnog osoblja, roditelja i lokalne zajednice. Mislim da je to pravi način da se sa nasilničkim ponašanjem dece uhvatimo u koštac. Do sada smo se mi u školama osećali prilično usamljenima, nekako su sve akcije bile vezane za školu, okruženje, pokušaj da ih naučimo nenasilnom rešavanju konflikata, koji su, takođe, deo života. Međutim, očigledno da nam je za neki veći uspeh potrebna pomoć i porodice i zajednice. Vidimo kolike su danas razmere nasilja; ti oblici se šire, sve je više načina na koje vas neko može ugroziti. Verovatno je to posledica mnogih stvari o kojima ne moramo ponovo diskutovati, ali je činjenica da nešto moramo da preduzmemo da bi škola stvarno postala jedno okruženje sigurno za dete, sigurno za roditelje koji su ga u školu poslali, a i za nas koji u njoj radimo.
O mehanizmima ili načinima koji bi na ovaj problem nasilnog ponašnja među decom mogli da odgovore efikasno, gđa Orlović kaže:
- Unicefov projekat prvo podrazumeva jedan širok spektar obuke koju će proći svi zaposleni, a vezano za prepoznavanje oblika nasilnog ponašanja, jer znamo - postoje oni lako uočljivi i vidni, ali i oni koji su, rekla bih, ispod tepiha. Znači, mora da se ojača ljudstvo koje u školi radi i postoji niz neophodnih obuka da se ustanovi redosled, koraci koje moramo da preduzmemo kada se pojava nasilja uoči. To je u smislu stvaranja jedne zaštitne mreže u samoj školi koju će činiti i deca. Ono što je veoma zanimljivo jeste da vršnjačka grupa počinje da dobija na značaju, a svakome ko poznaje razvojnu psihologiju jasno je da u uzrastu starijih osnovaca vršnjaci imaju ogroman uticaj jedni na druge, čak i veći nego odrasli.
Na pitanje - koliko je projekat ,,Moja škola - škola bez nasilja" u nas do sada dao rezultata, psiholog Ljiljana Orlović kaže:
- Znam da su 102 škole u ovom projektu i prošle su jednogodišnju obuku, ali se on time ne završava. Naprotiv, podrazumeva se da će on trajati i ubuduće. O rezultatima sam čitala, pa i, recimo, o iskustvu iz Jagodine. Ima tu puno pomaka u smislu promene školskog života, načina organizovanja, uključivanja dece i, da kažem, raznih oblika aktivnosti koje traju i kasnije, a u kojima se razvijaju unutrašnje i spoljašnje zaštitne mreže. Dakle, iskustva su pozitivna iako ja nemam sada neke precizne statističke podatke, ali boljitak je sigurno uočljiv, jer se i kod dece primećuje visok stepen aktivacije u tome da se nasilje prepozna i da se vršnjački utiče na smanjenje intenziteta i oblika nasilnog reagovanja.

ČETIRI VAŽNA KORAKA
Vladan Seizović, pedagog i prosvetni savetnik Školske uprave u Kraljevu, od utorka je i mentor ovog projekta u OŠ ,,Svetozar Marković". Uz konstataciju da će u Srbiji biti još škola i ljudi koji će imati volje i snage da se bave problemom nasilja među decom, on o relativno malom broju srpskih osnovnih škola uključenih u Unicefov program kaže:
- Nažalost, iako ima mnogo zainteresovanih, problem je finansiranje projekta. On nije iz buyeta, već zavisi od Unicefa ili ljudi dobre volje. U protekloj godini imamo 102 škole u ovom projektu, a nadamo se da će ove ući desetak novih, pa će tako za nekoliko godina broj škola u projektu biti ozbiljniji odnosno veći.
Na pitanje šta tu i koliko košta, mentor Seizović pojašnjava:
- Novac je potreban za konstantne edukacije svih subjekata, ali najveća stavka je istraživanje koje se obavlja tokom projekta. Ono će obuhvatiti sve učenike i sve zaposlene. To je ozbiljno istraživanje i njime se bavi Institut za primenjenu psihologiju iz Beograda. On je prošle godine obavio to istraživanje u svih sto škola širom Srbije. Došlo se do podataka koji su već bili očekivani i o kojima već nešto znamo, pa i do takvog da je verbalno i psihičko nasilje postalo dominantno u odnosu na ono vidljivo, fizičko, na koje najpre možemo da reagujemo jer je nama odraslima vidljivo.
Problem nasilničkog ponašanja među decom, nažalost, nije skorijeg datuma, ali je sada u vidnoj i uznemirujućoj ekspanziji. Zato je, valjda, i Unicef odlučio da se sa ovom pojavom uhvati u koštac, a koliko je iskustvo staro, Vladan Seizović kaže:
- To je iskustvo iz poslednjih deset godina i taj projekat je od tada pokretan u mnogim zemljama. Nažalost, mi smo država u tranziciji, a u tom vremenu prepoznajemo i nasilje svuda - u porodici, na ulici, s tim što je, dakle, neizbežno i u školi. Dužni smo da to stanje promenimo na jedan konstruktivan i sistematičan način. Zahvaljujemo svim kolektivima koji su imali hrabrosti i energije da se ponesu sa ovim problemom. Prema statistici, škole koje se prijavljuju za ovaj projekat imaju niži nivo nasilnog ponašanja u svojoj sredini nego što je prosek, pa je to slučaj i sa školom ,,Svetozar Marković". A to ohrabruje, jer takve škole imaju misiju da šire pozitivne poruke o bezbednosti dece u procesu učenja i sazrevanja.
Najzad, ovaj projekat će imati četiri važne komponente: istraživačku (u kojoj će ispitanici biti učenici i svi zaposleni, a čiji će rezultati biti javni, odnosno publikovani), edukativnu (podrazumeva obuku za primenu konstruktivne komunikacije, otvoreni dijalog dece i odraslih), vršnjačku komponentu i, kao poslednju, onu koja obuhvata širu grupu - porodicu, lokalne zajednice i medije, kao propagatore, a sve zarad promocije interne i spoljašnje zaštitne mreže. Imajući na umu sve prethodno, u kolektivu ,,Svetozara Markovića" jasno znaju da ih sve zajedno čeka mnogo motivacije (za koju su se zdušno opredelili) i učenja, a čije će plodove ubirati godinama posle, onda kada budu stvorili školu bez nasilja. Nevažno je da li će i tada, kao i sada, pomalo biti u pitanju prestiž u gradu. Važni će biti nova znanja, usvojeni modeli ponašanja i razmišljanja, te poruke i iskustva preneti onima koji ih budu sledili. U slučaju ,,Svetozara" - novog Unicefovog ,,štićenika" - poruku su već uputili mlađi učenici - đaci učiteljice Katarine Simović - koji su u utorak, na radnoj svečanosti prilikom potpisivanja memoranduma za pristup projektu ,,Škola bez nasilja", u dopadljivom muzičko-scenskom programu izneli ideju vodilju nekog budućeg, srećnijeg srpskog društva i upečatljiv apel - ,,Pustite decu nek rastu".



MALO POZNATO IZ UŠĆA - piše Marko Slavković
Vrtićem se diči cela varoš

   Vrtić u Ušću nalazi se, kao što mu je i mesto, u užem delu varoši. Okružen je sportskim terenom, mada ne kao ličnom svojinom, zatim travnjakom, cvećem i tek razgranatim mladim drvećem. Spolja deluje vrlo ukusno, a unutra je, istovremeno, i kao u apoteci, i kao lepo osmišljenoj prodavnici igračaka. Dakle, čisto je i maštovito. Sa sadašnjim nazivom, ,,Plavi čuperak”, vrtić postoji dosta davno, još od 1991. godine. Naravno, i tada, kad je počinjao, i sada, kad je već pred punoletstvom, vrtić radi u sastavu Predškolske ustanove ,,Olga Jovičić Rita” iz Kraljeva. U vreme formiranja, u vrtiću su postojale tri grupe: zabavišna, jaslena i vaspitna. Jaslena grupa imala je osamnaestoro dece, vaspitna od dvadest dvoje do dvadeset petoro, a zabavište je pohađalo najviše dvadeset petoro mališana. Kao što se, manje-više, zna, u jaslenom delu su deca uzrasta od jedne do tri godine, od tri do pet su deca u vaspitnoj, a u predškolskoj grupi, odnosno zabavištu, nalaze se deca od pet do šest godina. Što se kapaciteta vrtića tiče, ali i kompletnog inventara i igračaka, on je, u potpunosti, zadovoljavao potrebe za smaštajem dece, i potrebe dece smeštene u vrtiću. To su sasvim pouzdani podaci, jer u vrtiću rade i vaspitačice iz tog početnog perioda. Prema tome, srećna je okolnost da je ovde reč o tako poželjnom spoju iskustva i novih ideja.

NEMA POTREBE ZA ,,PREKO VEZE”
Podsećanja radi, u vreme poznate inflacije, vrtić je koristilo vrlo malo dece. U jednom periodu, u jaslenom delu bilo ih je svega desetoro, a vaspitna grupa je čak prestala da radi. Sada, na primer, samo u mešovitom jaslenom delu ima tridest osmoro dece. I pored toga, ovde nema razloga da se, kao u nekim drugim sredinama, interveniše za mesto u vrtiću.
- Kod nas su uslovi odlični, da baš ne kažem idealni. Naša deca spavaju u posebnoj sobi, u posebnoj sobi se hrane, u posebnoj se igraju. I sa sredstvima za higijenu smo veoma zadovoljni. Zadovoljni smo i redovnim zdravstvenim pregledima dece. Imamo bukvalno sve što nam je potrebno, pa nam se zato deca i osećaju kao kod svojih kuća. Iskreno, zadovoljni su i roditelji dece, a to i jeste cilj svih nas. S tim u vezi, treba naglasiti odličnu saradnju sa lokalnom samoupravom i osnovnom školom u Ušću i, naravno, treba istaći veliko razumevanje i podršku naše uprave u Kraljevu. Svakako, ne treba zaobići ni činjenicu da smo prošle godine od mesne zajednice i lokalnih privrednika dobili na poklon kosačicu, televizor i DVD opremu - kaže glavna vaspitačica ,,Plavog čuperka” Dragana Lešević.
S obzirom na to da je ušćanski vrtić, rekli smo, za svaku pohvalu, i da se njime ponose svi Ušćani, prva pomisao je da u njemu rade brojni vaspitači, zdravstveni i pomoćni radnici. A, u stvari, ukupno ih je zaposleno petoro, računajući spremačicu i kuvaricu, i oni rade u dve smene, od pola šest ujutru, do pola četiri popodne. I svi su zadovoljni. S razlogom.



FISKULTURNA SALA U UŠĆU
Nastavak radova po Nacionalnom planu

   Dosadašnja izgradnja fiskulturne sale, neposredno uz zgradu osnovne škole u Ušću, finansirana je iz budžeta opštine Kraljevo. Završni radovi i opremanje, međutim, predviđeni su po Nacionalnom investicionom planu Republike Srbije. Očekivanja su da će sredstva za ovu fazu biti planirana u drugom krugu, verovatno krajem aprila ove godine, tako da će radovi početi tokom maja.

Bekhend i dalje silan