Vaskršnja poslanica
Kraljevo kao centar buduće regije i više posla za sve
SPS - PUPS - PSS sa šezdeset jednim kandidatom
Vladina nepristojna ponuda
Neka svako ispuni svoje obećanje
Dva aplauza za jednu Mariju
Crveni pasoši za dvoje Kraljevčana
Batine zbog šiški
Pisma čitalaca
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, odbojka, košarka, biciklizam, karate

NEKA SVAKOM RODITELJU KOSOVO I METOHIJA BUDE JEDNA OD PRVIH REČI KOJE ĆE ŠAPNUTI SVOM NOVOROĐENOM DETETU
Vaskršnja poslanica

   Danas se sve i sva ispuni svetlošću: i nebo, i zemlja, i podzemni svet.
Stoga neka sva tvorevina praznuje Vaskrsenje Hristovo, jer se njime učvršćuje.
Ovim rečima velikog crkvenog pesnika čestitamo vam Praznik Hristovog Vaskrsenja i pozdravljamo vas, draga deco duhovna, sveradosnim pozdravom:
HRISTOS VASKRSE!

   Posle Velikog Petka, najveće tragedije čovečanstva, ali i slave Božje, kada je čovek bio nemilosrdni sudija Ljubavi Božjoj, kada je osudio na smrt Bogočoveka Hrista, kada su laž, prevara i obmana hteli da likuju nad Raspetim Hristom, kada su se nebo, i zemlja, i podzemni svet postideli nedela roda ljudskoga i tama sve obuzela - evo nam Dana PROLASKA i PRELASKA Bogočoveka Hrista iz smrti u život, iz tame groba u svetlost Dana. Evo Dana nad danima, Vremena nad vremenima, kada Vaskrsli Gospod pokida okove greha, smrti i đavola, kojima čovečanstvo, a sa njim i celokupna priroda, behu okovani! Evo Dana naše slobode i radosti! Vaskrsenjem Hristovim sve i sva ispuni se novom svetlošću večnog života. Zato, radujmo se i veselimo se Pashi Gospodnjoj, Prazniku slobode i života! Sužnji tame najviše se raduju slobodi svetlosti. Vaskrsenjem Hristovim pobeđena je vekovna nepravda koju su greh i smrt nanosili čoveku. Sveti apostol Pavle u vaskršnjem ushićenju pobedonosno pita: Smrti, gde ti je žalac? Ade, gde ti je pobeda? Nema ih! - jer je žalac smrti polomljen, ad ispražnjen, a sužnji ada oslobođeni.
Svetlost sveta kao Sunce novog života zasija iz groba, kao što pre stradanja zasija na gori Tavoru. Neka se sva tvorevina raduje Vaskrsenju Hristovom, jer slabo i nemoćno postaje jako i moćno, učvršćuje se. U Vaskrsenju Hristovom čitav univerzum se izmenio. Zato ono jeste novo stvaranje sveta i novo rađanje čoveka, ovog puta iz samog Života koji Vaskrsli Hristos daruje svetu i čoveku. ,,Ja sam Put, Istina i Život", kaže za Sebe Gospod.
Vaskrsli Hristos javio se ženama mironosicama i preplašenim apostolima, koji se zbog straha od Judeja bejahu razbežali, sabra ih oko Sebe i učvrsti ih u veri rečima: Ne plašite se! Ja pobedih svet! - svet koji Ga je pre samo nekoliko dana osudio i razapeo na krstu. Upravo tako, On danas i uvek sabira sve nas oko Sebe i jednako poručuje: Ne bojte se, jer Ja pobedih svet! Videvši i iskusivši slavu Njega Vaskrsloga, slavimo Ga i kličemo svetu: Hristos vaskrse, narodi! Hristos vaskrse, slavite! Hristos vaskrse, verujte! - Jer, ,,propovedamo ono što oči naše videše, ruke naše opipaše", kako kaže sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov, ,,da i vi verujući život večni imate". Naša vera je vera krsnovaskrsnog iskustva. Mi znamo i zato verujemo. Znanje stečeno iskustvom jeste najveća potvrda vere.
Pre Svoga stradanja, pogrebenja i Vaskrsenja, Gospod izvede trojicu Svojih učenika na goru veoma visoku. To beše gora Tavor. Na njoj, u tajni svoga Preobraženja, otkri im tajnu Svoga bogočovečanskog bića, koje će njima i celom svetu biti opitno poznato po Njegovom Vaskrsenju. Projavljivanje božanske sile i slave bi propraćeno svetlošću netvarne blagodati koja jeste u Hristu i koju svet primi Vaskrsenjem Njegovim. Svet bez Hrista jeste svet mraka. Svet sa Vaskrslim Hristom - svet je večne svetlosti, svetlosti koja osvetljava svaki deo naše duše, našeg bića. Zato i jesmo deca svetlosti. Od Njega, Svetlosti života, i mi primismo svetlost da svetlimo svetu. Zato nam Gospod i poručuje: ,,Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima."
Samo Vaskrsli Hristos jeste krajeugaoni Kamen naše vere i našeg života. Istovremeno, On je krajeugaoni Kamen i bogočovečanska Glava naše svete Crkve. Drugog kamena niko drugi ne postavi, niti može postaviti. Kad učenici upitaše svetog Jovana Krstitelja da li je on onaj koji treba da dođe ili drugog da čekaju, on im odgovori: ,,Ja nisam dostojan ni remena odrešiti na obući Njegovoj!" To reče sveti Prorok i Preteča i Krstitelj Gospodnji Jovan, koji položi ruku svoju na glavu Spasitelja. Ako on, najveći među rođenima od žene, tako kaže, kako je onda moguće da neko proglasi sebe vidljivom glavom Crkve, nepogrešivim vikarom Sina Božjeg na zemlji? Bože sačuvaj! Naša sveta Crkva sa svojim sveštenstvom i vernim narodom čvrsto stoji u hristovaskrsnoj veri svetih proroka, apostola, mučenika i svetitelja. Istovremeno, mi smo Crkva kojoj Bog daje snagu da bude i Crkva dijaloga sa svim ljudima i narodima, sve prizivajući na prosvećenje svetlošću Vaskrsloga Hrista. Ne zatvaramo se u sebe niti Hrista zatvaramo u uske granice svoga razuma. Naprotiv, svedočimo Svetlost svetu i drugima, svedočimo Istinu poput svetih apostola, svetitelja, mučenika i prepodobnih. To je ono po čemu nas svet prepoznaje da smo Hristovi, jer, kako kaže sveti apostol Pavle: ,,Svima sam bio sve samo da bih nekoga pridobio za Jevanđelje Hristovo..."
Šta za nas koji živimo dve hiljade godina posle Vaskrsenja Hristovog predstavlja Vaskrsenje Hristovo? Da li samo uspomenu ili sećanje? Da li samo običajno slavljenje ili nešto mnogo više i dublje? Blagodat Vaskrsenja Hristova je neiscrpni izvor spasenja čoveka i sveta u svakom vremenu i prostoru. To je apsolutna i potpuna promena čoveka i sveta koju Bogočovek Hristos svojim Dolaskom i Vaskrsenjem donese. Dakle, istu i jednaku snagu i moć ima Vaskrsenje Hristovo i za njegove savremenike i za nas koji ga posle dvadeset vekova slavimo. Sveti apostol Pavle uverava da sa Hristom večno živimo, jer ,,jednim opravdanjem (Vaskrsenjem) dođe na sve ljude opravdanje života!..." (Rm 5, 18). ,,...Hristos, ustavši iz mrtvih, više ne umire, smrt više ne vlada njime... Tako i vi smatrajte sebe da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Hristu Isusu, Gospodu našem" (Rm 6, 8-11). Vaskrsenjem su spaseni i prošlost i sadašnjost, i budućnost.
U ove dane pashalne radosti, u vreme božanske milosti prema svima i svakome, ne možemo, a da se ne setimo ljudske nepravde i nasilja moćnika ovoga sveta nad našim Kosovom i Metohijom, nad Srbijom i celokupnim srpskim narodom. Kosovo i Metohija su sastavni deo života svakog pravoslavnog Srbina, kao što je i svaki Srbin neraskidivo povezan sa Kosovom i Metohijom. Znajući to, kreatori ove istorijske nepravde upravo su hteli da nam nanesu najdublju moguću ranu, neizrecivi bol i patnju - bol i patnju koja nas upućuje na jedinstvenu, spasonosnu golgotsku patnju Gospoda našega.
Kosovo i Metohija nije samo pitanje srpske teritorije. Pre i iznad svega, to je pitanje našeg duhovnog bića, jer smo se sa Kosovom i Metohijom rađali, rasli, živeli i sazrevali kao ličnosti i kao narod, živeli i umirali sa kosovskim zavetom: ,,Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka!" Zato je pitanje Kosova i Metohije toliko životno, psihološki i duhovno-mistički vezano za svakog od nas. Dobro to znaju silnici ovoga sveta i upravo žele kolektivno da povrede i kazne pravoslavni srpski narod; žele da ga slome i satru, da od njega naprave bezobličnu masu, da mu oduzmu srce iz nedara... Pokoravajući se Hristovoj volji i nauci, mi obelodanjujemo njihovo bezakonje, njihovo licemerstvo, po mnogo čemu slično onom Pilatovom pranju ruku u krvi Pravednika.
Imajući Kosovo i Metohiju u srcu, u neprestanom staranju za našu braću i sestre i sve koji onde pate, imajući živo Kosovo i Metohiju danonoćno u sebi, niko nam ga nije oteo i ne može nam ga oteti. Otaybina je srce čoveka, kaže jedan pesnik. Mi smo u svoja srca postavili Kosovo i Metohiju. Pozivamo sve pravoslavne Srbe da kosovski zavet u potpunosti ispunimo, a to je svetolazarevski zavet. Ako držimo taj zavet, niko nam neće oteti Kosovo i Metohiju, ni ovoga ni onoga veka, kao što niko nije mogao jevrejskom narodu oteti njegov sveti Jerusalim. Pozivamo sve, počevši od političara i naučnika do najskromnijih i najmlađih sinova i kćeriju naše Otaybine, da svojim radom i čestitim življenjem zaslužimo i sačuvamo pred Bogom Kosovo i Metohiju.
Neka naučnici svojim naučnim radovima brane Kosovo i Metohiju! Neka umetnici svojim stvaralaštvom izraze lepotu i suštinu našega Kosova i Metohije! Neka sportisti svoje sportske uspehe zavetuju Kosovu i Metohiji! Neka svakom roditelju Kosovo i Metohija bude jedna od prvih reči koje će šapnuti svom novorođenom detetu! Neka svaki ratar prvu brazdu zaore i posveti Kosovu i Metohiji! Neka svaki radnik prvi sat svog radnog vremena posveti i pokloni Kosovu i Metohiji! Neka svaki političar svoju prvu političku misao i napor na međunarodnom planu posveti odbrani Kosova i Metohije! Neka svaki duhovni pastir svoju prvu molitvu Bogu uznese za Kosovo i Metohiju!
To je poziv na borbu neprestanu koja će biti Bogu mila, a naša molitva od Njega uslišena, jer pitanje Kosova i Metohije ne predajemo u ruke varljivih ljudi i njihovih interesa već ga predajemo Bogu i sudu Njegovom. Kao što je nekada Psalmopojac pevao otetom i razrušenom Jerusalimu, i mi pevajmo u duhu kosovskog zaveta: ako zaboravim tebe, Kosovo, ako zaboravim tebe, Metohijo, neka me zaboravi desnica Gospodnja! Neka se prilepi jezik moj uz nepca moja ako se tebe ne setim, ako ne istaknem Kosovo i Metohiju za početak veselja moga.
Draga deco duhovna, živimo u teškim vremenima globalizacije, u vremenima gaženja osnovnih ljudskih prava - prava čoveka na život, prava deteta da bude rođeno, prava roditelja da svoje dete vaspita i vodi, prava majke da bude brižna majka svom detetu i supruga svome mužu, prava čoveka da bude čovek! Stvara se čudovišna globalistička civilizacija po meri izopačenog morala, bez kvasca večnog smisla ljudskog života. Takva civilizacija, sve dok je u suprotnosti sa Vaskrslim Hristom i Njegovom blagom naukom, ne može preživeti. Imajući to u vidu, budimo mudri i oprezni kada prilazimo nezdravoj trpezi ponuda ovoga sveta. Izaberimo sa nje samo ono što je za Hrista vredno i dostojno našeg zvanja i dostojanstva. Sve psevdocivilizacijsko, izvitopereno i nehumano odbacimo, kao što je Hristos odbacio ponudu kušača na Gori kušanja: ako mi se pokloniš, sve ovo što vidiš biće tvoje!
Mi znamo pravi odgovor: Pisano je: samo Bogu služi i Njemu Jedinom se klanjaj!
Posebno pozdravljavamo našu braću u dijaspori: u Sjedinjenim Državama Amerike, u Kanadi, u Australiji, u zemljama Azije, Afrike i Evrope. Pozdravljamo ih i pozivamo da se u Hristu Isusu Vaskrslome slože i ujedine, da više nikada ne dopuste da ih dele i zavađaju.
Pozdravljamo našu braću i sestre u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Pozdravljamo svu Crkvu Božju rasprostranjenu po vaseljeni i sve ljude dobre volje. Sve pozivamo na mir, slogu i dobro svedočanstvo pred drugima. Obnovimo sebe Hristom Vaskrslim i svetlimo svetu dobrom i vrlinom! Sabrani u svetoj Liturgiji svoje svete Crkve, u dobru i dobrom svedočenju Istine, zagrlimo brat brata, pozdravimo jedni druge, ali i nebo i zemlju, sveradosnim pozdravom:

HRISTOS VASKRSE!
VAISTINU VASKRSE!

KOALICIJA ,,ZA EVROPSKU SRBIJU - BORIS TADIĆ" - piše Slobodan Rajić
Kraljevo kao centar buduće regije i više posla za sve

   Na konferenciji za novinare Izborni štab Demokratske stranke u Kraljevu, početkom ove sedmice, predstavio je program i kandidate koalicije ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić", koju čine DS - G 17 PLUS i SPO, za lokalne i vanredne parlamentarne izbore koji će biti održani 11. maja.
Program ove koalicije na lokalnom nivou, u devet tačaka, podrazumeva ,,Kraljevo kao centar buduće regije, nove investicije i više posla za sve, završetak obilaznice, puteve u svim mesnim zajednicama, kvalitetno vodosnabdevanje, razvijeno i bogato selo, novu sportsku halu i zatvoreni bazen, bolje škole i veću brigu o deci i porodici". Predstavljeno je i dvadeset mera za prvih dvadeset meseci nove Vlade Srbije iz ekonomskog programa liste ,,Za evropsku Srbiju". Među prvima su 3.000 povoljnih kredita za početnike i posao za oko 12.000 mladih godišnje, pokretanje programa izgradnje evropskih puteva u Srbiji u vrednosti od više od četiri milijarde evra uz zapošljavanje 50.000 ljudi i finansiranje 1.000 najboljih biznis planova za razvoj malih i srednjih preduzeća, podsticaje za velike strane strateške investicije, naknade iz budžeta svim ženama na trudničkom bolovanju od 100 odsto, podršku seoskim domaćinstvima od 50.000 dinara godišnje, reformu obrazovanja i upošljavanje 50.000 ljudi godišnje u nerazvijenim opštinama kroz program javnih radova.
- Programom predviđamo i osnivanje Fonda za regionalni razvoj, ukidanje poreza, ukidanje poreza na kamatu za namensku štednju za stambenu izgradnju uz 100 evra državne subvencije za otpočinjanje štednje za kupovinu prvog stana, smanjenje opšte stope poreza na plate od deset odsto, smanjenje poreza na promet stanova i automobila za jedan odsto, duplo nižu carinu za automobile, 500 godišnjih stipendija za školovanje u EU za najbolje studente u Srbiji, 500 jednomesečnih studijskih putovanja u EU za najbolje sredljoškolce i studente i 1.000 godišnjih stipendija za najbolje studente završnih godina studija - istakao je Milan Vuković, kandidat koalicije za poslanika.
Kraljevačke demokrate javno su prozvale predsednika opštine Kraljevo zbog konkursa raspisanog uoči izbora za prijem 24 nova radnika u stalni radni odnos u Opštinskoj upravi.
- Plašim se da se tu možda radi i u nekorektnom smislu zadovoljenja pojedinih političkih potreba, pre svega kadrova Nove Srbije i DSS-a - upozorio je Milan Vuković.
Procenjujući da je ovih dana protiv DS-a vođena prljava kampanja i među radnicima ,,Magnohroma”, Ivan Jovanović, šef Izbornog štaba DS-a, podsetio je da u vreme privatizacije tog preduzeća DS nije učestvovao ni u republičkoj ni u lokalnoj vlasti i da DS podržava zahteve radnika jer smatra da su prevareni. Prema njegovim rečima, tada su kadrovi DSS-a bili članovi republičke resorne vlasti, ali je i lokalna vlast ćutala dok je trajalo uništavanje ,,Magnohroma”.
- Indijci su uništili ,,Magnohrom” konačno i dolazi finalna završnica i ćutanje ljudi u lokalnoj samoupravi, ćutanje svih onih koji su učestvovali u privatizaciji i svih onih, kao što je Predrag Bubalo, koji su obećavali poštenu privatizaciju i oporavak ,,Magnohroma”. To je radio i Miloš Babić kada mu je politički odgovaralo, on se sa njima slikao, ljubio, dočekivao ih na aerodromu, a onda kad su uništavali ,,Magnohrom” i sekli peći, oni su ćutali - naglasio je Jovanović i dodao ,,da neko treba da odgovara što će loša privatizacija koštati sve građane poreske obveznike u Srbiji, a to je ono što bi građani 11. maja morali da imaju na umu”.
Inače, koalicija ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" ovih dana predstavila je na tribinama svoj predizborni program i kandidate za odbornike sa teritorije sela Lađevci, Cvetke, Obrva i Tavnik i još nekih područja opštine Kraljevo. Na ovim tribinama posebno je istaknuto da ova koalicija želi da omogući ravnomeran razvoj čitave kraljevačke opštine i omogući bolji život građana, kako u gradu, tako i na selu, i poručeno da će se koalicija boriti da grad Kraljevo ponovo bude centar regije i lider regionalnog razvoja.

DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE - NOVA SRBIJA
Odgovorna vlada, rezultati i nastavak razvoja

   ,,Cilj koalicije Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija jeste stvaranje države na čijem će čelu biti jedinstvena i odgovorna vlada koja će do kraja nastojati da sačuva Kosovo i Metohiju u granicama Srbije", rečeno je na tribini koju su predstavnici ove koalicije održali krajem prošle sedmice u Stublu. Osim toga, naglašeno je da se koalicija DSS-NS zalaže za stabilan i uspešan ekonomski razvoj, smanjenje nezaposlenosti, obrazovanje mladih i borbu protiv korupcije i kriminala.
- Naš cilj je, istina, i ulazak u Evropsku uniju. I mi želimo da budemo sastavni deo Evrope, jer mi i jesmo Evropa, ali ne po svaku cenu i ne pod bilo kojim uslovima. Mi moramo u Evropu ući zajedno sa Kosovom i Metohijom, kao jedinstvena teritorija - istakla je pored ostalog Biljana Knežević, narodni poslanik DSS-a.
Predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić je opširno govorio šta je u proteklom periodu sve urađeno i koliko je investirano u kraljevačku opštinu, posebno u poslednje dve godine, kao i o trenutnim i planiranim projektima.
- Trenutno se završava put Studenica-Ivanjica sa nekada najvećim, a danas drugim po veličini potpornim zidom u Evropi. Završili smo i ovaj most na obilaznici koji vam verovatno dosta služi. Uradili smo i deo obilaznice i na taj način započeli najvažniji projekat za našu opštinu - obilaznicu oko Kraljeva, gde ćemo moći da smestimo industrijske objekte i da napokon počnemo da zapošljavamo radnike - naglasio je dr Babić.
Predsednik Mesnog odbora DSS-a u Stublu Dejan Čajić rekao je da je posle izgradnje mosta jedan od najvećih projekata za Stubal otvaranje apoteke pri seoskoj ambulanti.
- Do sada, mogu slobodno da kažem, retko koja je partija ,,okretala glavu" prema gružanskom kraju, pogotovo prema Stublu! Jedine dve partije, jedina koalicija koja je to činila, bila je upravo koalicija DSS-NS i ovi ljudi koji je čine - naglasio je Čajić.
A kandidat za odbornika koalicije DSS-NS iz Stubla Dejan Milovanović svojim sugrađanima posebno je obećao:
- Neću žaliti ni vremena ni truda da pomognem bilo koji deo ovog našeg sela. Zalagaću se za sprečavanje odlaska i ostajanje mladih i školovanih ljudi u našem selu, kao što sam i sam dao takav primer.
Članovi koalicije DSS-NS pozvali su građane Stubla da 11. maja izađu na izbore i daju podršku ovoj koaliciji, čiji je slogan na republičkom nivou ,,Podrži Srbiju", a na lokalnom ,,A ko drugi, nego Velja Ilić".

U ,,LINGVA" CENTRU U KRALJEVU ODRŽANA TRIBINA ,,SUOČAVANJE SA BUDUĆNOŠĆU"
,,Bez evropskih integracija Srbija nema perspektivu"

   • Istakla je na tribini Jelena Milić, stručnjak za međunarodne odnose, koja je pored predavanja odgovarala i na pitanja posetilaca, • Upozorenje na opasnost da Srbija pogrešnim izborom zaustavi proces demokratizacije i napredak u društvenom razvoju

   ,,Srbija može da izoluje samu sebe od evropskih i svetskih integracija i da na dugi rok zaustavi započeti proces demokratizacije, ako izabere pogrešan put samoizolacije", istakla je Jelena Milić, član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i direktor Centra za evropske studije, na tribini koja je krajem prošle sedmice održana u ,,Lingva" centru u Kraljevu, u organizaciji Inicijative ,,Razum i Svest".
   - Srbija je, kako je javno saopštio Božidar Đelić, zemlja sa najnižim procentom visokoobrazovanih ljudi, sa niskim procentom svršenih srednjoškolaca i na začelju svih zemalja u Evropi što se tih standarda u obrazovanju tiče. Kada se tome doda činjenica da smo još i demografski među najstarijim društvima u Evropi i u svetu, to zaista ostavlja poražavajući utisak. Kada tome dodate podatak, koji je priznao i Rasim Ljajić, o sve većem broju nasilja u kojima su i počinilac i žrtva maloletnici, pa huliganstvo koje se toleriše da bi se ,,branilo Kosovo", to je zaista jedna depresivna slika. Preostaje nam da tu sliku konstatujemo, ali i da nastavimo da razmišljamo kako dalje, s kim dalje i kuda dalje i da pokušamo da nađemo odgovor kako Srbija u budućnosti treba da izgleda? Pošto se projekat u kojem se održava ova tribina zove ,,Zamisli Srbiju", ja sam i sama pokušala to da uradim. Ja želim da vidim Srbiju u Evropskoj uniji i NATO-u, a smatram da je veoma bitno, da bi se to konačno desilo, da postoji bolja komunikacija između LDP-a i DS-a, G 17 PLUS, ali i manjina i nevladinih organizacija i drugih proevropskih snaga, i da je to jedini način kako Srbija može uspešno da krene dalje - istakla je Jelena Milić u svom izlaganju, dodavši da je zbog ovakvih stavova bila optuživana sa svih strana.
   Ona je naglasila da je neophodan uslov za bolju perspektivu Srbije i ,,jača komunikacija između proevropskih struja u Srbiji i same EU oko toga kako da izađemo iz ovog apsolutnog ćorsokaka u koji smo zapali", za šta je dokaz neuspostavljanje procesa liberalizacije viznog režima i trgovine za Srbiju. ,,Vrlo je verovatno da se to može desiti i sa potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer politika uslovljavanja EU Srbiji ima vek trajanja", rekla je Milićeva, i napomenula da je Srbija u situaciji da se pomeri unapred i da zadrži neki evropski kurs ,,izgleda samo ako nas EU uzme za ruku i ubrzano uvuče u taj proces".
   - Dakle, ukratko, ne zamišljam Srbiju kao izolovan, nesavršen sistem, kao što neki u Srbiji misle da je on moguć i ostvarljiv. Vrlo sam sklona realnoj politici. U svetu postoje novi trendovi i geopolitička slika sveta se brzo menja i ono što mene plaši jeste koliko se u Srbiji to (ne) prati. Zato apelujem na proevropske političke snage da više sarađuju sa civilnim sektorom u stvaranju evropskog sistema vrednosti u zaštiti ljudskih prava, vladavini prava, borbi protiv nasilja, protiv korupcije i kriminala, za demokratizaciju i ekonomski razvoj. U tom pogledu podsećam da EU nije samo zajedničko tržište, već jedan mirovni proces, koncept regionalne saradnje i sveukupni društveni sistem vrednosti, čiji su temelji poboljšanje kvaliteta života, političkog i sindikalnog organizovanja i demokratije - rekla je Jelena Milić.
   Prema njenim rečima, EU želi da pomogne ne samo Srbiji, već i svim zemljama zapadnog Balkana, kao celovitom regionu, da postignu te evropske standarde i za to iskoriste njene pretpristupne fondove i trgovinske preferencijale. Za Srbiju je to posebno važno, jer je EU njen najveći trgovinski i ekonomski partner, a bez njene pomoći ovde neće biti investicija i proizvodnje za izvoz, ni na Zapad ni na Istok, ni u Rusiju i druge zemlje sveta, ne samo u EU. Srbija zbog toga, istakla je Jelena Milić, ne sme dozvoliti da ,,umesto puta budućnosti izabere put prošlosti i da sama sebe izoluje i doživi novi ekonomski i demokratski poraz". Zbog toga je apelovala na proevropske snage ,,da se uzmu u pamet jer nemaju preča posla od obezbeđivanja bolje budućnosti i otvaranja perspektive, posebno mladim generacijama".
   - Srbija više nikom nije pretnja, Srbija nije više pretnja regionu, Srbija je trenutno pretnja samo samoj sebi!? I jedino je pretnja samoj sebi!? Znači, mi smo ti koji su osudili koncept humanitarnih intervencija u granicama drugih suverenih zemalja u slučajevima visokog stepena kršenja ljudskih prava. Taj koncept podržavaju autoritarne zemlje kao što su Kina i Rusija. U slučaju da antievropske snage dođu na vlast, stepen kršenja ljudskih prava u ovoj zemlji može da eskalira do neviđenih razmera, a da, zbog promenjene konstelacije snaga, ne bude jednostavno skinuti ih s vlasti kao što je nekada bilo sa Miloševićem. Znači, ekonomski ja ne bih preterano plašila javnost u Srbiji, ali ono što je poenta je da bismo njihovim dolaskom na vlast mi izgubili u momentu demokratizaciju društva koji se više nikad neće povratiti. Ja ne verujem da će Malezija ikad postati stabilna, demokratska zemlja sa političkim slobodama. Što je veći stepen konformizma, to je politizacija društva sve slabija, ljudi prave ,,trule kompromise", pristaju na nemanje prava na sindikalno udruživanje… Demokratizacije su dugački procesi, dosadno je, bolno, ali ako sada skrenemo s tog puta, jednostavno mislim da ćemo skrenuti sto puta, sa ekonomskog manje-više - zaključila je Jelena Milić.
   U nastavku tribine ona je opširno govorila o procesima (anti)globalizacije i odgovarala na pitanja posetilaca i tzv. ,,Internet forumaša" na sajtu ,,Zamisli Srbiju".

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Karanovac

   • Kraljevski grad, hteli da to priznaju ili ne, osnovali su trgovci i liferanti raznih fela, pameti i nakana. Tu se odmarajući suočeni u oba pravca na svom putu sa Ibarskom klisurom, sa sadržajem i ponudom osobenom za usputne mehane i uslugama žena jasnih potreba proputnika. Tako bi u početku, tako i danas. Kraljevo osta samo usputna stanica, uglavnom u jednom pravcu - s juga ka severu

   Prošle sedmice je nekolikim događajima obeležena godišnjica otkad je Karanovac, budimo precizni, udvorničkom voljom Karanovčana 1882. godine promenio ime u današnje, a taj datum (19. april) 110 godina kasnije uvršten je u kalendar lokalnih praznika. Pre 14 godina, u sličnoj rubrici, pod istim naslovom i istim povodom, kada je utvrđen Kraljevdan kao gradski datum, napisao sam nekoliko prigodnih, slavljeničkih redaka, kojima ne bih imao šta da oduzmem, ali bih neke misli pojačao. Jer su u međuvremenu postale, hvala istorijskim okolnostima, izraženije, jasnije, a svakom domaćem očitije i bolne. Ali neću, jer ujutro treba da se brijući se suočim sa likom u ogledalu i pitanjem. Taj tekst, preveden na današnji datum glasi otprilike ovako:
Tačno pre 126 godina Karanovac, najpre kao odmorište na raskrsnici trgovačkih i inih puteva, od Prizrena ka Valjevu i Kragujevcu, posle gudura i teška puta kroz klisuru Ibra, a potom kao varošica čiji se centar izmeštao od puta (u Progorelici i Konarevu) na istok, ka utoci Ibra u Moravicu, dobio je današnje ime. Ime koje je doživelo još jednu menu, takođe iz poltronskih pobuda (Rankovićevo), kratkodahu srećom, a osta ono izvorno - Kraljevo, ime tako neobično za grad, retko i za ponos. Uveren sam da bi, makar u ,,malim oglasima”, Beograđani rado ponudili građanima kraljevskog grada pristojnu naknadu za zamenu imena.
   A kraljevski grad, hteli da to priznaju ili ne, osnovali su trgovci i liferanti raznih fela, pameti i nakana. Tu se odmarajući suočeni u oba pravca na svom putu sa Ibarskom klisurom, sa sadržajem i ponudom osobenom za usputne mehane i uslugama žena jasnih potreba proputnika. Tako bi u početku, tako i danas. Kraljevo osta samo usputna stanica uglavnom u jednom pravcu - s juga ka severu.
   U Kraljevu, u senci manastira Studenice i Žiče, ti vešti proputnici upravo ovde, na utoci Ibra u Moravicu, stvarali su i stvaraju brze karijere i čvrste veze i poznanstva za trajan odlazak u prestonicu. I tu i takvu prodornost onih kojima je konkretno mesto samo odmorište ka samo njima znanom cilju, njinu prevrtljivost i prividnu prilagodljivost, obojenu bojama slikarima nepoznatim mešanjima, opisao je najbolje Andrić, a u Kraljevu, negdašnjem Karanovcu i Rudom Polju, odmorištu proputnika svake vrste, taj pečat osta do danas kao trajan beleg. I samo ime - Karanovac, prevedeno na srpski, odslikava jasno ono što hoće da se prećuti, sakrije i uopšti. Kraljevčani su se, čudan neki narod, prilagođavali ,,splavarima” na putu ka Dunavu, izgubili kao grad i narod vlastiti duh i osoben miris. Ili je to početno mešanje različitog vonja osnivača Rudog Polja, trgovački duh i prilagodljivost, ostalo kao konstanta sa kojom jedino možemo intimno i lično da se ne mirimo.
   Ko još zna, od ovih mlađih kraljevskih građana, recimo za Jelenu Anžujsku i tajnu vezu jorgovansku, sudbinsku preljubu Draginu sa Mihailom, Svetozarevo misteriozno samoubistvo i šenlukovanje Milana Obrenovića u hotelu ,,Pariz”... I da se u Kraljevu, zapravo, začela istorija srpske države dvadesetoga stoleća.

draganvukicevic@hotmail.com

PREDAJA IZBORNIH LISTA ZA LOKALNE IZBORE - piše Slobodan Rajić
SPS - PUPS - PSS sa šezdeset jednim kandidatom

   Koalicija Socijalistička partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera i Pokret snaga Srbije predala je listu kandidata za odbornike Izbornoj komisiji opštine Kraljevo u utorak, 22. aprila. Na zajedničkoj listi ove koalicije nalazi se 61 kandidat za odbornike u Skupštini grada Kraljevo. Listu je podržalo više od 1.900 birača, a Izborna komisija bi svojim rešenjem trebalo da proglasi ovu izbornu listu, šestu u dosadašnjem procesu kandidovanja.
- Mi očekujemo da ćemo imati mnogo više glasova naših sugrađana nego pre. Danas je 22. april, a izbori su 11. maja, pa neka bude 22 odbornika i mi ćemo biti zadovoljni. Mi očekujemo da SPS sa svojim koalicionim partnerima mora imati daleko veću ulogu, jer vidimo da ovaj grad ima puno problema koje treba rešavati - izjavio je Sreten Jovanović, predsednik Opštinskog odbora SPS Kraljevo.
I predstavnici PUPS-a i PSS-a izrazili su optimizam u pogledu ishoda lokalnih izbora za svoju koaliciju.

LDP-SDU
Sa 39 kandidata za odbornike

   Predstavnici koalicije ,,Liberalno demokratska partija - Socijaldemokratska unija - Čedomir Jovanović" predala je prekjuče Izbornoj komisiji opštine Kraljevo svoju odborničku listu za izbore 11. maja. Ova izborna lista je sedma do sada predata za lokalne izbore u Kraljevu. Na njoj se nalazi 39 kandidata koje je svojim potpisom podržalo 1.200 birača.
   Tim povodom Opštinski odbor LDP Kraljevo je održao konferenciju za novinare na kojoj je predstavio deo svog predizbornog programa za predstojeće izbore. Posebno je naglašeno da prioritet treba da ima brži ekonomski razvoj i rešavanje problema nezaposlenih među kojima je su čak 48 odsto mladi ljudi, dok nezaposleni u proseku imaju 37 godina starosti. Cilj LDP-a je, kako je naglašeno, ,,moderna Srbija i sposobno društvo u kome je život važniji od politike", zatim ,,veća proizvodnja novog bogatstva umesto preraspodele siromaštva, ulazak u EU bez uslovljavanja, borba protiv korupcije, smanjenje državne potrošnje, potpuna i uspešna privatizacija, liberalizacija tokova kapitala i decentralizacija vlasti". Ukazano je i na nerešene probleme radnika ,,Magnohroma” i totalnu obespravljenost Roma i birači su pozvani da glasaju ,,za evropske vrednosti", koje u najčistijem obliku zastupa LDP.

PRES KONFERENCIJA OO G 17 PLUS KRALJEVO
Ravnomerni regionalni razvoj u središtu pažnje

   Neravnomerna nerazvijenost jedan je od glavnih problema Republike i kraljevačke opštine i zbog toga resorno Ministarstvo za ekonomiju ima Sektor za ravnomerni regionalni razvoj, u okviru kojeg se prvi put sistematski i zakonski rešava ovaj problem - rečeno je na pres konferenciji Opštinskog odbora G 17 PLUS u Kraljevu. U okviru kolicije ,,Za evropsku Srbiju" G 17 PLUS insistiraće na donošenju pripremljenog zakona i osnivanju fonda za razvoj nerazvijenih područja iz koga će se finansirati izgradnja komunalne i putne infrastrukture, industrijskih zona i parkova, objekata u oblasti kulture, obrazovanja i sporta.
   Mr Jovan Nešović, kandidat G 17 PLUS za poslanika, istakao je da će se ovi projekti finansirati iz budžeta i iz strukturalnih pretpristupnih fondova Evropske unije i da je zato jako važno da Srbija što pre potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Prema njegovim rečima, svojim programom koalicija ,,Za evropsku Srbiju" insistiraće na odobravanju povoljnih start-ap kredita za početnike i drugih kredita za investitore i da se godišnje otvori između dvanaest i petnaest hiljada radnih mesta. Osnivanje kancelarije Ministarstva ekonomije u Kraljevu je prva dobra odluka i predstavnici G 17 PLUS očekuju da u Kraljevo u narednom periodu dođe što veći broj kredita za koje se do sada peijavilo više od 180 zainteresovanih. Iz kredita će se finansirati i 1.000 biznis planova za otvaranje malih i srednjih preduzeća, a u strategiji razvoja planirano je da Kraljevo dobije i status bescarinske industrijske zone, za koju će infrastrukturno opremiti postojeće i nove lokacije. Namera ove stranke je da u Kraljevo dovede brojne investitore i da odmah zaposli više od 500 ljudi i da se broj nezaposlenih u Kraljevu smanji za više od 50 odsto.

,,OKRUGLI STO" CeSID-A O FINANSIRANjU POLITIČKIH PARTIJA
Nepoštovanje ionako lošeg zakona

   Na ,,okruglom stolu", koji je prekjuče održan u Kraljevu, Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) prezentovao je svoju studiju ,,Finansiranje političkih partija - Između norme i prakse".
   O njoj su učesnicima govorili profesor Srećko Mihailović i Ivo Čolović, koordinator projekta. Oni su, pored ostalog, ukazali na brojne nedostatke sadašnjeg zakonodavstva, ali i stanja u praksi u finansiranju političkih partija u Srbiji, posebno na nedovoljnu javnost i kontrolu ovog procesa. Istakli su i da u drugim državama, pa i najrazvijenijim, postoje nerešeni problemi, zloupotrebe i korupcija u finansiranju političkih partija i njihovog redovnog delovanja i izborne kampanje, ali i da u tim zemljama postoje razni mehanizmi kontrole i dostupnosti javnosti tog procesa, dok se u Srbiji u praksi ne poštuje ni jedini Zakon o finansiranju političkih partija, donet 2003. godine. Zbog toga je CeSID, kroz pomenutu studiju, na osnovu rezultata brojnih istraživanja, predložio određene zakonske, institucionalne i praktične mere kojima ovu oblast treba bolje regulisati u Srbiji. Jedna od njih je i formiranje posebnog nezavisnog regulacionog tela koje bi uspešnije kontrolisalo finansiranje političkih partija od sadašnjih skupštinskih odbora i za finansije i republičke izborne komisije.
(opširnije u narednom broju)

Danas poslednji rok za kandidovanje

   Prema izbornom zakonu, danas u ponoć (petak, 25. april), ističe rok za kandidovanje političkih stranaka, koalicija i grupa građana za predstojeće izbore koji se održavaju 11. maja. Do zaključenja ovog broja ,,Ibarskih novosti”, za lokalne izbore liste je predalo šest, a za vanredne parlamentarne 12 podnosilaca.

AGONIJA RADNIKA “MAGNOHROMA” KAO ŠPANSKA SERIJA
Vladina nepristojna ponuda

   • Odbor za zaštitu prava radnika “Magnohroma” procenjuje da će posle 1. maja preduzeće prestati da postoji. Za napuštanje fabrike uz otpremnine prijavili se gotovo svi zaposleni

   Odluka Vlade Srbije od prošlog četvrtka da ne udovolji zahtevima vatrostalaca ,,Magnohroma” za isplatu zaostalih dugovanja od oko 450 miliona dinara, već da im ponudi socijalni program od po 200 evra po godini radnog staža, Odbor za prava radnika ovog preduzeća smatra pogubnom za postojanje nekadašnjeg balkanskog giganta vatrostalne proizvodnje. Milivoje Jakovljević, sekretar Odbora, procenjuje da ukoliko Vladina odluka zaživi, ,,preduzeće posle 1. maja više neće postojati”.
   - Naši radnici su odavno na ivici egzistencije i oni će se, u to ne sumnjam, listom prijaviti za prihvatanje socijalnog programa. ,,Magnohrom” će tako ostati bez ijednog radnika. Vladinu odluku smatramo krajnje ucenjivačkom, ponižavajućom i pogubnom za preduzeće i naš grad - kaže Milivoje Jakovljević.
Takva slutnja potvrđuje se ovih dana, jer kako ,,IN” saznaje, do juče (četvrtak), za socijalni program prijavili su se gotovo svi zaposleni, mada je Vlada predvidela da da novac za isplatu otpremnina za oko 1.300 radnika. Tako je gotovo izvesno da o pokretanju proizvodnje kao o mogućnosti niko gotovo i ne razmišlja.
   Da Vlada nije vodila računa o opstanku ,,Magnohroma”, ističu članovi Odbora, govori i činjenica da se uopšte nije razgovaralo o mogućim kreditnim linijama koje bi omogućile ponovno uspostavljanje proizvodnje.
   - Ministar Dinkić se, svakako, preračunavao i izračunao je da će ponuđena varijanta najmanje koštati. O isplati zaostalih dugovanja rekao je da takva mogućnost postoji samo kada delovi fabrike budu ponovo prodati. Mi pitamo gospodina Dinkića zašto Vlada nije kontrolisala šta se događa u kriminalno privatizovanom preduzeću, kada smo godinu dana upozoravali da vlasnik ne ispunjava prihvaćene obaveze - kaže Jakovljević.
Jakovljević ocenjuje da ima još prostora za pregovore i da nisu iscrpljene sve mogućnosti, ali da je budućnost ,,Magnohroma” sada u dvorištu Vlade Srbije.
- Svi su nas prevarili. Obećavali su nam i Dinkić i Đelić i Koštunica... i svi su slagali. Njima očigledno nije stalo ni do čega osim do fotelja. Svađaju se zbog naših gladnih usta, nije ih sramota. Mi i da pocrkamo od gladi, oni glave ne bi okrenuli - ogorčeni su radnici ,,Magnohroma”.
Ranije je najavljeno da prijavljivanje za dobrovoljno napuštanje ,,Magnohroma”, koji ima oko 2.300 radnika, traje do 30. aprila, a otpremnine će se isplaćivati do 10. maja.

SPREMNE OTPREMNINE
   Ministar finansija Srbije Mirko Cvetković tvrdi da je u budžetu obezbeđen novac za isplatu otpremnina radnicima ,,Magnohroma” i za povezivanje njihovog radnog staža.
   - Te isplate, kao i povišice plata i jednokratna pomoć budžetskim korisnicima za prvomajske praznike, neće ugroziti stabilnost budžeta - rekao je Cvetković.

SAMOSTALNI SINDIKAT UOČI PRVOMAJSKOG PROTESTA U BEOGRADU UPOZORAVA VLADU - piše Dragan Vukićević
Vlada da promeni kurs, ili sledi generalni štrajk!

   • Za samu vlast je i bolje da protest vode sindikati, a ukoliko se to ne dogodi, građani će se sami organizovati i u tom slučaju nije teško zaključiti šta se sve može dogoditi. U kom pravcu će se ići, ne zavisi samo od sindikata, već i od novih vlasnika i same Vlade - kaže predsednik Veća SSSS u Kraljevu Desimir Mionić

   Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, visina prosečne zarade u decembru 2007. godine iznosila je 48.122 dinara, a zarada bez poreza i doprinosa je bila 34.471 dinar. U odnosu na prethodni mesec, prosečna zarada je realno veća 17,34 odsto. Kod prosečne zarade bez poreza i doprinosa realno povećanje iznosi 15,63 odsto, a nominalno za 17,36 odsto.
Prosečne zarade isplaćene u decembru prošle godine su prema decembru 2006. godine realno veće za 4,15 odsto, a nominalno za 16,54 odsto. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u decembru 2007. prema decembru 2006. godine realno je veća za 8,98, a nominalno za 21,95 odsto. Prosečne zarade isplaćene u periodu januar - decembar 2007. godine u odnosu na isti period 2006. godine realno su veće za 14,07, a nominalno za 22,05 odsto. Prosečne zarade bez poreza i doprinosa za uporedni period realno su veće za 19,51, a nominalno za 27,88 odsto.
Najveće prosečne zarade isplaćene su lanjskog decembra u organizacijama na bazi učlanjenja (121,841 dinar bruto, odnosno 86.413 dinara neto), u finansijskom poslovanju (108.523 bruto, odnosno 78.270 dinara neto) i u oblasti proizvodnje i prerade duvana - 103.535 dinara bruto, odnosno 72.844 dinara neto. Ubedljivo najniže zarade u decembru bile su u proizvodnji odevnih peredmeta i krzna (14.012 dinara bruto, 10.274 dinara neto) i u oblasti proizvodnje tekstilnih prediva i tkanina - 15.565 dinara bruto, odnosno 11.350 dinara neto.
- Na osnovu statističkih pokazatelja, stiče se utisak da je prisutan realan rast zarada - kaže predsednik Veća SSSS u Kraljevu Desimir Mionić. - Međutim, uporednom analizom statističkih podataka i realnih pokazatelja, može se zaključiti potpuno suprotno. Naime, postavlja se pitanje, ako postoji zvaničan podatak koliko u Srbiji ima zapslenih, zašto se ne objavljuju podaci koliko zaposlenih u datom mesecu nije primilo zarade. Statistika objavljuje podatke o proseku i visini isplaćenih zarada tako da u tom proseku nisu obuhvaćeni zaposleni koji u tom mesecu nisu primili ni dinar. Tranzicija u Kraljevu još traje, stanje u privatizovanim preduzećima je opštepoznato, a zaposleni u javnim preduzećima sa zebnjom iščekuju kako će se obaviti privatizacija u njihovim preduzećima, pre svega hoće li ostati na istim radnim mestima, a potom i kakve i kolike će plate primati.
Kao predsednika Veća, mene brine opšte stanje kada je reč o položaju penzionera, nezaposlenih i radnika u privatizovanim preduzećima u Kraljevu, a pogotovo upravo njihova slaba zainteresovanost za prisustvo Prvomajskom protestu u Beogradu iako je nezadovoljstvo ogromno, a protest će biti odlična prilika da to nezadovoljstvo svojim prisustvom javno saopšte. U Samostalnom sindikatu smo svesni da nekim političkim partijama odgovara da na Prvomajskom protestu bude slab odziv građana i radnika, ali mi ćemo jasno poručiti vlasti da suindikat više neće tolerisati ovakav odnos prema građanima i ukoliko se taj odnos ne promeni, možemo očekivati i generalni štrajk. Za samu vlast je i bolje da protest vode sindikati, a ukoliko se to ne dogodi, građani će se sami organizovati i u tom slučaju nije teško zaključiti šta se sve može dogoditi. U kom pravcu će se ići, ne zavisi samo od sindikata, već i od novih vlasnika i same Vlade - kaže predsednik Veća SSSS u Kraljevu Desimir Mionić.

PROTESTNA VOŽNJA KRALJEVAČKIH TAKSISTA - piše Ivan Rajović
Neka svako ispuni svoje obećanje

   U sredu popodne, tačnije od tri sata pa nadalje, kraljevački taksisti su se u dugoj koloni, koja je krenula sa keja, provozali gradom pokušavajući da na taj način skrenu pažnju lokalnih vlasti na svoje probleme. Naime, oni koji sebe smatraju legalnim profesionalcima koji žive od ovog posla tvrde da su, kako je bilo i dogovoreno, ispoštovali sve ono što se od njih tražilo, da su uložili velika sredstva u nabavku novih vozila, ali da lokalna vlast nije obavila svoj deo posla koji se tiče rešenja problema sa linijskim i ,,divljim” taksistima u gradu.
Kraljevačkim ulicama, kako tvrde poznavaoci ove oblasti, krstari više od 40.000 automobila, od čega je, bar prošle godine, broj taksi vozila ograničen na 220. Međutim, u Sekciji taksi prevoznika tvrde da je broj vozila mnogo veći, a što je još gore, da mnogi od onih koji se ovim poslom bave ,,na svoju ruku" to rade bez ikakve dozvole za prevoz putnika. A da je ovo pravi Eldorado za taksiranje govori i podatak da se svakodnevno na kraljevačkim ulicama pojavljuju nova taksi preduzeća, uglavnom preduzimljivih ljudi iz komšiluka, a aritmetičkom progresijom svakodnevno raste i broj nelegalnih prevoznika. Čitav problem kraljevačkih taksista mogao bi se smestiti u jednu jedinu izjavu predsednika Sekcije Dragana Pavlovića, koji kaže da oni koji poštuju zakon nemaju nikakvu zaštiti od onih koji ga ne poštuju i da je red da se ljudima omogući da novac koji su uložili u nova vozila postepeno svojim poštenim radom vrate.
Tokom ove akcije koja je, mora se priznati, delovala dosta spektakularno, pri čemu je saobraćaj u užem delu grada bio potpuno blokiran, došlo je i do niza incidenata od kojih pojedini nisu bili nimalo bezazleni. Naravno, ni mnogi Kraljevčani, pre svega vozači, nisu imali previše razumevanja za ovakav način iskazivanja nezadovoljstva taksista u vreme najgušćeg prometa u gradu. Štaviše, u MUP tvrde da ovakav skup uopšte nije bio zakazan, pa je u skladu sa tim i protivzakonit. Uglavnom, štrajk taksista nije dao očekivane rezultate pa će, kako su najavili, biti ponavljan sve do ispunjenja zahteva.

POTPISAN UGOVOR O REKONSTRUKCIJI ULICA OŠTEĆENIH TOKOM IZGRADNJE PRISTUPNIH PUTEVA NOVOM MOSTU NA IBRU
Ribnica dobija modernu saobraćajnicu

   • Ugovorom predviđeno da Četvrtu crnogorsku ulicu kraljevački ,,Putevi" rekonstrišu u roku od devedeset dana, a da ostale ulice budu sanirane kroz redovno održavanje • Do 1. maja završavaju se radovi u Ulici Miloša Velikog, a nastavlja rekonstrukcija Hajduk Veljkove • Tokom ove godine biće izgrađena saobraćajnica u industrijskoj zoni ,,Šeovac" i uređen park kod Duhovnog centra i Trg Svetog Save

   Rekonstrukcija i sanacija ulica u Ribnici, oštećenih zbog radova na pristupnim saobraćajnicama novom mostu na Ibru, počeće posle uskršnjih i prvomajskih praznika. O tome je početkom ove sedmice potpisan ugovor između lokalne samouprave i izvođača radova - JKP ,,Putevi" Kraljevo. Vrednost radova za Četvrtu crnogorsku ulicu je 31 milion dinara, a rok za završetak radova 90 dana.
Naime, meštani Ribnice, a posebno Četvrte crnogorske, već mesecima se guše u prašini, a po kiši gaze po blatu, jer je kolovoz uništen ogromnim saobraćajem koji se ovde slio dok su rađene pristupne saobraćajnice novom mostu na Ibru. Međutim, od avgusta ova bi ulica trebalo da izgleda kao svaka moderna gradska saobraćajnica, sa novim kolovozom, slivnicima za atmosfersku kanalizaciju i novim trotoarima. Za ovaj posao sa predstavnikom izvođača radova, direktorom kraljevačkih ,,Puteva", ugovor su potpisali predstavnici lokalne samouprave.
- Pošto smo prošle godine tu uradili atmosfersku kanalizaciju i faktički priveli nameni Četvrtu crnogorsku ulicu, sada želimo da je presvučemo novim asfaltom i da svim ljudima koji se koriste tom ulicom omogućimo nesmetan prolazak do svojih kuća - istakao je dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo.
Detalje o ostalim radovima na sanaciji oštećenih ribničkih ulica objasnio je gradski menadžer Zvonko Tufegdžić i između ostalog istakao:
- U narednom periodu, kroz pojačano održavanje, sve ulice koje su oštećene u Ribnici biće dovedene u pređašnje stanje, što je i obaveza ove lokalne samouprave jer su ove ulice, koje nisu bile predviđene za toliki obim saobraćaja, pretrpele velika opterećenja.
Ulica Četvrta crnogorska duga je 1.080 metara, a izvođač radova ovoga puta procenjuje da rok radova neće biti prekoračen.
- Ne bi trebalo da se pojave neki posebno veliki nepredviđeni radovi koji bi mogli da uspore ovu rekonstrukciju. Zbog toga rok, koji je predviđen ugovorom, od devedeset dana, smatramo da je optimalan i da bi u njemu svi radovi trebalo da budu okončani - izrazio je optimizam Mirko Vuković, direktor JKP ,,Putevi" Kraljevo.
Uz Četvrtu crnogorsku najveća investicija lokalne samouprave u ovoj godini u Kraljevu biće uređenje Trga Svetog Save, za koji se privodi kraju konkursna dokumentacija, dok se i u Ulici Miloša Velikog radovi privode kraju.
- Ti radovi treba da budu okončani do 1. maja, uključujući i sanaciju kolovoza, a odmah zatim, pošto je izvršena javna nabavka, idemo na rekonstrukciju trotoara i sanaciju kolovoza u Ulici hajduk Veljkovoj - najavio je Dragiša Spasojević, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo".
Na potpisivanju ugovora rečeno je i da bi ove godine trebalo da bude izgrađena i saobraćajnica u industrijskoj zoni ,,Šeovac", kao i da bude uređen glavni gradski park kod Duhovnog centra ,,Vladika Nikolaj Velimirović".

UŠĆE - piše Marko Slavković
Dva aplauza za jednu Mariju

   • Marija Minović, učenica završnog razreda u osnovnoj školi u Ušću, dvaput je dobila aplauz od svojih vršnjaka. Prvi put kad je u razredu pedagog predstavio kao đaka generacije, a drugi put kad je neko od njenih vršnjaka dodao da je ona i najbolja odbojkašica u svojoj ekipi

   Tako, s vremena na vreme, pohodim Ušće i beležim sve što je u njemu zanimljivo i važno. Baš sve. Ono, Ušće jeste varoš, što znači malo mesto, ali se u malim mestima, vrlo često, događaju krupne stvari i upoznaju važni ljudi, ili će to tek postati. I, eto, ceo ovaj mali uvod, zbog priče koja sledi, zbog devojčice o kojoj će se tek čuti, i kojom će se Ušće sigurno ponositi.

FIZIČKA I DUHOVNA LEPOTA
Za mesec-dva Marija Minović, stasita, lepa, nasmejana i druželjubiva učenica osmog razreda osnovne škole u Ušću, imaće petnaest godina. Tada, kad bude obeležavala svoj rođendan, ona će u mislima već biti u jednom malo drugačijem svetu, srednjoškolskom svetu, u kome su, uglavnom, obeleženi željeni životni putevi.
Marija sada živi u Ušću, sa majkom i sestrom. U porodici, naravno, vlada prava harmonija. Zna se: majka ima svoje obaveze, da deci obezbedi uslove za školovanje, a deca, zna se, da majci ,,vrate” odličnim uspehom. I tako to traje od kad je Marija pošla u prvi razred, do ovog, završnog. Samo, ima nešto u čemu Marija ,,preteruje”. Ona nije samo odlična učenica, ona je đak generacije! A nije ni samo đak generacije, ona je i najbolja igračica u lokalnom odbojkaškom klubu, a bila je, bogami, i najbolja u folklornoj sekciji, dok se nije opredelila za sport. Kakav divan spoj duhovne i fizičke lepote!
Dok nije pošla u školu, Marijina želja je bila da bude pravnica. To je, u izvesnom smislu, bila i želja njenog pokojnog oca. Danas, međutim, Marija planira da postanem farmaceut. Verovatno da to ima veze sa njenim interesovanjem za mnoge nauke: posebno za matematiku, hemiju, fiziku, biologiju. A da zavoli matematiku, zaslužan je njen učitelj Milutin Županjac. Marija i sada najviše voli matematiku i fiziku, jer su to, kaže, logičke nauke, a od društvenih predmeta izdvaja istoriju, jer je postizala zavidne uspehe na takmičenjima iz ovog predmeta. Odlične rezultate Marija je imala i na takmičenjima iz matematike, biologije, ali i odbojke. Jednostavno, u svim disciplinama u kojima se takmičila, bilo na opštinskom, regionalnom ili republičkom nivou, Marija zna samo za uspehe. I to je ono, što sam na početku rekao, da je ceo uvod zbog devojčice kojom će se Ušće sigurno ponositi.

PRIJEM KOD PREDSEDNIKA OPŠTINE
Marija ne samo da je najbolja učenica, već je, onako stasita i lepa, uvek nasmejana i druželjubiva. Vole je svi, iskreno, bez zavisti i ljubomore. Biće da im ona za zavist i ljubomoru ne daje povoda. Sigurno je tako, jer da nije, zašto be se jedan dečačić iz razreda setio da, posle kratke besede pedagoga škole da je Marija đak generacije, doda da je ona i najbolja odbojkašica u svojoj ekipi. I posle reči pedagoga škole, i posle ,,dobacivanja” druga iz razreda, Marija je dobila aplauze. Dupli aplauzi za jednu učenicu. A to, drugim rečima, znači da dan i nije baš tako kratak, kad se u njemu može imati vremena i za knjigu, i za sport, i za pripreme za vannastavna i vanškolska takmičenja. Zbog svih tih uspeha, posebno kao đaka generecije, Mariju je, sa drugim učenicima generacije iz škola u kraljevačkoj opštini, početkom ove godine, primio predsednik Babić. Najbolji đaci dobili su po knjigu, a devojčice i po ružu. Nije bilo reči o stipendijama, o materijalnoj pomoći, mada nisu svi mladi genijalci, nažalost, u mogućnosti da plaćaju troškove sve skupljeg školovanja i studiranja. Ali, to je druga tema.

KAO ŠALA, A NIJE
Malerozni Dele

   (Ili: kako su Desimiru Simeunoviću, u Cvetkama, jedno za drugim, nestajali: petao i kokoška, pa ker i keruša, pa koza i jare, a zečevi pocrkali, i to uvek, kakve li slučajnosti, početkom sezone lova)

   Priča je sto posto istinita. Čovek je priču svojeručno napisao i svojeručno potpisao. Da ne bude ovo-ono. A taj čovek se zove Desimir Simeunović, poznat po nadimku Dele. Čaršijan je, ali je rođen u Cvetkama, gde ima kućicu, na imanju svojih roditelja, pored potoka, na lepom, ali prilično usamljenom mestu.
Malo stariji se sećaju da je Dele bivši bokserki početnik, pa bokserski radnik, pa dugo godina rukovodilac u ,,Kablaru” i, sada, penzioner privržen društvu i rodnom selu. E, taj Dele, lično je napisao, potpisao, i dao meni da, kako je naglasio, to malo doteram i objavim. Da se obnaroduje, kaže, pa neka priču svhati kako ko hoće. Može kao šalu, a može, bogami, i kao zbilju. Zato se i daje narodu na uvid.

NESTANAK STRAŠNOG PETLA
Dele je, pre nekoliko godina, otišao u mirovinu. Tada je od šurnjaje, na poklon, dobio petla, kokošku i piliće. Komšija Boro, iz Cvetaka, kaže da je to bio strašan petao, strašniji i od petla Đorđa Balaševića, ali nije skakao ni na ćurke ni na patke. Kad kobac počne da nadleće, petao ne beži dok ne skrasi kokošku i piliće. Bio je strašni petao, pravi zaštitnik. Ali, dođe dan puštanja lova i - nestade strašni petao. Nestade i kokoška.

ZEČEVE ZADESIO INFARKT
Sledeće godine, Dele je počeo da gaji zečeve. Napravio je lep kavez, sve po propisu, od jake čelične mreže. Zečevi su odlično napredovali sve dok, opet, nije došao dan otvaranja lova. A onda, kao da ih je zadesio najjači infarkt, svi su naprasno pocrkali. Dele je pomislio da je maler u pitanju i da je naišla neka teška epidemija. Požalio se komšijama, a oni su, u vezi sa tim nemilim slučajem, dali drugu dijagnozu. Rekli su mu, iz iskustva, da su zečevi pocrkali od straha, od lovačkih pasa, koji su tuda jurili za lovinom.

OD KERUŠE NI TRAGA NI GLASA
Naredne godine, Dele je nabavio kučku Lujku i kera Videnka. Bio je to par kakav se samo poželeti može. Lujka je bila kao soko: em pametna, em je hvalata zmije, žabe, miševe i krtice. Lujka je imala samo jednu manu, volela je da pije pivo, ali je zato okucila tri lepa šteneta. Opet naiđe otvaranje lova, i od Lujke i Videnka ni traga ni glasa. Od tri šteneta, preživelo je samo jedno.

NEMA NI KOZE NI JARETA
Prošle godine, Dele je kupio kozu sa jaretom, da bi se na taj način zabavljao sa svojim unukom Jakovom. Milina je bila gledati tu zabavu, i brigu o kozi, naročito o jaretu. Ali, ne lezi vraže, opet se otvorila lovna sezona. Sutradan, nema ni koze ni jareta. Kao utehu, Deletu su neki lovci rekli da su ih pojeli divlji psi, kao i Lujku i Videnka.
- Jedino mi nije jasno da li ti divlji psi napadaju samo kad počinje sezona lova!? - glasno se pita Dele.
Dele će odgovor na tu dilemu morati da potraži od stručnjaka. Što se mene tiče, toliko.

JAMARSTVO KAO REDAK HOBI - piše Marko Slavković
Gde Astora ima, tu lisica nema

   • Nenad Ljubisavljević, mladić iz Čibukovca, već nekoliko godina odgaja terijere, koji tamane štetočine, naročito lisice i jazavce, poznate po tome što se danju kriju po jamama i jazbinama, a noću haraju po torovima i stajama mnogih domaćinstava. Samo u jednom danu, prošle nedelje, Nenadov desetomesečni pas Astor udavio je, i iz jame izvukao, dva mladunca lisice

   Baš je zanimljivo čuti da je jedan dvadesettrogodišnji mladić već pet godina zaljubljen u neobičan i vrlo redak hobi, ili sport, kako se već može definisati. Reč je o Nenadu Ljubisavljeviću, iz Čibukovca. Ovaj tihi i staloženi vlasnik psa terijera, punih pet godina bavi se jamarstvom, disciplinom koja se u lovu koristi za uništavanje štetočina, pre svih lisice i jazavca, poznatih po tome što se danju kriju po rupama, jamama i jazbinama, a noću napadaju torove i staje u domaćinstvima. Nenad je, kao mnogo štošta što se u životu počinje slučajno, svoj koristan hobi, ili sport, počeo sa društvom koje je volelo i uzgajalo terijere. Zadivio ih je živahan, samostalan, hrabar i vlasniku privržen i poslušan nemački lovni terijer. Nenad se od terijera ne odvaja. Sadašnji, po imenu Astor, ima tek deset meseci, i treći mu je iz ove pasmine. Prošle nedelje, na primer, u jednoj jami, pored Ibra u konarevskom polju, ovaj mladi trijer vodio je tešku bitku sa mladuncima lisice. Za pola minuta uspeo je da pobedi dva mladunca, da ih udavi i izvuče iz rupe. Nenad pretpostavlja da ih je bilo više, ali nije hteo da za kratko vreme preoptereti mladog ljubimca. Ima vremena za konačan obračun ne samo sa mladima, već i sa majkom lisicom.
- Mada je Astor vrlo mlad terijer, ne postoji tako snažna lisica od koje bi se on uplašio, ili koju ne bi savladao. Grčevita je to borba, ali su lisica, jazavac, ili bilo koja druga štetočina koji živi u jazbinama i jamama, uvek žrtva. Do sada su moji terijeri, a imao sam ih tri, pronašli i u jamama udavili desetak lisica. I sve to za petnaestak sekundi borbe, što se kaže, jedan na jedan - sa zadovoljstvom priča Nenad.
Nenada, i njegovo društvo, u pomoć sa terijerima često zovu meštani iz sela u kojima lisice i jazavci prave štetu. Tim povodom bili su u Samailima, Musinoj Reci, Bapskom Polju, Mrsaću... I gde se god terijer pojavi, recimo Astor, tu lisica više nema. Zakon je to.
Nenad svog Astora hrani i neguje u specijalnom boksu. A kad, uskoro, od udruženja lovaca dobije predviđenu nagradu za (rep) lisičića, Astor će biti posebno nagrađen: specijalnom hranom, posebnim kupanjem i - češljanjem. Jer, Astor je, istovremeno, kućni pas, koristan i kao čuvar, odan svom gospodaru, a neprijatan prema nepoznatima.
Zna pas da bude zahvalan i da zapazi makar i za nijansu veću pažnju.

OD PONEDELJKA
Nove lične karte

   Od ponedeljka, 21. aprila, Policijska uprava Kraljevo počela je da prima zahteve za izdavanje novih ličnih karata.
Prilikom podnošenja zahteva obavezno je lično prisustvo stranke, koja treba da ponese staru ličnu kartu, izvod iz matične knjige roćenih (ne stariji od šest meseci), uverenje o državljanstvu (ne starije od šest meseci) i fotografiju dimenzija 50 dž 50 milimetara.
Cena izdavanja lične karte iznosi 1.139,32 dinara, od čega je taksa Narodne banke Srbije 913,32 dinara i taksa Policijske uprave Kraljevo 226 dinara na ime troškova izrade lične karte.

BICIKLIZAM
Školarci kroz Srbiju

   Od 28. do 30. aprila ove godine, na području opštine Kraljevo biće održana 20. omladinska biciklistička trka pod nazivom ,,Školarci kroz Srbiju 2008".
Za vreme održavanja trke biće obustavljen saobraćaj na putnim pravcima:
- 28. aprila, od 13.00 do 16.00 časova, u ulicama Karađorđevoj, Čika Ljubinoj, Četvrti kraljevački bataljon, preko ibarskog mosta i putni pravac Kraljevo - Mataruška Banja i Mataruška Banja - Šumarska škola preko Konareva;
- 29. aprila, od 10.00 do 14.00 časova, putni pravac Kraljevo - Čačak od Šumarske škole u Kraljevu do Mrčajevaca kod Čačka
- 30. aprila, od 9.30 do 11.30 časova, Kraljevo - Vrnjačka Banja preko ibarskog mosta.
Molimo građane da za saobraćaj koriste druge putne pravce.

PISMA ČITALACA
Nadležni, gde ste?

   U centru grada, u Ulici cara Lazara br. 51, nalazi se skromna, pristojnog izgleda montažna zgrada u kojoj su smešteni: Društvo srpsko-francuskog prijateljstva ,,Sveta Jelena Anžujska”, Društvo za negovanje istorijskih, kulturnih i običajnih tradicija ,,Jovo Kursula”, Društvo guslara ,,Žiča”, a u dvorištu Udruženje likovnih umetnika ,,Vladislav Maržik”. Odmah do njih, na uglu sa Hajduk Veljkovom ulicom je zgrada u kojoj je smeštena Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljeva. Tu, na tako malom prostoru, odvija se toliko, za Kraljevo, značajnih aktivnosti. Zaista skroman, ali značajan kutak našeg grada.
Međutim, ispred montažne zgrade je davno podignuta lepa betonska ograda sa kovanim gvožđem, koja bi i danas mogla biti ukras tog kutka. Ali, vreme i nebriga su učinili svoje. Najveći stub ograde, viši od dva metra, uz koji je nekada postojala kapija, preteći se nagnuo prema trotoaru i povukao i ostatak ograde. Betonski deo ograde je ispucao, a i otpadaju delovi. Stub i ograda predstavljaju opasnost za prolaznike. Da li se zna kome pripada ograda, u čijoj je nadležnosti njeno održavanje i ko je nadležan da spreči ugrožavanje bezbednosti građana?
Ili, možda treba prihvatiti mišljenje jednog prolaznika, koji za vreme snimanja ograde, jednostavno reče: ,,Znaš li, prijatelju, koja je sila potrebna da se sruši taj stub?” Da, možda je u pravu. Ali, zar se ta reč sila, koja se odavno ustalila u međunarodnim odnosima, a kod nas u narodu prisutna u obliku raznoraznih nasilja počev od porodice pa do školskih dvorišta, bar na ovakvim primerima ne može izbeći? Postoje reči pamet, pažnja, zakon, pa možda njihovo značenje upotrebiti na vreme. Jer, lako je u slučaju nesreće mobilnim telefonom okrenuti brojeve 94 i 92, ali šta da rade eventualno povređeni građani, da ne pominjem najgore? Vredi li im tada upućivati lepe reči? Šta im znače posete i želje za brzo ozdravljenje?
Zato, ,,nadležni” i ,,nenadležni”, dogovorite se čija je obaveza sprečavanje ugrožavanja građana, pa makar privremeno stajala samo tabla sa upozorenjem na opasnost.
Radislav Kerečki

Dom kulture u Vitanovcu

   Ovo pitanje nije samo bolno, nego i najbolnije otkako postoji Mesna zajednica Vitanovac.
Samo useljenje izbeglica sa Kosova 1999. godine bilo je van svake pameti i logike, jer je selo time izgubilo svoje mesto okupljanja građana na duži period, a omladina prepuštena kafanama i kafanskoj zabavi, koje omladini nikada ništa dobro nije donelo.
Takvim neodgovornim postupkom tadašnje rukovodstvo MZ građane je dovelo pred svršen čin, jer takav neodgovoran potez više nije mogao da se ispravi sve do konačnog iseljenja izbeglica, a ono će se protezati u nedogled.
Da bi situacija bila još mnogo gora i apsurdnija, Dom kulture bio je preveden na ZZ ,,Morava”, a ona, odlaskom u stečaj, povukla za sobom i Dom kulture, koji je u stečajnom postupku prodat trećem licu kao najpovoljnijem ponuđaču. Ovaj apsurd i nelogičan događaj koji je van zdrave logike konačno je sve građane Vitanovca doveo pred svršen čin, pogotovu ako se zna pod kakvim su ga okolnostima građani Vitanovca pravili - prisilnim radom, takozvanim kulukom, otimanjem cigle i materijala od građana bez prava naknade i presijama i torturom u komunističko vreme.
I šta sad? Zgrada je sa zemljištem prodata i prevedena na novog vlasnika po slovu postojećeg zakona, umesto da je Skupština opštine, kao stvarni titular (vlasnik) te imovine, zgradu Doma kulture izdvojila (izlučila) od prodaje i prenela je na stvarnog vlasnika - Mesnu zajednicu koja ju je i pravila. Da je bar obavestila MZ o tome da preuzme potrebne mere, ali čak ne ni to. Tako smo, opet, i ovoga puta prepušteni sami sebi.
Novo rukovodstvo MZ je po ovom pitanju energično intervenisalo kod merodavnih organa SO i na tome se neće zaustaviti, već će zahtevati pokretanje skupštinske rasprave o tome i zahtevati da se za ove namerne radnje pronađe stvarni krivac i privede pravdi.
MZ Vitanovac

Kontejner market

   Svedoci smo novog trenda u našim gradovima: najezde na kontejnere. U njima se može naći svašta, oni u kojima ima hleba su najposećeniji, kao u minimarketu. Možda bi gradska uprava trebalo da razmisli o montaži većih ,,specijalizovanih”, gde bi se ujedno moglo i prodavati, umesto što se odlazi na buvljake i tamo prodaje; gde su ogromne gužve i jagma uglavnom intelektualaca, kojih je tamo najviše. Kojima je, osim svoje časnosti i učenosti, ostao samo buvljak, i ,,zadovoljstvo” ili gorčina i deo odgovornosti za sve ovo!
Fijakeri su našli svoje utočište u muzejima da svedoče o nekadašnjem životu u Srbiji, kroz pesme i ljubav. A sada su ih zamenili ,,neki novi kočijaši”, koji voze od kontejnera do kontejnera, pa na buvljak. Prijatna lupa konjskih kopita na našim ulicama se sve češće čuje, jer podseća na davno prošla vremena, kada se u Srbiji živelo lepo, a fijakeri su vozili zaljubljene parove.
Zaljubljenih parova je sve manje. A nemaština i ,,bela kuga” ostavljaju pustoš po srpskim gradovima i selima, što se u medijima stalno pominje.
Serija ,,Selo gori, a baba se češlja”, sve je popularnija. Samo ne znam da li je srpski moćnici gledaju? Strah me je, da ono malo baba u srpskim gradovima i selima neće moći da ugase požar u Srbiji, dok se moćnici češljaju i svađaju!!!
Dušan Bigić

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

TAMO-AMO PO KRALJEVU - piše Ivan Rajović
Tračak Gutembergove galaksije u našem gradu

   • Već sam boravak u ovom prostoru, posle dugogodišnje apstinencije, za svakog pravog ljubitelja knjige izvanredan je doživljaj, ravan tripu mladih zavisnika svekolikih opijata. Ovakav užitak mogao je donedavno da se priušti samo na beogradskom sajmu, jedanput godišnje, ili u knjižarama gradova, a bogami i većih varošica, u komšiluku

   Da li pod žestokim pritiskom svekolike kraljevačke kulturne javnosti željne ukoričene pisane reči, da li posle peticije fanatičnih zaljubljenika u knjigu, kojima bez prodavnice ovog artikla život gubi svaki smisao, ili tek sticajem srećnih okolnosti, u Kraljevu je nedavno osvanula knjižara. I mada se gospodin Gutemberg, idejni torac projekta zvanog ,,knjiga" sigurno prevrće u grobu, početak Trećeg milenijuma u Kraljevu je počeo sjajno, kao da ulazimo u srednji vek. Nažalost, i to je blagodet koja se mora pozdraviti, na sva zvona. Pored sijaset butika azijatskih krpica i patika, dobili smo, napokon, i kuću dobre i lepe knjige. U blistavom, čistom, akustičnom i sa svih strana dnevnim svetlom osvetljenom ovalnom prostoru na spratu u Ulici cara Lazara, bez garde, smešteno je na stotine, pa i hiljade najrazličitijih knjiga koje prosto mame svojim šljaštećim koricama, ali i naslovima ispod imena pisaca, što sve skupa prosto dovodi do ushićenja prave kraljevačke bibliofile, pa ma koliko ih bilo. Možda je bitno naglasiti da se pored mnogih izdanja i edicija svojom lepotom ističe i ovdašnja Povelja, koja je postala jedan od najznačajnijig srpskih pratilaca savremene srpske poezije.
Već sam boravak u ovom prostoru, posle dugogodišnje apstinencije, za svakog pravog ljubitelja knjige izvanredan je doživljaj, ravan tripu mladih zavisnika svekolikih opijata. Ovakav užitak mogao je donedavno da se priušti samo na beogradskom sajmu, jedanput godišnje, ili u knjižarama gradova, a bogami i većih varošica, u komšiluku. Sve to, to carstvo najboljih čovekovih drugova, pored pasa, oplemenjuje posetioca uvodeći ga u svet koji, ma koliko imaginaran bio, tek u ovakvim vremenima ima čudesan smisao. Jer knjiga ne samo da je najbolji drug, ona je i učitelj, savetnik, a ne retko i tajanstveni recept za adekvatan pristup životu i za sticanju mudrosti koja nam je neophodna, a do koje sami nismo uspeli da dopremo sami.
I kako za ,,Ibarske novosti" kaže mlada, ustreptala i svom poslu potpuno predana prodavačica Violeta Korać, izdavačka kuća ,,Kuća dobre knjige" iz Novog Sada, pored izdavačke delatnosti, odlučila je da Kraljevčane obraduje otvaranjem knjižare u Kraljevu, jer nijedan grad ne može duhovno da se razvija bez poznavanja knjižarske delatnosti. Svesni tog nedostatka knjižara - ,,Kuća dobre knjige” predstavljaće kvalitetnu knjižaru sa raznovrsnom literaturom, u kojoj će svako pronaći nešto za sebe. ,,Nas, zaposlene u knjižari, koji su, kao i vi, zaljubljeni u čitanje, uvek možete da zamolite za savet i sugestiju”, kaže Violeta i nastavlja:
- Naša prva stanica je prodaja jeftinih knjiga mekih i tvrdih korica, koje će biti dostupne svima i koje ćete voleti da čitate. Očekuju vas naslovi strane i domaće literature, knjige za decu, stručna literatura (tehničke knjige), rečnici i beletristika.
Sledeća stanica na ovom zajedničkom putu jeste Sajam knjiga i predstavljanje našeg bogatog i vrednog asortimana.



POVODOM SVETSKOG DANA KNJIGE I AUTORSKIH PRAVA
Srpski pisac za novo vreme

   U skladu sa odlukom Uneska, svake godine se 23. aprila, na dan smrti Servantesa, Šekspira i Dela Vege, obeležava Svetski dan knjige i autorskih prava. Za razliku od drugih gradova i svetskih metropola, u kojima je ovaj dan gotovo spektakularno obeležen, u Kraljevu, sasvim logično, teško da je i pomenut, budući da lokalni kulturno-politički poslenici imaju mnogo preča posla od svečarenja povodom knjige. No, to je ipak prilika, i te kakva, da se povodom knjige i pisca, ali i njihovog značaja u ovakvom svetu, nešto prozbori. Pa da krenemo:
Ma kako situacija u kojoj se nalazimo, a gledano u svim oblastima života i svega onoga što tu pojavu, mislim život, kao takvu čini, bila gotovo potpuno iracionalna, ona sa stanovišta modernog mazohiste može delovati sasvim inspirativno. Gledano sa stanovišta književnog stvaralašva, ukoliko i takva kategorija ovde uopšte postoji u skladu sa nekim opšteprihvaćenim zakonitostima, ono što se nama događa jednostavno je neopisivo. I zato je izazov spoznavanja naše stvarnosti i njenog transponovanja u književni tekst čin koji se graniči sa mogućim. Odnosno, stvarnost, ako i ona postoji kao kategorija bilo čega, do te mere je nadmašila sve oblike stvaralačke imaginacije da su i snovi postali samo njene blede i blage kopije i prijatna relaksacija posle košmarne svakodnevice. Ono što je u našem slučaju jedinstveno i izazovno jeste baš to što svaki pokušaj opisa postavlja pred pisca nepremostivu prepreku da će njegovo delo, ma koliko bilo autentično, originalno, čak faktografsko, ostati potpuno neshvaćeno, što zbog gađenja aktera na ono u čemu su voljno ili nevoljno učestvovali, to i zbog nemogućnosti ostatka čitalačke publike da pojmi kako je nešto takvo uopšte moguće. Zbog svega toga naum da se pisac suoči sa stvarnošću, da ostavi pečat vremena čiji je savremenik, mora ostati neostvaren. Mnogi, verovatno, osećaju i izvesnu dozu krivice za dobar deo onoga što nam se događalo, pa bi najradije da sve bude zaboravljeno. Drugi, verovatno, smatraju da je to što osećaju više proizvod prenaglašene reakcije stvaralačkih čula, nego što je sve to baš tako moglo da se desi. Treći, opet verovatno, ništa i ne misle ostavljajući da sve ide svojim tokom gubeći se u zaboravu i podsvesti iz koje će kad-tad buknuti kao neka sasvim modifkovana manifestacija potisnutih emocija. Tako je prosečni srpski pisac, posle fanatičnog predavanja kosovskim mitovima i nebeskim uzdizanjima upao u vakuum stvaralačkog beznađa iz kojeg samo retki uspevaju da nađu kakvo-takvo, a uglavnom lažno ishodište. U takvoj situaciji na, uslovno rečeno, književnu scenu stupaju raznorazne poetese, metrese, kontese, stjuardese, kuvarice, kurve i slične spisateljske veličine, čije se životne ispovesti i stečene mudrosti u autentičnom svetu koji nas okružuje naručuju i štampaju, a i prodaju, u ogromnim tiražima. Tako je zemlja u kojoj je posle relativno duge, burne i herojske istorije prestalo da postoji sve osim jezika i bledog sećanja na tradiciju, umesto da bude velika inspiracija za masu različitih stvaralaca, postala sterilno stanište neinventivnosti, prostote i duhovne bede. Nema izazova, nema kreacije, nema motivacije, nema publike, niti bilo čega što bi umetnika nadahnulo da ostavi delo o vremenu u kojem je živeo. Ni Zapad, gde se sve više traže knjige o srpskim zločincima i haškim optuženicima, ne uliva mnogo nade da postoji šansa da uskoro nešto bude bolje.
Ipak, čak i da je tako, ne možemo se pomiriti sa saznanjem da je srpski pisac nešto što polako izumire, ali ne možemo ni živeti u iluziji da njegovo vreme tek dolazi. Jer, srpski pisac je kao i zemlja u kojoj je ponikao. Prosto rečeno, rastrzan sopstvenom psihologijom, mentalitetom, nasleđem i svim onim što ga čini onim što zapravo jeste. Dakle, sudbina pisca je vezana za sudbinu svoje zemlje i svog naroda. A srpski pisac, osim retkih izuzetaka, u poslednjim godinama je vrlo malo učinio za svoju zemlju i svoj narod. Možda bi baš zato trebalo progovoriti na nov način u novom vremenu, jer sa ovih prostora i te kako ima šta da se kaže, a ima i kome. Ili, prosto kazano, dugo smo njihali srpske kolevke i raspaljivali pogašena ognjišta, vreme je da u skladu sa oveštalom i otrcanom frazom lokomotivu sveopšteg napretka postavimo na šine i krenemo u novo vreme dok još ima nade da to nije poslednji voz na koji nećemo stići, a posle kojeg će ostati samo praznina ispunjena sočnim ispovestima raskalašnih sobarica, TV voditeljki sa po kojim guslarskim pripevom o najvećim junacima našeg naroda koji će, mislim junaci, završiti u bukagijama. Jer, rukopisi možda i ne gore, ali stvaralačka svest jednog naroda, kao što se pokazalo, lako može da utrne. A onda ostaje pitanje: Šta ostaje posle toga? Možda Srbija koja se saginjati neće, a što nije samo proizvod jednog degenerisanog diktatorskog uma za svoje perverzne potrebe, već kolektivno svesno ili nesvesno osećanje velikog broja pripadnika jednog naroda koje se pokazalo netačnim, ali koje još uvek tinja i pored bezbroj činjenica koje bi trebalo da ga okrenu ka suprotnom smeru.



NOVA KNJIGA NOVINARA MILANA PANTOVIĆA - piše Bojana Milosavljević
Nostalgična šetnja Kraljevom

   • Kraljevački novinar Milan Pantović, autor knjige ,,Kraljevački korzo", predstavio prošle sedmice ovu zbirku priča posvećenu rodnom gradu. Pantovićevi gosti u Kraljevačkom pozorištu bili novinar Voja Blagojević, kao recenzent knjige, novinar Alen Knežević, voditelj programa, i glumica Jelena Bartulović, koja je čitala odlomke iz ,,Korzoa". Izdavač je Zavičajno društvo Kraljevo, a tiraž od četiri stotine primeraka štampalo je preduzeće AND - Vranić

   Osim novinarske profesije, Milana Pantovića godinama okupira i rad kao jednog autentičnog hroničara događanja i sudbina ljudi u rodnom Kraljevu. Uspomene se nižu naizgled lako i prirodno, pa bi nova knjiga ,,Kraljevački korzo" bila sled prvoj, ,,Kraljevački medaljoni". I tu, srećom, nije kraj. Pedesetak priča podeljeno je u nekoliko poglavlja, a dodatnu vrednost knjizi koja će najvernije čitaoce naći među vremešnim Kraljevčanima daje i nekoliko fotografija, potpuno osobenih za ovaj grad. Na pitanje čime i kako se materijom bavi njegova nova knjiga, kolega Pantović (inače dugogodišnji novinar ovog lista) kaže:
- Kao i prethodna, bavi se uglavnom Kraljevom, njegovim sokacima, kaldrmom. Tu su moji doživljaji grada, ali i susreti sa ljudima, priče o sudbinama i karakterima. Sa mnogim zanimljivim Kraljevčanima sam drugovao, o drugima čuo od oca. Uglavnom, ,,Korzo" je prava šetnja kroz grad. Te priče sežu od vremena Prvog svetskog rata pa do pedesetih godina prošlog veka. Materijal nije bio problem za nekoga ko je u Kraljevu rođen. U vreme moga detinjstva i rane mladosti ono je bilo relativno mali grad, skoro da smo se svi poznavali, i ta moja sećanja su se samo taložila.
Milan Pantović je ovaj serijal priča o Kraljevu započeo onih burnih devedesetih godina sada već prošlog veka, kada je sticajem okolnosti živeo van rodnog grada, koji istinski voli. Naravno, iz njegovog marljivog pera novinara i publiciste, pa i istoričara grada, izašlo je oko 350 priča, manje-više sasvim spremnih. Od tog impozantnog broja do sada je objavljeno stotinu. Šta će se još nalaziti između korica budućih knjiga? Pantović kaže:
- Pa, i dalje će biti priča o gradu i njegovim žiteljima. Ima tu mnogo divnih ličnosti koje treba da se sačuvaju od zaborava. Među njima su oni koji su se odlikovali izuzetnom duhovitošću, nekolicina vrsnih Sloginih fudbalera, recimo, vlasnik jednog od prvih bioskopa u gradu. Osim toga, nameravam da objavim i knjigu o pedeset najznačajnih familija u Kraljevu.
Na molbu da uporedi nekadašnje i ovo Kraljevo, kolega Pantović, uz osmeh, kaže:
- To je malo teži zadatak za ljude mojih godina, jer je uvek ono što je prošlo nekako lepše. Ali, cela istina je da posle Drugog svetskog rata ništa nismo imali, a opet imali smo - sve: drugarstvo, ljubav, razumevanje, solidarnost. Delili smo doslovce sve, pa i parče hleba. Bar je moje društvo sa Pljakinog šanca, gde sam odrastao, bilo takvo.
Inače, osim autora, u književnom programu - predstavljanju knjige ,,Kraljevački korzo" učestvovale su Pantovićeve kolege: Voja Blagojević, kao recenzent, i Alen Knežević, kao voditelj promocije. Jelena Bartulović, poznata kraljevačka glumica, čitala je odlomke iz knjige.
,,Kraljevački korzo" može da se kupi po ceni od 400 dinara u Zavičajnom društvu Kraljevo, koje je i izdavač, dok se za štampu u tiražu od 400 primeraka pobrinuo AND - Vranić.



MUZIČKA ŠKOLA ,,STEVAN MOKRANJAC"
Berićetni mart i april

   I ovo proleće, koje je po tradiciji početak takmičarske sezone za učenike umetničkih škola (muzičkih) širom države, naše uzdanice iz ,,Stevana Mokranjca" nagovestile su nove medalje i plasmane. Na 12. međunarodnom takmičenju mladih pijanista u Šapcu, Mina Ćurćić (učenik drugog razreda osnovne muzičke škole, u klasi Biljane Mirjanić) osvojila je prvu nagradu sa gotovo maksimalnim brojem poena.
,,Peto međunarodno takmičenje kvalira, klavirskih dua i kamernih sastava Davorin Jenko" održano je sredinom istog meseca u Beogradu, a na njemu je Marko Pejanović, učenik prvog razreda (klasa prof. Vanje Zdravković), osvojio prvo mesto.
Uspešno je bilo i u Nišu, 21. marta, kada je održano 10. Međunarodno takmičenje mladih pijanista. Marko Pejanović proglašen je pobednikom kategorije. Mina Ćurčić u svojoj kategoriji osvojila je prvu nagradu. Bojana Peković (drugi razred - B kategorija, klasa prof. Tatjane Jakovljević) izborila se za drugu nagradu, a njena godinu starija drugarica Milica Gavrilović (kategorija C, klasa prof. Milana Ilića) nosilac je treće nagrade.
,,Zvezdane staze" ili Internacionalno takmičenje akordeonista (održano krajem marta u Kragujevcu) donelo je još jedan uspeh Muzičkoj školi u Kraljevu: Stefan Projović izborio je prvu nagradu, kao učenik četvrtog razreda, u klasi prof. Keti Mileske. Između 31. marta i 5. aprila u Beogradu je održano državno takmičenje muzičkih i baletskih škola, na kojem su mladi kraljevački talenti takođe imali zapažene uspehe. Marija Čolović, odsek violina, pretkategorija B (klasa prof. Jelene Ćurčić), osvajač je prve nagrade. Tijana Ćurčić (šesti razred, u klasi prof. Jelene Ćurčić), sa maksimalnih sto osvojenih poena, osim prve nagrade, ponela je i zvanje - laureat takmičenja. Istovremeno, kombinovani duo ,,Harvi" (Nemanja Mijatović, violina, i Nikola Peković, harmonika, u klasi prof. Aleksandra Jakovljevića) osvojio je prvu nagradu. Klavirski duo ,,Tarantela", koji čine Jelena Milikić i Nina Kosanić (druga kategorija; klasa prof. Tatjane Jakovljević), na takmičenju je dobio - treću nagradu.
Sva je prilika da će i sledeći ciklus takmičenja muzičkih talenata Srbije, koji po pravilu traje do juna odnosno do kraja školske godine, doneti još sijaset priznanja odabranim učenicima Muzičke škole u Kraljevu. Nastupi, vrednovanja i priznanja su, naime, decenijska tradicija ove vaspitno-obrazovne ustanove koja školuje mlade talente.



,,NAŠA DECA ŠIROM SRBIJE" U KRALJEVU - piše Bojana Milosavljević
I gosti i učesnici

   • Od četvrtka do subote (17 - 19. april) Kraljevo je bilo srdačan domaćin više desetina mališana koji su sa posebnim potrebama. Mali gosti bili su iz Beograda, Jagodine, Aleksandrovca. Organizatori ovih susreta su Udruženje građana ,,Naša deca" - Beograd, Kraljevačko pozorište i Kulturni centar ,,Ribnica", a pokrovitelj manifestacije bila je Skupština opštine Kraljevo

   Tri dana protekle sedmice od ranih popodnevnih do večernjih sati nekoliko desetina mladih (deca školskog uzrasta) prikazivali su svoju kreativnost u nekoliko oblasti stvaralaštva. Humanitarna akcija ,,Naša deca širom Srbije" inicirana je željom da se materijalno pomognu mališani sa hendikepom odnosno posebnim potrebama. Manifestacija je otvorena prošlog četvrtka u gradskom Pozorištu predstavom Baletskog studija ,,Art - Denis Kasatkin", a u nastavku se predstavilo Udruženje građana ,,Naša deca" iz Beograda. Učenici OŠ ,,Ivo Lola Ribar" iz Kraljeva prikazali su predstavu ,,Tvrdoglavo mače". Likovna izložba dece iz beogradskog Udruženja i Umetničke škole iz Kraljeva otvorena je u Kulturnom centru ,,Ribnica". Večernji koncert priredili su horovi Srednje muzičke škole i ,,Sveti arhiđakon Stefan".
   Narednog dana (petak) smotru je otvorilo Udruženje dece s telesnim hendikepom ,,Sveti Sava" iz grada-domaćina predstavom ,,Da li će damojed da zavoli sladoled". Gradsko pozorište iz Jagodine prikazalo je predstavu ,,Pepeljuga u zemlji čuda", a humanitarni koncert priredio je uveče KUD ,,Abrašević". Završnog dana manifestacije ,,Naša deca širom Srbije" viđene su ,,Olimpijske igre" - Društva za pomoć MNRO Aleksandrovac. Usledilo je zatvaranje likovne izložbe, a potom i festivala. Članovi Škole glume ,,Scena" Kraljevačkog pozorišta sve učesnike susreta pozdravili su predstavom ,,Svi na ples".
Pokrovitelj ove lepe manifestacije bila je Skupština opštine Kraljevo, a organizatori su bili: Udruženje građana ,,Naša deca" - Beograd, Kraljevačko pozorište i Kulturni centar ,,Ribnica". Vredo je pomena da je smotra pomognuta i mnogim organizacijama i pojedincima, ljudima dobre volje: Muzička škola ,,Stevan Mokranjac”, crkveni hor ,,Sv. arhiđakon Stefan", KUD ,,Abrašević", Umetnička škola, Književni klub ,,Kraljevo", Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovenčani", Baletski studio ,,Art - Denis Kasatkin" i restoran ,,Bata".



ODRŽANA IZBORNA SKUPŠTINA NEZAVISNOG UDRUŽENJA NOVINARA SRBIJE - piše Dragan Bajović
Bez razumevanja za probleme novinara u unutrašnjosti

   • Želeo sam da vas pozdravim u ime mojih Kraljevčana koji su ostali dole ali, kako stvari stoje, shvatio sam da je to suvišno budući da je iz dana u dan sve više njih ovde kod vas, u Beogradu, pred zgradom Vlade, pa se može očekivati da uskoro i osamdeset novinarskih porodica sa lanč paketima u kesama Crvenog krsta dođe i pred naše Udruženje, pred zgradu Vlade ili Skupštinu, a za njima, kasnije, da krenu i ostali u novoj seobi Srbalja

   Prošle subote je u Medija centru u Beogradu održana Izborna skupština Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), na kojoj su izabrani novi predsednik i novi organi Udruženja. Za predsednika je ponovo izabrana Nadežda Gaće, koja se već dve godine nalazi na ovom mestu, a u Izvršni odbor, Nadzorni odbor, Sud časti i Komisiju za prijem, i pored trojice kandidata iz Kraljeva, nije izabran niko. Za članove Izvršnog odbora NUNS iz Kraljeva jednoglasno su bili predloženi novinari ,,Ibarskih novosti” Dragan Bajović i Ivan Rajović, a za Komisuju za prijem Ranko Garović iz Hend radija.
Obraćajući se prisutnima i kritikujući ovakav odnos Udruženja prema novinarima iz unutrašnjosti Ivan Rajović je, pored ostalog, rekao kako je očigledno da i za NUNS, kao i u drugim oblastima života u tranzicionoj Srbiji, postoji samo Beograd i ništa više.
- Želeo sam da vas pozdravim u ime mojih Kraljevčana koji su ostali dole, ali, kako stvari stoje, shvatio sam da je to suvišno budući da je iz dana u dan sve više njih ovde kod vas, u Beogradu, pred zgradom Vlade, pa se može očekivati da uskoro i osamdeset novinarskih porodica sa lanč paketima u kesama Crvenog krsta dođe i pred naše Udruženje, pred zgradu Vlade ili Skupštinu. Za njima, kasnije, možda krenu i ostali jer se, kako izgleda, u Srbiji život odvija jedino u Beogradu. No, bez obzira na zasluge koje NUNS, ili pojedini njegovi članovi, sebi pripisuju, čak i u borbi protiv Miloševićevog režima, moram da podsetim kako je prilikom osnivanja NUNS najznačajniji doprinos dala baš delegacija Kraljevčana, i to u trenutku kada su takve aktivnosti na rušenju režimskih novinara i udruženja bile opasne po život, a naročito po radno mesto. Kraljevčanima je tada bilo, kao što je poznato, zaprećeno da će biti izbačeni sa posla kada dođu kući, a oni koji su im tada pretili i dan-danas su na rukovodećim mestima u najelitnijim državnim medijima. Osim toga, i svi oni koji su u to vreme bili zaposleni u takozvanim ratnohuškačkim medijima i danas su na radnim mestima i neuporedivo bolje se kotiraju u socijalnom i svakom drugom smislu od onih koji su od tada pa sve do sada ostali opozicionari. To je valjda ta lustracija na srpski način.
Osvrćući se na pridavanje značaja prestoničkoj novinarskoj borbi protiv bivšeg režima Rajović je, kako je naglasio, podsetio prisutne da je zapravo protest protiv izborne krađe započeo u Kraljevu, pa u Nišu, a tek onda se nastavio u Beogradu.
- I mada se danas, ne znam zbog čega, ovde favorizuju Čačanske i Vranjske novine, zaboravlja se da su još u to vreme u Kraljevu izlazile opozicione Kraljevačke novine, koje su imale istorijski značaj i kojima je suđeno, a da je potom u više navrata suđeno ,,Ibarskim novostima” i novinarima koji su objektivno pisali o perjanicama Miloševićevog režima, ali da to nije imalo nikakvog odjeka u prestonici. Olako se zaboravilo da su ,,Ibarske” sa sva tri svoja medija u to vreme, a i kasnije, bile najčuvenija medijska kuća u ostatku Srbije, zbog čega je i Kraljevo sve vreme važilo za pravo uporište borbe za demokratiju. Nažalost, a možda baš zbog toga, sve se to izvrglo u svoju suprotnost, pa oni koji u svojoj borbi nisu naišli na podršku i razumevanje onih za čije su se pozicije, kako se pokazalo, borili svesno okreću leđa demokratiji koja nije po merilima koja su bila očekivana. Naprotiv, sve ukazauje na to da je ovaj grad sa sve ljudima koji u njemu žive, svesno ili nesvesno kažnjen da vegetira na marginama interesovanja odgovornih, što se ponajbolje da videti na primeru ,,Magnohroma”, ali i zaposlenih u ,,Ibarskim novostima”.
- Ne sme se zaboraviti - rekao je Rajović - da je Kraljevo nekad bilo jedan od najlepših gradova u Srbiji, ekonomski napredno, uređeno i u medijskom smislu daleko ispred ostalih gradova, mimo Beograda. Danas je to poslednja rupa na planeti u informativnom i svakom drugom smislu, grad potpuno posustale privrede, grad sa desetinama hiljada izbeglih i raseljenih, kojima je otvorio svoje kapije kada su ih drugi zatvarali. U skladu sa tim i Vlada, ali i svi drugi beogradski pripadnici takozvane elite trebalo bi da ovaj grad imaju u vidu kao prioritet. Međutim, očigledno je da su i od Kraljeva kao i od drugih gradova u provinciji svi digli ruke prepuštajući ih svojoj sudbini koja, kako je sada već izvesno, nije nimalo sjajna.

KOORDINATOR MIMO VOLJE ČLANSTVA
- U kraljevačkom slučaju napravljen je još jedan presedan. Bez konsultacija, pa čak i pored pretnji članova NUNS da će kolektivno napustiti organizaciju, za koordinatora je postavljen čovek koji, po mišljenju svih, ne zaslužuje da bude na tom mestu, a ni po Statutu neko ko je vlasnik medija ne može biti biran i postavljan u organe Uduženja. I pored upozorenja članstva iz Kraljeva, to pravilo je prekršeno, što nikome ko je u tome učestvovao ne može da služi na čast, bez obzira šta iza toga stoji, a ne može da stoji ništa dobro.
Osim toga, Rajović je podsetio da se protiv ,,Ibarskih novosti” pred kraljevačkim sudovima već godinama vodi proces zbog klevete, da su ,,Ibarske” već više puta kažnjavane po istom osnovu, a da NUNS u skladu sa svojim ingerencijama nije adekvatno reagovao i zaštitio ovu medijsku kuću i novinarsku profesiju.
- Ni privatizacija ove kuće, kao uostalom i drugih širom Srbije, bar kako za sada stvari stoje, nije obavljena najsrećnije, o čemu govori i činjenica da zaposlenima već drugi mesec plate kasne, pa je nezadovoljstvo među zaposlenima sve izraženije, a preduzimaju se i mere da se, u skladu sa Zakonom, ovi problemi prevaziđu, pri čemu bi, opet, i NUNS trebalo da pomogne - rekao je Ivan Rajović i naglasio da je privatizacija medija zaustavljena i da su oni koji su požurili da se privatizuju, iz nekih samo pojedincima znanih razloga, uglavnom ,,platili” tu žurbu jer se čitav proces, očigledno, pokazao kao projekat koji je imao za svrhu gašenje lokalnih medija. Zbog svega toga, a i zbog mnogih drugih nelogičnosti i promašaja u odnosu prema lokalnim medijima sa gotovo svih nivoa, od lokalnih do republičkih, neophodno je da se, kada je novinarska profesija u pitanju, prevashodno posveti pažnja sređivanju prilika u unutrašnjosti, gde je ova profesija maksimalno degradirana, a novinari se i bukvalno bore za golu egzistenciju i prepušteni su sami sebi, rekao je Rajović na Skupštini Nezavisnog udruženja Srbije u beogradskom Medija centru.

CENTRALNA SRBIJA 122 GODINE IZA BEOGRADA
I mada se o tome do sada više govorkalo, valjda da se ne bi zamerili ,,onima gore” i onima koji nameravaju da što pre odu iz provincije, ovih dana su obelodanjeni podaci koji jasno ukazuju na to do koje je mere Beograd postao sam sebi dovoljan, do te mere da ga unutrašnjost Srbije više uopšte i ne zanima. Dakle, u Beogradu se ostvaruje trećina nacionalnog dohotka, a 44 od 100 najboljih preduzeća registrovano je u glavnom gradu. Osim toga, na osnovu podataka Zavioda za statistiku lako se da zaključiti da svaki četvrti državljanin Srbije živi u Beogradu, a svaki treći zaposleni radi u prestonici. Samo poslednjih godina u Beogradu je zaposleno 50.000 novih radnika. Ne bi trebalo naglašavati da su plate zaposlenih u Beogradu daleko veće od onih u provinciji, za nekih prosečnih 1.600 dinara, a samim tim i standard žitelja prestonice je daleko iznad srpskog proseka. O tome da je Beograd država u državi govori i to da je republički budžet samo deset puta veći od beogradskog, zbog čega bi, kako procenjuju ekonomisti, Beograd ove godine mogao da dostigne zlatni standard iz 1989. godine, a Centralna Srbija to isto može očekivati tek za 122 godine.
Da li je potrebno naglašavati da je Beograd to što jeste postao i zahvaljujući parama onih koji danas sa sendvičima pod miškom uzaludno lupaju na vrata Vlade? Red bi bio da se nešto od onih para koje su nam decenijama uzimali pod parolom ,,Kraljevo radi - Beograd se gradi” vrati, ili, u protivnom, da svi krenemo za Beograd pošto je očigledno da u zemlji Srbiji jedino tamo život ima nekakvog smisla.



BIBLIOTEKA ,,STEFAN PRVOVENČANI"
Nagrađeni učenici

   Na republičkom literarnom konkursu ,,Zagonetna priča", koji je, sedmi put, raspisala biblioteka ,,Stevan Sremac" iz Niša, u konkurenciji više od 400 radova, Andrea Ćirić, učenica IV razreda, osvojila je treće mesto. Nagrada joj je svečano uručena 10. aprila u Nišu.
Andrea je dugogodišnji član Književne radionice koja radi na Dečjem odeljenju kraljevačke Biblioteke.



TREĆI HUMANITARNI KONCERT ZA PORODICE NESTALIH SA KIM
Ko da mi treći put otme Kosovo

   Pod nazivom ,,Ko da mi po treći put otme Kosovo”, u organizaciji kraljevačke kancelarije Udruženja nestalih i kidnapovanih sa Kosmeta, u ponedeljak je u Hali sportova održan treći humanitarni koncert, na kome su učestvovali eminentni umetnici i izvođači narodne muzike. Tom prilikom, uručena je jednokratna novčana pomoć za 15 porodica čiji su očevi i supruzi kidnapovani na Kosmetu tokom NATO intervencije i o čijoj se sudbini ni do danas prava istina ne zna.
   Ovu humantarnu akciju koje Udruženje treći put organizuje pomogli su SO Kraljevo, SO Vrnjačka Banja, SO Kosovska Mitrovica, Koordinacioni centar za KiM, Medicinski centar Kosovska Mitrovica, štamparija ,,Leter”, ,,Rotor” iz Kraljeva, Komisija za nestala lica Vlade Srbije i JP TE ,,Kosovo” iz Obilića.
   U umetničkom programu učestvovali su Miroslav Ilić, Novica Negovanović, Raša Pavlović, Čeda Marković, Vesna Rivas i pevači sa Kosmeta Ranko Šemić, Tanja Šikman, Zoran Brkljač i Milica Milosavljević. Sve učesnike pratio je Veliki narodni orkestar RTV Kraljevo pod upravom Aleksandra Sofronijevića. Gost večeri bio je dvostruki prvak na harmonici u SFRJ Kraljevčanin Vlado Panović.