Osam lista sa 426 kandidata za odbornike
Vaskrsnuće socijalne pravde u Srbiji
Sporazum sa Evropskom unijom - preduslov za brži razvoj
Magnohrom - Gotov je!
Vladika Hrizostom blagosiljao četvrto gradsko obeležje
Taksijem na saobraćajca
Sve je to samo rock and roll
Dom ,,bezimenih'' monahinja
JAD VAŠEM - Čuvar sećanja na žrtve holokausta i genocida
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, odbojka, biciklizam, borilački sportovi

IZBORNA KOMISIJA OPŠTINE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Osam lista sa 426 kandidata za odbornike

   U zakonskom roku Izborna komisija opštine Kraljevo svojim rešenjima proglasila je osam izbornih lista koje će se naći na listiću za lokalne izbore u Kraljevu, 11. maja ove godine. Na listama je ukupno 426 odborničkih kandidata za 70 mandata koliko broji sadašnja opština i buduća Skupština grada Kraljevo.
   Na glasačkom listiću za lokalne izbore 11. maja u Kraljevu izborne liste, u okviru zbirne izborne liste, biće poređane po redosledu proglašenja:
1. ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" (70 kandidata za odbornike), 2. ,,Pokret za Kraljevo - dr Ljubiša Jovašević" (69), 3. ,,Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - Velimir Ilić" (70), 4. ,,Srpska radikalna stranka - Tomislav Nikolić" (70), 5. ,,Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma" (24), 6. ,,Socijalistička partija Srbije - Partija ujedinjenih penzionera" (61), 7. ,,Liberalno demokratska partija - Socijaldemokratska unija - Čedomir Jovanović" (38), 8. ,,Pokret Moja Srbija - Miljan Bošković" (24).

BROJ UPISANIH BIRAČA
Prema opštem biračkom spisku, koji je zaključen 25. aprila u ponoć i koji je proglasila RIK, za lokalne izbore u opštini Kraljevo na biračkom spisku nalazi se ukupno 104.018 birača.
U birački spisak za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji za područje opštine Kraljevo upisano je ukupno 111.469 birača, odnosno za 7.451 više od ,,lokalnog" biračkog spiska, jer su u ,,republički" upisani i birači raseljena i izbegla lica sa boravištem u opštini Kraljevo.
Istovremeno, Republička izborna komisija saopštila je da je na biračkom spisku za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, zaključenom 25. aprila, upisano 6.747.867 birača, a na području Kosova i Metohije 91.639 birača.

NOVA BIRAČKA MESTA
Izborna komisija opštine Kraljevo saopštila je i da su u skladu sa zakonskom procedurom određena i biračka mesta za predstojeće izbore 11. maja. Za lokalne izbore na teritoriji opštine Kraljevo određeno je 129 biračkih mesta. To je isti broj kao i na prethodnim lokalnim odborničkim i predsedničkim izborima.
Međutim, za vanredne parlamentarne izbore, koji se održavaju istog dana, pored tih 129, određena su i četiri nova biračka mesta u Kraljevu na kojima će glasati raseljena i izbegla lica i za parlamentarne i za lokalne izbore na Kosmetu, po opštinama u toj pokrajini. To su biračka mesta u: 1) Osnovnoj školi ,,Jovo Kursula" (1.932 upisana birača), 2) OŠ ,,Četvrti kraljevački bataljon" (2.191), 3) OŠ ,,Četvrti kraljevački bataljon" (2.166) i 4) OŠ ,,Svetozar Marković" (1.162).

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Maj

   I maj je u Srbiji nabijen istorijskim događajima i pričom o krupnim datumima. Nema maj dana koliko u maju Srbija ima istorijskih događaja! Od Prvog, četvrtog, osmog, devetog (Dan pobede nad fašizmom - Nemci, a ko bi drugi - proglasili za Dan Evrope), petnaestog... pa do Dana mladosti i dalje, do 1. juna. Ali, počnimo redom, od Prvog maja.
Prvi maj, uprkos lepom sećanju iz detinjstva i momaštva na prvomajske porodične izlete u Bogutovac, Matarušku i Vrnjačku Banju, na Goč... od ’95. ima drugačije značenje. Od tada, to je datum kada se dogodio Bljesak. I početak kulminacije kolektivne nesreće Srba. Događaj koji je definitivno iz moje agende isterao Dan rada kao sinonim za 1. maj.
Taj 1. maj ’95. zatekao me je u Beogradu. Umesto na uranak, zora me je, kao potvrđenog TV manijaka, dočekala sa daljincem u ruci. Iz ovdašnjeg, tada, TV mraka (bila dostupna svega tri prestona a državna kanala) tamo sam gledao Studio B, Politiku... I, na Studiju B naravno, već u prepodnevu vesti o pogromu Srba u Pakracu. Uključenja „live”, komentari stranačkih prvaka, naravno opozicionih, građana. A od podneva - TV panika! Neprestano „ide” kajron u kome otac Filaret kumi ovdašnje Srbe da pomognu one Srbe, apeluje za pomoć u garderobi, hrani, lekovima i kamionima. Od podneva otac Filaret moli Srbe (ovdašnje), koji imaju „C” kategoriju za pomoć. Nabavio kamione, nema vozače. Napolju avioni kruže nad Beogradom. Izlazim na terasu - mislim počelo je. Ono, umesto „migova” - sportske „rode”.
Zovem Kraljevo. Pitam „ljudi, šta se tamo radi, je l’ mobilizacija?”.
- Ma kakva mobilizacija, izgore nam prase! Aj’ zdravo! - Slušalica tras.
Na Studiju B već i prvi snimci kolona ljudi iz RSK. Uključenja sa lica mesta. Emocije do guše. Ponovo otac Filaret, pa opozicioni lideri, pa vojni analitičari, pa opet emocije sa terena. Kajron sa najnovijim vestima se neprestano vrti. Svet ne reaguje.
Vrtim kanale: TV Bg 1, Bg 2, Trojku - Srbija slavi Prvi maj. Podnevne vesti - prase se vrti u Smederevu, Maj slavi Požarevac, Uranak u Šumadiji. Trubači svuda, ringišpil ponegde.
Opet vrtim Kraljevo. „Dosadan si, udario si od sabajle po domaćoj”, kažu i spuštaju slušalicu. Ništa ne znaju.
Idem napolje. Na Adu. Lep dan, k’o i ovog Maja. Tamo ljudi roštiljaju, graja, pivo svuda, neki se kupaju, radost i vreva. „Roda” i dalje kruži. I onda, vidim, poče da izbacuje letke. Mislim: poziv da se Srbima u Pakracu pomogne. Hvatam nekoliko. Na njima, pink i plave boje, A5 formata, uz poznati logo stranke, JUL čestita građanima Praznik rada. Slažem desetak čestitki (od 5. oktobra flajeri) u džep, da ih odnesem u Kraljevo. Da im pokažem ne ko smo, nego šta jesmo...
Vraćam se u stan. Daljinac ne ispuštam iz ruke. Sada se i TV Politika smelije uključuje u tragediju Srba. Tamošnjih. I sramotu ovdašnju.
Uveče, centralni Dnevnik. Dopisništva iz vascele Srbije trube o trubačima i jaganjcima, te prasićima. Roštiljijada u Srbiji! Izjave zajapurenih slavljenika. I političara. Onih levijih, naravno. Tek uoči vremenske prognoze, onako uzgred, da ne remeti koncepciju i dan slavlja, kratka vest da je tamo u okolini Pakraca nekakav incident. Ništa značajno. Noć je pala nad Srbijom...
I ovaj maj počeo, po srpski, podelama. Oko i povodom izvesnog Rena, Solane, šengenki i nekakvog sporazuma sa EU... Još gušća noć zavila Srbiju.
draganvukicevic@hotmail.com

"OKRUGLI STO" CESIDA O FINANSIRANJU POLITIČKIH PARTIJA (2)
Bez nezavisne kontrole i dostupnosti javnosti

   Govoreći o finansiranju političkih partija, profsor Srećko Mihailović istakao je da istoimena studija CeSID-a, koja ima u nazivu i dodatak ,,Između teorije i prakse", iako joj to ne umanjuje značaj, nije obuhvatila širi vremenski, prostorni i tematski koncept problema. Naglasio je da nije reč o novoj pojavi i da problem finansiranja političkih partija postoji od njihovog nastanka, i da je jedan rimski imperator rekao da "Novac nema miris", a američki stručnjak Mark Hana pre sto godina da su dve stvari važne u politici: "Novac i ono drugo čega ne mogu da se setim". Mihailović je istakao da se o novcu u politici ne može govoriti bez sagledavanja korupcije, pravne regulative i saznanja da političke stranke, kao i druge institucije (NVO, prosveta, sudstvo, zdravstvo, crkva…), ne mogu da funkcionišu bez pravne regulative koja im stvara legalne izvore finansiranja. Posebno se ne mogu posmatrati izolovano od morala i svesti građana da ih ,,nateraju" da legalizuju i učine javno dostupnim svoje finansiranje, da ih kontrolišu i sankcionišu. Taj problem postoji i u zemljama razvijene demokratije, a u Srbiji je izraženiji i predstavlja izvor pada poverenja u partije i njihove lidere, dok "obične građane posebno do ludila dovodi način finansiranja političkih partija kada to rade preko kadrovske politike". Po stepenu tog nepoverenja, "Srbija je prvak sveta", tvrdi Mihailović, pogotovo što do sada ovde niko nije odgovarao zbog zloupotreba u finansiranju, osim delimično Bogoljuba Karića koji je, da bi izbegao da finansira druge, formirao sopstvenu stranku.
   Ivo Čolović, koordinator CeSID-ovog projekta, istakao je da urađena studija treba da bude vodič kroz praksu finansiranja političkih partija, od opštine do države. Prema njegovim rečima, Zakon o tom pitanju iz 2003. je bio izuzetno loš i pretrpeo ozbiljne kritike stručnjaka, kako deo koji se odnosi na finansiranje iz javnih prihoda (budžeta), još više iz privatnih izvora i donatora (domaćih, jer je iz međunarodnih zabranjeno). Posebno je loša primena Zakona u praksi, jer se on drastično krši, i to finansiranje nije dostupno javnosti, nema kontrole i sankcija, a kontrolu ne vrši ni opozicija, jer "vrana vrani oči ne vadi" i u odborima za finansije i izbornim komisijama, kao kontrolnim telima, članovi su partijski kadrovi!? Zbog toga CeSID u studiji daje više predloga za donošenje boljeg Zakona o finansiranju političkih partija. Pored ostalog, predlaže formiranje nezavisnog, javnog i stručnog kontrolnog tela za praćenje primene zakona (kao u BiH) koje bi moglo da izriče i sankcije, zatim da se novac iz budžeta za ovu namenu bolje raspoređuje, prvenstveno partijama koje na izborima pređu cenzus od dva odsto, kao i drugačiji i bolje kontrolisan način finansiranja iz privatnih izvora.
   Istraživanja su pokazala, istakao je Čolović, da jedna velika politička partija u Srbiji, kad se saberu svi troškovi, godišnje košta oko osam miliona evra i da je posebno opasno što se partije i pojedini funkcioneri bogate na razne načine, deleći ,,plen" po "feudima", kroz tendere i javne nabavke, davanjem državnih monopola u dobijanju poslova, kadrovanjem "zaslužnih" i "pranjem" biografija korumpiranih pojedinaca itd. Istakavši da se ovo finansiranje u svetu vrši na razne načine, od pune autonomije do drastične kontrole, i da ponegde postoji "partijski porez", CeSID se zalaže za neku vrstu "kombinovanog" metoda i donošenja takvog novog zakona, zaključio je Ivo Čolović. Zatim je vođena rasprava o predlozima iz CeSID-ove studije. Iako su blagovremeno pozvani, "okruglom stolu" CeSID-a nije pristustvovao nijedan predstavnik kraljevačkih političkih stranaka.

U KRALJEVU ODRŽANA PREDIZBORNA KONVENCIJA KOALICIJE ,,SPS-PUPS-JS"
Vaskrsnuće socijalne pravde u Srbiji

   • Na predizbornom skupu govorili čelnici tri partije: Ivica Dačić, dr Jovan Krkobabić i Dragan Marković Palma • Naglašeno da su Srbiji u ovom trenutku najpotrebniji socijalna pravda i jednakost i očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, što se može postići izborom odgovorne i sposobne Vlade • Predstavljeni kandidati za poslanike ove koalicije sa područja Raškog okruga

   ,,Srbija ima priliku da 11. maja vaskrsne ideju socijalne pravde koja je građanima u ovom trenutku najpotrebnija" - poručeno je sa predizborne konvencije koalicije ,,Socijalistička partija Srbije (SPS) - Partija ujedinjenih penzionera (PUPS) - Jedinstvena Srbija". Na skupu, koji je održan 28. aprila, na pravoslavni Uskrs, u prepunoj velikoj sali Doma društvenih organizacija, govorili su čelnici ove tri partije i predstavljeni kandidati koalicije za poslanike.
Istaknuto je i da ,,aktuelna vlast raskida u srpskoj privredi sve što je mogla, a mnogi bi da zemlju rasprodaju i teritorijalno". Za pojedine političare, kako je rečeno, ,,Kosovo i Metohija je samo prošlost, a za koaliciju SPS-PUPS-JS Kosmet je duša i srce Srbije i njena budućnost".
- Nismo mi spali sa vlasti 2000. godine što smo smetali svom narodu, nego što smo smetali Solani i drugima da proglase nezavisno Kosovo i Metohiju i sada su dočekali taj dan. Ne može se ići svom narodu na Kosovu i govoriti da će biti bezbedni, a da dođete u pratnji KFOR-a i odete u pratnji KFOR-a i ostavite narod da se sam muči dole na Kosovu - istakao je Ivica Dačić, predsednik SPS-a i nosilac ove izborne liste na vanrednim parlamentarnim izborima.
Naglašeno je i da na čelo države ,,treba da dođu ljudi koji znaju kako se odgovorno vlada i koji će otvoriti nova radna mesta umesto onih zatvorenih rasprodajom srpskih preduzeća".
- Ova buduća Vlada sa premijerom Milutinom Mrkonjićem nikada neće dozvoliti da vi dolazite njoj ,,na noge" u Beograd i da razgovarate sa savetnicima. Mi ćemo doći ovde, uvek kada je problem. I ne samo u Kraljevo, već gde god je problem u Srbiji, Vlada mora da tu da dođe ,,na noge", i premijer, i ministri, jer niste vi glasali za savetnike - rekao je Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije.
Na predizbornom skupu predstavljeno je i osam kandidata koalicije SPS-PUPS-JS za poslanike u Skupštini Srbije sa područja Raškog okruga.
- Neophodni su nam sposobni, pošteni, radni, kreativni, preduzimljivi, odgovorni, kristalno moralno čisti ljudi. Takvih ima i zbog toga 11. maja dajte glas takvim ljudima koji će izvesti zemlju iz krize - rekao je prof. dr Dragoslav Kočović, poslanički kandidat SPS-a.
I dr Jovan Krkobabić, predsednik Partije udruženih penzionera, ukazao je na težak socijalni i međunarodni položaj Srbije i njenih građana, posebno penzionera.
- Srbija je na kolenima, Srbija je ponižena, Srbija je obespravljena. Moramo joj vratiti dostojanstvo! - apelovao je dr Krkobabić.
Izborna lista koalicije SPS-PUPS-JS na izbornom listiću za republičke izbore 11. maja biće pod rednim brojem pet.

,,SAČUVATI NAROD I DRŽAVU"
Na predizbornoj tribini u Domu kulture u Stublu, predstavnici Socijalističke partije Srbije i njenih koalicionih partnera na lokalnim izborima (PUPS i PSS ,,Bogoljub Karić"), koji će na listiću za te izbore biti pod rednim brojem šest, istakli su da je osnovni ,,zadatak svih socijalistički orijentisanih snaga da sačuvaju narod i državu". Kako je naglašeno, u nestabilnoj državi, socijalno je nesiguran i narod, posebno radnici, seljaci, penzioneri, nezaposleni i mladi ljudi, kojima će ova koalicija pokušati da obezbedi dostojanstven i pristojan život. Akcenat će biti na tome da se obezbede besplatno školovanje i zapošljavanje mladih, a za 26.000 penzionera u opštini Kraljevo besplatno lečenje i veće penzije, pre svega socijalno najugroženijim, sa manje od 8.000 dinara mesečne penzije. Istaknuto je da je Srbija bogata zemlja, ali da finansijska sredstva treba bolje usmeriti, a radnike vratiti u fabrike i seljacima obezbediti sigurnu poljoprivrednu proizvodnju uz povoljne kredite. Meštanima Stubla je poručeno da glasaju baš za ovu izbornu listu koja je ,,lista znanja, iskustva i sposobnih kadrova koji mogu da uz veću decentralizaciju izvrše promene u lokalnoj sredini".
Na predizbornoj tribini u Ratini, uz prigodan kulturno-umetnički program, takođe su predstavljeni program i kandidati koalicije SPS i njenih koalicionih partnera za lokalne i republičke isbore (PUPS, JS, PSS). Na tribini je naglašeno da se ,,ne sme zaboraviti i da treba nastaviti ono što je u opštini Kraljevo, posebno u Ratini, građeno i razvijano u vreme SPS-a i da se krene u jednu sveobuhvatnu novu obnovu". Cilj je i da se ubrza privredni razvoj, ekologija, borba protiv korupcije, stvore uslovi za bolji položaj mladih, radnika i penzionera i da se zemlja i Kraljevo ,,izvuku iz ćorsokaka u koju ih je uvukla tzv. demokratska vlast". O decentralizaciji i potrebi da se bar deo od 184 miliona dinara, ,,ubranih" u Ratini, kroz investicije vrati u ovo selo, govorio je i Zoran Vukadinović koji je, u žaru uzavrelih predizbornih strasti, rečnikom neprimerenim ulici a ne predizbornom skupu, kritikovao svoje političke protivnike, pa čak i one koji nisu među živima.

SRPSKA RADIKALNA STRANKA
Vodosnabdevanje i razvoj seoskog turizma

   Kako je istaknuto na pres konferenciji Opštinskog odbora SRS Kraljevo, ,,bolna tačka grada Kraljeva", vodosnabdevanje, još uvek nije rešena, jer su 40 odsto cevovoda u ovom gradu azbestne cevi za koje je dokazano da su kancerogene. ,,Neizvesnost kakvu vodu pijemo i odsustvo bilo kakve mogućnosti da kontrolišemo ono što nam niz Ibar stigne sa Kosmeta, razlozi su da svaka lokalna vlast u Kraljevu ’zazvoni na uzbunu' i počne trajno da rešava ovaj problem". Međutim, ,,svedoci smo da nijedna dosadašnja lokalna vlast nije išla u tom pravcu i da nije učinjeno gotovo ništa da se problem vodosnabdevanja Kraljeva trajno reši, kao da ih je baš briga za zdravlje naše dece", naglašeno je na pres konferenciji.
Takođe je istaknuto da smo ,,svedoci i da aktuelne državne i lokalne vlasti nisu učinile ništa da se poveća kapacitet i intenzitet vode za piće, ali i školski, zdravstveni i drugi kapaciteti, iako je Kraljevo, maltene za jedan dan, 1999. godine dobilo 30.000 novih žitelja izbeglih sa Kosmeta".
Pored toga, Opštinskom odboru SRS Kraljevo oko 400 žitelja Konareva dostavilo je peticiju ,,sa zahtevom da im u DžDžI veku konačno budu izgrađeni vodovod i kanalizacija i bude sprečeno zagađivanje izvorišta i životnog prostora, jer aktuelne inspekcijske službe i dalje ne rade svoj posao.
- Pogledajte samo kako su napisali: ,,Zahtev Komunalnoj inspekciji za donošenje rešenja o uklanjanju divljih deponija". Pazite sad to, oni treba da napišu zahtev da se uklone ,,divlje deponije", umesto da inspekcija to radi po službenoj dužnosti. Pa zašto postoje opštinski organi, zašto se plaćaju ti ljudi? To znači da opštinska vlast u Kraljevu nikad funkcionisala nije - istakla je Vesna Nikolić-Vukajlović, predsednik OO SRS Kraljevo.
Na pres konferenciji je kritikovana i najnovija izjava Oli Rena ,,da Srbija mora da uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom, ako želi u Evropsku uniju", čime je, kako je rekao profesor Dimitrije Jovanović ,,EU ispostavila predračun svojim prijateljima u Srbiji za sve ono što je uradila za nju, odnosno da Srbija mora da prizna nezavisno Kosovo da bi ušla u EU".
Tokom ove sedmice predstavnici Srpske radikalne stranke posetili su Studenicu, gde su sa stanovnicima tog kraja razgovarali o njegovom razvoju, pre svega o razvoju verskog i, u okviru njega, seoskog turizma. Prema rečima Vesne Nikolić-Vukajlović, sva seoska domaćinstva u studeničkom kraju mogla bi da se bave seoskim turizmom, ali država i opština moraju više da im pomognu da stvore uslove za tako nešto. Meštani Studenice izrazili su puno poverenje u Srpsku radikalnu stranku da će im pomoći u rešavanju ovih i svih životnih problema.

MITING SRS U KRALJEVU 3. MAJA
Srpska radikalna stranka dr Vojislav Šešelj uputila je javni poziv svim građanima Kraljeva da prisustvuju velikom narodnom predizbornom mitingu u Kraljevu. Mitnig će biti održan u subotu, 3. maja, na Trgu srpskih ratnika sa početkom u 17 časova.

KOALICIJA DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE - NOVA SRBIJA
Veliki rezultati, započete i planirane investicije

   Na više predizbornih skupova koalicija ,,Demokrtaska stranka Srbije - Nova Srbija", koja će na oba glasačka listića 11. maja biti pod rednim brojem tri, istaknuto je da su stranke koje predvode dr Vojislav Koštunica i Velimir Ilić, za razliku od drugih koje samo obećavaju, ostvarile u praksi krupne rezultate i započele ili planirale brojne projekte za naredni period, kako u čitavoj Republici, tako i u opštini Kraljevo.
   U Konarevu, na predizbornom skupu u sali ,,Drvoplasta", kojem je prisustvovalo više stotina građana, dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, istakao je da je u kraljevačkoj opštini u poslednje nešto više od dve godine mnogo toga urađeno u svim oblastima, pre svega u razvoju komunalne infrastrukture. Zbog toga će, kako je rekao, ova opština u prvomajskom broju ,,NIN-a" biti predstavljena kao jedna od opština u kojoj se najviše radi i gradi u Srbiji. On je naglasio i da trenutno ,,svi putevi vode na Kosovo i Metohiju, a da sa Kosmeta postoje samo dva puta - svetolazarevski i brankovićevski" i da je uveren da će se građani Kraljeva i Srbije opredeliti za prvi i jedini pravi navedeni put kojim ide koalicija DSS-NS. Pozvao je i predstavnike MZ Konarevo i Progorelica na dogovor o daljim aktivnostima u razvoju te dve mesne zajednice.

MNOGO URAĐENO
Srđan Spasojević, kandidat NS za poslanika, istakao je da je ,,premijer Koštunica vrhunski vodio Srbiju u proteklom periodu, kao i ministar Ilić, i da su brinuli o svakom kraju Srbije, od Subotice do Vranja i Loznice do Negotina". Prema njegovim rečima, u opštini Kraljevo nikada više nije urađeno nego u poslednje dve godine. Asfaltirano je više od 200 kilometara puteva (na svim prilazima Kraljevu i udaljenim selima), izgrađen novi most na Ibru posle pola veka, poluobilaznica prema Ratini, elektrifikacija pruge Kraljevo-Čačak, renovirana železnička stanica u Mataruškoj Banji, urađen moderan pružni prelaz u Konarevu i još šest takvih na području opštine, ove godine planirano renoviranje železničke stanice u Kraljevu i kompletiranje obilaznice oko manastira Žiče i puno toga još. Naglasio je da nikad u istoriji nije bila bolja veza između Vlade i opštine Kraljevo kao u ovom periodu od kada je dr Babić predsednik opštine. Osuđujući potpisivanje sporazuma sa EU, Spasojević je naglasio da se ,,dr Koštunica trudi da ne obruka Srbiju i da koalicija DSS-NS hoće u Evropu, ali sa Kosovom kao srcem Srbije (koje ne sme biti presedan), i ne četvoronoške nego dostojanstveno, uz poštovanje svog suvereniteta".
Opštinski menadžer Zvonko Tufegdžić je pored ostalog istakao da je u opštini Kraljevo 2006. godine investirano 320 miliona, a od 2006. do 2008. godine čak četiri milijarde dinara. ,,Svi obećavaju, a mi smo jedini nešto i uradili, pokazali da to znamo i nema nijedne mesne zajednice u kojoj nešto nije izgrađeno", podvukao je Tufegdžić, dodavši da se trenutno radi 18 putnih pravaca, a da su u planu novi projekti finansirani iz budžeta opštine i Ministarstva za infrastrukturu za koje koaliciji DSS-NS 11. maja treba podrška da ih ostvari.
Dr Ljubiša Đoković, kandidat za poslanika DSS-a iz Konareva, istakao je da na predstojećim izborima ,,ova koalicija brani čast i ponos Srbije za razliku od tzv. ’evropejaca'". Opširno je govorio šta je urađeno i u MZ Konarevo i Progorelica, pored ostalog pomenuvši asfaltirane puteve, magistralni cevovod, električnu mrežu, javnu rasvetu, zdravstvenu ambulantu i apoteku (vrednost investicija u 2008. godini 21 milion dinara), kao i planirane investicije u izgradnji kanalizacije, proširenju izvorišta, gasifikaciji, proširenju industrijske zone, davanju zgrade ,,Mediapana” privrednicima za otvaranje novih pogona i radnih mesta, podršci FK Budućnost i Progorelica… Uslov za dalji napredak, prema njegovim rečima, jeste da koalicija DSS-NS 11. maja dobije podršku, kao što je već dva puta pobedila na izborima u MZ Konarevo.
Kandidat za odbornika iz MZ Konarevo Dragoljub Vujović obećao je da će, ako dobije poverenje, ,,svoj posao raditi najbolje što bude umeo u interesu građana".

,,NE MENJATI ŠTO JE DOBRO"
Na predizbornoj tribini koalicije ,,DSS - Nova Srbija", održanoj u Jarčujku, pored ostalog, rečeno je da je ,,put kojim ova koalicija vodi Srbiju nije put samoizolacije". Posebno je naglašeno da brojni putevi i mostovi na području opštine Kraljevo ne bi bili izgrađeni i asfaltirani, a investitori ne bi ulagali sredstva u ovu opštinu da predstavnici koalicije DSS-NS nisu bili na vlasti. Dr Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo, rekao je da se sada velika sredstva odvajaju za investicije u prigradskim naseljima i u svim oblastima razvoja i da je zbog toga ,,krucijalna stvar za ovaj deo Šumadije i oko Morave i Ibra da i dalje premijer Srbije ostane dr Vojislav Koštunica, a ministar za infrastrukturu Velimir Ilić". ,,Tokom ranijih šest godina MZ Jarčujak nije dobila ni dinar iz budžeta, a u poslednjih deset meseci, zahvaljujući ovom opštinskom rukovodstvu, izgrađeno je 350 metara asfalta u Gornjem Jarčujku, rešen je problem opasne raskrsnice, izdvojeno deset miliona dinara za asfaltiranje još tri puta, izgradnju kanalizacije i druge investicije, a da li ćemo ih realizovati, zavisi od 11. maja", poručio je na skupu Mićo Tošković, predsednik MZ Jarčujak.
Na predizbornom skupu su govorili i dr Ljubiša Đoković (DSS) i Srđan Spasojević (NS), koji je pored ostalog istakao da koalicija ima ,,sposobne kandidate na listi i da veruje da će 11. maja pobediti jer imaju čime da se ponose, a to je ono što su uradili". Izraženo je uverenje da će obe liste koalicije DSS-NS dobiti puno poverenje birača, jer ,,ono što je dobro ne treba menjati".

CENTRALNA PROMOCIJA U KRALJEVU - 2. MAJA
Koalicija DSS-NS organizovaće u Kraljevu 2. maja centralnu predizbornu promociju. Promocija, uz učešće lidera stranaka dr Vojislava Koštunice i mr Velimira Ilića, biće održana u Hali sportova sa početkom u 17 časova.

AKTIV MLADIH JEDINSTVENE SRBIJE
Stvaranje uslova za život kao u Jagodini

   Nedavno formirani Aktiv mladih OO JS u Kraljevu, predvođen predsednikom Daliborom Blagojevićem, organizovao je predizbornu akciju na gradskoj pijaci u Kraljevu koja je imala za cilj upoznavanje građana sa programom i ciljevima Jedinstvene Srbije.
   Na zatim održanoj pres konferenciji, predstavnici Aktiva mladih JS Kraljevo rekli su da ,,sve što je ostvareno u Jagodini može biti realizovano i u gradu Kraljevu". U tom smislu, članovi ove stranke zalagaće se ,,za izgradnju zatvorenog bazena, posao za nezaposlenog bračnog druga, letovanja i zimovanja svakog maturanta o trošku opštine, besplatan prevoz seoskih učenika i školski pribor za đake prvake, kao i za neku vrstu omladinskog doma gde bi se mladi okupljali i družili bez obzira na stranačku pripadnost". Od 1.600 članova JS, 30 odsto su, kako Statut stranke i predviđa, mladi ljudi i zato oni, kako je rečeno, prednjače u organizovanju predizbornih skupova sa kojih je osnovna poruka ,,Domaćinski u Jagodini, a da bude i kod nas, uslov je zaokruživanje petice". Blagojević je podvukao da Jedinstvena Srbije garantuje da će se sve što je obećano u Kraljevu i ostvariti posle 11. maja.

TRIBINA DEMOKRATSKE STRANKE U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Sporazum sa Evropskom unijom - preduslov za brži razvoj

   Na predizbornoj tribini Opštinskog odbora Demokratske stranke Kraljevo, prve od članica ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" (preostale dve su G 17 PLUS i SPO, prim. nov.), izraženo je zadovoljstvo upravo potpisanim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, uz ocenu da to pruža ogromnu šansu za brži ekonomski i društveni razvoj Srbije i Kraljeva. Kako je obrazloženo, potpisani sporazum će omogućiti pristup Srbije pretpristupnim fondovima EU, bescarinsku trgovinu sa tom asocijacijom 27 evropskih država, veći ulazak stanih investicija u Srbiju i njen napredak u svim oblastima koji znači bolji život za naše građane.
   To je naglasio Ivan Jovanović, kandidat DS-a za poslanika, istakavši da je odluku o potpisivanju Sporazuma sa EU donela jedinstveno Vlada Srbije i da u tom dokumentu jasno piše da će se za Kosovo i Metohiju poštovati Rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija i da su to dva odvojena procesa, pa mu ,,nije jasno zašto to neki negiraju". On je naveo da Srbija 55 odsto svojih proizvoda izvozi u EU, u 27 država koje su ogromno tržište sa oko 490 miliona stanovnika. Zbog toga, kako je istakao, ,,Sporazum sa EU znači nove investicije i posao za ljude i priliv stranog kapitala da bi se asfaltirali putevi, ali i otvarala nova preduzeća, razvijala poljoprivreda i ostale privredne grane u Srbiji. On je naglasio da je to prilika da opština Kraljevo višestruko uveća svoj budžet sa sadašnje dve milijarde dinara za izgradnju infrastrukture, gasifikaciju, ekonomski razvoj, ekologiju i društvene delatnosti. Ako koalicija ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" pobedi na lokalnim izborima, istakao je Jovanović, za razliku od rezultata aktuelne lokalne vlasti, ,,Kraljevo će dobiti mogućnost da ponovo bude centar ove regije i da se zaustavi premeštanje svih značajnih institucija (Telekom, Elektrosrbija, Komora) u Čačak, Kragujevac i ostale susedne veće gradove.
   I Milan Vuković, predsednik OO DS i kandidat za poslanika, ukazao je na značaj saradnje sa Evropskom unijom, da više ovde ne bude glavna TV-vest ,,Proleće je, a ja živim u Srbiji", kao u vreme devedesetih godina. Naglasio je da to i vrednost izbornog programa koalicije ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" posebno moraju da shvate neopredeljeni birači, ali i svi građani Srbije, šta on predstavlja za njih i budućnost naše dece. Taj program, po mišljenju Vukovića, iako predstavljen u ,,Prvih 20 mera za prvih 20 meseci nove demokratske Vlade", podrazumeva definisanje principa prethodne vlade kao što su očuvanje integriteta Srbije, saradnja sa Haškim tribunalom, razvoj i zapošljavanje, jačanje institucija i borba protiv korupcije i kriminala. Podvukao je i da se mora shvatiti značaj izbora 11. maja za put Srbije u EU i ,,da živimo kao sav normalan svet, jer bi sve drugo bilo povratak u prošlost i tamu devedesetih godina prošlog veka"!? Vuković je kazao i da su ,,ljudi najveći potencijal Srbije koji nije dovoljno iskorišćen, jer su nacionalističke snage to sprečile pošto im odgovara haos u državi". Prema njegovim rečima, pobeda proevropskih snaga je pitanje da li će Srbija u mandatu do 2012. godine postati član EU, dobiti ,,Belu šengensku listu" i ući u Evropu bez granica, sa poštovanjem evopskih pravila i standarda u svim oblastima života". I on je naglasio da to znači dalje ogromno otvaranje bescarinskog tržišta za Srbiju i Kraljevo, za povećanje izvoza, smanjenje inflacije i cena, efikasniju borbu protiv kriminala i korupcije. Rekao je i da program koalicije ,,Za evropsku Srbiju", sadržan u devet tačaka, pre svega sadrži ,,brži i ravnomerniji regionalni razvoj grada Kraljeva kao centra buduće regije, povećanje investicija u gradu i selu, prepolovljavanje broja od 18.000 nezaposlenih u opštini, plansku izgradnju sportske hale, zatvorenog bazena i balon-sala pored svake škole, izgradnju po jednog mosta svake godine, dva obdaništa i dve škole sa povećanim budžetom grada Kraljeva". Naglasio je da i da su kandidati na izbornoj listi ove koalicije sposobni za pokretanje takvog boljeg života u Kraljevu i da zaslužuju podršku birača.
Dr Goran Kuševija je rekao da ,,ovi izbori nisu o tome da li će Kosovo da ostane u Srbiji, jer se zna kako je postalo protektorat i kako se rešava njegov status, već kako da se donesu i primene evropski zakoni radi boljeg života i budućnosti građana Srbije i njihove dece". On je posebno govorio o efikasnijoj borbi protiv mita, korupcije i svih oblika kriminala, narkomanije i drugih bolesti zavisnosti, zagađivanja životne sredine i založio se za brži privredni razvoj, zapošljavanje (izneo podatak da u Kraljevu trenutno ima 50 nezaposlenih lekara!), povećanje nataliteta. Posebno je istakao da opština Kraljevo za sve ove i druge aktivnosti mora imati strateški plan razvoja sa prioritetima i većim stvaranjem prihoda i finansiranjem.
   Kritikujući aktuelnu lokalnu vlast u Kraljevu, Dejan Bogavac, član OO DS, posebno je ukazao da Kraljevo u centru grada ima ,,stravične probleme sa neasfaltiranim ulicama i trotoarima, nedostatkom javne rasvete, sportskih terena... Izrazio je očekivanje da će koalicija oko DS-a pobediti na lokalnim izborima i kandidat iz te stranke postati uspešan budući gradonačelnik.

LIBERALNO DEMOKRATSKA PARTIJA - piše Marina Miljković Dabić
Razvoj demokratije koja još nije zaživela

   "Ekonomija bez granica, tržište bez države, sloboda za pojedinca", poruka je akcije Opštinskog odbora Liberalno demokratske partije (LDP) koja je organizovana na Veliki petak na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu. To je, kako su istakli predstavnici OO LDP-a, ,,jedan od vidova borbe LDP-a za stvaranje moderne i ekonomski jake, ali ne preskupe države Srbije, koja otvara šanse unutar štete koju stvara partijska država".
U razgovoru sa građanima, predstavnici LDP su poručili da su izbori 11. maja prilika za ,,vaskrsnuće demokratije koja još nije zaživela na ovim prostorima u meri u kojoj je to neophodno".
   - To je posebno neophodno sa aspekta što neke političke partije na ovdašnjoj političkoj sceni ovih dana zagovaraju priču kako treba da građani Srbije podrže tu istu Srbiju. Mi smo iz LDP-a jasno rekli da smo od 1996. u poznatim ,,šetnjama" pa oktobra 2000. godine jasno podržali Srbiju. Ovog trenutka mi zapravo tražimo od te iste Srbije da podrži žitelje Kraljeva i ove zemlje ka njenom putu u Evropu - istakao je dr Branko Đokić, menadžer OO LDP Kraljevo.
U LDP-u, inače, kažu da žele da ,,promene nepodnošljiv odnos u kojem građani finansiraju najskuplju državu u Evropi, a s druge strane zauzvrat dobijaju od te države najlošiju uslugu", a da se u viziju moderne Srbije ne uklapa uplitanje politike u sfere koje to uplitanje ne podnose.
   - Pre četiri godine u Kraljevačko pozorište politika je ušla ,,na velika vrata". Osnovni cilj politike je otprilike bio da postavi svoje istaknute partijske članove, a zatim da iskaže veliku nebrigu o daljem toku stvari. Osnovna stvar u kulturi, u pozorištu, pogotovo u našem kraljevačkom, jeste da pozorište mora da bude depolitizovano - rekao je glumac Predrag Pavlović.
   Tokom akcije i razgovora sa građanima, naglašeno je i da Evropa i evropske vrednosti moraju konačno da dođu u Srbiju, jer je to i preduslov za razvoj moderne Srbije, kao ekonomski i kulturno bogatog i naprednog društva slobodnih pojedinaca.

POKRET ZA KRALJEVO
Odsustvo ideologije - veliki koalicioni potencijal

   Predstavnici liste za lokalne izbore ,,Pokret za Kraljevo - dr Ljubiša Jovašević" održali su veći broj predizbornih tribina na kojima su predstavili svoj program i kandidate.
   Na predizbornom skupu u Domu kulture u Žiči, organizovanom za meštane Žiče i Gotovca, istaknuto je da ovaj deo kraljevačke opštine ima najveće šanse za razvoj poljoprivrede i turizma. Nove opštinske vlasti, kako je naglašeno, posebno bi mogle mnogo više da učine u razvoju infrastrukture na ovom području, što je preduslov za bilo koji ozbiljniji privredni razvoj, a Pokret za Kraljevo upravo će na tome insistirati bilo sa kim da bude u koaliciji na lokalnom nivou vlasti.
   - Mi kao Pokret imamo veliki koalicioni potencijal. Taj potencijal nema nijedna druga politička stranka. Mi imamo potencijal jer nemamo ideologiju. Naša ,,ideologija" je vezana za mesto u kome živimo i, upravo zato što imamo veliki potencijal, mi ćemo ulaziti sutra u koalicione odnose, posle 11. i 12. maja, i ,,aranžirati" te odnose u korist građana Kraljeva i svakog prostora i mesta u kome živimo - istakao je dr Ljubiša Jovašević, predsednik i nosilac liste Pokreta za Kraljevo.
   Posebno je ukazano i značaj vraćanja ,,starog sjaja" nadaleko čuvenog Sabora u Žiči i namere da on postane manifestacija republičkog ranga, kao i da ključ razvoja Žiče i okoline, pored verskog, zbog istoimenog manastira koji slavi osmovekovni jubilej, postanu i rekreativni, planinski, zdravstveni i sve popularniji seoski turizam.
   Na tribini Pokreta u Ribnici, pored ostalog, istaknuto je da ovo sadašnje ogromno naselje, a buduća opština Ribnica, ima velike probleme u ekonomskom, komunalnom i svakom drugom razvoju. Zbog toga se Pokret za Kraljevo zalaže i za decentralizaciju grada Kraljeva i da Ribnica dobije sredstva i mogućnosti za samostalan i ubrzan razvoj, kako bi efikasnije rešavala probleme svojih građana.
   Kandidat PKV za odbornika iz Ribnice Vojislav Janićijević obećao je svojim sugrađanima, ne samo na biračkom mestu broj 30 kojem on pripada, već i čitavoj Ribnici, da će, ako bude izabran za odbornika, kao i do sada pošteno i svim snagama zastupati njihove interese i boriti se za rešavanje svih njihovih aktuelnih problema.

POKRET ,,MOJA SRBIJA - MOJE KRALJEVO"
Novi ljudi u politici i samostalnost u radu

   Predajući izbornu listu sa 22 kandidata za odbornike, predstavnici Opštinskog saveta Pokreta ,,Moja Srbija - moje Kraljevo" poručili su da ,,iako su oni najmlađa politička organizacija u Kraljevu, očekuju da će 11. maja na lokalnim izborima preći izborni cenzus i ući u opštinsku-gradsku skupštinu". U to ih uverava, kako su rekli, ,,činjenica da su za kratko vreme u prikupljanju potpisa podrške kandidataima naišli na dobar odziv Kraljevčana". Naime, Pokret je formiran 7. aprila i za manje od dvadeset dana prikupio potpise za 22 odbornička kandidata, što je, kako su rekli, ,,znak da su građani zasićeni već godinama jednih te istih političara", a na njihovoj listi su novi ljudi svih profesija i uzrasta.
- Osnovni princip kojim smo se vodili pri formiranju liste jeste da se ona formira od ljudi koji u prethodnom periodu nisu bili nosioci izvršne vlasti. Naime, ljudi koji su bili nosioci te vlasti pokupili su puno pozitivnih, ali usput i puno negativnih političkih poena - istakao je Miljan Bošković, kordinator Opštinskog saveta i nosilac liste ,,Moja Srbija - Moje Kraljevo".
U Pokretu ističu i da su oni samostalni u radu iako pripadaju političkoj organizaciji čije je sedište u Beogradu, a predsednik Branislav Lečić, jer Pokret ,,Moja Srbija" nije centralizovan u organizacionom i bilo kojem drugom smislu.
- Veoma je važno navesti da Pokret ,,Moja Srbija" nije ogranak nijedne stranke niti pokreta u Kraljevu i, naravno, nema dodirnih tačaka sa koalicijom Pokret za Kraljevo - DHSS - naglasio je Aksentije Tošić, portparol Opštinskog saveta Pokreta ,,Moja Srbija - Moje Kraljevo".
U ovom Pokretu takođe ističu da se u lokalnoj skupštini neće baviti ,,visokom politikom", već prvenstveno ekonomskim, socijalnim i komunalnim problemima građana Kraljeva, pre svega korišćenjem resursa u oblasti poljoprivrede, turizma, malih i srednjih preduzeća i nuđenjem konkretnih projekata i planova.

“MAGNOHROM”
Gotov je!

   • Odbor za zaštitu prava radnika “Magnohroma” procenjuje da će posle 1. maja preduzeće prestati da postoji. Za napuštanje fabrike uz otpremnine prijavili se gotovo svi zaposleni

   Menadžment ,,Magnohroma” pozvao je prošle sedmice sve radnike da se do kraja aprila prijave za dobrovoljni odlazak po socijalnom programu za rešavanje tehnoloških viškova, koji je za 1.250 od ukupno 2.156 zaposlenih ponudila Vlada Srbije.
Ovim programom predviđene su otpremnine od deset prosečnih zarada u privredi ili 200 evra po godini staža, kao i posebne otpremnine za one koji imaju dve godine do penzije, ili ne ispunjavaju jedan od uslova za penzionisanje.
Radnicima je istovremeno ponuđen i Sporazum o poravnanju za neisplaćene zarade i ostala potraživanja do 30. aprila ove godine. Sporazumom je predviđeno da se prodajom dela imovine ,,Magnohroma”, i to u roku od godinu dana, obezbedi novac za podmirenje svih radničkih potraživanja po osnovu radnog odnosa - plate, regres, topli obrok, prevoz i jubilarne nagrade.
Uz to, sporazumom se regulišu i sve obaveze po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja od 1. januara 2005. godine nadalje, odnosno povezivanje radnog staža svim zaposlenima.
Prijavljivanjem za socijalni program i potpisivanjem sporazuma po vansudskom poravnanju, međutim, radnici se uslovljavaju i da odustanu od tužbi po ovom osnovu.
Do utorka, za otpremnine se prijavilo 1.690 zaposlenih, a očekivanja su da će najveći broj to da učini poslednjeg dana.
- Ovo je pogrešan put, povlače se pogrešni potezi u pogrešno vreme - kaže za ,,Ibarske novosti” sekretar Odbora zazaštitu prava radnika Milivoje Jakovljević. - Mi smo četiri puta bili u Beogradu i ukazivali da se radnicima isplati prva rata potraživanja od 150 miliona kako bi platili dažbine i pokrili dugove javnim preduzećima, a da se tek potom razgovara o socijalnom programu i svakako o pokretanju proizvodnje. Nisu nas poslušali, povlače pogrešne poteze i opravdano sumnjam u njihove dobre namere. ,,Magnohrom” nije gotov, proizvodnja može da se pokrene, ako ne danas i sutra, onda suigurno za nekoliko meseci. Mi smo predložili Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj da se ,,Magnohrom” proda nekome i za jedan evro, ali onome sa jasnom strategijom razvoja i investicija i jasnom investicionom klauzulom o isplati zarada, investicijama i socijalnom programu. I tako se ne bi ponovilo iskustvo kakvo smo imali sa ,,Global stilom”. Nije mi jasno zašto nas nisu poslušali. Mi hoćemo da radimo, nama ne treba ovakav socijalni program.
Prema ponuđenom programu, prve pare radnici ,,Magnohroma” trebalo bi da dobiju do kraja iduće sedmice.

LEPA STRANA UŠĆANSKE PRIVREDE - piše Marko Slavković
"Ekonom” ekonomiše i napreduje

  • Retki su privrednici, ne samo u našoj zemlji, već i mnogo šire, koji na neki način nisu sarađivali sa ,,Ekonomom” iz Ušća. Ovo preduzeće, osim neznatnih zastoja i problema, koji, uzgred kazano, nisu mimoišli ni mnoge druge proizvodnje u Srbiji, decenijama je bilo u vrhu najuspešnijih. I održalo se, što je najvažnije • Nova ulaganja, prijem stručnih kadrova, sigurna proizvodnja, izvoz u inostranstvo

   Podsećanja radi, ,,Ekonom” iz Ušća osnovan je pre tri decenije, zajedničkim ulaganjem mariborskog ,,Primata” i Ibarskih rudnika kamenog uglja iz Baljevca na Ibru. Tokom ovih godina, ,,Ekonom” je menjao ne samo svoj proizvodni program i organizovanost, već i vlasničku strukturu. Tako je, posle prošlogodišnjeg postupka privatizacije, ,,Ekonom” registrovan kao Akcionarsko društvo AD Ušće. Većinski vlasnik ,,Ekonoma”, sa šezdeset odsto, jeste ,,Primat” iz Maribora, sa 28 odsto sestrinska firma ,,Primata” iz Beograda, a dvanaest odsto su mali akcionari, znači bivši i sadašnji radnici ,,Ekonoma”.

PRILAGOĐAVANJE TRŽIŠTU
Prilagođavajući se zahtevima tržišta, ,,Ekonom” je, povremeno, menjao svoj proizvodni program, tako da je danas, kao i više poslednjih godina, osnovni proizvod ovog preduzeća metalni nameštaj: garderobni, arhivski, alatni, kartotečni i drugi ormari; zatim pokretni, arhivski i fiksni regali, metalna oprema za trgovinske objekte, druga metalna galanterija i deo bankarske opreme. Tokom 2007. godine proizvodni program je dopunjen i proširen dobijanjem potrebnih mašina, čime je uposlenost u prošloj godini, ali i u prva tri meseca ove, apsolutno ispunjena. Preduzeće je, inače, na kraju prošle godine imalo 149 zaposlenih, a od tog broja u proizvodnji je angažovano 105 radnika, dok su ostali ili u proizvodnoj ili u neproizvodnoj režiji. Do sada, što je vrlo bitno, nije bilo proglašavanja tehnoloških viškova. Naprotiv, krajem prošle i početkom ove godine, raspisan je konkurs za prijem mladih inženjera, tako da će ,,Ekonom” i stručno i kadrovski biti obnovljen. Nameće se i potreba prijema kvalifikovane radne snage u proizvodnji, zbog odliva radnika redovnim putem.

IZVOZ
Što se repromaterijala tiče, ,,Ekonom” ga koristi isključivo sa domaćeg tržišta. Osnovni materijal, limove, ,,Ekonom” kupuje u Smederevu, u bivšoj ,,Železari”, ali i od drugih trgovaca hladno valjanih limova, debljine od pola do dva i po milimetra. Domaći su i drugi materijali: prah, farba, kartonaža, nafta... U pogledu nabavke, problema nema, ali su cene počele da ,,skaču”, tako da je, na primer, samo lim za godinu dana poskupeo za više od 21 odsto.
- To je za naše preduzeće veliki problem, utoliko pre što i do sedamdset odsto prihoda ostvarujemo na izvozu, posebno u Nemačku. Izvozimo i u Sloveniju, Austriju i Italiju, ali i u Bosnu i Crnu Goru. Na naš finansijski pokazatelj utiče i kurs dinara, koji tokom prošle godine gotovo nije prelazio osamdeset dinara - ističe Zoran Urošević, generalni direktor ,,Ekonoma”.

SIGURNA PERSPEKTIVA
I pored toga, u ,,Ekonomu” je prošle godine lični dohodak bio redovan i veći nego što je prosek u granskim firmama. O ceni rada se, inače, pregovara sa sindikatima, kao što se upravo pregovora u vezi sa vrednošću regresa za ovu godinu. Takođe, po kolektivnom ugovoru, preduzeće ili obezbeđuje prevoz radnicima ili im priznaje cenu prevozne karte od kuće do posla i nazad. Radnicima je obezbeđen topli obrok za obe smene, a ima i drugih pogodnosti za zaposlene.
Sve u svemu, ,,Ekonom” i dalje drži zavidnu poziciju u svojoj grani, bez obzira na izvesne probleme koji se javljaju, a koji, kao što smo čuli, nisu nastali u ovom preduzeću. To se, pre svega, odnosi na povećanje cena repromaterijala i kursa dinara.
- ,,Ekonom” je proizvodna firma, brine o obezbeđivanju poslova, brine o zaposlenima, i ulaže znatna sredstva u osvajanje novih programa i nabavku novih mašina. Samim tim, preduzeće ima perspektivu, a to znači veliku šansu za novo zapošljavanje, što je za ovaj kraj od izuzetne važnosti - zaključio je direktor Urošević.

UGS ,,NEZAVISNOST” POVODOM DANA BEZBEDNOSTI NA RADU
Konkretnim sprečiti teške povrede

   • U odnosu na prošlu godinu, broj povreda sa smrtnih ishodom 2008. se, nažalost, povećao • Što pre završiti izradu nacionalne strategije bezbednosti i zdravlja na radu

   Udruženi granski sindikat ,,Nezavisnost” svake godine detaljno prati situaciju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. U tom smislu, svojim merama utiču na nadležne državne organe, organizacije i institucije, kao i na poslodavačke organizacije, da se bezbedni i zdravi uslovi rada u Srbiji podignu na najviši mogući nivo.
Statistički gledano, u protekloj godini broj teških povreda sa smrtnim ishodom se smanjio, ali je, nažalost, u toku 2008. godine opet u porastu, što je izuzetno zabrinjavajuće. Iz tih razloga, UGS ,,Nezavisnost” će, u narednom periodu, pojačati aktivnosti na zaštiti života zdravlja radnika i unapređenju bezbednosti zdravlja na radu. To, prvenstveno, podrazumeva aktivnosti na ostvarivanju takvih uslova rada kojima se unapred vrši procena rizika i njihovo otklanjanje, ili svođenje na najmanju moguću meru.
UGS ,,Nezavisnost” će insistirati da se što pre završi izrada nacionalne strategije bezbednosti i zdravlja na radu, da se pojačaju i pooštre mere prevencije, da se u potpunosti primeni Zakon o bezbednosti i zdravlja na radu, kao i nacionalna politika.
Obeležavanje 28. aprila, i sećanje na žrtve u svetu rada, mora imati za posledicu stvaranje takve nacionalne strategije, politike i prakse, koja će promovisati zdrave i bezbedne uslove rada, što ima za cilj svođenje povreda na radu, posebno sa smrtnim ishodom, na najmanju moguću meru. Pored toga, UGS ,,Nezavisnost” će preduzeti mere da se ukupna aktivnost usmeri na preventivno delovanje; da se precizno navedu prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i njihovih poslodavaca, kao i organa vlasti na svim nivoima; da se osnovne mere i standardi iz ove oblasti ugrade u nacionalnu strategiju i politiku bezbednosti i zdravlja; da se promoviše razvoj nacionalne kulture bezbednosti i zdravlja na radu i da se obezbedi zaštita zaposlenih, a time i da se drastično smanji broj povreda, smrtnih slučajeva ili profesionalnih oboljenja.
Istovremeno, osnovna obaveza i odgovornost poslodavca je objektivna ocena svih mogućih rizika na radu i obezbeđenje što sigurnijih uslova rada (oruđa za rad, radne sredine, adekvatne lične zaštitne opreme).
Država ima odgovornu ulogu stvaranja odgovarajućih zakonskih okvira i praćenje njegove implementacije u praksi (inspekcija rada, službe medicine rada). Od posebnog je značaja da se utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti ne prilazi samo formalno, već i formulisanjem sistema praćenja izvršavanja tih prava i obaveza. Drugim rečima, neophodno je da se utvrdi efikasan sistem sankcionisanja onih koji ta prava ne koriste, odnosno ne izvršavaju obaveze.

USTANOVLJENA LENTA ZA GRADONAČELNIKA KRALJEVA - piše Ivan Rajović
Vladika Hrizostom blagosiljao četvrto gradsko obeležje

   • Lenta grada Kraljeva je, zapravo, ogrlica, odnosno panagija, sastavljena iz velikog broja, tačnije 14 elemenata na kojima je grb Srbije i jednog koji dominira, a na kojem je grb Kraljeva. Zanimljiva je po izvanrednoj izradi koja je čini jedinstvenom i vrednom, a teži pola kilograma čistog srebra

   U kabinetu (po novom) gradonačelnika Kraljeva, u prisustvu brojnih novinara, vladike žičkog gospodina Hrizostoma i predstavanika crkve, i gospodina Veljka Vučkovića iz Zavoda za zaštitu istorijskih spomenika, u četvrtak, 24. aprila, zvanično je javnosti predstavljena lenta za gradonačelnika Kraljeva kao četvrto opštinsko obeležje grada.
   - Danas smo imali čast da je vladika žički Hrizostom blagosiljao lentu grada Kraljeva i ključ grada Kraljeva, da svi budući gradonačelnici ovoga grada imaju obavezu i čast da se ponašaju i rade u skladu sa rečima koje nosi soko ptica ,,Nama dobro, a nikome zlo". Ako bismo se svi u ovom gradu ponašali u skladu sa ovim motom u grbu grada Kraljeva, mislim da bi ovaj grad bio mnogo srećniji i da bi se u njemu mnogo lepše i lakše živelo - rekao je tom prilikom gradonačelnik Kraljeva dr Miloš Babić sa novim obeležjem oko vrata i na grudima.
   Lenta je četvrto obeležje našeg grada. Prvo obeležje je grb, drugo je zastava, treće ključ, koji će dobijati svi budući gradonačelnici. Kako je rekao Babić, ideja je proistekla iz zaključka da gradonačelnik ne može sve vreme da bude u svom kabinetu i da se svakog trenutka okreće i gleda šta piše na grbu iza njegovih leđa. I zato bi trebalo da se, ako ga u nekom trenutku neka velika ljutnja ili sreća ponese, noseći ovu lentu, seti šta piše na grbu grada Kraljeva i na ovoj lenti.
   - Ovo je nešto po čemu se Kraljevo razlikuje od drugih gradova. Smatram da se, kada se putuje po svetu, a ja sam imao tu mogućnost, kada se vidi šta drugi gradovi imaju, čovek trudi da ih u tome dostigne ili, čak, da ih prevaziđe. Tako sam prvo boraveći u Bugarskoj došao na ideju da napravim pesmu o Kraljevu, što smo i uradili, potom i film, čije je snimanje pri kraju, a kada sam video mariborskog župana sa njegovim obeležjima, došao sam na ideju da i mi imamo svoju lentu, koja će obavezivati, a ne ukrašavati grudi kraljevačkih gradonačelnika. Uvek se trudim da pokažem da je Kraljevo kraljevski grad i da ovde žive ljudi koji su dostojni života u kraljevskom gradu - rekao je Babić.
   Gradonačelnik Kraljeva je žičkom vladici gospodinu Hrizostomu poklonio luksuznu knjigu ,,Unesko u Srbiji" koja, kako je rekao, predstavlja sve ono što je najlepše u našoj zemlji i što je Unesko rešio da čuva kao kulturnu baštinu celog sveta. Ispisujući posvetu na ovom poklonu, sa vidnim uzbuđenjem, doskorašnji predsednik opštine, a sada gradonačelnik, priznao je da je to zato što se, ipak, radi o istorijskom trenutku i da je to prvi put da se potpisuje kao gradonačelnik, što će od sada biti i zvaničan status prvog čoveka Kraljeva. Zanimljivo je pomenuti i to da je ustanovljen i protokol kojim će svečano svaki odlazeći gradonačelnik predavati lentu dolazećem uz zakletvu koju je ovaj obavezan da izgovori.
   Naravno, sve ovo ne bi bilo tako kako jeste da značajan doprinos ustanovljavanju obeležja grada Kraljeva tokom prethodnih godina, a i u ovom slučaju, nije dalo Prijateljstvo za nova vremena, odnosno predsednik ove organizacije koja zdušno radi na razvijanju prijateljskih odnosa Kraljeva sa drugim gradovima Hadži Momir Bakračević. Govoreći o tome kako je došlo do toga da se lenta izradi i da izgleda ovako kako izgleda, Bakračević je rekao da je svojevremeno bio odličan prijatelj sa pokojnim Mijatom Ivanovićem, doktorom pravnih nauka, koji je živeo u Beču i koji je poznat kao nadasve veliki zaljubljenik u Kraljevo, koji je želeo da svom gradu nešto trajno pokloni, pa je u skladu sa tim i osmislio grb koji danas imamo.
   - Taj grb smo prvo postavili u sali 1 SO Kraljevo, a potom mi je tadašnji predsednik Radoslav Jović poverio da uradim grb Kraljeva. Uz pomoć umetnice Danke Pribaković to smo uradili, a onda smo, redom, došli do ključa, pa na kraju i do lente. Razmišljajući o tome kako bi lenta trebalo da izgleda, konsultovao sam ljude iz Crkve, Zavoda za zaštitu spomenika kulture, skidao sam zanimljive ideje sa interneta, a onda sam otišao u Majdanpek računajući da je tamo naša najveća pamet što se tiče prerade i izrade predmeta od plemenitih metala, kaže Bakračević i dodaje:
   - Drago Maslenica je te moje ideje pretočio u ovo što sada imamo, a što je i vladika pohvalio i uporedio sa panagijom jednog od naših najznačajnijih velikodostojnika.
   Inače, lenta grada Kraljeva je, zapravo, ogrlica, odnosno panagija, sastavljena iz velikog broja, tačnije 14 elemenata na kojima je grb Srbije i jednog koji dominira, a na kojem je grb Kraljeva. Zanimljiva je po izvanrednoj izradi koja je čini jedinstvenom i vrednom, a teži pola kilograma čistog srebra.

KRALJEVČANI PRAVE TURISTIČKI KLASTER - piše Miloš Milišić
Da odmor bude ,,kraljevski''

   • Petnaestak preduzeća javnog i privatnog sektora, u kojima je zaposleno hiljadu radnika, udružilo se u fond ,,Kraljevski odmor'', s ciljem da naprave turistički klaster

   Retki su krajevi, kao što su oni u okolini Kraljeva, koji plene lepotom i živopisnošću, a još uvek nisu postali odredišta turista. Nadaleko je čuvena klisura Ibra od Kraljeva do Novog Pazara koju, zbog velikog broja manastira i belega vremena, istoričari nazivaju Dolinom vekova. Uzbudljivi su krajolici kraj Zapadne Morave, o još ,,neotkrivenim'' planinama kao šti su Čemerno, Golija, Stolovi... ne treba trošiti reči. Nažalost, samo Vrnjačka Banja i Kopaonik, na ovom području, dočekuju goste i turiste, dok ostali biseri prirode u Raškom okrugu čekaju neko srećnije vreme. Ipak, nekolicina Kraljevčana odlučila je da vreme ,,čekanja'' skrati i ove krajeve ponudi ljubiteljima prirode.
   Nedavno je, naime, oformljen fond ,,Kraljevski odmor'', čiji osnivači imaju nameru da u što kraćem roku od njega naprave tzv. klaster i na taj način, kako se to u svetu biznisa kaže, brendiraju turističku ponudu. Fond je, za sada, okupio petnaestak preduzeća iz privatnog i javnog sektora koja se bave ovom delatnošću.
   - Retki su krajevi koji imaju ovakvu prirodu, pravi božji dar. Mi hoćemo da zajednički napravimo kvalitetnu turističku ponudu, jer, recimo, gostu Vrnjaca, svakako bi dobro došli izleti do Žiče, Studenice, Gradca, Đurđevih Stupova, do naših netaknutih planina. Cilj budućeg klastera jeste i lobiranje za ovaj kraj koji će podstaći njegov razvoj. U našem fondu radi više od hiljadu ljudi. Zašto još neko ne bi našao tu posao - kaže Aleksandar Pantelić, direktor fonda ,,Kraljevski odmor''.
   Da su namere Kraljevčana dobro osmišljene, potvrdili su predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, u čijoj je nadležnosti podsticaj i razvoj tzv. klastera. Oni su najpre obišli planinu Stolovi i ,,prošetali'' Dolinom vekova i, kako se u ovim krajevima narodski kaže, ostali ,,zabezeknuti'' živopisnošću i njenom lepotom.
   - Ministarstvo će svakako podržati inicijative za stvaranje dva turistička klastera: ovaj kraljevački i onaj u srednjem toku Dunava. Naša pomoć će biti konkretna, odnosno finansijska. Naglašavam da su Kraljevčani od početka na pravom putu. Retki su u Srbiji koji umeju da rade strpljivo i čekaju. Svi bi sve i odmah. Klaster se gradi poverenjem. Nema potrebe da govorim koliko je lep i živopisan ovaj kraj, ima sve preduslove da bude turistički brend - potvrdila je Zorica Marić iz Ministarsta ekonomije i regionalnog razvoja.
   U ovaj ,,projekat'' uključena je, kako potvrđuje direktorica Radojka Savić, Turistička organizacija Kraljeva, što je svakako još jedan razlog za verovanje da će se u ovim krajevima stvoriti uslovi za ,,kraljevski odmor''.

OPŠTINA KRALJEVO POTPISALA UGOVOR SA "HELPOM"
Izgradnja 48 stanova na Beranovcu

   Predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić i Timo Hegelman, direktor nemačke organizacije "Help", potpisali su uoči pravoslavnog Uskrsa ugovor o zajedničkoj izgradnji 48 stanova na Beranovcu za raseljena i izbegla lica i socijalno ugroženo lokalno stanovništvo. Izgradnju ovih stanova finasiraju EU, nemačka fondacija "Egelnbah" i "Help", a opština Kraljevo je obezbedila plac i infrastrukturu. Stanovi se grade u dve zgrade i 38 su namenjeni za raseljena i izbegla lica, a deset za socijalno ugroženo lokalno stanovništvo. Izgradnja je počela u novembru prošle godine, grubi građevinski radovi su pri kraju, kompletan završetak je planiran u avgustu, a useljenje za septembar ove godine. Nakon potpisivanja ugovora formiraće se komisija koja će po konkursu izabrati porodice za useljenje u izgrađene stanove.
   Inače, i dr Babić i Timo Hegelman izrazili su zadovoljstvo dosadašnjom uspešnom saradnjom u brojnim projektima u opštini Kraljevo u proteklom periodu. Posebno je značajno, kako je istaknuto, što "Help" na području Kraljeva već nekoliko godina pomaže pokretanje malih biznisa. U narednom periodu sastavni deo ovog projekta trebalo bi da bude zajednička podrška 70 poslovnih aktivnosti. Ona je, kako je rekao opštinski menadžer Zvonko Tufegdžić, pre svega namenjena mladim nezaposlenim ljudima koji žele da pokrenu sopstveni biznis, a konkretan dogovor planiran je idućeg meseca.

OPŠTINA KRALJEVO POTPISALA UGOVOR SA "HELPOM"
Izgradnja 48 stanova na Beranovcu

   Predsednik opštine Kraljevo dr Miloš Babić i Timo Hegelman, direktor nemačke organizacije "Help", potpisali su uoči pravoslavnog Uskrsa ugovor o zajedničkoj izgradnji 48 stanova na Beranovcu za raseljena i izbegla lica i socijalno ugroženo lokalno stanovništvo. Izgradnju ovih stanova finasiraju EU, nemačka fondacija "Egelnbah" i "Help", a opština Kraljevo je obezbedila plac i infrastrukturu. Stanovi se grade u dve zgrade i 38 su namenjeni za raseljena i izbegla lica, a deset za socijalno ugroženo lokalno stanovništvo. Izgradnja je počela u novembru prošle godine, grubi građevinski radovi su pri kraju, kompletan završetak je planiran u avgustu, a useljenje za septembar ove godine. Nakon potpisivanja ugovora formiraće se komisija koja će po konkursu izabrati porodice za useljenje u izgrađene stanov.

PROTEST KRALJEVAČKIH TAKSISTA - piše Dragan Vukićević
Taksijem na saobraćajca

   • Osamnaestogodišnji G.R, vozač "Profi taksija", ne postupajući po datom znaku saobraćajnog policajca, koji je na raskrsnici regulisao saobraćaj, svojim taksi vozilom udario je saobraćajca, nanevši mu pri tome povrede usled kojih mu je jedna noga imobilisana gipsom

   Zbog osnovane sumnje da je izvršio krivičnih dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, ugrožavanje javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi, posle policijskog zadržavanja od 48 sati, Policijska uprava Kraljeva uz krivičnu prijavu privela je istražnom sudiji Opštinskog suda Kraljevčanina G. R.
Naime, u vreme prošlonedeljnog protesta Udruženja taksista Kraljeva, odnosno protestne vožnje u vreme saobraćajnog špica, na raskrsnici ulica Vojvode Putnika i Dimitrija Tucovića, osamnaestogodišnji G.R, vozač "Profi taksija", ne postupajući po datom znaku saobraćajnog policajca, koji je na raskrsnici regulisao saobraćaj, svojim taksi vozilom udario je saobraćajca, nanevši mu pri tome povrede usled kojih mu je jedna noga u kraljevačkoj bolnici imobilisana gipsom.
Posle ovog saobraćajnog incidenta, G. R. je produžio vožnju do Trga svetog Save, gde su ga policajci pronašli. Prema policijskom saopštenju, G. R. se opirao privođenju i pokušao da pobegne, pri čemu je vređao policajce.
S obzirom da javni skup Udruženja taksista nije prijavljen niti odobren, protiv organizatora je podneta prekršajna prijava, a podnet je i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u sjkladu sa Zakonom o okupljanju građana. Inače, pre održavanja skupa organizatori su bili upozoreni na zakonske posledice u slučaju obustave saobraćaja, s obzirom da je protest organizovan sa učešćem velikog broja vozila u vreme saobraćajnog špica.

FONDACIJA PROF. DR. M. MINOVIĆ
Doneta odluka o humanitarnoj pomoći

   Upravni odbor Fondacije je na sednici održanoj 12.04.2008.g doneo sledeće odluke:
1.Da se na predlog predsednika i prikupljene dokumentacije, dodele jednokratne pomoći od po 500 evra sledećim socijalno ugroženim bracnim parovima:
a)Arandelović Ljubini (1925) i Miroslavu (1925) iz Kraljeva; Ljubina je srčani bolesnik, a Miroslav je 1941.g bio talac na strelištu, odakle je uspeo da pobegne; bio je ranjen na Sremskom frontu, a kasnije je i lomio kuk. Žive od mesecne penzije od 150 evra.
b)Tošović Miodragu (1952) i Radini (1950) iz Jovca; Miodrag se 2006. godine šlogirao, sada je nepokretan sa oduzetom levom nogom i levom rukom. Supruga Radina boluje od visokog pritiska, reume, angine pektoris i štitne žlezde. Žive od invalidske penzije u iznosu od 187 evra i dodatka za tuđu negu od 75 evra.
c)Tokalić Ljubiši (1944) i Stanojki (1944) iz Jovca. Ljubiša je 2000. g. imao prvi infarkt, 2001. godine na operisanom srcu ugrađena su mu tri bajpasa, 2003. imao prvi, a 2004. drugi moždani udar. Supruga Stanojka boluje od visokog krvnog pritiska, štitne žlezde, pre par godina operisala je bruh. Ima povišenu masnoću u krvi. Zbog predinfarktnog stanja bila na stacionarnom le!čnju. Žive od mesečne penzije od 162 evra.
2.Da se dodeli jednokratna pomoć u iznosu od 600 evra tridesetogodišnjoj M.N., Teško oboleloj od karcinoma materice, radi pokrivanja troškova lečenja. Imenovana nije u radnom odnosu.
Predsednik Fondacije
Prof. dr.inž. M.Minović

SKANDAL TEHNIČKE VLADE
Odbijena Strategija za mlade

   Vlada Srbije na sednici u četvrtak, 24. aprila, nije prihvatila predlog Strategije za mlade, kao nacionalni razvojni plan za mlade ljude u Srbiji. Nacrt ovog dokumenta sačinilo je Ministarstvo za omladinu i sport, a za odbijanje je bio ,,zaslužan" samo jedan glas u tehničkoj Vladi. To je slaba uteha, jer je na izradu Strategije potrošeno nekoliko meseci ozbiljnog rada timova eksperata i članova čak 16 ministarstava. U tom periodu održano je i više od 150 okruglih stolova širom Srbije, budući da je projekat uključivao i lokalne zajednice. Uz veliko nezadovoljstvo krajnjih tvoraca Strategije za mlade Srbije evidnetna je i svojevrsna sramota. Ova zemlja, naime, i dalje ostaje jedina u regionu koja nije napisala nacionalni plan za svoju mladu generaciju.

LIČNI STAV
Bela lađa

   Političke elite svesno i sa dozom pokvarenosti eksploatišu osećanja naroda. Psihološko nasilje koje se primećuje u toku izbornih kampanja dovodi osećajne pojedince u fazu egzaltacije, iz čega proističe samo korist za političare. Mase naroda postaju svesne toga tek kada prođu izbori i elite ponovo zavladaju.
Poznati sociolog Vilfrid Pareto smatra da društveno ponašanje ne počiva prvenstveno na razumu, već na iracionalnom ponašanju i osećajima. Zbog toga svi oni koji imaju iskonsku želju da vode državu i društvo moraju da se obraćaju ljudskim osećanjima, često i primitivnim, a ponajmanje logici. Najveći deo ljudskih osećanja ukorenjen je u instiktima. Ljudi deluju prvo iz pobuda, koje konstruišu racionalizaciju, da bi pravdali svoje ponašanje. Postoje tumačenja da se stranke demokratske provijencije obraćaju narodu glasom razuma, dok se sve druge bave uglavnom pokoravanjem osećanja naroda, često i tužnih, uz pomoć propagande medija različite vrste.
Kako normalan mozak da shvati razne golobrade mlade politikante ošišanih glava, koje se nadobudnom sigurnošću obraćaju narodu objašnjavajući kako će baš oni da spasu državu od otimanja i propadanja. Te kako će da stvore novu i snažnu državu od otimanja i propadanja. Ta kako će da stvore novu i snažnu ekonomiju uz rešavanje svih problema nezaposlenosti i tranzicone krize. Pri tome nemaju ni minuli rad u nekoj ozbiljnoj i društveno prihvaćenoj struci. Njihov fizički izgled koji, priznajem, ne mora da bude presudan, više je delo modernih kreatora i loših stilista.
Primetio sam da postoje ministri opšte prakse, koji dobijaju resore u skoro svakoj vladi, verovatno kao pripreme za budući socijalistički ispit OPŠTE VLADAJUĆE PRAKSE.
Neshvatljivo je da budeš ekspert za energetiku, a u narednoj vlasti za božja pitanja. Ili pak ministar za poljoprivredu, koji aman što nije priznao da nije video živu kravu u svom mladom životu i sigurno misli da je mleko PINK boje.
Kako objasniti narodu da dojučerašnji obeleživač spomenika po šumadijskim grobljima postade pisac našeg novog ustava, pregovarač za najvažnija državna pitanja i vođa najveće stranke.
Ili pak hronični kandidat za gradonačelnika prestonice, prethodno ministar u crveno-crnoj koaliciji, koji skoro bez dana radnog staža u struci autoritarno deli lekcije morala i života.
Dobar političar u srpskim okvirima i našim merilima je pre svega retoričar na teme koje zadaje sam sebi, kao i interpretator misli koje dolaze iz protivničkog tabora. Kad je politički moral u pitanju, tu je situacija amorfna i faktički ne postoji. Konzistentnost tog profila je uspešna i o njoj se vrlo malo govori. U tim kombinacijama može svako sa svakim, jer pored različitih programa, ststuta, petog i šestog principa, jedina stvar koja sve može da ih poveže je VEČNI INTERES.
Tu smo vrlo avangardni, bar za sada, pa sve podseća na hipi društva iz šezdesetih godina prošlog veka. Sve je promiskuitetno.
Uglavnom se sve svodi na muvatore i manipulatore ljudskim životima i osećanjima. Sve to uz pomoć manjkavosti životne logike. Kako očekivati da mladi koji su završili škole uz beskrajne štrajkove nastavnika, bombardovanje, izmoždeni korupcijom u visokom školstvu, ili pak odrasli koji ne mogu da putuju jer nemaju novca, mogu da razmišljaju drugačije sem u CRVENO-CRNOJ nijansi.
Ova grupacija glasa po METODI IZ INATA.
Na taj način dovode na vlast ličnosti karikaturalnog tipa ala Paja Patak i Popaj. Nisam zaista čuo da su ovakvi likovi doveli neku zemlju do evroazijskih ili atlantskih itegracija.
Bilo kad i bilo gde.
Politika kojom se bave neodgovorni i slavoljubivi nije samo retorika ili pak interpretacija misli protivnika, već život jednog naroda na granici izdržljivosti svake vrste.
Da nema Srećka Šojića i stranke Zdravog razuma, pomislio bih da je moje mišljenje usamljeno.
Dragiša S. Kostić

POGLEDI I ISKUSTVA
JAD VAŠEM - Čuvar sećanja na žrtve holokausta i genocida

   Memorijalni centar u Jerusalimu koji istraživanjima, prikupljanjem podataka, dokumentacijom i reprezentativnom muzejskom postavkom (otvorena 15. marta 2005), na vrhunskom nivou, objedinjuje saznanja o holokaustu, genocidu i zločinima nad civilima u Drugom svetskom ratu, organizator je Međunarodne škole o ovim temama. Prisustvo kustosa iz Srbije prvi put od osnivanja škole 1993. pomak je u našem predstavljanju kao stradalnika u Drugom svetskom ratu.
Međunarodna škola - studije o holokaustu, antisemitizmu i genocidu održana je u periodu od 1. jula do 19. jula 2007. u Muzeju Jad Vašem (Yad Vashem) u Izraelu (Jerusalim). Uspostavljanjem saradnje srpskog Ministarstva za kulturu, Muzeja žrtava genocida i Muzeja Jad Vašem prvi put su u ovom edukativnom programu učestvovali kustosi - istoričari iz Srbije -Nenad Đorđević iz Spomen-parka ,,Kragujevački oktobar" u Kragujevcu i Silvija Krejaković iz Narodnog muzeja u Kraljevu. Prethodnih godina, zahvaljujući učešću ljudi iz Srpske pravoslavne crkve i istraživača angažovanim na temama o stradanju u NDH, iz Republike Srpske, uz polaznike iz SAD, Kanade, zemalja istočne Evrope, Mađarske, odnosno zemalja bivše Jugoslavije - Slovenije, Hrvatske, postignut je pomak u sagledavanju žrtve koju su Srbi uz Jevreje podneli u Drugom svetskom ratu. Istraživanje zločina nemačke vojske nad civilima počinjenog na tlu Srbije, u najokrutnijem obliku sprovedenom u Kraljevu i Kragujevcu prve ratne godine, bili su takođe preporuka za srdačan prijem u Jad Vašemu.
Polaznici seminara - studija, pored profesora i predavača istorije sa Univerziteta u SAD i Kanadi, bili su i kustosi, istraživači tema o holokaustu i genocidu iz muzejsko-dokumentacionih centara (Memorijalni muzej holokausta i genocida u Vašingtonu; Simon Vizental Centar u Los Anđelosu i Torontu; Dokumentacioni centar o holokaustu u Bratislavi, Slovačka; Jevrejski državni muzej u Vilni, Litvanija; muzej ,,21. oktobar" - Spomen-park u Kragujevcu i Narodni muzej u Kraljevu u Srbiji).
Predavanja su održavana svakog radnog dana od 8.30 do 17.30 časova sa pauzama. Predavači su bili istaknuti profesori koji se bave problematikom holokausta i genocida kao nosećom temom, kao i antisemitizmom kroz epohe, a svoje iskustvo u istraživanjima preneli su nam kroz 140 održanih časova. Njihove radne biografije i bibliografske jedinice na hebrejskom, engleskom i drugim jezicima dovoljno govore o kvalitetu predavanja. Opservacije o genocidu i holokaustu da bi se imenovao krah humane civilizacije predstavljale su ključne reči tokom seminara
Predavači i teme:
Dr Aleh Avraham (Aleh Avraham) - Jad Vašem, predstavio je centralnu bazu podataka sa imenima žrtava. Višedecenijski proces prikupljanja podataka o žrtvama u logorima započeo je u jevrejskim zajednicama još pre stvaranja države. Otkako je odlukom Kneseta - Skupštine Izraela 1953. osnovan memorijalni kompleks Jad Vašem, sve što je sačuvano od dokumenata i ličnih predmeta ušlo je u muzejske zbirke. Istovremeno, tragalo se za imenima žrtava i svi podaci beleženi su na listama svedočenja.
Efraim Kej (Ephraim Kaye) - Direktor Internacionalne škole za istraživanje holokausta, predstavio je projekat novog Istorijskog muzeja o holokaustu u kompleksu Jad Vašem. U ovim ambijentalnim celinama pojačan je i efekat predavanja o temama Kristalnaht; život jevrejske zajednice u Poljskoj, stvaranje geta u Varšavi; lager Kovno; Vilna; logor Aušvic; nemačke vojne operacije u Evropi; Predavači su bili i dr Pesah Šindler (Pesach Schindler) - dekan Konzervativne Ješive u Jerusalimu, uporedni prof. na Hebrejskom (Jerusalim) i Univerzitetu u Njujorku; Šulamit Imber (Shulamit Imber) - pedagoški direktor Jad Vašema, predavač na internacionalnim konferencijama o holokaustu; Stefani MekMahon Kej (Stephanie McMahon Kaye) - o psihološkim aspektima holokausta i genocida; dr Alan Rosen, uporedni predavač na Hebrejskom i Univerzitetu u Bostonu - o književnosti nastaloj u ratu; dr Rafael Vago sa Tel-Avivskog Univerziteta - član internacionalne Komisije istoričara za istraživanje holokausta u Rumuniji, koji je eksplicitno govorio o stvaranju i primeni Rasnih zakona u Evropi, što je imalo za posledicu ratne zločine nad Jevrejima, Srbima i Romima; prof. Dejvid Bankijer (David Bankier) - direktor Međunarodnog instituta za istraživanje holokausta pri Jad Vašemu, predstavio je pregled rasističkih zakona u Nemačkoj od 1933. do 1939; dr Gema Del Duka (Gemma Del Duca) sa Katoličkog Instituta za studije o holokaustu, uporedni predavač na Univerzitetu u Novom Meksiku, koja je za svoj dugogodišnji rad ponela titulu osobe godine koju dodeljuje Muzej Jad Vašem zaslužnim pojedincima, govorila je o ulozi katoličke crkve u skrivanju ratnih zločinaca. Zaključak predavanja bio je da se kao prioritet nameće potreba za stalnim preispitivanjem crkve u odnosu na savremene pojave nacizma, gde je naveden i primer neoustaštva u Hrvatskoj - Tompson... Prof. Džeremi Koen (Jeremy Cohen) sa Tel-Avivskog Univerziteta predavao je na temu antisemitizma u srednjem veku na tlu Evrope;
Dr Efraim Zurof (Efraim Zuroff) - direktor Izraelske kancelarije Simon Vizental centra i kancelarije u Beču. Poznavalac moderne istorije, pojava neonacizma, nastavljač rada Simona Vizentala na prikupljanju podataka o nacistima i njihovoj deportaciji, naglasio je pojavu neo-ustaštva u Hrvatskoj. Kroz primere je istakao saradnju sa Srbijom u zajedničkim potragama za nacistima odgovornim za pogrome u Novom Sadu.
Metodologija rada - sistem multidisciplinarnih predavanja vodećih istraživača podrazumevala je informativnu usmerenost poruke gde je polaznik škole najviše aktivni slušalac. Poruka se usmeravala i audio-vizuelno predstavljanjem dokumenata, arhivske građe, umetničkih i literarnih radova nastalih u vreme holokausta, rezultata istraživanja o broju i imenima žrtava u muzejskoj bazi podataka, kratkim dokumentarnim filmskim zapisima i sekvencama iz televizijskih emisija posvećenih stradanju u ratu - projekcijama u dokumentacionom centru.
Interaktivno učešće polaznika ispoljavalo se na svakom od 140 časova - sistemom pitanja i raspravama, kao i kroz nedeljne izveštaje sa opservacijama o svakom predavanju. Takav komunikacijski kontekst, gde slušalac postaje učesnik predavanja - pošiljalac poruke, eksplicitno je ispoljen u mogućnosti da polaznici održe prezentaciju o temama kojima se bave u svojim edukacionim centrima, Muzejima. Pitanje srpskih žrtava u Drugom svetskom ratu kao i aktuelnih neofašističkih pojava na tlu bivše Jugoslavije bilo je zastupljeno prezentacijom ,,U spomen na žrtve nemačkog zločina u Kraljevu oktobra 1941" i brojnim diskusijama.
Najviši domen naše aktivnosti, zasnovan ne samo na racionalnom usvajanju i slanju poruka, već i na emocionalnoj razini, ispoljen je u razgovorima sa preživelima iz logora. Seminar je na ovaj način imao nenadoknadivu iskustvenu komponentu.
Saznanja iz neposrednog, potresnog iskustva sročenog u priče Rut Brand (Ruth Brand) - Jevrejke kojoj je bezbrižnost detinjstva u Rumuniji naglo prekinuta deportovanjem u logor; Elizeve Lehman (Elisheva Lehman) skrivane u holandskoj porodici zahvaljujući čemu je preživela rat, glad; Izraela Orsaha (Israel Orzach) iz Poljske koji je, uz svu patnju u logoru Aušvic-Birkenau, preživeo i čuveni Marš smrti; Maše Grinbaum (Masha Greenbaum) iz Litvanije, koja je kao dete preživela strahote ratnih zločina litvanskih nacista; Neta Rozenvasera (Nat Rosennjasser) deportovanog iz Mađarske u Aušvic-Birkenau; bračnog para Naša i Ženije Manor (Nashum, Genya Manor), koji su nam govorili o spasu iz logora zahvaljujući Oskaru Šindleru, koji ih je uposlio u svojoj fabrici. Sa preživelima iz ove fabrike, posle njihove potresne, iskustvene priče, obišli smo grob Oskara Šindlera na katoličkom groblju u Jerusalimu.
Razgovoru sa preživelima iz logora prethodilo je uvodno predavanje Moše Šternberga (Moshe Sternberg), psihoterapeuta iz ,,Izraelskog nacionalnog centra za psihosocijalnu podršku preživelima u holokaustu" (AMCHRA) - organizacije koja sarađuje sa Jad Vašemom u radu sa ovom grupom, prema njegovim rečima, ,,posttraumatičnih ljudi, koji se vraćaju u prošlost kao da je sada doživljavaju". Kako im prići, kojim pitanjima početi, kako ih vratiti u realnost? U komunikativnom procesu (sedenju u pozitivnom krugu, postavljanju pitanja postupno, sa početnim korakom o životu pre stradanja kao tačkom oslonca, neophodnosti direktne, a ne posredne komunikacije (preko modulatora) i obaveznim pitanjima o sadašnjem životu, potomcima na kraju razgovora) - kroz dugogodišnju praksu, dosegnut je visok saznajni nivo, jer je u pitanju susret sa direktnim iskustvenim spoznajama.
Komunikacijska povezanost bila je zasnovana na neposrednom iskustvu u zemlji koja je kolevka teoloških verovanja, Sveta u poimanju tri najveće svetske religije: postavki / građevina / lokaliteta kao efikasnih nosilaca informacija o istoriji, kulturi, umetnosti, religiji i nas koji smo bili njihovi primaoci, da sa ličnim poimanjem, prethodnim znanjem ili predrasudama izgradimo celovitu sliku.
Njima ću dati u domu svom i među zidovima njegovim mesto i ime (Jad Vašem)... ime večno daću svakom od njih koje se neće zatrti...
Knj. proroka Isaije, gl. 56:5. Ovo je zabeleženo na ulazu u memorijalni komleks. Naime, Jad Vašem, čiji naziv na hebrejskom, utemeljen u Starom zavetu, znači ,,mesto za sećanje (pomen) na ime", na Brdu sećanja (Har Hazikaron) u Jerusalimu predstavlja celinu koju čini nekoliko paviljona sa tematski opredeljenim muzejskim postavkama; spomeničke tvorevine inspirisane temom holokausta i genocida; istraživačko-edukacioni i dokumentacioni centri. To je u pravom smislu ,,novi muzej", sveobuhvatni, totalni muzej, a ne obzidana enklava.
Tu je Istorijski muzej sa novom stalnom postavkom, otvorenom 15. marta 2005 - ekspozicijom predmeta i dokumenata žrtava Drugog svetskog rata, kao i ambijentalnih prikaza velikih logora (Aušvic, Treblinka, Vilna, Dahau, Jasenovac); Arhitektonska rešenja muzeja su u korelaciji sa postavkom koja zadržava hronologiju, a insistira na tematskim celinama: predratnog života porodice kroz postavku sobe iz građanske epohe, gde se u ramu iznad pisaćeg stola, virtualnim rešenjima, smenjuju porodične fotografije, uvod u priču o pojavi nacizma u Nemačkoj (naredbe, plakati, dokumenta u vezi sa eksplicitnim ispoljavanjem antisemitizma (Kristalnaht, geta, pogromi...). Audio-vizuelna sredstva prate tok postavke (Hitlerovi govori u Rajhstagu; izjave i naredbe nemačkih oficira) sa centralnom temom stradanja u logorima predstavljenom preko originalnih predmeta grupisanih u tematske celine (Aušvic, Treblinka, Vilna, Kovno, Jasenovac...), ali i simbolično (pruga do zida-smrti, crna poštanska sandučad sa likovima zločinaca - oficira i komandanata logora koja, kada se otvaraju, progovaraju jezikom njihovih naredbi o ubijanju, deportacijama...). Predmeti su grupisani i da naglase mnoštvo, implicitno -genocid u punom smislu, kao istrebljenje čitavog naroda, etničkih skupina: gomile obuće ostale iza žrtava, srebrni escajg, menore, dokumenta - ostaci minulih života objedinjenih vremenom smrti; Pri svemu, ne gubi se individualnost žrtve (na ekranima se smenjuju njihove fotografije i podaci).
Lično stradanje, personalizovanje žrtava naglašeno je audio i simboličnim rešenjima u Muzeju dece stradale u Drugom svetskom ratu. Sve je tu bitno: i plamen sveća, simbol svetlosti za dečje duše, i njihove fotografije koje se jedino vide u mraku, i njihova imena, godine koje su imali kad su stradali, koji se čuju.
Dolina uništenih zajednica - predstavlja maketu Evrope načinjenu od ogromnih kamenih blokova sa natpisima gradova gde su bile jevrejske zajednice;
Dvorana imena - simbolični je nadgrobni spomenik u obliku kupole sa fragmentima iz stranica svedočenja i fotografijama što se preslikavaju u vodi, simbolu života;
Dokumentacioni centar sa arhivskom građom, personalnim kartonima za 3,2 miliona žrtava, 300.000 fotografija. U centralnoj datoteci sačuvano je 68 miliona strana dokumenata - ličnih (pisma, pasoši, legitimacije...), deportacionih lista, dokumenata iz provenijencije nacističke birokratije, lista sa podacima o konfiskaciji imovine. U datoteci Vizuelnog centra je dokumentarni filmski materijal koji se odnosi na logore smrti, radne logore, zabeležene izjave preživelih. I sve je tu važno, i dostupno u prevodima na engleski, francuski, ruski, španski, arapski, nemački, hrvatski (u toku je prevod na srpski jezik prema rečima Lieta Ben-Haviva, direktora Vizuelnog centra u Jad Vašemu) i na internetu, i lako za pretraživanje na 50 ekrana.
Memorijalni kompleks čine i Umetnička galerija sa delima nastalim u getima i logorima; spomeničke celine; Aleja pravednika među narodima; Edukacioni centar u okviru koga su se održavala predavanja; Biblioteka sa oko 100.000 knjiga na svim svetskim jezicima;
Komunikacijska povezanost bila je zasnovana na neposrednom iskustvu: postavki / građevina / lokaliteta kao efikasnih nosilaca informacija o istoriji, kulturi, umetnosti, religiji i nas koji smo bili njihovi primaoci, da sa ličnim poimanjem, prethodnim znanjem ili predrasudama izgradimo celovitu sliku.
U okviru studijskih poseta subotom, u organizaciji Muzeja Jad Vašem, obišli smo Izraelski muzej; Arheološki park u Jerusalimu, Nazaret; po muzeološkim rešenjima specifičnu postavku Palmah muzeja - muzeja boraca za stvaranje Izraela sa malo originalnih predmeta, skoro svu u maketama, kompjuterskim projekcijama; brojne spomeničke kopmplekse Jad Vašema - što u daljem muzeološkom radu, kao uzor, ima neprocenjivu vrednost. Obišli smo i kulturno-istorijske celine od značaja za svetsku istorijsku baštinu kao što je tvrđava Masada; biblijski Kapernaum na Galilejskom jezeru; Jafa; krstaška tvrđava Belvoar; Kumran sa arheološkim iskopinama i Muzejom svitaka.
Prezentaciju pod nazivom ,,U spomen na žrtve nemačkog zločina u Kraljevu oktobra 1941" održala sam 10. jula u edukacionom centru Međunarodne škole u Jad Vašemu kao vid tekstualnog (na engleskom) i fotodokumentarnog prikaza opsade Kraljeva, zajedničkih partizansko- četničkih napada na posadnu diviziju, prikupljanja talaca, streljanja u lageru, izvora o događaju, predmeta sačuvanih u Muzeju u Kraljevu, prikupljanja imena u bazi podataka o streljanima.
Kao krajnji cilj i tamo, i ovde, i svuda gde nam je u fokusu čovek - stradalnik, nameće se: personalizovanje žrtve, nazivanje imenom i prezimenom stradalnika koji tako ne gubi identitet u nekom imaginarnom broju. Do imena stižemo posle dugotrajnog procesa kopanja po autentičnim izvorima, pisanim i narativnim.
Analogije u načinu rada, u istovetnoj ideji da žrtve treba personalizovati, da je najprimereniji pomen u zapisu njihovih imena i u Jad Vašemu, čiji naziv na hebrejskom, utemeljen u Starom zavetu, znači ,,mesto za sećanje (pomen) na ime", podsticaj su daljem istraživanju o stradanjima u Srbiji u Drugom svetskom ratu.
U vremenu narastanja neonacističkih, antifašističkih pokreta i grupa, kao neophodna nameće se i potreba edukacije, naročito mladih naraštaja, o prošlosti, o zločinima i genocidu. Sećanje na žrtve je najbolja osuda zločina i jedini način da njihovi počinioci ne budu uzor, da ne dožive amnestiju u svesti današnje epohe. Primer Jad Vašema to neosporno dokazuje.
Silvija Krejaković, kustos istoričar Narodnog muzeja u Kraljevu

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

IZLOŽBA USKRŠNJIH RUKOTVORINA
Prikupljeni novac za bolje uslove rada

   Učenici škole OŠ “Svetozar Marković” u sredu 23.04.2008. priredili su u prostorijama škole, sada već tradicionalnu, vaskršnju izložbu dečjih rukotvorina. Ovoj manifestaciji radovali su se svi učenici,a najviše prvaci koji su po prvi put imali priliku da učestvuju u ovakvoj akciji.
Prema rečima direktorke škole Dragice Spajić prikupljeni novac će biti upotrebljen za poboljšanje uslova rada u školi i to u što kraćem vremenskom periodu. Direktorka škole je dodala i to da je ovo dobra prilika da se pokaže koliko ova škola pridaje važnost podsticanju razvoja kreativnosti kod učenika i pozvala sve roditelje da njihov izbor za upis deteta u školu bude OŠ “Svetozar Marković”.



MLADI I KULTURA - piše Bojana Milosavljević
Knjige i pozorište za uspavanku

   • Prema najnovijim istraživanjima, ogromna većina mladih u slobodno vreme sklonija ,,neobaveznim" sadržajima života, kakvi su diskoteka, kafići, kladionice... Podršku vaspitnom trouglu porodica - škola - lokalna zajednica trebalo bi da pruži i država usvajanjem (i naročito: primenom) strategije za mlade. Neznatan broj škola u Srbiji neguje ,,pelcer" kulture među svojim đacima, iako je recept krajnje jednostavan

Današnja srpska omladina gotovo bezrezervno je u dokolici sklonija susretanju po kafićama, diskotekama, u novije vreme i kladionicama, istina, muški deo mlade populacije. Svim ovim mestima podrediše odlaske u muzej, biblioteku, pozorište... Budući da su sadašnji klinci u odnosu na prethodne generacije i tehnički pismeni, dodatni instrumenti zadovoljstva u dokolicu su kućni računari odnosno internet, video igrice i slično. O svemu tome izjašnjavaju se krajnje iskreno, kao da su uvereni u pravi izbor onoga primamljivog slobodnog vremena.
Biblioteke kao ,,hramovi knjige i mudrosti", a zbog domaće lektire važe kao nužno zlo. Čitanje izvornih tekstova po pravilu se zamenjuje daleko praktičnijom formom - sažetaka sa interneta, a tu su i DVD izdanja. Dakle, umesto knjige dolaze ,,pokretne slike", na kojima su manje-više sva klasična dela svetske književnosti. Pozorišna umetnost takođe gubi trku sa televizijskim serijalima tipa ,,Veliki brat" ili ,,Grand parada". Jasno je da je za formiranje ovako nakaradnih kulturnih normi među mladim ljudima tek delimičan krivac škola. Podsticanje, stvaranje i razvijanje kulturnih navika i merila najpre treba da potekne u porodici pa da se učvrsti u školi - sve pod uslovom da je i okruženje u harmoniji sa ovim faktorima. Nad svim ovim trebalo bi da stoji država, pre svega kroz zakonodavnu i izvršnu vlast. Ona mora da napravi strategiju za mlade i da se, naravno, stara da ova bude i primenjivana.
Trud prosvetnih radnika ostaje uzaludan ako dete, recimo, sa ocem sedi u sportskoj kladionici i ako se i druge zakonske odredbe krše kao mrtvo slovo na papiru. Zvanično, prodaja alkohola i cigareta zabranjena je za decu, ali se na to baš niko ne osvrće, čime se samo potvrđuje nemar države ili lokalne zajednice prema vaspitanju mladih naraštaja.

JEDNOSTAVAN RECEPT ZA DOBRO DECE
Institucije i svi koji se u njima bave decom, pre svih prosvetni radnici odnosno pedagozi kažu da postoje programi bontona ili pravila lepog ponašanja, ali je drugo pitanje koliko sami mogu da ga prorađuju sa decom, s obzirom na onaj redovan, obavezni nastavni plan rada. Oni koji imaju višu motivaciju ili, pak, mogu sve da postignu na pravi način objašnjavaju deci kako bi, recimo, trebalo da se ponašaju u pozorištu, muzeju, pa i zoološkom vrtu ili, najzad, i na izletu.
Uvek i iznova se postavlja pitanje šta ipak škola može da uradi u postojećim porodičnim i društvenim okolnostima da bi učenici slobodno vreme provodili kvalitetnije i shvatili dublji značaj i prednosti kulture kao nadgradnje razumnih bića? Ne treba isuviše napora, pa ni nekih posebno originalnih ideja. Ovo drugo dovoljno je - uzeti i primeniti. Uz malo veći angažman onih koji decu obrazuju - vaspitavaju. Nažalost, pozitvni primeri su u Srbiji retki i, možda, pobrojani staju na prste ruku. Tako, dugoročniju strategiju ima Gimnazija u Užicu. U njoj se već tri godine neguje projekat ,,Na pola puta", u kojem tokom godine, a nekoliko dana uzastopno, časove iz književnosti drže sami pisci, ozbiljna književna imena, zahvaljujući čijim ,,predavanjima" užički gimnazijalci stiču bolji uvid u savremenu književnost nego što bi ga inače dobili u klasičnoj školskoj nastavi. Otuda (statistika kaže) učenici ove škole čitaju neuporedivo više od ostalih vršnjaka. Blagodareći ovoj tradiciji i njihovi profesori maternjeg jezika su ,,fleksibilniji" od kolega u Srbiji jer niko od njih ne odbija na času razgovor o nekom piscu koji je trenutno ,,hit", a učenike zanima. Užički nastavnici, dakle, usvojili su i primenili jedan od postulata modernog obrazovanja: ,,Škola mora da ponudi učenicima kvalitetne vrednosne sudove, da ih nauči da razlikuju šta valja a šta ne i da ima sluha za razgovor sa decom o knjigama koje nisu u školskoj lektiri".
Gimnazija u Užicu čini i nove korake u oblikovanju ,,slobodne đačke ličnosti", a kasnije i zrelog čoveka. Uključena je u još jedan projekat ,,Šekspir 24", u kome učestvuje 39 zemalja sveta i oko 70 omladinskih pozorišnih grupa, sa zadatkom da svaka adaptira jedno Šekspirovo dramsko delo, a sa ciljem da se ovi putem afirmiše pozorišna umetnost kao vid kvalitetne kulture. Podrazumeva se da užički pozorišni festival koji okuplja najprobranije ansamble u Srbiji ne oskudeva u mladoj i obazovanoj publici, jer ga mladi iz ovoga grada prate po pristupačnoj ceni ulaznica.
Još svega nekoliko gradova u Srbiji, tačnije srednje škole u Loznici i Kragujevcu, čine na svoj način pomake u proterivanju šunda i kiča, mada ne ovako obimno i sadržajno kao užički prosvetari. A recept je vrlo jednostavan i dovoljno bi bilo samo ga prepisati.



TRŽIŠTE UDŽBENIKA ZA OSNOVNE ŠKOLE
Monopolisti protiv ostalih

   • Osim državne firme, Zavoda za izdavanje udžbenika - Bograd, još 23 izdavača priprema udžbenike za osnovce naredne školske godine. Privatni izdavači imaju dozvolu Ministarstva prosvete. Zavod za udžbenike nastoji da zadrži primat na velikom tržištu školskih knjiga

   Odmah po prvomajskim prznicima odnosno po završetku prolećnog raspusta počeće procena valjanosti udžbenika koje za narednu školsku godinu u Srbiji pripremaju čak 24 izdavača. Tokom te procedure, koja je svake godine prilično haotična i u znaku borbe velikih (državnih) i malih izdavača, oko šest stotina udžbenika čekaće dozvolu za primenu u nastavi. Po ko zna koji put na ovom ,,šarenom tržištu" u prednosti je Zavod za izdavanje udžbenika - Beograd, kao jedino državno preduzeće. Naime, ostali (i privatni) izdavači dozvolu Ministarstva prosvete dobili su tek krajem prošlog septembra, kada je za prodaju bilo kasno, jer su svi osnovci već nabavili knjige od Zavoda. I ove godine kasni kontrola koju sprovodi komisija Ministarstva. Prema propisu, ona svake godine ocenjuje valjanost svih knjiga, jer se radi o ogledima koji se uvode svake godine za sledeći razred. Ovoga puta taj posao će trajati od 5. maja do 15. juna, a privatni izdavači, koje u međuvremenu u Zavodu za izdavanje udžbenika optužuju i plagijate, smatraju da to nije dovoljno vremena da se proceni kvalitet oko šest stotina školskih knjiga.

TAČKA NA IZDAVAČKI JAVAŠLUK
U Ministarstvu prosvete kažu da će kontrola biti obavljena na vreme jer taj posao rade timovi stručnjaka. Komisije su tročlane, a za svaki predmet po tri stručnjaka daju mišljenje. Ono što je važnije i od ovogodišnjeg haosa - nelojalne konkurencije, monopolističkih poteza, uzajamnog diskreditovanja, brojnosti izdavača za koje je tržište udžbenika vrlo unosno - jeste novi Zakon o udžbenicima koji ovo ,,klupko" treba da razmrsi, samo što, po svoj prilici, a zbog domaće političke situacije, on nije na vidiku. U resornom ministarstvu ipak procenjuju da bi ovaj zakon mogao da stupi na snagu do kraja godine.
Zbog strogih kriterijuma koje propisuje, ubuduće će udžbenike moći da izdaju najviše tri-četiri izdavača. Do tada ostaje zprepašćenje i nedoumica onih koji sve te zavrzlame i lov izdavača u mutnom plaćaju iz svog džepa, a to su roditelji. Jer, samo ovogodišnja ponuda udžbenika je tolika da postoji čak 15 bukvara i čitanki iz kojih, kao što znamo, prvaci uče azbuku. U čitavoj situaciji oko prodaje udžbenika za svaku školsku godinu udeo i obavezu imaju i učitelji odnosno nastavnici. Oni daju konačnu preporuku koje knjige roditelji treba da kupe. Učiteljima ime izdavača po pravilu nije bitno, već se opredeljuju po sadržaju, metodama rada, dizajnu... a u ovom poslu oslanjaju se i na preporuke kolega. Dešava se da od direktora ima pokušaja pritiska da se forsira određeni izdavač, ali te ,,preporuke" nisu tako masovne i po pravilu ne urode plodom.
Do koje mere ih podstiče pohlepa za tržištem dokaz su i ,,niski udarci", ove godine između državnog Zavoda za izdavanje udžbenika i privatnog ,,Bigza", koji je u ekspanziji, jer su se za njegove knjige odlučili prosvetni radnici u čak 200 osnovnih škola Srbije. Direktor Zavoda Radoš Ljušić optužio je ,,Bigz" da kopira hrvatske knjige, a iz ,,Bigza" je stigla protivoptužba da su autori iz Zavoda ukrali ideje za udžbenik geografije za peti razred, i to od njihovog partnera - zagrebačke ,,Školske knjige". Detaljnije: Zavod je prošle godine iskopirao ilustracije ove hrvatske knjige (objavljene još 2005) i čak većinu lekcija. Tako je ovaj plagijat postao i ostao jedini udžbenik iz kojeg uče petaci u Srbiji, jer - tvrde u ,,Bigzu" - privatni izdavači nisu na vreme dobili dozvole iz Ministarstva prosvete pa nove ,,geografije" nisu mogli ni da štampaju. Moguće je da će ovakve klevete dobiti sudski epilog tim pre što ih privatni izdavači smatraju namernim uticajem na prosvetne radnike i širu javnost kako bi se kod njih stvorila loša slika o privatnicima.