Kandidati pet lista u raspodeli mandata
Ista meta, drugo odstojanje i interesi građana
Logika
Svi sindikati pali na ispitu iz tranzicije!
Živeti na svetlosti dana
Slika vlasti, ali i građana
Put u monašku zemlju - Jerisos
Ples za novi putokaz
Noć muzeja - za sve sugrađane
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, odbojka, atletika, bridž

IZBORNA KOMISIJA OPŠTINE KRALJEVO UTVRDILA KONAČNE REZULTATE LOKALNIH IZBORA - piše Slobodan Rajić
Kandidati pet lista u raspodeli mandata

   • Posle ponovljenih izbora u Borovu utvrđeni konačni rezultati po kojima je na lokalne izbore na 129 biračkih mesta u kraljevačkoj opštini izašlo 57.813 ili 55,57 odsto birača • Listi "Za evropsku Srbiju" 26, SRS 18, DSS-NS 16, PK - 6 i SPS-PUPS 4 odbornička mandata • U roku od deset (plus pet) dana podnosioci lista izbornoj komisiji dostavljaju predloge kandidata za odbornike

   Na sednici Izborne komisije opštine Kraljevo (IKOK), održanoj 19. maja, utvrđeni su konačni rezultati lokalnih izbora na području kraljevačke opštine. Najpre je konstatovano da su, zbog prigovora i nepravilnosti, rešenjem Komisije ponovljeni izbori na biračkom mestu broj 124 Borovo ovog puta protekli regularno i da, zbog malog broja upisanih i izšalih birača, oni nisu bitnije uticali na konačne rezultate izbora. Komisija je utvrdila da je, prema konačnim rezultatima, na lokalne izbore u Kraljevu izašlo 57.813 birača ili 55,57 odsto, kao i da je bilo 56.387 važećih i 1.408 nevažećih glasačkih listića.
Utvrđeno je da su od osam izbornih lista, koliko ih je bilo na glasačkom listiću na lokalnim izborima, njih pet prešle cenzus od 5 odsto i po sistemu najvećeg količnika dobile odborničke mandate u Skupštini opštine-grada Kraljeva koja po Statutu broji ukupno 70 odbornika. Lista Za evropsku Srbiju - Boris Tadić dobila je 19.054 ili 33,79 odsto glasova i 26 mandata, lista Srpska radikalna stranka - Tomislav Nikolić 13.036 ili 23,12 odsto i 18 mandata, lista Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - Velimir Ilić 12.151 ili 21,55 odsto glasova i 16 mandata, lista Pokret za Kraljevo 4.623 ili 8,2 odsto i 6 mandata i lista Socijalistička parija Srbije - Partija ujedinjenih penzionera 3.483 ili 6,18 odsto glasova i 4 mandata. Cenzus nisu prošli lista Jedinstvene Srbije - Dragan Marković Palma (2,97 %), Liberalno demokratske partije - Socijaldemokratske unije - Čedomir Jovanović (3,25 %) i lista Moje Srbije - Miljan Biošković (0,95 odsto birača koji su glasali).
- Radili smo više od dva meseca u regularnoj i fer atmosferi, bez obzira na stranačku pripadnost članova Komisije, jer su oni ozbiljno i profesinalno shvatili svoju ulogu i izdigli se iznad uskostranačkih interesa. Iako smo imali istovremeno lokalne i vanredne parlamentarne izbore, na samo jednom biračkom mestu, broj 124 Borovo, imali smo prigovor koji je uvažen kao opravdan i gde su se izbori ponovili, dok na preostalih 128 mesta nije bilo ozbiljnijih prigovora na regularnost. Svi učesnici u izbornom procesu ponašali su se korektno i opšti je zaključak da su ovi izbori u celosti protekli u fer i demokratskoj atmosferi - kaže Miroslav Milićević, predsednik Izborne komisije opštine Kraljevo.
Po njegovim rečima, sada, po Zakonu o lokalnim izborima, od 20. maja počinje da teče rok od deset dana u kojem podnosioci lista koje su prešle cenzus treba da Komisiji dostave predloge kandidata sa liste kojim dodeljuju odborničke mandate. Komisija je, u tom smislu, uputila zahtev podnosiocima pet izbornih lista da najkasnije zaključno sa 30. majem, treba da dostave IKOK-u imena svojih kandidata za odbornike. Zatim Komisija, ako su predlozi regularni, potvrđuje te mandate i "izdaje uverenja odbornicima da su izabrani". Samo u slučaju da se ovaj rok ne ispoštuje, "podnosilac liste se pismeno obaveštava da je dužan da to učini u naknadnom roku od pet dana, uz upozorenje na posledice nepostupanja". Prema članu 43. Zakona o lokalnim izborima, "ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke o kandidatima ni u tom naknadno ostavljenom roku, izborna komisija će sve dobijene mandate sa te liste dodeliti kandidatima sa te liste prema njihovom redosledu na listi".
Najzad, kako ističe Miroslav Milićević, kada se svi ti poslovi obave, u roku od 15 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora, u skladu sa članom 56. Zakona o lokalnim izborima, saziva se i održava konstitutivna sednica Skupštine opštine - grada Kraljeva na kojoj se verifikuju dobijeni odbornički mandati, čime se faktički završava rad Komisije u vezi sa upravo završenim lokalnim izborima.

Konačni rezultati izbora za grad Kraljevo
Ukupan broj biračkih mesta 129
Ukupan broj upisanih birača 104.025
Broj primljenih glasačkih listića 104.025
Broj neupotrebljenih glas. listića 46.135
Broj birača koji su glasali 57.813
Procenat izlaznosti 55,57 %
Broj nevažećih glasačkih listića 1.408
Broj važećih glasačkih listića 56.387

IZBORNE LISTE - BROJ GLASOVA - % GLAS. - BR. MANDATA
---------------------------------------------------------
Za evropsku Srbiju- B. Tadić 19.054 - 33,79 - 26
Pokret za Kraljevo 4.623 - 8,2 - 6
DSS-NS- V. Ilić 12.151 - 21,55 - 16
SRS - Tomislav Nikolić 13.036 - 23,12 - 18
Jedinstvena Srbija - Palma 1.673 - 2,97 - 0
SPS-PUPS 3.483 - 6,18 - 4
LDP-SDU - Č. Jovanović 1.834 - 3,25 - 0
Moja Srbija - M. Bošković 533 - 0,95 - 0

PONOVLJENI IZBORI U BOROVU
Manja izlaznost, sličan rezultat

   Po odluci Izborne komisije, na ponovljnim izborima na biračkom mestu broj 124 Borovo, u nedelju, 18. maja, zabeležena je manja izlaznost birača, uz sličan rezultat kao na prvobitnom glasanju, 11. maja. Naime, na ponovljenim izborima na ovom biračkom mestu, od ukupno 107 upisanih birača glasalo je 33 ili 30,6 odsto (neupotrebljenih glasačkih listića - 74, upotrebljenih - 33). Od broja glasalih lista Za evropsku Srbiju - Boris Tadić dobila je 20 glasova, DSS-NS - Velimir Ilić - 3 glasa, SRS - Tomislav Nikolić - 9 glasova i SPS-PUPS - 1 glas. Podsećanja radi, na ovom biračkom na izborima 11. maja od 107 upisanih izašlo je 70, glasalo 68 (dva listića su bila nevažeća), za Evropsku Srbiju glasalo 30, za DSS-NS 10, za SRS 24, za SPS-PUPS 3 i za LDP-SDU 1 birač.

POSTIZBORNA "MATEMATIKA" U KRALJEVU
Ista meta, drugo odstojanje i interesi građana

   Posle proglašenja konačnih rezultata lokalnih izbora u Kraljevu nameće se pitanje ko bi sa kim mogao u vladajuću skupštinsku koaliciju? Što se tiče raspodele izbornih mandata, oni su jasni: pet izbornih lista dobilo je odgovarajući broj odbornika u budućoj gradskoj skupštini Kraljeva. Lista "Za evropsku Srbiju" 11. maja ove godine dobila je 26, SRS 18, DSS-NS 16, PK 6 i SPS-PUPS 4 odbornička mandata.
Komparacije radi, treba se podsetiti kako su birači u opštini Kraljevo glasali na lokalnim izborima krajem 2003. godine. Naime, prema tadašnjim konačnim izbornim rezultatima i rešenjima Izborne komisije opštine Kraljevo od 10. decembra 2003. godine, mandate je dobilo osam izbornih lista: SRS 13, SPO 12, DS 11, DSS-NDS 10, G 17 PLUS 9, SPS 7, DHSS 5 i NS 3 mandata od ukupno 70 u Skupštini opštine. Vladajuću skupštinsku većinu, nakon pregovora i konstituisanja Skupštine opštine, formirale su pet stranaka: SPO, DSS, G 17 PLUS, DHSS i NS sa ukupno 39 odbornika. U skupštinskoj opoziciji ostali su tada SRS, DS i SPS sa ukupno 31-nim odbornikom. Kasnije je dolazilo do promena, pre svega odvajanjem tri odbornika SPO u grupu "Složno za Kraljevo" koja je sa Novom Srbijom formirala posebnu odborničku grupu, a zatim i "Slobodnih radikala" koji su obrazovali posebnu odborničku grupu, kao i prelaskom pojedinih odbornika u tzv. "samostalne" ili "nezavisne".
Ako se uporede rezultati lokalnih izbora u Kraljevu iz 2003. sa rezultatima iz 2008. godine, primećuje se da je sada koalicija "Za evropsku Srbiju" koja okuplja tri stranke, DS, G 17 PLUS i SPO, u zbiru dobila manje nego pre četiri i po godine, jer je tada imala 32, a sada 26 odbornika. Takođe je primetno da je SRS dobila više odbornika (povećanje sa 13 na 18), a SPS manje (smanjenje sa 7 na 4) i da je nova politička grupacija Pokret za Kraljevo, koja okuplja predstavnike DHSS, Slobodnih radikala i drugih političkih opcija, dobila 6 odborničkih mandata. Za takve promene postoje brojni razlozi i njima se bave nosioci izbornih lista u svojim analizama konačnih rezultata ovih izbora.
Preme dobijenim informacijama, pregovori o formiranju vladajuće skupštinske većine u Kraljevu posle izbora 11. maja ove godine, tek su u začetku, vode se iza "zatvorenih vrata", daleko od očiju javnosti i ishod će biti jasniji, najverovatnije, u narednih 15-tak dana, do zakonskog roka za konstituisanje skupštine opštine-grada. Najveće odborničke grupacije (DS, SRS, DSS-NS), prema izjavama njihovih opštinskih čelnika, osim toga, čekaju i ishod pregovora na republičkom nivou, oko formiranja nove Vlade Srbije.
Gledajući upravop objavljene izborne rezultate, u gradu Kraljevu moguće su razne i različite kombinacije. Jedana od njih je da gradsku vlast formiraju SRS (18), DSS-NS (16) i SPS-PUPS (4) koje bi zajedno, sa 38 odbornika, imale većinu od ukupnog broja odbornika (70), a u opoziciji bi ostali koalicija "Za evropsku Srbiju" (26) i Pokret za Kraljevo (6). Postoji mogućnost i da se navedenoj vladajućoj koaliciji priključi i Pokret za Kraljevo i ona bi onda imala više nego "komotnu" većinu od 44 odbornika (38+6), a u opoziciji bi ostala koalicija "Za evropsku Srbiju" koja je na izborima dobila najviše glasova, što je svojevrstan apsurd, ali i ne velika novost, jer je i 2003. godine SRS imala najviše odbornika, a ostala u opoziciji.
Naravno, moguće su i druge kombinacije, zavisno od ishoda pregovora. Jedna od njih je, mada malo verovatna, da koalicija "Za evropsku Srbiju" pokuša da napravi većinu sa koalicijom DSS-NS i zajedno bi imale 42 odbornika, a ako bi im se priključio i Pokret za Kraljevo, gde je i DHSS kao bivši koalicioni partner DSS-NS-a, čak 48 odbornika, a u opoziciji bi ostali SRS i SPS-PUPS. Moguća solucija je i da vladajuću većinu formiraju "Za evropsku Srbiju", PK i SPS-PUPS koji bi zajedno imali tesnu većinu od 36 odbornika, kao i neke druge pregovaračke "kombinatorike" o vladajućim koalicijama na nivou Kraljeva.
Naravno, ovo su samo političke i "matematičke" pretpostavke i teoreme, dok je stranačka praksa i "trgovina" dobijenim nadatima sasvim nešto drugo. Pogotovo što su, osim SRS, preostale četiri izborne liste sastavljene od različitih koalicija koje imaju svoje koalicione sporazume, a koji su za javnost još uvek tajna. Pored toga, pitanje je koliko je njih iskoristilo zakonsku mogućnost da sa svojim kandidatima za odbornike i odbornicima potpiše ugovore o "famoznim" blanko-ostavkama. Svakako da će i sve to imati bitan uticaj, baš kao viđenje pojedinih političkih stranaka u raspodeli "kolača" u budućoj gradskoj vlasti, gradskoj upravi i javnim preduzećima...
Osnovno je, međutim, pitanje koliko će podnosioci pet izbornih lista, dobitnika mandata, voditi računa o interesima onih koji su ih birali - građana Kraljeva, kao i budućeg intezivnijeg razvoja ovog grada koji ima ogromne probleme, pre svega u privredi, poljoprivredi i zapošljavanju, a potom i razvoju komunalne infrastrukture, društvenih delatnosti, definisanju organizacije budućeg grada, regulisanju položaja raseljenih i izbeglih lica… Zbog toga je veoma bitno da i na nivou grada Kraljeva izborne liste (političke stranke) koje žele da formiraju lokalnu gradsku vlast istovremeno definišu i prioritete (ili čuvene "principe") budćeg razvoja Kraljeva i da ih zatim pretvore u strategiju za naredni mandatni period, sa godišnjim planovima, nosiocima i rokovima, kao garanciju da će ostvariti potrebe i zahteve građana, ali i svoja predizborna obećanja. Šta će se dogoditi, preostaje da se vidi u narednih 15-tak dana do konstituisanja, najpre Skupštine grada, a onda i vladajuće skupštinske većine, o čemu birači nestrpljivo čekaju informacije.

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Logika

   Sve je gotovo, mada je tek na početku. Mislim, ovo cenjkanje oko Vlade. Gađaju nas, brate, u zdrave moždane. A počelo je (da li baš tada?) još na dan izbora. U ona dva dana ćutnje baš sam se zabavio, od lokala do “federacije”, kako su političari probijali tišinu na tako neinventivan i tupav način, kao poptisivali kapitalne ugovore. E, baš u petak i subotu. Alo, bre. Zato sam i pobornik da se ukine izborna tišina, nego neka ih, neka mlate do poslednjeg trenutka, do u nedelju u osam uveče. Jer, ako u četvrtak ne znam koga da zaokružim neću znati ni u nedelju, a da me neko preobrati u ta dva dana je budalaština. I molim nevladine da se angažuju da na izbore idemo radnim danom.
Ergo, u nedelju u devet ujutro, pošto su javili da je već izašlo šest posto, dva više nego na prošlim izborima, čestitao sam simpsonsima. U toku dana, međutim, počela je drama. B92 nije prestajao da kuka (a to je činio čitavu sedmicu) što se na tamo nekom fakultetu baš na dan izbora održavaju ispiti, uz prikrivenu poruku da bi dekana u najmanju ruku trebalo smeniti a profesore poslati na (demokratski) reizbor. Jer, vele, hiljadu mladih je sprečeno da glasa taj dan, pa još i da nema važnijeg posla od zaokruživanja. Alo, bre! Po njima, život zbog izbora treba da stane. A pamtim maj ’80. kada je Tito umro. Istu noć otputovao sam zbog ispita, a polagao ih i na dan sa’rane. U auli fakulteta postavili par televizora, pa smo između ispita sedeći na stepenicama pijuckali pivo i gledali prenos. Tada nikome nije palo na pamet da odloži ispite, a vreme je bilo baš za to, pa i iz ove pesrpektive gledano. Nije bilo većeg događaja od toga i razloga da se ispiti otkažu. Zbog ispita nisam ni “pratio” sa’ranu. Jedno veče sam istina otišao u studentski klub i video pola sata emisije dolaska državnika u Beograd. Bez teksta, muzičkam podloga valjda neki Bah ili Betoven. Kada sam video onog Kaundu kako ljubi trobojku u oku mi popustila bešika, promrmljao “kakva montaža, bogte” i odveo na točeno “pećko” Filipa Latinovića i Melkiora Tresića. Tamo nam se oko ponoći pridružila sa neke tehno-žurke pijana i uduvana Ana, kol’ko se sećam, Karenjina. Posle je odveli u studenstku sobu gde nas dočekala navotkarena Ema Bovari. Mi ih snimali celu noć na mobilni, pa posle bacili na sajt “jubtju” i razmenjivali klipove. Ma, ’beš sa’ranu!
U nedelju popodne, opet onaj Lučić zavapio da je za slab odziv kriv Novak zbog finala u Rimu i da će da nam uništi procenat i rezultat. Opšte navijanje. Da je potrajalo okrivili bi i RTS što je finale prenosila, a Tijanić bi, da parafraziram Čanka, visio na Terazijama. Alo, bre! Ovi u Rimu trebalo je finale da zakažu u ponedeljak, ili subotu. A da se poboljša procenat izlaznosti jednostavno je rešenje. Valja samo u petak, na dan početka izborne tišine, proglasiti opštu mobilizaciju i sve punoletnike oba pola sabiti u kasarne, a da u nedelju od sedam ujutro mogu kući, pošto najpre glasaju.
U izbornoj noći opet cunami logike. Predsednik žutih, Homer Simpson i uz njega Bart, objavi svoju pobedu i zapreti da se niko ne usudi da ruši tu izbornu pobedu i volju naroda! To nije, međutim, rekao na prošlim kada su radikali dobili 81 mandat. Tada je za njega izborna volja bila 126 glasova u Skupštini. Sada pretnja. E, ta izjava je povratak u ’90. Mislio sam neka ga, to rade maligani iz slavljeničkog penušca, ali on to ponovi i sutradan. A te noći zapretio je i medijima, siguran sam da tu nije mislio na objektivnost mog omiljenog B92. Da je samo predsednik žutih - ok, ali, brate, on je Predsednik.
E, sada koalicije za vladajuću većinu. Socijalisti apsolutni hit! K’o lane “Militva”. Svi ih hoće i svi su sa njima ideološki isti. Oba tabora bore se za naklonost Ivice. Znao sam da SRS-DSS-SPS ne pije vodu, ali još manje da mogu zajedno Dačić i Vuk, Dačić i Čanak, Suljo i Vuk i Suljo i Rasim. Ovde je sve moguće. Ovde je, zarad vlasti, sve dopušteno i sve moguće. Ivica zaboravo da su žuti ’apsili Sloba i dali ga u Hag, zaboravilo se šta su Čanak i Vuk govorili o socijalistima, a opet svi su prevideli arkanovsku prošlost Palme. Zato i dalje tipujem na vladajuću većinu DSS (NS)-DS-SPS. Oni su se najviše pljuvali u poslednje vreme, pa će i savez da bude jako zalepljen. Koalicija DS-SPS-Ugljanin je najveća pobeda B92. Deset dana oni svađaju radikale i socijaliste, Palmu i Voju K, penzionere i Velju, Mirčića i Palmu. B92 se ponaša kao zainteresovana strana, kao da su stranka, oni ne prate i tumače događaje, oni događaje prave, pa ih tumače. Da li je one šampanjske izborne noći Boris mislio na njih kada je govorio o medijima?
draganvukicevic@hotmail.com

INTERVJU: MILIVOJE JAKOVLJEVIĆ, SEKRETAR ODBORA ZA ZA ZAŠTITU PRAVA RADNIKA “MAGNOHROMA”
Svi sindikati pali na ispitu iz tranzicije!

   • Prihvatanjem socijalnog programa radnici “Magnohroma” su pokazali ogromnu velikodušnost. Ali ta velikodušnost je i posledica teške ekonomske situacije u kojoj se nalaze. Da su drugačijeg imovinskog stanja, sumnjam da bi ovaj socijalni program bio ovako olako prihvaćen. Dakle, sporazum nije dobar, ali ako zastupnik kapitala otvoreno, časno i pošteno odradi preuzeti deo posla i obaveza, radnici će biti zadovoljni - kaže Milivoje Jakovljević

   Prema mojim saznanjima, kada je reč o isplatama otpremnina, ta stvar je završena. Isplaćeno je, mislim, oko 860 miliona dinara i treba za povezivanje staža još možda molijardu dinara, ali ne bih da da licitiram ciframa, jer moji podaci nisu pouzdani kaže u intervjuu za “Ibarske novosti” sekretar Odbora za zaštitu prava radnika “Magnohroma” Milivoje Jakovljević, ističući da socijalni program kojim je iz “Magnohroma” “oterano” 1.800 radnika nije bio cilj Odbora.
   - Moram da naglasim da se Odbor nije se za ovo borio, niti je to želeo pre oko godinu dana kada je formiran i preuzeo inicijativu za rešavanje problema radnika “Magnohroma”, pošto sindikati to nisu postigli. Mi smo pet puta bili u Beogradu, dva puta kao Odbor, a tri puta sa radnicima, i uvek nam je nuđen ovakav socijalni program i mi smo ga uvek odbijali, jer smatramo da takav redosled poteza nije dobar. I za radnike i za sam “Magnohrom” po našem zalaganju bilo je najbolje da se deo dugova radnicima otpiše, da se asprovede socijalni program i kao treće da se uđe u novu privatizaciju preduzeća.
Ovim što je sada urađeno, možda to i izađe na dobro, ali opet zavisi od lokalne samouprave a mi znamo kakva je lokalna samouprava u Kraljevu bila i da nije ništa za svog mandata uradila da se priča o “Magnohromu” pokrene i da nije bilo Odbora da stvari pomeri sa mesta ko zna šta bi bilo sa “Magnohromom”. Znači, usledio bi stečaj, mi na ulici i bez dinara u džepu. Mi smo barem uspeli da radnici uzmemu te otpremnine i da se poveže radni staž. Meni je drago što su radnici prihvatili ovaj socijalni program jer je to bio izgleda jedini način da reše svoje egzistencijalne probleme trenutno, ali ono što sledi posle ovoga, pošto je “Magnohrom” praktično ostao bez radnika, jeste da neko opet pokrene novu inicijativu, da se lokalna samouprava konačno uozbilji, i da ona na budućoj Vladi pokrene ovu temu i da inicira da “Magnohrom” počne da radi. Na taj način mora da se razmišlja, jer nije svetla situacija ni u Fabrici vagona, a onda se postavlja pitanje šta će biti sa ovim gradom. Ako se lokalna samouprava ne urazumi, nama sledi sudbina Bora i Majdanpeka, moraćemo da prodajemo stanove i da se selimo odavde. To smo i u Beogradu rekli, ali nas niko nije ozbiljno shvatio.
• Kakva je struktura radnika koji su ostali u “Magnohromu” i koji nisu uzeli otpremnine?
- To su mahom mladi ljudi koji, da su prihvatili ovaj socijalni program, ne bi primili toliki iznos otpremnine sa kojim bi nešto mogli da započnu, jer imaju staž od svega nekoliko godina. Međutim, meni je i sada čudno da pri sprovođenju ovog socijalnog programa nije poštovana sistematizacija radnih mesta i da svaki rukovodilac u konkretnim radnim jedinicama zadrži radnike koji znaju da rade, mogu da rade, i koji za fabriku vrede. Nažalost, to nije urađeno i pristupilo se prijavljuvanju “linijski”, pa se krenulo logikom da su odlazili radnici sa najviše radnog staža, iskustva i znanja, zaključno sa dvadesetak godina staža, tako da je ostala mladost, ali ne i adekvatni ljudi na određenim radnim mestima. Dobilo se to da je u određenim radnim jedinicama ostalo više radnika od potrebe, a na drugom manje. I to, treba i to reći, za fabriku često neupotrebljivih kadrova, bez obzira što je reč o mladim ljudima. Kada smo upozorili da se to spreči, odgovoreno nam je da se nema vremana. Mi smo upozorili predstavnika Akcijskog kapitala na posledice, a ideja ovakvog socijalnog programa je bila Dinkićeva, da će se prijaviti 2.000 radnika, jer ljudi gonjeni onim što im se izpodešavalo listom će da se prijavljuju.
• I Vi ste jedan od radnika koji je uzeo otpremninu. Novac ste uzeli, preduzeće je za Vas zaključano, kakva je sudbina Odbora?
- Tako je. Ali, Odbor će da prati onaj deo sporazuma prema kome bi u narednih godinu dana Agencija za privatizaciju trebalo da proda sve ono što nije pod hipotekom, da se namire zaostale zarade, dok su ostala potraživanja pala u vodu. Stoga i ovim putem apelujem na zastupnika kapitala, koji je pošten čovek po mom mišljenju, da ne podlegne eventualno pritiscima i da taj deo sporazuma realizuje korektno, jer smo do juče bili kolege. Odbor će, dakle, da prati sve šta se bude događalo u “Magnophromu”, da li se poštuje sporazum i da to bude transparentno i javno, tako da dajemo svaku podršku, ali ćemo, bogami, i da kontrolišemo.
• Dakle, priča sa “Global stilom” je završena? Stiče se utisak, uprkos policijskoj krivičnoj prijavi, da su Vašim napuštanjem preduzeća amnestirani za sve što su “Magmohromu” uradili?
- Tako je. Nedavno je kod nas bila delegacija novinara iz Japana i oni nisu mogli da se načude, slikajući sve one ruševine, da država nije rekla “e, ne može tako, vi ste potpisali ugovor i ugovor morate da poštujete”. Podsećam da prvi put kada smo bili u Beogradu naši zahtevi nisu bili socijalni program, nego da se pokrene krivična i materijalna odgovornost protiv “Global stila”, a oni su nam uzvratili “dobro, ali kakva je korist od toga po vas, kakve vi koristi imate od toga”.
• Čega ste se vi kao radnici poptisivanjem sporazuma odrekli?
- Pa, odrekli smo se brojnih potraživanja prema prethodnom valsniku. Prihvatanjem socijalnog programa radnici “Magnohroma” su pokazali ogromnu velikodušnost. Ali ta velikodušnost je i posledica teške ekonomske situacije u kojoj se nalaze. Da su drugačijeg imovinskog stanja, sumnjam da bi ovaj socijalni program bio ovako olako prihvaćen. Podsećam da je prvobitni sporazum bio katastrofalno napisan, da je bio apsolutno protiv interesa radnika, i mi kao Odbor smo zahtevali da se promeni i insistirali smo na rokovima, pa smo dobili ovaj sporazum sa kojim takođe nismo bili zadovoljni, jer dopušta različita tumačenja. Da je prihavaćen naš predlog, posle godinu dana radnici bi imali pravo utuženja, ovako dovoljno je da se proda i najmanji deo “Magnohroma” i da se radnicima isplati i po sto dinara, pravno gledano, sporazum će se smatrati izvršenim. Dakle, sporazum nije dobar, ali ako zastupnik kapitala otvoreno, časno i pošteno odradi preuzeti deo posla i obaveza, radnici će biti zadovoljni.
• Vama kao Odboru sada stižu, vidim, priznanja od samih radnika. Pretilo je da radnici ostanu i bez posla i bez ikakve naknade. Kako Vama to sada sve izgleda?
- Mi nismo hteli niti tražili priznanja ni pohvale. Nama ne treba ni “hvala” od kolega radnika. U jednom trenutku priča oko “Magnohroma” se zavrtela jako opasno, radnici su jasno rekli “dosta je, ovako više ne možete sa nama”. I to je najvažnije. Mi ni na koga nismo upirali prst, mi smo samo uspeli da ih uvučemo u priču i da se sami nađu u problemu i da pokušaju da ga reše. I zbog toga smo tražili da Vlada donese odluku o sudbini “Magnohroma”, a ne delovi Vlade. Tako smo na jedan način hteli da delujemo pomirujuće u posvađanoj Vladi, a sa druge strane da pokažemo da je nama dosta podela i svađa, da ovaj narod hoće konkretna rešenja i želi da lepo živi.
• Da li u Odboru strahujete, poznajući srpski mentalitet, da vas u jednom trenutku neko proglasi krivcima i odgovornima za propast “Magnohroma”?
- Pa, može i to da se dogodi, ali samo od onih koji su nedobronamerni. Nama je socijalni program nuđen pet puta i mi smo ga pet puta odbili. Mi smo insistirali na tome da se iz budžetskih sredstava izmire naša potraživanja, a da novac kasnije namire prodajom delova preduzeća koja nisu pdo hipotekom. I mi smo predlagali da se tek potom, pošto radnici dobiju taj novac, kako bi mogli da servisiraju dugove prema javnim preduzećima i počnu koliko-toliko da žive normalnije i opuštenije, može da se razgovara o socijalnom programu. Ovako, dovedeni smo bili pred svršen čin i dogodilo se šta se dogodilo. A zlonamernicima, koji bi mogli da kažu da je Odbor odgovoran za zatvaranje “Magnohroma”, mogu samo da preporučim da prelistaju štampu u poslednjih mesec dana i da pročitaju da smo mi svaki put odbijali ovakav socijalni program. I sada pitam zašto socijalni program nije sproveden prema sistematizaciji radnih mesta nego linearno. To bi trebalo neko da objasni, a meni je nepoznato ni sada ko je prihvatio ovakav socijalni program i taj ko je to učinio odgovoran je za nastalo stanje u “Magnohromu”.
• Rekli ste više puta u ovih par meseci da iza Odbora niko nije stajao. Da li to možete da ponovite još jednom?
- Posebno mi je dragao, ma koliko su neki pokušavali da nam pripišu pripadnost ovoj ili onoj politici, politike u radu Odbora nije bilo. Prvi put kada smo hteli put Beograda, istine radi, nama su neke stranke odavde nudile pomoć, autobuse, prevoz... ali mi smo odbili i rekli da idemo pešice, uprkos tome što smo znali kakvo će vreme da bude i da će da pada kiša i da će da bude niska temperatura. Mi naravno znamo da su radnici politički različito opredeljeni i zato smo u startu rekli da je to privatna stvar svakog pojedinačno, ali da u ovom ne sme biti politike i tako je i bilo. Do kraja. I drago mi je zbog toga. I tvrdim i sada da će “Magnohrom” da počne da radi, ali samo ako se političari ne mešaju. Ukoliko se politika umeša i političari počnu da razmišljaju koliko će da vajde u tom poslu, onda od “Magnohroma” nema ništa. I u ovom trentuku, bez obzira ko će da formira Vladu, ukoliko počnu da rešavaju probleme ja ću svaki njihov potez da pozdravim. Međutim, ako budu čekali i oklevali, ako počnu da se svađaju oko ličnih interesa dok sve okolo propada, njima se mora jasno reći. Iz svega ja sam shvatio da interese nismo kao društvo dibro postavili. Kod nas postoji pre svega lični interes, pa partijski, državni, pa tek onda narodni. Umesto da bude obrnuto. Zato nam se sve ovo i dešava.
• Nije preterna konstatacija da su i reprezentativni sindikati u “Magnohromu” pali na ispitu?
- Ja mislim da oni nisu dorasli ovom trenutku i da je sindikalno organizovanje u Srbiji, ovakvo kakvo jeste, prevaziđeno, bez obzira da li je u pitanju “Magnohrom” ili neko drugo preduzeće. Sindikati ne smeju da budu smešteni u fabrici, tu su pod uticajem vlasnika ili direktora, da se razumemo. Tu se uvek ostvari interes obe strane, a ceh plaćaju radnici. Potrebno je novo, moderno sindikalno organizovanje i potrebno je otići na zapad i videti kako su oni organizovani, mada vidimo da i tamo ima problema i da im nije lako. Od njih možemo ipak mnogo da naučimo, a kod nas ja se pitam zašto uopšte radnici plaćaju sindikalne članarine, da ih neko za njihov novac vara. Kada je reč o “Magnohromu”, znam koliko je ko od njih uradio, a to i radnici dobro znaju. Nisu svi isti, ali su definitivno svi pali na ispitu. Oni su se držali po strani i pokušavali da jasvnosti prikažu da ono što Odbor radi nije način na koji se rešavaju radnički i sindikalni problemi. U redu, ali recite vi! Nisu imali odgovora, a mi smo uspeli. Koliko-toliko, kako-tako, oni ništa i nikako. Mi smo u januaru pozvali sindikalne lidere da razgovaramo o problemu, ali sve se svelo na pričaonicu bez ideje i predloga. Radnici su tada jasno uvideli ko ih sindikalno vodi i predstavlja, a nama je trebalo deset dana da svoje ideje vratimo na početak i počnemo konačno da radimo. I ponekad kažem da je sam Bog hteo da Odbor čine ovakvi ljudi kakvi su ga činili, jer je reč o ljudima bez putera na glavi (Slavko Purić, Živko Vukomanović, Desa Korićanac, Nikola Bulović... prim. D.V.), visoko moralnih i ljudskih vrlina, pošteni i iskreni i ljudi koji ono što misle uvek otvoreno i odmah kažu, bez obzira koliko to nekoga bolelo. Bila je milina raditi sa takvim ljudima.
Sindikati, međutim, rade na zastareo način. Oni rade kancelarijski i suština njihovog rada su nekakvi zapsinici, umesto akcija i ideje. Drugo, ti sindikalni lideri su nedovoljno stručni. Ne ponižavam nikoga, ali ne može neki radnik koji je priučen i radi za nekom mašinom, bez srednjeg obrazovanja, a da bude predsednik sindikata. Ne ponižvam nikoga, ali sindikat mora da vodi stručni i moralno čisti ljudi. Nažalost, često smo se i igrali tim sindikatima, pa kad smo birali sindikalce, to smo više radili u šali nego ozbiljno, jer nismo ni znali da će doći ovako ozbiljno vreme i da će nam trebati pošteni i sposobni ljudi u sindikatima. I to se nažalost vratilo kao bumerang. Ponavljam, svakom radniku je potreban nov sindikat. I to što pre!
• Imate ogromno i to pobedničko iskustvo posle svega. Kakva je vaša preporuka i savet radnicima u drugim preduzećima u Srbiji koji prolaze kroz slično iskustvo kakvo ste Vi imali u “Magnohromu”?
- Moj savet je da se vlasniku preduzeća posle privatizacvije dozvoli maksimalno tri meseca da radi kako on to želi i zna. Da se u tom periodu sagleda da li je on došao da zaista radi i ako taj vlasnik počne na bilo koji način da šikanira, da mobinguje, da pravi probleme među ljudima, a posebno ako počne da uništaav osnovna sredstva, a da prethodno nije ništa novo uneo i unapredio, nemojte da čekate! Znači, nemojte da uradite ono što su uradili radnici “Magnohroma” koji su čekali da se nešto desi, pa pošto smo videli da ništa neće da se dfesi, tek tada smo digli glavu. I to srećom što smo imali ljude koji drže do sebe i koji su rekli da više to neće da trpe, i to ne u materijaklnom smilu, nego su odbili ponižavanje kao ljudi. Njima treba reći da se ponašaju kao ozbiljni vlasnici, a da će u suprotnom imati problema i ne sme se nijednog trenutka dozvoliti da se mirno posmatra ponižavanje i vređanje u svakom pogledu. Ja bih voleo da to postane praksa ne samo u Kraljevu nego u celoj Srbiji, da svako radi odogvorno svoj posao, a sa druge strane taj vlasnik mora ljude da poštuje. Pa, ljudi, to je valjda neko osnovno civilizacijsko načelo!?
• S obzirom na ogromno iskustvo, da li ste Vi lično dobili ponudu da se stranački ili sindikalno angažujete i tome posvetite?
- Dragane, da se razumemo. Niko ne voli ovakve ljude kakav sam ja, posebno ne političari i stranke. Jer ono što sam ja video u strankama, shvatio sam da njima ipak trebaju slepi poslušnici, njima trebaju vijnici koji ginu, a oni koji znaju da misle uvek su po strani. To nije priča za mene. Ja mislim svojom glavom i uvek ću da saopštim svoje a ne tuđe mišljenje.

NEDELJA BORBE PROTIV MIŠIĆNE DISTROFIJE - piše Ivan Rajović
Živeti na svetlosti dana

   • Udruženje distrofičara Kraljevo - Raški okrug, kaže Stevan Todorović, koje postoji i radi već 33 godine, povodom ''Nedelje borbe protiv distrofije'' organizuje medijsku kampanju sa ciljem da pozove sve društvene činioce u zajedničku borbu protiv ove opake bolesti, predstavi javnosti probleme svojih članova i u duhu humanosti omogući im materijalno sigurniji i duhovno bogatiji život

   Tradicionalna manifestacija ''Nedelja borbe protiv distrofije'', koju je Evropska organizacija distrofičara (E A M D A) ustanovila 1973. godine, ove godine se u našoj zemlji obeležava u periodu od 19. do 25. maja. Udruženje distrofičara Kraljevo - Raški okrug organizator je niza različitih aktivnosti, a u cilju afirmacije osoba sa mišićnim distrofijama i drugim neuromišićnim oboljenjima i što veće vidljivosti njihovog položaja u javnosti.
Neuromišićne distrofije koje se javljaju u preko 300 različitih oblika su progresivne, nasledne i neizlečive bolesti, nepoznatog uzroka nastajanja. USrbiji je registrovano oko 1.800 osoba, a na teritoriji Raškog okruga evidentirano je 75 članova, a procenjuje se da su ove brojke veće. Najčešće su u pitanju deca i mladi ljudi jer se bolest uglavnom javlja u detinjstvu, a mahom su i korisnici invalidskih kolica i druih ortopedskih pomagala.
Ali, sa druge strane, osobe sa ovom vrstom invaliditeta imaju očuvane intelektualne sposobnosti zahvaljujući i kojima ne samo prevazilaze svoje umanjene fizičke funkcije, nego ih i često i znatno nadmašuju. A za to je potrebna podrška društva, stvaranje jednakih mogućnosti i pre svega poštovanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom, što propisuju i mnoga dokumenta i zakoni koje je usvojila naša država. Međutim, i dalje je veliki broj onih koji žive na marginama društva, u siromaštvu, kao nedovoljno vidljivi građani, bez mogućnosti da se obrazuju, zapošljavaju i žive samostalno pod istim uslovima kao i ostali građani.
nedelja borbe protiv mišićne distrofije je, kako kaže Stevan Todorović, sekretar Udruženja distrofičara Kraljevo, još jedan povod da ovi ljudi putem medija promovišu vrednosti za koje se inače zalažu, kao što su: izjednačavanje mogućnosti, antidiskriminacija u svim aspektima života, jednaka prava za sve, puna jednakost i učešće u svim oblastima života, pristupačno okruženje, samostalni život uz puno poštovanje različitosti.
Udruženje distrofičara Kraljevo - Raški okrug, kaže Todorović, koje postoji i radi već 33 godine, povodom ''Nedelje borbe protiv distrofije'' organizuje medijsku kampanju sa ciljem da pozove sve društvene činioce u zajedničku borbu protiv ove opake bolesti, predstavi javnosti probleme svojih članova i u duhu humanosti omogući im materijalno sigurniji i duhovno bogatiji život.
Osobe sa invaliditetom se svakodnevno susreću sa brojnim barijera, počevši od nemogućnosti pristupa pojedinim institucijama za ostvarivanje određenih prava, do barijera u smislu nemogućnosti obrazovanja, zapošljavanja, življenja pod jednakim uslovima kao i svi ostali članovi društva.
Osim toga nailaze i na brojne prepreke u ostvarivanju osnovnih prava iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, prava na nabavku otrtopedskih pomagala i rezervnih delova za iste, prava na medicinsku rehabilitaciju i klimatsko lečenje.
Veliki broj njih je u nemogućnosti da čeka duge redove za lekarske preglede, kontrole krvi itd. Zbog svega toga Udruženje nastoji da im putem projekata omogući lakši put za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava.
Udruženje svojim programskim aktivnostima, shodno materijalnim mogućnostima, a vođeno željama i potrebama članstva, obeležava ovu nedelju nizom manifestacija. Već su štampani plakati, brošure i ostali prigodni materijal za članove i širu javnsot. Cilj nam je da edukujemo osobe sa invaliditetom i pozovemo sve ljude dobre volje da pristupe rešavanju njihovih problema sa što manje predrasuda a što više predusetljivosti. Organizovano je više poseta članovima Udruženja kod njihovih kuća, obavljeni razgovori i podeljeni prigodni pokloni.
U tradicionalnoj poseti članovima koji se nalaze na lečenju i trajnom smeštaju u Specijalnoj bolnici za neuro-mišićne bolesti u Novom Pazaru, podeljeni su slatkiši i voće, a za najmlađe članove organizovana je pozorišna predstava. Organizovan je jednodnevni izlet u Jagodinu za tridesetakak članova i njihovih pratilaca. Invalidnost kao teret sudbine na tom izletu je uveliko prevaziđena u zajdeničkoj sreći i druženju pri obilasku Akva parka , ZOO vrta i Muzeja voštanih figura u tom gradu. I tako, samo jedna majska nedelja donela je ovim ljudima puno svetlosti i topline, za nezaborav.
-Želja nam je, kaže Todorović, da privučemo članstvo na veću angažovanost u kreiranju aktivnosti koje sprovodi Udruženje, i time obezbedimo veću ponudu kvalitetnih ideja i realizatora tih ideja. Da se edukacijom i što boljom informisanošću članovima pokaže pravi put za ostvarivanje invalidskih, socijalnih, zdravstvenih i ljudskih prava. Da se podrže razni vidovi njihovog okupljanja i druženja, kao i razvijanje i jačanje inicijative za samoorganizovanje, odnosno samostalan život u lokalnoj zajednici.
-Ne zatvarajmo oči pred onima koji se razlikuju, jer je upravo pravo na različitost osnovno načelo demokratije, poručuje na kraju Stevan Todorović, sekretar Udruženja distrofičara Kraljevo.

PLASTIČNI OTPAD I DIVLJE DEPONIJE- TEŠKA TEMA O KOJOJ SE ILI ŠAPUĆE ILI ĆUTI - piše Marko Slavković
Slika vlasti, ali i građana

   • Plastični materijali već godinama, i sve više, predstavljaju dugoročni problem sa aspekta zaštite životne sredine • Divlje deponije niču brže od pečuraka posle kiše • Postoji realna opasnost od zaraze i razmnožavanja štetočina • Spas je u prikupljanju i preradi plastičnog otpada i neuporedivo strožim inspekcijskim merama

   Rešavanje problema plastičnog otpada najčešće se završava njegovim odlaganjem na deponije, ali, zbog ljudske nebrige, i van deponija. Ovakav način uklanjanja otpada je naročito nepovoljan za plastični ambalažni otpad iz više razloga (zauzimanje velikog prostora, nerazgradivost tih materijala pod uticajem atmosferskim (ne)prilika i odlaganje korišćenja sirovine i eneregije na neodređeno vreme).
   U našoj zemlji, barem za sada, ne postoje povoljni uslovi za prikupljanje, razvrstavanje i efikasnu preradu plastičnog otpada. U tom pravcu, ipak, najviše napora ulaže, i najviše uspeha ima, preduzeće ,, Brzan plast,, kod Batočine, naročito kao prerađivač otpadnih sirovina od takozvane pet ambalaže i ambalažne plastike.
   S obzirom na trenutno stanje, Srbija mora u kratkom roku da usvoji zakone o upravljanju otpadom, o zaštiti vazduha, hemijskim supstancama i ambalažnom otpadu.

RECIKLAŽNI PROBLEMI
Imajući u vidu ovaj vrlo izražen problem, prvo što se kao pitanje nameće, jeste: šta je sa reciklažom? Odgovor, zaista, nije jednostavan. Jer, plastični otpad koji se nađe u čvrstom komunalnom otpadu, a po sastavu je vidno heterogen, zaprljan je i pomešan sa ostalim vrstama materijala. Da bi se takav otpad mogao iskoristiti, neophodno ga je prvo prikupiti i pripremiti. U okviru pripreme za recikliranje, plastični otpad je neophodno odvojiti od drugih vrsta otpada, zatim ga idntifikovati i razdvojiti po vrstama, usitniti, oprati, osušiti i regranulirati, odnosno preraditi ponovo u ambalažu ili neke druge proizvode. Za izvođenje ovih operacija potrebna je specifična oprema, pa je i cena dobijanja reciklata visoka. Ustanovljeno je da bi odvojenim sakupljanjem po kontejnerima čitav proces prerade bio jeftiniji i jednostavniji.
Za razliku od materijala čije se recikliranje iz ekonomskih razloga vrši još od davnina, recikliranje plastičnih materija je tehnološki i ekonomski problematično, a u pojedinim područjima još je predmet intenzivnog istraživanja. Preradom materijala, postupkom topljenja, od istovrsnog i čistog plastičnog otpada mogu se dobiti visokokvalitetni reciklati, koji mogu biti upotrebljeni kao zamena originalnim sirovinama, istog ili sličnog kvaliteta. Problematičan je otpad iz domaćinstava, koji je heterogen, i u kome se nalaze mešani, a u zavisnosti od sistema prikupljanja, različito zaprljani plastični materijali. Troškovi prerade ovakvog otpada, za dobijanje visokovrednih proizvoda, po pravilu prevazilaze cenu novog materijala.

PREDNOST I MANE HEMIJSKE PRERADE
Dobre strane hemijske prerade su u mogućnosti prerade mešanog i često zaprljanog plastičnog otpada, uštedi fosilnih goriva i obezbeđenosti tržišta za proizvode. Međutim, cena hemijske prerade još je visoka i ne pokriva troškove reciklaže.
Svi ovi postupci predstavljaju samo jedan od načina sa kojim se ozbiljan ekološki problem može u značajnoj meri ublažiti, ali može i mora biti profitabilna industrijska delatnost.

DIVLJE DEPONIJE
Malo je gradova koji nemaju divlje deponije. Nažalost, među gradovima koji imaju deponije, i to brojne, spada i Kraljevo. Olupine automobila, dotrajali frižideri, veš mašine, šporeti, rashodovani kreveti, gomilaju se na obalama reka ili vire iz šiblja pored puteva. Tu su i gomile plastične ambalaže, stakla, lima, raznih kućnih starudija i smeća, uginula stoka, i sve to, uglavnom, istrešeno iz traktorske prikolice.
Divlje deponije ne ,,cvetaju,, samo po periferiji gradova i sela, na obalama reka i pored puteva, već se mogu videti u mnogim sporednim ulicama i na svakoj lokaciji malo udaljenijom od objekata sa stanarima.
Divlje deponije su, hteli mi to da priznamo ili ne, u izvesnom smislu slike gradske vlasti, ali i građana. Utoliko pre što su deponije sigurno mesto za pojavu zaraza i razmnožavanje štetočina.

SRPSKO UDRUŽENJE ZA RECIKLAŽU
Srpsko udruženje za reciklažu, osnovano 2005. godine, ima strateški cilj da unapredi prikupljanje plastičnog otpada, njegovu reciklažu, i da od regranulata proizvede novi plastični proizvod. Sve to u cilju zaštite i očuvanja životne sredine i obezbeđenje dugoročnog razvoja.

Ples za novi putokaz

SAOPŠTENJE PLESNOG SAVEZA SLOVENIJE
Nov rekord za Ginisa

   "Četvorka za Ginisov rekord" poslednjeg školskog dana maturanata donela je nov rekordni rezultat. U 50 mesta u Slovačkoj, Češkoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Mađarskoj i Makedoniji učestvovalo je 6.632 četvorke.
   Tačno u podne "Četvorka za Ginisov rekord" povezala je 26.528 srednjoškolaca u najveću četvorku na svetu, a raspoloženi maturanti ove godine popravili su rekord u istovremenom plesu za 2.900 plesača, koji će biti zabeležen u Ginisovoj knjizi rekorda u kategoriji "najveći zajednički ples".

PROŠLE SUBOTE U KRALJEVU - piše Bojana Milosavljević
Noć muzeja - za sve sugrađane

   Više kulturnih ustanova i organizacija u Kraljevu pridružilo se prošle subote međunarodnoj manifestaciji "Noć muzeja" koja se u svetu održava mnogo godina. Od pre nekoliko i glavni grad Srbije učestvuje u ovom događaju, otvarajući vrata muzeja i galerijskih prostora za sve sugrađane, po simboličnim cenama ulaznica koje važe za sva mesta u "Noći muzeja."
   U Kraljevu je, pak, ova manifestacija u subotu, 17. maja, održana po prvi put. Kraljevačko pozorište pripremilo je posetiocima kolažni scenski program - fragmente više pozorišnih predstava. U Narodnom muzeju tematski program (Kulturni i zabavni život u Kraljevu prvih decenija 20. veka) "oživeli" su veterani KUD "Abrašević" koncertom srpskih stargogradskih igara i pesama; učestvovao je i Plesni klub "Kalipso" i pripremljena je foto - izložba o starom Kraljevu. U velikoj sali KUD "Abrašević" održani su koncert starogradskih pesama i "karaoke" i sve to je potrajalo do kasnih sati.
Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani" priredila je izložbu srpske međuratne književnosti, čiji je autor je Emilija Dimovska, viši bibliotekar. Akcenat postavke bio je na najvećim našim pesnicima, čije su stihove kazivali Zlatana i Mile Nedeljković i Radoslav Pajić. Književni program propratila je muzika iz 30 - tih godina prošlog veka, kraći dokumentarni film i foto - izložba o Kraljevu tog vremena. Kulturni centar Ribnica "Noći muzeja" dao je doprinos koncertom starogradskih pesama koje su interpretirali poznati kraljevački muzičari iz orkestra "Tri plus tri."

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

BALETSKA GRUPA "ABRAŠEVIĆ" U HRVATSKOJ - piše Bojana Milosavljević
Sa evropskog prvenstva - bronza

   Od 9. do 13. maja u hrvatskom primorskom gradu Poreču održano je evropsko prvenstvo baletskih grupa, na kome su učestvovale i članice Baletske grupe KUD "Abrašević" iz Kraljeva, čiji je umetnički rukovodilac i koreograf Dragan Micić. Mlade Kraljevčanke (uzrast od 13 do 16 godina) takmičile su se u kategoriji open grupa juniori, sa još 11 ekipa. Naše devojke su ušle u veliko finale koje je činilo šest ekipa i na ovom nivou takmičenja osvojile su bronzanu medalju. Dragan Micić, uz napomenu da je organizacija takmičenja bila izuzetna a da je učestvovalo više od 2000 takmičara iz 20 zemalja, ističe: "Na osnovu ovog rezultata stekli smo pravo učešća na svetskom prvenstvu koje ovoga leta treba da se održi u Njujorku, ali ne znam da li ćemo uspeti da odemo u Ameriku. U svakom slučaju, ovaj uspeh iz Hrvatske nam mnogo znači."
Inače, koreografiju za mlade Kraljevčanke, pod nazivom "Tri boje mene" postavila je Marija Izrailovski, ballerina Narodnog pozorišta u Beogradu.



UPIS U SREDNJE ŠKOLE KRALJEVA - piše Bojana Milosavljević
Za sve maturante biće mesta

   • U kraljevačkoj opštini krajem meseca iz osnovnih škola izlazi 1. 487 učenika, a konkursom za upis u srednje škole kvota je - 1.661 mesto. Iduću školsku godinu obeležava nekoliko novina u nastavnim programima odnosno novi obrazovni profili. Upisni rok (ovi) i sve vezano za njih za svršene osnovce počinju krajem meseca, a završavaju se u julu

   Ni ove godine svršeni kraljevački osnovci ne treba da strepe da li će uspeti da se upišu u srednju školu, sve dok na red ne dođu "liste želja," koje se popunjavaju i objavljuju po okončanju kvalifikacionih ispita (za one koji se odluče za gimnaziju ili neku stručnu četvorogodišnju školu). Konkurs Ministarstva prosvete dodelio je Kraljevu 1.661 mesto u planu upisa za narednu godinu, iako iz osnovnih škola na teritoriji opštine, odnosno grada uskoro izlazi 1.487 učenika. Očekuje se, naime, da će oko tri stotine đaka doći iz okolnih gradova i mesta, jer u samom Kraljevu postoje tri srednje škole regionalnog ili čak i šireg značaja: Šumarska, Poljoprivredno - hemijska i Umetnička.
Gimnazija u Kraljevu moći će da primi ukupno 224 polaznika; od toga na društveno - jezičkom smeru 90, na prirodno - matematičkom 60, na opštem smeru - 30, u fililoškom odeljenju (daroviti učenici) - 24, odnosno 20 na matematičkom smeru za, takođe, izrazite talente. Ekonomsko - trgovinska škola upisaće u prvi razred 192 učenika: 60 za profil ekonomski tehničar, 48 za poslovnog administratora (ogledna odeljenja), po 30 za zanimanja trgovinski tehničar i trgovac (ovo potonje je trogodišnje), te 24 za ogledno odeljenje komercijaliste.
Takođe prema konkursu, Medicinska škola raspolaže sa 150 mesta za buduđe đake, raspoređenih u pet odeljenja. Osim starih smerova - medicinska sestra(tehničar), fizioterapeutski tehničar i farmaceutski tehničar, od naredne školske godine novina su obrazovni profili: kozmetički tehničar i medicinska sestra - vaspitač. Istovremeno, Mašinsko - tehnička škola "14. oktobar" imaće 290 mesta (izvestan broj je za vanredne učenike). Na četvrogodišnje profile - tehničar za kompjutersko upravljanje upisaće se 60 polaznika, a za zvanje mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje - 90 kandidata. Ostala zanimanja su trogodišnja: autolimar, operater mašinske obrade (ogledno), automehaničar, precizni mehaničar, zavarivač, bravar, instalater i limar. Za svako od njih može da se upiše od 15 do 30 učenika.
Elektro - saobraćajna tehnička škola "Nikola Tesla" može da primi 240 novih učenika. Za područje rada elektrotehnika u četvorogodišnjem trajanju ponuda je - po 30 učenika za zanimanja elektrotehničar računara, elektrotehničar automatike i elektrotehničar energetike; za zanimanja trećeg stepena ima po 15 mesta: elektromonter mreža i postrojenja, elektromehaničar za termičke i rashladne uređaje, autoelektričar i elektroinstalater. Za područje rada - saobraćaj ponuđeno je 60 mesta za tehničare drumskog saobraćaja i 30 za vozače motornih vozila (ovaj obrazovni profil traje tri godine).
U Poljoprivredno - hemijskoj školi "Dr Đorđe Radić" predviđeno je 260 polaznika: prehrambeni tehničar i tehničar hortikulture (po 30), ogledna odeljenja poljoprivredni i veterinarski tehničar - po 20 učenika, a u trogodišnjem školovanju - cvećar (vrtlar) - 30 odnosno pekar (ogled) i prerađivač mleka (takođe ogled) - po 20 kandidata. Za područje rada hemija i nemetali u ovoj školi novi obrazovni profil je - tehničar za industrijsku farmaceutsku tehnologiju i primiće 30 polaznika na četvorogodišnje školovanje, isto koliko traje i obrazovanje za zvanje tehničar za zaštitu životne sredine, za koje takođe ima 30 mesta. Po 15 učenika može da se upiše za kvalifikacije nanosilac zaštitnih prevlaka odnosno izrađivač hemijskih proizvoda (izučavaju se tri godine). Šumarska škola primiće 240 đaka. U zvanju tehničara - za pejzažnu arhitekturu ima 30 mesta, šumarstvo - 90, za lovstvo i ribarstvo (novi i ogledni profil) - 20, za finalnu obradu drveta - 30. Po 20 mesta ima za redovne učenike u oglednim odeljenjima - stolar i tepetar (dekorater) koja su trogodišnjeg trajanja obrazovanja. Ova škola upisaće i do 30 učenika za zanimanje građevinski tehničar za visokogradnju (četvrti stepen složenosti).
Škola za osnovno i srednje obrazovanje "Ivo Lola Ribar" osposobljavaće u jednogodišnjem trajanju za rad osam učenika, a po tri (u trogodišnjem trajanju) za zanimanje bravar, odnosno šivač tekstila.
Muzička škola "Stevan Mokranjac" ima 33 mesta za zanimanja: muzički saradnik (10), muzički izvođač (16) i muzički saradnik - etnomuzikolog (6). Istovremeno, Umetnička škola moći će da primi 47 polaznika i to za zanimanja: tehničar za konzervaciju i restauraciju (21), tehničar dizajna grafike (7), likovni tehničar i tehničar dizajna enterijera i industrijskih proizvoda - po 7 kandidata.

POSTEPENO DO - UPISA
Ukoliko se učenik prijavljuje za neko od trogodišnjih zanimanja rangiranje se vrši na osnovu uspeha iz osnovne škole. Takođe, učenici koji žele da se upišu u umetničke škole ili specijalizovana (matematička i filološka odeljenja) posebne prijemne ispite polažu prvih dana juna. Redovni učenici kao kandidati za četvorogodišnju školu prijavljuju se u matičnoj osnovnoj školi između 3. i 15. juna, za poalaganje kvalifikacionog ispita (isti termin važi i za prijavu vanrednih učenika starijih od 17 godina, s tim što se oni prijavljuju školskim upravama Ministarstva prosvete).
Kvalifikacioni ispit iz maternjeg jezika polaže se 18. juna, a iz matematike narednog dana. Oba ispita traju od 10 do 12 časova. I ove godine za uspešan test znanja dovoljan je samo po jedan bod, od ukupno 40 mogućih. O tome koliko su bili uspešni matične osnovne škole ih obaveštavaju najkasnije do 21. juna u 8 sati, isticanjem liste preliminarnih rezultata. Eventualni prigovori podnose se istog dana do 16 časova, a višoj instanci odnosno okružnoj upisnoj komisiji 23. juna (od 8 do 16 časova). Konačni rezultati kvalifikacionih ispita objavljuju se 25. juna do 12 sati. Posle toga sledi (26. i 27. juna) popunjavanje i predaja liste želja za odabrane škole, smerove i obrazovne profile, pričemu učenik treba da napiše najviše 20 željenih škola odnosno zanimanja. prvi upisno krug završava se 8. jula, jer od 5. jula obavlja se raspored i upis učenika po srednjim školama. Tokom 9. jula, u drugom upisnom krugu, predaju se liste želja za odabrane škole i smerove u kojima je preostalo mesta i u tim školama se upis obavlja 11. jula, čime se završavaju sve radnje oko upisa u narednu školsku 2008/9. godinu.



SAJAM OBRAZOVANJA
Koristan a nezapažen

   Prošlog petka i subote u holu Doma vojske Srbije u Kraljevu održan je drugi po redu Sajam obrazovanja, namenjen sadašnjim osmacima ali i potencijalnim poslodavcima, na kojem su se sve srednje škole sa područja Raškog okruga potrudile da budućim učenicima predstave svoje kolektive, nastavne planove i programe, odnosno profile i zanimanja za koje su registrovane. Pomenuta manifestacija, bar kada su u pitanju prvi sati otvaranja sajma, bila je više nego skromno posećena. Iako su iz prve ruke mogli da saznaju mnogo o daljem školovanju, interesovanje nisu pokazali ni deca, niti roditelji, a ni privrednici iz grada i okruženja, pa je ova lepa i veoma korisna ideja ostala svrha sama sebi, a to joj, naravno, nije bio cilj. Na stranu zaista ozbiljan trud profesora i učenika škola koje su se predstavljale da što lepše urede svoje štandove i snabdeju ih zavidnom količinom propagandnog i ostalog materijala. Tako je, što se ovogodišnjeg Sajma obrazovanja tiče, ostalo otvoreno pitanje - kome je uopšte bio namenjen?



LIKOVNI ŽIVOT - piše Dragan Bajović
"Kosmička energija" u "Agensu"

   U Centru za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju "Agens" u Mataruškoj Banji početkom nedelje otvorena je humanitarna izložba akvarela slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević pod nazicom "Kosmička energija". Svih dvadeset opremljenih akvarela, koliko je izloženo, slikarka poklanja Opštinskoj organizaciji "Crvenog krsta" u Kraljevu.
Na otvaranje izložbe došli su brojni Milenini prijatelji i poštovaoci njenog dela, a, zbog sprečenosti sekretara "Crvenog krsta" Mirjane Lišanin Gostiljac da prisustvuje otvaranju, goste je pozdravio njen zamenik Gordan Čeperković, koji se zahvalio Mileni na njenom iskrenom i dragocenom poklonu i ponovio da će prihod od prodatih slika biti, posredstvom "Crvenog krsta", biti upotrebljen u humanitarne svrhe.
"Detalji na ovim slikama i sam raspored prirode dočaravaju nam sve kosmičke elemente - vodu, zemlju, vatru i vazduh, a, ujedno, i sve strane sveta - istok, zapad, sever i jug. Samo takav red doprinosi da sva bića mogu nesmetano da se razmnožavaju i da žive u jednoj velikoj familiji koja stvara duhovni, kosmički mir i ljubav", kaže umetnica Hadži Milena koja je poznata i po svojim ezoterijskim i paranormalnim sposobnostima.
Hadži Milena rođena je 1955. godine u Lazarevcu. Završila je ABC slikarsku akademiju u Parizu. Izlagala je na brojnim izložbama u zemlji i inistranstvu, a ovo joj je četvrta samostalna izložba u Kraljevu. živi i radi u nemačkom gradu Gelzenkirhenu i u Kraljevu.
Slike u "Agensu" ostaju do 25. maja, na njima su ispisane cene i mogu se do tog datuma kupiti u "Agensu". Potom će, na neodrđeno vreme, biti premeštene u "Crveni krst" Kraljevo gde se takođe mogu kupiti. Prihod od prodaje, rekosmo, namenjen je "Crvenom krstu" koji će ga upotrebiti u humanitarne svrhe.