Sedam grupacija od osamnaest do pet članova
Najviše lekara, prosečna starost 55,8 godina
Zahtev ministarstvu, poziv strankama na ozbiljne pregovore
Čitav život u službi humanizma
Deca rađaju decu
Norme evropske, plate ni srpske!
Put u monašku zemlju - Rusi i Srbi u istoj misiji
Čuvamo Ibar za budući Veseli spust!
Šampion iz prirode
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: biciklizam, američki fudbal, karate, atletika

ODREĐENE ODBORNIČKE GRUPE U SKUPŠTINI GRADA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Sedam grupacija od osamnaest do pet članova

   • U novokonstituisanoj kraljevačkoj gradskoj skupštini odborničke grupe imaju SRS (18), DSS-NS (15), DS (14), G 17 PLUS (šest), SPO (šest), Pokret za Kraljevo (šest) i SPS-PUPS (pet odbornika) • Odborničke grupe vladajuće skupštinske većine imaju 38, a opozicione manjine 32 odbornika • SPS-PUPS formirao odborničku grupu uz pomoć jednog odbornika koalicije DSS-NS

   Stranke sa izbornih lista koje su na prošlim lokalnim izborima prešle cenzus i osvojile mandate pisano su dostavile predsedniku Skupštine Branku Kaplareviću sastav svojih odborničkih grupa u Skupštini grada Kraljeva, sa imenima šefova i zamenika šefova. Prema zvanično dostavljenim informacijama i podacima, upravo konstituisana Skupština grada Kraljeva, sa ukupno 70 odbornika, u ovom sazivu ima sedam odborničkih grupa. Kao što je poznato, mandate je osvojilo pet izbornih lista, ali je izborna lista ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" podeljena na tri odborničke grupe po strankama koje su činile tu (pred)izbornu koaliciju (DS, G 17 PLUS i SPO), dok je izborna lista SPS-PUPS, koja je osvojila četiri mandata, da bi po Statutu formirala odborničku grupu (najmanje pet članova), primila u svoje redove odbornika dr Dragoslava Dugalića sa liste DSS/Nova Srbija - Velimir Ilić.
Po broju članova, najveću odborničku grupu ima Srpska radikalna stranka - 18, i čine je Vesna Nikolić-Vukajlović (šef), Soko Vilotijević (zamenik šefa), Branko Kaplarević, Mirjana Popadić, Sta-niša Obrenović, Dragić Brkušanin, Svetozar Vujović, Srećko Kostić, Nenad Mirčetić, Dragić Filipović, Ratko Đurović, Mikica Vučinić, Milutin Bogdanović, Branimir Račić, Mijat Lazović, Dragan Vasiljević, Slavoljub Nikolić i Predrag Vukadinović.
Na drugom mestu po brojnosti je odbornička grupa Demokratske stranke Sr-bije i Nove Srbije - Velimir Ilić, koja ima 15 članova, i čine je Tomislav Ilić (šef), Vladimir Bogavac (zame-nik šefa), dr Miloš Babić, Dejan Milović, dr Ljubiša Đoković, Milić Bulatović, Aleksandar Erac, Rade Erac, Mirko Igrutinović, dr Vladan Karamarković, Biljana Knežević, Marko Matić, Predrag Matić, dr Dejan Milenković i Sreten Simeunović.
Na trećem mestu je odbornička grupa Demokratske stranke, koja, pored prethodne dve, jedina još ima dvocifreni broj članova - 14, i čine je Vukomir Mitrović (šef), Zdravko Glišović (zamenik šefa), Ale-ksandra Sretović, Ljiljana Stevanović, Nela Dančetović, Verica Anđelković, Aleksandar Terzić, Goran Pantelić, Goran Vučinić, Ivan Jovanović, Slavko Mar-ković, Vladimir Krunić, Zoran Košanin i Dragoš Bojanić.
Slede zatim tri odborničke grupe koje imaju po šest članova. Odborničku grupu G 17 PLUS čine mr Jovan Nešović (šef), Vukman Rakočević (zamenik šefa), Miloš Vesković, Marija Jovanović, Marko Krndija i Aca Nikolić.
Odborničku grupu Srpskog pokreta obnove čini takođe šest članova: Milomir Šljivić (šef), Mirko Vuković (zamenik šefa), Milo-van Đurišić, Milojica Vasiljević, Biljana Mir-janić i Veroljub Koma-tović.
I u odborničkoj grupi Pokreta za Kraljevo je šest članova i čine je dr Ljubiša Jovašević (šef), Ivan Damljanović (zamenik šefa), Verica Milanović, Milan Stevanović, Radmila Vladisavljević i Radovan Marković.
Najzad, odbornička grupa SPS-PUPS u Skupštini grada Kraljeva ima pet članova: Miodrag Petrović (šef), Živorad Dražović (zamenik šefa), Sreten Jovanović, Zoran Vukadinović i dr Dragoslav Dugalić.
Razumljivo je da su sve stranke, pojedinačno ili u saradnji, nastojale da iskoriste statutarnu i poslovničku mogućnost da formiraju odborničke grupe i time dobiju duže vreme, posebno svojih šefova (ili zamenika šefova) za konsultacije, raspravu na sednicama, davanje predloga i inicijativa po pojedinim pitanjima i druge pogodnosti koje im daju propisi. Podsećanja radi, izborne liste, a time i odborničke grupe tri političke grupacije - SRS, DSS-NS i SPS-PUPS u Skupštini grada Kraljeva, za ukupno 38 odbornika, potpisale su koalicioni sporazum o formiranju skupšinske, vladajuće većine i na konstitutivnoj i drugoj skupštinskoj sednici izabrale najvažnije gradske funkcionere, pre svega gradonačelnika, zamenika gradona-čelnika i Gradsko veće od devet članova, zatim predsednika Skupštine, njegovog zamenika i sekretara Skupštine, i time preuzele lokalnu, gradsku vlast u Kraljevu. U skupštinskoj opoziciji ostale su dve političke grupacije, Za evropsku Srbiju i Pokret za Kraljevo, sa ukupno 32 odbornika i četiri odborničke grupe (DS, G17 PLUS, SPO i Pokret za Kraljevo). Ostala su, međutim, otvorena pitanja sudbine najavljene predstavke Opštinskog odbora DS-a Kraljevo Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kojim će tražiti poništavanje dve prve skupštinske sednice zbog nepravilnosti i obnovu postupka, eventualne žalbe nadležnom sudu OO DHSS Kraljevo zbog dva nepriznata mandata i potom razvoj situacije posle najavljenog formiranja Vlade Srbije od strane ZES-a (DS, G17 PLUS i SPO), SPS-PUPS-a i poslanika nacionalnih manjina. Preostaje da se vidi ishod tih događaja i da li će to imati uticaja na sastav novoformirane gradske vlasti u Kraljevu.

RASPORED U SALI
Interesantan je i raspored odborničkih grupa u skupštinskoj sali, jer su odbornici opozicione manjine ZES (DS, G 17 PLUS i SPO) zauzeli mesto na levoj strani do ulaza u salu, a vladajuće većine i Pokreta za Kraljevo srednji red klupa, dok su predstavnici stručnih službi Gradske uprave i novinari na prve dve sednice sedeli na desnoj strani skupštinske sale.

POREĐENJE SA PROŠLIM SAZIVOM
Zanimljivo je i da je prošli saziv tada Skupštine opštine Kraljevo, na početku, krajem 2003. godine, takođe imao sedam odborničkih grupa: SRS (13 odbornika), SPO (12), DS (11), DSS (10), G 17 PLUS (devet), SPS (sedam) i DHSS (pet), dok tri odbornika Nove Srbije zbog malog broja nisu mogla da formiraju odborničku grupu. Na kraju mandata prošlog saziva, međutim, pred nedavne majske izbore, SO Kraljevo je, usled raznih stranačkih pregrupisavanja i previranja, imala osam odborničkih grupa (DSS, DS, G 17 plus, SPO, SPS, NS i ,,Složno za Kraljevo", Pokret za Kraljevo, DHSS i šest nezavisnih (samostalnih) odbornika.

GRADSKI ČELNICI “NA MUKAMA”
Radikalsko krečenje

   • Vesna Nikolić Vukajlović, izabrana je za zamenika gradonačelnika Kraljeva, ali pre rekonstrukcije kancelarije neće u ,,fotelju''

   Nova vlast u Kraljevu nema uslova za rad. Ta ocena je logičan zaključak na osnovu prve reakcije Vesne Nikolić Vukajlović, zamenika gradonačelnika Kraljeva pošto je, kao kadar radikala, koji sa DSS Novom Srbijom i socijalistima sada ovde čine odborničku većinu, pre nekoliko dana izabrana na tu dužnost. U kancelariju namenjenu tom funkcioneru nije, takoreći, htela ni da kroči, osim kratkog pogleda unutrašnjeg izgleda i jasno izrečenih zadataka šta da se, pod hitno, do početka sledeće radne nedelje, uradi.
   Istina, ne može se baš reći da je kancelarija kabinet, niti , kako ovde kažu, ,,noge do čukljeva u tepih upadaju a fotelje kad se sedne dišu…'', ali nije ni ,,poslednji ćumez''. Tu je, uostalom, u prethodnom mandatu sedela i radila, takođe dama, Verica Milanović (DSS), kao zamenik predsednika opštine.
No, bez obzira na to, na sutradan ponovljeno pitanje novoizabrane zamenice gradonačelnika starešinama opštinske uprave ,,Zar, još ništa niste uradili?'' započeta je hitna rekonstrukcija. Kancelarija je ispražnjena, sledi krečenje, kako doznajemo, čim gospođa Vukajlović odredi boju za zidove, zatim uređenje poda, a onda unošenje novog nameštaja. Nevolja je u tome što su želje budućeg korisnika takve da
se za stolove i stolice, po svemu sudeći, mora u Beograd. Nema ni sličnih u kraljevačkim prodavnicama. Kad se sve to sabere predračun rekonstrukcije ove kancelarije iznosi oko pola miliona dinara, najmanje. Jer, zna se uvek nešto neplanirano iskrsne.
Kako doznajemo početni iznos novca je obezbeđen i nije to jedina nevolja već su rokovi za okončanje rekonstrukcije tesni, a Vesna Nikolić Vukajlović je ,,energična'' osoba. Znaju to u opštinskoj upravi i nije im lako, strahuju za svoja radna mesta a na drugoj strani znaju da i opoziciji ,,valja izaći pred oči''. Jer, mora se raditi brzo i nema se vremena za poštovanje zakonske procedure o takozvanim ,,malim nabavkama''. Doduše, može se pribeći nekoj vrsti mahinacije i ,,usitnjavanju'' ove investicije, ali zar i to nije svojevrsno ,,ruganje'' zakonu i to od državnih službi.
- Ovo prvo, krečenje i urečenje poda spada u takozvano tekuće održavanje i to ćemo uraditi odmah. Za ostalo predložiću novi razgovor, jer smatram da su zahtevi stvarno preterani - kaže Ljiljana Negojević, načelnik opštinske uprave.
- Šta sa rokovima, kako sve uraditi za pet dana, kako vam je naloženo - bilo je naše dodatno pitanje.
- Može neko da mi odredi kakav god hoće rok, zakon se mora poštovati - odgovorila je ,hrabro' Negojević.
O svemu ovome pokušali smo da porazgovaramo i sa Vesnom Vukajlović, ali nam je u opštinskoj zgadi rečeno ,,da je nije ni u zgradi a ni u gradu, službeno je odsutna…''.
Što se predstavnika opozicije, odnosno ovdašnje ,,Liste za evropsku Srbiju'' tiče neki od lokalnih funkcionera su već reagovali javnom osudom, a Milan Vuković, predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke dodaje:
- Ovo je očigledan primer nepoštovanja propisa o malim nabavkama i nastavak niza takvih poteza započetih još prilikom nedavnog zakazivanja sednica i donošenja odluka od strane nove odborničke većine. Baš je gospođa Vukajlović je u predizbornoj kampanji često govorila da će ,najpre nahraniti gladna usta u Kraljevu' ali je sada, eto, rešili da najpre sebi ugodi.
Narednih dana će kako su nam najavili predstavnici opozicije u Kraljevu još biti reči o ovom slučaju složno tvrdeći de će sve, ipak, svesti na onu poznatu ,,džaba ste krečili''.

SA KONSTITUTIVNE SEDNICE SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA
"Gužva" oko govornice i kutije

   Tokom konstitutivne sednice dolazilo je do brojnih čarki i smešnih situacija, ali bez težih posledica. Primera radi, odbornik DS-a Zdravko Glišović, i pored molbe predsedavajućeg Stevanovića, nije hteo da siđe sa govornice dok ne dobije odgovor o povredi Poslovnika, pa je predsednik Izborne komisije Miroslav Milićević, posle "natezanja" za Glišovićem na pultu oko govornice morao da sedne na mesto predsedavajućeg i da obrazloži Izveštaj Izborne komisije o sprovedenim lokalnim izborima. Takođe, prilikom tajnog glasanja o predsedniku Skupštine, odbornici ZES-a zatražili su da se pre svega radikali iz prvog reda klupa, blizu glasačke kutije, pomere u drugi red, da ne bi vršili pritisak na one koji su glasali. Odbornik Goran Pantelić (DS) stao je čak ispred kutije da spreči "uvid" radikala u glasanje. Zbog toga je najpre odbornik Ivan Damljanović (PK), a posle i neki drugi, glasao iza postavljenog paravana za tajno glasanje.

TEKST SVEČANE IZJAVE ODBORNIKA
"Izjavljujem da ću prava i dužnosti odbornika Skupštine grada Kraljeva vršiti u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom grada Kraljeva, a u interesu svih građana grada Kraljeva".

KO SU ČLANOVI NOVOIZABRANOG GRADSKOG VEĆA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Najviše lekara, prosečna starost 55,8 godina

   • U Gradskom veću pet predstavnika SRS, četiri DSS-NS i dva SPS-PUPS, • Mandat članova "gradske vlade" četiri godine, nadležnosti istovetne kao opštinskog veća

   Na drugoj sednici Skupštine Grada Kraljeva, održanoj 16. juna, tajnim glasanjem, na predlog gradonačelnika dr Miloša Babića, izabrano je devet članova Gradskog veća Kraljeva. U novoj "gradskoj vladi", računajući i gradonačelnika i zamenika gradonačelnika koji su članovi po funkciji tako da Gradsko veće ima 11 članova, najviše ima lekara - pet, zatim pravnika (dva), tri su žene, a prosečna starost članova iznosi 55,8 godina. Pet članova je sa liste SRS, četiri sa liste DSS/NS i tri sa izborne liste SPS/PUPS. U prošlom broju našeg lista objavili smo biografije gradonačelnika i zamenika gradonačelnika i imena devet članova Gradskog veća, a u ovom i kraće biografije izabranih članmova (koje su sami dostavili uz pisanu saglasnost na izbor) i nadležnosti po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi Republike Srbije. Za članove Gradskog veća Kraljeva, po redosledu koji je dat u predlogu, izabrani su:
Radoš Jovanović (SPS/PUPS) rođen 1946. godine u Čibukovcu. Po zanimanju je ekonomista, oženjen, otac dvoje dece. Radio je u "INI", "Beopetrolu" i "Lukoilu" preko 36 godina. Od svoje mladosti bio je uključen u politički život Čibukovca i Kraljeva. Od uvođenja višepartijskog sistema više puta je biran za odbornika u Skupštini opštine Kraljevo. U svom političkom radu, kako je naveo, "posvećen je interesima Kraljeva i Kraljevčana i svojom aktivnošću doprineo realizaciji velikog broja projekata na opštu dobit građana naše opštine".
Milica Zucović (SPS/PUPS) rođena je 25. jula 1960. godine u Tolišnici. Završila je Pravni fakultet i u radnom odnosu je u JP "Železnice Srbije" - Sekcija za vuču i OVS Kraljevo od 6. maja 1985. godine. Obavljala je poslove diplomiranog pravnika, sekretara organa upravljanja, šefa za pravne, kadrovske i opšte poslove i šefa odeljenja. Živi u porodičnoj kući, nedaleko od Kraljeva, sa majkom. Član je Opštinskog izvršnog odbora SPS Kraljevo i Glavnog odbora SPS u Beogradu. Bila je u dva mandata odbornik SO Kraljevo, član Izvšnog veća opštine Kraljevo, UO Stambenog preduzeća i član Opštinske izborne komisije Kraljevo više puta.
Dr Zoran Miljković (DSS/NS) rođen je 5. novembra 1948. godine u Kraljevu gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Medicinski fakultet u Beogradu završio je 1973. godine i od tada radi u Zdravstvenom centru "Studenica" u Kraljevu. Specijalizaciju dečje hirurgije završio je 1981. godine. Oženjen je i otac dvoje dece.
Srboljub Spasojević (SRS) rođen je 14. aprila 1951. godine u Ibarskom Kolašinu, selo Jagnjenica. Osnovnu školu završio u Zubinom Potoku, a srednju u Kosovskoj Mitrovici (peti stepen u Nišu). U toku radnog veka radio u više firmi, između ostalog i u Iraku, Libiji, Češkoj. Živi u Kraljevu od 1975. godine, u selu Žiči. Oženjen, otac dvoje dece. Potpresednik je SRS u Kraljevu.
Cvetko Trifunović (SRS) rođen je 15. februara 1949. godine u Leposaviću. Osnovnu školu završio u Leposaviću, Srednju tehničku u Kosovskoj Mitrovici, a Rudarski fakultet u Beogradu. Radio je u Trepči, u rudniku Belo brdo, kao inženjer proizvodnje, upravnik jame, upravnik i tehnički direktor Rudnika. Od 1986. godine je zaposlen u "Magnohromu" u Kraljevu gde je obavljao poslove u rudniku Bogutovac kao tehnički rukovodilac. Živi u Kovačima, oženjen je i otac dvoje dece.
Dragutin Jeftović (SRS) rođen je 9. decembra 1970. godine u Kraljevu. Osnovnu školu završio u Mrčajevcima, Srednju poljoprivrednu u Kraljevu i Agronomski fakultet u Čačku. Po završetku fakulteta od 1996. godine radio je na više mesta, a trenutno radi u Privatnom preduzeću "Zovet" DOO u Obrvi kao rukovodilac Radne jedinice Lađevci. Jedan je od inicijatora manifestacije "Poljoprivredni sajam", koja se tradicionalno održava 27. i 28. avgusta od 2006. godine. Bavi se naučno-istraživačkim radom. Živi u selu Tavnik.
Dr Ljubomir Stefanović (SRS) rođen je 31. maja 1960. godine u Raški gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Medicinski fakultet u Beogradu završio je 1985. godine i od tada radi u ZC "Studenica" u Kraljevu. Specijalizaciju opšte medicine završio je 1992. godine i kao specijalista sedam godina radio u Zdravstvenoj stanici "Ženeva". Subspecijalizaciju iz oblasti reumatologije završio 2000. godine od kada radi na poslovima reumatologa u ambulanti Doma zdravlja Kraljevo. U periodu 1999-2000. godine obavljao poslove direktora Doma zdravlja. Takođe je završio školu "Menadžment u zdravstvenim institucijama", i redovni učesnik Međunarodne škole ovog menadžmenta na Svetom Stefanu. Živi u Kraljevu, oženjen, otac jednog deteta.
Dr Branko Kruševac (DSS/NS) rođen je 10. novembra 1959. godine u Kraljevu. Osnovnu školu i Gimnaziju završio u Kraljevu, a Medicinski fakultet Beogradu. Specijalizirao radiologiju na VMA u Beogradu. Radi u Specijalnoj bolnici "Sveti Nikola" u Ratini. Član je DSS-a od njenog osnivanja. Oženjen, otac troje dece.
Nataša Đurđević (DSS/NS), rođena je 10. septembra 1968. godine u Kosovskoj Mitrovici. Osnovnu i srednju školu završila je u Kraljevu gde i danas živi. Po obrazovanju je finansijski tehničar od 1988. godine. Radila je u više firmi, a od 2008. godine je vlasnik Agencije za konsalting, posredovanje i menadžment. Majka je dvoje dece.
Članovi Gradskog veća izabrani su na mandatni period od četiri godine i po zakonu ne mogu biti istovremeno odbornici.

NADLEŽNOSTI GRADSKOG VEĆA
Novim Zakonom o lokalnoj samoupravi regulisano je da se "odredbe ovog Zakona koje se odnose na opštinu primenjuju i na grad, ako ovim Zakonom nije drugačije određeno". U skladu sa tim gradsko veće ima iste nadležnosti kao i opštinsko veće, a to su, po članu 46. Zakona:
"1) predlaže statut, budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština;
2) neposredno izvrava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akta skupštine opštine ;
3) donosi odluku o privremenom finansiranju u slučaju da skupština opštine ne donese budžet pre fiskalne godine;
4) vrši nadzor nad radom opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim opštim aktom ili odlukom koje donosi skupština opštine ;
5) rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana, preduzeća i ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine ;
6) stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti republike, odnosno autonomne pokrajine;
7) postavlja i razrešava načelnika opštinske uprave , odnosno načelnike uprava za pojedine oblasti".

KONFERENCIJA ZA NOVINARE PREDSTAVNIKA KRALJEVAČKE IZBORNE LISTE "ZA EVROPSKU SRBIJU - BORIS TADIĆ"
Zahtev ministarstvu, poziv strankama na ozbiljne pregovore

   • U zahtevu resornom ministarstvu za poništavanje donetih akata na prve dve sednice Skupštine Grada Kraljeva u šest tačaka navedeni proceduralni propusti, - Čelnici izborne liste "Za evropsku Srbiju" pozvali predstavnike lokalnih stranaka, osim SRS-a, da prekinu nelegalne radnje i započnu zbiljne pregovore sa njima - "U interesu građana, Kraljevo ne sme da bude opozicija republičkoj vlasti"

   Koalicija "Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" u Kraljevu prosledila je Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zahtev za poništavanja akata donetih na sednicama Skupštine Grada Kraljeva 13. i 16. juna, saopšteno je na konferenciji za novinare predstavnika Demokratske stranke, G 17 plus i Srpskog pokreta obnove koji čine tu grupaciju. Istovremeno, sa pres konferencije su, u skladu sa najavljenim formiranjem Vlade Srbije, na pregovore sa njima pozvani predstavnici svih kraljevačkih lokalnih "parlamentarnih" stranaka, osim SRS, kako lokalna vlast u Kraljevu ne bi bila opozicija republičkoj vlasti.
U Zahtevu resornom ministarstvu, u šest tačaka, naveden je niz zakonskih, statutarnih, poslovničkih i drugih proceduralnih grešaka koje je aktuelna gradska vlast na prve dve skupštinske sednice sednice napravila, koje u koaliciji "Za evropsku Srbiju" ocenjuju kao verovatno "u brzini zauzimanja fotelja". Navedene proceduralne greške i razloge za poništavanje donetih skupštinskih odluka (citiramo ih u celini) detaljno su obrazložili Milan Vuković, predsednik OO DS Kraljevo, Predrag Simović, član pravnog tima SPO, čelnici tri stranke i šefovi i zamenici šefova njihovih odborničkih grupa u Gradskoj skupštini. "Nema nikakvih sumnji", istakao je Predrag Simović, "da je konstitutivna sednica završena, jer je njen dnevni red bio iscrpljen, pa sednica 16. juna nije mogla biti nastavak prethodne, nego nova, za čije je sazivanje po Poslovniku neophodno sedam dana, osim ako nije sazvana po hitnom postupku za koji nije imalo nikakvih pravnih osnova".
- A ta sednica, videli ste i sami, bila je potrebna samo da se, naravno, podele "fotelje". Mislimo da Grad Kraljevo, a pod tim podrazumevamo celu teritoriju bivše opštine prostorno najveće u Srbiji, ima daleko značajnijih, većih i ozbiljnijih problema koje treba da reši u ovom trenutku nego što je podela funkcija i podela "fotelja" - istakao je Mirko Vuković, predsednik Opštinskog odbora SPO Kraljevo.
U koaliciji "Za evropsku Srbiju" očekuju da će Ministarstvo brzo reagovati i na osnovu svih dokaza doneti pravu odluku.
- Lista "Za evropsku Srbiju", iako najbrojnija u Skupštini Grada, ostala je van vlasti u ovom trenutku, ali mislimo da će i zbog formiranja republičke vlasti na nivou države Srbije biti omogućeno da lista "Za evropsku Srbiju" bude glavni činilac i u Gradu Kraljevu - naglasio je narodni poslanik Milan Vuković.
"Sa ovakvom vlašću Kraljevo postaje opozicija republičkoj umesto da u interesu građana Kraljeva bude kompatibilna sa njom, pre svega zbog lakšeg pristupa republičkim organima, ali posebno državnim i predpristupnim fondovima Evropske unije", rečeno je na pres konferenciji.
- Apelovao bih, zbog toga, na sve stranke koje čine aktuelnu lokalnu vlast u Kraljevu, osim na Srpsku radikalnu stranku, da prekinu sa ovom ujudurmom i da stupe u ozbiljne razgovore sa koalicijom "Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" - rekao je Vukman Rakočević, zamenik šefa odborničke grupe G 17 plus u Skupštini Grada Kraljeva.
Vukomir Mitrović, šef odborničke grupe DS-a, kao "pikanteriju", kako je rekao, naveo je član 76. Statuta Grada koji je predložila vladajuća koalicija, po kojem, ako ne uspe smena gradonačelnika, šest meseci nema mogućnosti za pokretanje takve nove inicijative.
- To jasno govori koja je struktura i kombinacija ove vlasti u Kraljevu, tako da ovo može da bude još jedan razlog da pozovemo naše prijatelje iz SPS-a i drugih partija da što pre prestanu učestvovanje u ovoj, da kažem, nelegalnoj radnji - zaključio je Mitrović.
Odgovarajući na novinarska pitanja, predstavnici ZES-a su pored ostalog pojasnili da nema zakonskog roka za odgovor Ministarstva na njihov Zahtev, ali da očekuju da to bude vrlo brzo i da Ministarstvo naloži otklanjanje proceduralnih nepravilnosti, a ako se to ne dogodi, da poništi sve odluke prve dve sednice Skupštine Grada Kraljeva i da se čitav postupak zakonito ponovi.

IZ ZAHTEVA UPUĆENOG RESORNOM MINISTARSTVU
U zahtevu za poništavanje akata donetih na sednicama Skupštine Grada Kraljeva, održanih 13. i 16. juna 2008. godine, koji su potpisali čelnici DS, G 17 plus i SPO i šefovi njihovih odborničkih grupa, kao razlozi doslovce su navedeni:
"1. Konstitutivna sednica Skupštine grada Kraljeva održana je 13.06.2008. godine. Uz poziv za sednicu kandidatima za odbornike dostavljen je predlog dnevnog reda . Međutim, na samoj sednici tek nakon završetka prve tačke dnevnog reda pristupilo se utvrđivanju samog dnevnog redas i njegovom usvajanju, iako važeći propisi predviđaju da se navdeno ima izvršiti na početku same sednice.
2. Na samom kraju sednice od 13.06.2008. godine učinjena je još jedna povreda i to na način da je predsedavajući Skupštine obavestio odbornike da im neće biti dostavljen poziv za zasedanje Skupštine koje će biti 16.06.2008. godine, a tek potom rekao da je sednica završena. Iz tog razloga nije jasno da li je sednica koja je zakazana za 16.06.2008. godine nastavak prethodne sednice ili se radi o novoj sednici.
3. Na konstitutivnoj sednici 13.06.2008. godine nakon verifikacije mandata, izbora predsednika Skupštine Grada i postavljenja sekretara Skupštine Grada nije donet Poslovnik o radu u skladu sa zakonom. Kako na navedenoj sednici, tako i na sednici koja je održana 16.06.2008. godine, sve vreme je predsedavajući, odnosno predsednik Skupštine Grada Kraljeva vodio sednicu u skladu sa Poslovnikom o radu SO Kraljevo koji nije u skladu sa važećim zakonima koji regulišu ovu materiju.
4. Svakako najbitnija povreda zakonskih i podzakonskih akata sadržana je u činjenici da je sednica koja je održana 16.06.2008. godine zakazana u kraćem roku od sedam dana, sa obrazloženjem da se radi o HITNOM SLUČAJU za sazivanje sednice, protivno čl. 47. stav 3. Poslovnika o radu Skupštine opštine Kraljevo. Koji su razlozi hitnosti izazvali potrebu ovakvog zakazivanja sednice odbornicima ni do danas nije poznato, s obzirom da ni predsedavajući ni sekretar Skupštine nisu naveli nijedan razlog za ovakvo zakazivanje sednice. Zbog ovakvog zakazivanja sednice, kao i iz razloga što su se odbornici tek na početku sednice upoznali sa dnevnim redom, isti nisu imali pripremljene predloge i propratnu dokumentaciju vezanu za davanje predloga za kandidate za članove Gradskog veća i sl.
5. Na sednici od 16.06.2008. godine izvršena je povreda odredbi čl. 4. Zakona o lokalnoj samoupravi postavljanjem zamenika sekretara Skupštine koji po našim saznanjima nema položen stručni ispit za rad u državnim organima, kao ni predviđen broj godina radnog iskustva u struci.
6. Na istoj sednici je učinjena i povreda odredbi Statuta opštine Kraljevo u delu koji se odnosi na broj lica koja se biraju u Gradsko veće, jer je izabrano 9 lica umesto 8 koliko predviđa čl. 37. stav 2. Statuta opštine Kraljevo. Ukoliko se želeo ovakav izbor, Skupština je najpre trebala da donese Statut Grada, pa da tek onda pristupi izboru 9 članova Gradskog veća."

REHABILITACIJE / ALEKSANDAR CVETKOVIĆ, PISAC I HUMANISTA - piše Ivan Rajović
Čitav život u službi humanizma

   Okružni sud u Kraljevu u veću sastavljenom od sudija Cmiljke Mladenović, kao predsednika veća, Dragoslava Zimonjića i Božidra Vujičića, kao članova veća, u vanparničnom postupku po predlogu predlagača Aleksandra Cvetkovića iz Mataruške Banje, koga zastupa punomoćnik Zoran Gačić iz Pirota, za rehabilitaciju , po sprovedenom postupku na dan 26.11. 2007.god. doneo je Rešenje kojim se usvaja zahtev za rehabilitaciju predlagača Aleksandra Cvetkovića i utvrđuje se da je rešenje Okružnog suda u Pirotu ništavno od trenutka njegovog donošenja i da su ništavne sve njegove pravne posledice.
Okružni sud je u toku postupka izveo dokaze čitanjem rešenja Opštinskog suda u Pirotu, uvidom u fotokopije kompletnih spisa Okružnog suda u Pirotu, dopisa zamenika šefa kabineta BIA, bez broja i datuma, kao i drugom relevantnom dokumentacijom i saslušanjem svedoka.
Na osnovu svega toga sud je utvrdio da je Aleksandar Cvetković rođen 1934. god. u Svrljigu, gde je živeo do Drugog svetskog rata, a potom prešao u Pirot gde je završio osnovnu i srednju školu, Višu pedagošku u Nišu, a potom se zaposlio kao nastavnik u školi za KV radnike i u Pirotu živeo do 1969. godine. U tom periodu, tačnije 1967. god. dok je živeo i radio u Pirotu, napisao je i štampao knjigu "Poruka čoveku i čovečanstvu" koju je štampao o svom trošku u štampariji "Grafika" u Pirotu. Po zahtevu Okružnog javnog tužioca, Okružni sud u Pirotu doneo je rešenje kojim je izrekao trajnu zabranu rasturanja te knjige i naredio da se celokupni tiraž od 2.000 primeraka uništi, što je učinjeno, a što je obrazloženo ocenom suda da knjiga sadrži izopačena, alarmantna i lažna tvrđenja koja mogu izazvati uznemirenje građana i ozbiljno ugroziti javni red i mir, da sadrži elemente neprijateljske propagande, da nije zasnovana na postavkama naučnog socijalizma i dijalektičkog materijalizma.Tvrđenje autorovo da nije imao nameru da poziva narod na bunt i neposlušnost kao i da svojom knjigom nije širio nespokojstvo i nemir među građanima sud ne prihvata jer ga, po navodima suda, sama brošura-knjiga i stavovi iz nje demantuju. I Vrhovni sud Srbije svojim Rešenjem od 7.4.1967. godine odbio je žalbu predlagača u tom predmetu i navedeno rešenje potvrdio. Nakon toga protiv predlagača je, po zahtevu okružnog javnog tužioca u Pirotu, pokrenut istražni postupak zbog krivičnog dela neprijateljske propagande iz čl. 118 tadašnjeg Krivičnog zakonika u predmetu Kio.11/67 u kome je istražni sudija nekoliko puta saslušao predlagača, ali je nakon toga postupak obustavljen. Povodom ovog slučaja pirotski lokalni lst "Sloboda" objavio je članak pod naslovom "Zabranjeno rasturanje knjige Poruka čoveku i čovečanstvu" sa podnaslovom "Autor i izdavač Aleksandar Cvetković odgovaraće za krivično delo neprijateljske propagande" a dveni list "Večernje novosti" takođe je objavio članak svog dopisnika iz Pirota "Zabranjena Poruka čoveku" u kojem je izneto niz neistina o autoru knjige.
Zbog zabrane rasturanja i uništenja knjige Cvetković je pretrpeo i materijalanu štetu u vidu troškova štampanja knjige Preduzeću "Grafika" u vezi čega je bio tužen od strane ovog preduzeća i obavezan na plaćanje pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Pirotu.

I OTKAZ ZBOG KNJIGE
Osim toga, kako tvrdi Cvetković, zbog događaja oko štampanja knjige dobio je otkaz od strane škole za kvalifikovane radnike u Pirotu, u kojoj je do tada radio, u vezi čega je vodio spor kod suda ali nije sačuvao sudske odluke. Zbog odnosa vlasti prema njemu počeli su ljudi da ga izbegavaju i zaziru od njega, nije mogao da dobije pasoš od SUP-a Pirot, koji je tražio 1968. god. Dve godine kasnije zaposlio se u Ekonomskoj školi u Uroševcu, a 1977. godine zaposlio se u Kraljevu, na železnici, gde je stekao pravo na penziju, sagradio kuću u Mataruškoj Banji gde i sada živi sa suprugom.
Na osnovu svega navedenog ovaj sud, kako se kaže u rešenju o rehabilitaciji, smatra da su ispunjeni uslovi iz čl.1 Zakona o rehabilitaciji za rehabilitaciju Aleksandra Cvetkovića. Naime, citiranim članom predviđeno je da se ovim Zakonom uređuje rehabilitacija lica koja su bez sudske ili administrativne odluke, ili sudskom ili administrativnom odlukom lišena, iz političkih i ideoloških razloga, života, slobode ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog Zakona, a imali su prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Zabrana je izrečena upravo iz ideoloških i političkih razloga, što proizilazi iz samog rešenja o zabrani, gde se navodi da sama činjenica da autor u povoljnom svetlu gleda na ideje Kineske kulturne revolucije, da poziva narode sveta na tzv. humanističku revoluciju, jer se po njemu svet već sada nalazi na pragu svetske humanističke revolucije. Zbog svega navedenog ovaj sud smatra da su zabranom rasturanja knjige Cvetkoviću povređena prava na slobodu misli i izražavanja, a u krajnjem slučaju i pravo na imovinu, budući da je onemogućen da prodajom svoje knjige stiče dobit, te da su ispunjeni uslovi za rehabilitaciju.
- Konačno sam dočekao pravdu koju sam toliko dugo i željno iščekivao, ali nažalost, nije mi ostao ni jedan primerak te knjige. Ipak, uspeo sam da sačuvam originalni rukopis. Sada mi preostaje da pronađem izdavača i ponovo štampam za ono vreme "antimrkstističko, antidržavno i antinarodno" delo koje je u suštini tek jedno slobodno razmišljanje o narodu, državi i društvu., kaže Cvetković.

KOD KINESKOG AMBASADORA
A o tome kako je nastala ova njegova zabranjena knjiga Cvetković kaže kako je u proleće 1966. bio u Ambasadi Kine u Beogradu, i razgovarao sa ambasadorom o Kulturnoj revoluciji u Kini i drugim svetskim problemima. Rekao mu je kako piše studiju o naučnoj organizaciji društva i da mu je potrebna literatura o Kineskoj kulturnoj revoluciji, posebno citati Mao Cedunga. Kineski ambasador mu je dao literaturu. Tako je nastala "Poruka čoveku i čovečanstvu: naučno popularna knjiga o rešavanju gorućih problema savremenog sveta, kojom se Cvetković obraćao ne samo svim ljudima dobre volje u svetu, već i poznatom foilozofu Raselu, tadašnjem generalnom sekretaru UN U Tantu, vođi kineske revolucije Mao Cedungu i kineskom narodu.
-Smatrao sam da pomenuta trojica treba da budu vođe svetske humanističke revolucije. Mislio sam da bi Mao pozdravio moju poruku i kao veliki revolucionar prihvatio da bude jedan od vođa svetske humanističke revolucije i da Kulturnu revoluciju u Kini usmeri ka humanizmu. Međutim, moja knjiga je zabranjena marta 1967. godine i čovečanstvo je 40 godina bilo uskraćeno za revolucionarne ideje u njoj, kaže Cvetković.
Osim toga Cvetković sada traži i da mu u vlasništvo bude vraćena očeva kafana "Ladna voda"koja je nacionalizovana 1959. godine. Zahtev je podnesen i sada se čeka sudska odluka a Cvetković se nada da će ona biti drugačija od one kada je pre 40 godina zbog iste ideje dobio 20 dana zatvrora. Nedavno je u Kraljevu promovisana Cvetkovićeva knjiga "Budućnost balkana". Inače, ovaj naš sugrađanin je osnivač pokreta "Prijatelji humanizma".

“PRIJATELJI HUMANIZMA” ZA LJUBAV PREMA BOGU I ČOVEKU
Samo ljubav će promeniti svet

   Podržavam apel gospodina Milisava Bate Todorovića iz Beograda koji je, pored ostalog, rekao: -Hajde da humanisti, dihovnici, umetnici, književnici, pesnici i drugi zajedno sa medijima utičemo na promenu ljudi zaslepljenih bogatstvom i duše napunjene egoizmom i koji su izgubili osnovni smisao života, čime je nagovestio kao cilj formiranje svetskog pokreta "Prijatelji humanizma" bez kojeg je nemoguće promeniti svet.
Pokret "Prijatelji humanizma" zasnivao bi se na ljubavi prema Bogu i čoveku koja, kao najveća duhovna sila, jedino može da promeni svet, pobedi mržnju i stvori svet bez kriza i ratova. Jer samo pomoću ljubavi prema Bogu i čoveku kože doći do ujedinjenja čovečanstva sa svetskom vladom na čelu, koja će biti u stanju da reši problem opšteg i potpunog razoružanja kao svetskog problema br.1.
Ne zaboravimo da je trka u naoružavanju rak- rana savremenog čovečanstva i da se ona samo ljubavlju prema njemu može eliminisati iz života. Takođe, ne zaboravimo da je čovečanstvo planiralo da utroši ove godine za naoružanje bilion i četiri stotine milijardi dolara, što je svakako van pameti. A zar ima nekog normalnog ko ne bi bio za to da se taj novac utroši za borbu protiv gladi i bede, protiv raznih bilesti, za zaštitu zdrave prirodne sredine i druge humane ciljeve? Dakle, prvi, glavni i neposredni cilj i zadatak čovečanstva je formiranje pokreta "Prijatelji humanizma" u svim zemljama, od ljudi dobre volje koji bi se izborili za opšte i potpuno razoružanje i druge humane ciljeve, jednom rečju, za stvaranje humanstičkog društva zasnovanog na ljubavi prema Bogu i čoveku.

MALOLETNICE IZ ŠUMADIJE ''NE ZAOSTAJU'' ZA VRŠNJAKINJAMA IZ MASAČUSTESA
Deca rađaju decu

   • U kraljevačkom kraju zabeleženi su slučajevi porađanja petnaestogodišnjakinja, a maloletnički brakovi više nisu karakteristični samo za romsku populaciju

   Vest iz američke države Masačustesa da je 17 devojaka iz jedne srednje škole u gradu Gločesteru zatrudnelo, za kraljevačke lekare i socijalne radnike ''zanimljiva je'' samo zbog bizarnog dogovora da to urade istovremeno. Maloletničke trudnoće ovde su sve češće, pa se ova pojava može ''porediti'' sa znatno većim i mnogoljudnijim evropskim i svetskim državama.
Istraživanja šumadijskih instituta za zaštitu zdravlja pokazuju da maloletnici iz ovog dela Srbije u seksualne odnose stupaju već u 16. godini života, a ''filmski'' se ljube mnogo ranije - sa 13 godina starosti. Kao posledica neznanja o kontracepciji i zaštiti od neželjene trudnoće, ukazuje se na alarmantan podatak da maloletnice godišnje urade više desetina abortusa. Zbog komplikacija koje se u takvim prilikama često događaju, i najčešće zbog korišćenja ''bapskih recepaca“, veliki broj devojčica nikada neće postati majke.
U Kraljevu, inače, ima više maloletničkih brakova koji su ''na silu'' sklopljeni zbog neželjene trudnoće. Nekada su ovakve bračne zajednice bile karakteristične isključivo za romsku populaciju, ali poslednjih godina '' mladenci'' su uglavnom iz dobrostojećih ili porodica iz tzv. srednjeg staleža.
Prošle godine iz porodilišta je s bebom u naručju izašla učenica prvog razreda srednje škole, a dvadesetdvogodišnja Kraljevčanka Irena R. ne krije da je i ona rodila sina kada je imala svega 15 godina.
- Moj tadašnji dečko nije hteo da koristi kondom, obećao mi je da će da ''pazi'', ali ja sam zatrudnela i, u dogovoru s roditeljima, odlučila sam da rodim dete. Kasnije sam se udala i kao punoletna rodila još jedno dete. Srećom nije bilo nikakvih komplikacija po moje zdravlje - priseća se naša sagovornica.
Mnoge maloletnice koje stupaju u intimne odnose nemaju, međutim, Ireninu ''sreću'', što potvrđuju i na Ginekološkom odeljenju ZC ''Studenica'' u Kraljevu. One su, kažu ginekolozi , u velikoj opasnosti od malignih oboljenja.
- Upozoravajući su rezultati tzv. ''papa testa'' koji ukazuju da se naniže pomera starosna granica naših pacijentkinja s lošim rezultatima. Negativni nalazi zbog kojih se mora raditi biopsija, zbog sumnje na maligna oboljenja, nekada je bila karakteristična za žene od 40 - 45. godina života. Sada su to uglavnom dvadesetogodišnjakinje, pa i mlađe devojke - kažu kraljevački ginekolozi.
Rano stupanje u seksualne odnose i neznanje, očito su krivci za veliki broj neželjenih maloletnih trudnoća. Istina, dečaci i devojčice imaju ''osnovna'' znanja o najtežoj polnoj bolesti, sidi, ali ankete pokazuju da gotovo ništa ne znaju o ostalim, brojnim, polnim bolestima i zarazama. Naši mladi sagovornici stidljivo govore da koriste kontraceptivne tablete. Lekari, međutim, upozoravaju da je reč o ''dvoseklom maču''.
- Zaštita od neželjene trudnoće nije jedino o čemu mlade devojke treba da brinu i razmišljaju. čak i banalne infekcije, koje se ne mogu sprečiti kontraceptivnim tabletama tipa ''dan posle'', mogu da prouzrokuju karcinom - upozoravaju lekari.
M. Milišić

UZ SVETSKI DAN IZBEGLICA
,,Smederevac” za izbegličku porodicu

   Svetski dan izbeglica, 20. jun, Srbija je dočekala kao prva u Evropi po broju izbeglih. U Srbiji je, prema podacima UNHCR-a i Republičkog komesarijata za izbeglice, registrovano oko 100.000 izbeglih sa prostora BiH i Hrvatske i oko 206.000 interno raseljenih sa Kosova.
Povodom obeležavanja Svetskog dana izbeglica, predstavnici Opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije posetili su izbegličku porodicu Božanić, koja živi u Sijaćem polju i uručili joj šporet na drva.
Petočlana porodica Božanić - četrdesetjednogodišnja majka Vesna, sa troje maloletne dece, koja idu u četvrti, šesti i osmi razred osnovne škole, i svekrvom, živi u iznajmljenoj kući u kraljevačkom naselju Sijaće polje. Božanići su 1991. godine, kada je počeo rat, izbegli iz Hrvatske na Kosovo, da bi, po izbijanju rata na Kosovu, prebegli u Kraljevo. Vesna ne radi, porodicu izdržava od dečjeg dodatka i pomoći humanih ljudi. Koliko može, nađe joj se i rodbina, uglavnom onim što je potrebno za decu. Predstavnici Opštinskog odbora DSS su, u želji da porodici Božanić bar malo olakšaju život, poklonili su šporet na drva. Iako su i druge izbeglice u veoma lošoj situaciji, ova porodica, nakon brojnih nemilih događaja, i dalje veoma teško uspeva da sastavi kraj s krajem
Supruga i svekra su joj, priča Vesna, Šiptari pre osam godina zarobili i ubili. Njihovi posmrtni ostaci, zajedno sa ostacima drugih ubijenih, tek pre godinu dana preuzeti su i pokopani, na kolektivnoj sahrani, na groblju u Orlovači.
Podaci govore da na teritoriji opštine Kraljevo zvanično ima 23.000 interno raseljenih i izbeglih. Nezvaničan broj je oko 25.000, i obuhvata 2.600 izbeglica iz Bosne i Hrvatske i 19.860 raseljenih sa Kosova.
Vesna Jovičić

IZBEGLICE I INTERNO RASELJENA LICA U SVETU
Sve više izbeglica i interno raseljenih

   Poslednja globalna istraživanja ukazuju na to da je, kao posledica konflikta ili progona, na kraju 2007. godine bilo 11,4 miliona izbeglica van svoje zemlje i 26 miliona interno raseljenih, što je predstavlja ogroman broj onih koji više ne žive u svojim domovima, a o kojima vodi brigu Agencija UN za izbeglice

   - Posle pet uzastopnih godina (2001-2005. godine) kada je beležen pad broja izbeglica, poslednje dve godine smo svedoci obrnutog procesa i zbog toga smo veoma zabrinuti - izjavio je u Londonu Antonio Guteres, visoki komesar UN za izbeglice, na svečanosti kojom je pocelo obeležavanje 20. juna, Svetskog dana izbeglica. - Sada se suočavamo sa kompleksnom mešavinom svetskih problema koji bi ubuduće mogli dovesti do još većeg prisilnog raseljavanja. Ti problemi variraju od mnogobrojnih novonastalih vanrednih situacija koje su izazvane konfliktima u svetskim žarištima do lošeg rukovodenja, klimatske degradacije okoline i ekstremnog porasta cena koje najviše pogađaju najsiromašnije i uzrokuju nestabilnost u mnogim područjima.
Broj izbeglica koje su u nadležnosti UNHCR-a porastao je sa 9,9 na 11,4 miliona do kraja 2007. godine. Prema Centru za monitoring internog raseljenja broj ljudi u svetu koji su pogodeni internim raseljenjem uzrokovanim konfliktom popeo se sa 24,4 na 26 miliona. Danas UNHCR pruža zaštitu ili pomoc, direktno ili indirektno, 13,7 miliona tih ljudi - što je povećanje u odnosu na 12,8 miliona u 2006. godini. Broj izbeglica i interno raseljenih lica o kojima brije Agencija porastao je za 2,5 miliona u 2007. godini i dotigao brojku od 25,1 milion na kraju godine. Statistički podaci prikupljeni su u više od 150 zemalja.
U izveštaju se takođe spominju i druge kategorije koje su predmet brige UNHCR-a, uključujuci apatride, tražitelje azila, izbeglice i interno raseljena lica koja su se vratile, i tzv. "ostale". Sve u svemu, ukazuje se na 31,7 miliona ljudi koji imaju pravo na UNHCR-ovu podršku, izuzimajući 4,6 miliona palestinskih izbeglica kojima pomaže Agencija UN-a za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom Istoku.
U UNHCR-ovom godišnjaku pod nazivom "Globalni trendovi" izveštava se o razlikama između izbeglica - onih koji su prešli međunarodnu granicu da bi izbegli proganjanje i konflikt - i interno raseljenih osoba koje su izgnane iz svojih domova ali su ostale raseljene unutar njihove vlastite zemlje. Kada je UNHCR počeo sa radom 1951. godine, njegov mandat je bio ograničen na iznalaženje rešenja za izbeglice u svetu. Posljednjih dekada, medutim, UNHCR je zadužen i za rad sa drugim agencijama UN-a na pružanju pomoći sve većem broju lica koji su interno raseljeni usled konflikta.
Kad je reč o izbeglicama, u izveštaju se navodi da Avganistanci (njih skoro tri miliona, uglavnom u Pakistanu i Iranu) i Iračani (njih oko dva miliona, uglavnom u Siriji i Jordanu) čine skoro polovinu svih izbeglica o kojima je UNHCR vodio računa u 2007. godini. Potom slede Kolumbijci (552.000), Sudanci (523.000) i Somalijci (457.000). U izveštaju se kaže da je porast broja izbeglica u 2007. godini uglavnom rezultat nestabilne situacije u Iraku. Zemlje koje su u 2007. godini prihvatile najveći broj izbeglica su Pakistan, Sirija, Iran, Nemačka i Jordan.
Kad je reč o interno raseljenim osobama, u izveštaju se navodi tri miliona ljudi u Kolumbiji (prema Ustavnom sudu), 2,4 miliona u Iraku, 1,3 miliona u Demokratskoj Republici Kongo, 1,2 miliona u Ugandi i jedan milion u Somaliji. Sve u svemu, radi se o 13,7 miliona interno raseljenih lica u 23 zemlje.
U Iraku se uz sektaške podele i nedostatak sveobuhvatnog političkog rešenja broj interno raseljenih popeo sa 1,8 miliona početkom na 2,4 miliona krajem 2007. godine - navodi se u izveštaju, uz komentar da je došlo do povećanja broja raseljenih u Avganistanu, Centralnoafričkoj Republici, Čadu, Šri Lanki i Jemenu.
Prošle godine je organima vlasti ili kancelarijama UNHCR-a u 154 zemlje podneseno oko 647.000 individualnih zahteva za azil ili izbeglički status - što je povećanje od pet odsto i prvi porast u poslednje četiri godine. U izveštaju se navodi da je porast uzrokovan uglavnom velikim brojem Iračana koji su zatražili azil u Evropi. Prema zemljama porekla, individualne zahteve su podnosili Iračani (52.000), Somalijci (46.1900), Eritrejci (36.000), Kolumbijci (23.200), lica iz Ruske Federacije (21.000), Etiopljani (21.600) i lica iz Zimbabvea (20.700). Zemlje u koje su individualni tražitelji azila najviše odlazili su Sjedinjene Države, Južna Afrika, Švedska, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada i Grčka. U izveštaju se izražava zabrinutost zbog velikih varijacija u priznavanju statusa među zemljama azila, uz napomenu da je najveći broj izbeglica ipak prihvacen u regionima njihovog porijekla, a ne u razvijenim zemljama.
Iako je doslo do porasta broja izbeglica i interno raseljenih osoba, zabeleženi su i neki pozitivni trendovi.
- Cilj UNHCR-a je da iznade trajna rešenja za izbeglice - izjavio je Guteres. - Ta rešenja uključuju dobrovoljnu repatrijaciju kada to dopuste uslovi u zemlji porekla, integraciju u zemljama prvog azila ili preseljenje u treće zemlje. Možemo reći da je u sva ova tri rešenja postignut odredeni napredak u 2007. godini mada još uvek ostaje puno toga da se uradi.
Oko 731.000 izbeglica je imalo mogućnost da ide kući u okviru programa za dobrovoljnu repatrijaciju u 2007. godini, i to u Avganistan (374.000), Južni Sudan (130.700), Demokratsku Republiku Kongo (60.000), Irak (45.400) i Liberiju (44.400). Osim toga, procenjuje se da je tokom godine kućama otišlo i 2,1 milion interno raseljenih ljudi.
Odlazak izbeglica u treće zemlje se znatno povećao u 2007. godini. UNHCR je zatražio od relevantnih vlada da razmotre 99.000 slucajeva - što je najveći broj u poslednjih 15 godina i predstavlja povećanje od 83 posto u odnosu na 2006. godinu. Ali bez obzira na to, u treće zemlje je preseljeno manje od jedan posto izbeglica u svetu. Do kraja godine je u 14 zemalja preseljenja prihvaćeno 75.300 izbeglica, i to u Sjedinjene Države (48.300), Kanadu (11.200), Australiju (9.600), Švedsku (1.800), Norvešku (1.100) i Novi Zeland (740). Prema zemljama porekla, najbrojniji korisnici preseljenja u treću zemlju su izbeglice iz Mianmara, Burundija, Somalije, Iraka, Demokratske Republike Kongo i Avganistana.
Ove godine se takođe zabeležili pad od neka tri miliona ljudi koji su se smatrali apatridima, što je uglavnom rezultat novog zakonodavstva u Nepalu na osnovu kojeg je državljanstvo dobilo otprilike 2,6 miliona ljudi, kao i slične promene u Bangladešu. Procenjuje se da u svetu ima nekih 12 miliona apartida, ali je o ovome neophodno dobiti više informacija.

ŠTRAJKAČI “EKONOMA” PODNELI PRIJAVU PROTIV DIREKTORA
Norme evropske, plate ni srpske!

   Posle štrajka upozorenja 29. maja, i neispunjenih zahteva za povećanjem zarada, isplatu regresa i opoziv odluke Upravnog odbora o tehnološkom višku, ušćanski metalci štrajkuju još od 4. juna. I, dok štrajkači ne odustaju od svojih zahteva radikalizujući protest iz dana u dan, poslovodstvo je, smatrajući da je štrajk nezakonit, optužilo petočlani štrajkački odbor i još četvoricu "viđenijih" štrajkača, tražeći od suda određivanje "privremene mere".
Suđenje po tužbi direktora pred Opštinskim sudom u Kraljevu "eskpresno" je zakazano za prošli ponedeljak (23. jun), dok će se o sudbini krivične prijave štrajkača protiv direktora Opštinsko tužilaštvo izjašnjavati u - redovnoj proceduri.
Poslovodstvo slovenačke fabrike metalne galanterije "Ekonom" iz Ušća u Ibarskoj klisuri, u kojoj većina od 148 zaposlenih štrajkuje gotovo mesec dana, podnelo je prošlog četvrtka (19. juna) tužbu "za određivanje privremene mere zbog smetanja poseda" protiv - devetorice štrajkača!
Suđenje je ekspresno zakazano već za utorak, 24. jun, ali ročište nije održano, a na optuženičkoj klupi Opštinskog suda u Kraljevu trebalo je da se nađu Dušan Gajović, predsednik, i Dragoš Bojanić, Radovan Lekić, Slobodan Tošić i Slaviša Vučković kao članovi štrajkačkog odbora iz sva tri reprezentativna sindikata (UGS, ASNS i SSS), pa i četvorica "viđenijih" štrajkača - Srećko Božić, Ljubomir Stefanović, Radojica Bažalac i Staniša Veselinović.
Ova grupa optužena je zato što su štrajkači, radikalizujući štrajk, sprečili transport gotovih proizvoda, repromaterijala, dopremanje toplog obroka za zaposlene koji ne štrajkuju, pa i ulazak u fabrički krug službenog automobila Olgice Ernecl, predsednice Upravnog odbora "Ekonoma", tako što su - zakatančili veliku ulaznu kapiju preduzeća.
Inače, ušćanski metalci zahtevaju povećanje cene rada sa sadašnjih 48 dinara na "preporučenu" cenu od 70 dinara po radnom satu, isplatu regresa prema republičkom proseku i opoziv odluke Upravnog odbora o proglašenju tehnološkog viška.
Mada je rukovodstvo preduzeća, čiji je većinski vlasnik slovenački "Primat", u međuvremenu ponudilo povećanje od 12,8 odsto i regres od 9.000 dinara u tri rate, i ne pominjući opoziv odluke o tehnološkom višku, dogovora još nema jer - nema ni pregovora. A, da bi održalo proizvodnju, rukovodstvo "Ekonoma" je, štaviše, iz jedne beogradske firme privremeno angažovalo i - štrajkbrehere!?
Da podsetimo, osporavajući zakonitost štrajka direktor je suspendovao članove štrajkačkog odbora kojima zabranjuje i ulaz u krug preduzeća, a svim ostalim štrajkačima koji su se solidarisali sa vođama štrajka poslao je pismeno "upozorenje"!
Dogovora dve strane, međutim, nema ni posle nekoliko pokušaja, pa čak ni posle sastanka kod načelnika Raškog okruga Mateje Mijatovića.
- Mi smo najpre, još 29. maja, održali štrajk upozorenja i ispostavili naše zahteve. Kako nikakvog dogovora nije bilo ni posle pet dana, stupili smo u štrajk, uporno pozivajući poslovodstvo na dalje pregovore - kaže Dušan Gajović, predsednik štrajkačkog odbora u kojem su još i predstavnici UGS i Samostalnog sindikata.
S obzirom da sadašnji prosek zarada u proizvodnji nije veći od 20.000 dinara, ušćanski metalci zahtevaju da se cena rada po satu, u naredna tri meseca, poveća sa sadašnjih 48 na 70 dinara, kolika je i "preporučena" minimalna cena rada. Uz to, zahteva se i isplata regresa prema republičkom proseku i, što je najvažnije - opoziv odluke Upravnog odbora o tehnološkom višku kojom je, doduše uz otpremninu, otpušteno 10 najstarijih radnika među kojima su i trojica invalida rada, iako je to sasvim suprotno Sporazumu o regulisanju odnosa potpisanog 2003. godine!?
- Štrajk upozorenja je korektno prijavljen, ali posle toga sve je nezakonito. Nema ni Odbora za pregovore već tu ulogu preuzima štrajkački odbor. Sve je stvar dogovora i Kolektivnog ugovora. Zahtev za povećanje cene rada je nerealan, tim pre što je prosek plata oko 22.000 dinara, plus prevoz, a ima radnika koji zarađuju i po 29.000. Regres smo ponudili u visini od 9.000 dinara, u tri rate. U ovom trenutku ne možemo više, jer sada još i gubimo zbog štrajka i nerada - kaže direktor Zoran Urošević.
Na ovu "tehničku" priču, međutim, gotovo preteći nadovezuje se Olgica Ernecl, predsednica Upravnog odbora "Ekonoma":
- O svemu što se ovde dešava obavestićemo Privrednu komoru Slovenije, pa i slovenačku ambasadu u Beogradu. Mi smo za poštovanje evropskih normi i zakonitosti, a ovim štrajkom radnici nam samo nanose štetu!
D. Stojić

VEŽBA SPASAVANJA NA VODI "IBAR 2008"
Veština spasava živote

   • Na vežbi učestvovalo 32 posade sa 300 učesnika iz cele Srbije

   Ispod srednjevekovnog grada Magliča u ibarskoj klisuri juče je u organizaciji Sektora za zaštitu i spasavanje MUP Srbije održana vežba spasavanja na vodi "Ibar 2008".
U vežbi, koja se po četvrti put za redom održava podno Magliča, učestvovalo je 32 posade sa oko 300 učesnika iz Protivterorističke jedinice MUP, Gorske službe spasavanja, žandarmerije, vatrogasno-spasilačkih jedinica širom Srbije, Policijske uprave Kraljevo, Crvenog krsta i kraljevačkog Kajak kluba "Ibar".
Vežba je počela predavanjima o ponašanju na reci, upravljanju plovilima, spasavanju i merama bezbednosti na vodi uz obuku pružanja prve pomoći davljeniku. Potom su održane i praktične vežbe u svim spasilačkim operacijama na vodi.
- Osnovni cilj ove vežbe je da svi učesnici steknu nova znanja iz oblasti spasavanja na vodi, kao i podizanje koordinacije na viši nivo svih učesnika koji su angažovani u vanrednim situacijama. Iskustva koja se ovde steknu više su nego dragocena, a najbolji dokaz za to je što svake godine imamo sve više učesnika - rekao je Aleksandar Lazarević, komandant vežbe, inače načelnik Odeljenja za kordinaciju operativnih aktivnosti u Sektoru za zaštitu i spasavanje MUP Srbije.

INSPIRACIJA
POSLE praktičnog dela, svi učesnici čamcima su se spustili Ibrom do Mataruške Banje, trasom popularnog "Veselog spusta", koji će ove godine biti održan po 19. put. Upravo ova jedinstvena regata bila je i inspiracija za održavanje sada već tradicionalne vežbe spasavanja, koja je prve godine privukla tek 40 učesnika, da bi ih ove godine bilo tri stotine.

IZVANREDAN USPEH UŠĆANSKOG "EKOFARMA" NA NOVOSADSKOM SAJMU
Šampion iz prirode

   • Za prvu domaću bejbi-vodu kao i jedinstvene prirodne sirupe od mente i koprive, "Ekofarm" dobio najviša priznanja

   Poznata po "Odmenjskoj" slabomineralnoj vodi za svakodnevnu upotrebu koja blagotvoreno deluje na mnoge unutarnje organe pa i kožu, fabrika za proizvodnju zdrave hrane i prirodnih napitaka "Ekofarm" iz Ušća potvrdila je još jednom kvalitet svojih proizvoda.
Na nedavnom, 75. međunarodnom sajmu poljoprivrednih proizvoda u Novom Sadu, ušćanski "Ekofarm" je osvojio titulu šampiona kvaliteta i tri zlatne medalje za svoja tri proizvoda. Zlatne medalje dodeljene su "Bejbi vodi", prvoj domaćoj prirodnoj slabomineralnoj vodi za bebe kojoj nije potrebna nikakva dorada kao i, na našem tržištu jedinstvenim sirupima od koprive i mente koji se mogu konzumirati kao hladni, ali i - kao topli napici.
Nevelika, ali u rudarskoj varošici u klisuri Ibra najveća firma, ušćanski "Ekofarm zapošljava 100 radnika i mesečno flašira 1,5 miliona litara slabomineralne "odmenjske vode" sa znamenitog Savinog izvora u Odmenju. Ovu vodu, ali i druge proizvode od šumskog bilja i voća, "Ekofarm" plasira na domaćem i tržištu bivših jugoslovenskih republika, a sve više i u zapadnoj Evropi.
- Uz međunarodni sertifikat HCCP, i preporuke inostranih instituta kao što je nemački "Frezenius", ovih dana očekujemo još jednu stručnu potvrdu kvaliteta odmenjske vode. Institut za fiziologiju i balneologiju iz Beograda uradio je analize o lekovitosti "Odmenjske", naročito kod lečenja bubrega i urinarnih puteva, organa za varenje i bolesti kože, a rezultati tih istraživanja više su nego povoljni - zadovoljno konstatuje Miroljub Baltić, vlasnik i direktor ušćanskog "Ekofarma".

STUDENICA
Džaba struja, a preskupe kace

   • Na Studenici manastir gradi mini elektranu, a neki meštani su se dosetili i skupoceni cevovod skratili da bi došli do ,,besplatnih'' kaca

   Na reci Studenici, u blizini manastira, baš na mestu gde je pre pola veka postojala mala hidrocentrala, ali je vremenom zapušena i propala, dobro napreduje gradnja nove mini elektrane. Radnici kraljevačkog preduzeća ,,Zapadna Morava'' najpre su podigli
vodozahvat, takozvanu tirolsku branu odakle su postavljene cevi za dotok vode do elektrane. Reč je o cevovodu dužine oko 1,3 kilometra, a prečnika oko jedan metar. Kroz njih će proticati oko jedan kubik vode u sekundi koliko je dovoljno za pokretanje ove elektrane čija je snaga 94 kilovata. Ona bi godišnje proizvodila 580 hiljada kilovata struje, a ta količina energije podmirivala bi potrebe manastira, konaka i ostalih objekata na manastirskom imanju. To će za manastir biti velika pomoć, kako je još prilikom otvaranja gradilišta objasnio Tihon, iguman studeničkog manastira, jer su troškovi za struju pozamašni. Uz to, višak energije manastir će ,,prodavati'', jer će ova mini elektrana biti umrežena u sistem ,,Elektrosrbije''.
-Reč je baš o maloj elektrani - tvrdi Dušan Sretović, nadzorni organ za realizaciju ovog projekta - čija gradnja neće poremetiti mir i tišinu u okolini, a ni život u reci. Brana u koritu reke visoka je svega 1,4 metar. Predviđen je obavezan protok neophodnog minimuma a sledi dovršetak mašinske zgrade i nabavka turbine, generator i ostale opreme.
Računa se da će za realizaciju celog projekta biti potrošeno oko stotinak miliona dinara i pored Vlade Srbije manastire su uvek pomagali bogati ljudi. Tako je i očekuje se da će već od sledeće zime manastir imati besplatnu struju. Pored toga, sudeći prema šali koja kruži u okolnim selima, bratstvo se ,,ovajdilo'' i za nekoliko velikih kaca za kupus ili šljive,svejedno.
Reč je o pojavi koja priliči samo našim naravima i srpskoj ,,dovitljivosti''. Naime, nedavno su pažnju nekoliko meštana privukle velike plastične cevi pa su ,,skontali'' da bi, osim za dovod vode do turbine, mogle koristiti i za, recimo, kiseli kupus ili za vrenje šljiva od kojih spravljaju rakiju. Tako su, uz prethodni dogovor o saradnji sa nekim majstorima na gradilištu i pogodbi ,,mi vama ručak vi nama sečenje i ,varanje' dna kako bi od jedne cevi dobili tri kace'', pod okriljem mraka prisvojili dve cevi. No, taman su napravili tri, četiri kace, javile su se ljubomorne komšije, posao je razotkriven i stigla je milicija…
Bilo je privođenja i saslušanja da bi akteri ove krađe ubrzo manastiru jednu, netaknutu cev vratili i još tri kace, tek napravljene od jedne prethodno isečene cevi. Tako je manastir dobio i kace, neko bi rekao, besplatno da nije jasne računice. Pošto cev košta skoro dve hiljade evra za onog ko ih je platio, a reč je o budžetskim parama, ipak je paprena cena jedne kace. Višestruko viša od slične, čak i veće koja se može kupiti na kraljevačkoj pijaci. Stoga je, policija nadležnom tužilaštvu podnela krivične prijave protiv Milanka ?. (56), Rajka M.(24), Nenada S.(25) i Dragana D. (26) iz studeničkog kraja i Kraljeva zbog krađe i nanošenja štete studeničkom manastiru.

NA "NARODNOM KAZANU" U KRALJEVU SVE VIŠE KORISNIKA
Tanjir čeka donatore

   Broj korisnika narodne kuhinje u Kraljevu samo u poslednja tri meseca, prema podacima kraljevačkog Crvenog krsta povećao se za stotinu. Narodni kazan koji opslužuje ova humanitarna organizacija svakodnevno koristi 600 socijalno najugroženijih Kraljevčana, dok se čak 400 nalazi na listi čekanja.
Da bi se obezbedio dnevni obrok za najugroženije, Crveni krst mesečno mora da obezbedi više od 1,2 miliona dinara. Zahvaljujući pomoći norveškog Crvenog krsta i Vlade Srbije narodna kuhinja u Kraljevu do 15. jula ima obezbeđene zalihe hrane, a onda će zavisiti od dobre volje donatora.
- U izuzetno smo teškoj situaciji i pitanje je koliko dugo ćemo moći da hranimo ovoliki broj ljudi, jer uz korisnike iz grada koji uzimaju kuvanu hranu, obezbeđujemo i namirnice za oko stotinu ugroženih sa seoskih područja. Veliku pomoć imamo od škotske humanitarne organizacije "Blajtsvud ker", dok domaći donatori, reguju tek kada uputimo apel, a hranu treba spremati svakodnevno - kaže Mirjana Lišanin Gostiljac, sekretar kraljevačkog Crvenog krsta.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

MLADI NIKOLA PEKOVIĆ U STRAZBURU - piše Bojana Milosavljević
Predstavnik Muzičke omladine Srbije

   • - Nikola Peković, učenik drugog razreda Srednje muzičke škole u Kraljevu i jedan od najvećih talenata na harmonici, od prošlog petka je u Strazburu (Francuska) kao jedan od promotera Srbije na putujućoj izložbi EKSPO 2008, posvećenoj našoj zemlji. Ovu izložbu u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope otvorio je Nikola, kao predstavnik Muzičke omladine Srbije, a zatvoriće je sutra takođe solističkim nastupom

   Počast da svojim muziciranjem na harmonici učestvuje u promotivnoj izložbi Srbije u parlamentarnom sedištu Evropske unije u Strazburu samo je jedno u nizu priznanja mladom Nikoli Pekoviću, jednom od najperspektivnijih muzičara koji potiču iz Kraljeva. Nikola je učenik drugog razreda (odnosno trećeg, budući da se školska godina već završila) u klasi profesora Marije Vukićević. Uz pomoć ovog vrsnog pedagoga koji ga vodi od početka školovanja, Nikola je do sada učestvovao na 25 nacionalnih i međunarodnih takmičenja i svaki put osvajao nagrade, i to najčešće one najvrednije. U tri navrata bio je prvak i laureat najviših takmičenja (Srbija, Italija, Slovačka), a prošle godine pripala mu je nagrada "Konstantinus" koja se svake godine dodeljuje najperspektivnijem mladom muzičkom umetniku u Srbiji. Uz sve to, ovaj mladić, koji je i član KUD "Abrašević" i još učenik četvrtog razreda na etnomuzikološkom odseku osnovne muzičke škole (kao veliki poklonik gusala) pre dve školske godine bio je proglašen đakom generacije u "Mokranjcu."
Ovako zavidnoj radnoj biografiji jednog srednjoškolca dodaje se još jedno priznanje za učešće u događaju koji se završava sutra. Nikola Peković od prošlog petka boravi u Strazburu (Francuska) koji je sedište evropskog parlamenta i Saveta Evrope. Mladi Kraljevčanin je predstavnik Muzičke omladine Srbije u okviru specijalnog programa EKSPO 2008, odnosno putujuće promocije Srbije. Ovaj poduhvat podrazumeva izložbu u organizaciji stalne misije Republike Srbije u Savetu Evrope, a povodom usvajanja Evropske konvencije o zaštiti starih i tradicionalnih zanata. Manifestacija traje u vreme junske sesije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

NAŠA BAŠTINA PRED EVROPOM
Prema protokolu Nikola Peković je otvorio, a sutra i zatvara ovu izložbu Srbije u Strazburu. Nekoliko dana uoči polaska u Francusku, 17. juna, on je održao u Kraljevu uspešan solistički koncert, kao vrstu generalna probe pred tako značajan događaj. Na izložbi EKSPO 2008 Peković je raznovrsno prezentovao klasičnu i našu tradicionalnu (nacionalnu) muziku pisanu za harmoniku. Putujuća prezentacija Srbije ima i vizuelni deo - izložbu naših nacionalnih instrumenata, narodnih nošnji, tkanih i vezenih umetničkih rukotvorina koje je ovaj talentovani mladić poneo iz Kraljeva, sve u želji da u Starzburu, jednom od centara Evropske unije, celovitije predstavi deo bogate kulturne baštine svoje zemlje.
Ovu izložbu, inače, inicirao je i organizovao Centar za kreativno domaćinstvo, a svesrdno podržala stalna misija Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Tokom ovog događaja Nikola je imao podršku i drugih sunarodnika. Prilikom otvaranja izložbe EKSPO 2008 zvanicama su se obratili i studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Oni su učinili presedan u istoriji ove velike evropske organizacije u Strazburu podnošenjem peticije da se međunarodna zajednica ubuduće više zalaže za promovisanje i zaštitu kulturnog nasleđa naroda, u ovom slučaju srpskog.
Projekat EKSPO 2008 ima široke ciljeve. On, između ostalog, podstiče i obezbeđuje kulturnu i ekonomsku saradnju sa međunarodnim institucijama, inostranim partnerima i našom dijasporom. Koncipiran je kao manifestacija koja se svake godine dopunjuje novim sadržajima, uz saradnju sa našim diplomatskim predstavništvima u svetu. Ovim se promovišu srpski brendovi, tradicija, nematerijalna kulturna baština, turizam, tešnja saradnja sa međunarodnim kulturnim instutucijama.



MEĐUNARODNI DAN DEČJIH SELA
Program mališana sa Beranovca

   Dvodnevnim prigodnim programom (nedelja i ponedeljak) koji su pripremili štićenici iz Centra za porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja - Kraljevo (poznatije kao SOS Dečje selo na Beranovcu) obeležen je međunarodni praznik ovih ustanova. U popodnevnim i večernjim satima u nedelju su dečji hor "Maslačak" i glumac Dragan Arsović prikazali predstavu "Arsin circus buva," odnosno održali koncert (grupe "Dečja radost" i "Bums").
U ponedeljak, 23. juna, u Narodnom muzeju Kraljeva otvorena je prodajna izložba slika nekoliko desetina autora koji su donirali svoje radove u korist dece bez roditeljskog staranja kojih u SOS Dečjem selu u Kraljevu ima 66. Prvobitna zamisao organizatora bila je aukcijska prodaja slika, ali se, nažalost, zbog nezainteresovanosti potencijalnih kupaca nije održala. Vremena, ipak, ima i narednih dana, ukoliko, naravno, bude postojala dobra volja donatora Dečjeg sela na Beranovcu. Slike će još neko vreme biti izložene u galeriji Muzeja. Obeležavanje međunarodnog dana SOS porodica završeno je koncertom yez orkestra Muzičke škole "Stevan Mokranjac" u Narodnom muzeju.



ŠKOLSKE PROSLAVE
Vek prosvete u Sirči

   Sutra, na Vidovdan, u Osnovnoj školi "Jovan Cvijić" u Sirči biće upriličena posebna svetkovina. Povod je promocija monografije "Osnovna škola u Sirči - jedno stoleće," čiji je autor Boško Milanović, inače rodom iz ovog sela. Stogodišnji jubilej, istina, uveliko je prevaziđen jer sirčanska škola u stvari broji 115. godinu trajanja i po tome je jedna od najdugovečnijih u ovom kraju, ali povod za sutrašnju svečanost je u svakom slučaju poseban.
Osim autora knjige, zvanicama će se obratiti i recenzent dr Velizar Nedović, kao i kustos Branislava Jordanović. Na svečani skup koji počinje u podne pozvani su i članovi Srpskog geografskog društva iz Beograda, bivši đaci ove škole, predstavnici Ministarstva prosvete i opštinski zvaničnici.



POVODOM DANA KULTURNIH DRUSTAVA SLOVENIJE
Nagradjeni Rade Bakracevic i SKD "Maribor"

   Prosle nedelje je Maribor bio svecano mesto. Savez kulturnih drustava Slovenije obelezio je kulturni praznik na drzavnom nivou. I kao sto je red, Savez je za praznik "Dan kulturnih drustava Slovenije" organizovao kulturno zabavni program u kojem su ucestvovali, pored drugih, i clanovi folklorne sekcije "Branko Radicevic" Srpskog kulturnog drustva Maribor. Ovo je bila prva prilika da folklorna sekcija predstavi novu koreografkinju - Anu Perez, perspektivnoj studentkinji i dugogodisnjoj clanici ove sekcije. Prvi nastup folklorista Srpskog kulturnog drustva Maribor pod vodjstvom nove koreografkinje doziveo je velicanstven uspeh. Folkloristi su u prvi plan istakli snazan ritam i svoju mladalacku energiju, entuzijazam je doveo njihov ples do vrhunca. Mladi su predstavili odraz i sliku srpskog naroda iz kojeg poticu njihovi roditelji koji su pre vise decenija stigli u ove krajeve, mada su folkloristi u svojoj igri emotivno dodali svoju licnu pricu. Otvorili su srca prisutnim Slovencima, koji su ih bez predaha razotkrivali u njihovoj savrsenoj plesnoj igri. Veliki broj prisutnih gledalaca u dvorani "Union" u Mariboru nagradio je burnim aplauzom mlade folkloriste, koji su predstavili deo srpske kulture u glavnom gradu slovenacke Štajerske u Mariboru.
Dan kulturnih drustava Slovenije (18. juni) Predsednistvo Saveza krovne organizacije iskoristilo je da u ovoj godini, koja u Evropskoj Uniji predstavlja godinu medjukulturnog dijalo, dodeli priznanja pojedinim zasluznim drzavljanima Slovenije, koji godinama rade na povezivanju kulturnih drustava i organizovanju njihovih aktivnosti.
Cast da primi posebno priznanje Saveza kulturnih drustava Slovenije pripala je Radu Bakracevicu, predsedniku Srpskog kulturnog drustva Maribor, koji godinama radi na povezivanju stanovnika Slovenije i Srbije. Priznanje je Bakracevicu predao mag. Franci Pivec, predsednik Saveza kulturnih drustava Slovenije, koji je u svom govoru podsetio na sve aktivnosti koje je Bakracevic imao od dolaska iz Kraljeva u Sloveniju pre pedeset godina pa do danas.
Bakracevic je vasem dopisniku izjavio da je veoma ponosan da je dobio ovako visoko priznanje, napomenuo je da su za priznanje zasluzni mnogobrojni clanovi srpskog drustva, bivsi predsednici drustva, koreograf Goran Maric i, naravno, svi folkloristi, koji godinama tri puta nedeljno provode svoje slobodno vreme uceci se srpskih igara i srpske kulture, predstavljajuci na taj nacin deo srpske kulture u ovom delu Evrope.

BICIKLISTI METALCA U JEKU TAKMIČARSKE SEZONE - piše Zoran Bačarević

,,Čika dača” deli medalje

• Radnički - Gruža 3:0 (2:0)