Izmešten tenk
Besplatan upis Roma u matične knjige
Vikend
Račun sigurno stiže dogodine
Nema više ,,vidimo se kod tenka”
Da li droga upravlja tvojim životom?
Put u monašku zemlju - Izbavilište, sklonište i luka pokajanja
Majstor gasnog zavarivanja
Pioniri i juniori blistali
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: biciklizam, tenis, košarka, fudbal

ZBOG PREDSTOJEĆEG UREĐENJA TRGA SVETOG SAVE - piše Vladeta Stanojević
Izmešten tenk

   Prvi tenk partizanskih jedinica koji je ušao u Kraljevo u borbi za oslobađanje oktobra 1941 - kako piše na postamentu, premešten je, zbog predstojećeg uređenja Trga svetog Save.
Nakon više od četrdeset godina, jedan od simbola Kraljeva, tenk ispred Doma vojske, ili kod crkve, kako bi stari Kraljevčani rekli, preseljen je. Preuzela ga je Vojska Srbije, biće kompletno revitalizovan i izložen u kasarni u Jarčujku.
Kraljevčani se raduju uređenju grada, mada, smatraju da je tenk trebalo ostaviti gde je i bio.
Kako kažu u Direkciji za planiranje i izgradnju, izmeštanje tenka predviđeno je projektom uređenja Trga svetog Save. Pored toga, ispred ulaza u Muzej biće postavljena atraktivna fontana poput fontane u Banjaluci, površine 20-25 m2. Trg će biti popločan, drvoredi, po potrebi, obnovljeni, a i deo ispred Doma vojske treba da bude sređen. Neće biti taksista ni mesta za parkiranje. Prostor od zgrade Doma Vojske, Muzeja i totoara u Karađorđevoj ulici biće pešačka zona.
Radovi, vrednosti oko 41 milion dinara, trebalo bi da budu gotovi za 100 dana od uvođenja u posao. Izvođač je kraljevačko JKP ,,Putevi”.

REAGOVANJE
Kome smetaju spomen-obeležja iz Drugog svetskog rata?

   Tenk, spomen-obeležje o događaju iz Drugog svetskog rata, ovih dana je premešten u kasarnu u Jarčujku. Iako je trebalo da čuva trajno sećanje na otpor porobljenog srpskog naroda nemačkom okupatoru, tenk je ipak sklonjen daleko od centra grada. Očekujemo da se ta odluka preispita i tenk vrati na svoje postolje i da se arhitektonski uklopi u novi ambijent.

   Pre nekoliko nedelja u parku kod Spomenika otpora i pobede održano je takmičenje rasnih pasa (zar baš nigde nije imalo mesta), a ovih dana na istom mestu instaliran je luna park. Očekujemo da se ovaj prostor pored spomenika više nikada ne izdaje za izložbu rasnih pasa i cirkusa.

   Kada već ima toliko razumevanja za takve manifestacije, očekujemo i da Groblje streljanih bude dovršeno, ograđeno i fizički obezbeđeno od svih nasrtaja neodgovornih pojedinaca i grupa.
Krsta Stojadinović

SAOPŠTENJE POKRETA SNAGA SRBIJE
Vratite tenk

   Nismo protiv uređenja grada. Naprotiv, mi smo za generalnu rekonstrukciju ulica i trgova u granicama mogućnosti. Alo smo zato protiv brisanja svih simbola naše istorije. Jedan od simbola naše istorije je tenk koji je izmešten sa dugogodišnje lokacije.
   Nadamo se da će nova opštinska vlast posle uređenja trga vratiti tenk na staru lokaciju posle njegove rekonstrukcije. Njegova lokacija je mesto mnogih prvih poznanstava, druženja, ljubavi i drugih emocija.
   Zato pozivamo novu opštinsku vladu da učini sve da ga vrati na staru lokaciju, jer je to i zahtev velike većine građana Kraljeva koji su od nas zahtevali da se oglasimo po ovom pitanju, što upravo i činimo. Jer na način kako su krenuli da brišu našu istoriju plaše nas da će doći vreme do premeštanja i naše Pravoslavne crkve, pa se pitamo da li nas vode Srbi ili neki treći.

   Nadamo se da će uskoro biti novih sastanaka kod tenka.

AKCIJA UNHCR-A - piše Jasna Marković
Besplatan upis Roma u matične knjige

   ,,Društveno uključivanje i pristup ljudskim pravima zajednice Roma, Aškalija i Egipćana na zapadnom Balkanu” naziv je projekta koji će u koordinaciji sa projektom ,,Univerzalna civilna registracija romske dece” biti sproveden u 20 opština u Srbiji. Kraljevo je treći grad u kome će romska populacija besplatno biti upisana u matične knjige rođenih. Projekat finansira Evropska unija, a sprovode ga UNHCR i UNICEF. O njegovoj realizaciji, u utorak su razgovarali predstavnici grada, Roma i UNHCR-a.
Kraljevo je u ovom projektu veoma značajan grad zbog velikog broja interno raseljenih lica sa Kosova, među kojima su i Romi, koji su izgubili ili nisu ni imali dokumenta.
U realizaciju projekta biće uključena romska zajednica u Kraljevu, koordinator koji će na terenu od porodice do porodice tačno ustanoviti koja deca nisu upisana u matične knjige rođenih. Utvrdiće i koje su potrebe za naknadnim upisom odraslih i roditelja.
Besplatnu pravnu pomoć i prikupljanje potrebnih dokumenata na terenu pružaće mobilni timovi lokalne nevladine organizacije Praksis.
Projekat registracije romske dece trajaće 18 meseci. Za 20 gradova u Srbiji evropska komisija obezbediće 400.000 evra. Dogovoreno je da delegacija UNHCR-a upozna međunarodnu zajednicu sa problemima grada u integraciji romske populacije, za koju su potrebna velika finansijska sredstva. Odgovor se očekuje do kraja leta.

JUBILEJ MATICE ISELJENIKA OPŠTINE KRALJEVO
Priznanja zaslužnim članovima Matice

   Povodom 20 godina rada Matice iseljenika opštine Kraljevo, idućeg petka biće održana svečna sednica skupštine Matice u proširenom sastavu.
Matica je na ovaj dan pre 20 godina formirana kao udruženje građana sa ciljem da poveže naše zavičajce koji se po raznim osnovima nalaze van svog zavičaja. Biće to prilika da se sumiraju rezultati u minulom periodu i utvrde aktivnosti za naredni period. Na sednici će biti uručena priznanja zaslužnim članovima Matice za doprinos zbližavanju i povezivanju naših u rasejanju sa zavičajem.
Sednica će biti održana u 12 časova u Velikoj sali Regionalne privredne komore u Kraljevu (Omladinska br. 2).
Ovog dana sa početkom u 20 časova zakazano je druženje u restoranu ,,Lepi Boro”, uz bogat kulturno-umetnički program, a goste će zabavljati poznati estradni umetnici, izvođači zabavne i narodne muzike, glumci, humoristi.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA SPS-A
Kamenom na socijalnu pravdu

   Zgrada Opštinskog odbora SPS-a u Kraljevu osvanula je u ponedeljak sa dva razbijena prozora. Na konferenciji za novinare, sazvanoj povodom toga, socijalisti su oštro osudili vandalizam, zapitavši se da li je to odgovor na politiku socijalne pravde za koju se zalaže i za odluke na lokalnom i republičkom nivou.
U skladu sa najavama da će do kraja sedmice biti formirana Republička vlada, svi opštinski odbori SPS-a biće upoznati sa stavovima Glavnog odbora. Vladajuća koalicija na lokalu sprovodi usvojeni sporazum i ne očekuje promene, rečeno je na press konferenciji Opštinskog odbora SPS-a, ali uz opasku da je politički sve moguće.
Socijalisti su izrazili i nezadovoljstvo zbog uklanjanja tenka sa Trga svetog Save, na dan održavanja prve sednice novoformiranog gradskog veća.

ODRŽANA GODIŠNJA SKUPŠTINA OPŠTINSKOG ODBORA SRS-A
Formiranje gradske vlade - najveći uspeh

   Opštinski odbor Srpske radikalne stranke u Kraljevu uradio je mnogo toga u prošloj godini. Svoj rad krunisao je 11. maja na izborima i postigao najbolje rezultate do sada, rečeno je na redovnoj godišnjoj skupštini. Najvećim uspehom radikali smatraju formiranje nove gradske vlade.
Među važne ostvarene rezultate Opštinskog odbora SRS-a ubraja se više od 13.000 skupljenih potpisa za direktan prenos suđenja Vojislavu Šešelju, dve promocije njegovih knjiga, organizovanje mitinga u Beogradu, Kruševcu i Kraljevu, kao i Vidovdanski marš.
Na redovnoj godišnjoj skupštini kraljevačkih radikala usvojen je izveštaj o radu Opštinskog odbora i mesnih odbora za prošlu godinu, izabrano je 10 novih članova opštinskog odbora i usvojen program aktivnosti za ovu godinu.

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Vikend

   Namera mi je bila da pišem o onoj izjavi Olija Rena da će Srbi svoje probleme da reše evolucijom, pošto je propao projekat suočavanje sa prošlošću, kako to vole da kažu ovi nevladini, a u vezi sa sličnom izjavom od pre 12 godina jednog kraljevačkog političara, tada visokopozicioniranog operativca SPS-a. I sve to začinjeno onim transkriptom razgovora Veslija Klarka i najvećeg prijatelja srpskog naroda Havijera Solane, glede srpskog naroda, naše političke elite i njihovih neostvarenih želja ’99. da od Srbije naprave livadu. Tu bih, dabome, dodao još nekoliko tezica o porađanju srpske vlade, ali, eto ti vraga, u ponedeljak oko podneva, u zajedničkoj kafani, zateknem kuma mamurnog, podočnjaci zrače svom lepotom noćobdenja, a on nervozan k’o ris u teranju. A onda usledi njegova tirada duga tri ture točenog ,,lava” i ubeđivanje tipa ,,a što si novinar, ako ne smeš da pišeš o našim mukama svakodnevnim, a ne o solanama i renovima, oni će i bez tvog pisanja jednom da nam dođu na puškomet”. I još doda ,,budi malo društveno koristan i praktičan, a ne kvaziintelektualno samodopadljiv”, i tako to. Dobro, mislim, kum nije dugme, Solana neće da mi zameri ako ga izostavim sada, kum, bogme, pamti i hoće.
   - Vidi, kume - kaže on, moj kum. - Da se razumemo, k’o što znaš obožavam kafanu i teški metal. Ali to noćas (u nedelju na ponedeljak, prim. a.) nije bila muzika, to je bilo ubijanje na 150 decibela do pola dva. To je ubijalo u mozak direktno. Popio sam dva ,,brufena” i na kraju i ,,bromazepam” kada je muzika prestala da bih se smirio. Ne znam kako su podnele to komšije sa bebama i malom decom, ali ja razmišljam da prodam stan i begam na selo. Ovo ovde ne može više da se izdrži, pogotovo vikendom. A leto je tek počelo.
   Da skratim, kum živi u centru, maltene do Milutina, a u nedelju uveče (oko ponoći) buka (ne muzika) treštala je do pola dva i tek posle upornog insistiranja kod policije, decibeli su utihnuli. ,,Basovi su probijali bubne opne, gađali direktno u mozak”, kaže kum. ,,Kozi Pauel i Džindžer Bejker su svirali prema ovima uspavanke. Da poludiš.”
   Mislim, da voli kum kafanu, voli. Tri fakulteta bismo završili da smo upisali ijedan, koliko smo vremena proveli za kafanskim astalom. Više smo piva nas dvojica popili, nego što je Arkan onda cisterni sa naftom prošvercovao. A odrasli smo na ,,Led cepelinu”, ,,Status kvo”, ,,Rejnbou”, ,,Ajron mejdenu”, ,,Blek sabatu”... na koncertu ,,Dip parpl” ’74. u Beogradu švercovali se vozom...
   - Pozovem ja oko pola jedan 92 - priča kum. - Javi se policajka i ja joj sve objasnim. Kaže ona: ,,Veseli je spust, to je neka proslava”. Dobro, ovi su se spustili i sada se trezne i leče sunčanicu, ali ovo je buka, uzvratim ja. Zar ne vidite ko’lko je sati? Ranim na posao, dobiću otkaz, kako da se probudim, novi vlasnik je nemilosrdan, ubi me tranzicija, a sad i ovi bukači da me dokusure. Ona će: ,,Imaju dozvolu komunalne inspekcije, zovite njih, a mi smo im dali dozvolu za javno okupljanje. Sve je lege artis. Imaju dozvolu do dva, a ako produže, vi nas pozovite. A možete sa komšijama da napišete i peticiju”. Prekinem ja vezu (to kum kaže, prim. a.), popijem ,,brufen” od 600, prestaće glavobolja, jastuk stavim preko glave, zatvorim vrata od terase i prozore, a napolju 30 - ništa. Buka nesnosna, kiptim. Uključim televizor, ali od buke ništa ne čujem. Posle pola sata opet zovem 92. Ista mlada policajka. Objasnim joj da je ovo ludilo, da je jedan sat, da je ovo centar grada, da živim na sto metara od mesta bukanja, da se svakog vikenda to isto dešava i na istom mestu, postavim joj retoričko pitanje o ulozi policije u sferi narušavanja javnog reda i mira, da ovo nije javni skup, javni skupovi održavaju se ranije, i to na određenom prostoru, a završavaju u razumno vreme, kažem da je ovo koncert i konstatujem da su oni dobili dozvolu za produžen rad i točenje pića i pitam je kolika je gornja granica decibela koju im je odobrila ta komunalna valjda inspekcija i da maltretiraju barem dve hiljade stanara u strogom centru grada, za šta plaćam ekstrataksu za zemljarinu, da tamo nema sigurno ni stotinak ljudi i najzad, u očaju pitam, da li oni, u SUP-u, mogu da nama stanarima vikendom dele gratis ,,ekstazi” da sve ovo podnesemo, jer drugačije se ne može. Ona me, međutim, upućuje na komunalnu inspekciju... i da pišemo tu peticiju. I pitam je da li se još neko žalio na buku, ili sam ja postao sredovečno zakeralo, ona potvrdno odgovori, zahvalim i opet udarim po ,,brufenu”, a pojačam ga ,,bromazepamom”.
   - I sad, kume - kaže moj kum, pozivajući poznatim kruženjem kažiprstom u vazduhu da Rajka obnovi tekuća pitanja - šta da radim? Leto je tek počelo, a zvali smo i ovih godina da policija interveniše. I - ništa. Ma, će da prodam i begam na selo. Ovo je ludnica. Ne pišem ti ja peticiju, da sam ’teo da pišem, do sad bi’ dobio i Nobelovu nagradu. A ti, ako ’oćeš, napiši nešto. Pomozi nam, kume, ako boga znaš. Aj’ živeli.
draganvukicevic@hotmail.com

BERBA I OTKUP MALINE - piše Vladeta Stanojević
Račun sigurno stiže dogodine

• Otkupna cena od 160 dinara za kilogram maline je previsoka, jer se po toj ceni na svetskom tržištu trenutno ne može prodati ni prerađena i zamrznuta malina tako da će najveći deo ovogodišnjeg roda ostati u hladnjačama. To znači da sledeće godine otkupa praktično neće ni biti, pa će se malinarstvo naći u vrlo teškoj situaciji, tvrde u hladnjači u Vrdilima

   Sve što se trenutno događa u otkupu malina na najbolji način pokazuje koliko je ova proizvodnja neorganizovana, zakonski neuređena i praktično u potpunom haosu. Potezi koje sada vuku pojedine hladnjače nemaju nikakvog uporišta u ekonomskoj logici i zbog toga će malinarstvo dogodine platiti visoku cenu, tvrdi Goran Krunić, direktor hladnjače ,,Mondi Serbija” u Vrdilima.
- Otkupna cena od 160 dinara je previsoka, jer po toj ceni na svetskom tržištu ne može da se proda ni zamrznuta malina. Mi (ni bilo koja hladnjača u Srbiji) trenutno nemamo nijedan ugovor o izvozu, a nema ni najave da će ih biti, a ipak neke hladnjače i dalje jure malinare i podižu otkupnu cenu i do 180 dinara za kilogram. Iz ove perspektive samo mogu da upozorim proizvođače da paze kome daju maline, jer se bojim da im neće sve biti isplaćeno. Takođe da podsetim bankare da dobro provere kome daju kredite. A za strane investitore se ne bojim, jer će oni, ubeđen sam, a voleo bih da grešim, dogodine imati u Srbiji veći broj hladnjača po niskoj ceni.
Gospodin Krunić navodi primer prošlogodišnjeg otkupa kupine i tvrdi da će se taj scenario ponoviti sa ovogodišnjim rodom maline. Naime, prošle godine je kupina otkupljena po previsokim cenama za svetsko tržište, pa celokupan rod još uvek stoji po hladnjačama, a stiže novi rod, koji nema ko da otkupi.
- Sve je to posledica toga što država nije zakonom uredila ko sme da se bavi proizvodnjom i preradom maline. Tako trenutno u Srbiji ima više od tri stotine uslovno rečeno hladnjača, jer među njima ima i objekata koji ne ispunjavaju osnovne uslove za to. A većina njih misli da je naša malina najbolja, da se sve vrti oko nas i da možemo da uslovljavamo svetsko tržište. A ne znaju da nema ni deset hladnjača koje mogu da zadovolje evropske uslove za izvoz - ističe Krunić.
Zbog svega što se događa u hladnjači u Vrdilima, do sada su otkupili tek polovinu planiranih količina i neće žuriti sa daljim otkupom. Kako ističu, kupuju samo od kooperanata i stalnih dobavljača sa ovog područja.
- Svim proizvođačima iz okoline koji su i do sada radili sa nama biće otkupljen rod. Mi garantujemo da će im sve biti isplaćeno do poslednjeg dinara, i to po ceni koja je i u okolnim hladnjačama - naglašava Krunić.
Ima li rešenja za trenutni haos koji vlada u našem malinarstvu? Naravno da ima, i pre svih treba da reaguje država i sa svoje strane uredi ovu oblast. Da se ne meša u ekonomske zakone tržišta, već da samo utvrdi ,,pravila igre”. U nekim zemljama su i bez uplitanja države uspeli da se dogovore i da tako postanu kurentni na svetskom tržištu.
- U Poljskoj su se proizvođači i prerađivači dogovorili da strogo prate kretanje na svetskom tržištu i da na osnovu toga donose sve relevantne odluke. Sve što zarade, podele na ravne časti i, evo već godinama, uspešno posluju, a istovremeno su najkurentniji na tržištu. Tako je i kod nas nekada funkcionisalo, ali sada više ne, kao da se zaboravlja da se svaka cenovna disproporcija vraća kao bumerang - kaže na kraju Krunić.

PUTOKAZI
- Nisu mi jasni sitni preduzetnici koji grade male hladnjače misleći da se tu zgrću velike pare. Ako već ne mogu da prate kretanja na svetskom tržištu, zašto se ne zapitaju - koliko hladnjača imaju najveći srpski bi-znismeni? Zbog čega njih nema u ovoj priozvodnji?

POZIV KOOPERANTIMA
U Hladnjači u Vrdilima veruju da i malinarstvo treba da se uredi zakonima, zbog toga planiraju nova ulaganja.
- Pozivamo poljoprivrednike iz ovog kraja, koji žele da gaje malinu na najmanje pola hektara, da dođu da se dogovorimo o zajedničkim ulaganjima. Želimo prave kooperante, ljude koji imaju kuću na svom imanju i tu žive, a ne ,,vikendaše” i slične - naglašava Krunić.

TAMO-AMO PO KRALJEVU - piše Ivan Rajović
Nema više ,,vidimo se kod tenka”

   • Što se samog tenka tiče, osim retkih stručnjaka i rasvetljivača srpske istorije upućenih u takozvanu tenkovsku i bratoubilačku problematiku, većina ni dan-danas ne zna da li je ovo zaista tenk ili maketa, da li su ga vozili četnici ili partizani, ili i jedni i drugi, i ko je, zapravo, i zbog čega na ovom tenku uopšte ulazio u Kraljevo. Tako je ova višedecenijska vizuelna pojava u vidu tenka, i pored toga što se o njoj zna sve što je potrebno da se zna, bez ideoloških obmana, otišla u istoriju uglavnom kao, kako neki misle, mesto sastanaka lokalne mladeži u raznim periodima novije kraljevačke istorije

   Tiho, gotovo preko noći, mada usred bela dana i pred očima mnoštva dokoličara, zazjavala i ljudi od struke, sa Trga svetog Save je uklonjen jedan od, posle Milutina, najupečatljivijih simbola našeg herojskog grada i naše ratničke prošlosti. Dakle, uklonjen je tenk kao simbol moći, neustrašivosti i nepokornosti, simbol koji one starije podseća na vreme u kojem smo učeni da su nam sve što imamo doneli partizani i komunisti i kada su se u revolucionarnom zanosu i deci davala imena poput Mašinka, Mašingeverka, Kaćuša, Minobacačica, Šifonjerka, Raspištoljka i tome slično. Uz odobravanje jednih i protivljenje drugih, koje niko ništa i ne pita, kao što to ovde uvek biva, tenk je sa Trga svetog Save premešten u kasarnu, gde obično tenkovi i stoje, a ne pred crkvama, obdaništima i muzejima. Tako je, konačno, ostvarena zamisao koja, koliko znam, postoji još od vremena kada je prvi čovek Kraljeva bio Miomir Vukićević Šujo, da ovaj trg bude u potpunosti prilagođen duhovnim, kulturnim i uopšte kontemplativnim aktivnostima Kraljevčana, budući da su sve ustanove koje se ovde nalaze u tom fazonu, čak i Okružni sud. Dakle, Trg svetog Save će konačno postati mesto na koje bi i najveći srpski svetitelj bio ponosan, mada se i sa tenkom nekako snalazio.

TENK KREĆE MILUTINOVIM STOPAMA
Što se samog tenka tiče, osim retkih stručnjaka i rasvetljivača srpske istorije upućenih u takozvanu tenkovsku i bratoubilačku problematiku, većina ni dan-danas ne zna da li je ovo zaista tenk ili maketa, da li su ga vozili četnici ili partizani, ili i jedni i drugi, i ko je, zapravo i zbog čega na ovom tenku uopšte ulazio u Kraljevo. Tako je ova višedecenijska vizuelna pojava u vidu tenka, i pored toga što se o njoj zna sve što je potrebno da se zna, bez ideoloških obmana, otišla u istoriju uglavnom kao, kako neki misle, mesto sastanaka lokalne mladeži u raznim periodima novije kraljevačke istorije. Sada će, kako tim povodom reče Marija Obradović u emisliji ,,Danas", oni koji su naučili da se sačekuju kod tenka - to morati da čine u kasarni u Jarčujku. Tužno. Jer za razliku od Beograda, gde momci obično sačekuju svoje izabranice kod konja, dovodeći iste u tešku dilemu ko je spomenik a ko onaj koji čeka, u Kraljevu tih problema nije bilo. Tenk ipak ne može biti konj, a još teže uspaljeni junoša, sa minđušom ili bez nje, zatravljen ili strejt. Prema tome, nema više onog ,,vidimo se u sedam kod tenaka", čime je budući susret dobijao na značaju raspaljujući u venama ratničku krv naših predaka i prizivajući u sećanje uspomene na herojske dane zajedničke borbe za zajedničku otadžbinu, što je izuzetna retkost u srpskoj istoriji. Tenk na Trgu svetog Save davao je ovom prostoru neku grandioznu, tjenanmenovsku dimenziju podsećajući nas da je baš ova i ovakva sprava uvek bila u upotrebi ili samo na korak od toga, kada je trebalo da se odigraju neke bitne političke promene. Toga više nema, pa će ovaj trg, ozvučen žuborom novih fontana, utonuti u svetački mir, koji će narušavati samo zvona sa gradske crkve Svete Trojice i sirene policijskih vozila koja teške optuženike dovoze i odvoze sa suđenja. No, valja reći i to da i ovaj spomenik, kao što je to ovde i red, na neki način doživljava šetajuću sudbinu našeg Milutina, s tim što sumnjam da će on u neko dogledno vreme biti vraćen. Međutim, ovaj kraljevački tenk je decenijama predstavljao svetinju za sve one koji su tokom rata bili na strani komunista ili bar njihovi simpatizeri koji su krojili istoriju onako kako je njima odgovaralo i koji su nas učili da je u Kraljevu 1941. godine streljano desetak hiljada komunista. Naravno, pokazalo se da stvari stoje sasvim drugačije, pa je i naš tenkić prestao da bude ono što je bio čim je počelo da se zucka kako to nije partizanski već četnički tenk, ili u boljoj varijanti zajednički. Da nije tako, sumnjam da postoji sila koja bi uspela da ukloni ovaj komad teškog naoružanja ispred Doma Vojske.

TENK KOJI JE VIŠE OD TOGA
Donedavno je na tom mestu bilo i drugih komada teškog i lakšeg naoružanja i mnogi od nas, umesto u automobilčićima, na ljuljaškama i klimajućim konjićima i patkama, odrasli su pentrajući se po bestrzajnim topovima, teškim mitraljezima i drugom naoružanju, kao da smo na Tjentištu, baš kao pravi potomci heroja sa Sutjeske, Neretve, Drvara, Prozora i Kadinjače. To nas je očeličilo i napravilo ovim što danas jesmo - nepokolebljivi revolucionari u divovskoj borbi za dobrobit našeg grada i domovine nam Srbije. Ovaj tenk, dakle, nije samo tenk, gomila gvožđa na gusenicama. On je mnogo više. On je simbol grada u kojem su decenijama deljena priznanja ,,za mir, a protiv rata u svetu, a i ovde", što nije dalo neke naročite rezultate. To je zaštitni znak grada čije je geslo ,,nama dobro, a nikome zlo", pa makar to morali i tenkovima da podvučemo. Tenk je decenijama bio jedan od vodećih simbola grada nadomak kojeg su krunisani srpski kraljevi, što i može da se dovede u nekakvu vezu. Tenk je bio simbol grada nadomak kojeg je nastajala srpska država, a potom i sve što je bilo srpsko, duhovnost, pismenost, tradicija. I mada ovaj grad odavno ne liči na sebe, tek sad se mnogi pitaju kako će ga voleti i prepoznavati kada im nema tenka sa kojim su prosto srasli i za koga ih vežu uspomene na neka mnogo lepša vremena. Pa prosto, trebalo bi početi voleti novi grad u novim vremenima, isuviše je ovde bilo obeležja koja su nas podsećala na našu ipak stradalničku sudbinu iz koje ni dan-danas nismo u stanju da se izvučemo. Možda su se mladi koji su se nalazili kod konja ipak bolje organizovali u životu. Za razliku od konja koji je oličenje lepote, a i muškosti, tenk ne može izazvati druge asocijacije, osim najgorih, a nama je ne samo asocijacija, već i gole stvarnosti sa tenkovima u glavnoj ulozi - previše. Ako ni zbog čega drugog, onda je i zbog toga dobro što tenk više neće biti na jednom od najlepših gradskih trgova. A što se konja tiče, o tome bi još trebalo razmisliti, a i zaslužiti, jer ne može baš svaki konj da se izlije u bronzi.

,,TOPLANA” SE PRIPREMA ZA NOVU GREJNU SEZONU
Pola miliona evra za Dositejevu

   • U okviru redovnog održavanja i priprema za narednu grejnu sezonu, u kraljevačkoj ,,Toplani”, naveliko se radi • Radnici zamenjuju stare i postavljaju nove toplovodne cevi i kotlove, a predstoji i uvođenje kalorimetara

   Pored radova na toplovodu u Ulici vojvode Putnika, koji su pri kraju, radnici ,,Toplane” i u Dositejevoj ulici zamenjuju toplovodne cevi u dužini od 2,2 km. Time će ovaj deo grada dobiti stabilnu i sigurnu isporuku toplotne energije. Cevi, čiji je vek trajanja, prema garancijama proizvođača, oko pedeset godina, i kompletan materijal dobijeni su iz programa KFV, za rehabilitaciju daljinskog sistema grejanja. Mašinske i građevinske radove izvodi ,,Toplana” sa svojim podizvođačima. Vrednost investicije je oko 500.000 evra.
Remontni radovi su pri kraju, a uskoro će početi i radovi na toplovodu od centralne ,,Toplane” do male pijace. Kotao u kotlarnici centralne ,,Toplane” biće zamenjen novim, koji bi, iz Austrije, trebalo uskoro da stigne. Uz to, još tri kotla treba da budu isporučena i montirana. Predstoji uvođenje kalorimetara, koji će omogućiti plaćanje toplotne energije po utrošku.
Investitor svega je KFV, u obliku donacija, subvencija i povoljnih kredita, a montažu i izvođenje radova, iz svojih sredstava, finansira ,,Toplana”.

OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV ZLOUPOTREBE DROGE
Da li droga upravlja tvojim životom?

   • Prema podacima Organizacije ujedinjenih nacija, u celom svetu je više od 200 miliona ljudi bar jednom u životu probalo neku drogu • U Raškom okrugu nema preciznih podataka zvanične zdravstvene statistike o broju lica koja koriste drogu ili su zavisna • Komisija za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci (alkohol i droge) izradila je dokument Strategije za borbu protiv droga u Republici Srbiji za period od 2008. do 2012. godine

   Ujedinjene nacije su 26. jun proglasile za Međunarodni dan borbe protiv zloupotreba i krijumčarenja droge.
Prema podacima Organizacije ujedinjenih nacija, u celom svetu je više od 200 miliona ljudi bar jednom u životu probalo neku drogu. Izveštaji Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da su zemlje u tranziciji posebno u opasnosti od porasta korišćenja droga i svih posledica i štete do kojih one dovode. U našoj sredini društveni događaji značajno menjaju dosadašnje moralne, kulturne, društvene, ekonomske i opšte životne vrednosti. Povećana su osećanja nesigurnosti, straha, revolta i depresivnosti. Sve ovo dovodi do povećanja potražnje i ponude droga.
Nažalost, u našoj zemlji, samim tim i u Raškom okrugu, nema preciznih podataka zvanične zdravstvene statistike o broju lica koja koriste drogu ili su zavisna, jer prijavljivanje obolelih od bolesti zavisnosti u praksi slabo funkcioniše. Slično je i sa podacima o drogama kao uzroku smrtnosti, s obzirom na to da je droga navedena kao uzrok smrti u samo 0,2 odsto ukupne smrtnosti na nivou Republike.
Zato se iznose podaci dobijeni različitim istraživanjima, čime je ova pojava sagledana samo delimično. Generalno, podaci ukazuju na to da je u Srbiji oko 20 odsto mladih probalo marihuanu. Istraživanja o korišćenju droga u odrasloj populaciji od 15 do 59 godina potvrđuju da je marihuana najčešće korišćena droga, koju je probalo 11 odsto stanovništva, i ukazuje na blagu tendenciju porasta korišćenja stimulansa (ekstazi, amfetamini, kokain).
Iako su korišćenje droga i prateće posledice zloupotrebe droga kompleksne pojave, rešavanjem ovog problema u našem društvu do sada su se u najvećoj meri bavili nadležni organi u oblasti zdravstvene zaštite, unutrašnjih poslova, kao i obrazovanja, socijalne zaštite i pravosuđa, ali očigledno nedovoljno i ne na pravi način. Odgovor zajednice na problem droga do sada nije bio strateški i programski koncipiran na nivou države.
Komisija za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci (alkohol i droge) izradila je dokument Strategije za borbu protiv droga u Republici Srbiji za period od 2008. do 2012. Obaveza države je da po usvajanju strategije za svaku narednu godinu donese Akcioni plan za sprovođenje Strategije, u kome se prepoznaju svi subjekti, njihove obaveze i aktivnosti koje treba da sprovode u borbi protiv droga. Nadamo se i očekujumo pozitivan pomak u pravcu prevashodno suočavanja sa problemom koji evidentno postoji i u našoj sredini, ali pred kojim, nažalost, svi zatvaramo oči, u nedostatku adekvatnih rešenja.
Merama primarne prevencije, odnosno aktivnostima na sprečavanju nastanka bolesti zavisnosti svakako treba dati prioritet, pre svega kroz edukativne programe počev od porodice, predškolskih i školskih ustanova, radnih sredina i celokupne zajednice. Mere ranog otkrivanja i intervencije kod osoba kod kojih postoji zloupotreba droga a još nije razvijena zavisnost takođe su značajne, a mere lečenja, rehabillitacije i socijalne integracije obolelih od bolesti zavisnosti predstavljaju uvek težak, dugotrajan i neizvestan put rešavanja problema.
Zavod za javno zdravlje Kraljevo dao je skroman doprinos obeležavanju Međunarodnog dana protiv zloupotrebe droge u Kraljevu, kroz saradnju sa nekoliko partnera iz zajednice: ZC ,,Studenica", Crveni krst i Nevladina organizacija ,,Lingva".
Na Trgu srpskih ratnika prošlog četvrtka sprovedena je akcija edukativno-informativnog karaktera, uz deljenje promotivnog materijala prolaznicima i gostima obližnjih kafića. Na video bimu toga dana emitovan je promotivni spot u vidu video igrice sa osnovnom porukom: ,,U igri sa drogom kontrole i pobede nema". Predstavnici navedenih institucija uputili su apel široj javnosti o neophodnosti sistematičnog i multidisciplinarnog pristupa u rešavanju problema bolesti zavisnosti, s akcentom na mere prevencije.
Pripremila: dr Dragana Tendjera-Milićević

VREDAN REZULTAT SPINERA NA PRVENSTVU SRBIJE U AVIOMAKETARSTVU I ISTORIJSKIM MINIJATURAMA
Pioniri i juniori blistali

   Na saveznom takmičenju u aviomaketarstvu i istorijskim minijaturama, prošlog vikenda u Beogradu, kraljevački maketari su ponovo bili sjajni. Sretenka Đurić je osvojila druga mesta u kategorijama helikopteri i seniori 1:144, a dobila je posebno priznanje kao najuspešnija dama na takmičenju. Nebojša Mirković je osvoji treće mesto u kategoriji seniori helikopteri. Kraljevački juniori i pioniri su i ovog puta bili posebna, najzlatnija, priča. U ovim, na veliku sreću po budućnost maketarstva, izuzetno zastupljenim kategorijama, Bogoljub Milić je po ko zna koji put bio ubedljivo najbolji, osvojivši prva mesta u kategorijama pioniri 1:72 i pioniri 1:48. U ketegoriji 1:72, Aleksa Viktorović je zauzeo trće mesto. U kategoriji kadeti 1:72, Filip Cvetković je osvojio drugo i treće mesto.
Ovo je, poslednjih godina, uz kraljevačko, najjače i, po broju maketa i učesnika, najzastupljenije maketarsko takmičenje u Srbiji. Ovog puta, konkurenciju su dodatno pojačali takmičari iz Mađarske, Slovačke, Poljske, Bugarske, Hrvatske i Slovenije. Čak 125 maketara je izložilo 265 maketa vazduhoplova i istorijskih minijatura.
Posle ovog takmičenja, maketari Spinera su i dalje vodeći u svojim kategorijama.
Nastavak prvenstva sledi početkom septembra takmičenjem u Nišu.
Ovo takmičenje organizovali su beogradski maketarski klub i brodomodelarski klub Panon iz Pančeva, a održano je pod nazivom IX kup beogradski pobednik i VII Panon kup.

OTVOREN NAJVEĆI EVROPSKI FESTIVAL U MARIBORU
Učestvuju folklorni ansambli iz Srbije i Crne Gore

   U Mariboru, partnerskom gradu Kraljeva, prošle subote počeo je najveći srednjoevropski letnji festival muzike, igre i sporta.
Na ovom poznatom festivalu će se, od 27. juna do 12. jula, predstaviti više od 400 pozorišnih grupa, muzičkih ansambala i folklornih grupa iz celog sveta. Nastupiće 3.500 umetnika iz 30 država.

U okviru festivala će, od 1. do 5. jula, biti održan 20. međunarodni folklorni festival ,,Folkart". Svake godine na festivalu su se predstavljali najpoznatiji srpski folklorni ansambli, a ove godine organizatori su pozvali folklornu grupu iz Crne Gore. Iduće godine ponovo dolaze Srbi. Na ,,Folkartu” će se takmičiti i ansambli iz Grčke, Nemačke, Mađarske, Venecuele, Južnoafričke Republike i Slovenije.
Rade Bakračević

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

MONOGRAFIJA O STOLEĆU ŠKOLE U SIRČI - piše Bojana Milosavljević
Ponos sela duže od veka

   • Prošle subote, tradicionalno na praznik Vidovdan, u Osnovnoj školi ,,Jovan Cvijić" u Sirči promovisana je obimna knjiga Boška D. Milanovića ,,Osnovna škola u Sirči - jedno stoleće (1893 - 1993)" • Ova publikacija rezultat je višegodišnjeg strpljivog istraživanja Milanovića, inače rođenog Sirčanina, čiji je otac uz to bio drugi učitelj u seoskoj školi

   Meštani Sirče imaju poseban odnos prema svojoj školi, ,,svetioniku" prosvete koji, evo, već 115. godinu jasnom svetlošću gradi budućnost ovog lepog sela nadomak Kraljeva. Neće propustiti da podsete kako je iz nje poteklo sijaset visokoobrazovanih ljudi od kojih zamašan broj ima i najviša akademska zvanja. Sve uz podatak da je i jedna od najstarijih škola u ovom kraju, podignuta slogom meštana krajem XIX veka. A tolika tradicija i te kako obavezuje sadašnja pokolenja i žitelje ovog u svemu prosperitetnog malog mesta.
Prošle subote, o Vidovdanu, kolektiv škole pobrinuo se da ovaj praznik ponovo bude poseban. U središtu školske svečanosti našao se vremešni Sirčanin, a naturalizovani Beograđanin Boško D. Milanović, po obrazovanju elektroinženjer, a po vokaciji - hroničar svoga zavičaja. Moglo bi se reći i - istoričar. Njegova knjiga - monografija, koja donosi obilje podataka o seoskoj školi tokom prvih stotinu godina njenog rada, iscrpan je i dragocen prilog istoriografiji kraljevačkog kraja, posebno njegovog školstva. Poduhvat ovakvog istraživanja i pisanja u kome je, po sopstvenom priznanju autora, bilo i (sasvim razumljivih) ličnih motiva, gospodin Milanović je junački doveo do kraja. Osećaj pripadnosti zavičaju, uspomene, promišljanja, majstorsko bavljenje fotografijom kao vrstom dokumenta - sve to traganje uobličeno je u knjigu ,,Osnovna škola u Sirči - jedno stoleće 1893 - 1993".
Kada se dugovečniji Sirčani osvrnu, nepogrešivo osećaju da su prosvetiteljskoj tradiciji u svome mestu, nasleđenoj od predaka, i sami davali prilog, pa, eto, i danas se oni smatraju kao neka mala aristokratija na ovim našim prostorima, naravno, bez uvrede za druge. I danas u ovoj školi početnu zrelost stiču nove generacije intelektualaca, a njeni prosvetni radnici čuvaju uspomene na davne prethodnike čije se umeće prenosilo, što se kaže, s kolena na koleno.

ŠKOLA U SIRČI - JEDNOM ZA SVAGDA
Profesor dr Velizar Nedović, kao recenzent Milanovićeve knjige, pažljivo je primetio ,,toplinu odanog sina svome zavičaju", kojom je on opisivao, a potom i dokumentovao istorijat škole u Sirči. Još veću pohvalu, a i po hronološkom principu, dr Nedović iskazuje precima današnjih meštana: ,,Školu su Sirčani prihvatili jednom za svagda, na izmaku XIX veka. Bez nje nisu pristajali na dalji život, ma kako okolnosti, mira i ratova, opterećivale ovo kao i druga srpska sela. Moguće je veoma izuzetan primer Sirče, koja ni u uslovima fašističke okupacije nije pristala da ostane bez svoje škole. Spaljenu 1941. godine, ljudi Sirče su, ne čekajući zoru slobode, odmah 1942. počeli, a 1943. godine završili podizanje nove školske zgrade. To je jedinstvan slučaj, sa još samo nekoliko izuzetaka u čitavoj Srbiji..."
Za početak postojanja Osnovne škole u Sirči uzima se 15. oktobar 1893. godine, i to pošto je inicijativa Dimitrija Zdravkovića, tadašnjeg predsednika Suda opštine Sirčanske, pokrenuta u junu iste godine. Zadivljujuća je briga ovog, inače nepismenog čoveka, za decu Sirče, Oplanića i Trgovišta, njegova ubedljiva obrazloženja ministru, kojem je pisao molbe sa plaćenim odgovorom, elan meštana, okupljenih u zbor i odbor, da se što pre ispune vrlo zahtevne norme za otvaranje škole, pri isteku rokova pitanja puna strepnje i nade da li je ,,učitelj već upućen". Na crkvenom zemljištu već je postojala školska zgrada, ali je služila kao sveštenički stan i opštinska sudnica. Pošto je renovinarana, u njoj je, na sveopštu radost sela, nastava započela januara 1894. godine. Tako je u Sirči okrenuta nova svetla stranica istorije, jer je škola postala pokretač potpunog prosperiteta, imala i brojne darodavce, zahvaljujući kojima je otvorena i biblioteka. Može da se kaže da je škola bila zadužbina svih meštana, učitelja, dece, mladih... i to se decenijama osećalo, taj kult prosvećenosti, okrenutosti budućim i boljim vremenima.
Škola u Sirči postaje jedno od malobrojnih prepoznatljivih obeležja kraja, pa čak i simbol i svedok kasnijih događaja, tragičnih i potom opet ohrabrujućih. Sve do današnjih dana, u kojima lepo i vrlo moderno zdanje ,,Jovan Cvijić" čuva svoje bogato nasleđe, oličeno pre svega u uspešnim ljudima, njenim bivšim đacima.

,,UČITELJ JE SO I VIDELO SVETU"
U onim vremenima učitelj je zauzimao posebno mesto u životu sela. Nije stajao na pijedestalu, nego najpre među decom, a potom i svima ostalima. Autor knjige o sirčanskoj školi Boško D. Milanović nije propustio nijedno ime iz dugog niza prosvetnih radnika u Sirči, ali je posebnu pažnju, s razlogom, poklonio prvoj trojici učitelja: Dragoljubu Šibaliću, Dragomiru Milanoviću i Savi Gvozdenoviću. Tri učitelja - tri epohe, kako je primetio recenzent prof. dr Velizar Nedović, koji sažima likove i dela tih prosvetnih radnika.
Dragoljub Šibalić je kao svršeni učenik beogradske, tada najbolje Učiteljske škole u Srbiji, ostao u Sirči osam godina i decu obrazovao u tradiciji i prosvetiteljskim tekovinama Kraljevine Srbije. Milanović, inače otac autora knjige, školu je završio u Akleksincu, a u Sirči za učitelja postavljen po završetku Prvog svetskog rata, u kome je bio ratnik, i ostao do 1941. godine. Narodni tribun i prosvetitelj, Milanović je bio pobornik vrlo striktnih pedagoških principa i načela - red i disciplina, intelektualni razvoj učenika, prednost jezika, matematike i istorije. Škola je bila poput antičkog hrama i svetilišta, a ovaj učitelj je učinio da se u selu učvrsti ona klasična škola sa četiri razreda, koja je deci davala primereno znanje.
Savo Gvozdenović se u rodnu Sirču kao svršeni učitelj vratio 1937. godine. On je završio Učiteljsku školu u Jagodini, u kojoj je osnovni pedagoški princip glasio: ,,Škola rada, škola budućnosti!" Posle Drugog svetskog rata Gvozdenovićev uticaj na razvoj škole je presudan. Svako dete bilo je obuhvaćeno obaveznom osnovnom školom, a sirčanska je uz to 1961. godine dostigla nivo osmogodišnje, čime se izjednačila sa nekadašnjom nižom gimnazijom.
Mnogo bi još moglo da se govori i piše o razvoju školstva u sirčanskom kraju. To je, sasvim prirodno, nedovršena priča. Narednog 12. oktobra Osnovna škola ,,Jovan Cvijić" proslaviće 115. godišnjicu rada. Pogled unazad zadržava se na 1968. godini kada je škola ponela sadašnje ime, u čast velikog naučnika koji je istraživao i ove krajeve. Veliki datum je i 1986. godina, kada je škola dobila novu zgradu, zdanje od skoro 1.500 metara kvadratnih, uređeno po najvišim normativima. Takvom školom može malo ko da se pohvali. Milena Bugarinović, direktor ,,Jovana Cvijića", ukratko predstavlja današnju školu:
- Moglo bi dosta da se priča o sadašnjem kolektivu - kaže između ostalog - ali za ovu priliku u najkraćem: imamo 150 učenika i 30 zaposlenih. Rezultati u nastavi i vannastavnim aktivnostima naših učenika su zaista dobri. Na republičkom takmičenju iz tehničkog obrazovanja učesnici su iz naše škole, takođe i iz prve pomoći, a i sportisti beleže uspehe, uvek su među prvoplasiranima. Tako smo od ove godine uveli jednu novinu: osim učenika generacije, za koga decenijama nagradu obezbeđuje porodica Milanović, tačnije autor ove knjige, ustanovili smo i priznanje ,,sportista generacije". Gradimo fiskulturnu salu, a možda je zanimljivo da se kaže i to da smo za sada jedina škola u Srbiji i Crnoj Gori, dok smo još bili u zajedničkoj državi, koja ima travnati teren za mali fudbal. Najzad, naša biblioteka bogata je sa 5.300 knjiga i mislimo da je to podatak za svaku pohvalu.



UPIS U SREDNJE ŠKOLE
Popune klupa početkom sedmice

   Konačni raspored učenika po srednjim školama i obrazovnim profilima, odnosno po smerovima gimnazija, matične osnovne škole objaviće sutra od osam časova. Prema podacima iz Školske uprave u Kraljevu, od 1.479 svršenih osnovaca u našoj opštini, na kvalifikacione ispite (test iz srpskog jezika i matematike) izašlo je 1.274 učenika - kandidata za upis u četvorogodišnje škole. Tokom dva dana, 26. i 27. juna, popunjavale su se liste želja koje su u dva navrata stavljane na javnu proveru (2. i 3. jula) kako bi se eventualne nepravilnosti ispravile.
U ponedeljak i utorak, 7. i 8. jula, biće obavljen upis u srednjim školama, od 8 do 15 časova. Učenici podnose sledeća dokumenta: prijavu za upis, originalno svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, izvod iz matične knjige rođenih (može da bude i stariji od šest meseci), lekarsko uverenje. Uz ovo, prilažu se i diplome o osvojenom prvom, drugom ili trećem mestu na međunarodnim ili državnom takmičenju učenika osmog razreda osnovne škole, kao i diplome ili drugi dokazi o posebnim dostignućim, te potvrde matičnih sportskih granskih saveza o ostvarenim rezultatima (za upis u sportske gimnazije).
   Matične osnovne škole u utorak od 16 časova objaviće spisak preostalih slobodnih mesta, a narednog dana (9. juli, od 9 do 15 sati) neraspoređeni učenici podnose prijavu sa željama za upis u srednje škole. Konačan raspored učenika po srednjim školama (u drugom upisnom krugu) objavljuje matična osnovna škola u petak, 11. jula, i to do 7 časova, a istoga dana obavlja se upis (od 8 do 15 sati).



SPOMENICI KULTURE
Drenča - od ruševina do hrama

   Serijal ,,Vodič kroz manastire i sveta mesta" predstavio je prošle sedmice u Kraljevu projekat pod nazivom ,,Manastir Drenča - od ruševina do hrama". Prezentaciju su organizovali ovdašnji Zavod za zaštitu spomenika kulture i Narodna biblioteka. O još jednom poduhvatu u oblasti zaštite kulturnih nepokretnosti Srbije tom prilikom su govorili prof. dr Mirko Kovačević, rukovodilac restauratorsko-konzervatorskih radova na ovom objektu i arheolog Gordana Tošić, koja na Drenči obavlja arheološka istraživanja.
   Manastir Drenča podignut je u XIV veku blizu Aleksandrovca (župski kraj). Predstavlja veoma važnu crkvenu građevinu na razvojnoj liniji takozvanih moravskih spomenika. Na njemu su u par proteklih godina obavljeni opsežni arheološki i restauratorsko-konzervatorski radovi. Uz obilje priloga, u najvažnija otkrića spadaju ktitorski grob monaha Doroteja unutar crkve, kao i pronalazak manastirskog konaka koji je doprineo obnovi čitavog kompleksa. Izvori, inače, pokazuju da je Drenča bila bolje očuvana 1874. godine, nego pedesetih godina prošlog veka, kada su i započela prva istraživanja.
   Prema ocenama stručnjaka, restauratorski i konzervatorski radovi zasnovani su na odličnoj tehničkoj dokumentaciji. Najvažnije je da revitalizacija Drenče znači njen novi i potpuni ,,život". Manastirski kompleks, naime, opet postaje aktivan, a ne tek pust spomenik kulture. Do sada je za obnovu Drenče već utrošeno oko 20 miliona dinara. Ministarstvo kulture Srbije za ovu godinu izdvojilo je još pet miliona, i to za prvu fazu radova na izgradnji manastirskog konaka.

POČELA SEZONA LETNJIH KAMPOVA - piše Aleksandar Daišević