Odbornici opozicije napustili zasedanje
Odbijen zahtev ZES za odlaganje skupštinske sednice
Vikend
Do šaltera - sat vremena
Kraljevački tenk
,,Božanstvo mi je odredilo bolju sudbinu od ove”
Put u monašku zemlju - Blago potomstvu što za njima žali
Obnavljaju se bratski i prijateljski odnosi između srpskih i slovenačkih gradova
Domaćin, kao i uvek, spreman
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: vaterpolo, rukomet, fudbal

JUČE ODRŽANA TREĆA SEDNICA SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Odbornici opozicije napustili zasedanje

   • Zbog neuvažavanja zahteva za odlaganje sednice do konačnog odgovora resornog ministarstva o prve dve sednice Skupštine grada Kraljeva zasedanje napustili odbornici DS, G 17 plus i SPO, a iz proceduralnih razloga i odbornici Pokreta za Kraljevo • Odbornika PK Ivana Damljanovića sa zasedanja iznelo skupštinsko obezbeđenje • Do zaključenja ovog broja lista razmotrena samo jedna tačka, a u nastavku Skupština treba da raspravlja o predlozima Statuta grada i Poslovnika o radu gradske Skupštine, kao i imenovanju članova petnaest skupštinskih komisija

   Početak treće sednice Skupštine grada Kraljeva, koja je juče (četvrtak, 10. jul) održana, obeležile su žestoke rasprave i napuštanje zasedanja odbornika opozicije već u toku rasprave o prvoj tački utvrđenog dnevnog reda. Naime, posle burne rasprave o proceduralnim i poslovničkim pitanjima i date pauze za konsultacije sa šefovima svih odborničkih grupa radi nastavka zajedničkog rada, ili odlaganja sednice po zahtevu opozicije, u skupštinsku salu nisu ušli odbornici izborne liste ,,Za evropsku Srbiju - Boris Tadić", odnosno tri odborničke grupe - Demokratske stranke, G 17 plus i Srpskog pokreta obnove. Oni su, kao i jedan broj drugih odbornika, pre toga istakli da je ovakav način rada, uz podele i svađe, kršenje demokratske i zakonske procedure, ,,bruka za Kraljevo" koja, kao pre nekoliko godina, može da dovede do prinudnih mera u lokalnoj samoupravi koja je tek dobila status grada.

IZNOŠENJE ODBORNIKA
Sednica je nastavljena utvrđivanjem kvoruma prozivkom, ali su posle reklamacije povrede Poslovnika o radu Skupštine i incidenta kada je odborniku Ivanu Damljanoviću iz Pokreta za Kraljevo predsednik Skupštine Branko Kaplarević najpre oduzeo reč, potom izrekao meru upozorenja, a zatim i udaljenja sa sednice i skupštinsko obezbeđenje ga, posle pauze, iznelo iz sale, i svi odbornici Pokreta za Kraljevo napustili su zasedanje. Tako je u sali ostalo samo 38 odbornika skupštinske većine koju čine SRS, DSS-NS i SPS, i oni su nastavili rad po utvrđenom dnevnom redu od 18 tačaka.
Inače, sednica Skupštine je započela mirno, dnevni red je utvrđen većinom glasova, a polemike su započele u toku razmatranja prve tačke i posle pauze u kojoj je Verifikacioni odbor trebalo da podnese izveštaj o potvrđivanju mandata dvojici novoizabranih odbornika. Tada je najpre dr LJubiša Jovašević, šef OG PK, reklamirao povredu Poslovnika jer su, kako je obrazložio, o prestanku svog mandata i potvrđivanju mandata novih odbornika glasali i dr Miloš Babić i Vesna Nikolić-Vukajlović, koji na to nisu imali pravo jer im je mandat prestao izborom na funkcije gradonaelnika i zamenika gradonačelnika. Zatim su mr Jovan Nešović, šef OG G 17 plus, Vukomir Mitrović, šef OG DS, i Milomir Šljivić, šef OG SPO, reklamirali povredu Zakona o lokalnoj samoupravi i Poslovnika i zamolili skupštinsko rukovodstvo da prekine sednicu i odloži je do dobijanja konačnog mišljenja Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu povodom njihovog zahteva u kojem su tražili da se konstitutivna i druga sednica Skupštine grada Kraljeva ponište kao nelegalne i nezakonite. Naglasili su i da su takav pisani zahtev dostavili i Gradskom veću i Skupštini grada. Predstavnici vladajuće koalicije u Skupštini grada, međutim, nisu prihvatili njihove zahteve i molbe, a pošto i konsultacije nisu urodile plodom, odbornici opozicije napustili su zasedanje.

VAŽNA PITANJA U NASTAVKU
Do zaključenja ovog broja lista, zbog burne rasprave oko proceduralnih i drugih pitanja, razmotrena je samo jedna tačka dnevnog reda i doneta samo jedna odluka. Po obrazloženju predlagača, izveštaja Verifikacionog odbora i glasanja, doneta je odluka o prestanku mandata odbornika (pre isteka vremana) dr Milošu Babiću i Vesni Nikolić-Vukajlović i potvrđivanju mandata odbornika u Skupštini grada Kraljeva Radomiru Perišiću (DSS/NS) i Srećku Markoviću (SRS), koji su dali svečanu izjavu i dobili status odbornika.
U nastavku sednice odbornici vladajuće koalicije trebalo je da razmotre niz važnih pitanja: Predlog Statuta grada Kraljeva, Predlog Poslovnika o radu Skupštine grada Kraljeva i imenovanje članova petnaest skupštinskih komisija, kao stalnih radnih tela ,,gradskog parlamenta".
(opširnije u narednom broju)

KO SU NOVI ODBORNICI
Radomir Perišić, izabran za odbornika na predlog koalicije DSS - Nova Srbija, privatni preduzetnik, rođen je 11. maja 1951. godine u Kraljevu, sa prebivalištem u Adranima.
Srećko Perišić, izabran sa liste Srpske radikalne stranke, po zanimanju automehaničar, rođen je 17. jula 1974. godine i živi u Studenici.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE LISTE ZA EVROPSKU SRBIJU
Sve je ovo nezakonito

   Konstituisanje Skupštine grada i izbor funkcionera iz redova nove većine nelegitimni su i nezakoniti. O tome smo obavestili Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i zatražili poništenje svih odluka, a sada čekamo odluku tog ministarstva, istaknuto je na konferenciji za novinare koju je Lista za evropsku Srbiju održala u utorak.
Takođe je naglašeno da je Ministarstvo zatražilo od novih gradskih vlasti zapisnike i sva relevantna dokumenta na osnovu kojih bi se utvrdilo da li je poštovan zakon, ali do određenog roka iz Kraljeva nije stigao nikakav odgovor.
Na osnovu toga, predstavnici Liste za evropsku Srbiju zaključuju da nove gradske vlasti nemaju adekvatan odgovor da je sve urađeno po zakonu pa sada odugovlače, a sve to je gubljenje vremena za Kraljevo. Takođe su pozvali opštinske odbore SPS i DSS da shvate kolika se šteta nanosi Kraljevu ovim nezakonitim postupcima i da što pre stupe u pregovore sa ovom listom o uspostavljanju vlasti koja bi bila adekvatna republičkoj. Jedino tako bi, po mišljenju Liste za evropsku Srbiju, Kraljevo u najkraćem roku obezbedilo nove investicije iz pristupnih fondova EU i tako rešilo brojne druge probleme.

ODRŽANA DRUGA SEDNICA GRADSKOG VEĆA KRALJEVA
Odbijen zahtev ZES za odlaganje skupštinske sednice

   • ,,Gradska vlada" dala negativno mišljenje i na amandmane na predlog Statuta grada Kraljeva i odbila zahtev četiri udruženja i ustanove za finansijsku pomoć za učešće na Petom pravoslavnom omladinskom festivalu u Kijevu i MTŠ ,,14. oktobar" za obuku nastavnika i direktora • Usvojen izveštaj o ispravnosti vode za piće u gradskom vodovodu i kvalitetu vazduha u Kraljevu tokom februara, marta i aprila

   Na drugoj sednici Gradskog veća Kraljeva, održanoj u sredu, 9. jula, odbijen je zahtev koalicije ,,Za evropsku Srbiju" (DS, G 17 plus i SPO) za odlaganje sazvane treće sednice Skupštine grada Kraljeva dok se ne dobije mišljenje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu upravu o zakonitosti prve dve sednice gradske Skupštine. U zahtevu izborne liste ZES-a je navedeno i da bi se održavanjem treće skupštinske sednice nastavilo nezakonito funkcionisanje novoformirane gradske vlasti u Kraljevu i stekli uslovi za uvođenje privremenih mera u ovoj lokalnoj samoupravi. Gradsko veće je odbilo ovaj naknadno uvršeten zahtev u dnevni red bez rasprave i šireg obrazloženja, uz tumačenje da Veće ima pravo da se o tome izjašnjava kao predlagač pitanja koja će se naći u dnevnom redu Skupštine grada.
Članovi Gradskog veća takođe nisu prihvatili ni trinaest amandmana odborničke grupe Pokret za Kraljevo i dva amandmana odbornika Slavka Markovića na predlog Statuta grada Kraljeva. Amandmani OG Pokret za Kraljevo uglavnom su se odnosili na mogućnost formiranja više gradskih opština, kao i više gradskih uprava umesto jedne, kako je predlogom Statuta predviđeno, a amandmani Slavka Markovića na formiranje dva nova radna tela (komisije) Skupštine grada za pitanja ljudskih i manjinskih prava i sprovođenje Dekade Roma (2005-2015. godine). U raspravi i obrazloženju stručnih službi je rečeno da je predlog Statuta sačinjen u skladu sa novim Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi i da su u njemu dati širi, načelni okviri organizacije grada koji dozvoljavaju mogućnost formiranja više opština i novih stalnih i povremenih radnih tela Skupštine grada, kada se predlog precizno pripremi i o tome odluče odbornici.
Članovi Gradskog veća nisu prihvatili ni zahtev za obezbeđivanje finansijskih sredstava (180.000 dinara) Udrženju ,,Slovensko društvo", ,,Svebor" družina ,,Sveti knez Lazar", SMŠ ,,Stevan Mokranjac" i Društvu guslara ,,Žiča" radi učestvovanja na Petom pravoslavnom omladinskom međunarodnom festivalu ,,Braća" u Kijevu. Neprihvatanje je obrazloženo činjenicom da u budžetu za 2008. godinu nisu planirana redovna sredstva za ovu namenu. Iz istog razloga odbijen je i zahtev Mašinske tehničke škole ,,14. oktobar" iz Kraljeva za obuku četiri nastavnika i direktora po programu reforme srednjeg obrazovanja, jer su u budžetu planirana sredstva samo za usavršavanje obrazovnih kadrova po katalogu Ministarstva prosvete.
Najzad, Gradsko veće je usvojilo Izveštaj Zavoda za javno zdravlje Kraljevo o higijenskoj ispravnosti vode za piće iz gradskog vodovoda i kvaliteta vazduha i imisije u Kraljevu za februar, mart i april ove godine. Prema ovim stručnim izveštajima, Kraljevčani su tokom navedena tri meseca pili ispravnu vodu za piće i udisali čist vazduh, u zakonom propisanim granicama, s tim što je samo u februaru na mernom mestu Higijenski zavod zabeležen dva dana, a na mernom mestu Ribnica šest dana veći nivo čađi u vazduhu od propisanih zbog korišćenja čvrstog goriva za grejanje u domaćinstvima.

ODLUKOM IZVRŠNOG ODBORA STRANKE
Raspušten Opštinski odbor DSS u Vrnjačkoj Banji

   Odlukom Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije o raspuštanju Opštinskog odbora ove stranke u Vrnjačkoj Banji za privremenog predsednika OO DSS u toj opštini postavljen je Dane Stanojčić. Kako je rečeno na pres konferenciji, do raspuštanja je došlo zbog toga što je dosadašnji Opštinski odbor sa Draganom Stevanovićem na čelu pokušavao da suprotno stavovima stranke formira neprincipijelnu koaliciju sa DS, G 17 plus i LDP. Po ovlašćenju Izvršnog odbora stranke Stanojčić je predložio Izbornoj komisiji i zamenu dosadašnjih odbornika DSS u Skupštini opštine Vrnjačka Banja, Dragana Stevanovića, dosadašnjeg predsednika OO DSS, i Radoslava Pejovića. Umesto njih, za odbornike su predloženi Đorđe Janković i Dragoslav Đurović. Bivši predsednik predao je u utorak pečat stranke privremenom predsedniku.
Dane Stanojčić je izjavio da očekuje ,,od bivših odbornika Stevanovića i Pejovića da ostanu lojalni stranci i da svoje mandate povere stranci onako kako su ih i dobili posle održanih lokalnih izbora, a ako se to ne desi u najkraćem mogućem roku, uveravanja su da će njih dvojica biti isključeni iz DSS".
Ako Izborna komisija donese pozitivnu odluku o zameni odbornika, većinu u Skupštini opštine V. Banja imaće ,,narodnjaci" i radikali. Inače, idući ponedeljak je krajnji rok za konstituisanje Skupštine opštine Vrnjačka Banja, a ako ona ne bude konstituisana, slede privremene mere i novi izbori.
Dane Stanojčić je istakao da je ,,DSS u prethodne četiri godine uspešno učestvovala u radu programske koalicije sa Novom Srbijom, SPS, SPO, SRS i grupama građana i da je ta politika na izborima 11. maja dobila 15 od 25 odbornika u SO Vrnjačka Banja apsolutnu većinu podrške građana za sve ono što je u protekle četiri godine rađeno u lokalnoj samoupravi".

POLITIKA
Velja preleće Tadiću?

   Velimir Ilić ,,preleće" kod Borisa Tadića, i to tako što će devet poslanika Nove Srbije, među kojima je i on, glasati za zakone vladajuće većine.
Prvi korak u tom pravcu je otcepljenje Ilićevih poslanika od kluba koji vodi DSS i formiranje samostalne grupe u parlamentu, što će biti ozvaničeno do kraja ove nedelje.
- Da su Ilić i Tadić zajedno treba da se vidi već sledeće nedelje, kada će poslanici NS podržati neke zakone vladajuće većine - kaže izvor jednog beogradskog lista.
- U početku oni neće zvanično preći u većinu, već će samo glasati za njene zakone pod ,,kapom interesa” građana i Srbije. Zauzvrat, Ilićeva stranka će dobiti neka mesta u upravnim odborima javnih preduzeća.
Tome treba dodati i da izvori lista bliski gradskoj vlasti tvrde da nije isključeno ni da se Ilićeva dva odbornika u skupštini Beograda priklone vladajućoj većini kada je oforme DS, SPS i PUPS uz podršku LDP.
Velimir Ilić ponavlja da je formiranje kluba NS tehnička stvar, ne kazuje kada će se to dogoditi i ističe da će glasati za gasni sporazum sa Rusijom, a o sporazumu s EU će se dogovoriti u klubu DSS-NS.

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Problem

   Boris je ispunio obećanje u izbornoj noći: da će DS da formira Vladu i da to drugi ne pokušavaju da učine. Boris još nije ispunio drugo obećanje: da će DS da formira vlast u Beogradu. Ali, do ponedeljka, 14, ima još puno bukea da se odobri.
Kao i prošla (ko se toga uopšte i seća?), i ova je formirana ,,na budak”. Samo što je Cvetkovićev kabinet impresivan po šarolikosti, a kao i prethodnom, ni ovom se ne predviđa dug rok trajanja, uprkos obećanjima da će izgurati pun mandat i (sic!) da će valjda pri kraju četvoroletke da Srbiju uvede u Evropsku uniju kao punopravnu (29?) članicu.
Najveći dobitnici, uz početno likovanje tadićevaca, biće da je preduzeće Krkobabić & sin, a potom i dačićevci. Krkobabići su priča za sebe i alal im vera, oni su jedini pravi vizionari na političkoj sceni Srbije i mogu da postanu udžbenički obrazac kako se ostvaruje srpski san za obnoć. O njima drugi put.
Dačić je bez dileme najveće iznenađenje prošlih izbora. SPS se na velika vrata vratio na političku scenu, a Ivica je prihvatio izazov da sve baci na žutu kartu - i svoju političku sutrašnjicu, a pogotovo budućnost stranke, pošto je nezadovoljstvo konzervativnih socijalista evidentno i lako može da dođe do novih podela, ali moguće je da i Ivica dobije crveni karton u danima raspleta. Uprkos ovakvom raspletu postizborne halabuke, i dalje tvrdim da će i DSS u odsudnom trenutku krize da se pridruži bratiji, e da bi pomogao održanju Vlade do punog mandata. Jer, ne verujem da će Cvetković da istupi k’o Koštunica i da narodu vrati mandat i tako omogući nove prevremene izbore. Pre će doći do onoga što je Koštunica izbegao, a to je da se samo formira nova skupštinska većina. Verujem da u noćima dok mazi persijske mačke, zagledan u daljinu, i sluša huk omiljenih mu sova u dvorišnom boriku, razmišlja o toj propuštenoj prilici.
Nema dvojbe da je DSS u problemu, ali od ponedeljka biće u problemu i SRS. Taman što je sa PUPS-om utvrdio sve pojedinosti obnove Beograda do u zadnji javni klozet, u ponedeljak će po novopazarskom modelu da bude zateknut kada na glasanju Đilas dobije najviše glasova. Tomi ne preostaje ništa drugo nego da se u večernjim satima pridruži Koštunici u zagledanosti. Obe stranke, DSS i SRS, od ponedeljka imaće isti problem, od nezadovoljnog članstva do kritičke misli o lošim procenama stranačkog menadžmenta. Za Velju se ne sekiram, on se uvek dočeka kao mačka na noge. Grebić je to. Uz to, iskustvo s lampekom mogao bi da prenese kao melem na Voju i Tomu.
E, sad, Cvetkovićeva Vlada mandat počinje sa većom neizvesnošću od Koštuničine. U startu su nezadovoljni Čanak i Vuk. Čanak je izvisio u Novom Sadu i taj udarac Borisu neće da oprosti, kao i rugalice što je u zagrljaju sa socijalistima. Isti bol ima i Vuk, ali njegova trenutna želja da ne ode iz vlasti je veća od strateškog poniženja kojem je izložen. Samo je pitanje trenutka, uz njihov poznat temperament, kada će u njima da se probudi generisano buntovništvo.
Boris je u inicijativi i posle osvajanja Beograda u ponedeljak, pitanje je da li će se na tome zaustaviti, ili će i pod pritiskom lokalnih odbora stranke da promeni vlast i u drugim gradovima. Recimo i u Kraljevu.
Može lako da se dogodi da dr Babić, da kažeš, može obnoć, već kroz dve sedmice da ponovo ogrne zeleni mantil anesteziologa, a da je Vesna zaista džaba krečila kancelariju. Može lako da se dogodi da se već naredna Skupština grada Kraljeva pretvori u izbornu, sa novom odborničkom većinom.
Biračima svakako neće biti dosadno, jer će moći belodano još jednom da sagledaju pravu suštinu političke scene u Srbiji i da možda izvuku pouku za naredne izbore. U najvećem problemu, ipak, biće stranački aktivisti, koji će da preispitaju svoje političko angažovanje u takvom (gubitničkom) okruženju. U Srbiji nikada dosadno.
draganvukicevic@hotmail.com

NOVI PAZAR
Autoput - šansa za bolji život

   Žitelje novopazarskog kraja ovh dana je veoma obradovala vest da će trasa autoputa Beograd - Južni Jadran ići preko Pešterske visoravni.
Ovaj pravac je 50 kilometara kraći od drugog mogućeg, preko opštine Užice, a i ekonomski je opravdanija jer na njoj neće biti tunela tako da je gradnja jeftinija za 50 miliona evra.
Poslovni ljudi i političari ističu da će autoput preko Peštera vratiti mnoge žitelje koji su se odselili i ubrzati razvoj ovog nerazvijenog područja.
Republička reviziona komisija donela je odluku da autoput Beograd - Južni Jadran prođe severoistočno od Ivanjice, pored Duge Poljane na Pešteru, do Boljara na granici sa Crnom Gorom.
- Ukazala se nova šansa i za dolazak stranih investicija u ovaj kraj, što će pomoći da proizvođači brže plasiraju robu, a i poljoprivrednici imaju razlog da se raduju - izjavio je Rato Filipović, direktor klanice ,,Prima", i dodao da će izgradnjom autoputa ovaj kraj postati privlačan i zadržati mlade da ostanu ovde i da u rodnom kraju grade svoju budućnost.
- Autoput otvara velike šanse privredi ovog kraja. Svi proizvođači imaju šansu da brže transportuju robu, povećava se izgled za izvoz zdrave hrane sa Peštera, a posebno će se ovome obradovati proizvođači nameštaja, koji mogu da krenu na evropsko tržište. Ipak, Novi Pazar je za ovih osam godina dosta izgubio na ekonomskom planu, pa autoput treba iskoristiti na pravi način kako bi se popravilo stanje lokalne privrede - smatra poslovni čovek Nusret Nicević.
Kad se izgradi autoput preko Peštera, biće to istorijski događaj, smatra potpredsednik Sanyačke demokratske partije Mujo Muković, ali napominje da ,,niko ne treba taj potez da pripisuje sebi jer su stručnjaci odredili kuda treba da prođe trasa, gde je jeftinija, a isplativija".
Muković dodaje da će proizvođači robe iz ovog kraja moći brže da stignu na tržište Crne Gore i do luke Bar, ali i do centralne Srbije i Beograda, ,,što ovaj nerazvijeni kraj može vratiti u život".
Lider Bošnjačke liste za evropski Sanyak Sulejman Ugljanin smatra da je odluka da autoput prolazi preko Pešterske visoravni ,,prvi ozbiljan korak u strategiji samoodrživog razvoja Srbije".
Još uvek se ne može procenjivati kada će biti izgrađen ovaj autoput, ali je sigurno da ga svi žitelji ovog kraja željno iščekuju. Očekuje se da će već ovih dana poskupeti zemljište na Pešterskoj visoravni, naročito duž trase kojom će proći put, jer će mnogi poželeti da grade benzinske pumpe i restorane na ovom području.
Sa Peštera se u proteklih nekoliko decenija iselilo skoro pedeset hiljada žitelja, koji su otišli u Novi Pazar, Sarajevo, Kragujevac i Beograd. Autoput daje šansu mladima da ostanu, omogući iseljenima da se vrate i pomognu razvoj rodnog kraja.

“JASEN”
Otvoren novi izložbeni salon

   • Industrija nameštaja “Jasen” predstavlja pravi primer poslovnog uspeha na domaćem tržištu. “Jasen” je komapnija koja je bila poznata u vreme stare Jugoslavije, kada su njene garniture krasile mnogobrojne hotele, stanove i vile po svim krajevima tadašnje zemlje, a tako će biti i ubuduće - kaže direktor kompanije Miloš Koprivica

   U fabričkom krugu ,,Jasen” a.d. predstavljen je u ponedeljak novi izložbeni salon, prvi posle više godina u Kraljevu, a drugi od privatizacije, budući da već nekoliko meseci u okviru maloprodajne mreže uspešno posluje reprezentativni salon u Beogradu. Na oko 180 kvadrata izloženi su svi proizvodi novog, ali delom i starog tradicionalnog programa ,,Jasena”. Novootvoreni izložbeni salon za kupce je otvoren svakog dana, pa i subotom od 9.00 do 17.00 časova.
- Uspeli smo da spojimo kvalitet po kome je ,,Jasen” decenijama poznat i savremene trendove u dizajnu nameštaja, da integrišemo kvalitet kao prepoznatljiv znak ,,Jasena” i moderan dizajn, što je polazna osnova za buduću strategiju razvoja ,,Jasena” - rekao je direktor kompanije Miloš Koprivica. - Ovo je naš drugi izložbeni salon, a razvoj maloprodajne mreže je jedan od prioriteta ,,Jasena” u narednom periodu.
Prema njegovim rečima, cilj menadžmenta ,,Jasena” je da u naredne tri godine postane lider na domaćem tržištu nameštaja, dok je plan kompanije da kroz pet godina preraste u jednu od vodećih regionalnih komapnija u svojoj delatnosti.
- Naš marketinški cilj je da ,,Jasen” postane prepoznatljiv i da vrhunski kvalitet bude sinonim za ime ,,Jasen”, da pruža vrhunsku udobnost, moderan dizajn i prihvatljive cene - rekao je direktor za investicije i razvoj Stefan Ivanović. - U tom pravcu, dizajneri ,,Jasena” nastavljaju da tragaju za novim formama i oblicima udobnosti, dok visokostručni inženjerski timovi iz fabrike unose najsavremenije tehnološke inovacije, stvarajući nameštaj vrhunskih performansi za prijatan boravak.
Inače, ,,Jasen” upošljava 130 radnika, koliko i januara prošle godine kada je privatizovan, ali su plate od oko 14.000 lanjskog januara, danas dostigle 26.500 dinara u proseku.
- Posle uspešne privatizacije i restrukturiranja januara prošle godine, kompanija je uložila značajna sredstva u podizanje kvaliteta proizvodnje u skladu sa najvišim tehnološkim standardima - kaže Miloš Koprivica. - Novi menadžment ,,Jasena” je od samog početka želeo da se izdvoji od konkurencije na tržištu i učinjen je značajan iskorak u pravcu stvaranja novog identiteta kompanije. Danas, Industrija nameštaja ,,Jasen” predstavlja pravi primer poslovnog uspeha na domaćem tržištu. ,,Jasen” je komapnija koja je bila poznata u vreme stare Jugoslavije, kada su njene garniture krasile mnogobrojne hotele, stanove i vile po svim krajevima tadašnje zemlje, a tako će biti i ubuduće.
Prvi plodovi tog rada bili su evidentni već na Sajmu nameštaja u Beogradu prošle godine, kada je ,,Jasen” prvi put u svojoj istoriji nagrađen prestižnim priznanjem ,,Zlatni ključ Beogradskog sajma”, kao i diplomom za kvalitet. Inače, u okviru manifestacije ,,Nedelja dizajna Beograd 2008” (Belgrade design njeek 2008) ,,Jasen” je bio jedini proizvođač nameštaja koji je omogućio mladim domaćim talentovanim dizajnerima da svoje ideje pretoče u prototipove.

POČEO PRIJEM ZAHTEVA ZA IZDAVANJE NOVIH PASOŠA - piše Radmila Vesković
Do šaltera - sat vremena

   • Prijem zahteva za izdavanje novih pasoša i u Kraljevu obeležen velikim gužvama • Policijska uprava Kraljevo pokušava da unutrašnjom preraspodelom radnika prevaziđe ovaj problem

   U Policijskoj upravi Kraljevo ove nedelje su obrađeni prvi zahtevi za nove pasoše, a prve putne isprave - koje se, kao i lične karte, izrađuju u Zavodu za izradu novčanica - stići će za mesec dana. Od dokumenata potrebna je važeća lična karta, jedna slika 50h50 milimetara, uplata od 2.000 dinara za obrazac i 170 dinara za republičku taksu, kao i za izvod iz knjige rođenih 380 i za državljanstvo 630 dinara.
Mnogima će od ovog troška od oko 3.200 dinara veća muka biti dugo čekanje na šalterima, jer jedna ista služba izdaje i nove lične karte i pasoše. U zagušljivom neklimatizovanom hodniku Policijske uprave Kraljevo za predaju dokumenata ovih dana čekalo se više od sat vremena, jer se broj izdatih isprava sa 45 popeo na 60 dnevno. LJudi se žale da šalterima ne mogu da priđu ni da bi pitali koja su dokumenta potrebna, pa se tako događa da više puta budu vraćani.
- Da su ljudi na vreme menjali lične karte, ovakvih gužvi ne bi bilo. Verujte da dolaze ljudi kojima su isprave istekle i pre 20-30 godina. Pored toga, mnoge državne ustanove za ostvarivanje nekih prava građana, kao što je zdravstvena knjižica ili upis akcija, sada insistiraju na važećim dokumentima. Zbog svega toga došlo je do ovakvih gužvi - kaže šef Odseka za upravne poslove Policijske uprave Kraljevo Draga Bogdanović.
Na izdavanju pasoša i ličnih karata u Kraljevu u dve smene radi devet službenika i ima četiri komore za slikanje. U Ribnici radi jedna komora, a ove nedelje bi trebalo da stigne još jedna. Kad donesete sva dokumenta, obradu zahteva zakazaće vam za sedam do 10 dana. Pored toga, događalo se da padne sistem, odnosno da nema elektronske veze sa Beogradom, a neki građani vraćaju se po više puta, jer im traže dodatna dokumenta i dokaze za izdavanje nove lične karte.
- Poznato je da građani imaju obavezu da prijave svaku promenu adrese. Ako je nekom pre više od deset godina istekla lična karta, mi imamo pravo da proverimo da li on sve vreme živi na toj adresi. I ako je menjao adresu, i ako živi u inostranstvu, ne gubi ništa od svojih prava, ali jednostavno građani su obavezni da prijave promenu adrese ili odlazak u inostranstvo - naglašava Draga Bogdanović.
Odsek za upravne poslove već je uveo rad subotom za zakazane obrade zahteva, a obavlja i unutrašnju preraspodelu ljudi. I podseća građane da oni kojima je hitno mogu mnogo brže da izvade stari pasoš. Jeste da on važi samo do kraja godine, ali možda u međuvremenu ovaj rok bude i produžen.

LETNJA KAMPANJA DOBROVOLJNOG DAVALAŠTVA KRVI
Sto pripadnika Žandarmerije dalo krv

   Policijski službenici jedinice u Kraljevu, kao i prethodnih godina, pridružili su se akciji dobrovoljnog davanja krvi. Ovog puta odazvalo se oko 100 pripadnika Žandarmerije.
Prema rečima Miodraga Jeremića, iz Instituta za transfuziju krvi Srbije, pripadnici Žandarmerije su učestvovali u brojnim akcijama, naročito kada je trebalo obezbediti rezerve krvi, pomogavši bolesnima i unesrećenima širom Srbije. Trenutno, kaže, nije velika kriza, iako je u letnjem periodu povećana potreba za rezervama krvi. Ali, s obzirom na to kako se akcije odvijaju, to neće biti teško prebroditi. Međutim, svaka služba za transfuziju krvi trebalo bi da ima optimalne nedeljne rezerve krvi. Jer, dok se, u slučaju da je nekome potrebna krv, okupi rodbina, obradi data krv, nekada treba i četiri do šest sati. Ako je neko vitalno ugrožen, to je veoma dug vremenski period. Ako krv čeka pacijenta, šanse da on preživi mnogo su veće.
Institut za transfuziju krvi, u saradnji sa Crvenim krstom Srbije i svim opštinskim organizacijama Crvenog krsta, svake godine organizuje letnju kampanju dobrovoljnog davanja krvi u više od pedeset gradova Srbije. Ove godine, akcija u Kraljevu biće poslednjeg dana jula.

U SUBOTU U LASCU
U cilju obezbeđivanja dovoljnih količina krvi u letnjem periodu i promovisanja dobrovoljnog davalaštva krvi, Crveni krst Kraljevo, u saradnji sa Osnovnom organizacijom Crvenog krsta Lazac, Crkvenom opštinom i Mesnom zajednicom Lazac, organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi na Petrovdan, 12. jula, od 9 do 12 časova u dvorištu crkvene opštine Lazac.

NA GRADSKOJ PLAŽI OTVOREN RESTORAN-JEDRENJAK
Ibar dobio ,,kraljicu”

   Neobičan restoran, jedrenjak po imenu ,,Kraljica Ibra”, prošlog četvrtka primio je prve goste. Doplovio je pet kilometara od Čibukovca, gde je sklapan, do istoimenog splava, gde je dovršen.
Jedrenjak je građen po ideji Zorana Stefanovića. Gradnja je trajala šest meseci. U jedrenjak, dug dvadeset šest, a širok šest metara, ugrađeno je trideset kubika borovine. Rađen je po uzoru na ruske brodove iz XVIII veka, a jedan deo replika je Kolumbovog jedrenjaka Ninja. Ima pet nivoa, sa sedamdeset mesta. U gradnji je učestvovalo dvadesetak majstora različitih profila. S obzirom na ono što se da videti, možemo reći - brodograditelja.
   Ovo je nešto sasvim novo ne samo u Kraljevu, već i u Srbiji. Prema rečima vlasnice Mine Stefanović, restoran je građen u obliku jedrenjaka jer je namera bila da Kraljevo dobije nešto do sada neviđeno i na rekama u Srbiji, po čemu će biti prepoznatljivo, kao i da sugrađani, i mladi i stari, uživaju u nečem zaista atraktivnom.

ISTORIJAT JEDNOG SPOMENIKA
Kraljevački tenk

   Ovim tekstom sam želeo da, istorijskim podacima, demistifikujem kraljevački tenk nedavno uklonjen sa Trga svetog Save, kao i povod za njegovo postavljanje pre više decenija. U pitanju je američki laki tenk tipa STUART (stjuart) M3A3. Tokom Drugog svetskog rata, svega nekoliko primeraka, koristile su partizanske jedinice, uglavnom u Dalmaciji, tj. u jadranskom pojasu. Nakon rata tadašnja JNA je nabavila izvesnu količinu ovih tenkova za popunu svojih oklopnih jedinica tako da se ukupna brojka, računajući i one korišćene u toku rata, kretala oko 100. Koliko je meni poznato, ovaj naš sačuvani primerak je jedan od dva u Srbiji. Drugi se nalazi u muzeju na Kalemegdanskoj tvrđavi.
Povod za postavljanje ovog spomenika je zajednička akcija partizanskih jedinica i jedinica Jugoslovenske vojske u otaybini na oslobađanju okupiranog Kraljeva 1941. godine. Tom prilkom su te kombinovane četničko-partizanske jedinice koristile u napadu na Nemce najmanje dva (pominju se i tri) francuska tenka tipa HOTCHKINSS (Hočkins). Jedan takav je izložen u Užicu.
Ako je verovati spomen-tabli, jedan od njih je stigao do mesta gde se donedavno nalazio STUART. Ko ne čita pažljivo tekst na tabli, u prvi mah pomisli da je do tog mesta stigao baš izloženi tenk, ali nije.
Nedavno sam na internetu pronašao jednu zanimljivu fotografiju koja pokazuje da nije ni STUART od samog početka predstavljao spomenik gore pomenutoj partizansko-četničkoj akciji.
Bilo bi zanimljivo kada bi neko znao tačnu godinu uklanjanja ovog spomenika i postavljanja STUARTA. Možda je u pitanju 1948, kada je došlo da raskida veza sa Staljinom s obzirom na to da je tenk na ovoj staroj fotografiji najverovatnije maketa sovjetskog tenka T34, gledajući proporcije spomenika. Kada je on postavljen, i uklonjen, a na njegovo mesto došao STUART - pitanje je. On je verovatno dobijen iz Jarčujka nakon rashodovanja, tako da mu je ovo povratak kući na neki način. U svakom slučaju, STUART M3A3 se može smatrati retkim i vrednim ,,oldtajmerom" i u svetskim okvirima.

ĆOŠAK - piše Alen Knežević
Ko je seo u tenak?

   Odnesoše tenak u nepoznatom pravcu. Taj postupak izazvao je ogorčenje predstavnika političkih opcija kojima su tekovine NOB duboko u srcu, iako u to vreme nisu bili ni rođeni. Krajnje ozbiljno su za govornicom skupštine plakali nad sudbinom nekoliko tona gvožđa. Jeste da sam svojevremeno neke devojke čekao kod tenka, ali estetski ugođaj, koji na oko posmatrača ostavlja gomila gvožđa, čija je osnovna namena da seje smrt, nije baš neki.
Oko te gvožđurije su se godinama prepucavali. Te terali ga četnici, te partizani. Na kraju su našli solomonsko rešenje u kojem je posada bila mešovitog sastava… Vozač četnik, nišanyija partizan, a punilac neopredeljen. Zezam se, nemam pojma koliko je ljudi činilo posadu. Sa ideološkog stanovišta sastav posade je problematičan i u popularnoj istoriji nepoznat, a poznat. Pola grada se kune da su ga terali četnici, dok druga provereno zna da su ga vozili partizani. NJegovo premeštanje mnogi su doživeli kao atak na ideologiju, vreme itd... Jeftino! Ove, 2008, navršava se 63. godina od završetka rata u kojim je korišćen... Kočničari našeg zahuktalog napretka ne dozvoljavaju da nove generacije postave svoja obeležja... Na primer neeksplodirani Tomahavk ili neki deo onog Nevidljivog iz Buđanovca. Što i mi malo da se ne klinčimo?
Iz šumarka, ispred Doma JNA, Doma JA, Doma Vojske SCG i Doma Vojske Srbije, iz kojeg je godinama vrebao potencijalnog neprijatelja, premešten je u kasarnu, gde će mu društvo praviti savremeni rođaci. Časna starina je, rekao bih, u pravom društvu.
Sa premeštanjem tenka nemam ideoloških problema. Kao i većina onih koji su rođeni nakon Drugog svetskog rata, moj problem je emotivne prirode... Ne mogu da se setim koliko puta sam kraj tenka čekao da se pojave neke vesele oči. Da iz ,,Transportovog” autobusa izađe devojka od čijeg koraka je srce umelo da preskoči. Na istom mestu sam u zimskim mesecima proklinjao ,,Tansportov” red vožnje jer poslednji bus za Vojno naselje ide u pola jedanaest... Pretpostavljam da mnogi u ovom gradu imaju isti problem.
Vreme, k'o vreme, čini svoje... Znam jedno pedeset ljudi koji se i danas sastaju kod ,,Bombonjere'', ,,Borova'', ,,Munje'' iako su se ovi nazivi poodavno preselili u sećanja. Ko može da vam zabrani da se i dalje sastajete na mestima koja žive u vašim sećanjima? Niko! Bez obzira koliko će lep biti budući trg, mnogi će se i dalje sastajati ,,kod tenka'' i niko neće otići u Jarčujak.
Jedini ozbiljni problem vezan je za orijentaciju u gradu. Kako sad da objasnite strancu kako da ode do Mataruške Banje, gde je Sud, kako da pronađe Muzej... Možda bi rešenje bila tabla na kojoj bi pisalo ,,Ovde je 50 godina stajao tenk".

POVODOM DANA DRUGE BRIGADE KOPNENE VOJSKE
Svečanost na Karapandži

   Povodom Dana Druge brigade Kopnene vojske u subotu, na Petrovdan, na poligonu Krapandža, biće održana prigodna vojna svečanost. Početak je zakazan za 10 časova, a Komanda brigade poziva građane, penzionisana vojna lica, a posebno porodice poginulih pripadnika Vojske, da svojim prisustvom uveličaju ovu vojnu svečanost.
Obezbeđen je prevoz autobusima, koji će od Doma Vojske do vežbališta Karapandža prevesti sve zainteresovane. Polazak je u 9, a povratak u 12.30 časova.
Reprezentativni orkestar Garde Vojske Srbije večeras će na ulicama Kraljeva prirediti promenadni koncert. Od 19 do 20 časova orkestar će nastupiti duž ulice od Trga svetog Save do Trga srpskih ratnika.

U POSETI STOGODIŠNJOJ DRAGINI RADONJIĆ IZ ČUKOJEVCA - piše Marko Slavković
,,Božanstvo mi je odredilo bolju sudbinu od ove”

   • Za roditelje devojčice Dragine Mirjanić, iz Podunavaca, bilo je važnije da ona čuva malobrojnu stoku, nego da, eventualno, gubi vreme u školovanju. Kad se već zadevojčila, Dragina je, osim za verske praznike, znala samo za motiku, njive i nadničenja • Božanstvo je Dragini dodelilo srećnu sudbinu, ali joj je majka odredila suprotnu • Da li je nesuđeni mladoženja prokleo Draginu, pa ona nije imala dece? • Život sa mužem ženskarošem i bekrijom • Madžari najgori neprijatelji, Tito najbolji vladar • Kako je novinar, nesmotrenošću, naljutio Draginu i hoće li, ikada, biti pomirenja?

   Bio je petak, četvrti jul 2008. Po zadatku, krenusmo u posetu starici koja će, sutradan, proslaviti godinu kojoj se svi mi potajno, uglavnom i uzaludno, nadamo. Stotu. Neverovatno brzo pronađosmo kuću Dragine Radonjić, koja živi u jednoj od mala, odnosno zaselaka, prilično prostranog Čukojevca (zaslugu za to ima, nerado priznajem, moj kolega, vozač Momčilo Đikić, koji će, dosta kasnije, mudrim držanjem kod starice biti omiljen, a ja, najblaže rečeno, čudan čovek! Da sam za to znao, u posetu bih krenuo autobusom, ma kakvi, i pešice, samo ne sa njim!).
Draginu smo zatekli u dvorištu sina rođenog brata njenog pokojnog muža Božidara Radonjića Guštera i njegove supruge Stanojke, koji Draginu, bukvalno, smatraju svojom majkom, a ona njih svojom decom. Kud ćeš lepše od toga? Dakle, kuća je lepa, lepo je i dvorište, lepo je i raspoloženje. Sve je lepo. Slavljenica je pričljiva, što je vrlo važno, i doterana je, kao za svetkovinu, što nije nevažno. Divan nagoveštaj divne priče. Ali, priča nije počela kako sam ja hteo, kako je i logično, od početka, već drugačije. Ovako.

SVAKOVEČERNJA MOLITVA
Samo što se smestili, stiže posluženje: slatko, voda, kafa. Nudi devojčica, ali ja odbijam. Malo u šali, više u zbilji, pitam: imate li vi rakije? Božidar, čudno da to odmah nisam primetio, već drži bocu sa rakijom i dve-tri čaše. A, začudo, odmah sam primetio da su čaše male, kao naprstak na krojačkim prstima! Već posle pitanja, u vezi sa rakijom, baka Dragina pokazuje znake neraspoloženja prema meni. Itina, uz osmeh, ali kaže: ,,Pa, polako, vidiš kako je ovaj čovek, pokazuje na kolegu Đikića, uviđajan i fin. Čekaj red.” A taj red, što se čašica tiče, odmah je došao i trajao je, najmanje, koliko prstiju ima jedna ruka!
Iako me je Dragina prekorila, bez protivljenja je ponovila šta je rekla čim sam stigao, iako je ništa nisam pitao.
- Rekla sam da verujem u Boga i Svetog Jovana. Još koliko! Bogu i Svetom Jovanu molim se svako veče. Sveti Jovan je seo s leve strane od Boga.
- A kako ti znaš da je s leve strane od Boga?
- Pa, je l’ nije? Ja znam da jeste. Kod Boga je seo. Božanstvo znam, i molim se Bogu i Svetom Jovanu Krstitelju.
- Dobro - kažem - hoćeš li da pričamo kako je bilo? Iz početka. A to će dugo da traje.
- Je l’? Dobro, ’oćemo. Ja razumem vas.
Zastideo sam se, mada to nisam ispoljio, ili sam se trudio da se to ne primeti: ja stogodišnjoj Dragini ti, ona meni vi! Ponekad se čovek, neopravdano, zaboravi. Ali, sad je gotovo.
- Razumeš ti sve! - kažem pomirljivo, na izvestan način ulagujući joj se, da mi ne zameri što joj ne persiram.
- Sve razumeeem! Četrnaeste godine pamtim rat. Četrnaeeeste! Tri nacije pregazile Srbiju! Sve je oplevljenooo! Madžari, na kraju, odvukoše i seno, i sve odvukoše, a mi samo gledamo šta se radi. Pamtim, breee! Oni su najgoriii!

ČETVORO SIROČADI U PUKOJ SIROTINJI
Dragina, konačno, ali će se ispostaviti i samo na trenutak, počinje svoju životnu priču. Baš kako je i obećala. Iz početka. Kaže da je rođena petog maja 1908. u Podunavcima, u porodici Mirjanić, da joj je otac, te strašne devetsto četrnaeste, otišao u rat i da je poginuo u Skoplju, a nije imao ni trideset godina. Dve kćerke i dva sina ostali su siročad u teškoj bedi i nemaštini. I tu je zastala. Kao da se setila nečeg što svi treba da znaju, što je posebno važno.
- Ja postim svake petke. Nema vrdanja. Samo post. I prijatno mi da postim. I molim se Bogu i Svetom Jovanu Krstitelju. Ja sam za božanstvo i hrišćanstvo. Ja u Boga verujem, a ko ’oće da mi se smije što ja verujem u Boga, nek se smije. Ja to tako držim, taj pravac... Moj deda, moje majke otac, on je imao pismo sa neba. Pala mu knjiga sa neba. Bio je mlogo pobožan, mlooogo pobožan, i samo je on držao tu knjigu, al’ nikom nije pričao šta je u njoj pisalo. Kad je to bilo, ihaaa! I, ja pamtim rat, devetsto četrnaeste...
- Čekaj, čekaj, idemo redom. Pričaj mi šta ste radili, vi deca, kako ste živeli, od čega?
- Kako od čega? Jeli smo, bre, obarene koprive, pomešane sa malo proje. Bila je velika beda. Još došli Madžari da pokupe sve, a majka nam kaže da legnemo, pa sakrije ispod nas proju, da oni ne vide. ’Oće da nam uzmu. Sve odneše, sve!

KAD MAJKA ODLUČI SUPROTNO SUDBINI
- Ah, ti prokleti Madžari! Nego, je l’ se školovala deca kad si ti bila devojčica?
- Ma, jok. Nikake škole. Samo čuvaj stoku, ili motiku na leđa, i kopaj. Ili, idi te nadniči kod gazde. Tako sve do dvaeste godine. Posle me majka ovde zarobila.
- Kako - zarobila?
- Zarobila! - baš se ljutnu Dragina. - Zarobila, bre! Udala me za čoveka koji ništa drugo nije znao nego da pije rakije i da skiće po žena! Šta ima da ga krijem! Nisam grešna, ovoga mi krsta, eto. To je samo znao.. Slušam ja majku, a ’tela sam da otiđem u neke Stamenčiće, da se udam, u Gračacu. Uuu, bogat čovek. I tu mi bilo suđeno, tamo ćeo da me uzme momak, a ja slušaj majku! Nisam htela da se iskradem, da ne brukam majku, a on ćeo da me ukrade. I tako. Ne udam se za tog momka. Ma jok, majku nemo da sluša niko kad se udaje! A sudbina mi bila za njega, lično. Bio mi suđenik. A on posle otiš’o u crkvu, platio popu da me kune što nisam otišla za njega. I popove kletve, Bog da prosti, učinile mi da nemam decu. A božanstvo mi je odredilo bolju sudbinu od ove.
- Kao da si još ljuta na muža, iako je umro pre petnaestak godina?
- Neka mu je laka zemlja, al’ bio je, bre, ženar i skitara. Doveo me sa zaprežnim kolima, u kanatama, zajedno sa svatovima, pa posle samo rmpaj i radi, a on po rakijanju i po ženama. Ništa drugo nije znao. Sve sam trpela i mlogo sam propatila, kao rob.

,,TU SAM PISMENA, TU...”
Draginina životna priča je duga i prilično teška. Čitav vek je u pitanju. Ratovi, bolesti, nemaštine, pa razni vladari i novo doba. O svemu tome baba Dragina priča sa dosta detalja, kao da to nije bilo pre mnogo decenija. Kako to, a nepismena?
- Jeste. Ne znam da čitam i pišem, al’ tu sam pismena. Tu! - prislanja Dragina prst na glavu. Buru smeha Dragina je izazvala i kad mi je odgovorila zašto nije ona, umesto Božidara, spomenula da joj je muž pet godina bio u zarobljeništvu.
- Pa, nisi me ni pitao. Da si me pitao, ja bi’ ti rekla.
- Dobro. A kako si živela za vreme Tita?
- Odlično. Tito je snabdeo državu. Tito. On je sredio ovu držvu, pa narod uživa. Je l’ nije? Za vreme Tita smo proživeli dobro. Ooo! Upamtila sam i kralja. Imala sam od njega i sliku. A kad je on poginuo, kraljica je rekla: ,,Deco moja, moji sirotani, ko će sada Srbiju da brani?!”

INCIDENT SA POSLEDICAMA
Što bi narod rekao - razgovoru nikad kraja. A još sa stogodišnjom staricom!? Insistiram da kaže koju reč i o sutrašnjem slavlju, njenom stotom rođendanu. Tad ona naglo povisi ton i sve iznenadi rečima:
- Sutra punim sto godina i umirem. Sutra. Umirem sutra, čućeš i videćeš. Na moj rođendan. Sutra.
- Slušaj me. Ti ćeš da umreš kad zubi počnu ponovo da niču.
- Kad je to? Kad?
- Još devetnaest godina.
- Bože, što zboriš bez veze! Pa tebe je najlakše tako da zafrkavaš. Da živim još dvajes godina? Jesi li ti čitav?
- Devetnaest, ne dvadeset.
- Ma, nijednu. Sutra umirem, ako Bog da, na moj rođendan.
- Ne, ne. Još devetnaest.
- Nemoj da me ubeđuješ. Šta me ubeđuješ?
- Ja znam, ja sam sa Bogom u mnogo dobrim odnosima. Kao ova dva sastavljena prsta.
- Nemoj da me nerviraš! De si ti s Bogom dobar?! Nemoj da pričaš bez veze! Što se smeješ? Nemoj da se grešiš! S NJim ti da se družiš? Ne. Ne priznajem! S Bogom niko nije ravan! Jok!
Takvu paljbu grdnje još nikad nisam čuo. Ni tako naljućenu staricu. Posle su bile uzaludne moje reči kajanja i želja za pomirenjem. Ne. Dragina me je uporno prekorevala, upućujući me da se ugledam na ,,ovog čoveka, koji je fin i normalan”, pokazujući na kolegu Đikića.
U čin izmirenja umešao se i Božidar, i njegova supruga Stanojka, ali ni to nije pomoglo. Sam me đavo naterao da spominjem prijateljstvo sa Bogom, i da tako nesvesno opasno povredim baka Draginina božanska osećanja.
Iako sam, na rastanku, baka Draginu poljubio u ruku i obraz, nadajući se da će se barem malo odobrovoljiti, učinilo mi se da sam kroz otvoreni prozor automobila čuo njene reči: ,,Što ovaj čovek priča bez veze!”

•••

Juče sam se raspitivao za baka Draginu. Živa je i zdrava. A što se predskazanja i njenog umiranja tiče, izgleda da ću ja, ipak, biti u pravu. Na tu temu zakazali smo razgovor, samo što ću sada biti znatno obazriviji...

BUGARSKOM GRADU MONTANI
Kraljevčanin Mihailo Lišanin - počasni građanin

   • Zahvaljujući novim prostorijama Lišanin je na svoje međunarodne izložbe mogao da poziva sve više mladih umetnika tako da je do sada ugostio 115.000 mladih iz 80 država sa svih kontinenata

Mihailo Lišanin, Kraljevčanin koji već trideset godina živi i radi u slovenačkom gradu Celju, svake godine organizuje izložbe mladih slikara (starih do dvadeset godina) iz raznih svetskih metropola. Pre nekoliko godina otvorio je galeriju u samom centru Celja, pa je zahvaljujući novim prostorijama na svoje međunarodne izložbe mogao da poziva sve više mladih umetnika. tako je do sada ugostio 115.000 mladih iz 80 država sa svih kontinenata.
Za sve dobro što je uradio za mlade slikare po svetu ovih dana ga je gradonačelnik bugarskog grada Montana proglasio počasnim građaninom svog grada. Lišanin je jedini državljanin Republike Slovenije kome je ovo visoko priznanje uručio Zlatko Živkov, gradonačelnik Montane. Tom prilikom je gradonačelnik Živkov otvorio izložbu nagrađenih likovnih radova mladih umetnika iz 32 države. Slike je odabrala i nagradila komisija likovnih kritičara satavljenih od umetnika iz celog sveta. Tu komisiju već 13 godina vodi Mihailo Lišanin, a tema je ove godine je bila ,,Ko sam ja" i ,,Ko je moj narod". Ovo takmičenje mladih umetnika po broju učesnika spada među deset najvećih na svetu.

ŠEST DANA DO KARNEVALA U VRNJAČKOJ BANJI - piše Stole Petković
Domaćin, kao i uvek, spreman

   Turistička organizacija Vrnjačka Banja, uz pokroviteljstvo Ministarstva za turizam Republike Srbije, četvrti put organizuje međunarodni ,,Vrnjački karneval", od 13. do 20. jula.
,,Vrnjački karneval" je manifestacija koja je prošle godine za osam dana trajanja okupila više od 200.000 posetilaca.
Za vreme karnevala biće održano više od 60 raznovrsnih manifestacija (maskenbali, koncerti zabavne i ozbiljne muzike, sportske priredbe, pozorišne predstave, književne večeri...). U karnevalskoj povorci, centralnom događaju manifestacije, koja će biti podeljena na dečju i povorku za odrasle, učestvovaće 67 grupacija sa više od 3.500 učesnika parade.
,,Vrnjački karneval" će imati i međunarodni karakter, usled učešća karnevalskih grupacija iz Italije, Rumunije, Makedonije, Ekvadora, Indonezije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Bugarske, Turske i Slovačke, a uspostavljena je i saradnja sa bliskim festivalima iz Evrope, čiji će predstavnici biti prisutni na ovogodišnjem karnevalu.
Organizator ove manifestacije, Turistička organizacija, od Ministarstva za turizam i Turističke organizacije Srbije nagrađena je TURISTIČKIM CVETOM za najbolju turističku manifestaciju u Srbiji, pa je kao takva promovisana i kao najpoznatiji brend Srbije, uz Guču i EDŽIT.
Od 20. maja 2006. godine i Vrnjačka Banja je u članstvu karnevalskih gradova Evrope, a svečani prijem je bio u Novom Vinodolskom na DŽDŽVI FECC konvenciji.
Na 28. konvenciji karnevalskih gradova Evrope, koja je održana u francuskom gradu Ploermelu od 24. do 31. maja ove godine, odlučeno je da Vrnjačka Banja bude domaćin svim karnevalskim gradovima Evrope na 31. kongresu, koji će biti održan 2011. godine.
To je velika čast, ali i obaveza, kako za Vrnjačku Banju, tako i za čitavu Srbiju, jer nije nimalo jednostavno ugostiti više od 500 predstavnika iz 52 zemlje i 100 evropskih gradova. Svaka konvencija FECC-a privlači pažnju i visokih državnih funkcionera zemalja učesnica, tako da je to odlična prilika za promociju grada i zemlje domaćina u kojoj se održava.
Sve dodatne informacije vezane za festival mogu se dobiti od Gorana Karavesovića na 064/22-97-806.

U SUBOTU U ROĆEVIĆIMA
Tradicionalni Petrovdanski sabor

   Mesna zajednica Roćevići i ove godine organizuje tradicionalni Petrovdanski sabor. U subotu će biti odigran fudbalski turnir, radiće i diskoteke i ringišpili.
   Kako je istakao Goran Pantelić, odbornik u Skupštini grada Kraljeva, sve manifestacije koje organizuje Mesna zajednica biće sigurno održane.

TREĆI DEČJI ETNO FESTIVAL ,,DECA SU CVEĆE IVANJDANSKO”
Bojana Peković najuspešniji takmičar

   Na ovogodišnjem festivalu, održanom u Obrenovcu prošle nedelje, učestvovalo je više od sto dečaka i devojčica iz Kraljeva, Brusa, Sečnja, Obrenovca, Zrenjanina, Beograda, Zubinog Potoka, Bariča, Jagodine, Kule i drugih gradova. Za najuspešnijeg takmičara festivala proglašena je Bojana Peković iz Kraljeva, koja je u disciplini gusle osvojila zlatnu medalju i pehar, a u disciplini etno pevanje - solo drugo mesto. U kategoriji do dvanaest godina, pored Bojane, i ostali učenici Muzičke škole ,,Stevan Mokranjac” bili su uspešni. U disciplini etno pevanje - grupno, prvo mesto osvojile su Aleksandra Veljović, Dragana Mitrović, Zorana i Tijana Vujović. Treće mesto osvojili su Slobodan Đorđević (etno pevanje - solo), kao i Nikola Brnović (recital).
U uzrastu do petnaest godina, u disciplini gusle, Višnja Stašević osvojila je drugo mesto, a Justin Vesović treće. Među solistima etno pevanja, Aleksandra Veljović je bila druga, a Višnja Stašević treća. Među frulašima, Srđan Đurđević zauzeo je treće mesto.
Uspešni su bili i članovi Društva guslara ,,Žiča”. U uzrastu do dvanaest godina, Milan Anđelković je osvojio drugo mesto (gusle), a Teodora Rakonjac treće (frula).
U starijem uzrastu, Mirjana Sedlarević je osvojila treće mesto u disciplini recital.
Manifestacija ,,Deca su cveće Ivanjdansko” ima za cilj popularizaciju i usvajanje starih srpskih muzičkih instrumenata, podsticanje razvoja i usavršavanje pevačke i recitatorske umetnosti i etno kulture kod mladog naraštaja, čime se pospešuje oživljavanje i negovanje tradicionalnog srpskog kulturnog stvaralaštva.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ODRŽANA ČETVRTA GRADSKA LIKOVNA KOLONIJA U HENDIKEP CENTRU - piše Ivan Rajović
Umetnički čin sa mnogostrukim efektom

   • Kraljevačka kolonije će da živi, kako smo obećali pre četiri godine, i verovatno će nadživeti i mene i mnoge druge ljude koji su ovde pored mene, kaže mr Živorad Veljović, koji je čitavu ovu, sada već tradicionalnu umetničku manifestaciju, osmislio i organizovao

   U nedelju popodne, druženjem uz jelo i piće u restoranu ,,Sunce” u Ribinici, zvanično je zatvorena sada već tradicionalna Kraljevačka likovna kolonija koju organizuje Hendikep centar Kraljevo, odnosno direktor ove ustanove mr Živorad Veljović, uz veliku i nesebičnu pomoć svojih prijatelja, ljudi, kako je to uobičajeno da se kaže, dobre volje i dobrih namera.
- Ova četvrta kolonija - kako je za naše novine izjavio gospodin Veljović - ove godine je rađena malo brže nego prethodnih godina zato što nismo bili sigurni da li ćemo imati sredstva da pokrijemo sve troškove. Ali uz pomoć jednim delom SO, a drugim sredstvima donatora mislim da smo uspeli da pokrijemo troškove, no videćemo gde se nalazimo kada budemo sumirali rezultate i finansijski deo.
Kada je ova kolonija u pitanju, vrlo je bitno naglasiti da se organizuje zato što je od početka ideja bila da to bude manifestacija humanitarnog karaktera. Ona to i jeste budući da se kasnije organizuje aukcijska prodaja, odnosno izložba i prodaja slika, a prihod ide za Hendikep centar. Jedan broj slika se i poklanja stalnim donatorima i prijateljima koji konstantno pomažu kada je najpotrebnije, ne samo Centru, već i pojedincima kojima je pomoć potrebna, a takvih je ovde mnogo.

UMETNOST U SLUŽBI HENDIKEPA
- Ove godine smo imali dvadesetak umetnika iz malo manje gradova nego prethodnih godina, ali vrhunskih ljudi i stvaralaca koji su napravili veliki broj umetničkih dela. Bili su umetnici iz Pančeva, Požarevca, Beograda i, naravno, Kraljeva. Nastalo je više od 30 ulja na platnu, nekoliko grafika i nekoliko radova tušem. Uskoro ćemo, kada se sve ovo osuši, uramiti slike. U toku je i priprema kataloga, što je još jedan dosta veliki finansijski deo koji nam je preostao. A posle toga, verovatno u drugoj polovini septembra, napravićemo prodajnu izložbu u našoj gradskoj galeriji, u ,,Maržiku”, a prihod od prodatih slika ići će za održavanje i rad Hendikep centra - kaže Veljović.
- Zanimljivo je napomenuti da je ove godine najveći broj slikara iz Kraljeva bio ženskog pola, što će nekima biti malo čudno, ali mi smo otvorili poziv za učešće i zahvaljujemo onima koji su nas ispoštovali i došli. Kolonija je protekla perfektno, bez ikakvog incidenta, bez ikakvog problema, svi su bili prezadovoljni, a mi ćemo im još zahvaliti i na neki drugi način. Moram da pomenem i to da su, pored opštine, koloniju pomogli ,,Afiks”, restoran ,,Sunce" i jednim delom LHV banka iz Kraljeva. Što se preostalih troškova tiče, ako ne uspemo da obezbedimo sredstva za ramljenje slika i katalog, pokušaćemo da to na neki drugi način pokrijemo, ali o tome kad za to dođe vreme - kaže Veljović.
Na otvaranje kolonije, sredinom prošle nedelje, kao što je i red, pozvan je gradonačelnik Miloš Babić, ali on je on, kako se ispostavilo, bio na putu.
- Postoje dva čoveka koja su pomogla da se napravi Hendikep centar odnosno da se dobije ovaj prostor ovde. Jedan je Mile Korićanac, koji je nažalost preminuo, a drugi dr LJubiša Jovašević. Mi smo pozvali našeg dokazanog prijatelja dr LJubišu Jovaševića, koji je to vrlo rado prihvatio, došao i otvorio nam koloniju, što je nama bilo vrlo drago zato što se nikada do sada nije desilo, bilo šta da je u pitanju, problem nekog našeg člana ili Hendikep centra, a da se on ne odazve i izađe nam u susret. I ako postoji način preko novina da mu zahvalim, ja to na ovaj način činim - kaže Veljović.

SPONTANO ŽENSKA SLIKARSKA KOLONIJA
- To što se dogodilo da ove godine kolonija bude ženska, spontano se desilo, ali onda su se i neki naši dokazani muški prijatelji pojavljivali i sami su ponudili svoje radove, svoje slike. Bez obzira da li smo imali platna da im damo ili ne, oni su obećali da će doneti slike. Sledeće godine ćemo desetak dana pre kolonije otvoriti poziv i biće vrata otvorena ne samo akademskim slikarima, već apsolutno svima koji budu hteli na bilo koji način da pomognu da ova kolonija živi jer se na taj način pomaže ljudima kojima je pomoć najpotrebnija.
- No, bez ikakve dileme sada možemo da kažemo da je ova kolonija postala tradicionalna, a Hendikep centar će živeti, bez obzira da li na ovom mestu ili nekom drugom. Imam i obećanje od nekolicine donatora i sponzora da će uvek da pomognu i obećanje velikog broja ljudi, slikara i umetnika, koji su zvali iz cele države raspitujući se zašto nisu pozvani i insistirajući da ih svaki sledeći put pozovemo, bez obzira na sredstva kojima budemo raspolagali. To znači da su spremni da dođu čak i pod uslovom da sami finansiraju materijal za izradu slika. Tako da nema razloga za brigu. Kraljevačka kolonije će da živi, kako smo obećali pre četiri godine, i verovatno će nadživeti i mene i mnoge druge ljude koji su ovde pored mene.
- Generalno gledano, ja nikada nisam zadovoljan. Ali, u odnosu na prethodne kolonije, ova je, čini mi se, protekla mnogo bolje. Nekako je sve išlo spontanije, mirnije, posebno zato zato što ovi ljudi nisu radili samo u Hendikep centru, već smo išli i na kupalište u Zmajevcu, družili su se u potpuno opuštenoj atmosferi. Jednostavno, sve je proteklo u izuzetno dobrom ambijentu i ja sam izuzetno zadovoljan. Zahvaljujem svima koji su nam pomogli. A od slikara, posebno bih zahvalio Dušanu Đokiću, slikaru koji je došao iz Beograda, i koji, kada dobije volju da radi, napravi toliko dobrih i vrednih dela da je to neverovatno, ali zna i da jednostavno ne radi ništa. Poslednji put kada je bio ovde sedeo je četiri dana i nije uradio ništa, apsolutno ništa, a sada nam je napravio sedam izuzetno vrednih slika. Pored toga, doveo je i nekolicinu svojih izuzetno vrednih prijatelja, poznatih imena koja nama i te kako znače i ja mu na ovaj način, ako bude čitao ove novine, a hoće, posebno zahvaljujem. Našima iz Kraljeva neću ni pominjati imena. Gospodin Vujašanin, recimo, kada sam mu rekao da selektor koji je to radio ranije ne može da organizuje koloniju iz nekih privatnih razloga, prihvatio je da to uradi. Za nekih 5-6 dana mi smo sve to obavili, pa i njemu posebno zahvaljujem, kao i svim učesnicima.

U SVAKOM SLUČAJU - DOBITAK
- U dogovoru sa članovima ULUK, ako bude slobodnih termina, otvaranje izložbe je predviđeno, kako sam rekao, za drugu polovinu septembra. Tada ćemo videti da li smo i u finansijskom smislu napravili dobar rezultat, mada već sama činjenica da su se slikari i umetnici družili sa ljudima u kolicima, koji retko izlaze iz kuće i gotovo da nemaju načina da prisustvuju nečemu sličnom, predstavlja izuzetan rezultat i humani čin. Osim toga, bez obzira na zainteresovanost potencijalnih kupaca, ostala su nam dela. Dakle, čak da jednostavno nijednu sliku ne prodamo, mi smo na dobitku zbog tih ljudi kojima smo bar na nekoliko dana omogućili da se ne osećaju odbačenim iz sredine u kojoj žive, da se osete vrednim. Postoji mogućnost, ako ne prodamo slike, da ih poklonimo svojim članovima, što je opet izuzetno lepa i humana stvar. Prosto rečeno, efekat ove kolonije je već sada mnogostruko veliki - kaže mr Živorad Veljović, direktor Hendikep centra u Kraljevu i organizator Kraljevačke likovne kolonije.



DRAGANA MIJALAČKOVIĆ - NAJMLAĐA SLIKARKA NA KOLONIJI
Pravnica sa kičicom

   • Završila je nedavno Pravni fakultet, ali joj je slikarstvo velika ljubav. Što se njenih slika tiče, o njima će se govoriti tek posle izložbe, ali i pored njene mladosti sigurno spadaju među najbolja dela na ovoj koloniji

   Slikarka Dragana Mijalačković je najmlađa učesnica ovogodišnje Kraljevačke likovne kolonije, koju organizuje Hendikep centar Kraljevo i koja je, praktično, jedina ovakva manifestacija koja se održava u samom centru, odnosno u najurbanijem delu grada. Ovo joj je prvi put da učestvuje na koloniji i, kako kaže, veoma je srećna i zadovoljna što je bila okružena jako dobrim ljudima, a pre svega dobrim slikarima.
- Lepo smo se družili, a mnogo toga sam naučila, saznala i videla. Nadam se da ću i ubuduće biti pozivana i uvek ću se rado odazivati. Svojim slikama sam zadovoljna, mada mislim da su slike mojih kolega veoma dobre i, u svakom slučaj, ovo je vrlo plodonosna manifestacija. Lep period, lepo vreme koje ostaje u sećanju - kaže Dragana.
Inače, najmlađa kraljevačka slikarka učesnica Kraljevačke likovne kolonije završila je nedavno Pravni fakultet, ali joj je slikarstvo velika ljubav koju nije htela da ostavlja i koja joj je, kako kaže, otvorila put u neke druge sfere zbivanja i interesovanja. Bila je ovo i prilika da se slikarstvu, koje je, priznaje, zbog fakulteta malo i zapostavila, potpuno vrati i da tek sada mnogo ozbiljnije razmišlja o slikarskom pozivu, čak i po cenu da ubuduće malo zanemari pravnu nauku. A što se njenih slika tiče, o njima će se govoriti tek posle izložbe, ali i pored njene mladosti sigurno spadaju među najbolja dela na ovoj koloniji, tek da se zna.



SREDNJE ŠKOLE - piše Bojana Milosavljević
Danas završen upis

   • Ova sedmica protekla je u znaku upisa nove generacije srednjoškolaca. U Kraljevu je za drugi upisni krug ostalo 179 mesta. I ove godine kandidati su prednost davali četvorogodišnjim školama. Posle prvog roka bilo je samo 21 prazno mesto za obrazovne profile četvrtog stepena

   Nova generacija srednjoškolaca u Kraljevu konačno je obezbedila mesto u klupi. Sa današnjim danom, prema kalendaru konkursa za upis u školsku 2008/09. godinu, završena su oba upisna roka. Primetno je da su učenici i ove godine prednost dali školama četvrtog obrazovnog stepena. Posle prvog upisnog kruga, koji je trajao u ponedeljak i utorak, za neraspoređene kandidate u drugom roku ostalo je 179 mesta, od toga najviše za zanatska zanimanja.
Pošto je od 5. do 8. jula obavljen raspored i upis novih učenika po školama, smerovima gimnazija i obrazovnim profilima, drugi upisni krug počeo je da teče od prekjuče (sreda, 9. juli). Toga dana su ,,okasneli" kandidati popunjavali i predavali liste želja za preostala mesta u srednjim školama. Tokom jučerašnjeg dana centralna upisna komisija vršila je raspored, a danas je on objavljen. Uporedo sa ovim tekao je i upis druge grupe srednjoškolaca. Završnicu upisa nove generacije imale su samo četiri srednje škole u Kraljevu, dok su ostale kvote popunile još u prvom roku. U Šumarskoj školi, koja je od regionalnog ili, može se reći, republičkog značaja, u utorak je ostalo 41 mesto. Na četvorogodišnjem obrazovnom profilu tehničar za finalnu obradu drveta bilo je 19 mesta. U školi pretpostavljaju da su deca izgubila iz vida ovo zanimanje, budući da se za njega konkurs raspisuje svake druge godine. Posle prvog kruga bilo je mesta i za 12 tapetara i 10 stolara (trogodišnji profil), iako su to danas unosna zanimanja, jer se svršeni učenici brzo zapošljavaju, a u toku školovanja nude im se stipendije. Poslodavci redovno obilaze Šumarsku školu u potrazi za ovim zanatlijama, posebno što u Kraljevu i okolini ima 17 pogona za preradu drveta.
Za drugi upisni krug Elektro-saobraćajna tehnička škola ,,Nikola Tesla" ponudila je 21 mesto za profile trogodišnjeg stepena (pretežno elektrostruke i vozači). U Mašinsko-tehničkoj školi ,,14. oktobar" od utorka je bilo 58 mesta: dva za zanimanje tehničar za kompjutersko konstruisanje (četvorogodišnji profil) i 56 za zanate metalske struke (bravari, limari, autolimari i sl). Poljoprivredno-hemijska škola ,,Dr Đorđe Radić" posle prvog kruga upisa ponudila je 59 mesta za zanimanja u trogodišnjem trajanju, jer su delimično bila popunjena odeljenja u kojima će se školovati budući pekari, mlekari, cvećari, izrađivači hemijskih proizvoda i nanosioci zaštitnih prevlaka.



MLADI I SLOBODNO VREME
Dugo leto u dokolici

   Uobičajeno je da osnovci i srednjoškolci nestrpljivo čekaju letnji raspust da zaborave na učenje i školu. Najduži odmor u đačkom kalendaru po pravilu ispunjen je dokolicom: igrice, muzika, dugi noćni izlasci, odlasci na reke, bazene, eventualno more ili u goste kod rodbine. To je taj letnji šablon, manje-više isti za mlade u Srbiji. U celini, reč je o odmoru bez pravog sadržaja, a na tu dokolicu, kao na potencijalnu opsnost po mentalno zdravlje mladih Srba, poslednjih godina agilnije upozoravaju stručnjaci i prosvetni radnici koji se slažu u jednom: naši mladi ne umeju da planiraju svoje slobodno vreme.
Svoju pasivnost, pa i nemaštovitost, ova populacija pravda besparicom, osećanjem dosade, stalnim mestima za izlaske i provod, dok oni koji su zaduženi za brigu o mladima preporučuju kao najbolji - aktivan odmor. Za početak, to znači da đaci tokom letnjeg raspusta treba nešto i da saznaju i nauče, istraže i slično. Tako, savetuju osnovce i srednjoškolce da se bez većeg napora pozabave, na primer, školskom lektirom ili knjigama iz nekog predmeta koji im je u prethodnoj godini lošije išao. Nije ,,škodljiva" ni popularna literatura, niti su, pak, u srednjoj generaciji nekada vrlo omiljeni, stripovi. Iskustva razvijenih zemalja Zapada (uključjujući i SAD) pokazuju da je dug raspust najbolje kombinovati sa sportskim aktivnostima i društveno-korisnim radom, što je tamo uobičajena praksa, pa i obaveza. Dobre sadržaje mogu da osmisle i oni koji se u nas bave najmlađom populacijom, ali kada se ta ideja iznese, obično zapne na pitanju ko sve to treba da osmisli i finansira. Ako se lokalna valast prema mladima ponaša inertno, onda se i roditelji žale da osmišljen letnji raspust njihove dece i te kako košta porodicu.

U KRALJEVU SU VREDNI ,,ŠUMARI"
Veći gradovi u Srbiji poslednjih godina imaju programe za decu i omladinu koji obogaćuju dva letnja meseca odmora. Finansiraju ih lokalne vlasti, ali bi kreatori i predlagači dobrih sadržaja mogli da budu i Crveni krst ili centri za socijalni rad. Šumarska škola u Kraljevu može okolini da služi kao primer brige o svojim učenicima čak i onda kada su oni van učionica. U ovom kolektivu planiraju i ovoga leta niz aktivnosti za đake - stipendiste, a taj rad se, uz to, i plaća. Mladi kraljevački ,,šumari" leti odlaze u određene delove šuma, tamo mere rastinje, prave tabele i kasnije kompjuterski obrađuju podatke. Iako ovakva stručna praksa nije obavezna, interesovanje za nju je znatno, a posla ima i za učenike hortikulture, koji rade u cvećarama ili dekorišu prostor za posebne prilike. Jasno je da je korist višestruka, i to su u Šumarskoj školi odavno prepoznali: deca stiču iskustvo, šire vidike, a vaspitan momenat je gotovo nemerljiv.
Programi za mlade u Beogradu su zaživeli još od 1996. godine. Inicirali su ih sami učenici, njihovi roditelji i prosvetni radnici. Ovoga leta omladinski programi okupiće i do 10.000 osnovaca i srednjoškolaca, u 35 sportskih programa i 33 edukativne radionice. Sve to finansiraće lokalna vlast, ali ovde se ne postavlja pitanje koliko je neka sredina siromašna odnosno bogata. Što može uprava prestonice, mogli bi i drugi gradovi, jer deca su svuda ista i valjda su sva naša. Tako su se mali i mladi Beograđani opredelili i prijavili za ove slobodne sadržaje prema afinitetu i interesovanju. Organizovane su brojne ,,škole sportova" (svakako najpopularnijih kod nas); radionice starih zanata, primenjenih umetnosti, stripa i ilustracija; zdravih stilova života, ekološko-planinarska škola i još mnogo sadržajnih programa. Uz sve ovo, mladi u glavnom gradu besplatno koriste bazene, odnosno na njima kao ulaznica služi samo đačka knjižica. Ako drugi gradovi baš i nemaju ideju kako da ublaže besparicu porodica koje imaju đake, neka ovaj ,,recept" za zanimljivo leto prepišu od onih koji su ga već više puta primenili.