,,Klasičan primer političkog inata"
Napadi na prostorije LDP-a, SPS-a i DS-a
Protiv opstrukcije svim legalnim sredstvima
Srboljub Lević - čovek koji je spasao pet dečjih života
Veliki jubilej uoči privatizacije
Vetar duva, pa joj kuću - ljulja
,,Bristol” voda kao božji dar
Srbija ima plan za integraciju u Evropsku uniju
Šišanje ,,ovaca”
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, rukomet, vaterpolo, odbojka

OPŠTINSKI ODBOR DHSS KRALJEVO O AKTUELNOJ SITUACIJI U GRADU - piše Elizabeta Todorović
,,Klasičan primer političkog inata"

   • Upravni akt nadležnog ministra tumači ko kako hoće • Sukobi u gradu dovešće, pre ili kasnije, do uvođenja privremenih mera • Apel gradonačelniku da pozove predstavnike većine i manjine na razgovor i reši spornu situaciju • OO DHSS Kraljevo neće se više sudskim putem boriti za dobijanje dva odbornička mandata

   Predstavnici Opštinskog odbora Demohrišćanske stranke Srbije u Kraljevu, na konferenciji za novinare održanoj početkom ove sedmice, apelovali su na gradonačelnika Kraljeva da pozove sve relevantne političke aktere u gradu na razgovor i da pokuša da razreši situaciju u koju je grad dospeo povodom spornih konstitutivnih sednica opštine i formiranja skupptinske većine.
Kako je istaknuto, ,,apsurdna je situacija da se tekst upravnog akta koji je potpisao nadležni ministar tumači kako kome padne na pamet, iako je taj tekst jasan i nedvosmislen".
- Ono što se danas događa u Kraljevu klasičan je primer političkog inata, a on neće doneti ništa dobro gradu Kraljevu - upozorio je prof. dr Predrag Stojanović, predsednik OO DHSS Kraljevo.
Po njegovoj oceni, ,,ovakvo stanje u gradu vodi, pre ili kasnije, uvođenju privremenih mera” i daljem zaostajanju u razvoju.
- Mi smo već izgubili ovu godinu, politički, finansijski… Kraljevo je dozvolilo sebi da izgubi ovu godinu bez ikakve potrebe! - rekao je Stojanović.
,,Za ovu situaciju odgovorni su oni koji vrše vlast, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, i pretpostavljamo predsednik Skupštine grada Kraljeva nije taj koji bi mogao da bude pomiritelj", smatraju u Opštinskom odboru DHSS Kraljevo.
- Ja ovde vidim gradonačelnika koji bi morao da pozove predstavnike i one većine koja je njega birala i one manjine koja je glasala protiv njegovog izbora, jer on je gradonačelnik svim Kraljevčanima - naglasio je Stojanović.
Ako najavljena četvrta sednica Skupštine grada bude održana i na njoj budu donete odluke o novim direktorima i upravnim odborima javnih preduzeća, a da se pre toga ne raščisti aktuelna situacija, ,,biće reči o najčistijem krivičnom delu", kažu kraljevački demohrišćani.
,,Iako su nam na raspolaganju pravna sredstva za razrešenje problema dva sporna odbornička mandata ove stranke na izbornoj listi Pokreta za Kraljevo - obraćanje Opštinskom sudu, potom Ustavnom Srbije, i na kraju Međunardonom sudu u Strazburu - ne želimo da 'dolivamo ulje na vatru' i u ovom trenutku nećemo putem suda tražiti ostvarenje svojih prava", kažu u Opštinskom odboru DHSS Kraljevo.

NAJNOVIJE SAOPŠTENJE POKRETA ZA KRALJEVO
,,Sprečiti uvođenje prinudne uprave"

   Pokret za Kraljevo dostavio je prošle sedmice saopštenje ,,Ibarskim novostima" povodom najnovijih zbivanja na relaciji vladajuća koalicija-opozicija-resorno ministarstvo Republike Srbije. Saopštenje, koje je naslovljeno kao ,,Poziv političkim organizacijama", potpisao je Petar Jeknić, predsednik Izvršnog odbora Pokreta za Kraljevo, i ono glasi:
,,Povodom dopisa resornog ministarstva koje ukazuje na nepravilnosti u radu predstavnika lokalne samouprave u Kraljevu, Pokret za Kraljevo poziva Demokratsku stranku i stranke okupljene oko nje, kao i vladajuću koaliciju na čelu sa Srpskom radikalnom strankom, da učine sve kako bi se prevazišla nastala zbrka, odnosno kako bi sprečili uvođenje prinudne uprave, čije posledice smo videli i koje još uvek trpimo, naročito efekat privremenih pravila za izgradnju.
U tom smislu, Pokret za Kraljevo poziva predsednika Skupštine da, s obzirom na istek rokova koji prethode uvođenju prinudne uprave, zakaže sednicu Skupštine opštine, kako bi se ova kriza prevazišla. Pozivamo predstavnike koalicije Za evropsku Srbiju, shodno evropskim tradicijama koje prihvataju, da pokažu minimum tolerantnosti u interesu grada Kraljeva i građana".

MINISTAR MILAN MARKOVIĆ NAJAVIO DONOŠENJE NOVOG ZAKONA O POLITIČKIM ORGANIZACIJAMA - piše Slobodan Rajić
Uskoro drastično smanjenje broja stranaka

   • Primenom oštrijih kriterijuma za osnivanje, broj političkih stranaka u Srbiji sa sadašnjih 600 trebalo bi da se svede na 10-13, rekao je ministar Marković • Po broju političkih stranaka Srbija među rekorderima u svetu

   Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković najavio je izmene Zakona o političkim strankama, čime bi se, kroz primenu oštrijih kriterijuma za osnivanje, registraciju i učešće u izbornom postupku, njihov broj u Srbiji drastično smanjio.
- Trenutno u Srbiji imamo oko 600 političkih stranaka upisanih u registar političkih organizacija. Zbog svega toga sam izborni proces je dosta komplikovan, visoki su uslovi da bi neko učestvovao u ovom procesu - 50.000 overenih potpisa. To generalno ima dramatične implikacije na naš politički život, a u ovom slučaju nije ni efikasno i celu politiku pretvara u nešto što ona u suštini ne bi trebalo da bude. Predlog novog Zakona o političkim strankama koncipiran je tako da će oni koji žele da se bave politikom morati da preuzmu mnogo više odgovornosti nego što je to bilo do sada. Ko želi da osnuje političku stranku, moraće dobro da se potrudi. Svaka politička stranka, uključujući i najveće, po predlogu Zakona, ide u preregistraciju, nakon čega će se eleminisati u političkom životu ako ne postoji. Od 600 sada registrovanih političkih stranaka moja očekivanja su da za jedan ili dva izborna procesa njihov broj svede na možda desetak, uključujući i stranke nacionalnih manjina možda do 12-13. To će nam omogućiti da onda pojeftinimo izborni proces, da uštedimo novac, jer oni koji uspeju da se kvalifikuju i da postoje u političkom, kao registrovana politička stranka, neće moći odmah da ispunjavaju stroge uslove za učešće u izbornom procesu - obrazložio je ministar Marković.
Zbog blagih kriterijuma za osnivanje i delovanje političkih organizacija, Srbija je trenutno jedna od zemalja sa najvećim brojem registrovanih političkih stranaka u Evropi i svetu.

PROTESTNI SKUP SINDIKATA ZAPOSLENIH U GRADSKOJ UPRAVI U KRALJEVU
Isplata povišice ili generalni štrajk

   Sindikat radnika Gradske uprave u Kraljevu u sredu, 23. jula, održao je jednočasovni protestni skup zbog neisplaćivanja uvećanja plata od 15 odsto za jun i najavio generalni štrajk ako im do petka, 25. jula, kako je obećano, ne bude isplaćena povišica.
   Naime, kako je istaknuto, na osnovu Protokola potpisanog sa Vladom u januaru ove godine i Kolektivnog ugovora Opštinske uprave opštine Kraljevo, od februara je radnicima organa uprave zarada uvećana za 30 odsto, ali su oni zbog niskog budžeta prihvatili povećanje od 15 odsto. Od februara do maja povišica je redovno isplaćivana, da bi u junu, kako im je rečeno, zbog nedostatka para u budžetu, bila obustavljena. Zaposleni u Gradskoj upravi odlučni su da od ponedeljka, 28. jula, stupe u generalni štrajk ako im povišica ne bude isplaćena do petka, kako im je obećano pred početak protestnog skupa.
Prema rečima Svetomira Dobrića, predsednika ovog Sindikata, ,,ako im isplata bude izvršena, odustaće se od štrajka, ali će u suprotnom doći do ozbiljnije obustave rada i zatvaranja vrata".
   Inače, u Gradskoj upravi zaposleno je oko 270 radnika, a njihova prosečna plata, bez februarskog uvećanja, iznosi oko 19.000 dinara, dok povišica od 15 odsto, zbog koje protestuju, iznosi od 3.000 do 5.000 dinara.

VANDALIZAM PROTIV POLITIČKIH STRANAKA U KRALJEVU
Napadi na prostorije LDP-a, SPS-a i DS-a

   Kraljevačka policija saopštila je da su u toku noći, 21. jula, kamenicama i drugim tvrdim predmetima gađane službene prostorije opštinskih odbora Liberalno demokratske stranke u Ulici cara Lazara, Socijalističke partije Srbije u Ulici Milana Toplice i nekadašnje sedište Demokratske stranke u Ulici Jug Bodanovoj u Kraljevu.

Na sve tri zgrade su te noći polupani prozori kamenjem i trvdim predmetima, koji su kasnije pronađeni u kancelarijama.

U trenutku kamenovanja u prostorijama nije bilo službenih lica i pričinjena je manja materijalna šteta.

Policija je izvršila uviđaj i obezbedila sva tri objekta, a za počiniocima se još uvek traga.

SAOPŠTENJE OPŠTINSKOG ODBORA LIBERALNO DEMOKRATSKE PARTIJE KRALJEVO
,,Najnoviji napad povezan sa hapšenjem Karadžića"

   U vezi sa najnovijim kamenovanjem službenih prostorija Opštinskog odbora Liberalno demokratske partije u Kraljevu, ovaj odbor je 22. jula dostavio našoj redakciji saopštenje u kojem se između ostalog kaže:
   ,,Sinoć su nepoznati počinioci kamenovali prostorije Liberalno demokratske partije u Kraljevu, pri čemu je jedno staklo razbijeno. U vreme napada u kancelarijama nije bilo nikoga. Prethodni napad dogodio se u vreme paljenja stranih ambasada u Beogradu, a tada počinioci nisu otkriveni.
   Aktuelno nasrtanje na kancelarije LDP-a u Kraljevu dovodi se u vezu sa hapšenjem gospodina Radovana Karadžića, pre svega zbog proevropske politike LDP-a, uporne borbe za implementaciju evropskih vrednosti i zalaganja da se svi haški optuženici nađu u Hagu".

REAGOVANJE POKRETA ZA KRALJEVO NA SKUPŠTINSKA ZBIVANJA
,,Pravno i fizičko nasilje protiv interesa grada"

   • Poziv političkim činiocima u gradu da redefinišu stavove i postignu koalicioni dogovor • Otvorenost za saradnju sa svima u interesu Kraljeva • Pokret za Kraljevo neće učestvovati u radu Skupštine do konačne odluke o legitimnosti konstitutivnih sednica

   Odmah posle napuštanja treće sednice Skupštine grada Kraljeva odbornici Pokreta za Kraljevo održali su konferenciju za novinare, na kojoj je istaknuto da je ,,ono što se dogodilo na ovoj sednici Skupštine katastrofalno, počevši pravnim, a završivši fizičkim nasiljem nad odbornikom Pokreta za Kraljevo Ivanom Damljanovićem". Pokret za Kraljevo pozvao je i sve političke činioce u gradu da redefinišu svoje stavove i postignu novi koalicioni dogovor.
Prema rečima predstavnika Pokreta za Kraljevo, ovaj Pokret, koji je otvoren za saradnju sa svim političkim činiocima i zbog potreba Kraljeva i interesa građana, učestvovao je na dosadašnjim sednicama Skupštine grada. Pokret je tražio da predlog Statuta bude razmatran u javnoj raspravi, a sve njegove podnete amndmane odbilo je Gradsko veće koje je, kako je rečeno, sastavljeno na sumnjiv i neregularan način. Pokret za Kraljevo zbog toga smatra da je rad gradske Skupštine nelegitiman i da su DS i njeni koalicioni partneri, iako oni nisu u prisnim odnosima sa njima, u pravu kada su reklamirali njen nelegitiman rad. Ovom prilikom obratili su se SPS-u i Novoj Srbiji koja, kako misle, nema ograničenja kao DSS.
- Mi pozivamo te političke činioce da redefinišu svoje stavove, da naprave nove koalicione dogovore. Mi ne moramo da učestvujemo u tome, mi ćemo i dalje biti vrlo aktivni, mi ćemo biti zadovoljni ako se delovi našeg programa koji su usmereni prema Kraljevu ispoštuju i prihvate - istakao je dr Ljubiša Jovašević, predsednik Pokreta za Kraljevo.
Takođe je istaknuto da Pokret očekuje da SPS prvi napusti koaliciju zbog dosadašnjih neregularnosti i zbog praćenja događaja na republičklom nivou. Pokretu, kako je naglašeno, nije stalo do personalnih rešenja u upravi i javnim preduzećima, već samo do potreba i interesa građana, prosperiteta grada i saradnje sa svima. Udaljavanje odbornika ovog pokreta Ivana Damljanovića sa sednice Skupštine, međutim, ocenjeno je kao neviđeno pravno i fizičko nasilje i nespremnost druge strane na saradnju.
- Ako neko na ovakav način želi da radi i da se odnosi prema nama, nama samim tim prijatelj neće biti. Mi ćemo morati da tražimo saveznike na drugoj strani, a sve u interesu grada Kraljeva - rekao je odbornik Ivan Damljanović.
,,Pokret za Kraljevo neće učestvovati u radu Skupštine grada sve dok ne dobije informaciju da li su sednice i donete odluke legitimne ili ne" - zaključeno je na pres konferenciji.

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Radovan

   Naša BIA (pravni sledbenik udbe) svaku novu (našu) vlast uspe da iznenadi prezentom odmah po formiranju i na taj način postigne najmanje dva cilja: javni i opšti, da novom vlastodršcu pokaže da je državonosna, lojalna i spremna da ispuni i najtananije zahteve i očekivanja, i drugi, tajni i sebični, novom gazdi nametne temu kojom će se baviti u početnim mesecima vladanja, a jednovremeno udalji od sebe i neophodnosti da se obavi rekonfiguracija (novosrbizam!) tajne službe. Dakle, to je suština predaje Radovana Karadžića, alijas tarotmajstora Dragana - Davida Dabića iz Bloka 45, povremeno guslaropojca iz novobeogradske kafane simboličnog imena ,,Luda kuća” i gostujućeg predavača na dobro posećenim tribinama na teme alternativne medicine, meditacije, tihovanja i istočnjačkih borilačkih majstorija. Ujedno, najtraženiji haški optuženik šetao je prestonicom Srbije kao i svaki drugi građanin, delio vizit karte sa brojem mobilnog sa koga se uvek odazivao, ima(o) svoj vebsajt (www.psy-help-energy.com), laptop i registrovani mejl (čovek četovao, bre), pijuckao čaj i kafu u centralnogradskim kafićima, putovao u inostranstvo na seminare i specijalističko usavršavanje. Sve smo ovo saznali u utorak ujutro (noćobdije nekoliko sati ranije), ali BIA to nije znala najmanje pre prošlog petka, ma koliko htela da ostane tajnovita i dozirano saopštavala pikanterije iz života jedinog srpskog predsednika u poslednjoj dekadi XX stoleća koji rat nije izgubio, a državu jeste dobio. Kakvu-takvu.
Ništa od tih podataka pre prošlog petka BIA nije znala! Sada, kada je Raša utamničen, lako je BII da se, a ćuteći, hvališe. Ne verujem ni da je BIA uhapsila Radovana. Najmanje da je to bilo u autobusu GSP-a, na redovnoj liniji, što je presslužba GSP-a vešto, k’o da je CIA, u utorak demantovala). Da je BIA znala sve to pre petka najmanje, već bi uhapsila Raša, jer je bio na tako izolovanim, a javnim mestima, gde nikoga nikakva policijska akcija ne bi ugrozila, jer je jasno da je on (Raša) išao bez ikakve pratnje (bio sam, k’o u gori prkosan vuk), mogli su i u ,,Ludoj kući”, gde je uz rujno vino guslao, u potaji da ga zakatanče, u redakciji onog časopisa, na Adi ciganliji... i da ga potom kao i sve takve službe sveta drže na ’rani u nekom srpskom Gvantanamu i godinama, dok se ne ukaže prilika i moranje da se novoj vlasti služba dodvori i uhapšenika isporuči. Jer, nikome takav Raša ne bi nedostajao (izuzev porodici), on nikome godinama nije trebao, osim onima u Hagu. Zato, odgovorno tvrdim, Radovana Davida nije uhapsila BIA ,,u organizovanoj, sinhronizovanoj i više meseci pripremanoj akciji”!
   A, kao, tražila ga je po manastirima, gudurama i pećinama Srbije, Montenegra i Bosne & Hercegovine, sve u strahu da je opasan bombama i kilogramima TNT-a, okružen sa tri kruga do zuba naoružanih u crno maskiranih četnika spremnih na sve, a najmanje da svoj život daju za Raša.
Skloniji sam stavu onih da je jedino efikasan bio batajnički kontrolor GSP-a, da ga je navodno zatekao bez karte, ovaj (Raša) odbio da plati mandatnu kaznu i odbio da pokaže ličnu kartu, na šta je savesni kontrolor GSP (prema svedočenju anonimnog očevica, koji se takođe švercovao) uzviknuo, vidno uzbuđen, vozaču: ,,Koči, Miško!”, a potom se okrenuo bivšem predsedniku RS, uhvativ ga za peš rukava crne letnje jakne od tropikala: ,,A ti, m’rš napolje!” i pozvao pozornika. Sve ostalo je holivudska priča i jeftina novinska literatura.
   I to da li je Raša uhapšen u ponedeljak ili petak, nije dilema. Moj pouzdani izvor, koji insistira na anonimnosti, tvrdi da najverovatnije narečeni savesni kontrolor GSP-a inkriminisane noći (petak uveče), kada je Miško zaustavio bus, zapravo nije naišao na pozornika i da je Radovana, kao savestan radnik GSP-a, do ponedeljka pritvorio u svoj stan, da je ustanovio o kome je reč i prijavio ga na 92 i sada hoće da naplati onih pet hiljada cigli dolara.
O ovoj verziji tek ćemo da čitamo ovih dana, ali da uozbiljimo stvar. Najveći dobitnik iz akcije hapšenja Radovana jeste Ivica Dačić. Iako tradicionalno skroman i prepušta lovorike akcije drugima, jasno je da je iza svega stajala policija na čijem je čelu i tim činom on je pokazao da je pravi čovek na pravom mestu. Ivica je pokazao svima kako treba da se organizuje i radi policijski posao i da je prava šteta što na taj položaj nije imenovan i pre nekoliko godina.
   Za sada, on je uspeo da reši dva krupna policijska istražna problema: stavio je ad akta hapšenje Radovana Karadžića i aferu kofer.
draganvukicevic@hotmail.com

KONFERENCIJA ZA NOVINARE U SKUPŠTINI GRADA POVODOM AKTUELNE POLITIČKE SITUACIJE U KRALJEVU
Protiv opstrukcije svim legalnim sredstvima

   • Branko Kaplarević: ,,Ako treba, svake nedelje i svakog dana održavaćemo sednice, pa ko duže izdrži" • Sreten Jovanović: ,,Proceduru je upravo trebalo da propišu oni gore iz Ministarstva" •Dejan Ćajić: ,,Nismo se ugledali na druge, već smo primenili zakon kao i svi drugi u Srbiji" • Ljiljana Negojević: ,,Osim dopisa, Ministarstvo do sada nije preduzelo nijednu drugu zakonsku meru"

   Predsednik Skupštine grada Kraljeva Branko Kaplarević, na ponovnoj konferenciji za novinare u ,,gradskom parlamentu", održanoj prošlog ponedeljka, istakao je da ,,ova konferencija nije sazvana zbog otvaranja novog vrtića, završetka Ulice hajduk Veljkove, ili predstavljanja novog investitora u našem gradu" i da ,,umesto da gradimo lepše, bolje i sadržajnije Kraljevo, kao što smo pre par meseci obećali, moramo da se bavimo nekim ružnim temama, opstrukcijama, konfliktima i tužbama".
- Smatrali smo da je jednodušna želja učesnika na političkoj sceni Kraljeva da strančarenje i politikanstvo ostavimo po strani i da zasučemo rukave, kako bismo od Kraljeva napravili grad iz koga naša deca neće odlaziti. Primorani smo, nažalost, da ponovo sednemo u đačke klupe i pohađamo prve časove demokratije, kao i matematike. Svi Kraljevčani se upućuju u skamije, pošto pojedini kraljevački političari nisu naučili da jedan i jedan za rezultat daju dva, a da je dva veće od jedan i da 18 odbornika SRS i 16 odbornika DSS-Nova Srbija i četiri odbornika SPS-PUPS u zbiru daju 38, što je natpolovična većina u Skupštini grada Kraljeva - naglasio je Branko Kaplarević.
Prema njegovim rečima, ,,razumljiva je želja Borisa Tadića da prigrabi apsolutnu vlast i zajedno sa Mlađanom Dinkićem zauvek zavlada Srbijom, ali građani Kraljeva nisu dali svoje glasove za to".
- Koalicija ,,Za evropsku Srbiju" hoće da vlada Kraljevom sa svojih 26 odbornika, bez obzira na izborni rezultat. Ukoliko njihova manjina ne postane vladajuća, oni će opstruirati rad Skupštine grada Kraljeva, ma koliko to koštalo građane Kraljeva. Oni, koji su na izbore izašli sa parolom ,,Život ne može da čeka", sada kažu da život treba da stane sve dok se ne prepravi volja birača onako kako se njima sviđa. Do tada će njihovi odbornici i direktori javnih preduzeća opstruirati i sabotirati sve kvalitetnije projekte, pošto su im od dobrobiti građana Kraljeva bitniji politički poeni - upozorio je Kaplarević.
On je najavio i da će se koalicija SRS, DSS/NS i SPS/PUPS, koja čini aktuelnu skupštinsku većinu, protiv takve opstrukcije ZES-a boriti svim legalnim sredstvima.
- Imajući u vidu da su nama, koji predstavljamo većinu, bitniji interesi našeg grada od privatnih interesa Tadićeve i Dinkićeve vlade, protiv te opstrukcije ćemo se boriti svim raspoloživim legalnim sredstvima. Ako treba, svake nedelje i svakog dana održavaćemo sednice Skupštine grada Kraljeva, pa ko izdrži. A mi ćemo izdržati, pošto interes građana Kraljeva mora biti na prvom mestu i pošto je glas naroda ujedno i glas Boga - zaključio je Kaplarević.
Odgovarajući na pitanja novinara, Kaplarević je rekao da povodom dopisa Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu povodom predstavke ZES-a neće biti nikakvih sudskih sporova i tužbi i da dopis neće biti na dnevnom redu nove sednice Skupštine grada, već da će se naredno četvrto redovno skupštinsko zasedanje baviti aktuelnim problemima u gradu. Podvukao je i da novog Poslovnika sigurno neće biti i da će se nastaviti rad u skladu sa planom rada Skupštine. Ljiljana Negojević, načelnik Gradske uprave Kraljeva, pojasnila je kako je rekla ,,kao pravnik koji prvenstveno vodi računa o zakonitosti, a ne političar", kako su održane konstitutivna i dve naredne sednice Skupštine grada Kraljeva, i to bez ikakvog uputstva Ministarstva, kao ranijih godina, o primeni novog Zakona o lokalnoj samoupravi.
- Rad Skupštine grada priprema Odeljenje za skupštinske poslove, koje pripada Gradskoj upravi kojom ja rukovodim. Ponovo moram da skrenem pažnju da smo mi vrlo vodili računa da se sve zakonske odredbe direktno primene, da smo ceo taj posao sa tromesečnom pripremom, od trenutka kada je novi Zakon o lokalnoj samoupravi stupio na pravnu snagu, i da je Skupština sve što je radila - radila na osnovu materijala koji je pripremilo Odeljenje za skupštinske poslove. Postoji uvek mogućnost da Skupština ili bilo koji organ donese odluku koja nije u skladu sa zakonom. U tom trenutku nastupa drugi stepen, u ovom slučaju Ministarstvo, koje može da poništi ili da ukine neki akt, odnosno da primeni određeno pravno sredstvo na taj rad. Tvrdim da osim ovog dopisa, koji smo dobili i koji ukazuje a ne primenjuje određene odredbe zakona, Ministarstvo do sada nije preduzelo nikakvu drugu meru. Politički razgovori su, naravno, u toku, političari imaju zadatak da preduzimaju svoje mere i akcije. Međutim, ova lokalna samouprava mora da se stara o striktnoj i u ovom slučaju direktnoj primeni zakona!
I Sreten Jovanović, zamenik predsednika Skupštine grada Kraljeva, ponovio je da se ,,ne treba igrati demokratije, što je izgleda želja opozicije u Kraljevu", i da u dopisu resornog ministarstva piše da ,,pošto u Zakonu nije propisana procedura postupka izbora organa konstitutivnoj sednici, ne može se reći ni da je sam izbor zakonit", a proceduru je upravo trebalo da propišu ,,oni gore"!?
- Oni stalno pričaju da je nelegalno, e mi ćemo pričati da je legalno! Zašto Ministarstvo nijednom jedinom rečju nije odgovorilo na šest njihovih primedbi o nelegitimnosti, već je dalo sedmi odgovor? - upitao je Jovanović.
On je takođe najavio da će Skupština grada Kraljeva javno raditi i da će se u njoj redovno, svake sedmice, održavati pres konferencije.

KAO U DRUGIM GRADOVIMA
Na pres konferenciji je ponovljeno da je Skupština grada Kraljeva konstituisana po proceduri kao u Beogradu, Čačku, Kruševcu, Kragujevcu i drugim gradovima i opštinama u Srbiji. Novinarima je kao primer predočena kopija poziva za konstitutivnu sednicu Skupštine grada Valjeva, sa dnevnim redom koji je u prve tri tačke istovetan sa pozivom u Kraljevu. Dejan Ćajić, sekretar Skupštine grada Kraljeva, objasnio je da se kraljevačka Skupština nije ugledala na druge pre konstituisanja, već da je striktno primenila zakonske odredbe o konstituisanju i izboru organa, da zakonodavac nigde nije propisao donošenje novog poslovnika o radu pre izbora organa i da je tek posle predstavke ZES-a i odgovora (dopisa) Ministarstva (,,koje ima duple aršine"), kao primer navedeno da su sve konstitutivne sednice održane na isti način kao u Kraljevu, a kao primer navedeno Valjevo.

OPREMANJE KANCELARIJE ZAMENICE GRADONAČELNIKA
Na novinarsko pitanje o opremanju kancelarije zamenika gradonačelnika Vesne Nikolić-Vukajlović, načelnik Gradske uprave Ljiljana Negojević pojasnila je da je veći broj kancelarija u zgradi opštine (koja je sagrađena šezdesetih godina), pa i kancelarija gradonačelnika i predsednika Skupštine, poslednjih godina adaptiran, osim kancelarije zamenika gradonačelnika, koja je bila zaista u lošem stanju.
- Adaptacija te kancelarije se deli na dva dela. Jedan deo su građevinski radovi, posebno elektroinstalacije, krečenje i sređivanje podova, a drugi deo je nabavka novog nameštaja umesto rashodovanog. Sama nabavka nameštaja, sa ugradnjom i transportom, zato što je najpovoljniji ponuđač bio iz Beograda, kompletno nije prešla cifru od nekih 108-109.000 dinara, ne više. Nemam tačne podatke, ali svako ko je zainteresovan može da ih dobije. Znači, ti navodi u štampi koji su bili o 500, 800.000 dinara, apsolutno nemaju nikakve podloge u stvarnosti. Nabavka nameštaja je prošla kroz jedan skraćeni postupak javne nabavke pošto po iznosu nije prelazila zakonske okvire, i od tri ponuđača izabran je najbolji. Namešaj je pristojan, kancelarijski, bez ikakvog luksuza i svega ostalog. Kancelarija je javno mesto i može sve da se vidi.

LJUDI SA NAMA I OKO NAS - piše Ivan Rajović
Srboljub Lević - čovek koji je spasao pet dečjih života

   • Lep je osećaj kada te dete koje si izvukao iz reke posle davljenja pogleda i kad mu vidiš onu zahvalnost u očima, a ne progovara, ne nalazi reči da ti zahvali niti da bilo šta kaže, sa osmehom kaže moj sagovornik

   Ovih dana, kako je javio našoj redakciji nepoznati dojavljivač, koji je našao za shodno da to učini, jedan naš sugrađanin je iz reke izvukao dvojicu dečaka koji su se davili i na taj način spasio dva mlada života. Vredno teksta u novinama. Pokušavam da stupim u kontakt sa spasiocem i onda shvatim da se radi o mom komšiji, školskom drugu i dobrom poznaniku Srboljubu Leviću Srbu. Dogovaramo se da se nađemo u restoranu ,,Belvi” u Krađorđevoj ulici i napravimo tekst za novine. Srbo nije baš oduševljen ovom idejom, misli da tome ne bi tebalo pridavati neku naročitu važnost, ali na moje insistiranje, a argumenti su mi da to nije prvi put da spasava utopljenike, ipak pristaje.
Srboljub Lević je rođen 1959. godine u Kraljevu. Živi u Železničkoj koloniji u Staroj čaršiji. Završio je Trgovačku školu, dugo godina radio u trgovini kao poslovođa, a potom i kao menadžer prodaje, već tri godine je na zavodu i živi od toga što se, kao i mnogi drugi, kako sam kaže, ,,snalazi". Svojevremeno se Srbo bavio i sportom, igrao je za nekada čuveni Trgovački, a nekolko godina je bio i istaknuti kajakaš. Od kada zna za sebe, Srbo je leto provodio na reci ili, tačnije, na ibarskoj plaži koja se sada zove ,,Siđi do reke". Nije ljubitelj pecanja, ali ga svi znaju po skokovima u vodu sa obližnje topole, kada je bio nešto mlađi, u čemu mu nije bilo premca nekada kada su se mladići po tome razlikovali, a i dokazivali između sebe i, naravno, pred devojčicama. Oženjen je, ima dvoje dece, a odnedavno je postao i deda.
Pre oko tri godine Srbo je prvi put iz vode izvadio devojčicu od oko sedam godina koja se davila. Dete je tražilo pomoć, a on je skočio u vodu i izvadio je, sasvim normalno. Overili smo posle toga i na tome se sve završilo, kaže Srbo. Sledeće godine dogodilo se isto, a potom i naredne godine isto i na istom mestu. Kao kajakaš, mada bivši, Ibar poznaje odlično od Ušća do Kraljeva, ne plaši se vode i izvaditi dete koje se davi za njega je sasvim jednostavno i normalno. Međutim, nije baš normalno da se takve stvari dešavaju gotovo svake godine i na istom mestu, zbog čega i čitava priča postaje mnogo interesantnija, mada je i svaki spaseni ljudski život vredan pažnje.
Najnoviji slučaj dogodio se pre pet dana, kada su se dvojica dečaka, od kojih jedan nije znao da pliva, davila u Ibru, opet na plaži ,,Siđi do reke".
- Zvali su, verovatno, u pomoć - kaže Srbo - i onda je jedna devojka krenula da im pomogne. U prvom trenutku nisam ni znao o čemu se radi jer nisam ni čuo pozive, ali kada sam shvato da se momci dave, bez razmišljanja sam skočio u vodu. Jednoga, koji mi je rekao da ne zna da pliva, izvukao sam na desnu stranu obale, a za to vreme je ovaj koji zna da pliva zaplivao ka levoj. Međutim, u jednom trenutku je i njega uhvatila panika, pa je i on počeo da zove u pomoć. Nisam znao šta da radim pošto sm bio zauzet oko prvog utopljenika, ali je u tom tenutku do njega stigao jedan od kupača, koju mu je dodao gumu i tako se sve lepo završilo. Posle smo overavali klinci i ja, po starom dobrom običaju. Dečaci su imali između sedam i deset godina. Nismo se više videli na plaži - kaže Srbo.
Zanimljivo je pomenuti da je i Srbov sin pre nekoliko godina spasao devojčicu koja je mesečarila po krovu.
- Ibar, kao i svaku drugu reku, treba poznavati da bi se u njoj uživalo i da bi se čovek osećao bezbednim. Mećutim, dave se uglavnom došljaci, mada i sama reka menja tok i zato bi trebalo uvek biti oprezan. Dešava se da se, kada iz plićaka ulaze u dibinu, i plivači i neplivači gube, uhvati ih panika i onda dolazi do onog najgoreg. Međutim, za razliku od nekih drugih, Ibar je lep za kupanje i nije poznat kao reka u kojoj se ljudi dave.
Ipak, bilo bi dobro da u gradu ima zatvorenih bazena na kojima bi mladi učili plivanje jer se uglavnom mladi ljudi i dave i oni koji su došli sa strane i ne poznaju reku. Decu do deset godina ne bi trebalo puštati da sama idu na Ibar - kaže Srbo, mada je i sam svestan toga da deca i bez znanja roditelja često odu na kupanje, a priznaje da je i on to činio u njihovim godinama.
Naravno, u ovakvim slučajevima sve se završi bezazleno, overom ili pogledom zahvalnosti, teško reči mogu da iskažu trenutno osećanje potencijalnog davljenika, a roditelji uglavnom nikada ne saznaju ili mnogo kasnije saznaju šta se desilo. U ovakvim slučajevima samo sekundi ponekad odlučuju da se dogodi ili ne dogodi ono najgore, da se izgubi ljudski život
- Lep je osećaj kada te dete koje si izvukao iz reke posle davljenja pogleda i kad mu vidiš onu zahvalnost u očima, a ne progovara, ne nalazi reči da ti zahvali niti da bilo šta kaže - sa osmehom kaže moj sagovornik ostajući i dalje pri tom da bi ovaj grad trebalo da ima bazen u kojem bi deca učila da plivaju, ali i tokom čitave godine mogla da uživaju u vodu i igrama na vodi.

ĆOŠAK - piše Alen Knežević
TV nada

   Sve što je potrebno savremenom kapitalizmu da bi opstao i postao jedino društveno uređenje na Zemlji su mane, ljudske. Hrani se našim slabostima i željama. Našim porocima. Omiljene su mu pohlepa, zavist, gramzivost... Kažnjava ih nemilosrdno, bez izuzetaka. U to su mogli da se uvere svi oni koji su učestvovali u bilo kom televizijskom kvizu pod naslovom ,,Samo ti pozovi, a mi jedva čekamo da ti damo pare”... Podnaslov, koji niko ne govori, glasi: ,,Sačekaj prvi, i javi da li si naučio lekciju!” Još jednostavnije: ,,Dok je ovaca, biće i čobana!” Sami birate u koju kategoriju će vas svrstati.
Kvizovi su preplavili ekrane. Nema tog kanala sa kojeg vam se ne smeši, po pravilu, neka zgodna plavuša (ova konstatacija nema nikakve veze sa diskriminacijom na osnovu boje kose), koja po vasceli dan plače i zavija od tuge što niko neće da je pozove i uzme pet hiljada evra. Većina nasedne iz solidarnosti. Mora čovek da se sažali kad neko satima kuka. Priskočite u pomoć usamljenioj TV devi i nakon prispeća računa za utrošene telefonske impulse proveravate da li su vam se izdužile uši. Sve ste znali! Pohlepa vas je naterala da prenebregnete sitno ispisane podatke u donjem desnom uglu ekrana. Lepo piše, poziv košta 50 dinara plus PDV za minut. Koliki je minut i koliko je 50 din + PDV mnogi su naučili na teži način. Potpuno je suludo da ikome objašnjavamo kako funkcionišu kvizovi, ali ako vam je za utehu, u trenutku dok ste vi zvali, još 50 drugih ljudi je sa vama delilo isto osećanje pohlepe. Kao i vi, i oni su primereno kažnjeni. Ukoliko mislite da vas je televizija zeznula, samo ste delimično u pravu. Naime, od celokupnog iznosa njoj pripada 50 odsto, dok ostatak odlazi provajderu koji je uglavnom neimenovan, a ozbiljno se šuška da su njih pod svoju šapu stavili političari još krajem devedesetih godina prošlog veka. Nijedna televizija do sada nije uspela da sa nacionalnom telekomunikacionom kompanijom sklopi samostalno ugovor o direktnom zakupu servera. Konkluzija glasi: Na slobodnom tržištu kapitala neki su slobodni načisto, a neki tek po malo.
   Možda je tačnija konstatacija da se tačno zna ko je u ovoj zemlji zadužen za šišanje ovaca. Zna se ko su ovce, dok su vukovi sakriveni iza imena nekih firmi koja se jako teško izgovaraju, a sedišta su im na egzotičnim destinacijama tipa Kajmanska ostrva i sl.
   Ukoliko ste pozvali neki od TV kvizova i popili ogroman telefonski račun, imate pravo da se osećate kao žrtva... Tačno ste izbaždareni i nemojte se ljutiti na sebe. Kreatori ovih kvizova nisu najviše računali na pohlepu, gramzivost i slične negativne osobine svojstvene čoveku. Oni su zloupotrebili nadu! Nadu i veru da ste svojim postojanjem zaslužili život dostojan čoveka.

SLAVOLJUB ČUBRIĆ, DIREKTOR PRIRODNOG LEČILIŠTA I ODMARALIŠTA MATARUŠKA I BOGUTOVAČKA BANJA - piše Ivan Rajović
Veliki jubilej uoči privatizacije

   • Banja bi trebalo da ostane ovakva kakva je sada, ali sa mnogo boljim uređenjem, boljom opremom, i tek će onda vredeti. Ovo su uglavnom ruralne sredine i svaka urbanizacija, suviše betona, čelika, asfalta i stakla, narušila bi taj duh, tu boju banje, a u stvari onda ona više i nije banja, onda je ona grad, a ljudi iz gradova beže da bi se odmorili u nekoj ruralnoj sredini, kaže Slavoljub Čubrić, direktor Prirodnog lečilišta i odmarališta Mataruška i Bogutovačka Banja

• Gospodine Čubriću, Mataruška Banja ovih dana slavi sto deset godina postojanja. Na koji način ste osmislili obeležavanje ovog velikog jubileja za jendu od najmlađih banja u Srbiji?
Mi smo u tom smislu pokušali da organizujemo nekoliko dobrih manifestacija, a sve sa ciljem ne da bismo slavili, već da povećamo obim posla i privučemo što veći broj gostiju. Svi su ti sadržaji praktično upriličeni, na zadovoljstvo naših posetilaca, pre svega Mataruške, ali i Bogutovačke Banje. U skladu s tim smo uredili parkovske površine i nov parkovski inventar, obogatili travnate površine novim zasadima, posekli dotrajala stabla i, normalno, osvežili hotelske kapacitete u Mataruškoj Banji. U vili ,,Stolovi” i u medicinskom delu nabavili smo i nekoliko novih medicinskih aparata, što su naši gosti, ili pacijenti, ili posetioci, sasvim lepo prihvatili.
• Sve bi se to moglo smatrati i nekim normalnim vidom poslovanja u ovom periodu turističke sezone. Šta još ide uz to?
Mi proslavu, praktično, nećemo ni praviti. Imamo samo cilj da obogatimo gostima sadržaj boravka, uz obavezne obilaske pojedinih istorijskih znamenitosti. A pošto je ove godine najznačajnija stvar u ovom kraju obeležavanje osam vekova manastira Žiče, to znači te dve stvari na neki način povezujemo. Biće nekoliko grupa koje dovodi sestrinstvo manastira Žiča, počev od horova do kulturnih poslenika iz naše dijaspore koji dolaze da posete manastir, a spavaju kod nas. Osim toga, već smo ugovorili boravak monahinja iz Grčke, preko njihove agencije ,,Dobročinstvo”, i još nekoliko drugih grupa, tako da to uglavnom sve dobro funkcioniše. Kruna svega bi trebalo da bude jedan kongres, odnosno simpozijum, koji bi bio posvećen indikacijama Mataruške Banje, što podrazumeva osnovne stvari, išijas, reumu, sterilitet... Tako ćemo, uz pomoć Ministarstva zdravlja, organizovati ovaj skup stručnjaka, kojim bi se na najbolji i najprimereniji način privelo kraju obeležavanja 110 godina Mataruške Banje.

DAN KADA JE PAO MOST
• Ovih dana je, koliko se sećam, i godišnjica rušenja strarog visećeg mosta, koji je bio i simbol Mataruške Banje. A to je, nekako, neraskidivo povezano i sa saborom u Banji. Hoće li biti sabora i ove godine?
Od rušenja mosta je prošlo oko 20 godina i nadam se da se nešto slično neće desiti, pogotovu ne ove godine, koja je jubilarna. A što se sabora tiče, to je odavno tradicionalni skup, mada je sve to izgubilo staru formu i poprimilo neku noviju. Malo ta tradicija i uopšte gubi na značaju, navike ljudi se menjaju, mada je sve uslovljeno i standardom građana, koji danas nije baš na zavidnom nivou. Mi ćemo, i pored svega, biti potpuno spremni i organizovaćemo kulturno-umetnički program, nekoliko prodajnih punktova sa hranom i osvežavajućim pićima, tako da ćemo na taj način obveležiti i taj dan. Verujem da će poseta biti dobra, što u velikoj meri zavisi i od vremenskih uslova. Nadam se da će ta tradicija da opstane. A povodom 110 godina banje, 16. avgusta u Mataruškoj Banji biće organizovan i direktan prenos ,,Žikine šarenice”, pa građani mogu da dođu i to pogledaju, a uzgred posete i manastir, tako da sve to ima nekih svojih pozitivnih efekata.
• Čini se da Banja ovih dana, pa i meseci, izgleda mnogo uređenije nego prethodnih godina i da sve više liči na ono što bi i trebalo da bude. Da li je to zaista tako ili prvi utisak pomalo vara zbog lepog vremena?
To da je kompletan utisak o Mataruškoj Banji mnogo bolji nego ranije, ja sam najsrećniji kada čujem od naših gostiju. Kada su oni zadovoljni, onda je to prava stvar. Mi koji ovde stalno radimo i živimo to malo primećujemo, ali kada dođu gosti, oni se zaista jako lepo izražavaju u vezi sa travnatim površinama, cvećem, parkovskim inventarom. Mi smo ove godine postavili 60 novih klupa, morali smo da ih betoniramo jer ima i onih koji to ne čuvaju. Mislim da bi Turistička organizacija Kraljeva (TOK) trebalo da se mnogo više posveti organizaciji tih manifestacija. Ne volim da opominjem i upoređujem bilo šta, ali radi javnosti i radi nekog znanja, hotelijeri praktično nisu u mogućnosti da rade te poslove. Znači, mi smo za to da sačekamo i uslužimo goste koje neko dovede, a na lokalnoj Turističkoj organizaciji je da radi ono što je u njenom opisu posla, a oni najbolje znaju šta je to.
• Kako Banja stoji sa kapacitetima, što je, valjda, i najbitnija stvar u poslovanju?
Mataruška Banja ima sasvim dovoljno kapaciteta da, kada bi se ti kapaciteti koristili i pedeset odsto, bila bi sasvim druga priča. Ali, standard građana onemogućava da procenat iskorišćenosti bude veći. Pri tom, ne bi trebalo zaboraviti da je procenat iskorišćenosti u Beogradu 35 odsto, a nije mnogo bolje ni u Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Sudeći po podacima koje imam, procenat iskorišćenosti u svim našim banjama je oko 32 odsto u proseku godine. Ima dana kada smo i mi prepuni, ali kada se sve svede na godišnji prosek, onda je to to.

ČEKAJUĆI PRIVATIZACIJU
• Neizbežno pitanje je dokle se stiglo sa procesom privatizacije od koje se, verovatno, očekuju promene, na bolje, naravno?
Upravo danas smo na skupštini preduzeća doneli odluku koju smo prosledili Agenciji za privatizaciju. Očekuje se, bar po njihovom kazivanju da će krajem septembra i početkom oktobra, a svakako krajem godine, doći do privatizacije Prirodnog odmarališta i lečilišta Bogutovačka i Mataruška Banje. Normalno, svi smo pomalo zabrinuti kako će se to desiti, ko će biti partner, i priželjkujemo da to bude vlasnik koji bi nastavio kontinuitet ove delatnosti, koji bi zaista imao sredstava, novca i znanja, da nastavi poslovanje sa novom opremom, sa novim idejama i novom tehnologijom. I hotelijerstvo kao i zdravstvo ima svoj progres, iako se on teško uočava zbog tradicije koja je prisutna. Tu tradiciju bi trebalo zadržati, uz blagu modernizaciju, a ona se pre svega odnosi na opremu, ali i duh hotela, duh ugostiteljstva, duh kafane. Čovek je tu presudan faktor i nema takve mašine ili kompjutera koji mogu da ga zamene. Zato je to jako važno i zato smo mi toliko zabrinuti jer nam je osnovni cilj da pružimo pravu uslugu i zadovoljstvo svom gostu, od kojeg, u krajnjem slučaju, i živimo. Jer, mi prodajemo zadovoljstvo, šnicla može da se napravi bilo gde. To zadovoljstvo uvek treba da bude u korist gosta, a povratno smo, naravno, i mi zadovoljni, kada on korektno plati svoju uslugu.

Ima li zainteresovanih za kupovinu?
Bilo je nekolko njih iz zemlje i inostranstva koji su se interesovali, a ja bih, iskren da budem, najviše voleo da partner bude iz inostranstva. Pre svega zato što on ima daleko veće tržište, bogatiju klijentelu. Ipak je Srbija isuviše mala za 34 banje i za više od 300 hotela. Nemamo potencijal da sve te kapacitete popunimo i da se pri tom postigne korektna cena. Trebalo bi znati da su hoteli i bolnice od velikog interesa za državu, ali mogu da budu i veliko opterećenje kada nisu u funkciji. Recimo, hotel ,,Termal” ima 7.000 kvadrata, treba ga osvetliti, ogrejati, pripremiti, a desi se da ponekad imamo samo jednog gosta.
• Vi ste dobar deo života proveli na mestu direktora ove ustanove, pa spadate i u jednog od najboljih poznavalaca svega što se događa u Banji i što bi moglo da se dogodi. Kako i gde vidite svoje mesto u novim okolnostima koje su, očigledno, neminovne?
Poštujući sve zakone, mogu da radim još 4-5 godina, sasvim se dobro osećam, tako da, ako nekome to iskustvo, hajde da budem skroman, to moje znanje iz ove oblasti bude koristilo i bude potrebno, vrlo rado ću sarađivati budući da smatram da može dosta toga da se učini. Potrebne su nove investicije, nova tržišta, uz veliki napor koji je potrebno uložiti da bi se sve postiglo jer mnogo toga ne zavisi samo od Mataruške Banje i od mene koji radim u timu već 20 godina. Taj tim je sasvim korektan, mislim da su to ljudi od struke, integriteta, znanja. Sa dobrim iskusnim i profesionalnim kadrom u hotelima i restoranima, u zdravstvenoj službi, sa našim lekarima, terapeutskim kadrom... To je najveća dragocenost koju jedna firma može da ima i taj budući vlasnik ne bi trebalo da se olako odnosi prema tome. Mataruška Banja ima sasvim dovoljno kapaciteta i kada bi se ti kapaciteti koristili bar 65 odsto, to bi bila sasvim druga priča.
• Šta vidite kao uslov razvoja u nekim vremenima koja dolaze?
Nikada ne bi tebalo zaboraviti kako su nastale banje u Srbiji, pa samim tim i Mataruška i Bogutovačka Banja. Osnov svega su mineralni izvori, i to je kapital koji ove dve, ali i mnoge druge banje u Srbiji, poseduju, i to je faktor broj jedan i uslov razvoja i Mataruške i Bogutovačke Banje. Pored toga, druga vrednost Banje je park koji, takođe, predstavlja veliku dragocenost i ono što je kuriozitet za Matarušku Banju da reka Ibar protiče kroz nju. Znači, to su tri nezaobilazna faktora na kojima Banja mora da razvija svoj budući koncept razvoja, i to mora biti podloga za sve. To ljudi od struke znaju da naprave, ali, normalno, za sve je potreban novac, jer u svetu se sve plaća. Svet je toliko postao profesionalan da nema ideje bez para. Pored opreme koja je potrebna da se napravi jedan velnes centar, a da to ne bude kopija takvih centara u Sloveniji ili Italiji, mora biti autentičan jer tek onda vredi.
Vrednosti naših banja su mineralne vode koje su potpuno suprotne, odnosno različite, dakle dva centra na bazi tih voda, a sve to mora da prati dobra edukacija zaposlenih ljudi, jer bez toga ništa od opreme neće funkcionisati. To znači kadar pre svega, zatim oprema, i treba težiti da se obe ove banje, pored veoma duge tadicije, modernizuju. Tradiciju valja čuvati, ali kao što sam rekao, i za hotele i medicinske sadržaje sa novim metodama lečenja, sve bi to trebalo primeniti i ukomponovati u postojeći koncept ovih banja, uz savremena naučna dostignuća, a mi imamo kadrove koji to mogu veoma dobro da proprate na profesionalan i korektan način.

KULTURA KAO DEO TURISTIČKE PONUDE
• I posle 110 godina postojanja naša Mataruška Banja je sačuvala duh banje, ma kako to nekome izgledalo. Da li se razmišlja o tome da ona to i ostane, da se spreči preterana urbanizacija koja bi od nje napravila nešto poput Vrnjačke Banje?
Banja bi trebalo da ostane ovakva kakva je sada, ali sa mnogo boljim uređenjem, boljom opremom, i tek će onda vredeti. Ovo su uglavnom ruralne sredine i svaka urbanizacija, suviše betona, čelika, asfalta i stakla, narušila bi taj duh, tu boju banje, a u stvari onda ona više i nije banja, onda je ona grad, a ljudi iz gradova beže da bi se odmorili u nekoj ruralnoj sredini. Svaka težnja da se ovo pretvori u nešto drugo bila bi pogubna i ova banja više ne bi bila ono što jeste. Tradicija se mora negovati uz blagu modernizaciju kako bi to sve bilo kompatibilno jedno sa drugim i tek tada ima vrednost.
• Naravno, kao što je to slučaj i u drugim turističkim mestima, kultura postaje nezaobilazni deo turističke ponude. Šta se u Mataruškoj Banji radi po tom pitanju?
Da kažem, možda malo ružno, da mi prodajemo zadovoljstvo, a nije zadovoljstvo samo u ćevapčićima i u šniclama. Gost mora da oseti zadovoljstvo i kroz bogatstvo kulturnih manifestacija. Pored uređenih parkova i dobrih restorana, moramo organizovati i na tome raditi odlaske do manastira Žiče, Studenice, Ljubostinje. Već postoji splavarenje niz Ibar i poprima sve veći obim, možemo se više baviti i ribolovom, pošto je Banja na samoj obali Ibra, lovom, sportskim turizmom, kongresnim turizmom, da kažemo i verskim, mada on zvanično ne postoji, ali je to jedan termin koji polako ulazi u našu svest i sve više se koristi. Takvi sadržaji pružaju pravi užitak našem gostu, da on pored tog dobrog folklora i korektne ishrane doživi i neko duhovno zadovoljenje kroz slikarske izložbe, kroz izradu skulputura u samom parku, održavanje kolonija, pozorišne predstave, znači predstavljanje praktično nečeg što Srbija zaista može i ima i treba da pruži našim gostima. Nažalost, Srbija još uvek nema dobar i pravi suvenir i ne znam kada će se desiti da neko napravi dobar autentičan suvenir. Ali ne može jedan suvenir biti obeležje čitave Srbije. Uglavnom se prodaju guske, magarci i čaplje, a nijedan od tih ssuvenira nije naš. Sa malo svesti mi moramo da dođemo do više novca. Mi hoćemo da jedan suvenir prodamo za 200 evra. To je nemoguće. Suvenir mora da bude jako jeftin kako bi svako neku sitnicu mogao da ponese iz naše banje i ostalih mesta u Srbiji. Trebalo bi uvek biti autentičan i stremiti ka boljem, pa makar počeli i od suvenira koji bi u pravom smislu bio reprezentativan, originalan i naš.

DA SE PODSETIMO
Banjanje u kacama ,,tople i smrdljive vode”

   Na mestu gde danas leži Mataruška Banja do poslednjih godina XIX veka bili su vrbaci i oranice. U velikoj prolećnij poplavi Ibra 1897. godine rečna matica je duboko razorila nanos terase i zasekla izdan. Tako je otkrivena ,,topla i smrdljiva" termomineralna voda, a to je bio i početak Mataruške Banje, jedne od najmlađih (tada) jugoslovenskih banja.
   Godine 1898. erozivna utoleglica je produbljena, a zatim proširena i ograđena koljem opletenim prućem, bez krova. U ovom provizornom zemljanom bazenu termalna voda se posle svakog kupanja pomoću dolapa, koga su okretali volovi, izbacivala da bi mogla priteći sveža voda za novi red kupača. Prvi stanovi su bile poljske kolibe koje su se slučajno našle tu u blizini, ili pak kace koje su bolesnici dovlačili od svojih kuća. U ovoj fazi je delimično izgrađeno staro kupatilo.
   Nasuprot izgradnji primitivnih uređaja, koji su i kao takvi donosili prilične stalne dohotke, Akcionarsko društvo je, radi većih novčanih dohodaka, sagradilo više dobrih sala, hotela i parkovskih aleja. Imućnija privatna lica, poglavito iz Kraljeva, takođe su izgradila više dobrih stambenih objekata. Između ostalog, 1908. godine podignuta je vila ,,Žiča". Po sprovođenju železnice uskog koloseka Stalać- Kraljevo-Čačak 1910/11. godine ojačala je naseobinska izgradnja, te je već 1912. otpočela da se gradi velika vila ,,Kraljevo" (kasnije ,,Braća Maričić”) od 34 sobe sa 102 ležaja. Oko 1920. godine smeštajni kapaciet u akcionarskom i privatnom smeštaju iznosio je do 200 soba za izdavanje. Posle Prvog svetskog rata podignuto je i 17 većih vila. Time se Mataruška Banja već u drugoj razvojnoj fazi afirmisala kao jedna od istaknutih u Srbiji i Jugoslaviji.

AKCIJA DOBROVOLJNOG DAVALAŠTVA KRVI
,,Sunce” za najhumanije

   Crveni krst Kraljeva, u saradnji sa ,,Teatrom Sunce", organizovao je juče u bioskopu ,,Kvart" akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija je organizovana povodom 110 godina Mataruške Banje, a u cilju obezbeđivanja dovoljnih količina krvi u letnjem periodu i promovisanja dobrovoljnog davalaštva krvi.
Svaka donacija može odlučiti o životu ili smrti!

ŽIVOT NA RATE - piše Marko Slavković
Vetar duva, pa joj kuću - ljulja

   • Kako je došlo do toga da Olga Marić, iz sirčanskog zaseoka Gajčani, živi od socijalne pomoći, s jedne strane, i od Božje volje hoće li njenu kuću zahvatiti olujni vetrovi i strašne kiše, s druge strane, manje je važno. Ona sada tako, i sa tim strahom, živi, i treba joj, nekako, pomoći

   Najčešće, kažu mudri i stariji ljudi, sopstveni život određujemo sami, a tek ponekad određuje nam ga sudbina. Ili obrnuto. A šta je, stvarno, odredilo život Olge Marić, iz zaseoka Gajčani u Sirči, nisam ulazio u detalje. Ili, preciznije rečeno, odgovor na to pitanje bio mi je potpuno nejasan, zagonetan, nerazumljiv. Namerno ili ne, ne znam. Neću da grešim dušu.
   Olga Marić živi sama i od socijalne pomoći. Uz to, koliko mi je poznato, mesecima pokušava da pravdu i zaštitu u rešavanju svog socijalnog i stambenog problema nađe u sredstvima informisanja. Da sam joj rekao da je to, najčešće, uzaludan posao, ne bi mi verovala. Zato sam je slušao, i saslušao, i ova priča je o tome.

DOK MUZIKA SVIRA...
Po običaju, urednik ovih novina kolege na zadatak šalje ,,sa nepotpunim uputstvima”. Računa, valjda, na snalažljivost i smirenost onih koji odlaze na teren. I jedino je tu u pravu, mada svakom strpljenju ima kraja. Dakle, umesto da nas na odredištu sačekaju ljudi koji žele da pomognu Olgi, i koji će nam štošta reći u njeno ime, i u njenu korist, kako nas je urednik uveravao, u Olginoj kući zatekli smo samo Olgu, kako spava, i muziku sa njenog radija, davno dobijenog na poklon. Iskreno, bilo mi je žao kad je usnula Olga, posle mog oglašavanja, skočila sa kreveta, vičući: ,,A... šta... a... O, izvini, uhvatio me je san. Do sad sam vas čekala...”

NA SVOJU ODGOVORNOST
Olga deluje malo zbunjeno. Možda joj je neprijatno što smo je zatekli kako spava.
- Reci - ne persiram joj, više zbog prisnosti - šta je to zbog čega si zvala novinare?
Umesto odgovora, Ogla mi donosi koverte.
- Evo, ovde ti sve piše - kaže, kao da je time rešila problem mojih daljih zapitkivanja.
A pisalo je da je Olga Marić, pored ostalog, opštinskim organima Kraljeva uputila zahtev za pomoć i sanaciju objekta, sagrađenog od letava i blata, i da tu živi u teškim uslovima. Uživalac je materijalne pomoći, kuća joj je zaveštana Centru za socijalni rad, ali je u njoj, zbog ruiniranosti, nemoguće živeti i stanovati. Zatražila je da se formira komisija koja će na licu mesta utvrditi činjenično stanje, a posle toga da joj se pomogne u sanaciji objekta.
Odgovarajući na ovaj zahtev, Odeljenje za inspekcijske poslove, nakon ličnog uvida, donelo je rešenje u kome se Olgi Marić nalaže da odmah obustavi korišćenje tog stambenog objekta. U obrazloženju se, pored ostalog, kaže da je na licu mesta, na nesporan način konstatovano da je krovna konstrukcija ulegla na više mesta, u sobi je nedavno otpao deo plafona, objekat prokišnjava, a ima i nekoliko pukotina na betonskom podu i na zidovima. Olga Marić ovde teško živi, naročito zimi, a svaki dalji boravak u ovoj kući je na njen lični rizik.

POMOĆ JE POTREBNA, ALI KAKO?
Olga ne krije razočaranje što punih dvanaest godina uzaludno traži pomoć za rešavanje stambenog pitanja. Kaže da je svoj život posvetila ocu i majci, i da je zbog njih ostala tu, gde je i rođena. Sestre su joj udate, daleko, i ona je morala da vodi računa o bolesnim roditeljima. Lično ih je sahranila i napravila im spomenik. U izvesnom smislu, svoj život je njima podredila. U međuvremenu je imala dva neuspela braka, pa kad se sve to sabere, život joj nije bio naklonjen.
- Živim od socijalne pomoći, koja se, u početku, kretala od hiljadu, do sada četiri hiljade dinara mesečno. Letos su mi i to uskratili. Valjda rekao ministar iz Beograda da mogu sama da se sledeća tri meseca izdržavam radeći po selu. A kako ću da nadničim kad često padam u nesvest zbog niskog pritiska! - kaže Olga.
Njeno dalje objašnjenje, u vezi sa socijalnom pomoći, zaista je nejasno: te ima, te nema pomoći, te dobiće je kad preda neka dokumenta... Utisak je da nije baš bez ikakvih sredstava, ali je, takođe, utisak da je ta vrsta pomoći apsolutno nedovoljna. A što se pomoći za adaptaciju ili izgradnju kuće tiče, Olga naglašava:
- Temelj je puk’o, samo što ne padne krov. Jedan zid od sobe se ljulja, pa kad padne kiša, kad je oluja, to samo seva unutra, a zid ne smem da pipnem, ’oće da se odvoji, i kiša ulazi u sobu... Da l’ će da me ubije struja, il’ zid, il’ će da me zatrpa krov, ne znam. Oni kažu da nemaju toliko para koliko treba da mi dadnu za popravku kuće. A ja tražim, ako ne mogu ništa da pomognu, nek me isele odavde. Nek mi dadu neki stančić. Ja ne tražim mnogo, ja sam sama, samo jednu sobu i kupatilo. Nek mi dadu, i ja ništa više od nji ne tražim.
- Neću da te demorališem, ali u Kraljevu, kao što verovatno znaš, ima mnogo teških socijalnih slučajeva, i to porodičnih. Uopšte nije lako dobiti stan. Mnogo je realnija pomoć za adaptaciju kuće - kažem, mada znam da sam uludo potrošio reči.
- Znam. Ali moj slučaj je teži od izbeglica. Ovi u socijalnom prvo su mi dali pet ’iljada, pa su mi dali osam, pa dvajes ’iljada, a kad je došlo vreme da uzmem pare, davali mi pet ’iljada dinara. Pa su me terali da idem u mesnu zajednicu. Ej, pa to je... Gospodo lepa, ja nisam pismena, ali razumem nešto. Da ne razumem, ja ne bi’ celu opštinu pretresla! Ne mogu da pričam, to je dvanaest godina teranja, bre! - postaje ljutita Olga.

• • •

Olgi Marić sam obećao da ću u novine preneti sve kako sam video i čuo, što i činim. Nisam joj obećao, a nisam ni mogao, da ću preneti i nešto što se desilo kad smo se već rastali: iz dvorišta susedne kuće čula se već zaboravljena pesma ,,Vetar duva, pa mi kuću čuva...”
Meni, nešto, pade na um: Vetar duva, pa joj kuću - ljulja...

PISMA ČITALACA
Šišanje ,,ovaca”

   Prošlog petka oko 12 časova odem u Opštinski sud u Kraljevu da završim relativno mali posao, kad neočekivano na svojoj koži doživim praktično kako se u dvadest prvom veku i u demokratskom društvu ,,šišaju ovce”. Nadležno ministarstvo Republike Srbije donelo je zakon o podeli besplatnih akcija, odgovarajuća agencija donese podzakonske akte, reguliše način prijema zahteva za dodelu besplatnih akcija i propiše zahtevanu proceduru i obrasce koji su potrebni da se dostave nadležnoj službi u Pošti Srbije. U glavnoj pošti u Kraljevu dobijem ,,obrazac 2”, na kome u zaglavlju krupnim slovima piše IZJAVA, a koji treba da overim u Opštinskom sudu ili u Skupštini opštine Kraljevo.
E, ovde nastaju pravi problemi, za koje nisam ni mogao pretpostaviti da mogu nastati, ali koji su verovatno pogodili i mnoge naše sugrađane. Na vratima službe za overu dokumenata u Opštinskom sudu u Kraljevu jasno piše da se za ovu izjavu plaća taksa od 98,00 dinara, dok za overu drugih akata sledi i druga tarifa. Platim taksu na šalteru Pošte u samom sudu i odem kod nadležnog birokrate da overim izjavu. Kad, overa se ne može izvršiti jer nadležna službenica traži da platim taksu za overu saglasnosti, a taksa je propisana u visini od 358,00 dinara.
Moje insistiranje da je obrazac izjave propisao državni organ, da je jasno naznačeno da je reč o izjavi, te da opštinska službenica nije dužna da tumači sadržaj i obrazloženje propisane izjave i da sam propisanu izjavu platio, nisu urodili plodom. Moje insistiranje da problem razjasnim sa višim nivoima rezultiralo je obilaskom tri kancelarije, te da na kraju razgovaram i sa predsednicom Opštinskog suda Kraljevo gospođom Zlatom Đorđević. Ali ni ona nije imala nijedan argument kojim bi opravdala tumačenje službenice, ali i svoj lični stav. Na kraju me je čak uputila i da odem kod predsednika Okružnog suda Kraljevo i da se žalim. Sve je završilo pozivanjem sudskog obezbeđenja, koje me je udaljilo iz suda. Svaka čast i sudu i predsednici suda.
U ponedeljak odem u Skupštinu opštine Kraljevo i overim propisanu izjavu bez plaćanja bilo kakve takse - besplatno, i uz veoma ljubazno osoblje.
Šta se može zaključiti iz ovoga?
Odluku nadležnog ministarstva Srbije da se kompletan postupak dodele besplatnih akcija sprovede bez ikakvih plaćanja i troškova na teret građana jedan državni organ u vidu Skupštine opštine sprovodi uredno, dok drugi državni organ u vidu Opštinskog suda u Kraljevu tumači kako njima odgovara.
Koji broj građana su do sada na ovaj način ,,ošišale” birokrate u Opštinskom sudu u Kraljevu, i koliko je novca otišlo u ruke siromašnih državnih službenika?
Da li se može i da li se sme postaviti i pitanje nekorektnog postupanja državnih službenika, kao i visokog nivoa arogancije?
Da li ću u razumnom roku uspeti da povratim iznos od 98,00 dinara od Opštinskog suda u Kraljevu?
Ošišani građanin (ime poznato redakciji)

REAGOVANJE
O tenku među nama

   Vest o sklanjanju tenka sa mesta između škole (danas muzeja) i parka podsetila me je na mnoge dečačke sate provedene u pentranju po ovoj, kako mi se to tada činilo, čudnoj spravi. Siguran sam da nisam jedini koji nosi ovakvo sećanje jer su mnoge generacije kraljevačke dece prošle kroz periode istraživanja svakog ćoška ove zarđale mašinerije.
Tenk je svojevremeno postavljan u tradiciji socijalističkog realizma sa ciljem da se ,,radnim ljudima" pošalje jasna i jednoznačna poruka. Ogoljen od složenih značenja spomenik je u početku bio bez umetničke vrednosti. Međutim, vremenom je prerastao funkciju koju su mu tvorci dali pa je, osim antifašističke poruke, koju još uvek nosi, i koju je važno sačuvati, zadobio i apstraktni kvalitet skulpture.
Štaviše, nezaboravna slika tenka u centru grada je vremenom, umesto socijalističkog realizma, poprimila karakter nad-realizma. Sintagma ,,kod tenka” je postala deo žargona koji samo Kraljevčani razumeju. Višeslojno značenje koje je tenk vremenom dobio je urezano u kolektivno pamćenje Kraljevčana.
Grad je živi organizam koji zahteva stalni razvoj, bez kojeg umire. Međutim, samo grad koji evoluira tako što poštuje orijentacione repere svojih građana može da očuva duh zajednice. Kontinuitet koegzistira sa razvojem. Spomenik-tenk treba da koegzistira sa novim trgom, čime i jedno i drugo dobija na značenju i značaju.
Slobodan Barlov, arhitekta (London)

EKONOMIJA
Broj zaposlenih stagnira

   Stopa nezaposlenosti u Srbiji od 18,8 odsto i dalje je visoka, iako to predstavlja smanjenje od 2,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Vladimir Ilić.
On je, na konferenciji za novinare, upozorio da smanjenje stope nezaposlenosti ne mora, samo po sebi, biti pozitivno, jer se broj onih koji rade u Srbiji ne menja treću godinu zaredom, a broj nezaposlenih opada zato što sve veći broj ljudi, iz raznih razloga, prestaje da traži posao.
,,Otvaranje novih radnih mesta je ključ rešenja problema nezaposlenosti", istakao je Ilić, ukazujući da su direktne investicije, domaće i strane, i to ne manje od pet milijardi dolara godišnje, jedino rešenje za taj problem.
Struktura nezaposlenih je i dalje nepovoljna, jer je više od trećine bez ikakvih kvalifikacija, više od polovine čeka na posao duže od dve godine, a među njima je 55 odsto žena.
U Srbiji trenutno radi oko 2,5 miliona ljudi, od kojih 1,5 milion ,,za platu" u javnom i privatnom sektoru, kao i društvenim preduzećima koja treba da se privatizuju, a po pola miliona, ili po 20 odsto, u samostalnim delatnostima i u poljoprivredi, naveo je Ilić.
Toliki procenat zaposlenih u samostalnim delatnostima i poljoprivredi, ukazao je on, daleko je iznad evropskog proseka i zato sve mere moraju biti usmerene da se poveća broj onih koji rade u privatnim preduzećima, a osnovna pretpostavka je makroekonomska stabilnost.
Ilić je rekao da je zato, pored podsticaja investicija, važno nastaviti reformu nacionalne službe zapošljavanja i povećanje subvencija za otvaranje novih radnih mesta.
Neophodno je, takođe, rasteretiti poslodavce od poreza i doprinosa na zarade, kako bi se oni stimulisali da zaposle što više radnika.
Od ukupno tri milijarde dinara iz buyeta, koje su u ovoj godini namenjene za aktivne mere zapošljavanja, 1,5 milijarda će otići na subvencije za otvaranje novih radnih mesta, precizirao je Ilić.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PLATO PRAVOSLAVNOG DUHOVNOG CENTRA
Deveta Međunarodna smotra arheološkog filma

   S blagoslovom njegovog preosveštenstva episkopa žičkog gospodina Hrizostoma, u sredu je svečano otvorena deveta Međunarodana smotra arheološkog filma. Kako je programom predviđeno, večeras će na platou pravoslavnog Duhovnog centra svetog vladike Nikolaja Žičkog biti prikazani filmovi ,,Jordan u stenovitom lavirintu Petre” i ,,Sedam lica persijske civilizacije”. Sutra su na programu filmovi ,,Turska, nastajanje uspomena” i ,,Neverovatne avanture gospodina Laperuza”. Završno veče, u nedelju, posvećeno je rimskom imperatoru Trajanu, o kome će biti prikazana tri filma: ,,Trajan rimski imperator - od Betike do dvora Cezara”, ,,Trajan rimski imperator - Nova provincija, novo carstvo”, ,,Trajan rimski imperator - od vojnog polja do božanskog Olimpa”.
Organizatori Smotre su Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, Pravoslavni duhovni centar svetog vladike Nikolaja Žičkog i Narodni muzej Beograd.



“EVROPSKE SVESKE”
Kroz kulturu u Evropu

   U srpskoj naučnoj, kulturnoj i političkoj javnosti treba afirmisati kulturni aspekt evropskih integracija koji je zapostavljen, jer se uglavnom govori o Evropi u pravno-političkom i ekonomskom smislu, rečeno je na prezentaciji drugog izdanja časopisa ,,Evropske sveske”.
Jedan od autora tekstova u novom broju časopisa, koji su pokrenuli Evropski pokret u Srbiji i Forum za međunarodne odnose, Lola Stamenković je istakla da je primetna evolucija evropske ideje prema kulturnoj ideji u integracionom procesu.
   ,,Ništa toliko ne može naštetiti ni kulturalnosti ni multikulturalnosti kao što je shvatanje kulture kao privatne zabave pojedinca. Tako srljamo u konzumentsko društvo kojim je lako upravljati i manipulisati", rekao je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i autor teksta ,,I za 'multi' i za 'kulturalnost'" u novom broju časopisa Aleksandar Gatalica.
   U okviru programa Evropske zajednice ,,Kultura 2007- 2013" korisnici iz Srbije će moći direktno, putem projekata da konkurišu za sredstva Evropske komisije, što je dobar put za uključivanje domaćih institucija u savremene tokove kuture i povezivanje sa partnerima iz regiona, kao i kolegama iz zemalja članica EU.
   Implementaciono telo koje sprovodi taj program u Srbiji je organizacija Tačka kulturnog kontakta, koja se nalazi u nadležnosti Ministarstva kulture Srbije i 50 odsto se finansira buyetskim sredstvima, a ostalo iz Pretpristupnogfonda (IPA).
   ,,Mi treba da motivišemo naše kulturne operatere za učešće, da im objasnimo kako da apliciraju i, kada oni dobiju ideju, da im pomognemo da je realizuju. Naš cilj je da vidimo što više uspešnih projekata koje će prihvatiti Evropska komisija u okviru tog programa", rekla je projekt menadžer organizacije Tačka kulturnog kontakta Lola Joksimović.



REAGOVANJE
Golijat i David

   Namerno sam invertovao naslov popularne biblijske priče zbog koje su hrišćani vekovima izoštravali osećanje za pravdu i shodno tome svim srcem bili na strani daleko slabijeg Davida.
Prethodinih dana slušam preko lokalnih medija lepe vesti: ,,Stubovi kulture” poklonili Gimnaziji 230 knjiga. Lepo, prelepo i za svaku pohvalu. Velika firma, uspešna, gigant kulture, u ovoj priči rekao bih - Golijat. Vazda imali i davali. Ima se, može se, što bi rekli neki naši ili - što bi rekli Latini: ,,Beati possidentes” (blaženi koji imaju). Sad ne bi bio red da ne pohvalim i gest Zavoda za izdavanje udžbenika, koji je poklonio veliki broj knjiga Internatu srednjih škola (mislim oko 300 naslova). Zaista zadivljujuć i redak gest. I Zavod je Golijat, ali za svaku pohvalu. Te pohvale su emitovane nekoliko puta na više lokalnih medija. I treba, možda je i to malo.
Da vidimo šta je sa drugom ličnošću priče - Davidom.
David je otkako se opismenio u šestoj godini života voleo knjige. Za Materice od majke, rođaka i komšinica nije primao nikakav drugi poklon. Zatim počinje odricanje: nema boze kod Muse, nema šampite, dežuranje pred Rakičinom knjižarom da neko ne ugrabi nameračenu knjigu. Posle: sajmovi, krediti i dan po dan, godina po godinu, decenija po deceniju i - biblioteka od oko 3.000 naslova, biranih stručno i sa ljubavlju. Iza tog - duboko razočaranje. Potomci nemaju afiniteta prema čitanju, a nastavnici volje, sposobnosti ili dara da ih ubede, umole, zaitrigiraju, pa i nateraju (zašto ne) da čitaju bar lektiru, i to u odlomcima. Odluka: izdvajam 200 i nešto više knjiga i odlučujem da poklonim. Kome - ako ne ,,Dečjem selu”. Dobijem telefonom pomoćnika direktora (ženski glas) koji kaže da ustanova nema potrebe za knjigama, nije zainteresovana (možda nije shvatila da se radi o poklonu) i poveže me sa bibliotekarom (muško), koji pita o kakvim se knjigama radi. Objasnim: oko stotinak primeraka iz ,,Lastavice”, zatim Karl Mej, Dž. O. Kervud i drugi avanturistički pisci za decu, nešto lektire za osnovnu školu. Odgovor: Nemamo potrebe, imamo lektiru, a nemamo ni mesta. Šok. Teško sam preboleo tu kaplarsku šamarčinu kakvu u životu nisam dobio. Pomišljam na gluposti, skandale: da spalim knjige kod Milutina, da ih pustim niz Ibar, da njima gađam ljude koji postavljaju direktore (to su oni koji na semaforima treniraju čačkanje nosa da bi u Skupštinu ušli sa iskustvom). Posle tri meseca, kad je vreme malo zalečilo ranu - smislim još lošiji korak. Pošto mi unučad idu u obližnju školu, čije ime neću ni da pomenem, jer kažu da bi za Srbiju bilo bolje da se taj čovek čije ime nosi škola - nikada nije ni rodio. Nazovem i predstavim se (bolje da sam se prestavio), a direktorka reče da škola nema novca. Poklon, zavapim ja. Koje su knjige, pita dotična. Da nisu dela Mire Marković i Titova? Objasnim o čemu se radi. Ponudim prevoz, međutim dođe famulus sa ručnim kolicima za prevoz otpada, vešto natovari i ode. Do dan-danas niko mi ne javi šta bi sa poklonom. Sada nedeljom prevrćem knjige na pijaci sa zebnjom u srcu. Moje su pečatirane ,,Edž libris...” Ako neku nađem, eto kraja kome se nisam nadao - da će da me ubije moja životna ljubav - knjiga.
Eto, da se vratimo na početak kako naš svet (ili polusvet) slavi velike i moćne (Golijate), a nipodaštava Davide, izvrćući osećanja koja su utemeljena još u Bibliji. Ovo sam preživeo (s mukom) ali, ako vlastodršci opet postave za direktore prosvetnih ustanova ovakve ljubitelje knjiga (verovatno i poznavaoce), onda za Davida neće biti mesta u takvom svetu.
Ime autora poznato Redakciji



NASTAVLJA SE USPEŠNA SARADNJA SA PARTNERSKIM MARIBOROM
Slovenci ,,krstili” Miloša Babića

   • Predstavnike Kraljeva svakog dana na najposećenijim priredbama na Festivalu Lent posebno zvanično pozdravljali političari iz Slovenije i posebno iz Maribora. Veliki broj posetilaca Festivala sa simpatijama pozdravljao delegaciju Kraljeva. Mariborčani otvorili srce i pokazali simpatije prema Kraljevčanima skoro na svakom koraku, kako na zvaničnim prijemima, tako i na ulicama Maribora

   Neraskidive veze dva partnerska grada Maribora i Kraljeva sve više čine da oni liče na bratske gradove iz davnih godina prošlog veka. Ovih dana u Mariboru su predstavnici Kraljeva dočekani kao prava braća. U grad na Dravi stigla je delegacija Kraljeva sa dr Milošem Babićem na čelu, gradonačelnikom Kraljeva, i Hadži Momirom Bakračevićem, predsednikom društva ,,Prijateljstvo za nova vremena". Delegaciju su dočekali predstavnici gradske opštine Maribor na samom Lentu, delu Maribora gde se održavao 16. Međunarodni festival Lent.
   Na ovom poznatom festivalu u šesnaest dana predstavilo se više od 400 pozorišnih grupa, muzičkih ansambala i folklornih grupa iz celog sveta. Nastupilo je 3.500 umetnika iz 30 država. Festivalske događaje je pratilo više od 500.000 posetilaca iz celog sveta, što je najbolji dokaz kvaliteta festivala.
Da su zvanične delegacije iz Kraljeva dobrodošle u Mariboru dokaz je i taj da na najveći evropski međunarodni festival Lent u Mariboru gradonačelnik Maribora poziva uvek predstavnike svog partnerskog grada Kraljeva. Dr Miloš Babić i Hadži Momir Bakračević bili su tri dana gosti Gradske opštine Maribor i, takoreći, nošeni su na rukama svojih prijatelja Mariborčana.
Predstavnike Kraljeva su svaki dan na najposećenijim priredbama na Festivalu Lent zvanično pozdravljali političari iz Slovenije i posebno iz Maribora. I veliki broj posetilaca Festivala sa simpatijama je pozdravljao delegaciju Kraljeva. Mariborčani su otvorili srce i pokazivali simpatije prema Kraljevčanima skoro na svakom koraku, kako na zvaničnim prijemima, tako i na ulicama Maribora.
U okviru festivala Lent organizatori svake godine organizuju međunarodni folklorni festival ,,Folkart", na kome nastupaju folklorni ansambli iz celog sveta. Ove godine je na ,,Folkartu" učestvovao i folklorni ansambl ,,Abrašević" iz Čačka.
Gradonačelnik Maribora Franc Kangler, koji je prošle godine, u okviru oktobarskih svečanosti, posetio partnerski grad Kraljevo, obećao je da će i ovog 14. oktobra u Kraljevu položiti venac streljanim Kraljevčanima i Slovencima.
Glavni domaćin Kraljevčanima bio je Andrej Verlič, zamenik gradonačelnika, koji je gostima pokazao sve lepote i znamenitosti Maribora i njegove okoline. Kraljevčani su obišli i lepote slovenačke planine Pohorje i vozili se na splavu po reci Dravi. Na kraju vožnje po Dravi slovenački splavari su organizovali poznati splavarski ceremonijal, na kome su Miloša Babića ,,krstili" i proglasili ga za Prvog slovenačkog splavara.
Na veoma topli prijem Kraljevčani su naišli i kod stanovnika opštine Duplek blizu Maribora (gradonačelnik Janez Ribič), gde su prisutvovali pravoj slovenačkoj narodnoj svadbi i videli mnoge narodne običaje iz ovih krajeva. Tom prilikom je gradonačelnik posebno pozdravio Hadži Momira Bakračevića i označio ga kao glavnog inicijatora za širenje prijateljskih odnosa između Maribora i Kraljeva.
Na kraju su Kraljevčani posetili Grac, glavni grad austrijske Štajerske, gde ih je Rade Bakračević, predsednik Internacionalnog kulturnog društva ,,Štajerska zajednica", upoznao sa radom srpskih kulturnih društava u Austriji i mogućnošću saradnje privrednika Kraljeva i Graca.
Rade Bakračević

INTERVJU S POVODOM: BOBAN DMITROVIĆ, PREDSEDNIK FS RAŠKOG OKRUGA - piše Stole Petković
Do izbora dva putića!

   • Boban Dmitrović novi je predsednik FS Raškog okruga. On je imao većinu na tajnom glasanju na nedavno održanoj Skupštini. Posle toga redom su održavane izborne sednice, a pre nekoliko dana ustoličen je i čelni čovek FS Srbije Tomislav Karadžić. Koje su obaveze ljudi u Savezu i klubovima, hoće li biti ,,seča" službenih lica za utakmice

   • Najpre čestitke na izboru za predsednika FS Raškog okruga i odmah konkretno pitanje - da li ste zadovoljni izborom u vrhu fudbalske Srbije s obzirom na to da nije pobedila opcija za koju ste se zalagali?
- Kao što je poznato, Tomislav Karadžić je novi predsednik FS Srbije i ja sam mu odmah čestitao. Dobro je za Srbiju što će predsednik imati veliku opoziciju, ali to ne znači da ćemo se mi suprotstavljati nekom programu koji bude predložio. No, ako bude nešto što ne odgovara većini, sigurno ćemo dati svoje sugestije. Uostalom tako i treba da se radi. Dakle, njihov izbor ne znači i potpuno opuštanje.

• Hoće li, po Vašem mišljenju, biti osvetoljubivosti novog rukovodstva FS Srbije?
- Ako novi ljudi iole normalno razmišljaju, ne bi trebalo da bude. Ovo nije jednoumlje, svi imaju pravo na svoja razmišljanja i, dakako, na svog kandidata. Opet kažem, opozicija treba da se povinuje programima, ali i uz svoje predloge koji se tiču boljitka za srpski fudbal.

• Da li je sve bilo regularno na izborima i da li je neko ,,podbacio" na glasanju?
- Bio sam svedok kada je Istočna Srbija bila kategorična da će svoj glas dati Buliću. Šta se od tada izdešavalo, ko je koga i da li je zvao i uticao na glasanje, zaista ne znam. Ovo je Srbija i takve stvari su uobičajena stvar. Pa, zar se i na prošlom izborima isto nije dogodilo (u opticaju je bio Leković, a preko noći došao Terzić, prim. S. P.)?

• U FS Raškog okruga počeli ste da zavodite red. Od čega ste prvo počeli?
- Svi znaju da su u poslednjih nekoliko sezona prvenstva neregularna. Mi nećemo moći ništa da uradimo ako klubovi ne pokažu dobru volju za saradnju. Tako ćemo uspostaviti neki red, neće se znati ishodi pre početka mečeva i gledaće nas više ljubitelja ovog sporta. Pročešljaćemo i liste delegate i sudija, jer je to i neminovno.

• Šta očekujete od svojih najbližih saradnika?
- Da pokažu profesionalizam, da se radi na infrastrukturi u klubovima, da se poboljša rad sa decom, jer samo tako može da se ojača fudbal i u klubovima i savezima uopšte. Za tako nešto potrebni su treneri koji bi se angažovali i na jednomesečnom okupljanju talentovane dece. Taj posao treba da završe ljudi u Savezu, koji su između ostalog zbog toga i angažovani, a ne zbog prekrajanja lista sudija i predloga za delegate.

• U Savezu nikad teža materijalna situacija, ali nikad više plaćenih lica. Kako gledate na to?
- U FS Srbije radi čovek po imenu Zoran Laković, koji ima nešto više od trideset godina i ništa ne prepušta slučaju. Tako treba i kod nas da se uradi. Kod nas je, ali i u celoj Srbiji, situacija takva da treba čekati da biologija nešto promeni. Ali na putu smo da to razrešimo i da dovedemo mlade i ambiciozne ljude.

• Došli ste pred kraj prošle sezone, a uskoro počinje nova. Hoće li biti kakvih promena počev od službenih lica, ponašanja aktera utakmica i rada komesara?
- Tražiću od komesara da rade samostalno. Do sada su mnogi uticali na njih, i u klubovima, ali i u Savezu. Od sada će samo meni odgovarati, meni i još nekim ljudima iz najužeg rukovodstva. Neće upisivati odnosno unositi ocene oni koji nisu za to zaduženi, kao ni za stručni deo posla. Od prvog kola moramo zasući rukave jer je obaveza zaista mnogo.

NOVE ZONE
- Na poslednjoj sednici IO FS zapadne Srbije odlučili smo da od dve zone, Dunav i Morava, napravimo i treću. Tako će postojati zone Centar, Jug i Sever. Naši klubovi će biti u cetru sa Moravičkim okrugom i gradom Kragujevcom.

BOJKOT ILI…
Primećeno je da neki članovi Izvršnog odbora ne dolaze na sastanke. Smatrate li to opravdanim ili nekakvim bojkotom prema novom rukovodstvu?
- Mislim da sam izabrao prave ljude. Očekujem da se izjasne hoće li da rade sa nama ili ne. Inače, radi se o ljudima koji su potrebni ovom savezu. Ipak, možda je u pitanju neko trenutno opterećenje zbog obaveza u njihovim klubovima.

FUNKCIJA I TEREN
Može li novi predsednik da uskladi obaveze prema klubu u kome igra i prema Savezu, gde je prvi čovek?
- Može, jer je meni ovo zanimljivo. Ne bavim se nekim privatnim biznisom, još sam igrač, i ovo mi je zadovoljstvo. Sve sam od fudbala dobio, a ovako želim da mu vratim. Imam iskustva iz inostranstva, ali i iz naših prvoligaških klubova.



RUKOMET: SVETSKO SREBRO U VRNJAČKOJ BANJI
Jelena obradovala sugrađane

   Kapiten ŽORK Vrnjačka Banja i član kadetske reprezentacije Jelena Trifunović donela je u svoj grad srebrnu medalju sa prvenstva sveta održanog u Bratislavi.
Srebrnu Jelenu dočekali su predstavnici njenog kluba, ljudi iz Turističke organizacije Vrnjačka Banja i brojni meštani koji nisu krili oduševljenje zbog velikog uspeha svoje sugrađanke.
- Bilo je zaista teško, ali zahvaljujući izuzetnoj atmosferi u ekipi uspeli smo da zabeležimo ovaj uspeh. Nadam se da ćemo i dalje nastaviti uspešne igre i osvajanje odličja - rekla je Jelena na prijemu priređenom u njenu čast.
Sada sledi desetak dana odmora na moru, a zatim obaveze u klubu i, naravno, reprezentaciji.



AMERIČKI FUDBAL
Uspešna sezona za Krune

   Klub američkog fudbala Kraljevske krune završio je sezonu sa izuzetnim rezultatima. Naime, kraljevački klub je uspeo da pobedi u finalnoj utakmici između Severa i Juga i tako se direktno plasira u kvalitetnu ligu Centar. Krune su ovu sezonu završile sa sedam vezanih pobeda uz jedan poraz od ekipe iz Pančeva u četvrtfinalu plej-ofa.
- Ponosimo se i skorom postignuti-primljeni poeni. Sve to kazuje da su Krune bile maksimalno pripremljene, da se dobro radilo i da su dorasli za velika dela. Kao nagrada za sve, sedamnaest igrača kraljevačkog prvoligaša pozvano je na revijalnu Pro bowl utakmicu, all star, na kojoj je učestvovalo 70 najboljih igrača iz grupa Sever i Jug - kaže agilni portparol kluba Bojan Otašević.
Glavni trener reprezentacije bio je Goran Seničić, inače glavni strateg Kraljevskih kruna. Za najboljeg igrača odbrane na ovoj revijalnoj utakmici proglašen je Damir Simonović iz Kraljeva. Kompletna manifestacija išla je u direktnom prenosu na Sport klub televiziji. Seniori su tako završili sezonu, ali klub očekuje još dva nadmetanja, mlađih kategorija.
- Pioniri iz fleg fudbal tima nastavljaju takmičenje krajem avgusta, a sredinom septembra prvi put startuje i juniorska liga, u kojoj će nastupiti i Kraljevčani - rekao je na kraju Otašević.



MILENA PEŠIĆ, FUDBALSKI REPREZENTATIVAC SRBIJE
Strelac iz srednjeg reda

   • Ovih dana u Kraljevu je boravila Milena Pešić, fudbalska reprezentativka Srbije. Bila je to prilika da saznamo gde je i šta radi

   - Već devet sezona nastupam za niški Mašinac, ekipu koja je godinama u samom vrhu ženskog fudbala. Za to vreme bili smo neprikosnoveni u našoj Prvoj ligi. Ništa nije bilo slučajno jer smo igrali dobar fudbal - rekla je na početku razgovora Milena Pešić.
Karijeru je počela u ženskom timu kraljevačke Sloge. Bilo je to kratko, a onda je sledio put u Magnohrom.
- Igrala sam rame uz rame sa dečacima. Bila sam, recimo, kapiten sada već afirmisanim fudbalerima Mikiću (Sloga) i Lekiću (Zemun). Sa njima sam ostala dobar drug - dodaje Milena.
Malo ko je u to vreme primećivao da je na terenu u dresu muške ekipe jedna devojčica. Jedna utakmica je, ipak, diktirala dalji razvoj karijere.
- Za protivnika smo imali upravo Mašinac, koji nas je tada, dobro pamtim, porazio sa 9:1. Odmah sam shvatila da će to biti moj budući klub - kaže Milena i naglašava da je za njen odlazak u Niš najzaslužniji tadašnji trener Sloge Dragan - Gaco Jovanović.
Bila je na probi, zadovoljila ukus trenera Krstića i ovih dana kreće ka desetoj sezoni u Prvoj ligi. Mašinac očekuje jednu napornu sezonu. Pored domaćeg prvenstva, akcenat se stavlja na evropska takmičenja.
- Predstoji nam turnir koji se organizuje kao ženski Kup šampiona. Pored naše ekipe, učestvuju prvaci Holandije, Škotske i Moldavije. Igra se u Nišu, a samo prvi ide dalje, gde ga čekaju Arsenal i Ajntraht. Nadamo se najboljem - kaže Milena.
U reprezentaciju je ušla 2004. godine posle uspešnih igara u omladinskoj u četiri takmičarska ciklusa. Odigrala je 21 meč za omladinsku, a osam mečeva u seniorskoj konkurenciji. Povrede, ali i 2005. godina, kada reprezentacija nije imala nijednu utakmicu, učinili su da brojka nastupa bude skromna.
I najbolja selekcija ima važne nastupe.
- Sada smo u prvoj kategoriji kada su nastupi u Evropi u pitanju. Nalazimo se u grupi sa Slovenijom, Francuskom i Grčkom. Ova poslednja ekipa nam je protivnik 27. septembra, a ako pobedimo, ostaćemo u jakoj grupi. Tako bismo anulirali iznenadni poraz od Slovenije - kaže Milena.
Osim što igra fudbal, aktivna je i u radu administracije kluba. Devojka od poverenja i na terenu i u kancelariji.

GOLOVI
Iako igra na mestu srednjeg veznog u ekipi, Milena je često i strelac. Tako je na oko 156 utakmica u dresu Mašinca postigla 47 pogotka.
- Najdraži pogodak mi je onaj u odlučujućoj utakmici za titulu sa Napretkom u Kruševcu. Posle centaršuta bila sam najviša u skoku i glavom loptu poslala u mrežu. To je i odlučilo pobednika - i titulu.



KAJAK NA DIVLJIM VODAMA
Kraljevčani caruju Balkanom

   Pošlog vikenda u Banjaluci je održano Balkansko prvenstvo u kajaku na divljim vodama za juniore i seniore. Kod juniora, najuspešniji su bili Filip Bukara (Ibar) i Predrag Pavlović (Studenica), koji su sa Dušanom Stojiljkovićem (Niš) postali prvaci Balkana u 3H K1, slalom. U pojedinačnoj konkurenciji prvaci su bili Predrag Pavlović i Bogdan Bukara, a kod seniora prvak Balkana postao je Goran Jovanović (Ibar). Najbolji na Balkanu u sastavu reprezentacije Srbije postali su Zoran i Bogdan Bukara i Goran Jovanović u disciplini 3H C1 u timskoj vožnji.



BICIKLIZAM
Stojanović prvak Srbije

   Bicikliti kraljevačkih klubova Metalac i Baunti ostvarili su odlične rezultate na šampionatu Srbije u planinskoj vožnji održanom u Crnoj Travi. U konkurenciji ,,Elita” Ivan Jovanović (Metalac) postao je prvak Srbije, dok se kod dama Selena Duškić plasirala na treću poziciju, baš kao i predstavnik Bauntija Nemanja Božović (kategorija do 23 godine) i Miloš Stojanović u kadetskoj konkurenciji.



VATERPOLO: DRUGA SAVEZNA LIGA, GRUPA JUG
Opet dve pobede

   KRALJEVO - RASINA (KRUŠEVAC) 15:7 (2:2, 5:0, 4:3, 4:2)
Gradski bazen u Kraljevu. Gledalaca 400. Sudije: Jovančević (Vrnjačka Banja), Stanojević (Jagodina).
Kraljevo: M. Petrović, A. Petrović 1, Baltić 1, Živić 2, M. Stanković 3, Vučetić, Genčević, Milović, Rozgić, A. Stanković 2, Stojković, Kanlić, Ćirić, Aleksić 6.
Rasina: Duvnjak, Trbojević 2, Petrovski, Lukić, Maksimović 2, Rađenović, Petković 3, Milošević, Kojić, Petrović, Savić, Đokić, Biserčić, Stefanović.
Igrač utakmice: Milorad Aleksić (Kraljevo).
Vaterpolisti Kraljeva su i ovog vikenda u dva kola, trećem i četvrtom, zabeležili visoke pobede i tako se ustoličili na samom vrhu tabele Druge lige, grupa Jug. Najpre su u subotu u Paraćinu savladali istoimenu ekipu sa 17:6, a sutradan pobeda je ostvarena nad Rasinom iz Kruševca.
Početak je nagoveštavao ravnopravnu igru. Postignuta su samo četiri pogotka uz naizmenično smenjivanje u vođstvu. Ipak, u nastavku dominirali su domaćini. Kvalitet Kraljevčana došao je do punog izražaja, pa je epilog druge četvrtine bio 5:0 za razigrane domaćine, u čijim redovima se ovoga puta istakao Milorad Aleksić.
U ostalom delu susreta trener Tomislav Ćirić je u bazen ubacio i mlade igrače koji su dali veliki doprinos pobedi. Bilo je to još jedno lepo vaterpolo veče na gradskom bazenu, koji postaje pravi letnji hit, ne samo zbog vaterpola, već i zbog škole plivanja, koja privlači veliki broj dečaka i devojčica.
U naredna dva kola narednog vikenda Kraljevo najpre gostuje u Jagodini, a u nedelju je na programu komšijski derbi sa Gočom iz Vrnjačke Banje.



AKTIVNOSTI U AK KRALJEVO
Prvenstvo kluba u višeboju

   Pioniri AK Kraljevo bili su veoma aktivni prošlog vikenda. Na Atletskom stadionu ogledali su se u petoboju i ujedno se pripremali za desetoboj i sedmoboj. Nadmetali su se u trkama na 100, 600 i 800 metara, zatim u skoku u vis i dalj.
Najuniverzalniji pionir bio je Stefan Marinković, koji je osvojio prva mesta u četiri discipline. Jedinu pobedu ostvario je Aleksandar Milašinović, koji je bio drugi, dok je treću poziciju ostvario Marko Mitrović. Kod pionirki pobedila je Jovana Kostić (jedno prvo i dva druga mesta), druga je bila Milica Josifović, a treća Nevena Jozović. U pratećem programu u trci na 300 metara pobedila je Natalija Adnan.

Sledećeg vikenda u Kragujevcu će na finalu atletskog kupa Srbije za seniore i seniorke nastupiti i tri predstavnice AK Kraljevo. Aleksa-ndra Marinković će se boriti u trkama na 1.500 i 3.000 metara, Andrijana Nešić u skoku u vis, a Anica Marinković u trci na 800 metara. Na slici pobednici u muškoj i ženskoj konkurenciji.



ODBOJKA: ZAVRŠEN DRUGI KAMP U MITROVOM POLJU
Odlična organizacija i lepe uspomene

   U Mitrovom Polju podno Goča juče je završen drugi odbojkaški kamp na kome mladi odbojkaši i odbojkašice stiču potrebna znanja i iskustvo u radu sa poznatim trenerskim imenima ovog atraktivnog sporta. Tu su inicijator kampa Dragan Đorđević, trener Ribnice, Anđelka Tijanić (OK Gomnazijalac), Ljubiša Ristić (Župa - Aleksandrovac) i koordinator rada u kampu Aleksandar Daišević. Polaznici su zadovoljni jer su imali posetu selektora juniorske reprezentacije Srbije Milana Žarkovića i državne reprezentativke Svetlane - Cece Ilić. Gošće su bile i juniorske reprezentativke Srbije, koje se nalaze na pripremama u Brzeću na Kopaoniku.
Viđen je i veliki broj sportskih radnika i, pre svega, sponzora, koji su doprineli da se ova ideja i realizuje na pravi način.
- Sama činjenica da se kamp održava već drugu godinu najbolje ilustruje uspešnost rada u Mitrovom Polju. Mislim da će polaznici i ovoga puta kući otići zadovoljni onim što su videli i doživeli u radu na terenu i druženju - kaže trener Žarković.
Iako svi tvrde da je sve proteklo u najboljem redu, organizatori kažu da će u narednim godinama biti još bolje. Naime, priprema se izgradnja balon sale, koja bi samo upotpunila sadašnju sliku sa po tri terena (odbojkaški i za bič volej - na pesku).