Budžetski suficit za 2007. godinu - 49,2 miliona dinara
Proširenje nadležnosti, ali i odgovornosti
Grad na tri reke - mrtvo more!
Pet stotina zaposlenih
Sudbina osamdeset porodica - beznačajan problem?
Daleko od očiju, al’ duboko u srcu
Bez sredstava, sigurnosti i vizije razvoja agrara
O stradanju Srba
Od masaže do slikarskih izložbi
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, rukomet, vaterpolo, odbojka

ODRŽANA TREĆA SEDNICA GRADSKOG VEĆA KRALJEVA - piše Marina Miljković Dabić
Budžetski suficit za 2007. godinu - 49,2 miliona dinara

   • Usvojeni Izveštaj o Završnom budžetu opštine Kraljevo za prošlu i predlog rebalansa budžeta grada za ovu godinu • Prema usvojenom izveštaju o realizaciji budžeta grada u prvom polugođu 2008. godine, prihodi realizovani sa 49,2, a rashodi sa 37,8 odsto • Utvrđen predlog Odluke o Gradskoj upravi i Odluke o pristupanju izradi strategije razvoja grada Kraljeva

   Gradsko veće Kraljeva, na trećoj sednici održanoj 29. jula, razmotralo je više pitanja iz oblasti budžetskog i finansijskog polovanja. Najpre je usvojen Završni račun budžeta opštine Kraljevo za 2007. godinu, po kojem su likvidna budžetska sredstva u prošloj godini (sa prenetim sredstvima iz prethodne godine) iznosila 1,702 miliona dinara i ostvaren realni suficit u iznosu od 49,2 miliona dinara, kao razlika ostvarenih tekućih prihoda i tekućih rashoda. Najviše rasprave bilo je o iznosima novčanih kazni po rešenjima sudova i sudskih tela zbog nadoknade štete od ujeda pasa, za koje je prošle godine oštećenima isplaćeno sedam miliona dinara, a potraživanja građana iznose još oko 30 miliona dinara.
Na sednici je utvrđen i Izveštaj o realizaciji budžeta opštine Kraljevo za prvih šest meseci ove godine, po kojem su u tom periodu od 1,889 milijardi dinara planiranih prihoda za čitavu godinu ostvareni prihodi od 931,3 miliona dinara ili 49,29 odsto. Istovremeno, planirani ukupni rashodi za celu 2008. godinu (u istom iznosu kao prihodi), u prvom polugođu ostvareni su u iznosu od 715,9 miliona dinara ili 37,89 odsto, odnosno za 11,14 indeksnih poena manje od ostvarenih prihoda u istom periodu.
Takođe je utvrđen i predlog Odluke o dopunskom budžetu grada Kraljeva za 2008. godinu. Prema predlogu i datom obrazloženju, usvojeni i planirani budžetski prihodi za ovu godinu u pogledu ukupnih primanja i izdataka, u ukupnom iznosu od 1,889 milijardi dinara, ostaju nepromenjeni. Međutim, predlogom rebalansa usaglašavaju se pojedine pozicije kod direktnih i indirektnih korisnika na osnovu rešenja koje je doneo predsednik opštine Kraljevo u proteklom periodu budžetske 2008. godine, u skladu sa Odlukom o budžetu opštine Kraljevo za ovu godinu. Najviše promena odnosi se na nagrade, socijalna davanja i ostale posebne rashode zaposlenima u organima Opštinske (Gradske) uprave i naknade šteta od povreda ili od nastalih elementarnih nepogoda i drugih prirodnih uzroka, a smanjeni su izdaci za socijalne doprinose na teret poslodavaca, socijalna davanja i neke druge potrebe.
U toku rasprave o predlozima sva tri dokumenta najviše primedbi i prigovora imala je zamenik gradonačelnika Vesna Nikolić-Vukajlović, koja je postavila brojna pitanja o načinu trošenja budžeta, ali su, posle datih obrazloženja stručnih službi i reagovanja članova Gradskog veća da se zamenik gradonačelnika za sednice ubuduće unapred bolje pripremi u saradnji sa stručnim službama Gradske uprave, tačke na dnevnom redu, od prve do poslednje, usvojene jednoglasno.
Članovi Gradskog veća usvojili su i nacrt Odluke o Gradskoj upravi kojom se, osim kabineta predsednika gradonačelnika, kao nove organizacione jedinice formiraju Odeljenje za poresku administraciju i Služba revizije i budžetske inspekcije. Takođe, nacrt Odluke o pristupanju izradi strategije razvoja grada Kraljeva.
Svi predlozi odluka biće prosleđeni Skupštini Grada i trebalo bi da se nađu u predlogu dnevnog reda narednog, četvrtog skupštinskog zasedanja.
Na ovoj sednici takođe su, po uobičajenoj proceduri, usvojeni izveštaji Zavoda za javno zdravlje Kraljevo o higijenskoj ispravnosti vode iz gradskog vodovoda u Kraljevu i praćenju kvaliteta vazduha i vrednosti emisije u Kraljevu za maj 2008. godine.

BESPLATAN PREVOZ ZA STARIJE?
Ako na usvojeni predlog Gradskog veća, Skupština grada prihvati da se preduzeću ,,Autotransport" Kraljevo iz budžeta u narednom periodu isplate subvencije od dva miliona dinara, svi stanovnici stariji od 65 godina na teritoriji opštine (grada) Kraljevo besplatno će se voziti autobusima ovog preduzeća do kraja 2008. godine.

O PLAĆANJU TV PRENOSA
U raspravi o predlogu Odluke o dopunskom budžetu grada Kraljeva za 2008. godinu, Vesna Nikolić-Vukajlović prokomentarisala je da su sa milion dinara ,,Ibarskim novostima" plaćena dva TV prenosa sednica gradske Skupštine, kao i ,,da Televizija Kraljevo za lokalnu samoupravu nije uradila ništa sem toga". Nije vredelo ubeđivati je argumentima u suprotno, iako se čuo i podatak da je i televiziji ,,Melos", koja je za TV prenos skupštinskog zasedanja tražila 198.000, plaćeno 400.000 dinara.

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Bebe

   Puno sam saznao o muškarcima u razgovoru sa novostečenim prijateljicama četujući na Internetu poslednjih meseci, što je samo potvrdilo moje ranije promišljanje o mačizmu srpskog muškarca. ,,’Konkrevetni’, napisala mi je ovih dana novostečena Internet-prijateljica ’Nježna 37’ iz Zagreba, što je potvrdila u elektroprepisci i ’Uvek Deveruša’ iz Knjaževca, ,,ne možeš ni da zamisliš na šta sve nailazim, na kakve predloge i kakvi su zapravo muškarci. Pogotovo ovi sa MSN-om”.
Naime, suprotno uvreženom stavu koji ide do samoobožavanja, o mačizmu i hiperpotentnosti svakodnevnog, najprosečnog Srbina, prema kojem sam oduvek bio kritičnog stanovišta, pre svega jer tu predstavu nikada, koliko je meni poznato, nije komentarisala prosečna Srpkinja i njen stav ostaje nepoznanica i danas, da li zbog folklornog konzervatizma i feminolukavosti ili mudre opreznosti da srpskom mužjaku udovolji i prepusti krevetsku samozaljubljenost, e da bi u miru i polnoj harmoniji mogla da razvija i ostvaruje ženske interese i potrebe, a da sačuva očekivanu predstavu i samoobmanu svakog muškarca o podrazumevajućoj ženskoj konzervativnosti prosečne Srpkinje. O mačosrbinu sam oduvek imao oprezan a kompromitujući stav, dakle, a pogotovo sa razvojem tehnologije i Interneta, a pošto je potrošen prethodno fenomen hotlajna, podrazumeva se sa službenog telefona, da je pre sklon voajerizmu, onaniji svake vrste i potrebi da polni superego dokazuje brojem ostvarenih trofeja i da se uvek potvrđuje pre svega u muškim kafanskim razgovorima na zadatu temu.
U zaštiti takve samodopadljive predstave upravo ovih dana najglasniji su protivnici stava RATEL-a da dačićevci i policija mogu i bez sudskog naloga da dobiju na uvid svu elektronsku poštu svih korisnika i od svih provajdera. RATEL je na ovu ideju, mislim, došao posle najnovijih pretnji mejlom Borisu, Ivici, Rasimu i tužiocu Vukčeviću. Kao žestoki zaštitnici građanske privatnosti upravo su protiv inicijative RATEL-a glas digli muškarci, dok su žene, rekao bih, za tu temu nezainteresovane.
Ako bi se ideja RATEL-a ostvarila, pokazalo bi se, a od toga strahuje prosečan mačosrbenda, da najveći broj muškaraca ne samo da koristi Internet, već da ima u proseku najmanje deset niknejmova na isto toliko adult sajtova, što predstavlja moguću kompromitaciju. Sa svih tih sajtova, koji se, podrazumeva se, najčešće arče na službenim kancelarijskim računarima i u radnom vremenu, inače hiperpotentan prosečan Srbin prima dnevno nekoliko desetaka vrelih mejlova od raspusnica sa svih meridijana (MSN i kućni računar sa kamerom nudi, naravno, neslućene mogućnosti virtuelne perverzije i konkretna očekivanja trenutno). Tako bi se belodano otkrila zabluda o mačizmu našeg čoveka, a potvrdilo da je prosečan Srbin radije i pre sklon elektronskom virtuelnom voajerizmu nego konkretnoj akciji. Pogledajte samo kolege na poslu, preko ekrana svog računara na kome ste već otvorili desetak omiljenih sajtova za četovanje i upoznavanje, ili adult modela, kako ćuteći i grickajući nervozno nokte neprestano motre u ekran svog monitora od devet do pet, pa i u vreme pauze za ručak, kao rade nešto vrlo važno i za firmu izvesno isplativo.
Takav poražavajući stav o srpskom mačizmu, međutim, ovog kasnog proleća i evo kulminirajućeg leta, spreman sam da odbacim. Pogotovo da preispitam zabrinjavajući podatak o rezultatima na terenu, da zbog abortusa Srbija godišnje gubi jedan grad veličine gotovo Kraljeva. Naime, ovih dana u ranim jutarnjim i kasnim poslepodnevnim satima, kuda god pošao, čovek ne može a da doslovno na dvadesetak metara u svim pešačkim zonama ne sretne barem jednu mladu majku kako gura dečja kolica. Majke guraju kolica i u parovima sa svojim vršnjakinjama, tu su i kolica za blizance, na tridesetak metara obavezno sretnete trudnicu, i to je ono što vraća veru u mačosrbina i nadu u povratak na prave a tradicionalne srpske vrednosti. Više nego ijedne u proteklih dvadesetak, pogotovo otkad nam se posrećilo višestranačje i pogodila nas demokratija, do ove godine nisam video u Kraljevu toliko trudnica, beba i mladih roditelja.
Stoga i dalje, mada usamljen, zagovaram da se kasarne pretvore u jeftine i džaba stanove za mlade i obrazovane, a pogotovo mlade bračne parove, i univerzitete, i da se mladima otvore karte. Da ne (p)ostanemo grad, država i nacija penzionera i staraca.
I dok se ovog leta na svakom koraku i svakodnevno ,,sudaram” na ulici sa dečjim kolicama i trudnicama, raduje me da će za šest-sedam septembara trebati veće učionice, pa i nove škole, a još više spoznaja da ima šanse za Srbiju i Srbendu. ’Beš kafanski mačizam, Internet i RATEL.
draganvukicevic@hotmail.com

ŠTA SADRŽI PRVI NOVOUSVOJENI STATUT GRADA KRALJEVA (1) - piše Slobodan Rajić
Proširenje nadležnosti, ali i odgovornosti

   • Statutom propisane veće nadležnosti u oblasti finansiranja i privrednog razvoja grada • Propisana samo mogućnost osnivanja većeg broja opština • Ukinut opštinski (gradski) menadžer i glavni arhitekta, novi organi Savet za ekonomski razvoj i pomoćnici gradonačelnika • Veće mogućnosti neposrednog učešća građana u odlučivanju

   Novi, prvi Statut grada Kraljeva usvojen je na Trećoj sednici Skupštine grada, održanoj 10. jula ove godine, i ta obaveza proistekla je iz novog Ustava, Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, kojim je Kraljevo, sa još 19 opština, steklo status grada. Ovim ,,malim ustavom" grada Kraljeva faktički su zadržane nadležnosti opštine, uz nova prava i obaveze koja pripadaju samo gradu.
Pored terminološkog usklađivanja, novim Statutom grada Kraljeva, u skladu sa zakonom, uređuju se prava i dužnosti grada Kraljeva, način, uslovi i oblici njihovog ostvarivanja, teritorijalna organizacija, organizacija i rad organa i obeležja grada, oblici neposrednog odlučivanja građana, osnivanje i rad mesnih zajednica, kao i druga pitanja od značaja za ostvarivanje prava i dužnosti grada.

ORGANIZACIJA GRADA
Prema tekstu novog Statuta, grad Kraljevo ima svoje simbole - grb i zastavu, gradska slava mu je prvi dan Svete trojice, a Dan grada je, kao i ranije, 7. oktobar - Kraljevdan, povodom čega se održava svečana sednica i dele priznanja i nagrade, dok se 14. oktobra ,,održava komemorativna sednica kao Dan sećanja na žrtve fašističkog terora 1941. godine". Grad ima svoju imovinu kojom samostalno upravljaju i raspolažu organi grada.
Statutom je propisano da teritoriju grada Kraljeva sačinjava 91 naseljeno mesto i 85 katastarskih opština, nabrojanih po azbučnom redu, od Adrana do Čukojevca. Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije grada prethodi savetodavni referendum na teritoriji grada.
Ovim aktom je samo predviđeno da se na teritoriji grada ,,mogu obrazovati dve ili više opština".

ŠIRE NADLEŽNOSTI
Nadležnosti grada Kraljeva regulisane su članom 16. Statuta u 39 tačaka. Pre svega, grad preko svojih organa donosi program razvoja grada i pojedinih delatnosti, donosi programe i sprovodi projekte ekonomskog razvoja, stara se o unapređenju opšteg okvira za privređivanje i ravnomerniji razvoj u gradu i sprovodi javne radove od interesa za grad, donosi prostorni plan, urbanističke planove i budžet i usvaja završni račun budžeta grada. Takođe, grad uređuje stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada, komunalni red, donosi programe uređenja građevinskog zemljišta i utvrđuje visinu naknade za uređenje i korišćenje građevinskog zemljišta i njegovog davanja u zakup.
Bitne odredbe su i da grad uređuje i obezbeđuje korišćenje poslovnog prostora kojim upravlja i stara se o održavanju i bezbednosti stambenih zgrada i utvrđuje visinu naknade za njihovo održavanje. Grad osniva sopstvene robne rezerve, obezbeđuje izgradnju i održavanje lokalnih puteva i ulica, stara se o zaštiti životne sredine. Pored toga, utvrđuje način korišćenja poljoprivrednog zemljišta, podstiče i pomaže razvoj poljoprivrede, turizma, ugostiteljstva, zanatstva i trgovine, razvoj zadrugarstva, inovacionih i naučno-istraživačkih delatnosti, uređuje i javni putnički prevoz i autotaksi prevoz. Pored komunalnih i drugih javnih preduzeća, grad osniva i ustanove iz oblasti osnovnog obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene i socijalne zaštite i drugih društvenih delatnosti, a pomaže rad organizacija i udruženja građana i stvara uslove za brigu o mladima. Između ostalog, grad propisuje i prekršaje za povrede gradskih propisa i obrazuje komunalnu policiju i inspekcijske službe. Pored izvornih nadležnosti, vrši i nadležnosti i poslove državne uprave koji su mu zakonom povereni, a obavlja i druge poslove od neposrednog interesa za građane.

ORGANI GRADA
Osnovni organi grada prema Statutu su Skupština, gradonačelnik, Gradsko veće i Gradska uprava. Skupština grada kao ,,zakoniodavni organ" ima 70 odbornika, a njene nadležnosti su regulisane u 40-tak tačaka, kao i osnove načina rada i odlučivanja. Ima 16 stalnih radnih tela (komisije), a posebnom odlukom može osnivati i povremena i druga radna tela. Detaljno su razrađeni i način izbora i razrešenja (na predlog 1/3 odbornika) predsednika Skupštine, njegovog zamenika i postavljenje sekretara Skupštine.
Izvršni organi grada su gradonačelnik i Gradsko veće. Pored toga što predstavlja i zastupa rad, gradonačelnik predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje opština, nalogodavac je izvršenja budžeta, usmerava i usklađuje rad Gradske uprave i vrši druge nadležnosti. On može postaviti do pet pomoćnika za pojedine oblasti i imenovati Savet za ekonomski razvoj do pet članova. Gradsko veće čine gradonačelnik i zamenik gradonačelnika po funkciji i devet članova koje bira Skupština grada. Veće predlaže Skupštini Statut, budžet i druge akte i neposredno ih izvršava, vrši nadzor nad radom Gradske uprave, rešava žalbe i predstavke u drugostepenom upravnom postupku i obavlja druge poslove. Gradonačelnika, kao i članove Gradskog veća, razrešava Skupština na predlog najmanje 1/3 odbornika, a ako razrešenje ne uspe, postupak se ne može ponoviti pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga. Gradska uprava se obrazuje kao jedinstven organ sa više uprava u svom sastavu. Novina je i da načelnika i zamenika načelnika Gradske uprave postavlja Gradsko veće, na osnovu javnog oglasa, na period od pet godina. Svi navedeni organi, prema Statutu, obavezni su da redovno, a najmanje jednom godišnje, izveštavaju Skupštinu o svom radu.
U posebnom poglavlju propisano je finansiranje poslova grada, a kao osnovi finansiranja navedeni su izvorni i ustupljeni prihodi, transferi, primanja po osnovu zaduživanja i drugi prihodi i primanja utvrđeni zakonom. Propisana je i mogućnost raspisivanja samodoprinosa za finansiranja određenih potreba na teritoriji ili delu teritorije grada.

STARANJE O JAVNOM INFORMISANJU
Tačkom 32. člana 16. Statuta među nadležnostima grada Kraljeva je i da se ,,stara o javnom informisanju od lokalnog značaja i obezbeđuje uslove za javno informisanje". Takođe je propisano da je ,,rad organa grada dostupan javnosti" i da se može obezbediti i obrazovanjem zvaničnog internet sajta grada.

RASPUŠTANJE SKUPŠTINE
Statut članom 53. propisuje da se Skupština može raspustiti samo u tri slučaja: ako ne zaseda duže od tri meseca, ako ne izabere gradonačelnika i Gradsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja Skupštine ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke, i ne donese Statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom.
(nastavak i kraj u narednom broju)

JOVAN NEŠOVIĆ, POSLANIK G17 PLUS U NARODNOJ SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE - piše Dragan Vukićević
Grad na tri reke - mrtvo more!

   • Vlada Republike Srbije je važan segment u svemu, jer je Vlada Srbije ta koja preko resornih ministarstava ima sredstva, ima direktan uticaj na evropske fondove, ima prvi i osnovni, a to znači direktan kontakt sa potencijalnim investitorima iz inostranstva. Oni gradovi i opštine koji budu imali podršku Vlade Srbije rešavaće probleme mnogo brže, a jako je opasno eksperimentisati i ne sarađivati sa resornim ministarstvima - tvrdi narodni poslanik Jovan Nešović

   Kraljevo ima jednu grinfild investiciju, i to je investicija ,,Mondi Srbija” (Mondi Serbia), ali to je i jedina takva investicija u gradu - kaže poslanik G17 plus u Narodnoj skupštini Srbije iz Kraljeva Jovan Nešović, odgovarajući na pitanje o tome zašto investitori zaobilaze Kraljevo i zašto naš grad kao prostorno jedan od najvećih u Republici ne čini više da privuče kapital i investitore. Pogotovo što je u Kraljevu nezaposleno oko 20.000 mladih ljudi, među kojima i veliki broj stručnjaka. Problem je još kompleksniji, ukoliko je poznato da mladi sve više odlaze iz Kraljeva ne videvši budućnost u rodnom gradu. To se naročito odnosi na studente koji po završetku školovanja ne žele da se vrate u Kraljevo i svim naporima nastoje da odu u inostranstvo ili da produže život u gradu u kome studiraju ili su završili školovanje. U tom kontekstu, firme su sve ,,starije”, a Kraljevo postaje grad staraca. Uz to, stiče se utisak da je Kraljevo ,,pušteno niz vodu”, jer svi gradovi u okruženju ,,grebu” da dovedu investitore, dok je u ,,gradu na tri reke” mrtvo more. O svemu tome za IN govori narodni poslanik Jovan Nešović.
- Nekoliko je razloga zašto nema investicija u Kraljevu, a govorim o investicijama u oblasti proizvodnje, odnosno u oblastima koje zapošljavaju najviše ljudi i donose novu vrednost. Mi smo možda jedini grad u Srbiji koji nema definisanu industrijsku zonu. I kada dođe potencijalni investitor sa namerom da zaposli 200-300 ljudi recimo, da može da mu se ponudi besplatno infrastrukturno opremljeno zemljište. Bio je pokušaj pre dve godine oko industrijske zone Šeovac, ali ta ideja nije dovedena do kraja. Jednostavno, izvršni deo lokalne vlasti u toj oblasti se nije snašao. Drugi razlog izostajanja investitora je politička nestabilnost, kako u Srbiji, tako i na lokalu. Imali smo predsedničke izbore, lokalne izbore, parlamentarne izbore... i, jednostavno, sve to umnogome utiče da potencijalni investitori oklevaju i čekaju rasplet političke situacije, da bi, tek pošto se uspostavi politička stabilnost, mogli da razgovaraju o investicijama. Dalje, mi ništa ne ulažemo u marketing grada i promociju potencijala Kraljeva. Jednostavno, lokalnu upravu, odnosno izvršni deo lokalne samouprave, to savršeno ne zanima. A ako pogledate druge gradove - svi svoje potencijale ističu, posećuju privredne komore, sajmove, i rade na tome da promovišu svoje potencijale. Čini mi se da na tom polju mi ne umemo ili nećemo, i to je potencijalna prepreka za dolazak investitora. Sledeća stvar kao prepreka za dolazak investitora je, nažalost, lokalna vlast koja je nedavno formirana. Siguran sam da strani investitori, a pogotovo investitori iz Zapadne Evrope, kada čuju da je u nekoj lokalnoj samoupravi Srpska radikalna stranka, a verujte mi da nemam, zaista, ništa protiv te stranke, oni izbegavaju da dođu, jer je jednostavno takva preporuka njihove centralne vlasti. Kada naiđu na takvu prepreku, oni jednostavno zaziru od takvog područja, jer neće da se udubljuju u naše unutrašnje probleme. Zatim, mi još nemamo infrastrukturnu opremljenost Kraljeva, pri čemu mislim na brze saobraćajnice oko Kraljeva, jer niko ne želi da ulazi u gradsku saobraćajnu gužvu i da tako izgubi pola sata ili sat vremena dok stigne na drugu stranu grada. Mi nismo rešili ni problem vodosnabdevanja, o čemu potencijalni investitori vode računa pre ulaganja sredstava u neku oblast. I dok sve to ne podignemo barem na nivo susednih gradova, Kraljevo neće dostići i njihov nivo investicija.
• Dobro, radikali su na vlasti tek mesec dana, a investitori Kraljevo izbegavaju godinama?!
- Kada sam o tome govorio, naveo sam taj problem kao jednu od tekućih stvari, a pitanje je marketinga, opremanja lokacija, donošenja kriterijuma, i to su sistemska pitanja.
• Šta je tu prepreka? Šta je to što Kraljevo nema, a Čačak, Kragujevac i Kruševac, recimo, imaju?
- Da krenemo od Kragujevca. Gradonačelnik Kragujevca je u datom trenutku strahovito iskoristio svoju poziciju, imao je dobar tim oko sebe i bio je istrajan u ostvarenju cilja koji je zamislio...
• ...Tako je urađeno i u Jagodini.
- Tako je. I stvar je tu jasna. Ako imate strategiju, i ako se te strategije držite, i ako imate pomoć Vlade Srbije - rezultat je neminovan, i to je jasno. Mi moramo da priznamo jednu stvar u ovom trenutku: Vlada Republike Srbije je važan segment u svemu, jer je Vlada Srbije ta koja preko resornih ministarstava ima sredstva, ima direktan uticaj na evropske fondove, ima prvi i osnovni, a to znači direktan kontakt sa potencijalnim investitorima iz inostranstva i, ako imate dobre pozicije, da ne kažem lobiranje i dobre zahteve prema Vladi Srbije, onda je mogućnost da dođete do uspeha veća i to sam, baveći se politikom i javnim poslovima, ponovio barem stotinu puta. Oni gradovi i opštine koji budu imali podršku Vlade Srbije rešavaće probleme mnogo brže, a jako je opasno eksperimentisati i ne sarađivati sa resornim ministarstvima.
• Kraljevo je u prošlom sazivu imalo bliske odnose sa Ministarstvom za kapitalne investicije, ali investitori su opet izostali. Da li to znači da Kraljevo jednostavno nema razvojnu strategiju?
- Jesu asfaltirani lokalni putevi i puteljci, ali to sa strategijom privlačenja pogotovo stranih investitora nema nikakve veze. Sa stanovišta stranih investitora, bolje bi bilo da je urađena kompletna zaobilaznica i da je otkupljeno 40-80 hektara zemlje. Da je napravljena i infrastrukturno opremljena industrijska zona, da ima tehnička voda, da je dovedena dobra struja i da tuda prolazi gasovod, i da je formirano preduzeće koje bi upravljalo tom industrijskom zonom, garantujem da bi sada bilo investitora Kraljeva.
U narednom periodu u Kraljevu moramo da uradimo nekoliko stvari. Najpre, da definišemo šta to investitorima nudimo, a ne zaboravite da nismo jedini, da su tu Kragujevac, Batočina, Jagodina...
Moramo da postignemo da se Kraljevo nađe kao centar na karti pri budućoj regionalizaciji Srbije i da u okviru industrijskog koncepta razvoja Srbije ostvarimo da Kraljevo zauzme svoje mesto, pri čemu ne smemo da zaboravimo da je nekada Kraljevo bilo centar teške industrije. I to nije pitanje jednog ministarstva i jednog čoveka, to je pitanje razvojnog koncepta Kraljeva, koji mora da se definiše na nivou grada i da se za taj koncept lobira kod resornih ministarstava.
• Kada je reč i o pristupnim fondovima EU, uprkos svemu, Srbija ipak ima pristupa, i tu je reč o velikim iznosima. Međutim, stiče se utisak da Kraljevo nema ni programe kojima bi konkurisalo za ta sredstva. Uz to, desetak godina je u Srbiji aktivna i Evropska agencija za rekonstrukciju. Kraljeva ni tu nema. A fondovi će biti sve pristupačniji.
- To što nemamo gotovih programa jako je opasna stvar, a ja sam se, baveći se javnim poslom, stalno zalagao da napravimo programe. Ne možete se baviti sitnim problemima, jer gubite energiju, gubite snagu i vreme, a suštinske, krupne stvari ostaju po strani. Morate da se bavite velikim stvarima koje zadovoljavaju velike potrebe, da za te velike potrebe iskoristite sredstva, a time rasterećujete lokalni budžet i tako možete da se bavite sitnim stvarima.
Kada je reč o evropskim fondovima, Srbija će uskoro da izglasa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji će odmah da nam omogući trgovinske olakšice koje delimično i postoje, ali nam omogućava dostupnost i fondova Evropske unije i za nas je predviđeno u sledećoj godini 600 miliona evra. Prva sredstva iz fondova biće plasirana posredstvom ministarstava, a ona će kandidovati projekte prema fondovima Evropske unije. Druga važna stvar je regionalizacija Srbije, jer saradnja će sa nivoa države da se svede na regione, i tu važno pozicionirati Kraljevo u budućoj regionalizaciji. Dilema je hoće li Kraljevo biti prirepak Čačka ili će biti centar regije kao što je nekada bilo. To je važno jer će država uskoro doneti zakon o ravnomernom regionalnom razvoju i siguran sam da oni gradovi koju budu imali u tom trenutku dobru poziciju, brže će rešavati svoje probleme, pa čak i opštine koje gravitiraju tim gradovima brže će rešavati svoje probleme. Ovo je poslednji čas da neki ljudi sednu za sto i da o ovim stvarima ozbiljno razgovaraju, jer sada se zauzimaju startne pozicije.
Mi nismo iskoristili poziciju da smo imali desetine hiljada raseljenih i izbeglih lica, nismo nametnuli priču da imamo probleme koji nisu izazvani u Kraljevu, i tu je najveća odgovornost i propust izvršnih organa lokalne vlasti, a tu ima propusta i države. Međutim, pravilo postoji - ako ne zaplačete, niko vas neće ni čuti. Zatim, lokalni budžet mora biti razvojni. Podsećam, Kragujevac je imao iznos sadašnjeg budžeta Kraljeva još pre četiri godine, a sada Kragujevac ima tri puta veći budžet, a svega pedesetak hiljada građana više od Kraljeva.
• Ukoliko ne dođu investitori, Kraljevo ne može da reši problem nezaposlenosti, mladi beže i grad će postati grad staraca.
- Saglasan sam. Moja ideja je bila da Kraljevo bude među pet gradova koji će imati nacionalnu industrijsku zonu kojom bi omogućili da država dovodi investitore i da država stimuliše investitore koji zapošljavaju veliki broj građana. To je bila dobitna kombinacija Kraljeva i time bi nezaposlenost bila prepolovljena, a Kraljevo postalo privlačno za obrazovane stručnjake. Mi u Kraljevu imamo preduzeća kao što su ,,Amiga” i ,,Radijator” recimo, kojima moramo da omogućimo u narednom periodu da ojačaju, a zatim da sagledamo i budućnost Fabrike vagona, koja može da postane razvojna osnova grada.
• Kakvi su resursi Kraljeva kojima može da bude konkurentno i privlačno za investitore?
- Najpre, Kraljevo mora opet postati centar teške industrije. Ako centar informacione tehnologije treba da bude u Inđiji, a automobilske u Kragujevcu, centar teške industrije mora da bude Kraljevo. Zatim, imamo nekoliko banja u okruženju, a previđamo da je turizam najprofitabilnija delatnost danas, ne samo u Srbiji nego u svetu. U toj oblasti mi ništa nismo u Kraljevu uradili. Tu je Goč, a mi ne znamo šta sa njim. Postoji masterplan razvoja turizma Golije, a ne znamo šta sa obroncima koji pripadaju Kraljevu. Imamo proslavu 800 godina manastira Žiče, a mi kao lokalna samouprava nismo umeli ni to što nam je od Boga dato da upakujemo i iskoristimo za privlačenje i investitora i turista i da Kraljevo nametnemo kao centar duhovnosti Srbije, što i jeste. Imamo izvanredan prostor za razvoj poljoprivrede i moramo da nađemo načina da dovedemo investitore kao što je ,,Mondi Srbija” da u Kraljevo ulože sredstva za razvoj stočarstva recimo. Razvojna mogućnost je i drvnoprerađivačka industrija, jer takva su prirodna bogatstva Kraljeva. Naravno da je odgovornost na političarima, i tu nikoga ne treba amnestirati, ali poslednji je čas da se sedne i razgovara o strategiji razvoja Kraljeva, jer su razvojne mogućnosti ove sredine ogromne.

OSAMNAESTI ROĐENDAN AMIGE KRALJEVO - piše Radoslav Živković
Pet stotina zaposlenih

   U nedelju je skromno obeležen veliki Amigin jubilej: 18 godina uspešnog rada. Radnici koji su u ovom preduzeću proveli 10 i 15 godina dobili su poklone a od ove godine poklone dobija i svaka novorođena beba. Ovoga puta nagrađeni su osam dečaka i devojčica, a očekivanja su da će svake godine natalitet biti u porastu. Inače, svoje punoletstvo Amiga je dočekala sa 520 radnika od kojih je u ovoj godini svoj prvi posao dobilo 70 mladih stručnjaka. Velika pažnja poklanja se školovanju deficitarnog kadra, tako da su pet najboljih učenika Mašinsko-tehničke škole koji su se opredelili za smer Zavarivač dobili stipendije. Ugovoreni su i realizovani mnogobrojni poslovi u zemlji i inostranstvu , a ovih dana pokrenuta je proizvodnja cevastih stubova u novom proizvodnom pogonu kapaciteta 100 stubova dnevno. Uvođenjem visokih standarda u proizvodnji i kontroli kvaliteta otvorena su vrata na probirljivom evropsom tržištu. U toku je realizacija ugovora zaključenih sa Holandijom i Grčkom, a ovih dana se očekuje povratak na tržište Ruske federacije.

ĆOŠAK - piše Alen Knežević
Mama, vidi što sam lep!

   I vrapcima je jasno da od novinarstva u ovoj zemlji vajde nema. Svako normalan, i odgovoran prema svojoj porodici razmišlja kako će da obezbedi parče leba, i ako je moguše, nešto s'leba. Na osnovu stanja na tržistu, lako je doći do zaključka, da su veći deo zauzele velike kompanije. Na radno mesto u nekoj državnoj ustanovi čovek bez partijske knjižice ne može da računa. Učlanjavanje u neku partiju je danas potpuno bez veze i jednako je odlasku u četnike '45. Teško da i partije mogu da podnesu pritisak tolikog članstva i već se oseća nedostatak stolica, i ozbiljnih zadnjica, čijim bi se celivanjem došlo do radnog mesta. Spas je u malim i srednjim preduzećima, u nekoj od opcija koja se u narodu zove trange - frange ili ti, smisli nesto što ima trenutnu prodju, uzmi pare i beži.
Pade me ni na pamet ( mada postoje ozbiljne sumnje da ima našta, išta da padne) da bi trenutno profitabilno bilo da se otvori npr " Butik za patriote". Investičija nije prevelika , a i asortiman se uglavnom može pronaći na domaćem tržištu. Posmatrajući skorašnje izlive patriotizma kod pojedinača shvatio sam da na tržištu nedostaju: kape fantomke, marame ala Jaser Arafat, patike sprinteriče, duksevi sa veeeeelikim kapuljačama. Pred odevnih predmeta nedoste i deo malih kućnih aparata i alta koji se mogu lako, brzo primeniti na licu mesta u potrebnom trenutku. Gledajuću kako se "navijači" ( Uopšte mi nije jasno kakve veze ima sport sa politikom i demonstarčijama, ili su oni koji su onamad učestvovali u tuči sa policajcima svi imali u džepu članske karte nekog od sportskih klubova. Takođe, smo ostali uskraćeni za informačiju da li su u pitanju fudbalski, košarkapški, rukometni ili bokserski navijači) muče, jadni da razbiju jednu običnu žardinjeru, pade mi na pamet da bi u tom "butiku za patriote" odlično prolazile macole sa skraćenom drškom. Onako sklešite, lake za poneti. Macola ko penkalo! Dobro bi, čini mi se, išle i mini fiberke sa akumulatorom, ako tako nešto postoji. Ovako je nekoliko desetina m...., pardon navijača, moralo da se takari da sruše jedan običan semafor... Primetili ste da ništa od opreme potrebne policajcima nisam spomenuo. Ljudi, oni sve već imaju, a kod njih su već uletele velike korporacije. Uz opremu mogao mi odlično da prodje i asortiman letaka, postera, majica, ilustrovanih biografija, načionalnih junaka od Marka Kraljevića do Radovana Karadžića. Strah me je, da je ovaj biznis kratkog daha. Ako ovi "Izdajnici po službenoj dužnosti i slovu zakona" uhapse Mladića i Hadžića , nakon početne euforije,biznis naglo ne kalira?
Taman sam lepo počeo da fantaziram o tom butiku međutim zbilja vas uvek surovo ščepa za vrat, Prava ciljna grupa na tržištu su političari. Na njih se treba usmeriti i otvoriti neko mesto na kome bi oni mogli da nabave za posao kojim se bave krucijalne stvari. Npr...poštenje. Uđe političar u radnju i kaže :
- Dobar dan, dajte mi 200 grama poštenja-
Vi mu odsečete 200 grama poštenja. Upakujete u najlon kesu i on ode sretan i pošten. A, vi mu sve to lepo naplatite. Dobro bi išli i proizvodi tipa obraz, odgovornost, racionalnost, politička vidovitost, skromnost, poštovanje drugih. Ili možda radnju sa veeeelikim ogledalima, jer je očigledno da svi naša političari imaju isključivo ona mala, vojnička ogledala, u kojima nisu u stanju da sagledaju sopstveni lik u celosti... Da imaju velika ogledala, najverovatnije se nebi tako lako pojavljivali pred kamarama i vikali: -Mama, vidi što sam lep!-
Dakle od novinarstva leba nema, ali izgleda ni od patriotizma. Taj leb načisto izedoše gore sponeuti lepotani. Dakle, duplo golo....Kad spomenuh golo, padoše mi na pamet gaće iz Pančeva. Možda bi od njih moglo da se živi...

OTVORENO PISMO UPUĆENO SVIMA KOJI NAS NEDOVOLJNO POZNAJU - piše Vladeta Stanojević
Sudbina osamdeset porodica - beznačajan problem?

   Zbog problema koji ovih dana potresaju ,,Ibarske novosti”, informativnoj kući, u kojoj radim skoro tri decenije, posvećena je nešto veća pažnja šire javnosti. Među mnogim pitanjima koja nam upućuju provejava, ne baš stidljivo, i ono o našem doprinosu ovom gradu. Baš zbog toga u prvoj rečenici pominjem tri decenije rada, jer želim da ukažem na jedan segment koji najčešće ostaje nevidljiv, zaboravljen. Ne želim da govorim o našem doprinosu pravovremenom i objektivnom informisanju građana (setite se samo šta ste gledali i slušali za vreme bombardovanja), podršci mladima koji postižu uspehe, privrednicima koji dobro posluju i sl. O tome će suditi drugi. Ja ukazujem na nešto za ovu ,,Dolinu gladnih" vrlo bitno. Za primer uzimam podatke iz prošle godine, jer su sveži, ali je tako bilo svih minulih trideset godina koliko ja radim. Najveći doprinos ovoj opštini je što smo uspeli da prošle godine isplatimo redovne zarade za sto zaposlenih. Dakle, da u godini kad je propao ,,Magnohrom" i 2.000 porodica ostalo na ulici obezbedimo, sa našim minimalnim platama, kakav-takav život za sto porodica. Da najmlađima u tim porodicama obezbedimo obdanište, a studentima omogućimo da ne prekinu školovanje. Naravno da smo u tome imali veliku pomoć opštine, jer nam je iz budžeta izdvojeno 34 miliona dinara, uglavnom za plate (neto zarade 31 milion dinara). Ali, nismo mi samo uzeli od države. Naprotiv, ostvarili smo i mi zavidan prihod i, od toga, za poreze, doprinose, PDV i depozite državi vratili 25 miliona dinara. Voleo bih da saznam koje su još opštinske firme slične veličine platile tolike poreze i doprinose da bismo mogli da se uporedimo koliko smo dobri ili loši za ovu opštinu. Pri tome, ispoštovali smo maksimalno sve zakone i propise, što u ovoj državi, gde se svi ,,snalaze", nije baš pravilo. Naime, svi zaposleni su od prvog dana zakonski prijavljeni i svima su uplaćeni doprinosi na osnovu stručne spreme da sutra naši penzioneri ne budu socijalni slučajevi. Svima je plaćen rad za vreme državnih praznika u skladu sa zakonom, da ne pominjem topli obrok, dnevnice i sl. Nisam siguran da i svi drugi tako rade. Krajem prošle godine firma je privatizovana, ali i dalje poslujemo u skladu sa zakonom. Nastavili smo da isplaćujemo zatečene zarade i nismo pokušali da zakidamo državi na porezima i doprinosima. Znate ono da sve radnike prijavimo na minimalac i plaćamo mnogo manje doprinose. I u ovoj godini plaćamo rad u dane državnih praznika, a voleo bih da platne spiskove pokaže i naša konkurencija, koja takođe radi non-stop. Pošto se ovakvo poslovanje pokazalo pogubnim za firmu, da li i mi da primenimo recept drugih koji se u našoj branši uspešno ,,snalaze"? Možda bi u tom slučaju naš doprinos opštini bio mnogo veći?
   U isto vreme, uspeli smo da dobijemo i televizijsku regionalnu frekvenciju, u šta smo uložili nekoliko miliona dinara, što samo dokazuje kredibilitet ove kuće na državnom nivou. Možda je trebalo da, umesto toga, otpustimo većinu radnika i svedemo se na - razglasnu stanicu. Da li će regionalna frekvencija sutra zatrebati našoj deci, koja u ovoj eri tehnološkog razvoja ,,jedu kompjutere", ili da sve prepustimo Kragujevcu, Čačku i Kruševcu?
   I na kraju, smem na neviđeno da se opkladim da su naše cene za prenos skupštinskog zasedanja duplo ili čak trostruko niže - ako ukupnu sumo podelimo sa brojem prijavljenih radnika. Da, da, prijavljenih. A zbog čega sada u IN ima osamdeset zaposlenih? Pa zbog toga što, pored dva snimatelja i jednog novinara, koliko smo morali da imamo da bismo konkurisali za prenos, mi imamo (prijavljene) montažere, realizatore, zadužene za grafičku obradu... koji su neophodni da se slika iz skupštinske sale prenese gledaocima. I ima nas toliko da niko ne bi morao da radi duplu smenu, pa da nam prigovore kako izrabljujemo radnike za sitne pare. Ako smo na ovaj način bar malo pomogli opštini da zbrine sto porodica, onda valjda zaslužujemo pomoć da bismo opstali i nastavili da radimo, pogotovu što ove godine državi treba da damo skoro 30 miliona dinara.
   Ili je sudbina osamdeset porodica beznačajan problem?

PROGLAS MEDIJSKIH UDRUŽENJA DRŽAVNIM ORGANIMA
Država odgovorna za zaštitu novinara

   Novinari, snimatelji i fotoreporteri u Srbiji poslednjih dana ponovo su izloženi brutalnom uličnom nasilju. Izveštači sa demonstracija pristalica haških optuženika rizikuju gole živote izloženi huliganskom divljanju naočigled policije i službi bezbednosti.
Vladu Srbije, posebno Ministarstvo unutrašnjih poslova, smatramo odgovornim za tolerisanje divljanja demonstranata koje predvode SRS i Obraz.
Nedopustivo je da kolovođe demonstracija otvoreno prete smrću novinarima i najvišim državnim funkcionerima, što je samo po sebi teško krivično delo, a da policijski i pravosudni organi ne preduzimaju gotovo ništa.
Činjenica je da nasilničko ponašanje prema medijima otvoreno podr-žavaju i podstiču pojedini partijski funkcioneri, a da se tome gotovo niko javno ne protivi.
Ponovo se stvara atmosfera linča, i zato:
Zahtevamo da državni organi preduzmu sve kako bi se obezbedili uslovi za nesmetani rad medija i novinara, i zaštitili životi novinara.
Zahtevamo od nadležnih institucija da se svaki napad na novinare tretira kao napad na službeno lice i da se izvršna i sudska vlast i posebno policija najodlučnije založe za zaštitu novinarske profesije.
Sa sastanka predstavnika novinarskih udruženja i glavnih i odgovornih urednika medija održanom u NUNS-u, 26. jula 2008. godine

Samostalni sindikat zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji Srbije
Sindikalna organizacija zaposlenih u preduzeću za informisanje IBARSKE NOVOSTI a.d. Kraljevo
Broj sl. 29.07.2008.

AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU
SEKTOR ZA KONTROLU
PREDMET: Zahtev za isplatu drugog dela majske zarade i zarade za jun 2008. godine u skladu sa Kolektivnim ugovorom kod poslodavca i Zakonom o radu

   Na sindikalnom sastanku održanom 28.07.2008. godine razmatrana je materijalna i socijalna sigurnost zaposlenih u Preduzeću za informisanje IBARSKE NOVOSTI a.d. Kraljevo. Nakon završene rasprave je

                   Z A K Lj U Č E N O

Da je prekršen Kolektivni ugovor kod poslodavca, Zakon o radu i Prilog 1. Ugovora o prodaji koji se odnosi na Socijalni program koji će se primenjivati u subjektu nakon zaključenja ugovora.
Kolektivnim ugovorom i Zakonom o radu jasno su definisani rokovi za isplatu zarada zaposlenih.
   Citiramo deo Priloga 1. koji se odnosi na zarade zaposlenih: ,,Kupac se obavezuje da, do isteka najdužeg roka iz Ugovora, zarade zaposlenih neće biti manje od zarada zatečenih na dan potpisivanja ovog ugovora, kao i da će obezbediti njihov rast u slučaju poboljšanog poslovanja preduzeća".
Zahtevamo da svoje obaveze, koje se odnose na isplatu drugog dela majske zarade i junske zarade, izvršite u zakonskom roku kako je regulisano Kolektivnim ugovorom i Zakonom o radu. Ukoliko naši zahtevi ne budu ispoštovani, bićemo prinuđeni da se obratimo nadležnim institucijama za sankcionisanje ovakvog stanja, a sindikalna organizacija će primeniti sve metode sindikalne borbe, kako bi zaštitila stečena prava zaposlenih koja proističu iz Kupoprodajnog ugovora, Prilog broj 1., Koletivnog ugovora kod poslodavca i Zakona o radu.
   Nadamo se da ćete, poštujući Zakon, udovoljiti našim zahtevima kako bismo izbegli dalje aktivnosti koje sindikat mora preduzeti, a one mogu imati dalekosežne posledice, kako za zaposlene, tako i za vlasnika, a to nije naša želja.

Sindikalna organizacija zaposlenih u preduzeću za informisanje IBARSKE NOVOSTI a.d. Kraljevo
predsednik, Ljubiša Lešević
Dostavljeno:
Direktoru, Upravnom odboru, Vlasniku, Samostalnom sindikatu BGD, Agenciji za privatizaciju

IZVANREDAN PRIMER DOBROČINSTVA - piše Marko Slavković
Daleko od očiju, al’ duboko u srcu

   • Milomir Glavčić, iz daleke Kanade, već decenijama, čak i kad je novac pozajmljivao od tamošnjih poznanika i prijatelja, materijalno pomaže rodbinu, ali i brojne pojedince i ustanove u kraljevačkom regionu, i van njega • Vrhunac ljudske dobrote i plemenitosti iskazao je slanjem novca za Dečje selo na Beranovcu i, posebno, slanjem novca za izgradnju prelepe crkve i crkvene zgrade u Kovačima, kod Jošaničke Banje, kao dar narodu • Poslednjih dana, Milomir dnevno dobija i po trideset pisama, u kojima se, uglavnom, traži pomoć • Kako rodbina blagosilja Milomira i njegovu suprugu Armelinu, koja Milomira sa puno razumevanja i ljudske dobrote podržava u njegovim dobročinstvima

   Nije lako pričati o Milomiru Glavčiću, a pri tom nemati izvesnu dozu nelagodnosti da se nešto bitno o njemu i njegovom životu ne izostavi. To iskazano osećanje nelagodnosti kasnije će se, kao opravdano, potvrditi nepobitnim činjenicama. Iskreno i realno gledano, nije lako, ni jednostavno, predstaviti njegov lik i delo, koji su, bez preterivanja i pristrasnosti, veliki, neizbrisivi i izuzetnog poštovanja dostojni. Recimo, sestričina Milomira Glavčića Stojana i njen suprug Gradimir Milovanović, iz Kraljeva, koji su i insistirali da se ova priča obnaroduje, pored ostalog, naglašavaju:
,,Ostavićemo deci, ali i svima drugima, kao zavet, da uvek iskazuju duboku zahvalnost našem ujaku Milomiru i ujni Armelini, za njihovo plemenito srce i divnu i bezgrešnu dušu. Oni su meni, bratu i sestrama, kad je to najviše trebalo, a i sada, zamenili očevu brigu i pažnju, a i majci su nam premnogo pomogli. Koliko je nama poznato, oni su, do sada, materijalno pomogli još najmanje sto ljudi širom Srbije, ne računajući rodbinu. Pomagali su svuda gde su iz pisama, ili na drugi način, ocenili da je pomoć, zaista, i potrebna. Takve dobrodušne ljude, ne zato što su to moj ujak i ujna, Bog jednom u hiljadu godina šalje na svet.”

NESREĆNO DETINJSTVO
Milomir Glavčić je rođen 1924. godine u siromašnoj porodici, u selu Kovačima, nedaleko od Jošaničke Banje. Nažalost, nije imao srećno i bezbrižno detinjstvo, jer je, pored odrastanja u nemaštini, rano ostao i bez oba roditelja. Mnogi u takvoj situaciji ne bi videli izlaza, i klonuli bi duhom. Milomir Glavčić, međutim, tada koristi jedino što mu je rođenjem Bog podario, a to je zdravo rezonovanje i natprosečna inteligencija. Upravo te dve osobine, obe vrlo retke da se nađu u jednom čoveku, odvele su ga putem koji će mu odrediti mukotrpan, ali i vrlo uspešan životni tok, o čemu je on detaljno pisao u svojoj životopisnoj knjizi ,,Trn u nozi na dugačkom putu”, sadržanoj na više od pet stotina strana. Zato te mučne detalje, pune straha, neizvesnosti i svakojakih nedaća, i nećemo prepričavati, već ćemo neizostavno zapisati ono zbog čega su rodbina i narod u kraljevačkom regionu, pa i šire, zahvalani i blagodarni Milomiru i Armelini Glavčić.

DOBROČINSTVO
Dakle, Milomir Glavčić se, posle mnogih životnih tegoba i iskušenja, preko Grčke i Italije, našao u Kanadi. Tuđ jezik, tuđ narod, bez sredstava za život. I tu, i tada, mnogi bi klonuli duhom. Ali, Milomir Glavčić život doživljava kao izazov i borbu za svoju egzistenciju. Posle dugih godina mukotrpa, uspeva. E, tad bi drugi ljudi gledali samo svoja posla, uživali u stečenom poštenim i upornim radom, a na druge bi zaboravili. Drugi, na njegovom mestu, rekli bi kako ni njih život nije mazio, pa zašto bi oni imali obzira prema nekome. Možda bi i dodali: daleko od očiju, daleko od srca. Ali ne. Milomir je, upravo tu, pokazao svu svoju plemenitost i predivnu dušu. U početku, dok još nije imao dovoljno ni za sebe, on je iz daleke Kanade rodbini i prijateljima slao novac. Nekome da preživi, nekome da bolje živi. Godinama. Nije se štedeo. Zahvaljujući njegovoj dobroti i pomoći, danas više od sto ljudi širom Srbije solidno živi, ili, barem, preživljava. Da bi iskazao svoju veliku ljubav prema svom narodu i otadžbini, Milomir je, uz sva druga dobročinstva prema rodbini i poznanicima, Dečjem selu na Beranovcu poslao znatnu sumu novca. Posebno obrazloženje nije dao, ali se podrazumevalo da čovek, koji je vrlo rano ostao bez roditelja, za jedno takvo dečje odrastanje ima više razumevanja i želje da pomogne od mnogih drugih. I nije to sve. Iako ima porodičnih potreba i izdataka, jer živi sa sinom, kćerkom i suprugom, Milomir svom sinovcu Radoju Kursuliću šalje pare, od kojih je, u njegovom rodnom selu, posle više meseci pripreme terena, obezbeđivanja građevinskog materijala i radne snage, sagrađena prelepa crkva, sa pomoćnom crkvenom zgradom, čime se narod istinski diči, i pri svakoj poseti tom svetovnom zdanju, s dužnim poštovanjem vernici se sete Milomira i njegove supruge Armeline. Jednostavno rečeno, dobročinstvo i nesebična Milomirova pomoć imaju neizbrisiv trag u svakoj od porodica rodbine, ali i kod brojnih znanih i neznanih ljudi u Kovačima, Jošaničkoj Banji, Kraljevu, Ušću, Baljevcu na Ibru, Raškoj, Biljanovcu, Beogradu, Aranđelovcu, Barama, Milićima... Što Milomirova sestričina Stojana reče, Milomir i Armelina su mnogima pomogli, ali su i vodili računa kome je pomoć, zaista, i potrebna. Moguće je da je, u tom smislu, ponekad, i bilo zloupotrene Milomirove dobrodušnosti i plemenitosti. Ali, nećemo o tome.

IZRAZI ZAHVALNOSTI
Ljubinko Glavčić, domaćin iz Kovača, kod Jošaničke Banje, čija se kuća graniči sa crkvenim posedom, i na čijem je delu imanja sagrađena crkva, ističe nemerljivu zahvalnost za uložena sredstva Milomiru Glavčiću.
- Da nije bilo njega, ne bi bilo ni crkve, jer je ovde ostalo 430 meštana, uglavnom oko sedamdeset godina starosti, sa malim mesečnih primanjima. Ko bi, onda, i od čega, napravio ovakvu ,,građevinu”, da nije bilo Milomirove donacije? A što se tiče Milomirove novčane pomoći, smem da se kladim da je do sada pomogao skoro sto pedeset ljudi u Srbiji - naglašava Ljubinko.
Mirjana Kostović, iz Kovača, kad govori o dobočinstvu Milomira Glavčića, samo što ne zasuzi.
- Ako hoćemo pošteno da govorimo, Milomir je, brate, mnogo dobroga učinio za ljude iz ovoga kraja. I ne samo za ovdašnji narod. Ovu crkvu što je sagradio, to je nešto nepojmljivo. Sad u nju dolaze i putnici iz Beograda, Valjeva, Novog Sada, odakle ne. Svrate, obave verski obred, pa nastave put. Što se mene i moje porodice tiče, zahvalna sam mu do neba i do Boga. Meni je, recimo, mojim sestrama i bratu, pomagao još od detinjstva, još kad smo kao deca ostali sa samohranom majkom. Svima nam i sad pomaže, i oko izgradnje kuće. Kad mu pišem pismo, mene sramota samo da mu kažem ,,hvala”, nego da mi je još nešto da napišem, da mu nadoknadim na neki način. Što kažu, uvek se krstim i molim se Bogu za njega i za njegovu porodicu - iskrena je Mirjana.
Slične izjave zahvalnosti Milomiru i njegovoj supruzi Armelini, sa konkretnim primerima dobročinstva, mogle su se čuti i tokom slučajnog poznanstva sa žiteljima iz okoline Jošaničke Banje. S razlogom, dabome.

CENTAR ,,SIMON VIZENTAL”
Osuditi proslavu ustaštva

   Direktor Centra ,,Simon Vizental” Efraim Zurof pozvao je hrvatskog predsednika Stjepana Mesića da osudi organizatore sahrane bivšeg komandanta koncentracionog logora Jasenovac Dinka Šakića, zato što su taj događaj pretvorili u ,,proslavu njegovih ustaških zločina".
U saopštenju iz Mesićevog kabineta navodi se da predsednik republike ,,oekuje od svih nadležnih institucija da preduzmu potrebne korake kako sahrana Dinka Šakića, besramno iskorišćena za rehabilitaciju ustaštva, ne bi nanela štetu ugledu Hrvatske u svetu, niti imao dugoročne štetne posledice na deo dezorijentisane mlade populacije".
Županijski sud u Zagrebu osudio je Šakića 1999. godine na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. On je umro u zatvorskoj bolnici u Zagrebu 20. jula.
Dominikanac pater Vjekoslav Lasić je na sahrani rekao kako je ,,sud koji je osudio Dinka Šakića osudio i Hrvatski narod", da je ,,NDH temelj današnje domovine Hrvatske" i kako bi ,,svaki pošteni Hrvat trebalo da se ponosi Šakićevim imenom", prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje hrvatskih medija.

HENDIKEP CENTAR PO EVROPSKIM MERILIMA - piše Ivan Rajović
Od masaže do slikarskih izložbi

   • Važno je napomenuti da smo kompletirali opremu i da u ovom trenutku imamo najsavremeniju opremu za elektroterapiju koja postoji u Srbiji, a slobodno mogu da kažem moderniju od one koju imaju Zdravstveni centar i Centar za rehabilitaciju ,,Agens” u Mataruškoj Banji, kaže Živorad Veljović

   I posle mnogih finansijskih problema Hendikep centar u Kraljevu ne samo da je uspeo da opstane, već je uz pomoć ljudi iz lokalne samouprave i Vlade Srbije uspeo da reši i mnoge druge probleme i počeo da radi mnogo bolje nego ranije. Bar tako tvrdi mr Živorad Veljović, koji to potkrepljuje i brojnim argumentima.
Centar prvi put ima dva viša fizioterapeuta, koji rade sve usluge besplatno, ne samo za članove Udruženja, već za sve osobe sa invaliditetom sa teritorije našeg okruga. Ove osobe svakodnevno imaju pravo pristupa, s tim što pre toga moraju da zakažu dolazak, odnosno tretman. Masaža je dostupna i ostalim građanima Kraljeva, koji od sada mogu da koriste usluge Hendikep centra, s tim što plaćaju duplo jeftinije nego u drugim sličnim objektima u gradu.

NAJSAVREMENIJA OPREMA ZA MASAŽU
- Važno je napomenuti da smo kompletirali opremu i da u ovom trenutku imamo najsavremeniju opremu za elektroterapiju koja postoji u Srbiji, a slobodno mogu da kažem moderniju od one koju imaju Zdravstveni centar i Centar za rehabilitaciju ,,Agens” u Mataruškoj Banji. Imajući u vidu da su redovi i liste čekanja po pola godine u tim ustanovama i da se sve to plaća, mi pozivamo građane i prijatelje da dođu na terapije kod nas, jer su cene duplo niže, a prihod ide u humanitarne svrhe tako što se pomaže najugroženijim članovima - kaže Veljović.
Osim toga, u Centru se zakazuju i pregledi kod vrhunskih stručnjaka kao što su fizijatri, neurolozi, hirurzi, plastični hirurzi, defektolozi, a kada se ukaže potreba, angažuju se i saradnici ne samo iz Kraljeva, već i iz Beograda, Ohrida, Skoplja, Ciriha.
- Ukoliko postoji potreba, mi zakažemo pregled i naši prijatelji lekari, koji ne naplaćuju preglede, pregledaju pacijente i odrede terapiju. I naši članovi i ostali građani zato mogu da dođu i, ako ništa drugo, dobiju makar savet šta da rade dalje - kaže Veljović.
Lokal u kojem se okupljaju ljudi sa invaliditetom radi ,,punom parom", jer i pored svih problema koje je centar imao ovde su uspeli da rade i da opstanu. Mesečni rashodi Hendikep centra su cirka 150-170.000 dinara, a od SO Kraljevo dobijaju samo 40.000 dinara. No, oni uz pomoć mnogih prijatelja i donatora uspevaju da obezbede sredstva i daju plate na vreme. Imaju malo problema sa plaćenjem struje, ali se nadaju da će i to rešiti uz razumevanje ljudi iz Elektrodistribucije.
- Hendikep centar će, uglavnom, da živi kako smo i obećali pre pet godina kada smo ga pravili - s ponosom kaže Živorad Veljović.

KULTURA KAO TERAPIJA
Što se ostalih aktivnosti tiče, poznato je da Centar organizuje sportske priredbe, kulturne manifestacije, i to ne samo manifestacaije vezane za osobe sa invaliditetom, već manifestacije kao što su likovne kolonije i pesničke večeri, koje imaju za cilj da ovaj objekat izdignu na jedan viši nivo.
Ovih dana je upravo završena likovna kolonija i uskoro se očekuje izložba slika nastalih na njoj, a prihod od prodatih slika ići će, naravno, za pomoć najugroženijim članovima Udruženja. Uskoro se može očekivati i proširenje Hendikep centra - trebalo bi da im bude odobren projekat na osnovu kojeg će biti opremljeno desetak soba sa kupatilima i ostalim pratećim sadržajima za smeštaj ljudi koji nemaju nikakve uslove za stanovanje, niti imaju sredstava da obezbede sebi minimalne uslove egzistencije neophodne takvim osobama.
- Nadamo se, takođe, da će Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, koje nam je uvek ,,pri ruci” kada radimo neki projekat, imati malo više razumevanja i da će nam pomoći da završimo još dva-tri projekta koja su u planu. Nadamo se i da ćemo ostati jedna od najjačih ustanova ovog tipa, budući da se po ugledu na naš Centar već prave slični u Bugarskoj, Makedoniji i Sloveniji. I na kraju, iskoristio bih priliku da još jednom zahvalim SO Kraljevo na pomoći oko organizovanja likovne kolonije - kaže mr Živorad Veljović, direktor kraljevačkog Hendikep centra.

,,SUNCE" I CRVENI KRST NA ZAJEDNIČKOM ZADATKU
Prikupljeno osamnaest jedinica krvi

   U cilju obezbeđivanja dovoljnih količina krvi u letnjem periodu i promovisanja dobrovoljnog davalaštva krvi, Crveni krst Kraljeva u saradnji sa ,,Teatrom Sunce", organizovao je akciju dobrovoljnog davanja krvi povodom 110 godina Mataruške Banje.
Akciji se odazvalo više od 20 dobrovoljnih davalaca krvi, a prikupljeno je 18 jedinica krvi.
Akciju su podržali dobrovoljni davaoci krvi iz DDDK FVK.
Crveni krst Kraljevo zahvaljuje svim građanima koji dobrovoljno daju krv i poziva mlade da se priključe porodici najhumanijih. Vrata Transfuzije krvi ZC ,,Studenica" su otvorena 24 sata dnevno za sve koji žele da daruju krv i tako pomognu bolesnima i povređenima kojima krv život znači.
Održavanje rezervi krvi na potrebnom nivou zavisi isključivo od velikodušnosti ljudi koji poklanjaju krv - dobrovoljnih davalaca krvi.
Skoro pet miliona ljudi godišnje primi krv.
Svaka donacija može odlučiti o životu ili smrti!
Davanjem krvi poklanja se život!

LEČENJE TRAUMATIZOVANE DECE - piše Elizabeta Todorović
,,Muzika nas pokreće”

   U Kraljevu su početkom nedelje boravili nemačka princeza Sisi Bethajm i profesor doktor Volfgang Mastnak, jedan od tri vodeća svetska stručnjaka u oblasti lečenja trauma muzikom.
Oni su Regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu predstavili projekat ,,Muzika vas pokreće", namenjen pre svega traumatizovanoj deci, ali i ostalima koji su pretrpeli traume. Projekat, u kome se uz pomoć muzike leče traume, već živi u brojnim zemljama širom sveta, pa grupa ljudi uključena u ovu priču očekuje da će on početi da se primenjuje i u Srbiji.
Princeza Sisi je izrazila zadovoljstvo što se nalazi u Srbiji i što će moći i tu da pomogne deci koja su pretrpela nekakvu traumu. Uspeh projekta očekuju i ljudi koji su zaduženi za njegovo sprovođenje u Srbiji.
Prilikom posete Kraljevu, princeza je obišla i SOS Dečje selo na Beranovcu.
- Sva SOS Dečja sela su nešto posebno, bez obzira gde se nalaze, jer u njima žive deca kojima su potrebni ljubav i topli dom. Ovo selo je ipak nešto posebno, jer se nalazi na divnoj poljani, okruženo prirodom. I kada sam ušla u jednu od ovih prelepih kuća, uverila sam se da u njoj vlada domaća srpska atmosfera - rekla je Sisi Bethajm.
- Tri su osnovna stuba na kojima počiva terapija muzikom - kaže profesor doktor Volfgang Mastnak, predavač na katedrama u Minhenu, Njujorku i Šangaju, jedan od trojice vodećih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti.
- To su socijalna integracija, pedagoška pratnja i terapijsko delovanje muzike. Tek oslonjen na ta tri stuba, tim uspeva da postigne rezultate - kaže gospodin Mastnak.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

BEOGRADSKI STUDENTI ''OKREČILI'' KRALJEVO - piše Miloš Milišić
Mural za bakine oči

   • Petnaestak studenata Fakulteta primenjenih umetnosti naslikali preko 100 murala u svim delovima Kraljeva i od zgrada-baba, napravili zgrade-devojke

   I ovog leta, kao i nekoliko prethodnih, čudni ''moleri'' privlače pažnju Kraljevčana. Mladi su, lepi, ne drže cigaru na ''kraju'' usana, ne žale se da im je kofa bušna, ne viču na pomoćnike. Ne silaze sa skela ni kad zvezda upekne, niti se dernjaju: ''Gazda, pivo, sunce ti žareno, ostadoh bez vlage''. Prestaju s malanjem samo kad pljusne kiša. Prolaznike, naročito one sa sela koji na putu do autobuske stanice zastaju, pa su čudom čude i krste, naročito ''zbunjuju'' devojke koje s četkama u rukama ''vise'' na skelama. Svet se, nema druge, na tumbe okrenuo.
Ipak, većina Kraljevčana dobro zna ko su ovi mladi i vredni umetnici. Reč je o studentima beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti koji godinama, već, dolaze u grad na Ibru i po zapuštenim fasada slikaju murale. Kraljevo već nazivaju gradom murala, jer ih ima u Dositejevoj, Karađorđevoj, Jug Bogdanovoj, na Gimnaziji, Domu kulture u Ribnici, osnovnim školama, na Goču...Preko 100 dela zidnog slikarstva.
Nekadašnji gimnazijski profesor filozofije Dimitrije Jovanović, satiričar i pesnik, ''kriv'' je za sve. Verovatno zato što je i njegova kćerka Smiljka bila student FPU, on je, pre nekoliko godina, započeo ulepšavanje grada. Svakog leta obezbeđivao je studentima iz klase profesora Miroslava Lazovića prenoćište i ''suvu ranu'', a oni dolazi da ovde obave ''praksu'' i od oronulih fasada naprave umetničko delo.
- Tako se počelo, snalazili smo se kako smo znali i umeli. U početku sugrađani su nas čudno gledali, ali shvatili su na kraju da je ovo najjeftiniji način ulepšavanja grada. Ove godine iz opštinskog budžeta izdvojeno je desetak hiljada evra za ovaj posao i, evo, studenti iz Beograda oslikavaju fasade u gotovo svim delovima grada - kaže Dimitrije Jovanović.
Iako rade bez ikakve nadoknade, samo ''dan i komat'', mladi ''primenjaši'' neumorno, slikaju. Od zgrada-baba, naprave zgradu-devojku. Pažnju prolaznika, naročito, izazivaju devojke koje se penju na ''klimave'' skele.
- Divni su to ljudi. Imam stotine priča o tome kako nas bodre, pomažu, donose osvežavajuće napitke, hranu. Dok slikamo po zidu, često budemo nemi svedoci dešavanja u stanovima. Dok sam slikala u Ulici heroja Maričića jedna baka mi je stalno mahala i slala poljupce. Shvatila sam da živi sama u stanu i da ''razgovara'' s mojom slikom. Taj mural će biti samo za njene suzne, umorne, ali blage oči - ispričala nam je Olivera Štrbac, student pete godine FPU.
Jagodinku Aleksandru Racić, mlado crnopurasto devojče, zatičemo na skelama u Ulici oktobarskih žrtava. Oslikavala je fasadu kraj terase u kojoj živi stari Kraljevčanin Mile Jeftić.
- Išao sam i molio Dimitrija Jovanovića da ulepšaju i fasadu moje zgrade. Bio sam presrećan kad su došli i postavili skele. Jutros je zahladnelo, a ovo devojče došlo gololeđo, pa sam joj dao jaknu i skuvao čaj - oduševljeno nam je ispričao Mile.
Čuvaj se, sine, da ne padneš, ko boga te molim - zabrinuto savetuje Aleksandru.
Dok su, kasnije, ručali u kafani ''Novi Sad'', razgovarali smo sa studentima o riziku slikanja na skelama. Niko od njih nema ''sigurnosni pojas'', a penju su na visinu i do 20 metara.
- Najvažnije je da skela bude valjano postavljena. To ovde izvanredno radi naš majstor Peki, a da je rizično- jeste. Nikad se, međutim, nije desilo da neko padne sa skele. Valjda nas Bog čuva, u dobrom smo delu, ne činimo nikome išta nažao - kaže Vukašin Stojanović, student četvrte godine FPU, u klasi profesora Slobodana Đuričkovića.
Mural je, inače, ''kategorija'' zidnog slikarstva, ali ima elemente štafelajne slike, objašnjavaju nam primenjaši. Svako od njih, najpre, mora napraviti skicu, a na skelu se penje tek kad njegov ''projekat'' odobri profesor.
- Mnogi nas pitaju kako se snalazimo na tako velikom prostoru. Ogroman zid je pred nama, a od njega smo udaljeni svega pola metra. Svako od nas na fakultetu stekne određeno iskustvo i onda ga primenjuje kad se popne na skelu. Širina, inače, oslobađa misao - kaže Olivera Štrbac.
Kraljevo će, kad majstor Peki razmontira skele, biti ''galerija slika pod otvorenim nebom''. Oni koji su ga ulepšali, kažu, da će se opet ovde vratiti, da posete ljude s kojima su se družili dok su ''krečili njihov grad''. Možda će iz oka one usamljene bake, iz Heroja Maričića, nestati suza, jer se u njen život uselio ''razgovorni'' mural.



SLUČAJNA SLIČNOST
"David Dabić" čitao stihove u Vrnjcima

   Hapšenje nekadašnjeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, koji je, kako je potvrđeno u beogradskom Specijalnom sudu, godinama živeo u Beogradu pod imenom Dragan David Dabić, izazvalo je veliku pažnju i u kraljevačkom kraju. Većina naših sagovornika s ogorčenjem komentariše ovaj čin, mada im je sumnjiv Radovanov ''identitet''.
   Mnogi Kraljevčani bi se mogli ''zakleti'' da su Dragana Dabića često sretali na kraljevačkim ulicama, čak i razgovarali s njim. Fotografija koju smo dobili iz Vrnjačke Banje, snimljena je 14. jula u čuvenom vrnjačkom parku, preko puta hotela ''Zvezda''. Vrnjački fotograf nas je obavestio da je tog dana u parkovskom ''paviljonu'', odnosno letnjoj pozornici, negde oko podneva, održan pesnički matine. Pred nekoliko desetina posetilaca, koji su sedeli na okolnim klupama, nastupilo je dvoje pesnika i jedan glumac. Naš ''saradnik'' sumnja da je jedan od njih bio Dragan David Dabić, odnosno Radovan Karadžić koji je, inače, objavio više knjiga pesama i zavredio nekoliko pesničkih nagrada. Njegovu sumnju pojačali su televizijski snimci Dabića, koji, bez sumnje, liči na pesnika iz vrnjačkog parka. Ipak, pouzdano smo ustanovili da se radi o kraljevačkom novinaru i pesniku Dušanu Stojiću. Svaka sličnost je slučajna.

VARLJIVO I ALARMANTNO RUKOMETNO LETO - piše Stole Petković
Muškarci ispali iz lige, žene odustaju od takmičenja!!!

   U Rukometnom klubu Metalac ovih vrelih letnjih dana vlada pravo zatišje. Ništa se ne događa, ali se mnogo štošta može naslutiti. Pošli smo tragom informacija da se u ovom klubu, usled nestašice novca, ali i nebrige ljudi iz opštine, sprema prava sportska kataklizma:
- Ovako zaista više ne ide. Muška ekipa je nekoliko sezona igrala u Drugoj ligi uvek kao gost. Istina, u Atenici smo bili domaćini, ali su put i sva odricanja učinili ovu misiju nemogućom. Žene su u istom položaju. One su još uvek u Drugoj ligi, ali… - razočarano priča Aleksandar Jovanović, generalni sekretar kluba.
Muški pogon je gotovo sve vreme bio na točkovima. Za ta putešestvija koja, inače, gleda mali broj ljubitelja rukometa iz Kraljeva, potrebna su velika sredstva. Njih je svakim danom bilo sve manje.
- Nemoguće je ovako raditi. A koliko bi značilo da se na postojećem terenu kod Zelengore podigne, recimo, balon sala. Kažu da to nije opštinsko vlasništvo i na tome se stalo. Nemaju igrači gde da treniraju, a to je, priznaćete, zločin za sportiste. U gradu se rukomet igra duže od 40 godina, a mi smo tek prošle godine napravili adekvatnu infrastrukturu i prinuđeni smo da se hvalimo kako smo u DžDžI veku dobili sanitarni čvor i adekvatnu struju - dodaje Jovanović.
Rukometašice su u fuziji sa Prvom petoletkom. Zanimljivo je da i one odlaze autobusom na treninge u Trstenik, vraćaju se posle ponoći, a većina ujutru ide u školu. Nimalo humano. Treba reći i to da tim iz Trstenika čine Kraljevčanke. Samo jedna devojka je u postavi!!!
- Prinuđeni smo, iako je ovaj tim zauzeo četvrto mesto u Drugoj ligi, da odustanemo od takmičenja. Ako gradu ne treba ovaj sport, zašto činiti zadovoljstvo drugim mestima da gledaju rukomet - kaže Jovanović.
Muškarci će igrati u Srpskoj ligi samo zato što se utakmice te lige mogu organizovati na asfaltnom igralištu i što se mečevi igraju u toplijem delu godine. No, i tu je potrebno dosta sredstava jer putovanja nisu nimalo naivna. Između ostalog, sledi odlazak u Zvečan i Prijepolje, čak dva puta.

SLEDE PRIPREME
Obe selekcije, muška i ženska, počeće pripreme za novo prvenstvo 15. avgusta. Radiće se kao da će klub postojati sto godina, ali biće, možda, prinuđeni i spremni i da prestanu da rade - na razočaranje mnogih ljubitelja rukometa.

OPCIJA I OKANIK
Sportski centar Okanik je jedna od spasonosnih ideja za opstanak kluba:
- Razgovarali smo i opet ćemo. Ljudi iz ovog sportskog centra, sa Draganom Kostićem na čelu, voljni su da nam izađu u susret, ali oni od toga žive. Dakle, male su šanse ukoliko nemamo garancije opštinskih vlasti - kaže Jovanović.



U PRVOM KOLU NOVE KOŠARKAŠKE SEZONE
Mašinac domaćin, Sloga u Vršcu

   U utorak u kući košarke u Beogradu obavljen žreb za sezonu 2008/2009. Svislajon lige Srbije. Novina je da će ove godine liga imati 14 klubova, a Kraljevo će opet imati dva prvoligaša.
U prvom kolu, koje se igra 1. oktobra, Mašinac će dočekati beogradsku Megu, dok Sloga gostuje kod vršačkih Lajonsa.
Gradski derbi se igra u 10. kolu, koje je na programu 22. novembra, a domaćin će biti mlađi kraljevački prvoligaš Mašinac.



BALKANSKO PRVENSTVO U BICIKLIZMU
Trojica Kraljevčana u reprezentaciji

   Makedonski grad Bitolj biće od 1. do 3. avgusta domaćin Balkanskog prvenstva u biciklizmu. Selektor reprezentacije Srbije Kraljevčanin Radiša - Gile Čubrić odredio je naše najbolje vozače za ovo takmičenje. Svoje mesto u reprezentaciji izborili su i takmičari kraljevačkog Metalca Aleksandar Milićević i Ivan Jovanović u kategoriji do 23 godine, odnosno Marko Račić u juniorskoj konkurenciji.



SPORTSKI CENTAR OKANIK MEKA ZA KOŠARKAŠE
Mladi uče, stariji utvrđuju gradivo

   U dosadašnje četiri, od ukupno planiranih šest smena u košarkaškom kampu Okanik u Mataruškoj Banji, prodefilovalo je čak 400 dečaka i devojčica.
- Trenutno su u kampu košarkaši (Mladost - Mrkonjić grad), a pre toga gosti su bili i mladi iz Igokee (Aleksandrovac), Ruki (Banjaluka), zatim basketaši iz Prnjavora, Gradiške, Šipova...
- Imali smo čast, i mi i polaznici kampa, da ugostimo naše vrhunske trenere i igrače. Reprezentativac Krstić je među prvima bio u Mataruškoj Banji, i to u dva navrata, zatim nekadašnji igrači Sloge Dragojlović i Stefanović, koji su bili na otvaranju, a očekujemo da nas posete još neka zvučna imena naše i evropske košarke - kaže Dragan Kostić, direktor Sportskog centra Oka-nik, bivši trener Sloge i mnogih prvoligaških klubova.
Ovaj kamp bio je do prošle godine organizovan na planini Goč kraj Kraljeva.
- Imali smo dobre uslove, ali ovde je druga priča. O svemu sami odlučujemo i diktiramo uslove za rad. Nama traženja termina, a i tehnički smo opremljeni na pravi način - dodaje Kostić.
Sada se očekuje početak pete smene, u kojoj će gosti biti košarkaši iz Austrije. Dobar glas se daleko čuje, pa je tako u Mataruškoj Banji boravila i supruga nekadašnjeg košarkaša Sloge Saše Matovića Sara, inače trener u Španiji. Ona je obećala da će u martu dovesti u ovaj kamp 50 svojih mladih košarkaša. I to nije sve. Već u julu i avgustu naredne godine u Matarušku Banju će stići grupa od 200 mladih španskih košarkaša i košarkašica.

PRIPREME
   Kamp je moderan i, osim za edukaciju mladih, pogodan je i za pripreme.
Već su dolazak najavili KK Metalac Valjevo, sa trenerom Vladom Đurovićem, i već pomenuti klubovi iz Republike Srpske, Igokea i Mladost.



PRIJATELJSKA UTAKMICA
Poraz od Cetinjana

   Sloga - Lovćen 2:4 (1:1)
Igralište u Ratini. Gledalaca 200. Sudija: Aleksandar Zornić (Kraljevo). Strelci: Otašević u 14. minutu, Vasić u 73. (Sloga), Gojković (autogol) u 26, Jablan u 55. (penal), Ljumić u 67, Đurović u 89. (Lovćen). Žuti kartoni: Pavlović, Vasilić i Milojević (Sloga).
Sloga: Divac, Milojević, Gojković, Pavlović, Đurić, Tanasijević, Vasiljević, Memedović, Obrenović, Pelivanović, Otašević. Igrali su još: Đogatović, Vrljičak, Vlašić, Vasić, Tadić, Nikačević, Andrić, Vasilić.
Lovćen: Đukić, Šarac, Stanojević, Tatar, Adrović, Zjajić, Nikolić, Mešter, Jablan, Ljumić. Igrali su još: Krivokapić, Đurović, Bogdanović, Vučurović, Pejaković.

   Fudbaleri Sloge odigrali su i prvi kontrolni meč u Kraljevu. Posle dve pobede od 5:0 nad Budućnošću iz Arilja i Slogom iz Sjenice i poraza od 2:0 od Javora, beli su koplja ukrstili sa vrlo dobrim crnogorskim prvoligašem Lovćenom sa Cetinja. Na kraju rezultat 4:2 pokazuje kakav je bio odnos snaga na terenu. Inače prvi deo susreta završen je 1:1, ali su gosti u nastavku najpre poveli golom sa bele tačke, kada je precizan bio Jablan, vođstvo je uvećao Ljumić, na 3:2, smanjio Vasić, a konačan rezultat delo je Đurovića u poslednjim trenucima susreta.



VATERPOLO: DRUGA LIGA, KRALjEVO - GOČ 17:6 - piše Aleksandar Daišević
Još jedna ubedljiva pobeda

   U utakmici koja je dugo najavljivana kao derbi domaćini su zabeležili još jednu ubedljivu pobedu. U kraljevačkom bazenu simpatični gosti iz Vrnjačke Banje nisu mogli da pariraju kraljevačkim delfinima. Obe ekipe nastupile su bez po dva najbolja igrača, što se i te kako osetilo, naročito u nastupu gostujućeg tima.
Pitanje pobednika rešeno je već u prvoj dekadi utakmice, a kraljevačka publika se do kraja zabavljala samo prognozom kolika će biti konačna razlika za njihove ljubimce.
Novim, šestim uzastopnim trijumfom Kraljevčani su obezbedili prvu poziciju i plasman na fajnal for. Večiti prvaci Druge lige i u ovoj sezoni imaju najbolji tim, ali šta to vredi kada nemaju zatvoreni bazen potreban za viši rang takmičenja. A dok je tako, nema napred, zar ne?
Kraljevo: Kanlić, A. Petrović 1, Živić 2, M. Stanković 3, Vučetić 1, Genčević 1 (1), Milović, Rozgić 1, A. Stanković 2, Stojković 2, M. Petrović, Srećković, Beljin (trener: T. Ćirić).
Goč: M. Jovanović, N. Jovanović, Jeremić, Janković, Milićević 4 (1), Vukomanović 1, Živković, Ursić, Đorđević, Čedić 1, Đoković, Stojković, Dabović, Stamenić (terenr: D. Luković).



LAZAR MILINKOVIĆ, VEDETA FK MLADOST IZ OPLANIĆA
Zlatan gol za viši rang

   • Lazar Milinković mogao bi da bude model za svoje vršnjake koji su talentovani i vole fudbal. Ovaj momak ima 19 godina, a fudbal igra nešto više od jedne decenije. Staž za poštovanje. Velika upornost krasila je Lazara tokom karijere

- Počeo sam u fudbalskoj školi Bubamara kod Zorana Tošića Sora. Tu smo moji drugovi i ja savladali fudbalsku azbuku. Zahvaljujući ovoj školi dosta smo i proputovali. Najčešće smo bili gosti na tradicionalnom turniru u italijanskom gradu Roveretu - kaže Lazar.
Pre četiri godine čitava generacija igrača rođenih 1989. godine zauzela je mesto u kadetskoj ekipi kraljevačkog Metalca.
- Igrali smo tri sezone u dve kategorije Kvalitetne lige zapadne Srbije. Najpre u kadetskoj, a zatim i u omladinskoj selekciji. Bilo je to veliko iskustvo za nas jer smo u nogama imali puno utakmica - priča Lazar.
Igrao je uporedo za omladinsku selekciju Metalca i prvi tim Mladosti iz Oplanića.
- Bilo je to na dvojnu registraciju. A što baš Oplanići? Pa, to je rodno mesto moje bake, gde sam i ja često odlazio i pritom stekao dosta drugara. Nije mi bilo teško da se uklopim - dodaje Lazar, koji je u prošlom prvenstvu imao zapaženu ulogu.
Naročito je blistao u baražu. Naime, za ulazak u Okružnu ligu borili su se sa Poletom iz Ratine, koji je u tom duelu trebalo da sačuva ,,okružni" status.
- Prvu utakmicu igrali smo u gostima, bilo je 1:1, a u revanšu pred velikim brojem gledalaca pobedili smo sa 2:0 - podseća Lazo, koji je postigao fantastičan pogodak i tako obezbedio svom klubu viši rang i dodaje - Nadam se da ćemo u narednom prvenstvu na vreme zaigrati kako treba i da nećemo brinuti za finiš prvenstva.
U planu je i dalje igranje za Mladost. Uporedo, pohađaće predavanja na Mašinskom fakultetu. Dok traje pauza u prvenstvu i faksu, ovaj mladić ne sedi skrštenih ruku. Leto provodi radno zarađujući za džeparac. Radne navike stekao je u sportu.

PODVIG
- Drago mi je da sam jedna od karika koja je Mladost vratila, posle samo jedne provedene sezone u Međuopštinskoj ligi, u okružni stepen takmičenja. Dali smo zaista sve od sebe i napravili podvig, na radost naših navijača. Drago mi je zbog njih što će pratiti mečeve u okrugu.

SASTAV
- U Mladosti su samo dva-tri igrača iz Oplanića. U taj broj svrstavam sebe. Ostali momci su uglavnom iz komšiluka - Sirče, Grdice, Miločaja… Dakle, opet naši.

POVREDA
Lazar je sredinom jesenje sezone na utakmici u Čukojevcu slomio nogu. Pauzirao je sve do početka drugog dela trke za bodove, a onda dostigao top formu.



PREDSTAVLJAMO NOVOG OKRUŽNOG LIGAŠA - FK RADNIČKI (KOVAČI)
Bez nameštaljki - molim!

   Fudbalski klub Radnički iz Kovača može biti model ljudima u Savezu i svim učesnicima takmičenja kako klub treba da radi, a ekipa igra. To je odavno shvatio Stojan Sredojević, nekada igrač ovog kuba, sada njegov čelnik i vlasnik uspešne firme ,,Galant". Njegova razmišljanja izgledaju kao naučna fantastika posle svega što smo godinama gledali, doživljavali i sretali kroz takmičenja u svim rangovima. Ne, to nije čovek sa druge planete. On samo želi da fudbal bude jedno veliko drugarstvo, da se protivnik dočeka kao najdraži gost, da se službena lica maksimalno ispoštuju, a da pritom ljubitelji fudbala uživaju. Pa je li to moguće izvesti? Izgleda da jeste.

   Novi član Okružne lige od naredne sezone, koja počinje za manje od mesec dana, jeste i Radnički iz Kovača, klub koji je posle skromnih rezultata u jesenjem delu prvenstva u nastavku zaigrao kao preporođen.
- U jednom trenutku bili smo u velikom bodovnom zaostatku, čak i za drugoplasiranom ekipom. Vodeći tim Ibar iz Mataruške Banje pobegao je čak za 11 bodova. Onda smo krenuli zaista uraganski. Na čak 11 utakmica zabeležili smo pobede i taj period nas je i doveo na drugu poziciju, odakle smo stekli pravo na viši rang - kaže Sredojević, predsednik FK Radnički.
Klub iz Kovača, novi predsednik je preuzeo na polusezoni. I tada se otvara nova stranica istorije ovog kluba. Ljudi koji vode klub biće upamćeni po tome što su njihovi fudbaleri došli u viši rang posle čak četvrt veka. Naravno, to je veliki uspeh, ali…
- Nama viši rang nije bio imperativ po svaku cenu. Dok su fudbaleri igrali, nismo sedeli skrštenih ruku. Želeli smo da njima i svima koji dođu kod nas u goste obezbedimo odlične uslove. Sada svi imaju svoje prostorije: gosti, domaćini, sudije, a tu je i kancelarija u kojoj se sastavlja protokol. Dakle, maksimalni uslovi - dodaje Sredojević, uz opasku da tako nešto očekuje i od ostalih klubova u ligi.
U Međuopštinskoj ligi, kako reče, Radnički je igrao na terenima koji nemaju ni osnovne uslove za bavljenje ovim sportom.
- Ne mogu da shvatim da igrači nemaju toplu vodu da se umiju ili istuširaju posle svih napora, da nema kancelarija, a da se protokol kuca u prostorijama bez prozora i vrata, da igrališta nisu pripremljena za igru. Toga je bilo u dosadašnjoj ligi, a čujem da i u Okrugu nije baš najbolja situacija. Uostalom, na Konferenciji klubova ću reći ono što smatram da je normalno da jedan klub ima. Uostalom, ne moraju svi po svaku cenu da se takmiče - priča Sredojević.
Sve se može kada se imaju ideja i želje. Radnički je sada klub koji se može pohvaliti sa dva telefonska broja, mejl adresom... I to nije sve.
- Tek ćemo da radimo. Na prvom mestu je završetak teretane, pored postojećih modernih prostorija, iznad koje će biti i klupski restoran. Planiramo i pomoćni teren, pa veliki parking prostor, a kao šlag na sve to biće i balon hala. No, najpre treba da dobijemo papire po kojima će sve to biti vlasništvo FK Radnički. A to očekujemo za koji dan - tvrdi Sredojević, koji sa saradnicima ne žali truda ni novca da teren dobije idealan izgled. Za tako nešto naručena je pumpa za navodnjavanje sa ogromnim protokom, čak 180 litara u minuti!
Tako zapravo rade pravi sportski radnici. Najpre infrastruktura, optimalni uslovi, koji kasnije privlače vrsne fudbalere, a oni postaju magnet za ljubitelje ,,najvažnije sporedne stvari na svetu". Sve to kasnije rezultira mnoštvom mladih fudbalera iz ovog mesta:
- Moramo u Okružnoj ligi da imamo mlađu selekciju i zato sada, a to je dugoročan zadatak, pažnju posvećujemo upravo tom uzrastu. U prvenstvo krećemo sa kadetskom ekipom - kaže Sredojević.
Pripreme za prvenstvo su već počele. Sa prvim timom će u narednoj sezoni raditi Zoran Stojković, koji ujedno obavlja i dužnost sportskog direktora kluba.
- Krenuli smo pripreme i prvih desetak dana punu pažnju posvećujemo sticanju snage. Prvu kontrolnu utakmicu imaćemo krajem naredne nedelje i od tada će svi igrači biti na ,,skeneru". Svi će imati isti tretman, kako ,,starosedeoci", tako i novajlije. Dakle, niko neće biti zapostavljen - uverava nas Stojković, nekada veliki fudbalski talenat.
Nema sumnje da Radnički zaista okreće pravu fudbalsku stranicu. Tako će biti svi zadovoljni: u klubu, Savezu, a gledaoci koji su se zaželeli fudbala pohitaće na utakmice. U nadi da će se ishodi mečeva znati tek posle odigrane utakmice.

EKIPA IZ SENKE
Na Skupštini kluba izabrali smo najužu Upravu kluba u kojoj su, pored mene, generalni sekretar Željko Musulin, trener i direktor kluba Zoran Stojković, a tu su i obavezni zapisničar - kompjuterista, kao i fizioterapeut.

STIGLA I TRI BOJANA
U letnjem prelaznom roku Radnički je dobio sledeća pojačanja: Nebojša Ivanović (Temnić), Stevan Čukanović (BASK), Bojan Četrović, Bojan Korićanac (Sloga) i Bojan Marenović (Braća Vuković).

DA SE ZNA…
• Radnički iz Kovača će biti klub koji nikada ni sa kim neće nameštati utkmice. Neka se poklonu ne nadaju ni oni koji upadaju ni koji ispadaju iz lige.
• Bićemo najgostoljubiviji domaćini jer će gosti biti maksimalno uvaženi od dolaska do odlaska u svoja mesta.
• Sa MUP-om ćemo napraviti zajedničku akciju jer neću dozvoliti da se bilo kome od aktera uputi čak i ružna reč. Publika će razglasom biti obaveštena i upozorena na sportsko i dostojanstveno ponašanje.
• Protivničke ekipe uvek smo cenili i gledaćemo na njih kao na najdraže goste, a ne neprijatelje. Uostalom, to smo već dokazali na svom terenu.
• Sa igračima smo obavili razgovor i rečeno im je da posle eventualnih nesportskih ispada nemaju šta da traže u našem klubu.
• Želim da napravimo takvu atmosferu da u drugim klubovima jedva dočekaju da dođu i gostuju u Kovačima.
• Već sada mogu da garantujem da ćemo biti u vrhu, ali fer-pleja, a rezultati će već jednom doći kao plod takvog poimanja sporta.
• Naravno, sve ovo očekujem i od naših protivnika u narednom prvenstvu.
(Stojan Sredojević, predsednik)



KOŠARKA
Lepe na naše

   Ovaj triling košarkašica ŽKK Kraljevo okosnica je igre naše juniorske reprezentacije na evropskom prvenstvu.
Nevena Jovanović, Kristina Baltić i Tatjana Živanović polako ali sigurno krče put i ka najboljoj selekciji.