Burna rasprava o legitimnosti odlučivanja
Neposredno učešće građana u odlučivanju
Zahtevi vlasniku da ispuni svoje obaveze
Novinari kao rob(lj)e
,,Socijalni pakt" sa državom od suštinske važnosti za Srbiju i položaj radnika
Ode Miloš u Kanadu
Crkla ti krava, dabogda
Pilot promašio pistu
Paraćinci ekipni, Kraljevčani pojedinačni pobednici
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: fudbal, rukomet, vaterpolo, odbojka

SA PRVOG DELA ČETVRTE SEDNICE SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA - piše piše Slobodan Rajić
Burna rasprava o legitimnosti odlučivanja

   Jučerašnja četvrta sednica Skupštine grada Kraljeva započela je burnom raspravom o proceduralnim pitanjima i trajala je do zaključenja ovog broja lista. Naime, pošto je predsedavajući Branko Kaplarević, predsednik Skupštine, na početku zasedanja objasnio da su prvih jedanaest, od predloženih 49 tačaka dnevnog reda, a koje se odnose na ponovni izbor čelnih gradskih funkcionera i organa, uvršćene po dopisu republičkog ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, odbornici opozicije iz koalicije ,,Za evropsku Srbiju" (DS, G 17 plus, SPO) su ponovo osporili legitimitet i legalnost i ove Skupštine, njenih sednica i kompletno primenjene zakonske procedure u radu Skupštine (o čemu su govorili na pres konferenciji prethodnog dana). Milomir Šljivić, šef OG SPO, postavio je pitanje da li je ova sednica nastavak konstitutivne sednice i koliko trenutno ima odbornika - 70 ili 72, zbog ,,spornih" mandata gradonačelnika i zamenika gradonačelnika? S obzirom na to da nije bio zadovoljan odgovorom da je ovo redovna četvrta sednica Skupštine i da broji 70 odbornika, usledile su konsultacije sa šefovima odborničkih grupa o daljem radu, ali nije saopšteno kakav je ishod.
   U nastavku zasedanja, najpre su, na predlog skupštinske Komisije za izbor i imenovanja, sa dnevnog reda ,,skinute" 32 tačke dnevnog reda koje se odnose na razrešenja i imenovanja većeg broja direktora i članova upravnih i nadzornih odbora gradskih javnih preduzeća i ustanova. Zatim su većinom glasova odbijeni brojni predlozi za dopune i izmene dnevnog reda odbornika Radovana Markovića i usvojen dnevni red od 17 tačaka, među kojima je i ,,reizbor" predsednika Skupštine, gradonačelnika, članova Gradskog veća i drugih funkcionera i organa. Spor o proceduralnim pitanjima izazvao je brojne replike i polemike skupštinske vladajuće većine i opozicije i pri razmatranju prve tačke dnevnog reda, poništavanja odluke Skupštine o prestanku mandata odbornika dr Milošu Babiću i Vesni Nikolić-Vukajlović, uz upozorenje odbornika opozicije da će sadašnja vladajuća koalicija u Kraljevu (SRS, DSS/NS, SPS/PUPS) nezakonitim radom dovesti do uvođenja privremenih mera u Kraljevu i da će grad i građani zbog toga pretrpeti ogromnu štetu!? Ovo upozorenje gradonačelnik dr Miloš Babić i ostali predstavnici vladajuće koalicije odlučno su odbili, tvrdeći da su se konsultovali sa resornim ministrom i da su u svemu postupili po zakonu i njegovim uputstvima.
   Inače, na dnevnom redu četvrte Skupštine grada, pored ,,reizbora" čelnih optinskih funkcionera i organa grada, nalazi se i nekoliko važnih tačaka o realizaciji i rebalansu budžeta grada i ostalih pitanja iz nadležnosti Skupštine.
(Izveštaj o nastavku zasedanja u narednom broju lista)

KONFERENCIJA ZA NOVINARE KRALJEVAČKE KOALICIJE (LISTE) ,,ZA EVROPSKU SRBIJU"
,,Nastavak kršenja zakona”

   Čelnici kraljevačke koalicije (liste) ,,Za evropsku Srbiju" (ZES), koju čine DS, G 17 plus i SPO, na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare konstatovali su da ,,nelegitimna i nelegalna gradska vlast, oličena u koaliciji SRS, DSS/NS, SPS/PUPS, sazivanjem i dnevnim redom četvrte sednice Skupštine grada nastavlja da krši Zakon o lokalnoj samoupravi i druge propise koji se odnose na izbor organa grada i da će zbog toga ZES od nadležnih organa ponovo tražiti zaštitu zakonitosti u konstituisanju i izboru gradskih organa u Kraljevu. Kako je obrazložio Milan Vuković (DS), tzv. ,,vladajuća koalicija" najpre je više puta demantovala stavove iz dopisa Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu o nezakonitom konstituisanju organa grada Kraljeva, a predlogom dnevnog reda da se na novoj sednici Skupštine ponovo izaberu ti organi ,,priznala da nije radila u skladu sa zakonskim propisima". On je posebno naglasio da će nova sednica Skupštine biti takođe neregularna, jer u predlogu dnevnog reda nema donošenja novog Poslovnika o radu Skupštine koji je i bio sporan, kao i zbog toga što je prva predložena tačka poništavanje skupštinske odluke o prestanku mandata odbornika dr Miloša Babića i Vesne Nikolić-Vukajlović. Naglasio je i da je ,,nepostojeće Gradsko veće usvojilo tako važne odluke kao što su Završni račun budžeta opštine za prošlu i rebalans budžeta opštine Kraljevo za ovu godinu", a nelegalno je predložilo i ostale tačke dnevnog reda koje se odnose kadrovske promene u javnim preduzećima i ustanovama.
   Prema rečima mr Jovana Nešovića (G 17 plus), tzv. ,,vladajuća koalicija" u Kraljevu priznala je svoje greške i sada pokušava da ih zavije u ,,oblande", svaljujući nekorektno krivicu na stručne službe organa uprave. On je upozorio da unutar tzv. ,,vladajuće koalicije", u ,,Gradskom veću", pa i unutar pojedinih stranaka, postoje ozbiljni problemi i podele i da bi ,,nezakonitost i neznanje u njihovom radu mogli dovesti do uvođenja privremenih mera u grad Kraljevo!? ,,Već dva meseca bavimo se sami sobom, a građanima Kraljeva nikad nije bilo teže" - zaključio je Nešović.
   Mirko Vuković (SPO) je konstatovao da se posle dva meseca u konstituisanju organa grada vraćamo na početak i da je praktično ova građevinska sezona, zbog izgubljenih dotacija iz Republike, za Kraljevo izgubljena, a da bi uvođenje prinudne uprave bilo još pogubnije za grad.
   Milan Vuković i ostali čelnici ocenili su da tzv. ,,vladajuća koalicija", umesto zakonitog rada u interesu razvoja Kraljeva, pokušava da na silu postavi svoje stranačke ljude na ključne funkcije u gradu i, kako je podvukao Vukomir Mitrović, imenovanjem stotinak funkcionera, direktora i članova upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća i ustanova višestruko će opteretiti budžet grada.

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Dinar

   Da se odmah razumemo: za ekonomiju sam potpuni dunster. Još od onoga dana u prvom polugodištu drugoga razreda osmoletke kada mi je posredstvom roditelja učiteljica Zorica N. naložila da deset puta napišem tablicu množenja. Ta vaspitno-obrazovna mera bila je toliko efikasna da i danas, kada hoću da proverim konobara, a najcrnje je posle ponoći, onako mucavo-hrapavog i nerazumljivog glasa, uvek nešto računajući, množeći i sabirajući, prstima muljam izpod astala. I konobar me uvek nadigra.
E, ovih dana, ovi ekonomisti, takozvani ekonomski eksperti i privredni komentatori, pa i sam guverner Narodne banke, glede enormnog jačanja dinara prema evru, ponašaju se kao konobari. Ja i na tu temu muljam ispod astala danima, ali i ovi će da me nadigraju na kraju monetarne balade.
Ergo, dinar nikada jači. I biće da je ovog petka dostigao neverovatan odnos da evro vredi manje od 75,5 dinara, uz težnju da (dinar) još jača. Ranije pomenuti ekonomisti ubiše se da objasne da dinar jača jer je leto, dolaze strani turisti i menjaju devize, te da je to posledica i formiranja stabilne vlade. Najdalje u procenama je otišao onaj ekonomista na mojoj omiljenoj B92 tvrdnjom da do Nove godine dinar neće premašiti iznos od 75 dinara za evro, dok seljaci (čitaj po srpski farmeri) tvrde da i’ ovaki dinar ubi, te da mora evro da vredi najmanje 120 kinti kako bi orali i ’ranili stoku isplativo. Izvoznici se nešto kao žale, a uvoznici ćute. Jasno i zašto. I trgovci, naravno. O ekonomistima imam očajno mišljenje, čak dotle da su džaba učili školu, a ubeđen sam i da nešto jako muljaju ispod astala, a da nisu prsti.
Naime, kako je moguće da dinar jača, a ništa ne radi? Izvoz prema svim pokazateljima je katastrofalan i uvek je u deficitu prema importu. Fabrike ne rade, poljoprivreda se ne diči nekim rezultatima, čak se nisu hvalili ni ubirom pšenice, bez posla milion ljudi, privatizacija čista otimačina kvadrata prostora i lokacija za preprodaju. Gladnih sve više, a zadovoljnih nikad manje. Srednji sloj unižen i u dugovima do drugog kolena... Dinar sve jači, a cene uoči tog ciklusa samo su išle nagore. Da li je to neko mogao da predvidi ili, još gore, ja to ne tvrdim jer sam protivnik teorija zavere, da režira? Dinar jača, a cene nikako da idu nadole, što je logično, zar ne? I zašto je i dalje ponuda deviza veća nego kupovina? Zašto prosečan Srbijanac ne kupuje ovako slab evro i ne gura u slamaricu za crne dane?
Ako dinar jača, je l’ te, evro pada. Dakle, i ekonomija Evropske unije krizira. I još slobodniji silogizam: EU se ekonomski raspada.
Nego, da uozbiljimo stvari. Zašto dinar jača? Evo odgovora.
Da se ja prezivam Šišković, ili da kažeš Zeko, da sam, dakle, vlasnik lanca prodavnica maloprodaje i da imam investiciju u, recimo, Sloveniji, da ne ideš dalje, od brat bratu 400 miliona evra, a da te pare nemam, ovakav dinar, pa i jači, meni bi potpuno odgovarao. Jer, cene u lancu mojih kolonijala već su dostigle nivo koji sam projektovao i napumpao na vreme, tako da niko relevantan i ne pomišlja da mi naloži da njih (cene) prilagodim vrednosti dinara prema evru. Pogotovo što podržavam i leve i desne, i poziciju i opoziciju. Naravno, kol’ko uzmognem. Od pazara.
Ako se zna da je prosečna plata 32 hiljadarke (pod uslovom da i to prima), da za tekuće troškove, bez kirije, (struja, grejanje i klimu, đubre i vodu, telefon, fiksni i onaj drugi, hleb i najjeftinije cigarete...), treba mesečno da izdvoji najmanje 18.000, eto odgovora zašto prosečan Srbijanac ne može da kupi devize. Ostali iznos od zarade prosečan rabotnik i domaćin mora da potroši ili na pijaci ili u objektu mog lanca maloprodaje. Seljak (farmer) ne može da proda proizvode niže nego što prodaje meni ,,na njivi” i zato on mora i na pijaci da prati moje cene. A da bi nadoknadio brojne troškove (put, burek, kvitarina...) i skuplje. Da bi preživeo, dakle, prosečan Srbijanac mora da se zaduži, pošto proda najpre svoje devize po niskoj ceni, i da posle obaveznih mesečnih troškova ostatak novca radi preživljavanja potroši kod mene za svakodnevne potrebe. A jasno je u šta ću da uložim dnevni pazar. Naravno, u kupovinu (jeftinih) deviza. I jedino ja to mogu da uradim. Dok ne prikupim onih 400 miliona za slovenačku investiciju, da kažeš. Kad to ostvarim, dinar će ponovo da pada, evro da jača i, logično, u krug. Dok ne odomaćinim.
Đinđić je čitko rekao ono o kriminalcima i državi, i prava je sreća što kriminalaci nisu dobili državu. Srbija na putu ka kapitalizmu je na sledećem nivou razvoja. Na sceni su trgovci monopolisti. Oni diktiraju naš život. I, naravno, vrednost dinara.
draganvukicevic@hotmail.com

ŠTA SADRŽI PRVI NOVOUSVOJENI STATUT GRADA KRALJEVA (2)
Neposredno učešće građana u odlučivanju

Detaljno, takođe u posebnom poglavlju, regulisano je neposredno učešće građana u ostvarivanju lokalne samouprave. Tri osnovna oblika tog učešća su građanske inicijative, zbor građana i referendum. Za pokretanje građanske inicijative za izmenu ili dopunu Statuta i drugog opšteg akta, obrazovanje novih mesnih zajednica, raspisivanje referenduma itd. potreban je potpis najmanje 10 odsto birača upisanih u poslednji zaključeni birački spisak. Zbor građana po pojedinim pitanjima može se sazvati za teritoriju mesne zajednice, naseljeno mesto ili deo naseljenog mesta, a na zahteve i predloge građana organi i službe grada dužni su da preduzmu mere u roku od 60 dana. Referendum po pojedinim pitanjima može pokrenuti Skupština, na predlog najmanje jedne trećine odbornika ili po predlogu najmanje 10 odsto birača od ukupnog biračkog tela u gradu. Referendum se sprovodi u roku od 60 dana, a doneta odluka na referendumu natpolovičnom većinom izašlih birača je obavezna.
Kod mesne samouprave u Statutu nema većih promena i ona se ostvaruje osnivanjem mesnih zajednica koje imaju budžetske, donatorske i sopstvene prihode i organe (savete MZ) koji organizuju njihov rad i sprovode njene odluke.

ODNOSI SA REPUBLIKOM
Odnosi organa Republike i grada regulisani su u suštini tako da organi Republike vrše nazor nad zakonitošću rada i akata organa grada, a organi grada daju organima Republike inicijative po pojedinim pitanjima, podnose predstavke, traže mišljenja i učestvuju u pripremi zakona i drugih propisa od posebnog značaja za lokalnu samoupravu. Predviđeno je i udruživanje grada u asocijacije opština i gradova u zemlji i saradnja organa grada sa nevladinim, humanitarnim i drugim organizacijama, u interesu grada i građana.
Novim Statutom propisana je i zaštita lokalne samopuprave koja se može ostvariti preko Javnog pravobranilaštva grada, pokretanjem postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, pravom na žalbu Ustavnom sudu i preko zaštitnika građana.

USAGLAŠAVANjE OPŠTIH AKATA GRADA
U posebnim poglavljima Statuta regulisani su vrste i hijerarhija pravnih i drugih akata grada, propisano je da ,,autentično tumačenje Statuta daje Skupština, na predlog Komisije za statut i upravu", postupak za donošenje ili promenu Statuta (isti kao i kod donošenja).
U Završnim odredbama, pak, regulisano je da će se do donošenja novih opštih akata grada na osnovu novog Statuta, u roku od šest meseci od njegovog stupanja na snagu, primenjivati opšta akta bivše opštine Kraljevo, da će odluku o Gradskoj upravi Skupština doneti u roku od 90 dana, kao i da svojina i mesne zajednice bivše opštine Kraljevo postaju svojina i mesne zajednice grada Kraljeva.

VIŠE GRADSKIH OPŠTINA?
Članom 15. novog Statuta propisano je da se na teritoriji grada ,,mogu obrazovati dve ili više gradskih opština", ali uslovi i način njihovog obrazovanja nisu propisani ovim Statutom, niti su preneti (prepisani) iz novog Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA DHSS KRALJEVO
Konkretizovati saradnju sa Mariborom

   - Izgleda da niko nema pravu informaciju o poseti delegacije Maribora gradu Kraljevu, koja zapravo ide na sabor u Guču - istakao je prof. dr Predrag Stojanović, predsednik Opštinskog odbora DHSS Kraljevo, na pres konferenciji tog odbora i dodao da ,,ovakve komunističko-samoupravne modele susretanja radi susretanja" treba prevazići.
- Dajem za pravo sebi da o tome govorim jer sam upravo ja bio taj koji je obnovio kontakte sa Mariborom i Lodom u Izraelu i uspostavio odnose sa opštinom Sen Foa u Lionu u Francuskoj - kaže prof. Stojanović.
Prema njegovim rečima, prava osnova za saradnju treba da bude prvenstveno ekonomska i podseća da je poslednja ozbiljna poseta delegacije Maribora Kraljevu bila pre nekoliko godina, ali da, nažalost, niko od dvadeset slovenačkih privrednika nije sklopio posao u Kraljevu, već isključivo u okolnim gradovima.
- Sada skrećem pažnju na činjenicu da Kraljevo uopšte nije na listi investiciono interesantnih gradova koju je objavila nedavno Evropska banka za obnovu i razvoj i da smo, naravno, ne na listi nego mnogo, mnogo ispod prva tri grada - Zrenjanina, Užica i Kruševca. Napominjem da čak ovde za Kraljevo ne postoji ni naznaka interesovanja za strana ulaganja - naglasio je prof. Stojanović.
Povodom narednog skupštinskog zasedanja u Kraljevu, on ističe da nas prvi put u istoriji očekuje reizbor organa vlasti, ali i prava ,,seča knezova" postavljanjem novih direktora i upravnih odbora javnih preduzeća i ustanova.
- Iako je to uobičajena stvar prilikom uspostavljanja nove vlasti, način na koji se to radi još više uspostavlja politički i psihološki jaz. Leto je potrošeno na čist politički inat, nije bilo dobre volje da se sedne i razgovara - konstatuje Stojanović i apeluje na gradonačelnika dr Miloša Babića da ima obavezu da te probleme reši i zbog toga što je u prošlom mandatu dobio poverenje 20.000 birača, ,,kakvo verovatno nikada niko neće dobiti u ovom gradu".
- Gradonačelnik bi imao obavezu da pozove, jer za to do sednice ima dovoljno vremena, sve te ljude iz sadašnjeg sastava Skupštine grada na razgovore i da pokuša da smiri strasti - posebno podvlači Stojanović.
On je na kraju upozorio da, ako razgovora ne bude i politički inat se nastavi, jesen može rezultirati i uvođenjem privremenih mera.

U KRALJEVU ODRŽAN SASTANAK O REGIONALNOJ SARADNJI - piše Elizabeta Todorović
Višestruka korist od povezivanja duž Zapadne Morave

   Na prošlonedeljnom sastanku predstavnika Kruševca, Trstenika, Kraljeva i Čačka dogovoreni su potezi koji bi trebalo da dovedu do stvaranja regije koju će povezivati reka Zapadna Morava. Inicijativu, koja je potekla od Kruševljana, prihvatili su svi gradovi i opštine duž Zapadne Morave, sem Vrnjačke Banje, zbog problema u konstituisanju tamošnje Skupštine opštine. Kako je istaknuto, na teritoriji gradova i opština duž Zapadne Morave živi oko milion ljudi. Svi oni imaju interese i potrebe koji ih prirodno povezuju, ali ih u narednom periodu treba bolje iskoristiti.
- Želja nam je da što pre uhvatimo korak sa razvijenijim regijama u Evropi i Srbiji. Jedan od načina je sabiranje svih naših interesa i želja, da kroz regionalnu saradnju lakše dođemo do boljeg života za sve građane koji žive na ovom području duž Zapadne Morave. Dogovorili smo se kako da napravimo akcione planove, kako da napravimo timove za privredu, poljoprivredu, turizam i marketinški tim koji će propagirati pre svega sve ono što je dobro u ovoj našoj regiji i što ona drugima nudi - sumirao je postignuti dogovor dr Miloš Babić, gradonačelnik Kraljeva.
Kruševačka ideja ima za cilj da se ovaj region ujedini u zajedničkom nastupu na inostranim tržištima, a pre svega na velikom ruskom tržištu. Interes regiona, međutim, nije samo u oblasti privrede i poljoprivrede, već i u turizmu i zaštiti životne sredine, posebno zbog ugroženosti reke koja ovu regiju povezuje. S tim u vezi, naglašeno je da mnoge strane firme interesuje izgradnja regionalnog centra, postrojenja za reciklažu industrijskog i komunalnog otpada i time obezbeđivanje većih finansijskih efekta i novog zapošljavanja.
Naredni sastanak predstavnika lokalnih samouprava duž zapadne Morave biće održan krajem avgusta.

SINDIKAT ,,NEZAVISNOST" ,,IBARSKIH NOVOSTI” AD KRALJEVO O TEŠKOJ SITUACIJI U PREDUZEĆU
Zahtevi vlasniku da ispuni svoje obaveze

   Povodom aktuelne situacije u preduzeću, neredovnog i neadekvatnog isplaćivanja zarada i nepoštovanja kupoprodajnog i kolektivnog ugovora u preduzeću, održana su dva sastanka Sindikata ,,Nezavisnost" ,,Ibarskih novosti” AD Kraljevo. Prvi sastanak održan je krajem prošle sedmice, a u njegovom radu su, pored članova Sindikata, učestvovali i članovi Upravnog odbora preduzeća i republički i regionalni čelnici UGS ,,Nezavisnost". Kako je zaključeno, ovaj sindikat traži isplatu zaostalih zarada i kontinuitet u njihovoj isplati po kolektivnom ugovoru u narednom periodu, ili da se pokrene postupak raskida Kupoprodajnog ugovora.
   Naime, zaposleni u preduzeću ,,Ibarske novosti” AD Kraljevo prvi deo majske plate primili su sredinom jula. Zbog lošeg poslovanja, neispunjenog biznis plana, neispunjenih dogovora lokalne samouprave oko finansijske saradnje i države, koja još uvek nije regulisala medijski prostor, vlasnik preduzeća pre nekoliko dana predložio je da radnici prihvate i potpišu da će primati ,,minimalac" od 12.500 dinara. Sindikat ,,Nezavisnost" odbio je ovu ponudu i traži da se do kraja ispoštuje Kolektivni ugovor sa poslodavcem.
   - Stav zaposlenih je da se prvo, koliko sutra, isplate zaostale zarade, a onda da se ljudima garantuje da će od sada pa ubuduće primati normalne zarade koje su imali pre devet meseci, u vreme privatizacije, nešto više od 20.000 dinara, a svi znate da je to nešto više od pedeset odsto od proseka na nivou države - istakao je Ivan Rajović, predsednik Sindikata ,,Nezavisnost" u ,,Ibarskim novostima” AD Kraljevo. On je dodao da su lošom organizacijom preduzeća vlasnik i poslodavac doveli zaposlene, posebno novinare, u krajnje ponižavajući, ,,robovski" položaj, koji je ,,dno dna", jer ,,rade u uslovima nedostojnim trećeg milenijuma, da ispunjavaju maksimalno radne obaveze, a da za to nemaju adekvatnu zaradu od koje mogu da hrane porodice i da u toj situaciji nema mesta pregovorima". Podvukao je i da bi prihvatanje ,,minimalca" bilo ravno ,,samoubistvu".
Članovi Upravnog odbora ,,Ibarskih novosti” istakli su da vlasnik preduzeća i poslodavac ima dobru volju da iznađe rešenje za novonastalu situaciju i da je spreman da pregovara sa predstavnicima oba sindikata u preduzeću.
   - Rashodi su veći od prihoda. Mi nastojimo da izđemo iz ove situacije tako da sa predstavnicima sindikata pređemo u pregovore za izmenu Kolektivnog ugovora, dela o nagrađivanju, da se svede nivo prihoda i rashoda na razumnu meru, to jest da se pređe na minimalne lične dohotke - istakao je pored ostalog Ostoja Tegeltija, član Upravnog odbora preduzeća.
   Predstavnici republičkog i regionalnog rukovodstva UGS ,,Nezavisnost" takođe su konstatovali da su zaposleni u ,,Ibarskim novostima”, ne svojom krivicom, neispunjavanjem obaveza vlasnika i poslodavca iz kupoprodajnog i kolektivnog ugovora dovedeni izuzetno težak i ponižavajući profesionalni i socijalni položaj i dali konkretne predloge za rešavanje problema, uz opasku da zaposleni nemaju mnogo izbora i ,,da im ne može biti gore nego što jeste".
   - Vi u ovoj situaciji imate dva izbora, oba po zakonu. Jedan je, prema onome što nude zakoni Republike Srbije, da pokušate, sa dobrom voljom vlasnika, da ,,isplivate" iz ove situacije. Ukoliko to propadne, ako do toga ne dođe, onda ide druga stvar, u kojoj ćemo mi da učestvujemo i da se umešamo, a to je zahtev za poništavanje kupoprodajnog ugovora - objasnio je Branislav Čanak, predsednik UGS ,,Nezavisnost", dodavši da se i sam uverio u ponižavajuće uslove rada novinara u listu ,,Ibarske novosti", čije prostorije je posetio i stekao utisak da se nalazi u nekom ,,muzeju starina", videvši sa kakvom opremom novinari rade u vreme najrazvijenije računarske i internet tehnologije.
Rečeno je da, u slučaju raskida kupoprodajnog ugovora, radnici ne treba da brinu, jer sve obaveze preuzima država.
   - Istog sekunda kad se poništi kupoprodajni ugovor, Agencija za privatizaciju, u ovom slučaju verovatno na predlog Sindikata ,,Nezavisnost", postavlja svoga zastupnika kapitala koji tu kuću vodi u ime države i zastupa njen kapital, kapital te kuće. Znači, zaposleni ostaju svi na svojim radnim mestima pod istim uslovima pod kojim su stupili u proces raskida kupoprodajnog ugovora - naglasio je Dragan Milovanović Pilac, potpredsednik Grane medija UGS ,,Nezavisnost".
   Članovi Sindikata u raspravi su istakli da zaposleni u ,,Ibarskim novostima” visinu ,,minimalca" koji poslodavac predlaže i sami zarađuju, a ako bi se uveo ,,minimalac", ušteda bi bila samo 500.000 dinara mesečno. Podsetili su da je od trenutka privatizacije, pre devet meseci, preduzeće napustilo 23 radnika, tako da je u julu broj zaposlenih 81, a procena je vlasnika da bi optimalan broj bio 70 zaposlenih.
   Na drugom sastanku Sindikata ,,Nezavisnost" ,,Ibarskih novosti”, održanom u utorak, 5. avgusta, istaknuto je još jednom da vlasnik i poslodavac nije ispunio ključne obaveze iz Kupoprodajnog i Kolektivnog ugovora i Zakona o radu i da su zaposleni zbog toga dovedeni u nepodnošljiv materijalni položaj. Zato su, posle rasprave, jednoglasno doneli odluke u kojima od vlasnika preduzeća traže da te obaveze hitno ispuni, ili će, u suprotnom, predložiti pokretanje procedure za raskid Kupoprodajnog ugovora (odluke Sindikata objavljujemo u celini). Članovi ovog sindikata su naglasili da će do kraja insistirati na realizaciji svojih odluka i zahteva.

OSTOJA TEGELTIJA O RAZLOZIMA ZA POSTOJEĆE PROBLEME U ,,IBARSKIM NOVOSTIMA”
Raskid ugovora?

   Država je prodala preduzeća za informisanje, a ništa nije preduzela da ih zaštiti od nelojane konkurencije i nelegalnih medijskih preduzeća. Tako imamo situaciju da se jedna lokalna radio-televizija čuje i vidi dalje od regionalne. Postavlja se pitanje: zašto se plaća regionalna frekvencija, a na istom području i istom snagom emituje se signal i lokalnih radio-televizija?
   Lokalna vlast je od dana privatizacije uplatila milion dinara za proteklih sedam meseci informisanja i prenosa sednica SO. Taj iznos nije dovoljan ni kao jedna mesečna naknada. Zašto o tome RTV Kraljevo nije progovorila? Trebalo je da lokalna vlast napravi tender za javno informisanje i TV prenos skupštinskih zasedanja, koji ni do danas nije objavljen iako svi znamo da u opštini postoji samo jedna regionalna televizija koja može da ispuni sve uslove za servis opštine, osim ako neko iz lokalne vlasti ne podržava neke druge medijske kuće iz Kraljeva koje nedozvoljeno emituju signal na prostoru na kojem dozvolu emitovanja ima isključivo Radio-televizija Kraljevo.
   Organizacija rada u kolektivu nije dostigla potreban nivo, nije zavedena radna disciplina na svim radnim mestima. Imamo situaciju da postoje oni koji savesno i kvalitetno obavljaju svoje radne zadatke, a sa druge strane postoje oni koji se u preduzeću pojave zbog fizičke prisutnosti, bez doprinosa u radu, pa čak i oni koji u toku radnog vremena obavljaju privatne poslove. Nedopustivo je razmišljanje pojedinaca da znaju da kolege ,,ništa ne rade", a pri tom ne preduzimaju nikakav korak u smislu sankcionisanja, iako su sankcije predviđene Kolektivnim ugovorom.
   Zaposleni bi sa svojim pretpostavljenima trebalo da preispitaju sami sebe, da li hoće kvalitetno da rade i da zarade lični dohodak, a ne ugovorne obaveze vlasnika prema Agenciji.
   U zajedničkim razgovorima sa rukovodstvom preduzeća vlasnik je konstatovao da zaposleni nisu upućeni u obaveze koje postoje, gubitke iz ranijih godina, manjak prihoda u odnosu na rashode, gde je najveći rashod lični dohodak.
   Zaposleni smatraju da je isključivo obaveza vlasnika da sve plati i podeli lične dohotke, bez obzira na njihov doprinos na radu.
   Zaposleni su zainteresovani za tehnološki višak u smislu velike otpremnine ne vodeći pri tom računa da je pravi tehnološki višak isključivo zbog nepotrebnih radnih mesta i zaposlenih koji ne nameravaju da rade, to jest nisu radili ni do sada.
   Mišljenje Upravnog odbora i većinskog vlasnika je da bi pre svega trebalo sačuvati radna mesta, razdvojiti rad od nerada i zatražiti da država i lokalna samouprava ispune svoje obaveze prema preduzeću.
   Postavlja se pitanje uloge sindikata koji bi, po mišljenju Upravnog odbora i većinskog vlasnika, trebalo da budu partneri sa upravom preduzeća, gde bi zajednički radili na sprovođenju mera kojim bi zaštitili zakonska prava preduzeća od strane države i lokalne samouprave u cilju zaštite radnih mesta i stimulacije radnika koji pokazuju zalaganje na radu.
   Kupac je od dana kupovine pružio materijalnu pomoć čekajući da se gore navedeni problemi reše, kako bi poslovanje preduzeća bilo pozitivno. Nažalost, gore navedeni problemi nisu rešeni, prihodi su mnogo manji od troškova, pa je predloženo članovima Upravnog odbora da održe sastanak sa predstavnicima sindikata, da im se predoči situacija u kojoj se preduzeće nalazi i kao rešenje predloži prelazak na minimalni lični dohodak, s tim da se preostali prihod podeli kao stimulacija najzaslužnijim radnicima. Ovim bi se, pre svega, sačuvala radna mesta dok se ne reše gore navedeni problemi i dok se preduzeće ne dovede na nivo pozitivnog poslovanja. Međutim, iz dosadašnjih razgovora sa predsednicima sindikata na dobrom smo putu da se raskine ugovor i kapital prenese u Akcijski fond, tada neće biti ni minimalne zarade - deliće koliko zarade. Tada će biti svedoci svojih pravih vrednosti, a prošlost će se vrlo brzo zaboraviti.

DEVET MESECI POSLE PRIVATIZACIJE ,,IBARSKIH NOVOSTI”
Novinari kao rob(lj)e

   Nije trebalo da prođe mnogo vremena, tek pet-šest meseci, da bi se pokazalo kako je privatizacija lokalnih medija nešto najgore što je u ovoj državi urađeno od petooktobarskih promena. Nešto slično mogao je da uradi samo neko ko iz dna duše mrzi informisanje i ko je imao za cilj da sve, ili bar jedan deo, medija kazni na najgori mogući način, a zaposlene u njima osudi na gladovanje i poniženje. Sa druge strane, ništa bolji niti manje krivi nisu ni oni koji su iz ko zna kakvih pobuda i bez ikakvog iskustva u ovoj oblasti ,,suvim zlatom" platili informativne kuće. Već posle nekoliko meseci, gotovo po pravilu, situacija bi postajala nepodnošljiva, a najveće žrtve takvog, očigledno smišljenog nedobronamernog poduhvata, postajali bi zaposleni, i to puki izvršioci od kojih se, očigledno, očekivalo da medije uzdignu iz tranzicionog blata, a gazdama donesu očekivanu dobit.
   Ovakva kakva jeste, država mora da preispita ishitrene privatizacije i, tamo gde postoje svi uslovi za pozitivno poslovanje, poništi privatizacione ugovore i ispravi načinjene greške. Naravno, i lokalna samouprava mora da podnese svoj deo odgovornosti za ono što je učinjeno, ili nije a trebalo je, sa ,,Ibarskim novostima”, a što se u najmanju ruku pokazalo nerazumnim i potpuno promašenim potezom prema jednoj kući od izuzetnog značaja.

I POSLE DEVET MESECI - NEDONOŠČE
Posle samo devet meseci jasno je da većinski vlasnik AD ,,Ibarske novosti", ma ko to bio, nije imao, niti ima, bilo kakvu koncepciju o tome šta bi ova firma trebalo da radi i u kom pravcu da se pokrene u skladu sa novim političkim i svim ostalim okolnostima. Oni kojima je, valjda, bilo u opisu posla da misle o tome, to nisu činili, a radi se o ljudima koji su se dokazali u prethodnom periodu i koje je većinski vlasnik sam odabrao za svoje najbliže saradnike. I pored svega, jasno se da videti, samokritike nema, a radnici su optuženi za kompletnu situaciju, čak i za to što u dovoljnoj meri nisu pristali da budu cinkaroši u cilju materijalnog i, verovatno, moralnog oporavka firme. Uostalom, Srbe nije nešto naročito potrebno pozivati na cinkarenje, pa je tim više ova konstatacija potpuno besmislena.
Dakle, kupac je, kako tvrdi, pružio materijalnu pomoć, a izvršioci se okrivljuju da nemaju ideje, da se ne zalažu na poslu, da obavljaju privatne poslove u radno vreme, da su nedisciplinovani, da ih je previše, da su pravi balast za dalje poslovanje. Traži se taktika da što više njih napusti posao, a posle će sve biti mnogo bolje jer ima i onih koji bi čak i plaćali samo da ostanu na rukovodećim, ali i nekim drugim, mestima u ovoj firmi.
Do juče korektni novinari, profesionalci, porodični ljudi, neki čak i pred penzijom, postali su novinarski ološ, ljudski šljam, zabušanti, lendovi, prevaranti... koje bi izgladnjivanjem trebalo ukloniti iz firme i sa lica zemlje.

SLUŽBENA LICA NA PRAGU GLADI
Sve se to dešava u trenutku kada novinari dobijaju zvanični status službenih lica, kada se razmišlja o beneficiranom radnom stažu i dok se vodi pravi medijski rat za zaštitu profesije i novinara koji se ovde dovode u status državnih neprijatelja i modernog roblja.
Logično je da bi probleme društva u tranziciji svi morali podjednako da podnosimo, ali ne i tamo gde za to nema nikakve potrebe i gde je to posledica nečije nesposobnosti ili loših namera. Taj ko je želeo da se obogati prodajom ili preprodajom IN očigledno je pogrešio. Ovakva kakva je, ova kuća može dobrim delom sama da se izdržava, uz dobru organizaciju posla, ali ne sa balastom kupaca, nakupaca, agencija koje samo gledaju svoj profit, potkupljivih saradnika i ko zna čega još. Čak i ovakva, kuća može da bude primer zdravih poslovnih i profesionalnih odnosa, baš zbog svega kroz šta je do sada prolazila i što se oblikovala po volji drugih ljudi koji su, po pravilu, bili na vlasti.
Iz dopisa koji je potpisao član Upravnog odbora gospodin Ostoja Tegeltija očigledno je koliko je situacija oko IN banalizovana i do koje mere ide nepoznavanje većinskog kupca poslovanja ovakve kuće. Zato sindikat i postoji, da u skladu sa zakonom zaštiti prava radnika na rad i život, a ne da većinskom vlasniku dojavljuje pikanterije iz privatnog života zaposlenih.
Dakle, na osnovu svega rečenog, a u očekivanju da se država i lokalna samouprava zainteresuju za naš problem, i pozitivno ga reše, tražimo da se prvo ispoštuje Ugovor i sve što iz njega proističe, a potom da se sporni Ugovor raskine, pošto je očigledno da sa iznesenom koncepcijom većinskog kupca ova firma nema nikakvu perspektivu. Odbijamo da potpisujemo bilo kakve anekse sa većinskim vlasnikom koji nije pokazao dobre namere, niti bilo kakvo angažovanje na uspostavljanju rada u ovoj kući u novim okolnostima. Tražimo da Agencija za privatizaciju snosi svoj deo odgovornosti i u skladu sa tim pomogne da se ovaj slučaj pozitivno reši. U suprotnom, preduzećemo sve raspoložive, Zakonom predviđene aktivnosti, da sačuvamo kuću, radna mesta i gole živote, koje država preko svojih plaćenika pokušava da nam ugrozi.

NEISPLAĆENE ZARADE PA SVE OSTALO
Uostalom, više je nego očigledno da se većinski kupac našao u situaciji iz koje nije u stanju sam da nađe izlaz, niti da prizna poslovni promašaj, pa bi mu i zbog toga trebalo pomoći, na obostrano zadovoljstvo. Na osnovu tona kojim se preti zaposlenima, očigledno je da je većinskom vlasniku, ma ko to bio, neko podvalio i naterao ga da pozamašnom svotom plati stotinak lendova koje sada pokušava da najuri i ostane sam sa svojom poslušnom svitom u svom skupo plaćenom kraljevstvu. A osnovna logika kaže da neko ko je spreman da 70 miliona dinara uloži u nešto mora da zna šta kupuje i kakva je perspektiva toga i u najgorim okolnostima. Ovde to nije slučaj, pa se stiče utisak kako su i većinskog vlasnika izigrale država i lokalna samouprava, što, uostalom, i sam ističe već u prvoj rečenici svog dopisa.
I na kraju, a u skladu sa okolnostima u kojima se sve ovo dešava i gde se, pre svega, insistira na zaštiti novinara, tražimo hitnu isplatu neisplaćenih zarada, kako bismo uopšte mogli da razmišljamo šta dalje, budući da je većina zaposlenih u ,,Ibarskim” bez svoje krivice bukvalno dovedena na ivicu egzistencije i gladuje u Evropi, ili pored nje, na početku trećeg milenijuma.
Za Sindikat ,,Nezavisnost"
AD ,,Ibarske novosti”
predsednik
Ivan Rajović

SINDIKAT ,,NEZAVISNOST” AD ,,IBARSKE NOVOSTI”
Saopštenje za javnost

    Na sastanku sindikata ,,Nezavisnost” AD ,,Ibarske novosti”, Kraljevo, održanom 05.08.2008. godine, razmatrana je aktuelna situacija u preduzeću, i tom prilikom jednoglasno su donete sledeće odluke:
1. Od većinskog vlasnika se zahteva isplata zaostalih zarada radnicima najkasnije do 15. avgusta ove godine, kao i ispunjavanje svih ostalih obaveza po kupoprodajnom ugovoru.
2. Ne prihvata se predlog većinskog vlasnika o sporazumnom potpisivanju isplata minimalnih zarada radnicima.
3. Ukoliko većinski kupac ne prihvati prva dva zahteva, pokrenuti proceduru za raskid ugovora.
4. Izabrani su članovi pregovaračkog tima ovog sindikata u sastavu: Ivan Rajović, Aleksandar Jovanović i Vera Milosavljević, koji će u petak, 08.08.2008. godine, sa početkom u 16.00 časova, upoznati kupca i obaviti pregovore o zahtevima ovog sindikata.
Sindikat ,,Nezavisnost” AD ,,Ibarske novosti” poziva Samostalni sindikat ,,Ibarskih novosti” da im se pridruži u zahtevima i daljim pregovorima sa većinskim vlasnikom.
U Kraljevu,
05.08.2008. godine

Predsednik sindikata
“Nezavisnost”
AD ,,Ibarske novosti”, Kraljevo
Ivan Rajović

BRANISLAV ČANAK, PREDSEDNIK UJEDINjENIH GRANSKIH SINDIKATA ,,NEZAVISNOST" - piše Slobodan Rajić
,,Socijalni pakt" sa državom od suštinske važnosti za Srbiju i položaj radnika

   • Branislav Čanak najveći deo svoje profesionalne karijere proveo je kao novinar Radio Beograda i bio poznat pre svega kao uspešan urednik i voditelj informativne emisije ,,Novosti dana" i novinar u emisijama ,,Argument više" i ,,Nedeljom u deset", mada je pre toga radio i na Televiziji kao autor dokumentarnih filmova. Sa više od hiljadu kolega iz sindikata RTS-a (čitav sindikat sem 63 člana) u jednom danu izbačen je sa posla, tačnije poslat na ,,prinudni odmor" sa obrazloženjem da su ,,krivi za sankcije međunarodne zajednice". Posle toga je radio kao ,,slobodni novinar" i pisao uglavnom za inostrane štampane medije. Bio je najpre predsednik Saveza samostalnih i nezavisnih sindikata novinara, a zatim inicijator osnivanja Ujedinjenih granskih sindikata ,,Nezavisnost" i njihov predsednik od osnivanja, 23. novembra 1991. godine. Za ,,Ibarske novosti” govori o aktuelnim pitanjima, problemima i zadacima u sindikalnom radu i borbi za zaštitu radničkih prava

   • Gospodine Čanak, kako je trenutno organizovan UGS ,,Nezavisnost" i koliko ima članova?
- Mi smo organizovani granski, baš kao što i naziv kaže. Imamo šesnaest granskih sindikata i grane su autonomne, imaju svoje organe, odbore, predsedništva, isto kao ,,krovna" organizacija UGS ,,Nezavisnost", koja ima svoje organe i u njima predstavnika svih granskih sindikata. Broj članova, zbog privatizacija, otpuštanja radnika ili gašenja firmi, stalno oscilira, tako da trenutno imamo oko 190.000 članova, ali taj broj ide gore-dole, baš kao što u Srbiji sve ide ,,gore-dole".
• Kad pominjete situaciju u Srbiji, kako trenutno ocenjujete materijalni i društveni položaj radnika u našoj zemlji i ko je najugroženiji?
Taj položaj je prilično bedan. Najugroženiji su radnici u industrijama, za koje se ne zna kakva je njihova budućnost, zato što oni, i kada rade, ne znaju koliko će to da traje. Pre svega zbog toga što Srbija nema strateške planove šta će biti sa metalskom industrijom, rudarstvom i drugim granama, tako da su ti ljudi ,,na belom hlebu" godinama. I nije toliki problem koliko će oni danas primiti platu, nego da li će idućeg meseca uopšte raditi, da se ne zatvori sve to. Recimo, to je problem sa rudarima, pogotovo u jamskim rudnicima, koji su, kao i njihovi radnici, potpuno zapušteni, zbog potpune nebrige države. Na drugoj strani, imamo tzv. ,,servisni sektor", gde su banke i osiguravajuća društva i drugi, oni imaju svetlu budućnost, samo su prilično obespravljeni.

VELIKA NEZAPOSLENOST
Naravno, u najtežem položaju su nezaposleni, ali se njihov precizan broj ne zna. Postoji nekoliko merila za utvrđivanje broja nezaposlenih. Zvanično merilo koje se prezentira javnosti je, nažalost, lažno merilo, i ono služi za političke svrhe, i to cifra koliko ima nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Ispada da su samo oni nezaposleni, a uopšte se ne uzima u obzir veliki broj nezaposlenih koji se uopšte nisu evidentirali!? Posebno je kritično što je Nacionalna služba za zapošljavanje prestala da servisira nezaposlene kad je reč o njihovom zdravstvenom osiguranju. Zbog toga je dobar broj otišao sa evidencije, zbog neoveravanja zdravstvene knjižice, ali to ne znači da su se oni zaposlili. Stopa nezaposlenosti je sigurno negde 25-26 odsto, s tim što oscilira od severa do juga, jer je na jugu znatno viša i iznosi više od 40 odsto!? Imamo, koliko je poznato, i više od milion i po penzionera, odnosno jednog zaposlenog na jednog penzionera. Imamo ogroman broj penzionera sa niskim penzijama i oni su u izuzetno teškom socijalnom položaju.
• Šta preduzimate da pomognete tim najugroženijim kategorijama stanovništva? Nedavno ste sa Vladom i Unijom poslodavaca potpisali i socijalni sporazum o tome. Ima li problema sa primenom tog ugovora?
- Nismo mi potpisali sa Vladom ništa, mi smo potpisali sa Unijom poslodavaca Opšti kolektivni ugovor 9. aprila, a potpisivanju je prisustvovao Boris Tadić sa resornim ministrom Rasimom Ljajićem, zato što je on zainteresovan kao predsednik države da se odnosi poslodavaca i posloprimalaca regulišu jednim takvim aktom. No, taj akt ima svoje manjkavosti zato što pokriva samo one poslodavce i samo one zaposlene koji su učlanjeni u svoje organizacije sindikata i one poslodavce učlanjene u svoju Uniju. Ne odnosi se, recimo, na državu uopšte. Ona nije član Unije poslodavaca, a godinama je, i to će potrajati još dugo, jedan od najvećih poslodavaca u Srbiji. Mi sada zbog toga pregovaramo sa Ministarstvom za rad i socijalna pitanja i Rasimom Ljajićem da ono što je obećao prilikom potpisivanja ispuni, i da i država pristupi tom aktu, kako bi on važio za sve zaposlene, pa i za državu. Kako će to da bude, videćemo, jer oni tvrde da je to veoma skupo, da je to strašan udar za budžet, pa ćemo onda videti da se privremeno odloži primena nekih najskupljih delova ugovora, ali se ostali primenjuju na sve zaposlene.
• Rekli ste da su zbog krize u zemlji radnici u veoma teškom socijalnom položaju. Osim pomenutog Ugovora sa Unijom poslodavaca, šta ćete još da preduzmete da zaštitite njihova prava?
Srbija ,,boluje" od jedne teške bolesti, a to je da je država odustala od izvršavanja nekih svojih obaveza prema građanima, pogotovo obaveze da uredi oblast monopola i da sankcioniše one koji krše to uređenje. Tako imamo priliku da jedan poslodavac krši zakon, a da vi na sudu ne možete da dobijete zadovoljenje iz više razloga. Ja ću navesti samo dva: ili taj poslodavac ima uticaj na taj sud pa sve presude idu njemu u korist, ili sud toliko sporo radi da onome koji je podneo tužbu ta tužba posle toliko vremena postaje bespredmetna jer, ako je on nezakonito danas dobio otkaz, od toga što će za sedam godina biti vraćen na posao njegova porodica nema ništa. Moj slučaj to najbolje pokazuje jer sam od 13. januara 1993. još na sudu, znači ušao sam u šesnaestu godinu suđenja!? U ovakvim stvarima, koje su aktuelne i vezane za opstanak jedne porodice, trebalo bi napraviti neke ,,rezove" u sudstvu. Neke stvari mora država da rešava, jer ona je organizovala sudstvo valjda ne zato da bi imala neke sudije, nego da bi te sudije primenom zakona štitile interese građana, pa, dakle, i interese zaposlenih.
• Da li se to odnosi i na probleme u procesu privatizacije? Kako se tu državni organi ponašaju?
Ništa ne preduzimaju. Za dobar broj tih privatizacija za koje se sada konstatuje da su bile loše, nezakonite, imamo prijave i kompletnu dokumentaciju kad smo skrenuli pažnju. Da se tu reagovalo pre deset godina, pa ne bi se to desilo sa tom firmom. Ali to ide polako, iz jedne, pa u drugu, pa u treću fioku, i dok to dođe na red, ,,prođe voz", zato što je 200-300 radnika ostalo bez posla, pa puta četiri člana njihovih porodica - to nikog ne interesuje. Mi smo podnosili krivične prijave policiji i tužilaštvima i da su oni funkcionisali kako treba, verovatno se to ne bi desilo i verovatno to preduzeće ne bi toliko palo u sunovrat, možda bi moglo da mu se pomogne. Ali kad toliko prijave stoje u fioci, to propada, i na kraju ni kupac nema nikakve koristi od kupovine. Nema ni država, jer ne ubira porez od takvog propalog preduzeća!?
• Jedna od najaktuelnijih tema je naš ulazak u Evropsku uniju. Možemo li mi da primenimo njihova iskustva u sindikalnoj borbi i zaštiti prava radnika?
Pre svega, naš sindikat je već deo Evrope. Mi smo već sedam godina članovi Evropske konfederacije sindikata i mi smo taj ispit položili i samom činjenicom da su nas primili u svoje članstvo, i to na njihov predlog, čak i mimo njihovog Statuta, u kojem stoji da član može da bude sindikat iz zemlje koja je potpisala sporazum sa EU o stabilizaciji i asocijaciji.

ISKUSTVA ,,EVROPSKIH" ZEMALjA
Međutim, ono što je važnije za ,,evropska" iskustva okolnih zemalja je važnije za državu nego za nas. Recimo, sada je Bugarskoj obustavljena jedna velika tranša subvencije zato što prethodna tranša ne može da se opravda - više od polovine para je nestalo, ne zato što je neko ukrao, nego zato što su nekompetentni ljudi dobili posao i trošili pare. E, ta nekompetencija koja je kod nas toliko raširena dovodi nas u težak položaj. Važno je da oni zaposle svog rođaka, nećaka, a da li on zna to da radi, njih baš briga!? A takav nećak koji nema pojma s poslom, napraviće veću štetu nego neki lopov, to je sasvim sigurno!? Ako bih i zbog čega bih voleo da danas postanemo članica EU, jeste da nas konačno neko dovede u red, pošto sami očigledno ne umemo to da uradimo. Ne moramo mi da postanemo ,,evropska" država tek kad nas prime u EU, ko nam danas brani da budemo ,,evropska" država? To nije zabranjeno. Dakle, mnoge stvari bismo već mogli da primenjujemo i pre nego što nam EU kaže.
• Koliko je poznato, u Srbiji nikada do sada nije organizovan generalni štrajk, u nekoj grani, delatnosti, kao u zemljama EU, kada bukvalno sve stane.
Nije, jer generalni štrajk u zemljama u kojima ih ima podrazumeva i da je javnost naklonjena tom štrajku, znači ne samo članovi sindikata i zaposleni. Svih šest francuskih sindikata ima osam odsto zaposlenih u svom članstvu, znači mnogo manje nego u Srbiji procentualno, ali oni izađu na ulice i blokiraju Pariz. A od tih koji su blokirali Pariz, 10 odsto su sindikalci, a 90 odsto građani koji izražavaju građansku solidarnost.

ŠTRAJK I SOLIDARNOST
A kod nas, pogledajte, kad napravimo neki mali štrajk, svi građani ,,gunđaju" i kažu: ,,Šta ovi, opet, rade?” Suština je u tome što se to i njih tiče. Mi smo, recimo, par puta štrajkovali u Beogradu u vreme Miloševića zbog lošeg kvaliteta gradskog prevoza i nama su baš oni zbog kojih smo štrajkovali rekli: ,,Šta nas mlatretirate?” Pa, čoveče, propašćeš kroz pod autobusa, jer autobus nije bio na remontu 15 godina, zbog toga štrajkujemo!? Ali, on to ne oseća i, dok toga ne bude, nema sindikata na svetu koji može da uspe, ako nema bar tolerancije okruženja!? Ako ne pomognemo, nećemo ni odmoći. Da ne govorim da u zemljama EU izađu i građani i pridruže se štrajku.
Meni se kao novinaru ,,zalomilo" da jednom izveštavam sa velikog štrajka 1978. u Parizu. Ceo grad je bio blokiran, nije radila podzemna železnica i svakog dana su građani peške dolazili na jedan trg i svakog jutra je dolazila jedna bakica koja je imala više od 80 godina. Jednog jutra sam je pitao što ona protestuje, kakve veze ima sa platama tih radnika, a ona mi kaže: ,,Ako oni nemaju plate, nema ni meni penzije?!” To kod nas ne možete da utuvite čoveku u glavu - da i zbog njega radnici štrajkuju.

PORAŽAVAJUĆE STANjE U MEDIJIMA
• Pošto ste dugo radili u informativnim medijima, kako ocenjujete trenutni položaj novinara i svih zaposlenih u ovoj delatnosti i njihovu sindikalnu organizovanost ?
Njihov položaj je poražavajući i takva im je sindikalna organizovanost. Nažalost, u onim medijima koji su nastali naknadno, privatno osnovani ili nastali privatizacijom, nema sindikata jer to gazde ne dozvoljavaju raznim sredstvima. Pre svega, imate situaciju da poslodavci, onaj čuveni Rodić koga znamo još iz vremena kad se bavio građevinarstvom, ne isplaćuje plate mesecima, a vi ne možete da napravite pola sindikalca tamo, toliki je strah među ljudima!? To ne mogu da shvatim. Da ne primaju platu, šta gore možeš da očekuješ od toga!? A pritom ti striktno kontrolišu radnu disciplinu i izvršavanje normi. Nema plata, a ljudi ćute. Kako možeš da ćutiš, kakav si ti to novinar, kakvu to poruku meni šalješ, kad sam sebe ne možeš da zaštitiš? Sada nam je taktika da nađemo jednoga da dokažemo da može da se preživi taj udarac, da ,,digne glavu" i da vide oni ostali da nije preko noći došao, da je i ujutro došao na posao, da sme da bude to.
Interesantno je da kod novinara ima malo više straha nego kod drugih profesija, čak je najviše straha kod novinara, a to je napogubnije, jer oni time šalju loše poruke kroz vest, komentar drugima. A nema razloga, iako je to teška bitka u Srbiji. Nema razloga da odustaneš od te bitke zato što te je strah. Treba se mnogo bolje organizovati. Konačno, ono što mi tražimo je sve u skladu sa zakonom, ne tražimo mi ništa preko zakona. I suština je u tome što poslodavac vas ,,isprepada" da bi vam dao manje nego što vam je već dao zakon! To je taj odnos: Koliko piše u zakonu, toliko mi daj. Znači, mi još nismo prešli u višu fazu borbe. Ako piše u zakonu dinar, tražimo dinar i po. Baš zato što se mi limitiramo onim što je država limitirala, država je dužna da nas štiti. Ne bi morala da nas štiti kad bismo tražili više od toga, ne mora, recimo, ali demokratska država i onda mora da nas štiti, pogotovo kako se sada deklariše kao država socijalne pravde.
Šta je to što prosečan novinar u Srbiji sada traži? Pa traži da ima normalno radno mesto koje je normalno osvetljeno, da ima sredstva za rad koja su na nivou XXI veka i da ima rad koji nije rudarski. Rudar može da kopa ugalj, on to mahinalno radi godinama. Novinar ne može da napravi vest, komentar, niti da ih odabere za emisiju ako ga ,,gazda" udara u glavu i još mu ne da platu!? Dakle, to su elementarne stvari i, naravno, pravo da se sindikalno organizuje.

RADNICI HOĆE POSAO
• Kad smo kod sindikalnog organizovanja, kako Vi vidite perspektivu organizovanja i delovanja sindikata u Srbiji, posebno u zaštiti najugroženijih, koji nemaju od čega da žive?
Najsiromašniji u Srbiji su ljudi bez posla kojima je firma ugašena. Ti ljudi ne traže socijalnu pomoć i ne znam nijednog koji to očekuje. On traži posao, pa pošto posla nema, on kaže: ,,Dajte nešto da jedemo, jer moja porodica umire od gladi!?” Ali nijedan od njih još nije rekao: ,,Meni odgovara da ne radim, dajte vi meni socijalnu pomoć i ja sam srećan.” Niko! Znači, ova država mora da se pobrine, sem ovih ,,štelovanja" statistika poput da se na evidenciji sedam odsto smanjio broj nezaposlenih, da pokrene velike ekonomske projekte kojima će zapošljavati ove ljude koji hoće da rade i koji znaju da rade. Mi imamo rasipanje kvalitetne radne snage koja sedi po ,,budžacima" i ne radi ništa ili radi po ,,buvljacima", a istovremeno u normalnoj državi bez njih se ne može? Ne može nijedan tajkun da obogati sebe, Srbiju ne može. Ne može tajkun da pravi autoput od Beograda, recimo, do mora, do Crne Gore. Ili novu prugu. Ali, to država treba da radi tako što će da ubere porez od tog tajkuna, pa će da napravi veliki projekat, pa će da zaposli ljude, pa imamo onda zaposlene ljude i novu prugu i autoput.

SPORAZUM SA DRŽAVOM
• Šta Vaš sindikat preduzima da se to ostvari?
Mi smo to tražili par puta od prethodne i ove sadašnje Vlade Srbije, ali izgleda da se svi plaše toga, da potpišemo socijalni pakt u kome bi država preuzela obaveze da upravo ovo radi. Da u tom socijalnom paktu, koji bi važio pet godina, obezbedi privredni rast od osam odsto. Ako Indija i Kina imaju 11-12, može Srbija da ima osam odsto. Da u potpisanom paktu i u praksi privredni rast bude toliko i toliko, stopa rasta zaposlenosti toliko i toliko, a da mi u sindikatu kažemo da za to vreme nećemo štrajkovati, nijedan štrajk, i pristajemo da nam plata raste ne kako raste privreda, nego jedan posto godišnje. To je naš deo, mi dajemo to, ali da vi date ovo. Ne možete vi da ne date ništa. Interesantno da od toga beže ,,k'o đavo od krsta"!? To je neverovatno, a to je od suštinske važnosti za Srbiju.
• Da li ste Vi, uprkos tome, optimista da ćemo se izboriti za te obaveze?
Mislim da, kada razrešimo ova pitanja koja su, nažalost, nasleđena iz prošlosti, kao što su ,,slučaj Karadžić" i sve obaveze koje imamo prema međunarodnoj zajednici, da ćemo se onda suočiti sa problemima sadašnjosti. Naime, Karadžić nikada nije bio nezaposlen, on je zaposlio sebe i ućario na tome. Mene interesuje ko će mene da zaposli, ko će da zaposli mog komšiju, ali ne od danas do sutra, već trajno, što će značiti opstanak moje i njegove porodice bar pet godina. A imamo za to uslove, sve uslove imamo, samo da se bolje organizuje država.

POSLE REPORTAŽE U NAŠEM LISTU - piše Marko Slavković
Ode Miloš u Kanadu

   • Miloš Čitlučanin, mladi kraljevački stručnjak za saračke unikate, prekosutra putuje u daleku Kanadu na poziv tamošnjeg farmera i odgajivača konja. Miloš odlazi sa izraženim osećanjem ljutnje, zato što ovde nije mogao da otvori samostalnu radnju i time ostvari svoj životni san, ali odlazi i sa određenom dozom nade da će ga ljutnja proći, i da ga nostalgija za zavičajem i otadžbinom neće vratiti na početnu životnu stazu, na kojoj je neizvesnost najizvesnija

   Pre skoro dve godine u ,,Ibarskim novostima” objavili smo reportažu o mladom Kraljevčaninu Milošu Čitlučaninu, sa nadnaslovom ,,Kako je jedna iznenadna životna odluka pogodila cilj”, i naslovom ,,Sarački unikati - viza za Evropu”. Tu našu reportažu, u nešto izmenjenom obimu i obliku, prenele su mnoge televizije, među njima RTS, neke dnevne novine, pa je tako, ali i putem interneta, ova priča stigla do jednog od farmera i uzgajivača konja u dalekoj Kanadi. On je Milošu odmah ponudio stalni posao i sve potrebne garancije za useljeničku vizu. Od tada, pa sve do ovih dana, trajala je prepiska Miloša i kanadskog farmera, između kojih se isprečila obimna papirologija i silne psiho-fizičke provere. Minulog ponedeljka Miloš je, konačno, dobio vizu, a već prekosutra će odleteti... Otići će Miloš, kao što smo i u podnaslovu rekli, sa mnogo ljutnje što mu ovde nije omogućeno da ostvari svoj san saračkog unikatlije, ali i sa nadom da će ga ta ljutnja proći, i da ga nostalgija za zavičajem i otadžbinom neće vratiti na početnu stazu, na kojoj je jedino neizvesnost izvesna.
   Priča, o kojoj je reč, teče ovako.

                    • • •

   Varoški mladić Miloš Čitlučanin, umesto da traži posao u dve struke, za koje ima diplome, uz to i studira, na iznenađenje okoline, opredelio se za sarački zanat, jer sve što okom vidi, on od kože može ručno da uradi. I sve su to unikati: od kompletne opreme za trkaće i vučne konje, do najmodernijih kaiševa za tinejdžere i odrasle. Za prvi komplet javio se kupac, stigle su i narudžbine, a već ima zainteresovanih za njegove rukotvorine i u nekim evropskim zemljama. Za godinu-dve Miloš će biti jedini sarač u Srbiji, a u Hrvatskoj i Sloveniji već odavno nema ovog zanimanja.
   Rođen je i živi u Kraljevu. Ima dvadeset sedam godina. Otac mu je pravnik, majka viši medicinski radnik, brat lekar stomatolog. I, Miloš Čitlučanin, završio je dve srednje škole, za hemijskog tehničara i farmaceutskog tehničara. Studira prava. E, sad bi bilo logično da Miloš traži posao u jednoj od svojih struka, ili da ,,navali” na pravne nauke. Međutim, on je, pre više meseci, iznenada, doneo sasvim drugačiju odluku. Odlučio je da završi i usavrši sarački zanat. Bila je to ,,bomba” za njegove drugare u okolini, ali ne i za najbližu rodbinu. Oni su znali za Miloševu nemerljivu ljubav prema životinjama, prema konjima posebno. Tu ljubav, još kao ,,klincu”, usadio mu je blizak rođak. Nije bilo dana da Miloš u svojoj kući ne pomene saračke proizvode: amove, sedla, bičeve, kićanke... I govorio je: ,,Ih, kako bih ja to!” Pri tom je mislio ne samo na kvalitet, već i na zadovoljstvo u jednom takvom poslu. Međutim, za tako nešto nije bilo prilike, jer je taj zanat nestao devedesetih godina, sa smrću poslednjeg kraljevačkog sarača. Od te njegove odluke, do realizacije, prošlo je, bogami, dosta. Tek u leto 2003, na vašaru u Mrčajevcima, Miloš upoznaje Branislava Milića, majstora sarača iz Despotovca. Ali, i tada mu je trebalo dugo vremena da skupi hrabrosti i telefonom zamoli majstora Branislava da ga primi na izučavanje zanata.
   Miloš se radovao ,,do neba” kad je čuo reči: ,,Javio si se pravom čoveku i došao si u prave ruke. Spremi se i dođi.” Te noći Miloš nije spavao. I već sutradan zakucao je na vrata divnog čoveka, osamdesetogodišnjeg ,,gazde” Branislava. Tu su počeli Miloševi prvi sarački koraci. Tokom godinu i po, koliko je bio na zanatu, Miloš je ovaj posao upoznao do savršenstva. Stari Branislav nikakvu majstorsku tajnu nije sakrio od Miloša.
- Ispekao si zanat i bićeš najbolji godinama i godinama - rekao mu je majstor Branislav. Tako su se rastali: Miloš se vratio pun znanja, volje i sreće, a ,,gazda”, već poprilično oboleo, ostao je ubeđen da ima dostojnog majstorskog naslednika. Međutim, Miloš hoće da bude i bolji od učitelja, pa u Požegi, takođe na vašaru, upoznaje još jednog starog sarača, Milosava Pavlovića, specijalistu za sedla. Kažu da je Milosav bio takav sedlar da nikada nije imao konkurenciju. Miloš je imao sreću da mu i Milosav prenese tajne sedlarstva.
Tek posle skoro dve godine usavršavanja, Miloš je sebi rekao:
- E, sad si ono što si godinama želeo!
   Iako je Miloš mlad, rekli smo, tek mu je dvadeset peta, već sada spada u vrhunske majstore, i za njega nema tajni u ovom zanatu. Dokazao se. A počeo je sa takozvanim vučnim amovima, koji trpe velika šumska opterećenja, da bi, nešto kasnije, usavršio i izradu paradnih amova. Sad nema saračkog detalja koji ne zna do savršenstva. Čak, uveliko radi i kaiševe za tinejdžere i odrasle, ali i kožne pojaseve koje devojčice nose u spotovima na stranim televizijskim stanicama. Nije preterivanje: što okom vidi, to rukom uradi.

USAMLJENI MAJSTOR
   Pored zahvalnosti za nesebično i istinsko upućivanje u saračke tajne, Miloš veliku zahvalnost izražava i porodici Doče Mizdrakovića, iz Kraljeva, čiji je otac bio najbolji srpski sarač koji je ikada postojao.
- Ova porodica mi je omogućila da dođem do vrlo retkog i kvalitetnog alata za ovaj zanat - kaže Miloš.
Miloš je, inače, već uradio jedan komplet konjske opreme. Naravno, sve od kože, i naravno, sve ručno. Unikati. Vest o Miloševom kvalitetnom radu, i o njegovom saračkom radu uopšte, ubrzo se pronela do zainteresovanih. Prvi komplet već je ,,bezecovan”, ima pojedinačnih porudžbina, a javila se i jedna firma koja je profesionalno vezana za uzgoj i održavanje rasnih i trkačkih konja. Što bi političari rekli, pregovori su u toku. I ne samo to, za majstora Miloša interesuju se i neki pojedinci iz evropskih zemalja. Kako stvari stoje, vrlo je moguće da Miloševe rukotvorine budu i njegova viza za zapadni svet.
- Sve ovo što ja radim, to su unikati, to su ekstra ručni radovi, od ekstra kvalitetne kože. I zaista se ne hvalim. Nažalost, kod nas se to još uvek malo ceni, ali doći će dan kad će se ovaj posao ceniti i ovde - ističe Miloš.
Trenutno, Miloš radi u svojoj momačkoj sobi, ali u budućnosti ima velikih apetita. Namerava da otvori samostalnu saračku radnju. Kaže da mu je žao, ali je istina da će za izvesni period biti jedini sarač u Srbiji. Ponavlja da mu je žao zbog toga, ali je tako. Miloš ima podatak da u Hrvatskoj poodavno nema nijednog sarača, mada je konjarstvo tamo, za razliku od naše zemlje, na veoma visokom nivou. U Bosni postoji samo jedan sarač, i on je vrlo star, pa je pitanje dokle će moći ovim poslom da se bavi.
- Žao mi je što je tako, jer gde nema konkurencije, nema ni nadigravanja, a i to je draž ovog posla. Nije materijalna strana presudna, nije sve u parama. Ovaj posao se, pre svega, voli. Barem je tako kod mene - sa ponosom naglašava Miloš.
   Ovaj mladić, kažu oni koji ga dobro poznaju, zbog ljubavi prema svom zanatu, odrekao se izlazaka i kafića, sav se predao poslu. I nije to trenutno stanje. Ono traje i sve je izraženije. I neće se smiriti dok njegove unikate u izradi konjske opreme ne budu nosili konji na trkama u Srbiji, i van naših granica, a paradne amove konji koji vuku fijakere po Beču.
Možda ćemo i tu priču imati uskoro.

PAD AVIONA - piše Dragan Vukićević
Pilot promašio pistu

   U nedelju popodne (oko 16.00 časova), na početku sletne piste na kraljevačkom sportskom aerodromu, dogodila se nesreća pošto je pilot Tomazo Perezino (40), upravljajući sportskim avionom promašio pistu i završio u njivi sa kukuruzom. Pri ovom udesu Perezino je zadobio prelome dva karlična pršljena i uspešno se oprovalja na Odeljenju ortopedije kraljevačke bolnice. U avionu se nalazio i njegov šestogodišnji sin Tobi, koji je zadobio lakše povrede.
   Uzrok ove nesvakidašnje avionske nesreće je greška pilota. Prema kasnijem svedočenju samog pilota, u presudnom trenutku pri sletanju njega je zaslepilo sunce, što je doprinelo da, za dvadesetak metara, promaši sletnu pistu.
   Inače, u pomoć Peroziniju i njegovom sinu prvi su pritekli pripadnici Žandarmerije, koja se nalazi u blizini, i Romi izbeglice s Kosmeta koji su smešteni na obodu aerodroma prema gradskoj deponiji.

KONAREVO
Poginuo biciklista

   U noći između utorka i srede oko jedan sat posle ponoći, na magistralnom putu Kraljevo - Raška, u Konarevu, dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj je jedno lice izgubilo život. U nesreći su učestvovali autobus ,,Autotransporta" iz Kraljeva, kojim je iz Raške prema Kraljevu upravljao Nenad Ranković (37) iz Vitanovca, i biciklista Miodrag Dobrosavljević (46) iz Konareva. Od zadobijenih povreda Dobrosavljević je preminuo na licu mesta.
Uviđaj je izvršio istražni sudija Opštinskog suda u Kraljevu u prisustvu Opštinskog javnog tužioca i policijskih službenika.

Savet Republičke radiodifuzne agencije i Upravni odbor Republičke agencije za telekomunikacije, po okončanim Javnim konkursima za izdavanje dozvola za emitovanje televizijskog i radio programa, na osnovu odredbe člana 118 u vezi sa članom 84 Zakona o opštem upravnom postupku, dana 31. jula 2008. izdali su sledeće
Javno saopštenje

   Pozivaju se pravna i fizička lica, koja na području Republike Srbije emituju radio ili televizijski program posredstvom zemaljskih radiodifuznih stanica bez dozvole za emitovanje programa, da najkasnije do 31. avgusta 2008. godine obustave emitovanje programa.

   Republička radiodifuzna agencija i Republička agencija za telekomunikacije će prema pravnim i fizičkim licima koja ne obustave emitovanje programa do 31. avgusta 2008. godine preduzeti sve mere predviđene Zakonom o radiodifuziji, Zakonom o telekomunikacijama i podzakonskim aktima.

   Isto tako, protiv lica koja ne obustave emitovanje programa do 31. avgusta 2008. godine biće pokrenuti postupci zbog učinjenog prekršaja iz člana 113 stav 1 tačka 1 Zakona o radiodifuziji za koji se pravnom licu može izreći novčana kazna u iznosu od 300.000 do 1.000.000 dinara, a odgovornom licu u pravnom licu i fizičkom licu novčana kazna u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara i prekršaja iz člana 98 stav 1 tačka 1 Zakona o telekomunikacijama za koji se pravnom licu može izreći novčana kazna od najmanje 60.000 dinara, a odgovornom licu u pravnom licu novčana kazna od najmanje 6.000 dinara.

U Beogradu,31. jula 2008. godine
Predsednik Saveta RRA Episkop jegarski Porfirije, sr.
Predsednik Upravnog odbora RATEL-a prof. dr Jovan Radunović, sr.

TRADICIONALNO TAKMIČENJE DISTROFIČARA U SPORTSKOM RIBOLOVU
Paraćinci ekipni, Kraljevčani pojedinačni pobednici

   Distrofičari iz Čačka, Paraćina, Novog Pazara, Kragujevca, Užica, Smedereva, Niša, Beograda i domaćina Kraljeva nedavno su učestvovali na tradicionalnom takmičenju u sportskom ribolovu ,,Žiča 2008”. Na idealnoj ribolovačkoj stazi žičkog ribnjaka bilo je deset tročlanih mešovitih ekipa, njihovi pratioci, organizatori, brojna publika i predstavnici medija.
Posle veoma zanimljivog dvočasovnog nadmetanja, Branko Luković, sudija sa međunarodnom licencom, izmerio je ulov, a zatim, tokom zajedničkog druženja u restoranu ,,Sunce”, proglasio najuspešnije u ekipnoj, pojedinačnoj ženskoj i pojedinačnoj muškoj konkurenciji.
U ekipnoj konkurenciji pobedili su Paraćinci, sa ulovom od 6.620 grama i devet sektorskih plasmana. Drugo mesto osvojila je ekipa Kraljeva sa 6.320 grama i 14,5 sektorskih plasmana, a treći su bili Kragujevčani sa ulovom od 4.420 grama i 15 sektorskih plasmana.
Pojedinačno, u konkurenciji žena, pobedila je Radunka Radosavljević iz Kraljeva, sa ulovom od 2.660 grama. U muškoj konkurenciji, najbolji je bio Života Radojković, takođe iz Kraljeva, sa ukupnim ulovom ribe od 3.720 grama.
Najuspešnije ekipe dobile su pehare, a pojedinačnim pobednicima, u muškoj i ženskoj konkurenciji, dodeljene su prigodne nagrade, kao i medalje svim takmičarima.
Takmičenje distrofičara u sportskom ribolovu ,,Žiča 2008” besprekorno je organizovalo Udruženje distrofičara Kraljevo - Raški okrug. Finansijsku pomoć, prema svojim mogućnostima, pružili su Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Srbije, SO Kraljevo, Raška, Tutin i Vrnjačka Banja, Sportski centar ,,Ibar”, kao i udruženja distrofičara koja su učestvovala sa ciljem očuvanja tradicije i smisla svog postojanja.
Takmičenje je otvorio doktor Nikola Krpić, nagrade je uručio Stevan Todorović, a takmičarima se prigodnim pozdravom obratio i Radovan Pavlović, predsednik Saveza distrofičara Srbije.

AUKCIJE
Dom društvenih dobija vlasnika

   Agencija za privatizaciju za 19. septembar zakazala je javnu aukciju za prodaju 70 odsto društvenog kapitala Doma društvenih organizacija. Početna cena iznosiće 27.374.000 dinara (oko 350.000 evra), a novi vlasnik je u obavezi da investira 801.000 dinara. Dom društvenih organizacija sa c23 zaposlena radnika, raspolaže sa 3.665 kvadrata kancelarijskog prostora i 3.275 kvadrata zemljišta u društvenoj svojini.

   Aukcijska privatizacija 70 odsto kaptala Društvenog preduzeća ,,Mataruška i Bogutovačka banja” zakazana je za 26. septembar u Beogradu.
Naime, agencija za privatizaciju objavila je poziv za učešće na aukciji, a rok za dostavljanje prijava je 18. septembar. Početna cena je nešto iznad 186 miliona dinara, a obavezna investicija novog vlasnika biće 79,6 miliona dinara. Procenjena vrednost kapitala koji se privatizuje je oko 775 miliona dinara.
Društveno preduzeće ,,Mataruška i Bogutovačka banja” raspolaže hotelima ,,Termal”, ,,Mineral” i ,,Žiča”, restoranom ,,Jugoslavija”, depandansom ,,Mineral”, picerijom ,,Kapica” i zgradom starog kupatila.

ZNAČAJAN USPEH MARKA JEVREMOVIĆA IZ VRBE
Srebro za talentovanog matematičara

   Na Petnaestom međunarodnom studentskom matematičkom takmičenju, održanom u Blagoevgradu u Bugarskoj, naš sugrađanin Marko Jevremović osvojio je drugu nagradu. Na ovom najznačajnijem matematičkom takmičenju učestvovali su studenti, od prve do četvrte godine, sa oko 90 fakulteta iz celog sveta, među kojima je bilo i onih koji pohađaju najprestižnije.
Ovaj veliki uspeh za Marka nije ništa neočekivano, budući da je ovo samo još jedno u nizu visokih priznanja. Uspeh je, za ovog mladića, nešto - uobičajeno.
Marko Jevremović je student prve godine Matematičkog fakulteta u Beogradu. Išao je i u specijalizovano matematičko odeljenje kraljevačke Gimnazije, ali matematika, kako kaže, najverovatnije, neće biti ono čime će se u životu baviti.

UZ POMOĆ ŠKOTSKE HUMANITARNE ORGANIZACIJE
Socijalno ugrožena deca na moru

   Letovanje je opravdalo namenu, program je realizovan uz brojne prateće aktivnosti. Od učesnika letovanja formiran je kolektiv koji je zaživeo od prvog dana, na zadovoljstvo realizatora. U toku realizacije letovanja učesnici su svakodnevno vodili dnevnik aktivnosti i posebno su zahvalni donatoru, organizaciji Blythsnjood care, i Crvenom krstu Kraljevo.
Za mnoge od njih ovo je bilo prvi put da vide more i druže sa na ovaj način.

LETNJA AKCIJA CRVENOG KRSTA
Sugrađani osvetlali obraz

   Crveni krst Kraljevo i Institut za transfuziju krvi Srbije organizovali su prošlog četvrtka još jednu uspešnu akciju prikupljanja krvi pod nazivom ,,Ulepšajte dan sebi i drugima - dajte krv".
Akcenat je bio na tome da se slučajni prolaznici animiraju da daju krv. Taj zadatak su obavljali aktivisti Crvenog krsta - Milenko Simović, prerušen u klovna, smehom i igrom je skretao pažnju na akciju. Bora Tošić i Miloje Radović svojim glumačkim sposobnostima nisu mogli biti nezapaženi, a Jovana Karapandžić je svojim glasom privlačila radoznale prolaznike. Ceo tim Crvenog krsta Kraljevo radio je na motivisanju ljudi. Tako je želju da dobrovoljno daju krv izrazilo 83 naših sugrađana, a krv je dalo 59.
Zahvaljujući svim plemenitim sugrađanima koji su dali krv u ovoj akciji, kao i aktivistima Crvenog krsta, koji su dali sve od sebe da bude što više davalaca, možemo se pohvaliti da je akcija uspešno završena.
Akciju je pomogla lokalna samouprava grada Kraljeva.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

OTVORENO PISMO STRUČNOG VEĆA NARODNOG MUZEJA U KRALJEVU ODBORNICIMA SKUPŠTINE KRALJEVA
Koliko vredi najbolji muzej u Srbiji?

   Poštovani odbornici Skupštine Kraljeva,
Obraćamo vam se kao Stručno veće Narodnog muzeja povodom stavljanja na dnevni red smene direktora naše ustanove muzejskog savetnika Dragana Draškovića.
Obraćamo vam se kao izabranim predstavnicima građana, a ne političkih stranaka, dužnim da rade i odlučuju, sa punom odgovornošću, u interesu građana i društvene zajednice grada koji ih je izabrao.
Narodni muzej u Kraljevu je po svojoj strukturi izuzetno složena stručna ustanova koja obavlja delatnost zaštite kulturne baštine, njenog čuvanja i prezentovanja u poljima arheologije, numizmatike, etnologije, istorije i likovne umetnosti i bavi se proučavanjem i promovisanjem prošlosti Kraljeva. Do ovih dana, ustanova je imala sreću da je u gotovo 60 godina postojanja vode njeni stručnjaci, zbog čega je i uspela da dođe do svog visokog nivoa.
Narodni muzej je uzorna kulturna ustanova grada Kraljeva, koja već duže vreme svojim projektima predstavlja grad na najbolji mogući način i u mnogo široj srpskoj kulturnoj javnosti. Ova ustanova je svakako zaslužna za sliku Kraljeva kao kultivisane i napredne gradske sredine, koja kreće ka vodećima u Srbiji, prema svojim projektima u kulturi.
Da podsetimo - izložba DOBA SVETLOSTI srpska umetnost XIII veka, kreirana povodom osam vekova manastira Žiče, gostovala je u Novom Sadu, Leskovcu, Kruševcu i Čačku, ali ove godine i tri meseca u Galeriji SANU u Beogradu, gde je vrhunska institucija nacionalne kulture prihvatila ovaj projekat kao svoj doprinos velikom jubileju Žiče. Izložbu je videlo, prema podacima Galerije, 25.313 posetilaca, veliki broj javnih ličnosti i univerzitetskih profesora koji su imali potrebu da pozovu da bi čestitali. Ovaj izložbeni projekat ima mogućnost da gostuje sledeće godine u Gracu, a postoje i razgovori za Rusiju (Petrograd). U tom smislu je i delovanje naše koleginice Silvije Krejaković, koja već drugu godinu kao prvi predstavnik Srbije gostuje u Jad Vašemu u Jerusalimu, najvećem institutu za genocid na svetu, gde je predstavila stradanje Kraljevčana i pokrenula priču o genocidu nad Srbima (opširno o tome u prošlom broju ,,Ibarskih novosti”). Dakle, neki od projekata Narodnog muzeja imaju kvalitet da predstavljaju srpsku kulturu u inostranstvu. Naravno, ako tekuća politička lokalna struktura ne upropasti ustanovu.
Ukoliko bismo nabrajali sve projekte muzeja, od izložbi, preko velikih naučnih skupova, sjajnih naučnih i umetničkih publikacija i uspeha njegovih stručnjaka, ovaj tekst bi bio previše obiman. Napominjemo da je, prema oceni Ministarstva kulture, naša ustanova označena kao jedna od najboljih, ako ne i eksplicitno najbolji muzej u Srbiji, i to ne samo po onome što publika vidi, već i po ukupnoj unutrašnjoj stručnoj razvijenosti svih oblika rada. Na neki način smo ustanova u koju stručnjaci drugih manje razvijenih muzeja dolaze radi obuke i stručne muzeološke pomoći, po preporuci Ministarstva kulture.
Sada je Narodni muzej, koji je upravo otvorio novu stalnu postavku, organizovao prvu Noć muzeja, na zadovoljstvo građana, i svojim uspešnim projektima otvorio nove mogućnosti vrhunskog rada (izvesni projekti koje je ponudila SANU, Republički zavod i sl.), čiji rezultati bi bili ovde u KRALjEVU, a ne u Beogradu, doveden u pitanje. Naime, novoizabrana vlast je raspoložena da smeni sadašnjeg direktora Dragana Draškovića, istoričara, i postavi kandidata koji sa muzejskom delatnošću nema nikakvog stručnog dodira. Izbor ovakve ličnosti značio bi otvorenu destrukciju jednog složenog sistema koji zahteva punu stručnost u radu i ne trpi improvizacije. Kako su ovlašćenja direktora velika, na ovaj način se sama delatnost dovodi u pitanje na osnovnom nivou opstanka, a kamoli na nivou daljeg prosperiteta muzeja.
Da podsetimo ko je sadašnji direktor:
Dragan Drašković, istoričar, radi kao stručnjak duže od 20 godina u Narodnom muzeju kao kustos Istorijske zbirke (bavio se istorijom Kraljeva u domenu urbanizma, industrije, prosvete, crkve, trgovine, zdravstva i političke istorije, autor je većeg broja studija i naučnih radova), ima najviše muzejsko stručno zvanje muzejskog savetnika, predsednik je izvršnog odbora Muzejskog društva Srbije.
Autor je i koautor velikih izložbi iz istorije grada: Rudo Polje-Karanovac-Kraljevo, Kraljevo oktobra 1941, Vladika Nikolaj Velimirović, Krunisanje srpskih vladara...
Neposredno je zaslužan, ogromnim zalaganjem, za završavanje sprata i potkrovlja muzeja, velikog posla u kome su učestvovali finansijski i opština i Republika. Time su stvorene predispozicije za veliku stalnu postavku kakvu grad nikada nije imao i normalno funkcionisanje svih aspekata složene muzejske delatnosti. Rukovodio je poslovima nove stalne postavke i sam je autor dve sale koje se odnose na istorijski razvoj. Pokrenuo je nanovo časopis Naša prošlost posle dvadesetogodišnje pauze, čiji je urednik, koji je u novoj seriji dobio status publikacije od nacionalnog značaja. Pokrenuo je izrazito kvalitetnu izdavačku delatnost. Ove godine organizovao je svečani skup i godišnju skupštinu Muzejskog društva Srbije gde je više od stotinu muzealaca iz cele Srbije posetilo Kraljevo, videlo muzej i novu stalnu postavku.
Iza ove biografije ne stoji kao motiv politička opredeljenost, već - STRUČNA SAVESNOST i borba da ustanova postane što bolja i kvalitetnija. Da li je moguće da je politička javnost Kraljeva nesposobna da prepozna ovaj kvalitet i da ga poštuje?
Koliko vredi najbolji muzej u Srbiji jednoj lokalnoj novoj političkoj strukturi - da li samo nagrađivanja jednog tek simpatizera neke stranke direktorskim mestom? Da li je u pitanju neznanje ili malicioznost? Ili je izbor kandidata prosto slika odnosa prema kulturi kao sasvim beznačajnom segmentu društva za političare? Da li je to demokratija, odgovornost, interes građana i zajednice, unapređenje i dalje razvijanje postojećeg, što očekujemo kao birači, ili pseudodemokratija - navike iz jednopartijskog sistema pretočene u tranziciono društvo - nije važno ko je ko, već samo da je član Saveza komunista, odnosno sada neke naše stranke, a ne njihove? Koliko će ovo stanje da traje i da li će išta vredno ostati posle toga? Vi, odbornici Skupštine grada Kraljeva, danas po svojoj savesti odlučujete o tome, dakle ne o izboru direktora, nego o čuvanju ili destrukciji jedne vredne i napredne institucije grada, koja najmanje što zaslužuje jeste poštovanje. Odgovornost je na vama.
Stručno veće Narodnog muzeja u Kraljevu:
Tatjana Mihailović,
arheolog, viši kustos
Suzana Novčić, istoričar umetnosti,
viši kustos
Silvija Krejaković, istoričar, viši kustos
Tijana Šibalić, etnolog, kustos
Slađana Spasić, arheolog, kustos
Mirjana Savić, istoričar, kustos
Dušica Radosavljević-Jovančević, konzervator-slikar, kustos
Oleg Romanov, arheolog, kustos
Rade Pajović, preparator



KONTROVERZNI SRPSKI PESNIK IVAN RAJOVIĆ U EVROPSKOJ UNIJI
Verovao je da se Kraljevčani mogu promeniti

   • Iz svakog teksta koji je Rajović napisao osetio sam snagu, jer sve ono što je napisao, napisao je u svetom zanosu i blistavom okrilju nerazjašnjene Milosti. To je bio njegov ego i njegova natprirodna snaga

   Članovi Komisije za kulturu i razvoj Internacionalnog kulturnog društva ,,Štajerska zajednica" iz Maribora i Graca pozvali su Kraljevčanina Ivana Rajovića da sa grupom vrhunskih srpskih književnika predstavi srpsku kulturu žiteljima štajerskih pokrajina u Sloveniji i Austriji.
Komisija ,,Štajerske zajednice” izabrala je srpske književnike koji će 26. avgusta ove godine nastupiti sa svojim književnim delima na ,,Srpskim danima kulture” u Mariboru.
Jedan od najatraktivnijih srpskih kontroverznih pesnika Kraljevčanin Ivan Rajović izabran je da zastupa književnike iz Srbije. Rajović će sa još desetoricom srpskih pesnika iz raznih delova bivše zajedničke države predstaviti deo srpske kulture u gradu na Dravi Mariboru, a zatim i gradu na Muri u austrijskom Gracu. Glavni cilj umetnosti je da gradi mostove i razumevanje među ljudima i kulturama.



NOVICA TADIĆ - OVOGODIŠNJI LAUREAT ŽIČKE HRISOVULJE
Pesnik je čovek margine...

   ...ali, to što se ponaša marginalno, ne znači da njegova dela treba da se tretiraju marginalno

   Novica Tadić rođen je 17. jula 1949. godine u selu Smriječnu kod Plužina (Crna Gora). Gimnaziju je završio u Nikšiću, a potom upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je apsolvirao na grupi za filozofiju.
Objavio je više knjiga poezije: Prisustva (1974), Smrt u stolici (1975), Ždrelo (1981), Ognjena kokoš (1982), Pogani jezik (1984), Ruglo (1987), Pesme (1988, 1989), O bratu, sestri i oblaku (1989), Ulica (1990), Noćna svita (1990), Kobac (1990), Kraj godine (1993), Napast (1994), Potukač (1994), Ulica i potukač (1999), Nepotrebni saputnici (1999), Okrilje (2001), Tamne stvari (2003), Neznan (2006), Lutajući oganj (2007).
Za svoju poeziju dobio je brojne nagrade: ,,Ljubiša Jocić", ,,Milan Rakić", ,,Stanislav Vinaver", Zmajevu nagradu Matice srpske, Disovu nagradu, zatim nagrade ,,Branko Ćopić" i ,,Đura Jakšić". Za zbirku pesama Neznan, koja je proglašena za najbolju knjigu u 2006. godini, dobio je prestižnu književnu nagradu ,,Meša Selimović".
Pesme su mu prevođene na engleski i francuski, a zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svetske poezije.
Bio je urednik ,,Književne reči" (10 godina), ,,Vidika", glavni i odgovorni urednik u Izdavačkom preduzeću ,,Rad", kao i glavni urednik ,,Književne kritike".

REČ PESNIKA
,,Pesničke knjige se zaobilaze, a društvenu pažnju imaju osrednje knjige, ljubići i trač književnost. Izdavači su otvorili vrata toj vrsti literature. Ako neko sasvim preuzme prostor, onda istiskuje nešto što je suština književnosti, a to je poezija... Naša pezija danas se nalazi u evropskom vrhu. Ali, poezija ne privlači pažnju. Ona nije za pompu. Ona je slična molitvi. Ne molimo se bučno, tako i ne pišemo bučno. Pesnik je čovek margine. Ali, to što se ponaša marginalno, ne znači da njegova dela treba da se tretiraju marginalno.”
(,,Večernje novosti”)

,,Samo me humor izvlači u jezik, u jezičku igru, a ako nema igre, onda nema ni glavnog motiva zbog kojeg pišem.”
(Na dodeli nagrade ,,Meša Selimović")

ĐAVOLAK
Tu da ćutiš da repom ne mrdneš
papcima zlatnim ušima jezikom
jer još te nisam pozvao
jer još te nisam ošinuo konopom

Tu da ćutiš tu da spavaš
tu da piješ mleko majčino
dok ti pletilje anđeoske
košuljicu od reči prečistih
ne ispletu
visoko u plavetnilu, iznad oblaka

Tu da ćutiš tu da čekaš
zguren na polici s crnim pločama

NAŠ ŽIVOT
Tri dana i tri noći
trajao je naš život,
ne duže.

Sad smo mali duhovi u nigdini.

Ne znamo kako smo se ovde obreli
ni kud ćemo dalje kad nam istekne tren.

AŠOV
Živeti bez ikakvih vesti,
u seoskoj zabiti,
kao svaki crni i nesretni.

Otići u grad i kupiti ašov,
kao onaj koji vrt obdelava.

Naći svoje skromno mesto
na seoskom groblju,
zamahnuti,
iskopati sebi grob.

Majstorisati, ukrašavati, pisati.

Naći svoje skromno mesto
u pomahnitalom svetu.

LJUDI U OBRTNIM VRATIMA
Ljudi u obrtnim vratima
moji su najbliži rođaci.

Uzrujana lica,
koja nikad nisam video,
približavaju mi se i
nestaju.

Tek poneko rekao bi mi ponešto,
ali kao da, u poslednjem
trenutku, odustane.

Nema se tu šta reći.

Vrata se okreću,
sve je u pokretu, svi smo u mlinu.

Od nas se ludo brašno
za pekaru nekog đavola pravi.

mr Ana Gvozdenović
Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovenčani"

ODBOJKAŠI RIBNICE U PONEDELJAK POČELI PRIPREME ZA NOVU SEZONU - piše Zoran Bačarević
Takmičarski start u balkanskoj ligi

   • Naredne sezone bez Todorovića, Bojovića i Pljakića, došli Kragujevčani Mijalković i Radivojević, prvi pik za primača Zoran Ateljević (Klek)

   Kompletna ,,prva šestorka" bila je odsutna sa još jedne letnje prozivke u kraljevačkim Borićima prošlog ponedeljka, na kojoj su odbojkaši Ribnice počeli pripreme za narednu sezonu. Klub su ovog leta napustili kapiten Ivan Todorović (otišao u bukureštanski Dinamo), nekadašnji juniorski reprezentativac Mladen Bojović (prešao u beogradsku Crvenu Zvezdu) i konačno Goran Pljakić, iskusni dizač koji je praktično završio igračku karijeru. Preostala ,,trojka" su kadetski reprezentativci Milija Mrdak i Uroš Kovačević, ali i prvi čovek struke, šef stručnog štaba Dragan Đorđević, koji će se ekipi pridružiti već u sredu. Ovog leta radiće se isključivo u Kraljevu, kombinovanim treninzima u teretani, na Atletskom stadionu i trčanjem u već pomenutim Borićima.
   U poslednje dve sezone Ribnica je sa sada već uveliko ,,okrnjenim" sastavom stigla do finala plej-ofa u prvenstvu i završnog turnira u Kupu Srbije, a ove godine je, prema ranijim najavama trenera Đorđevića, isključivi cilj opstanak u društvu najboljih. Naravno, ako se ukaže prilika, Kraljevčani se neće ,,ustezati" da izbore plasman među najbolje četiri ekipe i još jednom izađu na evropsku odbojkašku scenu. Za početak, taj izlazak je obezbeđen već u septembru ove godine, pošto će Ribnica u Modriči startovati u novom evropskom takmičenju koje u prvoj fazi čini tzv. Balkanska liga. Turnir se održava od 19. do 21. septembra u Modriči, a u slučaju da Kraljevčani osvoje prvo mesto, što nije nemoguće, sledio bi im i fajnal-for u Rumuniji, sedam dana kasnije. Liga će početi sredinom oktobra, a pre nje su prve utakmice u nacionalnom kupu. Ali do tada ima dosta vremena za sve moguće kombinacije.
   Pre početka prvog treninga, kojim je rukovodio kondicioni trener kraljevačkog prvoligaša Saša Milovanović, igračima se obratio dugogodišnji direktor kluba Đurađ Milinković uveravajući ih da će Ribnica i dalje biti čvrst i stabilan kolektiv, koji će i dalje moći da se ravnopravno nosi sa najboljim srpskim ekipama. Na kraju je Milinković saopštio još jednu ,,dobru vest", pa su igrači posle prvog treninga ,,punim sprintom" krenuli put klupske blagajne, gde su im isplaćene sve prinadležnosti iz prethodne sezone, tako da Ribnica, posle dužeg vremena, u novu sezonu ulazi sa ,,čistim računima".
Kako su iz kluba otišla trojica pomenutih igrača, rukovodstvo kluba je u minulom prelaznom roku angažovalo dvojicu kvalitetnih odbojkaša iz šampionske ekipe kragujevačkog Radničkog. Tako su dres Ribnice već zadužili Milan Mijalković i Dino Radivojević, koji su potpisali ugovore sa novim klubom. Na najboljem putu da to učini je sada već iskusni igrač ,,musketara" Vladimir Usiljanin, kome je istekla ugovorna obaveza sa klubom. U međuvremenu je otvoren i konkurs za ,,radno mesto" primača servisa, a prvi pik je igrač GIK Banata iz Kleka Zoran Ateljević.



KRALJEVAČKI KOŠARKAŠKI PRVOLIGAŠI U ,,REDOVNOM" TERMINU ZA POČETAK PRIPREMA ZA NOVU TAKMIČARSKU SEZONU
Mašinac krenuo, Sloga ,,na čekanju"

   • Stariji kraljevački ligaš (Sloga) novu sezonu i proširenu ligu (14 klubova) dočekuje bez praktično kompletne ekipe iz minule sezone, plus trener, mlađi (Mašinac) bez četvorke iskusnih prvotimaca i (takođe) trenera • Pejić, posle dve sezone, u banjalučkom Borcu • Sa Zoranom Petrovićem, posle isteka trogodišnjeg ugovora, nije postignut dogovor

   Već tradicionalnim okupljanjem u opštepoznatim Borićima na Ratarskom imanju košarkaši Mašinca počeli su zvanične pripreme za takmičarsku sezonu 2008/09. koja startuje, u proširenom sastavu od 14 klubova, u sredu, 1. oktobra. Košarkaši Sloge, prema informacijama iz klupske kancelarije sa početka ove prve avgustovske pune radne sedmice ,,pripreme će početi za dan-dva", ali se ne treba iznenaditi ako zvaničan start starije kraljevačke družine zakasni i koji dan, pa i sedmicu. Svojevremeno i dve sezone član Prve lige bivše SFRJ, i ovog proleća odnosno leta ponovo je u izuzetno neugodnoj, neizvesnoj situaciji. Zbog polugodišnjih neizmirenih obaveza praktično ceo igrački pogon, odnosno ogromna većina, ovog leta dobio je odrešene ruke da potraži nove klubove, a u Slogi su ostali pre svega mladi igrači - Nemanja Dašić, Milan Trtić, Bojan Petrović, Bogdan Veličković i Nikola Otović. Posle dve sezone ,,hoda po mukama" i trener Miloš Pejić je odlučio da napusti Kraljevo i trenersku karijeru nastavi u Borcu iz Banjaluke. Najuže rukovodstvo Sloge, sa v.d. predsednikom Milutinom Vučinićem na čelu, u prilici je da još jednom ,,krene od nule", sve za još jednu dugu i neizvesnu sezonu, pošto je, odlukom košarkaške organizacije, najviši nacionalni stepen takmičenja uvećan za dve ekipe, a niški Ergonom i leskovačko Zdravlje ,,za stolom" ostali prvoligaši. U ligi koja broji 14 ekipa sezona će početi 1. oktobra, a završiće se 21. marta - plus doigravanje.
Košarkaški klub Mašinac, opet, u novu sezonu ulazi, makar i prividno, s mnogo manje problema. Istina, i iz redova ,,studenata" bilo je dosta ,,ispisivanja" i prelaska na ,,druge fakultete", ali je mlađi ligaš sa Ibra zadržao mnogo više igrača koji su nosili teret minule sezone. Redove Mašinca napustili su u ovom prelaznom roku igrači kojima su istekli ugovori (Božović, Becin, Habuš i Dimitrijević), ali je zato spisak pridošlica ni manji ni duži. Kraljevačkim ,,studentima" pridružili su se svojevrsni ,,brucoši" iz najbliže okoline: Bojan Popović (Prva petoletka, Trstenik), Sanjin Balaš (Mladost, Čačak), kao i dvojica košarkaša vrnjačkog Goča - Miloš Barlov i Milenko Golubović. Kako će Sloga, kada je u pitanju spisak novajlija, morati da počne od broja jedan, u Mašincu će on biti samo nastavljen narednih dana i nedelje, do početka ligaškog takmičenja već prvog oktobarskog dana. I ovde se ova konstatacija mora shvatiti uslovno jer je i Mašinac, kao i Sloga, ovog leta ostao bez prvog čoveka struke.
Dosadašnjem ,,čoveku iz Mašinca" Zoranu Petroviću istekao je trogodišnji trenerski ugovor sa klubom, za sada nije postignut dogovor sa rukovodstvom o produženju saradnje, pa je konkurs za ,,dekana" u redovima kraljevačkih ,,studenata" praktično otvoren - do popune.



ATLETSKE AKTUELNOSTI
,,Karađorđe" darivao, ,,Čika Dača" na redu

   Dve takmičarke AK Kraljevo osvojile su srebrne medalje na Međunarodnom atletskom mitingu ,,Novi Sad open", koji je prošlog utorka održan na novosadskom stadionu ,,Karađorđe”. Iz Novog Sada su se sa srebrnim odličjem vratile Dragana Petrović, posle trke na 800 metara (odličan rezultat 2:20,97 - novi klupski rekord za pionirke), kao i Natalija Adnan koja je osvojila drugo mesto u trci na 300 metara sa rezultatom 44,70.
Kraljevačkim atletičarima u vikendu koji sledi predstoji nastup na drugom u sezoni pojedinačnom prvenstvu Centralne Srbije u konkurenciji juniora. Iz Kraljeva će put Kragujevca i stadiona ,,Čika Dača" poći desetak takmičara. Kako je ove godine u kategoriji mlađih juniora osvojeno čak 11 trofeja, u izgledu je još jedna uspešna avgustovska žetva medalja u komšijskom gradu na Lepenici.



SVI KRALJEVAČKI OLIMPIJCI
Važno je učestvovati, ali i - pobediti!

   • Olimpijada u Pekingu povod je da se Kraljevčani prisete svojih sugrađana, asova koji su učešćima i u dva navrata medaljama obeležili XX vek. Ta niska sportskih bisera se nastavlja i u novom milenijumu

   Zanimljiva je priča Deleta Nišavića i Stojana Stojića. Ovaj potonji je kao dečak bio nestašan, ali je jednog dana zaželeo da vozi bicikl. Jedna od imućnijih kraljevačkih porodica u dvorištu je imala dvotočkaša, a kako Stojanov otac nije imao sredstava i sinu pokloni bicikl, komšije su izašle u susret. Od tada je učestvovao na nekoliko trka kroz Srbiju, gde je osvajao poslednja mesta. Takav ,,podvig" ostvario je i na Olimpijadi u Minhenu 1936. godine slepo poštujući Kubertenovo čuveno geslo ,,Važno je učestvovati".
   ,,Znao sam da su svi bolji od mene kao i da poslednjeplasiranog takmičara čeka specijana nagrada” - pričao je tada Stojan, koji je sa svojim kolegom Nišavićem jednim delom Srbije proneo olimpijsku vatru, a na takmičenje u Minhen otišli su svojim dvotočkašima. Na jednom prijemu za olimpijce Stojan je dobio fotografije sa autogramima Geringa i Gebelsa, tada ljude iz organizacionog odbora, kasnije ozloglašene fašiste. Doček ove dvojice prvih olimpijaca iz grada na Ibru organizovan je u Beogradu i, naravno, Kraljevu.

   Potom Kraljevčana dugo nije bilo na Olimpijadi. Ipak, 1974. godine čak dvojica sportista iz grada na Ibru imala su čast da se pojave pod zastavom sa pet olimpijskih krugova. Bili su to Radoš Čubrić, biciklista, i Ljubodrag - Duci Simonović, košarkaš. Radoš je već imao velikog iskustva i bio učesnik brojnih nadmetanja kod nas, trke kroz Srbiju i Jugoslaviju, zatim kroz Italiju i Francusku. Nije osvojio medalju, ali je plasman u gornjem delu na održanim trkama bio rezulatat kojim je bilo zadovoljno i vođstvo puta i sugrađani.
   Duci Simonović je sa košarkaškom reprezentacijom dobro počeo, a onda je došao meč sa Portorikom. Kod njihovih igrača otkriveno je da uzimaju opojna sredstva. Olimpijski komitet to nije uzeo u obzir i dozvolio je Portoriku da nastavi takmičenje. Duci nije želeo da igra. Napu-stio je olimpijsko selo.
Zatim je bilo velikog vakuuma. Sve do 1996. godine. Tada je Dejan Brđović sa odbojkaškom reprezentacijom igrao na Olimpijadi u Atlanti. Osvojeno je zlato. To svi pamtimo, a Dejan će se Atlante sećati i po nečem tužnom. Naime, tih dana svet je napustio njegov sinčić. Otišao je kući, a njegovi drugovi su u znak saučestvovanja u bolu zaigrali još žešće i osvojili bronzanu medalju. Jedna od njih je pripadala i Dejanu.
Potom su na Olimpijadu išla braća Čubrić, sinovi Radoševi. Stariji, Rajko, bio je u Seulu 1992. godine, a mlađi, Radiša, u Barseloni četiri godine kasnije. Bio je to tužan odlazak naših sportista. Zbog sankcija bilo je zabranjeno učešće ekipnim sportovima, pa su na put krenuli samo uspešni pojedinci. Radiša je bio među njima.
   Ipak, 2000. godinu Kraljevčani će najviše pamtiti. Veljko Petković je u sastavu odbojkaške reprezentacije učestvovao na Olimpijadi u Sidneju. Tada je napravljen istorijski uspeh. Osvojena je zlatna medalja, koja je zasijala i na Veljkovim grudima. Tužan je bio jedino doček. Politička situacija i veliki protesti diktirali su skroman doček na aerodromu. Odatle su svi otišli kućama. I to se, nažalost, pamti.
   Na igrama u Pekingu Kraljevo ima tri predstavnika. Sve sami odbojkaši. Na put su krenuli Vlado Petković, Nikola Kovačević i Željko Bulatović, trener. Zanimljivo je da ovaj triling radi zajedno još od pionirskih dana ove dvojice odbojkaša. Zatim su četiri godine proveli u Crvenoj zvezdi, a već tri godine sarađuju u reprezentaciji. Na prethodnoj Olimpijadi u Atini odbojkaši su ostali bez medalje. Sada provejava, istina pritajeni, optimizam da će se vratiti sa nekim odličjem.
   Oni se sigurno neće zadovoljiti plasmanom koji je imao, s početka ove priče, predratni biciklista Stojić. Kubertenovo geslo ,,važno je učestvovati" odavno je dobilo pobednički prizvuk.

GEBELS NIJE POMOGAO
   Stojan Stojić je streljan 1941. godine u Kraljevu. Imao je 27 godina kada ga je u kući njegove sestre pronašla patrola feldžandarmerije. Prilikom hapšenja, kako je dobro govorio nemački, pokušao je da odobrovolji Nemce pokazujući album sa slikama i autogramima Gebelsa i Geringa. Album je bačen, a koban je bio materijal pronađen u njegovoj kući gde su bili leci protiv Trećeg rajha.



FUDBALERI SLOGE U ZAVRŠNICI PRIPREMA ZA NAREDNU SEZONU
Vasić pojačanje za Prvu ligu?

   • Navijači kraljevačkih ,,belih" su novajliju iz zrenjaninskog Banata proglasili najvećim ,,dobitkom" Sloge u ovom prelaznom roku • Lucidni organizator igre starijeg srpskoligaša sa Ibra hvali organizaciju i rad u novom klubu

   Desetak dana ostalo je do još jednog starta fudbalera Sloge u srpskoligaškom rangu, praktično trećoj ligi Srbije, pošto kraljevački ,,beli" nisu uspeli da se kroz baraž odnosno nesuđeno proširenje Super lige domognu Prve Telekom lige Srbije. Posle pet nedelja intenzivnih priprema, od čega deset dana u Ivanjici, i serije prijateljskih utakmica, šef stručnog štaba Igor Tufegdžić u prilici je da sumira dosadašnji tok priprema:
- Nemam nijednu reč zamerke na zalaganje i uopšte ponašanje mojih igrača tokom dosadašnjih priprema. Sve su ,,odradili" kao pravi profesionalci. Svesni su da postavljeni cilj, plasman u viši rang narednog proleća, mogu ostvariti maksimalnim radom. Rukovodstvo kluba je takođe veoma uspešno reagovalo u prelaznom roku angažovanjem više pojačanja, a moram da naglasim da još nismo zaključili ,,letnju pijacu". Rukovodstvu kluba sam naznačio da nam treba još po jedan igrač u veznoj liniji, ali i u špicu napada. Verujem da će i ovaj posao biti uspešno završen - sve ka ostvarenju naših ambicija i plasmanu Sloge u viši rang - konkretan je trener Sloge Tufegdžić.
Redove kraljevačkih ,,belih" ovog leta je napustilo više igrača, a posle nekolicine na sredini prolećne polusezone Gradski stadion su napustili i Vladan Pavlović (prešao u Metalac iz G. Milanovca) i Stefan Drašković, koji će karijeru nastaviti u šabačkoj Mačvi.
Spisak novajlija je daleko širi. Iz komšijskog Metalca su došla braća Vinko i Radoslav Vlašić, a Slogi su pristupili i Darko Vasiljević (Teleoptik), Nikola Radovanović (Mladenovac), Dejan Vasić (Banat, Zrenjanin), Nemanja Pavlović (Glasinac, Sokolac), Dragan Tadić (Napredak, KŠ), Vladan Đogatović i Igor Bilić (obojica iz ivanjičkog Javora). Na probi je još mladi napadač Budućnosti iz Arilja Petar Kovačević, a do kraja ove sedmice odnosno utakmica sa Metalcem i Prvom petoletkom (obe prijateljske) trebalo bi da se znaju i imena još dvojice (poželjnih) napadača.
Navijači Sloge su inače za najveće pojačanje proglasili Dejana Vasića, koji je u Kraljevo došao iz Banata (Zrenjanin). Ovaj iskusni fudbaler u jednom od prvih obraćanja preko medija poručuje:
- Više sam nego iznenađen novim klubom, pre svega uslovima za rad i uopšte atmosferom u Slogi. Sve je na maksimalnom nivou i već sada mogu da kažem da Sloga zaslužuje viši rang takmičenja. Bio sam u dilemi da li da iz kluba Meridijan lige pređem u klub u Srpskoj ligi, ali uveravam navijače da se nisam pokajao i da je odluka da dođem u Kraljevo potpuno ispravna. Iznenađen sam radom na treninzima. Radi se vrhunski i ubeđen sam da će takav rad dati rezultate. Uz atmosferu koja vlada u klubu, sjajnu organizaciju i uslove, siguran sam da ćemo uspeti da ostvarimo planirani cilj i domognemo se Prve lige. Slogi će uspeh doneti samo timski duh, nikako učinak pojedinaca, i tako svi moramo da se ponašamo - poručuje svojim novim klupskim drugovima novajlija iz Zrenjanina Dejan Vasić.
U minuloj nedelji Sloga je igrala bez golova sa srpskoligašem iz grupe Beograd Šumadijom iz Jagnjila, savladala ubedljivo Mladost iz Lučana sa 4:1, a savladan je i novi-stari zonaš Omladinac iz Novog Sela sa 3:1. U ovoj sedmici igran je i komšijski (prijateljski) derbi Sloga- Metalac, a ,,generalka" za novu sezonu i susret sa Slogom iz Požege 17. avgusta u Kraljevu na programu je u nedelju, kada će na Gradskom stadionu gostovati Prva petoletka iz Trstenika.



ZAVRŠEN BIČ VOLEJ TURNIR KOD MIRINE ČESME
Pobednicima dva pehara

   U utorak je završen treći, sada već tradicionalni turnir u odbojci na pesku - bič volej. Učestvovalo je 16 ekipa podeljenih u četiri grupe. U samu završnicu plasirale su se četiri ekipe. U prvom polufinalu Nenad Ristić i Marko Krasojević savladali su Bojana Kardanova i Darka Živaljevića sa 2:1. Istim rezultatom par Mirko Milinković - Vladimir Perović bio je bolji od Bobana Milovanovića i Vladimira Ilića. I tada je rezultat glasio 2:1.
U finalu su se sastali Krasojević - Ristić i Milinković - Perović. Posle dosta uzbuđenja slavio je prvi par. Ovom paru, pored pobedničkog, pripao je i pehar namenjen najboljem igraču, a titula je pripala Krasojeviću.
Turnir je veoma dobro organizovala Mesna zajednica Ženeva, sa predsednicom Živkom Manojlović i njenim zamenikom odbornikom Markom Matićem. Turnir je otvorio gradonačelnik dr Miloš Babić. Svima njima podeljene su zahvalnice za izuzetan doprinos u organizaciji ovog zanimljivog nadmetanja na pesku i mreži.



KAJAK NA DIVLJIM VODAMA
Devet odličja iz Goražda

   Kajakaši Ibra iz Kraljeva na minulom otvorenom prvenstvu Bosne i Hercegovine u Goraždu osvojili su devet medalja - pet zlatnih, dve srebrne i dve bronzane. Višegodišnji učesnici nadmetanja u kajaku na divljim vodama na Drini kod Goražda i ovog puta su demonstrirali istinsku veštinu i vratili se u Kraljevo sa čamcima do vrha napunjenim medaljama.
U pionirskoj konkurenciji u K1 Aleksandar Bošković osvojio je drugo, a Igor Pantelić treće mesto. Kod juniora, u C1 Bogdan Bukara je trijumfovao i ,,prigrabio" zlato, a isti uspeh ponovio je i Filip Bukara u K1. U konkurenciji seniora, Goran Jovanović je u C1 još jednom trijumfovao, Zoran Bukara bio treći, a u K1 Stefan Stojanović bio je drugi. Kajakaši Ibra bili su ubedljivi i u timskim vožnjama, a najbolji i u generalnom plasmanu ekipa.



AKTIVNOSTI U AK KRALJEVO
Prvenstvo kluba u višeboju

   Pioniri AK Kraljevo bili su veoma aktivni prošlog vikenda. Na Atletskom stadionu ogledali su se u petoboju i ujedno se pripremali za desetoboj i sedmoboj. Nadmetali su se u trkama na 100, 600 i 800 metara, zatim u skoku u vis i dalj.
Najuniverzalniji pionir bio je Stefan Marinković, koji je osvojio prva mesta u četiri discipline. Jedinu pobedu ostvario je Aleksandar Milašinović, koji je bio drugi, dok je treću poziciju ostvario Marko Mitrović. Kod pionirki pobedila je Jovana Kostić (jedno prvo i dva druga mesta), druga je bila Milica Josifović, a treća Nevena Jozović. U pratećem programu u trci na 300 metara pobedila je Natalija Adnan.

Sledećeg vikenda u Kragujevcu će na finalu atletskog kupa Srbije za seniore i seniorke nastupiti i tri predstavnice AK Kraljevo. Aleksa-ndra Marinković će se boriti u trkama na 1.500 i 3.000 metara, Andrijana Nešić u skoku u vis, a Anica Marinković u trci na 800 metara. Na slici pobednici u muškoj i ženskoj konkurenciji.



ODBOJKA: ZAVRŠEN DRUGI KAMP U MITROVOM POLJU
Odlična organizacija i lepe uspomene

   U Mitrovom Polju podno Goča juče je završen drugi odbojkaški kamp na kome mladi odbojkaši i odbojkašice stiču potrebna znanja i iskustvo u radu sa poznatim trenerskim imenima ovog atraktivnog sporta. Tu su inicijator kampa Dragan Đorđević, trener Ribnice, Anđelka Tijanić (OK Gomnazijalac), Ljubiša Ristić (Župa - Aleksandrovac) i koordinator rada u kampu Aleksandar Daišević. Polaznici su zadovoljni jer su imali posetu selektora juniorske reprezentacije Srbije Milana Žarkovića i državne reprezentativke Svetlane - Cece Ilić. Gošće su bile i juniorske reprezentativke Srbije, koje se nalaze na pripremama u Brzeću na Kopaoniku.
Viđen je i veliki broj sportskih radnika i, pre svega, sponzora, koji su doprineli da se ova ideja i realizuje na pravi način.
- Sama činjenica da se kamp održava već drugu godinu najbolje ilustruje uspešnost rada u Mitrovom Polju. Mislim da će polaznici i ovoga puta kući otići zadovoljni onim što su videli i doživeli u radu na terenu i druženju - kaže trener Žarković.
Iako svi tvrde da je sve proteklo u najboljem redu, organizatori kažu da će u narednim godinama biti još bolje. Naime, priprema se izgradnja balon sale, koja bi samo upotpunila sadašnju sliku sa po tri terena (odbojkaški i za bič volej - na pesku).