Jedinstven organ sa jedanaest organizacionih jedinica
Predlozi za dodelu priznanja i nagrada grada Kraljeva
NATO i SAD su garant rata, nikako mira u svetu!
Vlada nudi ono što se od nje i traži!
Da li Srbija krši sporazum sa EU?
Honorar za poslanike ometene u razvoju
Suša ugrožava i ljude i domaće životinje
Počast poeziji Novice Tadića
Čitaoci pišu
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Vaterpolo, fudbal, kajak
ŠTA SADRŽI NOVA ODLUKA O GRADSKOJ UPRAVI KRALJEVA - piše piše Slobodan Rajić
Jedinstven organ sa jedanaest organizacionih jedinica
• Usaglašavanje postojeće odluke o Opštinskoj upravi sa izmenjenim zakonskim rešenjima i statusom grada Kraljeva • Nove organizacione jedinice Kabinet gradonačelnika, Odeljenje za poresku administraciju i Služba revizije i budžetske inspekcije • Neće biti povećanog zapošljavanja novih službenika, a uprava će biti efikasnija, ističu u Gradskoj upravi Kraljeva
U skladu sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, u Kraljevu će u roku od šest meseci od dana konstituisanja lokalne vlasti morati da se usaglase svi opšti akti postojeće lokalne samouprave sa novim zakonskim rešenjima, pored ostalog i zbog dobijanja Kraljeva statusa grada. Prvi takav zakonski usaglašeni opšti akt je nova Odluka o Gradskoj upravi Kraljeva, koja je doneta na četvrtoj sednici Skupštine grada, održanoj 7. avgusta.
Ova Odluka, pored usaglašavanja sa novim republičkim propisima, sadrži i određene organizacione i druge promene. Prema članu 2. Odluke Gradska uprava Kraljeva "obrazuje se kao jedinstven organ" sa jedanaest unutrašnjih organizacionih jedinica. Pored postojećih osam među kojima je i nedavno formirana Služba za upravljanje projektima i lokalno-ekonomski razvoj, organizuju se i tri nove organizacione jedinice: Kabinet gradonačelnika, Odeljenje za poresku administraciju i Služba revizije i budžetske inspekcije. Gradska uprava, osim toga, i dalje će imati 27 mesnih kancelarija, kao "ispostave", koje će obavljati pojedine poslove na terenu za potrebe Gradske uprave.
PORESKA ADMINISTRACIJA
Od novoformiranih organizacionih jedinica svakako da je najvažnije Odeljenje za poresku administraciju koje će pre svega obavljati poslove utvrđivanja, naplate i kontrole svih izvornih lokalnih javnih prihoda (porezi, naknade, takse itd.) i na tah način obezbeđivati prihode za gradski budžet. Do sada je taj posao za potrebe Opštinske uprave obavljala Reopublička uprava javnih prihoda na osnovu potopisanog ugovora sa opštinom Kraljevo.
- Od 1. januara 2009. godine ne mogu se više sklapati takvi ugovori, već moramo da obrazujemo posebnu službu ili odeljenje koje će da obavlja te poslove za potrebe grada Kraljeva - kaže Ljiljana Negojević, načelnica dosadašnje Opštinske a sada Gradske uprave Kraljeva i dodaje da je reč o potpuno novom organu uprave za čije formiranje već duže vreme traju pripreme.
Kabinet gradonačelnika, kao novi organ uprave, obavljaće stručne i druge poslove za potrebe "prvog čoveka grada", naročito u pripremanju akata i predlaganju načina rešavanja pitanja o kojima odlučuju Skupština grada i Gradsko veće, ali i sve druge poslove u ostvarivanju njegove izvršne funkcije.
Novoformirana Služba revizije i budžetske inspekcije vršiće upravne poslove koji se prvenstveno odnose "na ekonomično, namensko i efikasno korišćenje sredstava i čuvanje ulaganja od gubitaka, prevara, nepravilnosti i korupcije" i starati se o primeni zakona i poštovanju pravila interne budžetske kontrole, u saradnji sa eksternom takvom kontrolom, u zakonitom korišćenju budžetskih sredstava od strane svih direktnih i indirektnih korisnika budžeta. Iako budžetski inspektor i budžetski revizor u Kraljevu i sada postoje, novi Zakon o lokalnoj samoupravi propisuje da se oni organizuju kao poseban organ Gradske uprave.
NEZNATNO VIŠE ZAPOSLENIH
U primeni donete Odluke o gradskoj upravi grada Kraljeva (kako se zvanično naziva) posebno je pitanje da li će formiranjem novih organizacionih jedinica i proširenjem upravnih poslova doći i do povećanja broja zaposlenih? U Gradskoj upravi tvrde da sa tim promenama neće doći do bitnijeg povećanja broja radnika u organima uprave.
- Što se tiče Kabineta gradonačelnika i Službe revizije i budžetske inspekcije, tu sigurno neće biti povećan broj zaposlenih, već će postojeći radnici vršiti te poslove i zadatke koji su samo sada nešto drugačije organizovani. Međutim, kada je u pitanju formirano Odeljenje za poresku administraciju, s obzirom da mi imamo neke kadrove koji nisu dovoljno iskorišćeni, prvenstveno ćemo pokušati da ljude koji već rade u upravi, određenom unutrašnjom preraspodelom, premestiti na radne zadatke u ovom novom Odeljenju. Samo za manji broj specifičnih poslova moraće, ipak, da dođe i do otvaranja novih radnih mesta - kaže Ljiljana Negojević.
VEĆA EFIKASNOST
Inače, i prema novoj Odluci o Gradsjkoj upravi njeni organi će kao pravne akte donositi pravilnike, uputstva, naredbe, rešenja i zaključke, a sredstva za njen rad obezbeđivaće se u gradskom budžetu. Uprava će biti obavezna da na najbolji najbolji način obavlja sve stručne poslove za potrebe Skupštine i njenih organa, ali i građana Kraljeva koji ne bi trebalo da imaju bilo kakve probleme u ostvarivanju svojih prava u ovoj prelaznoj fazi.
- Ja lično smatram i uverena sam da će Gradska uprava biti efikasnija i bolja nego što je bila Opštinska uprava - zaključuje Ljiljana Negojević.
Nova Odluka o Gradskoj upravi stupila je na snagu polovinom avgusta, a organizaciona, kadrovska i druga usklađivanja sa njom trebalo bi da se izvrše do kraja ove godine. Svi ti poslovi, kako se očekuje, trebalo bi da građanima Kraljeva obezbede da na moderniji i efikasniji način ostvaruju svoja ustavna prava i da im nova faza decentralizacije vlasti doprinese da žive kvalitetnije.
DEPOLITIZACIJA
Novom Odlukom o Gradskoj upravi Kraljeva, predviđena je i njena puna depolitizacija. Naime, prema članu 4. Odluke, "u Gradskoj upravi zabranjeno je osnivanje političkih stranaka i drugih političkih organizacija ili pojedinih njihovih organizacionih oblika". Zaposleni u GU i postavljena lica dužna su da u ostvarivanju ustavnih i zakonskih prava i interesa građana "svoje poslove obavljaju savesno i nepristrasno, pri čemu se ne mogu rukovoditi svojim političkim ubeđenjima".
POMOĆNICI - PO UGOVORU
Prema tekstu Odluke o Gradskoj upravi, gradonačelnik postavlja na period od četiri godine pomoćnike za zaštitu životne sredine, kulturu, malu privredu i preduzetništvo, razvoj turizma i saradnju sa medijima i za socijalnu zaštitu. Oni će morati da ispunjavaju odgovarajuće stručne i radne uslove i neće biti u radnom odnosu, već će se njihova prava po osnovu poslova i zadataka koje obavljaju utvrđivati posebnim ugovorom koji zaključuju sa načelnikom Gradske uprave. Planirano je da taj status dobiju dosadašnji savetnici predsednika opštine za pojedine oblasti, ali i drugi kandidati koji ispunjavaju uslove.
NAČELNIK GU - KONKURSOM
Prema članu 35. Odluke, "načelnika Gradske uprave postavlja Gradsko veće na osnovu javnog oglasa, većinom glasova od ukupnog broja Gradskog veća, na pet godina" (do sada na četiri godine). Za načelnika GU "može biti postavljeno lice koje ima završen pravni fakultet, položen stručni ispit za rad u organima državne uprave i osam godina radnog iskustva u struci". Načelnik će imati i zamenika koji se postavlja na tu dužnost pod istim uslovima i na isti način kao i načelnik. Razrešenje načelnika i njegovog zamenika "može se izvršiti na obrazloženi predlog gradonačelnika, najmanje 2/3 članova Gradskog veća i najmanje 1/3 odbornika Skupštine grada".
NA OSNOVU ČLANA 17. ODLUKE O PRIZNANJIMA I NAGRADI OPŠTINE KRALJEVO (,,SLUŽBENI LIST OPŠTINE KRALJEVO", BROJ 2/8),
KOMISIJA ZA NAGRADE I PRIZNANJA SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA
Poziva preduzeća, ustanove, organizacije, mesne zajednice, društva i stručna i druga udruženja i građane da podnesu
Predloge za dodelu priznanja i nagrada grada Kraljeva
Obrazloženje predloga u pisanoj formi potrebno je dostaviti Komisiji za nagrade i priznanja Skupštine grada Kraljeva, najkasnije do 05.09.2008. godine, a potrebne informacije mogu se dobiti u Odeljenju za skupštinske poslove Gradske uprave grada Kraljeva-kancelarija protokola, ili na telefon 306-052 i 306-015.
Priznanja i nagrada su:
1. Diploma zaslužnog građanina grada Kraljeva
2. Diploma zaslužne organizacije grada Kraljeva
3. Oktobarska nagrada grada Kraljeva
Priznanja grada Kraljeva dodeljuju se građanima-državljanima Republike Srbije, preduzećima, ustanovama, organizacijama i mesnim zajednicama sa prebivalištem, odnosno sedištem na teritoriji grada Kraljeva.
Priznanja grada Kraljeva mogu se dodeliti i građanima-državljanima Republike Srbije, preduzećima ustanovama i organizacijama čije prebivalište, odnosno sedište nije na teritoriju grada Kraljeva.
Priznanja grada Kraljeva mogu se dodeliti i stranim državljanima i stranim preduzećima, ustanovama i organizacijama.
Oktobarska nagrada grada Kraljeva dodeljuje se za delo koje predstavlja najvrednije dostignuće u nauci, kulturi, umetnosti, prosveti, zdravstvu, fizičkoj kulturi, sportu, novinarstvu, proizvodnom radu ili u drugim oblastima privrednog i društvenog života, a može se dodeliti i za celokupno stvaralaštvo.
U razmatranje će biti uzeti blagovremeno podneti predlozi za građane koji uživaju veliki uspeh u zemlji i svetu, za preduzeća, ustanove, organizacije i mesne zajednice koje su postigle primerene rezultate i uspeh u radu kao i najvrednija dostignuća u oblasti nauke, kulture i umetnosti, prosvete, zdravstva, fizičke kulture i sporta, novinarstva, poljoprivredne proizvodnje i samostalni radovi učenika i studenata koji predstavljaju doprinos u određenoj oblasti nauke.
Priznanja i nagrade biće uručene na Dan grada Kraljeva, Kraljevdan 7. oktobra 2008. godine.
MINISTAR ZA RAD I SOCIJALNU POLITIKU RASIM LJAJIĆ JE IZJAVIO DA JE REALNO POVEĆANJE PENZIJA OD DESET ODSTO
Penzije rastu deset odsto?
"Ako sada idemo sa povećanjem od deset odsto, 1. oktobra sledi redovno usklađivanje penzija, na toj novoj osnovici za još nekih 6,7 odsto", rekao je Ljajić. "Pitanje je da li naša kasa to može da izdrži i konačnu ocenu mora dati ministarstvo finansija, jer bi bilo suludo da delimo nešto što nemamo", rekao je on.
Ljajić je kazao da se još vode razgovori o povećanju penzija, kao i da je ministarstvo finansija dalo negativno mišljenje o linearnom povećanju penzija, jer smatra da bi to ugrozilo makroekonomsku stabilnost. On je najavio da će sigurno biti promena radi poboljšanja socijalnog položaja penzionera, ali da će one zavisiti od makroekonomske stabilnosti.
Ljajić je rekao da podržava predlog da zakon o zapošljavanju bude izmenjen tako da radnici društvenih preduzeća, koja su u procesu privatizacije, mogu da otkupe staž, ako im je ostalo manje od pet godina do penzije.
SKUPLJA REGISTRACIJA “CRNOGORSKIH” AUTOMOBILA
Agenciji za nadzor osiguranja Crne Gore stigao je iz Nacionalnog biroa osiguravača Crne Gore urgentni zahtev za ukidanje bonusa R 10-30, što će već narednih dana dovesti do poskupljenja osiguranja kod auto odgovornosti u Crnoj Gori za nešto više od 30 odsto. Na taj način će vlasnici automobila iz Srbije, koji imaju automobile sa crnogorskim tablicama, biti izloženi novim dažbinama za produženje registracije na crnogorske tablice, koje će ubuduće biti skuplje za trećinu.
DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Ratko
Oko i povodom Tribunala u Hagu pisano je u ovoj i sličnim rubrikama različitim povodima u više navrata. I o tom međunarodnom sudu, što je zajednička nit u svim tekstovima, izrekao sam najteže misli koje novine mogu da istrpe, a da nisu otvoreno vulgarne. O Hagu je, uostalom, sve rečeno. Praktično, to je gotova priča, jer su sve vlasti još od Miloševića jedinstvene da sa tom srboinkvizicijom kako se pokazalo, mora da se sarađuje. Ostali su još samo onaj magacioner Hadžić i vojskovođa Mladić izvan zidina tamošnjeg kazamata. Poslednji neisporučeni predsednik srpske države i poslednji neisporučeni komandant srpske vojske.
Iako su jedino Srbi isporučili sve svoje najviše državnike, predsednike i komandante, generale vojske i policije, javnost u Srbiji i dalje je podeljena po pitanju Haga. Perjanice podrške Haškom sudu su brojne nevladine organizacije, predvođene Natašom i ostalim biserkama, i one su gotovo orkestarski jedinstvene, a na drugoj strani protivnici Haga su disonantni, u iznijansiranom rasulu stavova i mišljenja.
Nisam likovao kada je Radovan uhapšen u batajničkom busu, ni kada je isporučen Hagu, ali se zbog većinskih evrofanatika veselim da se haška priča završi i isporučivanjem magacionera i đenerala. Jer, Srbi treba da dotaknu dno, a to je nacionalni usud, ili karma kako bi rekli danas, da bi progledali. Tek kada se magacioner Goran i đeneral Ratko nađu u sudnici, pošto će da uslede novi nemogući zadaci (da citiram oca strukturalizma Propa), a realni i ovovremenski, domaćim evrointegristima koji su pristali na kolonijalistički u sužanjski model pristupanja ravnopravnoj zajednici, biće oduzet i poslednji a biće jedini argument za puko opstajanje. Srbiji je potrebna nova i sveža ideja, ovi (svi zajedno) je nemaju, i Goran i Ratko su samo likovi iz istorije, gotovo folklor, završena priča, a “nemogući zahtevi” koji će biti stavljeni pred Srbiju neće da se odnose na izgled javnih klozeta, visinu putarine i načinu puštanja gradske kanalizacije u reke, nego su dalja konkretizacija kontinuiranog procesa završetka razgradnje duhovnog, nacionalnog i državnog bića jednog naroda. Naravno da to ide u prilog zagovornicima teorije zavere protiv Srba, ali, dozvolimo, zašto i oni ne bi bili u pravu? Uostalom, arhumenti su na njihovoj strani.
Ergo, zašto sam da se general Mladić preda, da se nađe u Hagu, da ne bude isporučen posle kvaziarsenlupenovskog skrivanja i maskiranja poput Radovana, koji se, iako državnik, pred haškim sudijama našao u karikaturalnoj ulozi samoizrugivanja, budući da je njegovo pojavljivanje bilo u očima nacije ispred TV ekrana u stilu “daj da vidim kako zaista izgleda doktor Dabić”.
Za razliku od Radovana i Gorana, koji su civili (jedan na početku rata napustio ordinaciju, drugi magacin), Mladić je školovani oficir. On je već posle osmoletke odlučio o svom životu, vezavši sudbinu za strogu hijerarhiju i subordinaciju. Kao oficir znao je i zna kakva mu je služba, kakva su mu moranja, ali i privilegije. Znao je da Balkan nije prostor na kome oficir može da se provuče kroz radni vek barem bez jednog rata. Kao i ostali komunistički oficiri, i Ratko je za ogrev dobijao besplatna drva (besplatan i prevoz, testerisanje i utovar), letovao i zimovao takođe za “dž” u ekskluzivnim banjskim, planinskim i primorskim mahom vojnih ustanova i lokaliteta zatvorenog tipa, koji su nekako par godina pred jugorasulo postali dostupni i ostalim smrtnicima modela sindikalnog turizma, ali je to bio proveren i uhodan sistem komunističkog ustrojstva aparata sile. I u ratu Ratko je, sledeći principe subordinacije i potčinjavanja komande, poslušao komande političke odluke, pre svega i najviše samog Miloševića.
Posle rata i posle Miloševića, đeneral je morao da posluša odluku nove vlasti, novih državnika. To je u biti vojnika, da sluša. Vojnik ne razmišlja, on izvršava naređenja. To je znao i onog dana posle osmoletke kada se odlučio za oficirsku karijeru. Kao što je slušao Slobu, tako je morao i Zorana, pa i drugog Zorana, ma koliko se intimno i principijelno neslagao sa takvom odlukom. Jer, svi oni, pa ma kakve bile, i ma kako došli na vlast, odluke donose u ime naroda i u interesu države, na šta se Ratko, poput svih oficira, obavezao i zakleo.
Ratkovo pojavljivanje u Hagu sada bi, poput Radovanovog, bilo karikaturalno. Kao častan oficir i vojskovođa Ratko je imao i drugu mogućnost, koja je propuštena. I država je, da je ozbiljna, imala mogućnost da završi hašku priču, a da ne isporučuje državnike, vojskovođe i vojne i policijske generale i komandante. Ali i za to je kasno.
draganvukicevic@hotmail.com
MILOVAN DRECUN, VOJNI KOMENTATOR O VOJNIM OPERACIJAMA U GRUZIJI, ODNOSIMA RUSIJE I EVROPSKE UNIJE, RAKETNOM ŠTITU U POLJSKOJ - piše Dragan Vukićević
NATO i SAD su garant rata, nikako mira u svetu!
• Već smo svi navikli ne samo na dvostruke standarde, nego jednostavno na netipično i asimetrično ponašanje NATO-a, što pokazuje da je zapravo NATO samo mehanizam gole sile za realizaciju prevashodno američkih interesa i da je to organizacija koja je najveći faktor destabilizacije ne samo Evrope nego celog sveta i dok god NATO postoji mislim da u svetu neće biti mira - kaže za Ibarske novosti vojni komentator Milovan Drecun
Uprkos pokušajima zapadnih medija da siruaciju predstave drugačijom od činjeničkog stanja, evidentno je da je Gruzija jednom unapred planiranom akcijom pokušala da vojnom silom izbriše nepriznatu otcepljenu republiku Južnu Osetiju i da izvrši etničko čišćenje stanovništva. Da je to bio cilj operacije koja je preduzeta pokazuje ne samo njen šifrovani naziv, već pokazuje ponašanje gruzijske vojske na terenu, koja je neselektivno dejstvovala i namerno ubijala civilno stanovništvo i nanela ogromna razaranja i ubila gotovo tri procenta stanovništva Južne Osetije. Ovo konstatuje vojni komentator Milovan Drecun, komentarišući za “Ibarske novosti” najnoviju krizu u Gruziji i Južnoj Osetiji, ponašanje zapada prema ruskoj intervenciji i ukazujući na globalnu pogubnu ulogu SAD po mir.
- Što se tiče samog povoda za sukobe, navodno je za to bilo dejstvo artiljerije Južne Osetije. Međutim, činjenica je da su na svim okolnim brdima, oko glavnog grada Južne Osetije Činvalija bile raspoređene snage Gruzije, koje su se tu našle nakon što su prekršile mirovni dogovor spočetka devedesetih godina prošlog veka i svakodnevno su dejstvovale po Cimaliju. Na to je usledio odgovor Južne Osetije i onda je došla i sama akcija.
Takva akcija (vojske Gruzije, prim. D.V.) svakako ne može da se sprovede tako brzo, jer su za nju potrebne detaljne pripreme. Sudeći po činjenicama koje je prezentovala ruska strana, očigledno da su gruzijsku vojsku trenirali američki instruktori, da je tu bilo zapadnog naoružanja i naoružanja nemačkog porekla, da je Ukrajina imala svakako veliki udeo u obuci i jednostavno instruisanju Gruzije da napadne Južnu Osetiju. Dakle, cilj je bio da Gruzija “reši” taj teritorijalni spor sa Južnom Osetijom, a verovatno da je to uspešno realizovano da bi krenuli i na Abhaziju, i to iz više razloga. Najpre, postoji razlog koji se uslovno može nazvati unutrašnjim, odnosno da Gruzija želi da uspostavi kontrolu nad celom svojom teritorijom i da želi da spreči bilo kakvu nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, a da istovremeno na taj način i stvori uslove za članstvo u NATO, jer kao što je poznato u NATO ne mogu da uđu, a praksa je do sada bila takva, zemlje koje imaju nerešene teritorijalne sporove. Postoji, međutim, i međunarodni činilac koji je ovog puta, čini mi se, iopak prevagnuo, jer treba se prisetiti da je generalno strategija Sjedinjenih Američkih Država prema Ruskoj federaciji jeste okruživanje te države kroz takozvana strategijska klešta, čiji centralni deo prekriva centralnu Evropu, dakle Poljska i Češka posle Varšavskog ugovora, zati približavanje preko Baltičkih republika, a nedostajući deo tih geostrategijskih klešta jesu upravo Ukrajina i Gruzija. Indikativno je da su u Ukrajini i Gruziji proameričke vlade i da su na vlast dovedeni ljudi poput Juščenka u Ukrajini i Sakašvilija u Gruziji, na način koji smo i mi u Srbiji videli. U Ukrajini je to bila “narandžasta revolucija”, a u Gruziji je to bila “revolucija ruža”. Dakle, najpre su instalirani proamerički režimi koji su odmah istakli ambiciju da svoje zemlje učlane u NATO i da Sjedinjene Američke države praktično preko NATO-a pređu tu “crvenu liniju” što se tiče Ruske federacije i da se opasno približe skroz do ruskih granica. Naravno, SAD imaju konačno cilj na tom području, na tom čvornom području Evroazije, da Rusiju istisnu što je moguće više iz tog područja, posebno sa Crnog mora i iz regiona Kaspijskog basena, i upravo je geostrategijska funkcija Ukrajine i Gruzije da se oslabi i najzad potisne ruski uticaj u tom području koje je bogato naftom i preko koga vode glavni energetski koridori.
Dakle, Gruzija se sada nalazi u situaciji da jednostavno treba da realizuje interese SAD i to vojnom silom i rizikujući da doživi ono što je sada doživela, a to je klasičan blic vojni poraz, jer je očigledno da je gruzijska armija pretrpela veoma veliki udarac i da je praktično razorena posle intervencije ruskih snaga, a da je značajno kako je gruzijska armija intervenisala, pogotovo svirepim ubistvima civila, streljanjem ruskih mirovnjaka, ranjavanjem ruskih vojnika, a posebno ukazujem na onaj težak i neverovatan zločin kada su Osetince, civile, žene i decu, koji su se sklonili u crkvu, zapalili zajedno sa crkvom. To sve apsolutno podseća na sve ono što se dešavalo u Republici Srpskoj Krajini prilikom zločinačkih akcija hrvatskih snaga u “Oluji” i vidi se da se praktično radi o možda istim stručnjacima koji su planirali i kreirali “Oluju” i ovaj napad na Južnu Osetiju. Dakle, postoje i untrašnji razlozi Gruzije za ovu vojnu avanturu koja se po Gruziju neslavno završila, ali postoji i međunarodni razlozi koji su mnogo važniji, a to je “bitka” SAD i Ruske federacije. Kada je reč o SAD to je težnja da uspostavi kontrolu nad tim veoma važnim područjem, a što se tiče Ruske Federacije to je namera da se spreči dalji prodor Amerikanaca, i mislim da će se preko Gruzije ustvari lomiti ta bitka između SAD i Ruske federacije, s tim što se to onda odražava na neka druga međunarodna pitanja, kao što je recimo priznanja teritorijalne celokupnosti, odnosno integriteta međunarodno priznatih država.
• Mnogi domaći analitičari izvode paralelu događaja u Gruziji i Južnoj Osetiji sa ratovima na našim prostorima, a pogotovo sa samootcepljenjem Kosmeta. Kakav je vaš stav?
- U našoj javnosti je bilo dosta poređenja sa situacijom na Kosovu sa pozicijom Rusije prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosmeta, i ona je rekao bih površno, čak od nekih i zlonamerno interpretirana, a neki srpski nazovipolitičari na Kosovu su interpretirali kao da Rusija ustvari podržava destabilizaciju Srbije.
Pažljiviji analitičari će uočiti da je Rusija veoma obazrivo postupala prema teritorijalnom integritetu Gruzije, da posle klasične vojne pobede i sloma gruzijske vojne mašinerije nije sebi dala za pravo da okupira Gruziju, mada je lako mogla da uđe i u Tbilisi, nego se vraća na pozocije koje su bile pre napada Gruzije na Južnu Osetiju i da su ruski političari izbegli mogućnost da iskoriste napad Gruzije na Južnu Osetiju kao povod da priznaju Južnu Osetiju i Abhaziju. Rusija to nije učinila praktično iz dva razloga: prvi je da ne bi urušila svoju balkansku politiku, u čijoj je osnovi odbrana teritorijalnog integriteta Srbije kroz nepriznavanje nezavisnosti Kosmeta, a drugi je zato što bi onda mogla da otvori tu kutiju zla i na svojoj teritoriji, jer ako bi priznala nezavisnost Južne osetije i Abhazije postavili bi se novi zahtevi, na primer opasnost i mogućnost da Čečenija bude priznata kao nezavisna republika, tako da Rusija mora veoma obraziva da bude prema pitanju Južne Osetije i Abhazije. S jedne strane, Rusija će njima i dalje pružati političku, ekonomsku i vojnu zaštitu, a sa druge strane će maksimalno izbegavati da ih prizna kao nezavisne države i time će stvarati privid očuvanja teritorijalnog integriteta Gruzije. Prema tome, paralela sa Kosmetom može samo po tom osnovu da se pravi, a što se tiče istorijata južne Abhazije takva paralela je nemoguća, jer je južnu Abhaziju praktično poklonio Gruziji Staljin, budući da je bila autonomna oblast sa pravom u Sovjetskom Savezu da pri izlasku republika iz sastava državnog saveza, da mogu da nastave da postoje samostalno. Prema tome, tu se paralela sa Kosmetom ne može praviti, ali je veoma bitno uočiti da su Rusi izbegli opasnost, odnosno mogućnost da priznaju Južnu Osetiju kada su je Gruzijci napali, što bi se inače u istim situacijama, a u drugim područjima verovatno desilo, upravo stoga da ne be urušili svoju politiku na Balkanu kada je reč o Kosmetu.
• Kako ocenjujete sa vojnog stanovišta intervenciju Rusije, budući da do sada nismo bili u situaciji da vidimo kako nova Rusija demonstrira silu?
- Ovo nije bila demonstracija sile. Ovo je bila klasična vojna akcija kao odgovor na ono što je preduzela gruzijska strana. Dakle, Rusija je odreagovala veoma brzo, nije to učinila sa nekim posebnim snagama, već su angažovane samo neke specijalne jedinice u jednoj veoma dobro isplaniranoj akciji koja je izuzetno brzo slomila otpor gruzijske vojske i koja je tukla selektivno. Jer, ono što su zapadni mediji prećutali, jeste da je ruska armija veoma vodila računa o tome da ne izazove veliki revolt gruzijskog stanovništva koje je takođe pravoslavno, da su u potpunosti izbegavani udari po civilnim ciljevima i da je u kontaktima ruskih vojnika sa gruzijskim lokalnim vlastima, recimo u Goriju, insistirano da postojeća civilna vlast produži da vrši vlast kako bi život u funkcionisao normalno. Dakle, nije bilo velikih razaranja civilnih ciljeva, namernog ubijanja civila ili razaranja infrastrukturnih objekata. Očigledno da se radilo o vrlo preciznoj vojnoj akciji, u kojoj je istina bilo civilnih žrtava što je normalno, a s druge strane je gruzijska vojska namerno ubijala civile u Južnoj Osetiji i počinjen je težak zločin nad Osetincima, jer je ubijeno praktično tri odsto stanovnika Južne Osetije. Što se ruske strane tiče, sada je pokazano da je to jedna sasvim druga vojska od one u vreme Borisa Jeljcina. Dakle, to je vojska koja ima veoma čvrsto i odlučno političko rukovodstvo, to je vojska koja ima veoma odlučnu komandu, uz odličan profesionalni kadar koji ima veoma moderno naoružanje i koja ima sada veoma dobar moral. Pokazano je da je ruska kontinentalna vojna komponenta obnovljena u vreme Putina i sada Medvedeva i da predstavlja ozbiljan i rekao bih nepremostiv garant bezbednosti Ruske federacije.
• Kako komentarišete to što je u isto vreme sa krizom u Gruziji Poljska potpisala sa SAD sporazum o razmeštanju raketne baze američkog antiraketnog štita u Poljskoj?
- Očigledno da sve konce, kada su u pitanju dešavanja oko Gruzije i oko protivraketne odbrane, vuku Sjedinjene Američke Države i da je tajming tih poteza veoma dobro isplaniran i povezan. Ja mislim da je čitava namera SAD bila ne toliko da testira rusku reakciju, jer je njima poznato da na toj “crvenoj liniji” ka Moskvi nije moguće očekivati blažu reakciju Rusije, ali mislim da je čitava priča bila da se ubede one države u Evropi koje su do sada bile protivnici prijema Gruzije i Ukrajine u NATO upravo plašeći se situacija u kojima bi Gruzija kao članica NATO-a mogla da se sukobi sa Rusijom i da automatski uvuče NATO u sukob sa Ruskom federacijom. Mislim da su Amerikanci sada želeli da zastraše Evropljane koji se protive prijema Gruzije u NATO i da zaključe“ eto, Rusija ugrožava Gruziju, ugroziće jednog dana i vas u Evropi, pa bi zato trebalo primiti Gruziju u NATO što pre”. Ta prljava američka igra zaista destabilizuje odnose strateškog partnersta Ruske federacije i Evropske unije i ponovo stvara izmišljenu vojnu opasnost od Rusije prema evropi, jer je poznato da od Drugog svetskog rata Amerikanci kad god žele da pojačaju kontrolu nad Evropom, plaše Evropljane navodnom opasnosti od Rusije i opasnosti sa istoka. Pošto takve opasnosti nema u vreme Putina i u vreme Medvedeva, već je ostaveno jedno jako političko i ekonomsko partnerstvo, pogotovo energetsko, onda je potrebno izazvati novu destabilizaciju kako bi se poremetili odnosi između EU i Ruske federacije, a za to je poslužila Gruzija. S druge strane, sporazum o protivraketnoj odbrani mora da izazove rusku reakciju i Ruska federacija je već najavila blažu reakciju, odnosno da će rakete biti uperene prema toj bazi koja će biti postavljena u Poljskoj, a očigledno je da ta baza ne može da štiti Evropu od iranskih nuklearnih raketa jer Iran definitivno ne poseduje takve rakete. Imajući u vidu da niko ne može da definiše da li će to biti defanzivne ili ofanzivne rakete sa nukleranim bojevim glavama, jasno je, ako se rakete nađu toliko blizu ruske granice da im je potrebno svega nekoliko minuta da dolete do Moskve, da Rusija mora da reaguje i ja mislim da je u ovom trenutku čak blago reagovala. U isto vreme, Amerikanci sve čine da stvore izmišljenu vojnu opasnost od Ruske federacije prema EU, ne bi li na taj način uspeli da spreče jačanje strateškog partnerstva između Evropske unije i Ruske federacije, što bi u dogledno vreme, ukolioko bi ojačalo to partnerstvo, veoma ugrozilo amerike pozicije ne samo u Evropi nego na celom evroazijskom prostoru.
• Gruzija je posle svega nekoliko dana ruske intervencije postala potpuno vojno destabilizovana država. Da li su SAD očekivale takav ishod?
- Gruzijska armija je doživela veliki udarac i pitanje je da li su SAD očekivale da će Gruzijci doživeti takav vojni debakl. Očito da su ruski vazdušni udari bili usmereni prema bazama gruzijske armije i da je većina teškog naoružanja uništena. Americi nije bilo važno da li će Gruzija doživeti vojnički slom, njima je bio cilj da pokažu da Rusija ugrožava Gruziju i da tako ugrožava i EU i NATO i da je zbog toga potrebno da NATO što pre primi Gruziju i Ukeajinu u svoje redove. I mislim da je Gruzija žrtvovana upravo zato bi SAD naterale one koji se protive prijemu Gruzije i Ukrajine u članstvo tog vojnog saveza, da popuste i da ih na narednom samitu NATO-a prime u svoje redove. A tim više što je sada gruzijska vojska praktično uništena i slomljena do kraja, Amerikanci će tu situaciju iskoristiti da ojačaju svoje vojno prisustvo preko instruktora i slanjem novog naoružanja kako bi se postepeno što više uglavili u taj prostor. Mislim da su Amerikanci svesno išli na to da Gruzija bude vojnički poražena, kako bi prinudili ostale članice NATO-a da prihvate članstvo Gruzije u toj alijansi i da se vojnički što više uglave kroz obnovu poražene gruzijske vojske.
• Kako tumačite američku dvoličnost, pošto je SAD kritikovala navodno prekomernu primenu vojne sile Rusije u Gruziji, dok takav kritički stav nije imala kada su NATO i SAD divljački bombardovali Republiku Srpsku i Srbiju?
- Očigledno je da kada NATO čini težak ratni zločin, zločine protiv stanovništva i kada ne poštuje međunarodne zakone, da je to nešto što je pozitivno prema tumačenju zvaničnika alijanse, a pogotovo Sjedinjenih Američkih Država, dok kada Rusija pokušava da normalizuje situaciju i da sperči dalje širenje konflikta i kada se ponaša u skladu sa prethodnim dogovorima koji su postignuti sa gruzijskom stranom, onda se to prebacuje na teren kršenja međunarodnog prava i prebacuje se na teren koji jednostavno ne odgovara činjenicama. Dakle, već smo svi navikli ne samo na dvostruke standarde, nego jednostavno na netipično i asimetrično ponašanje NATO-a, što pokazuje da je zapravo NATO samo jedan mehanizam gole sile za realizaciju prevashodno američkih interesa i da je to organizacija koja je najveći faktor destabilizacije ne samo Evrope nego celog sveta i dok god NATO postoji mislim da u svetu neće biti mira.
PROTEST VETERANA TREĆE ARMIJSKE OBLASTI - piše Dragan Vukićević
Vlada nudi ono što se od nje i traži!
• Ukoliko uspemo da ostvarimo veću cifru, kao što su uradili naši saborci iz Kuršumlije, mi ćemo kroz boračku solidarnost biti jedinstevni. Ali, ako bude isplaćen iznos koji bi pokrio razliku dnevnica samo za borce na Kosovu, svakako da oni imaju prioritet - kaže potpredsednik Jedinstvenog štrajkačkog odbora boraca Treće armijske oblasti Mićo Aleksić
Odgovorom iz kabineta premijera Mirka Cvetkovića da zahtev mora biti rešen u okviru tri ministarstva - finansija, odbrane i rada i socijalne politike, prošlog petka završen je dvodnevni protest ispred zgrade Vlade Srbije bivših vojnih rezervista Treće armijske oblasti. U ovom protestu oko 3.000 kosmetskih veterana, učestvovalo je više od hiljadu bivših vojnih rezervista iz Kraljeva, koji su u prestonicu otputovali organizovano u 20 autobusa.
Istog dana po okončanju protesta, iz kabineta Mirka Cvetkovića Jedinstvenom štrajkačkom odboru boraca Treće armijske oblasti stigla je u pisanom obliku ponuda da je Vlada spremna da pregovara o isplati ratnih dnevnica samo za veterane koji su ratovali na Kosmetu. Tu ponudu, koja je zapravo i suština zahteva veterana, na sastanku u Nišu veterani su prihvatili kao osnovu za pregovore. Međutim, očekivanja da će poziv iz Beograda za početak pregovora uslediti početkom ove sedmice je izostao, ali borci su uverenja da su svega na korak od ostvarivanja svojih zahteva.
- Mi smo od početka i insistirali da se isplata ratnih dnevnica odnosi samo na borce na Kosovu - kaže potpredsednik Jedinstvenog štrajkačkog odbora boraca Treće armijske oblasti Mićo Aleksić. - I mi smo tu bili realni, jer je u celoj Srbiji bilo angažovano oko 350.000 rezervista, a jedini koju su zaista ratovali sa šiptarskim teroristima bili smo mi koji smo bili na Kosovu. Međutim, ukoliko uspemo da ostvarimo veću cifru, kao što su uradili naši saborci iz Kuršumlije, mi ćemo kroz boračku solidarnost biti jedinstevni. Ali, ako bude isplaćen iznos koji bi pokrio razliku dnevnica samo za borce na Kosovu, svakako da oni imaju prioritet.
Na primedbu da Vlada nudi veteranima zapravo isto što oni od nje traže, Aleksić objašnjava da je cvima u Vladi jasno da mora da se ispoštuje zakon koji je na strani boraca, ali da na taj način kabinet Cvetkovića samo “kupuje vreme”. On kaže da je prema zahtevu dostavljenom Vladi, procenjeno da ratna dnevnica borca na Kosmetu iznosi oko 3.500 dinara, odnosno da bi svakom kosmetskom veteranu trebalo na ime razlike da se isplati u proseku oko 220.000, a borcima koji su bili izvan Kosmeta duplo niži iznos. Jednovremeno, u Vladi je izračunato da bi za izmirenje kosmetskih veterana trebalo oko 120 miliona evra.
- Mi ne želimo da se naši zahtevi rešavaju putem propisa, već putem istog Sporazuma kojim su rešeni zahtevi rezervista u sedam opština Topličkog okruga i koji su potpisali tadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić i tadašnji ministar finansija Mirko Cvetković i ministar pravde Dušan Petrović sa ovlašćenim predstavnicima iz sedam opština. Na više sastanaka radne grupe za pripremu ovih propisa došlo je do razmomilaženja. Vlada je insistirala da se naši zahtevi reše putem propisa, a mi smo tražili da se naši zahtevi reše Sporazumom. I posle formiranja nove Vlade ostajemo pri svojim zahtevima, da se problem ratnih dnevnica veterana reši na isti način kao i veterana sa područja Topličkog okruga - ističe Aleksić. - Naš jedini razgovor treba da bude o načinu raspodele novca, odnosno o broju rata kroz koliko bi trebalo veterani da budu isplaćeni i to ne više od desetak, imajući u vidu da mi ne želimo da utičemo negativno na državnu makroekonomiju. Sadašnji premijer Cvetković je nama praktično dan pre nego što je imenovan za premijera obećao da će svi naši zahtevi biti povoljno rešeni. Ministarka finansija takođe se izjasnila o našim zahtevima povoljno, a podržava nas i jedan veliki broj narodnih poslanika. Mi smo u pravu, svi to znaju i obaćali su da će problem da se reši povoljno. Sada je na Vladi da ispuni svoja obećanja i da poštuje zakon.
AUTOBUSI
Na pitanje zašto veterani nisu ostali u Beogradu i duže, Aleksić odgovara da je takav bio dogovor sa prevoznikom.
- Mi smo imali dogovor da kolona autobusa sa više od hizadu veterana iz Kraljeva krene iz Beograda u 19,00 časova - objašnjava Mićo Aleksić. - Ljudi su morali sutradan da rade, a da smo ih zadržali, nastao bi haos, jer bi teško našli prevoz do Kraljeva. Zato smo i odlučili da u Beogradu ostane samo manji broj vetarana iz Kraljeva i preko noći, a da se većina vrati kućama. Mislim da je to bilo dobra odluka.
PAROLE
Na protestu ispred Vlade Srbije, vetarni su nosili zastave Srbije, transparent “Borci Kosova i Metohije 1999. godine” i parole “Isti u ratu i miru”, “Dosta nam je lažnih obećanja”, “Kako za njih, tako i za nas”, “Jednakost među borcima”, “Hoćemo novac, a ne obećanja”...
KOSMET
Diplomatski proboj na jesen
Šef diplomatije Vuk Jeremić je izjavio da bi Srbija proboj na diplomatskom frontu u vezi s Kosovom mogla da ostvari već na jesen. Ocenio da bi se taj proboj mogao učiniti iznošenjem odluke o proglašenju nezavisnosti Kosova pred Međunarodni sud pravde i postizanjem dogovora u Savetu bezbednosti o međunarodnom civilnom prisustvu u pokrajini.
"Mislim da postoji realna šansa da, direktno sa Sekretarijatom UN, do septembra ili oktobra postignemo dogovor u vezi sa međunarodnim civilnim prisustvom na Kosovu, koje bi bilo eksplicitno potvrđeno odlukom Saveta bezbednosti", rekao je Jeremić.
"Njime bi bio preciziran sastav, kao i mandat, međunarodnog civilnog prisustva, koji bi podrazumevao i učešće EU pod okriljem UN, u okviru Rezolucije 1244, ali bez zadiranja u suverenitet Srbije i bez ovlašćenja da sprovodi Ahtisarijev plan. Mi te razgovore već vodimo", naglasio je on.
Na pitanje, može li se reći da je Srbija uložila sve diplomatske adute ne bi li preko Generalne skupštine UN pitanje otcepljenja svoje teritorije iznela pred Međunarodni sud pravde i da li se nazire ishod glasanja u Njujorku, ministar je odgovorio da "ne bi rekao da su sve karte stavljene na samo jednu inicijativu".
"Do sada, imali smo kontakte sa oko 140 zemalja i mislim da možemo da budemo optimisti. Naravno, prerano je za prognoze", kazao je Jeremić.
EU DA POVUČE SNAGE SA KOSOVA
Srbija neće ući u Evropsku uniju sve dok EU ne povuče svoje snage sa Kosova, poručili su okupljeni na protestu koji je održan u Beogradu zbog hapšenja Radovana Karadžića i izručenja Haškom tribunalu. Posle skupa okupljeni su krenuli u protestnu šetnju do Kancelarije za evropske integracije vlade Srbije. Oni traže da se ta Kancelarija ukine "zato što je misija Euleks preuzela nadležnosti od UNMIK", odnosno, zato što je prema mišljenju organizatora skupa "Evropska unija okupator na Kosovu i Metohiji".
Takođe, oni smatraju da "nema razloga za evropske integracije sve dok EU ne povuče svoje snage sa Kosova i Metohije". Okupljeni su apelovali na vlast u Srbiji da ne ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer bi se Srbija u tom slučaju odrekla Kosova i Metohije.
PRIDRUŽIVANJE EVROPSKOJ UNIJI I PIVREDNA KRETANJA U SRBIJI
Da li Srbija krši sporazum sa EU?
Ako je tačno pravno tumačenje da su već od 1. jula morale da padnu ili da budu ukinute carine za uvoz hrane i velikog dela industrijskih proizvoda iz Evropske unije, onda bi na pomolu mogla biti velika domaća i međunarodna sudska parnica, u kojoj će trgovci i uvoznici naplatiti dobre novce od Srbije, ali i Evrope. Da u igri nisu male pare može se videti po tome koje su sve carine morali biti ukinute, a koje smanjene, jer, po sporazumu, carine padaju odmah i to za, na primer, semenski ječam, ovas, pirinač, čajeve, ražano brašno, seme lana, uljane repice. Za crni i beli luk carinsko opterećenje treba umaljiti za 10 odsto, za karfiol i brokoli 20 odsto, koliko je predviđeno i za kelj, beli i crveni kupus, neke vrste pasulja, nektarine, lubenice, seme suncokreta za setvu, seme šećerne repe, voće i još mnoge poljoprivredne i prehrambene proizvode. Srbija godišnje uveze samo hrane u vrednosti većoj od milijardu dolara, pa nije teško izračunati o kolikom se novcu radi. Šef Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević rekla je da je tačno da Prelaznim sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju propisano je da će se taj akt privremeno primenjivati od 1. jula, ali da je odluka EU da će on stupiti na snagu tek kada se donese novaodluka Saveta ministara, u zavisnosti od pune saradnje Srbije s Haškim tribunalom. Predsednik Komisije za pravo EU Advokatske komore Vojvodine, Vladimir Medović je, međutim, ukazao da su međunarodni ugovori stariji i pravno jači od odluka koje donose organi i institucije EU, pa je time Prelazni sporazum važniji od odluke Saveta ministara. To što se EU i Srbija igraju ne sprečava trgovce, uvoznike ili građane koji se smatraju pogođenim da "presaviju tabak" i potraže pravdu pred nacionalnim sudovima i, u krajnjoj instanci, od Suda EU u Luksemburgu. Uvoznici kojima je, protivno Prelaznom sporazumu, već naplaćena carina ili druge dažbine, takođe bi mogli da zahtevaju vraćanje plaćenog iznosa, a imajući u vidu ogroman finansijski ulog koji je u igri, samo je pitanje vremena kada će se neko odlučiti da pokrene tužbu, rekao je Medović.
PRIVREDA
Bespovratna sredstva
Na Sednici Regionalne zajednice preduzetnika koja je održana 19.avgusta o.g. u Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo, razmatrana je realizacija odobrenih bespovratnih sredstva u okviru Programa podrške udruženjima preduzetnika.
Republička agencija za razvoj MSPP, u aprilu mesecu ove godine, je raspisala konkurs za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podrške udruženjima preduzetnika.
Program ima za cilj da obezbeđivanjem bespovratnih finansijskih sredstava za realizaciju projekata od strane udruženja preduzetnika, pospeši njihov rad i ojača kapacitete, doprinese podizanju nivoa preduzetničke kulture, ravnomernijem regionalnom razvoju, podsticanju formiranja novih MSPP i podizanju nivoa konkurentnosti sektora.
Ukupna vrednost Programa je 15.000.000 RSD.
Sa teritorije Regionalne privredne komore Kraljevo, za bespovratna sredstva je konkurisalo pet udruženja preduzetnika.
Komora Kraljevo je pružila tehničku podršku pri apliciranju projekata i bespovratna sredstva su odobrena za svih pet udruženja u ukupnom iznosu od 1.270.000 dinara. Sredstva su odobrena sl. udruženjima:
• Opšte udruženje preduzetnika Kraljevo 250.000 din
• Opšte udruženje preduzetnika Čačak 240.000 din
• Opšte udruženje preduzetnika Gornji Milanovac 240.000 din
• Opšte udruženje preduzetnika Lučani 350.000 din
• Unija privatnih preduzeća i preduzetnika "Čačak 2000" 190.000 din
Zahvaljujući odobrenim sredstvima udruženja će realizovati aktivnosti koja se odnose na izradu veb sajta udruženja, izradu promotivnog materijala , učešće na sajamskim manifestacijama ( u prvom redu na Međunarodnom sajmu preduzetništva BIZNIS BAZA 2008) i nabavku opreme. Realizacijom ovih projekata udruženja preduzetnika će unaprediti svoje poslovanje i doprineti afirmaciji svojih članova.
Zorica Lešević
JUBILEJ NAJPOZNATIJEG KRALJEVČKOG HUMORISTE - piše Marko Slavković
Honorar za poslanike ometene u razvoju
• Predrag Blažić Gale jedini je Kraljevčanin koji je doživeo, i preživeo, jubilarinih 45 godina bavljenja najtežim i najopasnijim zanatom - humorom i satirom.- Tokom svih ovih godina uvek je bio duhovit, čak i u onoj VELIKOJ Jugi, ali je samo jednom ispao smešan, kad je u MALOM Kraljevu poverovao lokalnim moćnicima da će rešiti njegov više nego težak socijalni položaj.- Javno priznaje da će, dok još ima vremena, i uz bilo čiju pomoć, postati izdajnik - izdaće knjigu ,, Kraljevske čvrge.,,- Zbog epigrama: ,,Ej, ti gore, siđi malo dole, pa da vidiš koliko te vole, vole!,,, mirna mu je savest, ali mu godinama krče creva
Retki su ljudi koje narod zna samo po nadimku. Vrlo su retki. Jedan od takvih, nedavno uvršten u znamenite Kraljevčane, jeste i Predrag Blažić, humorista i satiričar, sportista i sportski navijač, mali ribolovac i veliki sakupljač ogrevnog drveta sa reka, nepušač, antialkoholičar, ljubitelj bombona i drugih slatkiša, vlasnik velike i uredne sede brade, stalno glasovit i često larmadžija. Stotine i stotine Kraljevčana, posebno mlađih, tog Predraga Blažića isključivo znaju kao Gale. E, taj Gale je, prekjuče, obeležio veliki jubilej - 45 godina neprekidnog bavljenja humorom i satirom. Da nije kao što jeste, da Gale već odavno nije u teškoj materijalnoj situaciji, ili da je neki politički ,,štih,,, ili blizak političkom ,,štihu,,, takav jubilej bi bio proslava, i za proslavu takvog jubileja znalo bi pola ove varoši. Ovako, umesto brojnih čestitki, književne večeri posvećenoj njegovom jubileju, parama za zasluženu knjigu aforizama i epigrama, slavljenik je od autora ovog teksta dobio tapšanje po ramenu, u smislu: ,,Ebi ga, Gale, takva ti je sudba. Napisao si mnogo aforizama o poltronima i laktarošima, a pouku nisi izvukao. Ako ti je za utehu, nisam ni ja.,, U znak zahvalnosti na podršci i tapšanju po ramenu, slavljenik je autora ovih redova počastio bombonom, i to uvijenom u zlatnožuti celofan. Kad je bal, nek je bal!
POČETAK OPASNOG POSLA
Za ljude koji se bave humorom i satirom obično se kaže se da bave opasnim zanatom. Opasnim i u prenosnom i u bukvalnom značenju. Gale je početni korak u ovom poslu imao 20. avgusta 1963. godine. Na jednom javnom konkursu saveznog značaja, za definiciju Jadranskog mora, tada osamnaestogodišnji Kraljevčanin, napisao je: ,,Jadransko more je presa za ceđenje kesa.,, Dobio je nagradu, a nagrada je, uvek, podstrek za dalje. A dalje je bilo u sarajevskom ,,Narodnom borcu,,, gde je nagrađen za najbolju šalu, pa u ,,Večernjim novostima,,, gde mu je nagrađen aforizam: ,,Nije mu bilo teško da odvaja od usta, jer nisu bila njegova,,. Humorističko satiričnim tekstovima Gale je nastavio da se oglašava, i vrlo dugo se zadržao, u Radio Beogradu, u emisijama Milovana Ilića Minimaksa, pa svuda, po celoj ondašnjoj Jugoslaviji. Zabavni i humoristički programi lokalnih novina i radio stanica nisu mogli da se zamisle bez tekstova čiji je autor bio Gale. Zanimljivo je da je Gale, baš na svoj pedeseti rođendan, u vrlo jakoj konkurenciji, bio pebednik u kategoriji originalnih izmišnjenih viceva.
,,Razgovaraju dvojica:
- Da Bog poživi predsednika do Božića.
- Našeg ili njihovog?
- Da li me to pitaš za Božić ili za predsednika?,,
Tokom 45 godina pisanja humorističko satiričnih tekstova, Gale je imao prave bisere među aforizmima i epigramima. I sada se pamti, čak i prisvaja, njegov aforizam:
,,Kod nas je prava demokratija. Vikneš: ,,Živeo predsednik! I niko ti ništa ne može.,,
U legendarnoj emisiji ,,Tup- tup,, Radio Beograda, Minimaks je bio oduševljen epigramom koji mu je iz Kraljeva poslao potisnik ,,Markov ćale Predrag Blažić Gale,,. Epigram je više puta ponavljan: ,,Hej, ti gore, siđi malo dole, pa da vidiš koliko te vole, vole!,,
Zbog nekih aforizama, još iz vremena Saveza komunista, Gale je imao problema, iako je poticao iz partizanske i vrlo ugledne porodice. Čuvari komunističkog morala sumnjali su u dobre namere čak i svog odanog člana, kakav je bio Gale, što on ne krije, i čime se i sada ponosi. Srećom, nije hapšen, ali jeste kažen mnogo teže- materijalno. (Ali, nećemo o tome, da ne kvarimo svečarski tekst).
U novije vreme, Gale je svoju satiričnu oštricu sve češće i sve opasnije upućivao svim strukturama vlasti. Na primer: ,, U miliciji je sve više lopova. A neki su i uhapšeni.,, Ili: ,, Tačno je da imamo mnogo fizičkih radnika, ali nam, ipak, nisu potrebni toliki budaci!,,
Ismevajući nedoslednost u radu nekadašnjeg Fonda solidarnosti, Gale je napisao:
,,Bio je nezadovoljan stanom iz Fonda solidarnosti, jer je garažu za ,,merdžu,, morao sam da pravi.,,
Upamćena je i ova igra reči, koju je Gale sročio:
,,Ako kažem: Gore Nada, dole Vlada, naljutiće se i Nada i Vlada. Jer, kome je sada do seksa!,,
Međutim, i Gale je povremeno bio ,,meta,, drugih. Recimo, na jednoj humorističkoj stranici napisano je:
,,Poznati kraljevački humorista Predrag Blažić Gale mnogo voli da hvata ribe, ali bez uspeha. Kažu, ribe samo što ne popucaju od smeha, kad mu vide - mamac!,,
DRUGA STRANA ŽIVOTA
Gale, naravno, ima svoju porodicu: suprugu Ljiljanu i sina Marka. Dok je Gale bio u radnom odnosu, dok mu je supruga bila zdrava i u radnom osnosu, i dok mu je jedinac bio mali, u njihovom skromnom domu uglavnom se živelo bezbrižno. Taj duh vedrine prevashodno je, logično, unosio Gale, a iskreno i stalno podržavala ga je Ljiljana. Jedino je Marko bio povučeniji, kao da je još tada naslućivao vreme u kome neće biti mesta za vedrinu i bezbrižnost. To vreme je, nažalost, došlo. Marko je upravo ovih dana napunio 35 godina, ali je, i dalje, bez posla. Kako se oseća, samo on zna. O tome ne govori, ali ćutanje ponekad kaže i više od reči. Istina, Gale je od nekih lokalnih moćnika dobijao obećanja da će mu sina zaposliti u struci, da Marko radi ono za šta se školovao, ali je sve ostalo na obećanjima. Ironično, Gale je u velikoj Jugoslaviji bio duhovit, a u malom Kraljevu, eto, ispao je smešan!
Gale je, nezavisno od toga, ili baš s tim u vezi, napisao aforizam:
,,Stalo se na put zapošljavanju preko veze. Sad se neki zapošljavaju bez veze!,,
Pre poslednjeg rata, neznajući da će mu i sin biti učesnik, i da se mnogi sinovljevi drugovi i saborci neće vratiti živi, Gale je aforizmom zavapio: ,, Da bismo imali državu bolju i jaču, pametnije je držati prst na čelu, nego na obaraču!,,
•••
Gale je, kao humorista i satiričar, decenijama redovno sarađivao i u našem listu, ali nikada nije dobio ni dinara honorara. Znajući to, našalio sam se (glupe li šale- baš sada, kad ni zaposleni ne primaju platu!) da ćemo mu, ipak, uplatiti ,,neki dinar,,.
- Iskreno vam hvala, ali ne. Svog honorara odričem se u korist poslanika ometenih u razvoju!- vrlo ozbiljno je odgovorio Gale, i još jednom mi je ponudio bombonu, uvijenu u zlatnožuti celofan. Kad je bal, nek je bal!
POSLEDICE TROPSKIH VRUĆINA
Suša ugrožava i ljude i domaće životinje
Nestašica vode u pet gradova koji se snadbevaju sa regionalnog vodo sistema Rzav traje već sedam dana.
Dugotrajna suša i smanjen vodostaj Rzava naterala je predstavnike četiri opštine da proglase stanje elemantarne nepogode. Najkritičnija situacija je u Arilju, Požegi i Lučanima, jer tamo nema alternativnih rešenja za snadbevanje vodom, poput Čačka i Gornjeg Milanovca. Meštani lučanskog sela Tijanje kažu da u pojedinim zaseocima rzavske vode nema već danima, zbog čega su primorani da vodu donose sa izvorišta i starih bunara.
Pored toga što vode nemaju za elemantarne potrebe, problem predstavlja i maljak vode za domaće životinje. Predsednik lučanske opštine Slobodan Jolović rekao da je proglašenjem stanje elemantarne nepogode pooštreno korišćenje vode da bi isključenja bila što manja.
"Poslednjih godina imamo sličnu situaciju, da u vreme velikih suša, nedostatka padavina, bude ovaj sistem ugrožen i ono na šta ukazujemo jeste da se mora krenuti sa dugoročnim rešenjem ovog problema, odnosno izgradnjom brane Svračkovo", kazao je Jolović. Predsednik Gornjomilanovačke opštine Dražimir Marušić je rekao da u ovom trenutku nema potrebe za proglašavanjem elemantarne nepogode.
"Gornji Milanovac snabdeva se vodom i iz svojih izvora, ana snazi su i dalje isključenja pojedinih delova prigradskih naselja", kazao je Marušić. Uprkos dotoku vode u Zapadnu Moravu iz Užica, u Čačku su i dalje na snazi dvadeset-četvoročasovna isključenja korisnika u pojedinim prigradskim naseljima. U Požegi, zbog loše hidrološke situacije na snazi su isključenja korisnika u gradu u vremenu od 22 časa do šest časova ujutru, dok u prigradskim naseljima vode nema od popodnevnih sati. Iako najbliži izvoru, Ariljci se suočavaju sa velikim problemima. Na snazi su osmočasovna isključenja, a postoji mogućnost da se restrikcije i produže na više sati.
OPASNOST OD BESNILA U TRI OPŠTINE
Veterinarska inspekcija ministarstva poljoprivrede proglasila je zaraženim i od 18. avgusta ugroženim od besnila neka područja u opštinama Rača, Plandište i Lučani. Nakon izvršene analize a na osnovu pozitivnog nalaza na besnilo, kaže se u saopštenju ministarstva, područje u poluprečniku od najmanje tri kilometra od žarišta u naseljenom mestu se proglašava zaraženim, a najmanje deset kilometara od žarišta ugroženim od besnila. Na ugroženim teritorijama radi suzbijanja, iskorenjivanja i sprečavanja nove pojave zarazne bolesti sprovodiće se zakonom propisane mere zaštite, dodaje se u saopštenju. Vakcinacija životinja obaviće se inaktivisanom vakcinom a troškovi vakcinacije padaju na teret državnog budžeta.
ŽIČKI DUHOVNI SABOR - PREOBRAŽENJE 2008
Počast poeziji Novice Tadića
• U Kraljevu (i manastiru Žiča) od 16. do 19. avgusta održan 17. Žički duhovni sabor - Preobraženje 2008, uz učešće brojnih pesničkih stvaralaca i književnih kritičara • Najveće priznanje manifestacije "Žička hrisovulja" dodeljeno Novici Tadiću • U manastirskoj trpezariji posle svečane dodele "hrisovulje" pesnik se umesto besedom zahvalio stihovima
Književni klub Kraljevo, kao inicijator i utemeljivač duhovnog sabora "Preobraženje", u saradnji sa Narodnom bibliotekom "Stefan Prvovenčani" i Narodnim muzejom Kraljeva, a uz podršku grada Kraljeva, u subotu je po 17. put organizovao ovu pesničku manifestaciju, čije je najviše priznanje "Žička hrisovulja" za ovu godinu dodeljena pesniku Novici Tadiću. Završna svečanost održana je u trpezariji manastira Žiča. Između subote i utorka bilo je više književnih događaja, a ovogodišnjem Saboru, koji ima za cilj da afirmiše stvaralaštvo i duhovnost, dat je, kako je i uobičajeno, i naučni aspekt.
Žički duhovni sabor svečano je počeo u subotu uveče u Narodnom muzeju kraćim koncertom vokalnog dueta "Pirg" kojeg čine Nebojša Mastilović i jerej Arsenije Arsenijević. Gradonačelnik dr Miloš Babić pozdravio je sve učesnike manifestacije, zvanice među kojima je bio i episkop žički Hrizostom, kao i brojnu publiku. U nastavku svečanosti u istom prostoru otvorena je izložba "Kaligrafije i iluminacije", akademskog umetnika Slobodana Lukovića iz Kraljeva. Ovu zanimljivu postavku otvorio je univerzitetski profesor Aleksandar Dodig iz Beograda.
Književni program jednostavno nazvan "Sa Novicom Tadićem" održan je drugog dana Sabora u Narodnoj biblioteci. Osim nagrađenog pesnika učestvovali su beogradski kritičari Vasa Pavković i Gojko Božović. Pesnik se publici obraćao stihovima, Pavković je govorio o njegovoj nagrađenoj knjizi "Neznan", dok je Božović pažnju posvetio analizi desetak Tadićevih pesama urbanih motiva kojima je autor dao subjektivan i veoma lirski pečat. U ponedeljak pre podne u Narodnoj biblioteci održan je kritičarski okrugli sto posvećen opusu ovog stvaraoca. Skupu od desetak teoretičara predsedavao je prof. dr Jovan Delić. "Novica Tadić ne liči ni na koga. Preosetljivi usamljenik, personifikacija bola i povredivosti, sav uronjen u svet svojih utvara, vizija i snova koje prepoznaje svuda oko sebe. Neprilagođen i bez želje i namere da se prilagodi, nepredvidiv a uvek prepoznatljiv, pisac poezije koju nije lako voleti, a još je teže poreći autentičnost i visoku vrednost, neponovljivost i samosvojnost. Čak izuzetnost" - rezimirao je prof Delić lik i delo ovogodišnjeg laureata Žičkog duhovnog sabora.
Večernji program Sabora u ponedeljak je ponovo bio u Narodnom muzeju. Doktor Slavenko Terzić, ugledni srpski istoričar, održao je predavanje na temu "Stara Srbija - sudbina jedne srpske istorijske oblasti." Prateći srednjovekovnu istoriju Srbije uz pomoć fakata kakve su karte najboljih evropskih kartografa od 16. do 20. veka, ovaj naučnik je objašnjavao genezu današnjeg najvećeg srpskog problema zvanog - teritorija (sada uzurpiranog) Kosova, a inače vekovima sastavnog dela srpskog korpusa. U drugom programu, takođe u Muzeju, usledilo je pesničko veče sedmoro od deset najavljenih gostiju Sabora.
Uručenjem "Žičke hrisovulje" Novici Tadiću u utorak nešto iza podneva, u trpezariji manastira Žiča, završen je ovogodišnji Duhovni sabor "Preobraženje 2008." Svečani čin upotpunili su glumac Nebojša Dugalić i hor "Sveti arhiđakon Stefan" sa dirigentom Dunjom Marinković. Književni kritičari Mihajlo Pantić i Dragan Hamović govorili su o delu nosioca ovogodišnjeg priznanja, a "Žičku hrisovulju" Novici Tadiću uručio je gradonačelnik dr Miloš Babić. Sa svoje strane, pak, nagrađeni pesnik zahvalio se na neuobižajeno lep način. Naime, umesto duge besede, svim poštovaocima - domaćinima, gostima, ali i svojim čitaocima uzvratio je pesmom naslova "Trideset rečenica."
Iz Tadićeve biografije
Novica Tadić (1949) rođen je u Smriječnu kod Plužina (Crna Gora). Pesme su mu prevođene na engleski i francuski jezik, a zastupljen je u mnogim antologijama srpske poezije. Živi u Zemunu. Dobitnik je najprestižnijih domaćih nagrada: Milan Rakić, Đura Jakšić, Stanislav Vinaver, Vasko Popa, Branko Ćopić, Zmajeva nagrada i nagrada Meša Selimović. Prvu knjigu pesama ("Prisustva") objavio je 1974. godine. Usledile su zbirke: Smrt u stolici, Ždrelo, Ognjena kokoš, Pogani jezik, Ruglo, O bratu, sestri i oblaku, Kobac, Ulica, Napast, Potukač, Nepotrebni saputnici, Okrilje, tamne stvari, Neznan i Đavolov drug (ova poslednja objavljena je u ovoj godini).
Trideset rečenica
1
Ljudi su bliži demonima nego anđelima.
Duh grabeži ovladava svetom.
Širi se ideologija uspeha.
Sve je veća žudnja za sticanjem.
Mašina melje mašinu.
Disharmonija je svuda.
Zemlja se napunila zlom.
Uzdižu se novi idoli.
Tehnika caruje i klade valja.
Od najboljeg, evo, napraviše babu ćubastu.
2
Tražimo zadovoljstvo u posedovanju stvari, u novim oblicima zabave.
Porast materijalnog blagostanja nije uvećao i duhovne snage.
Gubi se prirodnost, neposrednost i svaki spontanitet.
Sve je na svetu poremećeno i kako ne treba.
Gori smo od duhova koji su pali, koji su odozgo doputovali.
Uče nas da tražimo utehu u onome što je ograničeno,
u lažnom poznavanju stvari i lažnoj mudrosti.
Bilo gde da odeš, na zlo si mesto došao.
Gde se prodaju šrafovi, štofovi i frižideri, kupićeš i knjigu pesama.
Gde su ljudi rasejani i razbijeni, zacari zlo.
Sektaš zvoni na vrata - kupuje tvoju dušu.
3
Za nama je ceo jedan vek tame, ratova, stradanja i neslobode.
Odstranili smo od sebe blagodat Božju,
i svetu punoću zamenili rugobom i prazninom.
Crvena, bogomrzna ideja procveta i ovih dana; razbokori se.
Raskalašna deca porastu i počine nevaljalstva.
Greh nas je razbio; mi smo pali u jamu disharmonije.
Zle su naše misli i zle su naše želje.
Nauči da živiš od hleba što ti je od juče na stolu ostao.
Tuguj sam; u skrovitim mestima obitavaj.
Poezija je oblak iz koga se tek ponekad začuje glas Gospodnji.
Sve su naša pažnja i dobro nastrojanje.
avgust 2008. god.
REFRESH FESTIVAL 2008 U KOTORU
Nastupile svetske zvezde
Početkom avgusta, tačnije od 7. do 10. u Kotoru je održan muzički festival Refresh, iza koga stoji EXIT oragnizacija. Festival je posetilo oko 15 000 ljudi, a predstavile su im se vodeće zvezde svetske DJ scene, popularni pop i rok muzičari, i trenutno najaktuelnija imena Hip hop scene. Publika je za četri dana imala prilike da uživa u muzici grupe Van Gog, Masima Savića, orkestaru Bobana i Marka Markovića i lepršavim latino zvucima Cubismo-a. U prostorijama diskoteke "Madžimus" nastupile su svetske DJ zvezde : Hernan Cattaneo, Dave Clarke, Sharam (Dip Dish), Sandy Rivera i Nic Fanciulli.
Hip Hop bina u donjem nivou "Maximusa" bila je pun pogodak jer su nastupi popularnih repera doneli brojne goste iznenađenja - Marčelo je ugostio Ivanu iz grupe "Negativ" a Skaj Vikler je nastupio sa DJ Rahmanijem. Ajs Nigrutin, Timbe i Edo Maajka savršeno su repali za svoju vernu publiku.
Ovogodišnji line up samog festivala bio je po komentarima publike odličan, a za nas novinare i više od toga.
Jedno veliko HVALA dugujemo sponzorima koji su nam omogućili praćenje festivala: Odmenjskoj Vodi, Drvoplastu i Maxibusu.
U emisiji Lufting na nasoj televiziji pocelo je emitovanje epizoda avanture sa Refresh festivala u kojima su eksluzivni intervjui svih zvezda festivala.
ČITAOCI PIŠU
Most
Most kao čovek. Stoji uzdignut, ponosan, pomalo izvijen u luku, uklesan na krajevima u tesni kamen što ga zarobi, pa vekovima prkosi nebeskim silama. Pogledom sa mosta dole u reci se ogledaše vekovi neprolaznosti događaja, tuge, sreće, uspona i padova, što reka odnosi, da da zaborava za sve što je bilo i donoseći novine izbriše.
Vrh brega što gleda na most, uzdignut u kosmos u ime boga govorio je uzvišenim tonom uz nostalgični jecaj, nagoveštavajući prolaznost života, onih što prolaziše mostom, ponekad se zadržavaše, pogledom sa njega upijaše sadašnjost.
Reka kao ogledalo pamtiše svaki lok i u svaki od njih utisnu odsjaj dubine sa šoderskim flekama, uvijenim u zelenilo trave. Trava iz dubine praviše splet ptičjeg gnezda oko svakog kamena, uzimajući mu dušu da kroz vreme koje reka nosi rasplete travu i s njom ispriča najlepše ljubavne priče.
Kamen do kamena naslagan u luku sa ogradom uz njega, stopio grad u pogled nedosanjan, sa suncem što svako jutro da odblesak nebeski, sa rezonantnim koracima po njemu praviše vibracije opasne po most.
Odjek od koraka bolan, pomalo srećan što ga kamen da pa uzme u raskoraku, utopiše se u huk reke i u njoj praviše virove života i smrti.
Oni najhrabriji su skakali sa njega da u letu osete naboj što im osta u srcu, sa tegobom tesnog kamena, i lakoćom u duši, oblikovaše lastu, što gravitacijom dodirnuše dno, pa naglim okretom, sa rukama punim šoderskih fleka isplivaše na površinu sa osmehom na licu.
Aplauz onih sa mosta nije dopirao do otmenih i hrabrih skakača ali most je pamtio svaki dodir njihovih spojenih ruku, jer mostovi zato i postoje, da spajaju,i sjedinjuju ruke i korake.
Milka Stojanović
Srbi pred ikonom Bogorodice
Srbi se pitaju ima li boga,
pravde, istine i ništa više?
Jesu li one iste strane sveta,
i zašto umesto kiše umivače,
padaju žute, otvorene kiše?!
O svetovide, javi kraljeici majci istini,
Srbi su opet pod sečivom dželata,
na svetoj kosovskoj čistini.
Reci joj tako ti vida,
aveti rata na Srbe kidišu,
ljudi bez časti, bez vere, dostojanstva i stida.
Deset na jednoga!...Proleterski!
sada nam zvuči kao bajka iz vrtića.
Jedan milion na jednog Obilića,
oni što se u pravdu kunu kidišu zverski.
O svetovide, jedno zrno od tvoga semena,
nosiće duša sužnja naroda,
sirotog i časnog ponosnog plemena,
gaženog neprestano od ljudskog izroda.
O, znaju Srbi da ima božje lica,
ote se jednoj starici iz grudi,
i kanu suza ko ledenica,
kad smo ginuli, bili smo ljudi.
A on je sveprisutan,
pored ognjišta i ispred dveri,
u zemlji, kamenu, plahoj kiši,
i krvi anđela, ljudi i zveri.
U cveću, ovde i na kraju sveta,
u rosi, mleku majčinom,
jecaju tihom, plaču deteta,
kršenom svetom vodicom i vinom.
O majčice istino,
oko i tebe ubijaju,
vitezovi divni iz reda ološa,
pobiće Srbe, Kosovo i Srbiju,
ubiće ponovo Lazara i Miloša.
O majko istino, ne mogu da te ubiju,
suzama obliveni ponosno hodamo,
i nema tog vremena ni tog roda,
trunčicu istine tvoje da zaboravimo.
Aleksandar od Kolubare
UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE
OTVORENA NOVA KNJIŽARA U OMLADINSKOJ ULICI - piše Ivan Rajović
Knjige za svakog i za svačiji džep
• Kraljevčani više ne mogu da se žale da u svom gradu nemaju knjižaru, odnosno knjižare, pa Anka Ćurčić, poziva sve one kojima je stalo do dobre knjige da krenu ka nekoj od njih, a onima koji to još nisu praktikovali da počnu da čitaju pošto sada za nečitanje izgovora nema, a knjiga je, kao što je poznato, bila i ostala najbolji čovekov prijatelj
Kraljevo je dugo bilo jedini grad u ovom delu Srbije u kojem nije bilo specijalizovane prodavnice za prodaju knjiga. I one koje su do tog trenutka radile pod firmom knjižara prevashodno su se bavile prodajom svega i svačega, a pre svega školskog pribora, pa im je prodaja knjiga bila više kao sporedna delatnost ili nešto što je trebalo da zadovolji neku formu. Sticajem okolnosti,u nekoliko meseci unazad u Kraljevu je osvanulo nekoliko privatnih knjižara, ali i jedna iza koje stoje Opština i Kulturni centar Ribnica.
U knjižari zatičem Anku Ćurčić na čijem licu se vidi zadovoljstvo kakvo valjda i treba da ima svako ko ima tu sreću da voli knjigu i da radi sa njom. Knjižara je, kako kaže Anka, počela da radi polovinom avgusta.
- Konačno je otvorena još jedna knjižarau u kojoj se isključivo prodaju knjige i mi se nadamo da imamo za svakoga po nešto od mnoštva izdavača koji su ovde zastupljeni. Ono što je, takođe, bitno jeste da će uskoro u okviru knjižare postojati i kluba čitalaca Lagune tako da će izdanja ovog izdavača biti prodavana sa popustom. Osim pomenute izdavačke kuće ovde su zastupljeni Klio, Samizdat, Geopoetika, Stubovi kulture, SKZ i mnogi drugi, a zastupljene su knjige iz svih oblasti. Zastupljeni su i domaći pisci pa se ovde mogu naći i dobitnici Ninove nagrade u izdanju Zavoda za izdavanje udžbenika, a velika pažnja je poklonjena i izdanjima za decu i omladinu.
Knjižara još nije zvanično otvorena u smislu svečanosti koje prate ovakve događaje, što će se dogoditi uskoro, a postoji varijanta i da Laguna priušti posebno otvaranje za svoje sadašnje i buduće čitaoce.
- Iza ove knjižare isključivo stoji grad i kulturni centar Ribnica, kaže Anka, a u knjižari se već mogu kupovati knjige mada kontingenti još pristižu, a uzgred se radi i na dovođenj u red enterijera koji podrazumeva da ovaj prostor bude ono što mu i jeste namena, a to je svojevrsni hram knjige i njenih ljubitelja.
Budući da se ova knjižara nalazi na izuzetno pogodnom i atraktivnom mestu i da iza nje stoji Dom kulture, može se očekivati da će u okviru njenog rada biti organizovani i susreti sa piscima na kojima će autori potpisivati svoje knjige, književne večeri i drugi prateći programi koje podrazumeva popularizacija pisanog stvaralaštva.
I pored toga što u gradu već postoji nekoliko knjižara Anka kaže da nikakve konkurencije nema, da postoji dobra saradnja i da jedni druge preporučuju čitaocima u potrazi za odrećenom knjigom, a konkurencija je dobra jer se u tom slučaju svi trude da imaju što bolje knjige i što veći izbor.
Uostalom, Kraljevčani više ne mogu da se žale da u svom gradu nemaju knjižaru, odnosno knjižare, pa Anka poziva sve one kojima je stalo do dobre knjige da krenu ka nekoj od njih, a onima koji to još nisu praktikovali da počnu da čitaju pošto sada za nečitanje izgovora nema, a knjiga je, kao što je poznato, bila i ostala najbolji čovekov prijatelj.
NOVI BROJ "POVELJE" - piše Bojana Milosavljević
Časopis i tri dodatka
Drugi ovogodišnji broj "Povelje", kraljevačkog časopisa za književnost, umetnost i kulturu, čiji je izdavač Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani", izašao je iz štampe uoči 17. Žičkog duhovnog sabora "Preobraženje 2008". Sadržaj je po običaju raznovrstan. U rubrici Pročelje radove objavljuju savremeni srpski prozaisti i pesnici: Zoran Ćirić, Dejan Simonović, Boško Tomašević, Miroslav Todorović i Momčilo Bakrač. Stranice za rubriku Počasni gost pripale su u ovom broju velikom japanskom piscu prošlog veka R. Akutagavi. Čitamo njegovu priču "U čestaru," koja je kao predložak za film nadahnula slavnog reditelja svetskog glasa Kurosavu.
U odeljku Premošćenja, koji donosi priloge inostrane književnosti, našao se jedan od najvećih pesnika starog Rima - Gaj Valerije Katul sa savremenim prozaistima arapske, nordijske i engleske književnosti. Posebnu svežinu u ovaj broj "Povelje" unela je pesnikinja Mirjana Stefanović tekstom "Ne davim goste", kojim je odgovorila zahtevu rubrike Pesnikov izbor. O stvaraocima poezije govori duhovito i pomalo ironično, bez imalo mistifikacije tog "uzvišenog poziva." U Poniranju Dušan Stojković obimno piše o delu Dragana Velikića, danas popularnog romansijera i aktuelnog ambasadora. Ova rubrika kao vrsta najave otvara prostor sledećoj - Pristupi, u kojoj se oglašava još nekoliko književnih kritičara i teoretičara: Mileta Aćimović Ivkov, Nikola Živanović, Katarina I. Lazić i Slavko Stamenić.
Kritičar i teoretičar muzike Aleksandar Gatalica na prepoznatljivo svež i originalan način analizira segmente ove velike umetnosti. Njegov esej "Mašine za pravljenje muzika" posvećen je istoriji simfonijskih orkestara, koje autor poredi sa dobrim automobilskim mašinama. Drugi pogled u rubrici Područje posvećen je pozorišnoj umetnosti. Iz pera Aleksandra Milosvaljevića je tekst "Edip korintski i Šopalovićev teatar." Nenad Grujičić u odeljku Priključenija objavljuje kraći izbor svoje poezije pod naslovom "Šajkaški Krajišnik." Rubrika Pozitiv odenuta u autobiografsku formu ispisana je sećanjima Slobodana Zubanovića. Svojim zabeleškama i promišljanjima, sačinjenim u više kratkih priča, dao je naslov "U tri i deset za Rumu." U Pojmovniku, kojim se zatvaraju stranice nove "Povelje", Vladislava Gordić Petković daje subjektivni pečat i promišljanje pojmovima kao što su: generacija iks, žensko, internet, Murakami (pisac), Simović i Šekspir.
Ovaj broj "Povelje" ima čak tri dodatka sa naznakom "preporučeno." Reč je o izdanjima edicija ovog časopisa. "Kućica za ptice" je posvećena novoj austrijskoj priči; Dušan Pop Đurđev, pisac književnosti za decu i agilni poslenih kulture i umetnosti za najmlađe objavljuje kraću zbirku priča "Tamo negde, na kraju sveta." Nataša Malešević Antonijević, stručnjak za bibliotekarstvo i informatiku, zasebno objavljuje rad "Bibliografija priloga u zbornicima o dobitnicima Žičke hrisovulje." Njen spis je od izuzetne koristi za bibliotečku delatnost uopšte, ali i onima koji bi ukratko da se podsete na kraljevačku kulturnu manifestaciju Duhovni sabor "Preobraženje," kao i da prate njen "put" u informacionom sistemu srpskog bibliotekarstva.
POD POKROVITELJSTVOM MINISTARSTVA ZA DIJASPORU SRBIJE
Najveća izložba srpskih slikara u Sloveniji
• Izložbu je postavio Mihailo Lišanin, urednik revije "Likovni svet" i vođa "Galerije likovnih radova mladih Celje, a posebno priznanje uručeno je Kraljevčaninu Radetu Bakračeviću, Počasnom konzulu i predsedniku IKD "Štajerska zajednica"
U subotu 16. avgusta 2008 su u "Galeriji likovnih radova mladih Celje" otvorili izložbu akademskih i drugih srpskih autora rođenih u Srbiji, koji sada žive u Sloveniji. Izložba je otvorena u okviru "Dana srpske kulture u štajerskim pokrajinama (slovenačka i austrijska Štajerska), koji se održavaju avgusta i septembra ove godine po raznim žtajerskim gradovima. Organizator je Internacionalno kulturno društvo Štajerska zajednica iz Maribora, koje povezuje Srbe iz dve susedne države Slovenije i Austrije, a vodi ga poznati kulturni radnik Kraljevčanin Rade Bakračević. Ovu najveću izložbu slika srpskih slikara u Sloveniji finansijski je pomoglo Ministarstvo za dijasporu u Vladi Republike Srbije. U kulturnom programu nastupila je pevačka grupa "Brankice" Srpskog kulturnog društva Maribor.
Izložbu je postavio Mihailo Lišanin, urednik revije "Likovni svet" i vođa "Galerije likovnih radova mladih Celje". Izložba predstavlja razvoj srpskog slikarstva zadnjih godina dvadesetog veka i to pravu slikarsku umetnost na papiru. Jedan od razloga što se veliki broj srpskih slikara na kraju dvadesetog veka odlučio da slika na papiru (grafike, crteži, akvarel, akril) je slabo materijalno stanje srpskih slikara iz tog vremena. To ne znači da su umetnici slikali manje kvalitetno, već da su koristili jeftinije materijale.
Na izložbi u Celju predstavljene su slike 18 autora, koji predstavljaju vrhunac srpskog slikarstva. Predstavljeno je srpsko slikarstvo tog vremena od naive do apstrakcije.
Predstavljeni su sledeći autori: Emil Sfera, Pančevo, Novak Džamić, Župa, Mira Kojić, Kikinda, Željko Vučković, G. Milanovac, Dragan Gucunski, Novi Sad, Miloje Mitrović, Valjevo, Milan Todić, Šabac, Rista Antunović, Beograd, Dragan Ristić, Beograd, Petar Šadi, Miroslav Jovančić, Sava Halugin, Edita Kadirić - svi iz Subotice i slikari Zoran Jočić, Beograd, dr Stanislav Stojanović, Leskovac, Đerđ Boroš, Subotica, Vladimir Kepić, Jagodina i Lidija Jelić, Velika Plana.
Predstavnici Štajerske zajednice su se dogovorili sa Mihailom Lišaninom da oktobra ove godine ovu izložbu presele u austrijski Grac.
Za veliko zalaganje oko predstavljanja srpske kulture u Štajerskim pokrajinama Mihailo Lišanin, vlasnik galerije predao je posebno priznanje Radu Bakračeviću, predsedniku Štajerske zajednice.
Rade Bakračević
VATERPOLO-DOIGRAVANJE ZA PRVAKA DRUGE LIGE SRBIJE - piše Zoran Bačarević
,,Goč" nadvisio Stolove
• U neizvesnoj završnici finala Goč savladao Kraljevo sa 6:5 i postao prvak Druge lige Srbije za 2008. godine U utakmici za treće mesto Dinamo-Vračar 8:7 Milorad Aleksić (VPK) sa osam golova najbolji strelac
Vaterpolisti vrnjačkog Goča postali su prvaci Druge lige Srbije za 2008. godinu pošto su u finalu dvodnevnog turnira (fajnal for) savladali na Gradskom bazenu u Kraljevu domaći VPK Kraljevo sa 6:5 (2:2, 0:2, 2:0, 2:1).
Finalna utakmica prvih komšija i starih rivala odigrana je u nedelju uveče u izvanrednoj atmosferi, pred oko 1 000 gledalaca, u takoreći brazilskoj atmosferi, uz ritam trubača. U prve dve utakmice u ovogodišnjoj sezoni Kraljevčani su bili uspešniji a ligaški deo takmičenja završili su bez izgubljenog boda.
Na finalnoj na kraljevačkom bazenu poveli su gosti iz Vrnjačke Banje ali je domaćin brzo okrenuo rezultat da bi prvi ,,kvartal" bio završen miroljubivo. U drugoj polovini puleni Tomislava Ćirića dominirali su bazenom pošto su braća Miodrag i Aleksandar Stanković doneli domaćinu prednost od dva gola za 4:2. A onda kao da je neko ,,utulio lampe" pa domaćin punih 12 minuta nije pogodio gol gostiju. U poslednjoj četvrtini poveo je Goč sa 5:4 a Aleksandar Stanković doneo izjednačenje. Kada su već bili na vidiku produžeci sa igračem viš Goč je golom Jovana Radivojevića u samoj završnici susreta doneo Vrnjčanima pobedu i veliku radost za stotinak navijača koji su iz Vrnjačke Banje došli da bodre sada već zvanično prvake Druge lige Srbije za 2008. godinu.
U plufinalnim utakmicama fajnal fora u Kraljevu Goč je pobedio pančevački Dinamo sa 7:4 dok je VPK Kraljevo savladao Vračar iz Beograda sa 13:7. Posle velike i neizvesne borbe Dinamo je u borbi za treće mesto savladao Vračar sa 8:7 ali tek pošto je, na zahtev Vračara, pregledan snimak i sporna situacija. Akteri, i pobednici i poraženi imaju identično mišljenje o finalu i celoj ligi.
- Predviđanja da će Goč i Kraljevo odlučiti prvaka obistinila su se u celini a o pobedniku su odlučile nijanse. Zasluženo smo slavili, ali sve čestitke i domaćin jer je ove sezone samo jednom poražen i to od nas u finalu. Atmosfera na Gradskom bazenu bila je izvanredna i to je razlog više da Kraljevo konačno dobije zatvoren bazen-tako nešto potrebno je i Vrnjačkoj Banji, rekao je u slavljeničkoj atmosferi kapiten prvaka Aleksandar Milićević.
- Teško nam je i krivo pre svega zbog naše sjajne publike što ponovo nismo osvojili titulu prvaka, a našim navijačima dugujemo veliku zahvalnost. Goč je pobedio zasluženo, mi smo celu sezonu odigrali sjajno, ali nam se u finalu-nije dalo. Već se okrećemo narednoj sezoni i nameravamo da titulu vratimo u Kraljevo. Na našem bazenu nismo poraženi skoro šest godina pa nam ovaj neuspeh i poraz od prvih komšija utoliko teže pada, izjavio je kapiten poražene ekipe VPK Kraljevo Miloš Genčević.
Po završetku finalne utakmice usledilo je uručivanje medalja i pehara najboljim ekipama a uručio ih je predsednik TK VSS Dragan arsović. Predsednik VPK Kraljevo, dr Dane Lukić uručio je priznanja najboljim akterima dvodnevnog doigravanja. Milorad Aleksić (PVK Kraljevo) je najbolji strelac sa osam golova, najbolji golman je čuvar mreže Goča Miloš Jovanović a najbolji igrač je njegov klupski drug Milan Petrović.
PVK Goč - VPK Kraljevo 6:5
Goč: M. Jovanović, N. Jovanović, Jeremić, Stojković, Milićević 2, Vukomanović 2, Petrović, Ursić, Đorđević, Čedić, Radojević 2, Dabović, Đoković, Kolaković. Trener: B. Novoselac.
Kraljevo: Kanlić, A. Petrović, Baltić, Živić, M. Stanković 1, Vučetić, Genčević, Milović, Rozgić, A. Stanković 2, Stojković, Petrović, Srećković, Aleksić 2. Trener: T. Ćirić
BICIKLIZAM
Miloš pre Uroša
Dvojica mlađih i perspektivnih biciklista kraljevačkog Metalca, Miloš Vorisavljević i Uroš Živković, zauzeli su drugo odnosno treće mesto na trci ,,Golija 2008" koja je održana prošlog vikenda a boduje se za ,,Planet bajk" ligu Srbije.Borisavljević i Živković u drugoj etapi koja je vožena od Požege do sela Miščića u dužini od 47 kilometara, u konkurenciji mlađih kadeta na cilj su stigli iza pobednika je imao vreme od 1:22,35 a Borisavljević i Živković na cilj su stigli posle četiri minuta, u identičnom vremenu-1:22,35 časova.
FUDBAL-SRPSKA LIGA (ZAPAD)
Sloga na mišiće, Metalac ubedljiv
• Golom Tadića u poslednjim sekundama Sloga savlada imenjaka iz Požege sa 2:1, a Metaac zabeležio sigurnu pobedu protiv Budućnosti iz Valjeva od 3:1 • U 2. kolu Sloga gostuje u Požarevcu, Metalac u Petrovcu na Mlavi
Fudbaleri kraljevačke Sloge bledo su ,,otvorili sezonu" u još jednom nastupu u Srpskoj ligi (zapad), jednoj od četiri grupe ,,Treće" lige Srbije. Ako se ,,po jutru dan poznaje" teško da će četa Igora Tufegdžića ostvariti željeni cilj, plasman u Prvu (telekom) ligu na kraju ovogodišnje sezone. Gosti iz Požege još jednom su se predstavili kao čvrstva ekipa koja i u gostima može da pruži žestok otpor svakom favoritu, u ovom slučaju Slogi. Posle prvog poluvremena bez golova i izglednijih šansi Požežani su iskoristili prvu priliku već u šestom minutu nastavka. Tim koji se prabi oduvek se oslanja na brze kontre i jedna takva urodila je plodom u 51. minutu. Leposavić je bio najbrži i najspretniji, prohujao je kroz razređenu odbranu Kraljevčana i sretno savladao Đogatovića. Sada je domaćin bio u prilici da krene na sve ili ništa a do izjednačenja je došlo u 75. minutu kada je ,,rezervista" Rađenović, poslednje pojačanje ,,belih" u ovom prelaznom roku glavom savladao Uzunovića, posle prekida igre i centrašuta Vasića. Takođe novajlija u redovima Sloge ovog leta Dejan Vasić asistirao je i kod pobedničkog gola u nadoknadi vremena pošto je pronašao Tadića u šesnaestercu gostiju a ovaj glavom po drugi put savladao Uzunovića-sve za prva tri boda i na radost oko 400 gledalaca koji su pratili premijernu utakmicu na Gradskom stadionu.
Prvu utakmicu u ovoj sezoni u borbi za bodove Metalac je odigrao na svom ,,bunjištu" kod Ložionice dan ranije a momci Ivice Cvetkovića nisu ništa prepuštali slučaju. Savladali su starijeg i daleko poznatijeg srpskoligaša sa Kolubare, valjevsku Budućnost sa 3:1, golovima Sazadova, Barjaktarevića i Rakonjca (sa penala).
Prema utvrđenom rasporedu takmičenja kraljevački srpskoligaši će u drugom kolu ovog vikenda, gostovati u Požarevcu odnosno Petrovcu na Mlavi. Sloga će u Požarevcu deliti megdan sa Inonom dok će Metalac u Petrovcu igrati sa domaćom Slogom.
FUDBAL: OBAVLJEN SEMINAR SLUŽBENIH LICA - piše Stole Petković
Sudije spremne za početak
U subotu i nedelju održani su seminari za službena liga, sudije i delegate, FS raškog okruga i FSO Kraljevo.
U nedelju je 33 sudija (među kojima i četiti devojke) sa uspehom prošli lekarske preglede trkačke atletske discipline i testiranja. Organizacija seminara na najvišem nivou baš kao i sutradan kada su se u znanju, i izdržljivošću nadmetala službena lica FSO Kraljevo: 35 sudija i 26 delegata.
KAJAK: USPEH PREDRAGA PAVLOVIĆA
Bronza posle dve decenije
• Junirski prvak Balkana Predrag Pavlović dokazao da je među tri najperspektivnija kajakaša u Evropi u svojoj generaciji. U poslednjih 20 godina u Srbiju nije došla medalja sa takmičenja u ICF kalendaru
Ovog vikenda je na stazi Tacen u Sloveniji održan EURO TEEN CUP koji se nalazi u Kalendaru ICF i predstavlja nezvanično evropsko prvenstvo za rođene 1992 i mlađe. Na startu se okupilo oko 200 takmičara iz 14 zemalja u dve starosne kategorije do 15 i do 17 godina a u revijalnom delu je nastupilo i 25 tkmičara u kategoriji mlađih seniora. Kajakaši iz Ušća su na put poveli pet takmičara i ambicije su im bile uglavnom vezana za finalne nastupe. Najveći adut ekspedicije su pretstavljale pionirske prvakinje Srbije Milošević Marijana i Bondžić Isidora.
Balkanskog juniorskog šampiona, Predraga Pavlovića čak su i domaćini naveli kao pritajenog favorita za pobednički podijum. I nisu se prevarili.
Već posle prve vožnje bilo je jasno da će Pavlović biti među tri prvoplasirana tako da je druga vožnja samo potvrda kvaliteta ovog momka. Pavlović je ove sezone već Srbiji obezbedio naslov juniorskog Balkanskog prvaka u nikada do sada jačoj konkurenciji, a polufinale EP do 18 godina su bili potvrda kvaliteta perspektivnog sportiste.
Od naših takmičara u seniorima Nikola Vuković je bio na 18 mestu, u kategorijama do 15 godina Isidora Bondžić je ostvarila plasman na 16 a Marijana Milošević na 19 mesto dok je Marko Pešić bio 30 .
Sve u svemu mladi Ušćani nastavljaju kontinuitet dobrih rezultata ove sezone.
MLADE SELEKCIJE SLOGE STARTOVALE PREDSVOJIM NAVIJAČIMA U KVALITETNOJ LIGI SRBIJE
Poraz kadeta, remi omladinaca
• U drugom kolu Kvalitetne lige Srbije kadeti Sloge su u Ribnici poraženi od Radničkog (Obrenovac) a omladinci igrali nerešeno sa Zemunom
KADETI
Sloga - Radnički (O) 2:5 (2:0)
Ribnica: Igralište Karađorđa. Gledalaca 200. Sudija: Nenad Nikolić (Kragujevac). Strelci: N. Radović u 15. i Bošković (autogol) u 22. (Sloga), Dražić u 46. i 63. Đuričić u 51. 76. i 78.m. (Radički)
Sloga: Jorgić, Gobeljić (Trišović), Kilibarda (M. Radović), Prijović, Milošević (Obrenović), Stevanović, Vulić (Parezanović), Milojević, Nišavić (Anđelković), Vukadinović (Marušić), N. Radović
Radnički (O): Pantelić, Bomeštar (Stevanović), Radojičić (Stakić), Bošković (Todić), Stojković, Lukić (Dacić), Kerošević, Đurović (Stamenić), Dračić, Simić, Đuričić
Igrač utakmice: Đuričić (Radnički)
Na Bunjačkom brdu dva različita poluvremena. U prvom delu susreta dominiali su domaćini koji su za sedam minuta postigli dva pogotka. najpre je mrežu godtiju iz oObrenovca zatresao N. Radović koji je posle jedne asistencije kroz sredunu šesnaesterca bio brži od golmana Radničkog i smestio loptu u mrežu. Na 2:0 povisio je half gostiju Bošković koji je nespretno reagovao i smestio loptu iza leđa svog vratara. U drugom poluvremenu gosti su pokazali zube i za tili čas preko Dražića i Đuričića postigli dva gola i poravnali rezultat. Ne dugo posle toga Dražić dovodi svoj tim u vođstvo koje sa dva prelepa gola potvrđuje Đuričić najbolji akter ove utakmice koju je postatrao veliki broj gledalaca.
OMLADINCI
Sloga - Zemun 0:0
Gradski stadion. Gledalaca 200. Sudija: Svetislav Marušić (Kraljevo). Žuti kartoni: Milovanović i Krcunović (Sloga), Kenić (Zemun)
Sloga: Marković, Miletić, Opančina, Đokić (Vučićević), Ćeha, Milovanović, Krcunović (Milosavljević), Rovčanin, Rsovac, Bižić, Antonijević
Zemun: Milošević, Sekulić, Bogojević (Zekanović), Crnoglavac, Begović, Stokić (Javorac), Đurić (Belak), Manojlović, Kenić, Ostojić (Vlaisavljević, Milenković), Obradović (Glačić)
Igrač utakmice: Milošević (Zemun)
Na Gradskom stadionu prava fudbalska uspavanka. U prvom poluvremenu nije viđen ni jedan jedini šut na gol. Golmani subili besposleni a mreže mirovale. U nastavku vredan pomena bio je šut Opančine sa tridesetak metara ali je golman Milošević odlično reagovao i ukrotio udarac. Nešto kasnije prilike su imali Vučićević i Milovanović ali je vratar Zemuna opet bio na visini zadatka.
Kadeti i omladinci Sloge narednog vikenda (u nedelju) putuju u Beograd gde iz dočekuje tim OFK Beograd.
|