Druga faza planske urbanizacije Čibukovca
Zaštitite radnike od samovolje većinskog vlasnika
Ljubav prema svemu što je srpsko jednostavno je u njihovim srcima
,,Igrajuće fontane" u Barseloni
Tihi obračun sa ljudima “bivšeg režima”?
Izabrali novo rukovodstvo i iskazali humanost
Radionica i stručno savetovanje u Mataruškoj Banji
Drugi sabor vojvode Todora Dobrića
Milun Tošić oduševio Teslinog potomka
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Košarka, fudbal, šah, odbojka

ODRŽANA ŠESTA SEDNICA GRADSKOG VEĆA KRALJEVA - piše piše Slobodan Rajić
Druga faza planske urbanizacije Čibukovca

   • Planom detaljne regulacije urbanističkih zona "Centar" i "Čibukovac" obuhvaćeno oko 107 hektara površine, među kojima i lokacija "Stari Jasen" za sportsko-stambeni i poslovni centar, investiciju vrednu sto miliona evra - Na sednici usvojen i Izveštaj o radu Opštinskog javnog pravobranilaštva za 2007. godinu, nacrt Odluke o naknadama za rad i putne troškove odbornika i drugih gradskih funkcionera, Program mera zaštite bilja u ovoj godini i više predloga odluka iz oblasti socijalne zaštite, - Utvrđen tekst javnog oglasa za izbor i postavljenje načelnika Gradske uprave

   Članovi Gradskog veća Kraljeva na prekjučerašnjoj, šestoj sednici, utvrdili su predlog Odluke o donošenju Plana detaljne regulacije dela urbanističkih zona "Centar i Čibukovac" u Kraljevu - druga faza koji će biti upućen odbornicima Skupštine grada na razmatranje i usvajanje. Kako je na sednici obrazloženo, nacrt ovog Plana nalazi se u proceduri još od 2005. godine, ali, iako je Komisija za planove dala pozitivno mišljenje, zbog neraščišćenih imovinskih odnosa, sudskih postupaka i "političkih interesa", on ni do danas nije usvojen u bivšoj Skupštini opštine.
   Novopredloženim Planom detaljne regulacije, pre svega "Čibukovca" - 2. faza, kako je objašnjeno na zahtev dr Branka Kruševca, člana Gradskog veća, obuhvaćena je i lokacija "Stari Jasen" na kojoj je preduzeće "Elit Plus" iz Zemuna planiralo da investira u izgradnju velikog sportsko-poslovnog i stambenog centra, površine oko 135.000 kvadratnih metara, ukupne vrednosti oko sto miliona evra, što bi bila razvojna investicija za Kraljevo za narednih deset godina. U okviru centra nalazila bi se sportska dvorana tipa novosadskog "Spensa", veliki hipermarket "francuskog tipa", poslovno-stambeni objekti poput onih u Frankfurtu na Majni, lanac hotela sa 16 spratova sa heliodromom, lanac trgovina i uslužnih delatnosti (oko 8.000 "kvadrata") i jedna benzinska pumpa. Što se tiče sporne lokacije "Simkine livade", na kojoj privatnik namerava da gradi poslovno-stambenu zgradu po Privremenim pravilima gradnje od 2004. godine, rečeno je da ishod sudskog spora tim povodom neće uticati na donošenje Plana, s obzirom da je nacrt Plana prošao proceduru, kao ni obeštećenja privatnim vlasnicima placeva koji su regulisani Zakonom o eksproprijaciji. Na predlog dr Kruševca, zaključeno je da se ubuduće uz urbanističke planove članovima veća dostavljaju i skice i grafički prikazi planskih lokacija.
Na sednici je usvojen i Izveštaj o radu Opštinskog javnog pravobranilaštva Kraljevo za 2007. godinu. Kako je u uvodnom izlaganju i raspravi istaknuto, Opštinsko javno pravobranilaštvo je lane imalo dosta uspeha u vraćanju opštini imovine privatizovanih preduzeća "Srbija", "Gvožđar", "Stoteks" i drugih, ali je i dalje "slaba tačka" veliki broj izgubljenih sporova i plaćanje visokih odšteta zbog ujeda građana od strane pasa lutalica. Istaknuto je da je to problem u čitavoj Srbiji, da dobro rešenje u vidu Pravilnika ima Kragujevac i da bi odlukom Gradskog veća i Skupštine grada Kraljeva trebalo dozvoliti OJP Kraljevo da ove probleme rešava vansudskim poravnanjima jer bi tada štete bile manje po gradski budžet.
Razmotrena je i usvojena Odluka o pravima u socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti građana Kraljeva kojom se u cilju unapređenja socijalne zaštite u gradu, planiraju i neka nova prava, poput onog na dnevni boravak, pomoć u kući, socijalno stanovanje, usluge neodložnih intervencija i pravo na inteventni smeštaj u kriznim situacijama. Donet je i zaključak da, na osnovu odluke resornog ministarstva Vlade Srbije o ostvarivanju mesečnog popusta u plaćanju električne energije za najugroženije kategorije stanovništva, poslove u pribavljanju i prilaganju potrebne dokumentacije za građane obavljaju mesne kancelarije, a da čitav posao nadgleda posebna komisija sastavljena od predstavnika odborničkih grupa i Centra za socijalni rad koja će naknadno biti imenovana.
Jednoglasno su usvojeni i Izveštaj Zavoda za poljoprivredu "Ibar" o realizaciji Programa mera zaštite bilja u 2007. Godini, kao i nacrt Programa takvih mera za ovu godinu. U raspravi su razjašnjene izvesne nedoumice oko širine nadležnosti i plaćanja usluga Zavodu "Ibar" i konstatovano da u vreme sve veće ugroženosti zemljišta i bilja raznim bolestima i štetočinama, ovom Zavodu treba pomoći, finansijski, u opremi i stručno,  i sa nivoa grada i sa nivoa Republike.
Nešto šira rasprava vođena je i o Informaciji o aktivnostima koje treba preduzeti da bi se naseljena mesta Mataruška i Bogutovačka Banja  utvrdila kao područje koje se smatra banjom u smislu Zakona o banjama. Kako je istaknuto, neprihvatljivo je što kraljevačke dve banje još nisu registrovane kao neke druge, poput Vrnjačke i Banje Koviljače, i da zbog toga od davalaca usluga ne mogu da naplaćuju boravišne takse. Zbog toga je zaključeno da se što pre raspiše oglas i izabere referentna institucija koja će da uradi elaborat na osnovu kojeg bi Mataruška i Bogutovačka Banja bile što pre registrovane kao takve, a da se od Agencije za privatizaciju zatraži odlaganje aukcije za prodaju (privatizaciju) preduzeća Prirodno lečilište "Mataruška i Bogutovačka Banja".
U skladu sa novim Zakonom o lokalnoj samopupravi i Statutom grada Kraljeva, usvojen je nacrt Odluke o naknadama za rad i putnim troškovima odbornika, šefova, zamenika šefova i tehničkih sekretara odborničkih grupa u Skupštini grada Kraljeva, članova radnih tela Skupštine, gradonačelnika i Gradskog veća (Predlog ove odluke razmatraće Skupština grada).
Takođe, u Skladu za novim propisima, utvrđen je tekst oglasa za izbor i postavljenje načelnika Gradske uprave Kraljeva na period od pet godina. Prema nedavno usvojenom Statutu grada, kandidat za gradonačelnika treba da ima završen pravni fakultet, položen stručni ispit za rad u organima uprave i osam godina radnog iskustva.

ZAŠTITA IZVORIŠTA - PRVI ZADATAK
Članovi Gradskog veća usvojili su i izveštaj o realizaciji sopstvenog zaključka od 9. Juna kojim su naložili Odeljenju za inspekcijske poslove da izvrši inspekcijski pregled privatne Autobaze kod crpne stanice Konarevo ("kod Savićevića"), kao i potoka koji se nalazi ispod bunara, u cilju utvrđivanja eventualnog zagađenja. Izveštajem se konstatuje da se u objektu na pomenutoj lokaciji u Konarevu vrši samo parkiranje autobusa DOO "Sana Trans" Kraljevo, a da se popravke i pranje vrše u radionici i platou na adresi Braće Pirić 127. Takođe i da je vršeći nadzor potoka ispod bunara i ovog placa, Inspekcija za zaštitu životne sredine uočila ispuštanje otpadnih voda iz stambenih objekata sa leve strane potoka, a što je u nadležnosti Komunalne inspekcije. Gradsko veće usvojilo je traženi izveštaj, uz konstataciju da postoje realne opasnosti od zagađivanja izvorišta vodosnabdevanja (crpne stanice) u Konarevskom polju i zaključilo da prvi zadatak novoformiranog Saveta za bezbednost grada Kraljeva bude ispitivanje i sprečavanje takvih neželjenih pojava, uz ocenu da treba nastaviti planiranu izgradnju kanalizacione mreže u ovom naselju, preko Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva i obezbeđivanjem potrenih sredstava u Programu uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za iduću godinu.

ZAHTEV ZA RASKID UGOVORA O PRODAJI KAPITALA “IBARSKIH NOVOSTI”
Zaštitite radnike od samovolje većinskog vlasnika

   Na adresu Julijane Vučković, direktorke Centra za kontrolu izvršenja ugovora pri Agenciji za privatizaciju Republike Srbije upućen  je 25. avgusta Zahtev za raskid Ugovora o prodaji kapitala Javnog preduzeća za informisanje “Ibarske novosti” Kraljevo.
U ime članova Sindikata Nezavisnost AD “Ibarske novosti” i Granskog sidnikata medija “Nezavisnost” saopštenje je potpisao potpredednik ovog Sindikata Dragan Milovanović Pilac. U saopštenju se, pored ostalog, kaže kako je privatizacija preduzeća “Ibarske novosti” izvršena 16. novembra 2007. god. metodom javne aukcije potpisivanjem kupoprodajnog ugovora po kome je Dragica Tomić postala vlasnik 70% kapitala ovog preduzeća. Imajućiu vidu činjenicu da većinski vlasnik ne ispunjava svoje obaveze preuzete ovim ugovorom prema zaposlenima, kao i da je u razgovorima sa predstavnicima sindikata “Nezavisnost” (predstavnicima reprezentativnog sindikata u ovom preduzeću) u više navrata jasno naglasio da i nema nameru to da čini, zahteva se da u skladu sa odredbama Zakona o provatizaciji, kako piše u  ovom dokumentu: raskinete navedeni ugovor zbog neispunjenja ugovorenih obaveza od strane kupca.
U Zahtevu se dalje kaže:
-Takođe zahtevamo da u toku ove nedelje odredite termin  sastanka sa našim predstavnicima, na kome bi Vas detaljnije upoznali sa odredbama kupoprodajnog ugovora koji se ne poštuje i problemima sa kojima se zaposleni u ovom preduzeću svakodnevno susreću.
U nadi da ćete preduzeti sve propisane zakonske mere i zaštititi kapital i zaposlene u ovom preduzeću od samovolje većinskog vlasnika, te na taj način potvrditi spremnost Agencije da proces privatizacije učini ne samo transparentnim i ekonomski efikasnim, već i socijalno pravednim, kaže se u ovom dopisu.

HUMANITARNA POMOĆ SAMOHRANIM MAJKAMA PROTERANIM SA KOSMETA
Pokućstvo za nevoljnike

   U organizaciji Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosmeta kancelarija u Kraljevu iduće sedmice počeće humanitarnu akciju podele pokućstva, reč je o celokupnom nameštaju za jednosoban stan, za 46 porodica samohranih majki koje su sa Kosmeta izbegle 1999. godine u Kraljevo, Kragujevac, Vrnjačku Banju i Čačak. Ovu do sada najveću i najskuplju donaciju obezbedila je nevladina organizacija “Adra” iz Nemačke.
Svaka od 46 porodica dobiće po izboru električni ili šporet na drva, sto sa šest stolica, kompletnu galjrnituru viseće kuhinje, radni kuhinjski sto i sudoperu, set posuđa, krevet za svakog člana domaćinstva, regalski plakar za sobu i po izboru mašinu za veš, frižider ili zamrzivač.
   Prema rečima direktora “Adre” za jugoistočnu Evropu sa sedištem u Beogradu Dragana Pejovskog, svim porodicama “Adra” će u novembru da obezbedi besplatno i ogrev za zimu.
Stručni saradnik kraljevačke kancelarije Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosmeta Dragan Jovanović, navodi da se pomoć “Adre” time ne završava.
   - Proteklih meseci sproveli smo anketu u porodicama samohranih majki u nameri da saznamo da li postoji interesovanje za počinjanje vlastitog posla, kako bi se te bporodice socijalizovale i egzistencijalno osamostalile, tako da smo sačinili detaljnu analizu njihovih potreba i spisak dostavili “Adri” - kaže Jovanović.
   Tako, takođe početkom sledeće sedmice počeće raspodela i osnovnih sredstava za početak poslova zaintersovanih izbegličkih porodica. Oni koji žele, na primer, da osnuju firmu za vođenje knjigovodstva dobiće po dva računara i štampač, zainteresovani za otvaranje pekarske radnje pekarski set, zatim kompletan stolarski alat, automehaničarski, bravarski, pa i motorne testere za one koji bi se upustili u poslove sečenja drva za ogrev.
   Jovanović ukazuje da je ovo jedan od najobimnijih poslova u aktivnosti Udruženja i da će, zbog kompleksnosti akcije, raspodela trajati nekoliko sedmica.

SAOPŠTENJE ,,POKRETA ZA KRALJEVO”
Neregularnosti

   Nepoštovanju zakonske procedure u vezi sa izborom gradonačelnika i njegovog zamenika pridružuje se odluka o budžetu koja nije na ispravan način službeno objavljena. Gradsko Veće Kraljeva je na trećoj sednici raspravljalo i usvajalo finansijske i budžetske odluke iako nije prošlo zakonom predviđenih sedam dana od objavljivanja u Sužbenom listu grada Kraljeva. Kulminaciju bezobrazluka predstavlja najava da će na narednoj sednici Gradskog veća nelegalni gradonačelnik ponovo staviti na dnevni red projekat hale sportova u Čibukovcu. Ovaj put projekat bi bio dorađen, kako smo obavešteni, poslovnim objektom znatno preko dozvoljene visine gradnje u Kraljevu, pominje se soliter od dvadesetinu spratova. Sve to se događa u potpuno spornim uslovima izbora i imenovanja čelnih ljudi grada o čemu se još sud nije konačno izjasnio. Ako vladajuća većina nije ispoštovala zakon u proceduralnim tačkama evo prvog signala šta možemo da očekujemo od njih ubuduće.

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Crkva

   Povodom dizanja ,,drinskog zida” Srbije prema Srbima u Bosni avgusta ’94. i ćutanja o još jednoj srpskoj podeli, nekoliko kritičkih misli adresovao sam tada u sličnoj rubrici na Srpsku pravoslavnu crkvu, uz konstataciju da Crkva nije očuvala srpstvo od turčijačenja, nego da su Srbi to učinili sami, okrenuv se veri sebe i samoodržanja radi. I zaključio povodom ,,drinskog zida” da Crkva ćuti u danima kada mora da je najglasnija i najmudrija po Srbe s obe strane Drine, te da ima, valjda, važnije poslove od ugradnje temeljaca za hramove kojekuda uz, nalik komunističkoj ikonografiji, presecanja vrpce i krkanluk.
   Kritika Crkve je prećutno zabranjena tema, sukobi u njoj se marginalizuju, dok su podele u islamskoj zajednici, recimo, dobrodošlo gradivo za različite medijske analitičare. Ućutkan je i najnoviji sukob Artemija i Teodosija Dečanskog, te da je dečanska bratija manstirska tamo nekog Artemijevog pi-ara biće nasilno izbacila sa imanja i pri tom mu nanela prelom kosti pete valjda. Niko se nije kritički osvrnuo ni na Artemijevu tvrdnju da je pozadina harange protiv njega orkestrirana iz krugova bliskih Pentagonu i CIA, sve u nakani da se on eliminiše iz javnosti, e da bi Kosovo dobilo suštinsku nezavisnost, a da se preostali Srbi sa Kosmeta lakše i brže proteraju u Kraljevo, Kragujevac i Smederevo. Pre svega, zašto Artemije nije podneo krivičnu prijavu protiv N. N. lica zbog fizičkog nasrtaja i nanošenja povreda, a istraga bi tome dodala i još nekoliko prijava, recimo narušavanja javnog reda i mira, kao što su to obećali ovi iz Vaterpolo saveza da će podneti prijavu zbog šakanja Šapića i Šefika u Pekingu? Dalje, zašto Artemije ne imenuje sveštenike, pošto očito zna poimenice, koji su na platnom spisku Pantagona i čime su ovi iz Cije uspeli da ih ucene ili privole da ruše Srpsku pravoslavnu crkvu i našu nacionalnu stvar. Posebna je priča to njegovo (Artemijevo) građ. preduzeće i sve oko toga, ali zabrinjava njegova (Artemijeva) izjava da dva stana u Beogradu nije kupio, nego da su mu ih poklonili vernici. Ne znam kako se to zove, ali znam kako bi se proveo recimo lekar da u odbranu kaže da su mu dva stana poklonili zahvalni pacijenti. U čemu je razlika, molim lepo? I zašto, molim, tužilaštvo ne postupi po službenoj dužnosti? Osnova ima.
   Nisam sklon analitičarima koji tvrde da su Arkan i Marko kao ratni profiteri mačji kašalj prema imanju koje je Crkva stekla u poslednjoj dekadi lanjskog veka, ali mnogo je činjenica koje ukazuju da mesto i uloga Crkve nisu dovoljno precizno definisane u ukupnom državnom ustrojstvu. To stavlja pod lupu i sam Ustav, odnosno da li je Srbija nacionalna država, građanska ili klerikalna. Ustav je jasan, ali praksa nije. Naime, pre svake velike odluke, da ih ne imenujemo, naši najviši državni činovnici odlazili su kod patrijarha po blagoslov, kada je 17. marta usledio pogrom Srba na Kosmetu, premijer je organizovao litije i moleban u Beogradu...
Ko god je pisao o devijacijama u Crkvi, nije se dobro proveo. Dovoljan je slučaj Pahomije.
   Poznat je i onaj slučaj iz V. Banje, kada je su roditelji desetak dece pokušali da dvoje-troje najmlađih pokrste, kojima je sveštenik za taj posao tražio 20 hiljadarki. A tu porodicu, da bi biološki opstala, pomagali tadašnji gradonačelnik Džamić i ,,Todor”. U decenijama svekolike srpske nesreće i bede, u kojima su redovi pred kontejnerima po ponoći, koliko je Crkva organizovala narodnih kujni, dečjih vrtića, koliko je otvorila staračkih domova i domova za beskućnike. I uticaj Crkve na vernike je diskutabilan. Uprkos stalnom upozoravanju da nije u duhu pravoslavlja, na sahranama, daćama i zadušnicama, na grobljima je i dalje krkanluk. Biblija je mahom regalskim dekor i mesto gde se kriju pare (jer tu niko ne zalazi) i presuje detelina sa četiri lista. Koliko vernika je uopšte pročitalo Bibliju, koliko vernika zna da redom navede deset božjih zapovesti, a koliko se njih i pridržava? I zašto u crkvi ne dobijam fiskalni račun kada kupujem sveću ili kakav suvenir i njihove novine? I da li je ikada u taj zabran kročila finansijska, građevinska ili kakva druga inspekcija? Da li Crkva ima PIB?
   A ako bih uputio laičku kritiku da je hram u Dositejevoj nepristojno ograđen, da se tu grade i neki hoteli - bio bih anatemisan. Jer, Crkva sv. Marko i Hram sv. Save na Vračaru nisu pod ogradom, a obrazloženje je da se ovaj naš zagrađuje da ne bi huligani noću skrnavili sveto zdanje špricevima, pivskom plastičnom ambalažom i upotrebljenim kondomima... Za to, molim, i postoji video nadzor.
   I da se razumemo: iako nekrst, Bibliju sam kao lektiru i omiljeno gradivo čitao više puta, kao i Kuran, neke celine i sada znam naizust (ženama se često i danas podnapit udvaram recitujući Pesmu nad pesmama), znam i svih deset zapovesti redosledom, ali ih se nikada nisam pridržavao niti to imao u mislima kao opciju, a i danas kada vidim popa, hvatam se za dugme, a za odžačarom trčim da ga dodirnem i od njega tražim suvenir četku za džaranje odžaka.
draganvukicevic@hotmail.com

MUŠKI HOR "KOSOVO" IZ OHAJA NASTUPAO POVODOM PROSLAVE OSAM VEKOVA MANASTIRA ŽIČA - piše Marina Miljković Dabić
Ljubav prema svemu što je srpsko jednostavno je u njihovim srcima

   • Većina od 52 člana grupe prvi put je posetila zemlju svojih predaka • Srpski jezik ne govore svi članovi hora, ali na njemu pevaju repertoar sastavljen od duhovne i svetovne muzike

   Jedne snežne februarske večeri 1994. godine, jedanaestoro ljudi okupilo se u porodičnoj kući stomatologa Stevana Rika Živića u Klivlendu (Ohajo). Svi prisutni bili su članovi lokalnih horova Srpske pravoslavne crkve u Klivlendu i okolini. I svi su bili veliki uživaoci i poštovaoci srpske muzike, duhovne i svetovne. Okupila ih je ideja o osnivanju regionalnog hora koja se činila tako logičnom, jer je na tom području veliki broj crkveno-školskih opština. Kad je na red došlo ime hora, dvoumljenja nije bilo.
- Ime Kosovo je bilo naš izbor, jer je kosovsko nasleđe ujedinjavalo i inspirisalo nacionalni i duhovni identitet srpskog naroda - kaže dirigent srpskog muškog hora "Kosovo" Stevan Rik Živić.
Ove godine, u drugoj polovini avgusta, njih 26 članova hora, sa još isto toliko onih koji nisu članovi, ali su deo grupe koja se, put zavičaja predaka uputila sa američkog kontinenta, sa suzama u očima obilazili su znamenitosti Beograda, Trebinja, Vrnjačke Banje, manastira Žiča i Dečani.
Srpski muški hor "Kosovo" danas ima 33 pevača, a sastavljen je od članova crkvenih horova iz sedam crkava. U njemu pevaju i petorica Rusa koji su se u međuvremenu priključili, jedan pravoslavni Amerikanac i jedan Makedonac. Pevači su iz Klivlenda, Lorena, Jangstauna i Akrona, sa obe strane - iz istočnoameričke i novogračaničke eparhije.
U Srbiju su stigli u organizaciji Saveza srpskih pevačkih društava Amerike i Kanade, Matice iseljenika Srbije i opštine Vrnjačka Banja. Prema rečima, Meri Pajić, predsednika Saveza pevačkih društava Amerike i Kanade, muški pevački hor "Kosovo" je jedno od ukupno 51 pevačkog  društva koliko ih ima na teritoriji Amerike i Kanade:
- Hor "Kosovo" je u Srbiji drugi put. Prvi put su bili u domovini prošle godine, kada je posle 76 godina jedno pevačko društvo iz Amerike gostovalo u Srbiji. Tada je 20 članova hora "Kosovo"pevalo u Žiči. Kako je ove godine obeležavanje osam vekova Žiče, iz manastira su nas pozvali da dođemo i ovog leta. Ovi ljudi su čitavu godinu radili da sebi priušte radost  putovanja u otadžbinu. Prikupljali smo novac od prijatelja, pa će kasnije članovi hora starešinstvu manastira predati i plaketu da ovaj sveti dom zauvek podseća na naše gostovanje. Ne govore svi srpski jezik, pa ih kad imamo horske probe, učimo šta znače reči koje pevaju. Prosto je neverovatno kako naši ljudi tamo igraju naš folklor, kako pevaju naše pesme. Svake nedelje pevaju na službi u našoj crkvi. Članovi hora "Kosovo"  bukvalno žive za te probe. To je, jednostavno, u njihovim srcima... Ljubav prema svemu što je srpsko je nešto što su im još bake i deke usađivale. Baš u ovom horu ima nekoliko njih koji, da bi došli na probu, prelaze po 150 kilometara. Skupljaju se malo ranije, svi ponesu hranu i posle posla dolaze u salu gde  večeraju, posle čega ide proba.
Meri Pajić je rođena u Americi i pripada drugoj generaciji iseljenika. Iz vizure nekoga ko je, u godini kada su bombe padale na Srbiju, čak 60 puta dolazila u Srbiju smatra da joj je dozvoljeno da zaključi kako oni koji su tamo rođeni više drže do tradicije, nego naši ljudi ovde:
- Vrlo je važno da oni dođu, vide i da znaju odakle su naše porodice stigle u Ameriku. Biti Srbin u Americi - nije teško. Bilo je teško za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine. Svi mediji predstavljali su da su Srbi krivi za sve, kao da smo sami đavoli. U borbi za "srpsku stvar" bili smo u Vašingtonu kod tadašnjeg predsednika Klintona, i dalje se trudimo da prava istina o našem narodu prođe do svih medija.

"U AMERICI MI SMO SAMO BROJ…"
Meri kaže da bi u Srbiji mogla da živi. Kad je završila fakultet u Americi, njena kćerka došla je u Srbiju da "učvrsti" srpski jezik za godinu dana. Prošle godine i kćerka, i dva sina bili su u Srbiji, pa sad  Meri jedva čeka da i njena dvogodišnja unuka dođe da upozna zemlju predaka. Svi troje govore srpski jezik, a kćerka i stariji sin pevali su u Skadarliji i u Sava centru.
- Niko nije mogao da veruje da su oni treća generacija. Moramo jezik da čuvamo, jer ako tako ne bismo radili, uskoro bi se desilo da tamo više nema naših ljudi. Rekla bih da ovde ljudi imaju malo više ljubavi. Svi nas primaju kao decu ove domovine, a u Americi, mi smo samo broj. Okupljamo se mi i tamo, imamo naše crkve, srpske klubove. Standard u Americi, naravno, jeste bolji. Primera radi, sinoć, kad smo stigli ispred hotela "Zvezda" u Vrnjačkoj Banji gde smo smešteni, nekoliko onih koji nisu članovi našeg hora, ali su došli sa nama reklo je: "Jao, šta je ovo?" Rekla sam im da hotel, možda, nije najnoviji, ali da to ne treba da bude problem. Srbija je, jednostavno, kao raj za nas. Život ovde ide polako. Kod nas, u Americi, juri se od pola pet ujutru. Kad "vratim film" unazad na kraju radnog dana pitajući se: "Šta je bilo danas?", mogu samo da konstatujem "Ništa! Ništa, sem posla..." Ovde vidim da naši ljudi imaju ljubav jedni za druge. To je ono što mi tamo nemamo ... - steno razmišlja Meri Pajić.
Našima u Americi koji ranije nisu bili u Srbiji, Meri obavezno kaže: "Hajde pođi da vidiš šta mi tamo imamo!", i kao ilustraciju dodaje:
- U Vrnjačku Banju smo došli iz Trebinja, put je bio naporan, trajao je deset sati, ali sam sigurna da će sav taj napor oni zaboraviti kad se vrate kući. Moram da pomenem kako su, dok smo se vozili autoputem stalno govorili: "Jao, nisam ništa ovako lepo video u svom životu!" A oni, znate, nisu tako mladi.
Ima i mladih… Aleks Trkulja iz Tvinzburga (Ohajo) pleni pravom srpskom naočitošću i lepotom, ali pripada trećoj generaciji kojoj svakodnevica ne daje puno prilika da poradi na učenju srpskog.

"MILINA - DO NEBA!"
Sem Rušnov je predsednik hora "Kosovo". U Srbiji Sem, punog srca i duše, sa osmehom na licu insistira da ga zovemo Sima, jer to i jeste njegovo ime:
- U koloniji u kojoj živim, na teritoriji u prečniku od oko 40 kilometara, imamo četiri crkve. Priređujemo zabave, okupljamo se kad su verski praznici i lepo nam je. Biti Srbin valjda je isto svuda: u Srbiji, Americi, Africi. Kad si Srbin, Srbin si! - kaže s ponosom.
U Americi je rođen, a prvi put je Sima Rušnov dolazio u Srbiju pre ravno 45 godina. Bio je na obeležavanju godišnjice smrti svojih rođaka koji su, za vreme drugog svetskog rata nastradali kad je zapaljena crkva u Glini. Kaže, gotovo da se i ne seća kako je Srbija tada izgledala, ali je sada siguran da će, kad se bude penzionisao, u Srbiju češće dolaziti.
- U Americi sam rođen, tamo su mi supruga (Amerikanka), dve kćerke i unuk. On ima šest godina, naučio sam ga da peva srpske pesme, nedeljom idemo u crkvu, mi smo dobri hrišćani. Tamo je sada moj život. Ali… Ovde je sve srpsko. Kreneš u dućan, dođeš na posao, srećeš se s ljudima, razgovaraš telefonom - sve je na srpskom. U Americi se okupljamo u srpskim crkvama i klubovima, ali moje srce nikad nije "skakalo" kao sada. Malopre u manastiru, dok smo pevali naše pesme, bilo mi je i lepo, i teško… Jer, mi smo radili godinu dana da dođemo ovde… Nije bilo lako skupiti narod, nije bilo jeftino… A ovo sad je - bira reči Sima Rušnov, radujući se što ih put dalje nosi do Visokih Dečana - milina - do neba!
Na pitanje na kom jeziku sanja, Sima kaže:
- Kako kad: na srpskom, engleskom, nemačkom (i tamo je jedno vreme živeo), ali - u mom srcu je srpstvo! Napravio sam mali milion slika da svima koji nikad nisu bili ovde pokažem svu ovu lepotu.
U gostoprimnici manastirskog komleksa, gosti iz Amerike uručili su sveštenstvu poklon-plaketu sa urezanim imenima svih donatora (da ih pomenu u molitvama svojim) i donaciju od 1.350 dolara. Čitav taj dan bio je događaj gde su, kako reče protojerej-stavrofor Ljubinko Kostić, "svoji došli svojima". Zahvalivši se na poklonu u ime sveštenstva, on je pohvalio goste iz daleka što nisu zaboravili svoje poreklo i korene.
Ispred gostoprimnice zatičemo ushićenu Milenu Bizić:
- Mi imamo u našem srcu puno ljubavi za vas. Dugo smo čekali da dođemo u Žiču. Slabo govorim srpski, jer su moji preci sa Korduna još pre 111 godina otišli u Ameriku. Izgubila sam jezik, ali nisam izgubila ništa drugo! - skromno kaže Milena trudeći se da govori na jeziku svojih predaka i dokazujući tako koliko se grčevito bori da zadrži taj divan osećaj pokušaja da se "misli na srpskom":
- Kad sam u Srbiji bila 1999. godine, u Žiči je bila sestra Makarija. Rekla nam je da Albanci ne smeju da osvoje Peć i Dečane, jer se na tome neće zaustaviti, tražiće posle toga Studenicu, Žiču… A onda, ko smo mi? Kupila sam ovde ikonu "Belog anđela", da je svaki dan gledam prisećajući se reči mati Makarije da će Kosovo i Metohija uvek biti naši. Pozivam sve da na www.babamim.com pogledaju kako se mi u Americi borimo za to…

U AMERICI BOLJE, U SRBIJI LEPŠE…
Doktor Nenad Janićijević, specijalista urgentne medicine živi u Pitsburgu. Rođen je u Smederevu, Medicinski fakultet završio u Beogradu, specijalizirao u SAD. Od 1991. godine prdsednik je Komiteta za humanitarnu pomoć SPC u Americi:
- Preko naše crkve dopremili smo preko 165 miliona dolara, lekova i humanitarne pomoći na ove prostore kad je našem narodu bilo najpotrebnije. Sada sam došao kao lekar koji prati naš hor "Kosovo" iz Istočnog Ohaja. On je pravi "duhovni cvet" našeg naroda u Americi. Njihova je želja uvek bila da dođu da na srpskoj zemlji, na srpskom jeziku pevaju pesme o Srbiji, Kosovu i srpskom narodu. Mislim da se Srbija više voli iz Amerike, jer je naša ljubav za domovinu "ojačana" nostalgijom.
Sava Ćosić je rođen u Americi ali je, kaže, njegovo srce u Srbiji. Dok govori, suze mu se slivaju niz obraze:
- Imam četvoro dece, i oni iz srca plaču što moja zemlja, Amerika, radi protiv našeg naroda. Protestvovao sam u Vašingtonu zbog toga, govorio na CNN-u. Kad sam bio mlađi, nisam govorio srpski, nisam ništa znao o srpskoj istoriji. Po profesiji sam učitelj, pa sam se trudio da svoje učenike učim onome što sam o svojoj zemlji u međuvremenu saznavao. Američki mediji ne govore istinu o Srbima i Srbiji. Oni milione dolara daju na propagandu prikazujući nas "lošim momcima". Nisu u pravu. Nikad u školi nismo mogli da čujemo da je Nikola Tesla bio Srbin. Za mene je današnji dan prelep, volim sve što je naše, volim naš narod.
Elektro - inženjer Kosta Papić, za razliku od prethodnih sagovornika, rođen je u Srbiji. Iz Novog Sada, u obećanu zemlju otišao je pre skoro pola veka, 1959. godine:
- U Americi postoji izreka "lako je izvaditi dete iz polja, ali teško je izvaditi polje iz deteta"! Otišao sam kao relativno zreo čovek i sa sobom sam poneo sve svoje uspomene. Zato sam, kad god bih se vraćao, nekada u Jugoslaviju, a sada u Srbiju, govorio :"Idem kući!" Tamo nam je bolje, ali ovde nam je toplije i lepše. Dolazim nekada i dva puta godišnje, jer sam u Odboru za zidanje Hrama sv. Save na Vračaru. U Srbiji vidim neki napredak ali on, na nesreću, nije onakav kakav smo očekivali. Svima vam želim bolju budućnost!
Kad je došlo vreme da se iz Žiče, temelja srpske duhovne i svetovne vlasti, krene dalje, organizatori su imali prilično muke da  prikupe one kojima se "nije dalo" da krenu iz manastirske porte. "Mati svih crkava" ima magičnu, osam vekova sticanu privlačnost. I, valjda, je baš u njoj najlakše razumeti reči episkopa Save Dečanskog: "Da ne beše, za pet vekova,  srpskom   narodu crkava... zar bi on i mislio ikada da se oslobodi… da nije gledao u svetinjama negdašnju slavu careva svojih? Jer poznato je da svaki narod bez svoje istorije, nije narod, već večiti rob".
Dok mi je u ušima odzvanjala pesma "Mnogaja ljeta" koju su, sa puno emocija, članovi hora "Kosovo", između ostalog,  pevali u manastiru Žiča, bila sam sigurna da će gosti iz Amerike tu poruku, preko okeana, poneti sa sobom. Trebaće im tamo gde se Srbija voli upakovana u nostalgiju...

STUDENT MLADEN SIMOVIĆ PAMTIĆE PUTOVANJE EVROPOM - piše Bojana Milosavljević
,,Igrajuće fontane" u Barseloni

   • Mladen Simović, još malo pa apsolvent Mašinskog fakulteta u Kraljevu, od 15. jula do sredine avgusta sa 200 srpskih studenata putovao širom Evrope, u organizaciji Evropskog pokreta koji već četvrtu godinu realizuje projekat za naše akademce, pod nazivom ,,Putujemo u Evropu" • Nezaboravni doživljaji i utisci makar i kratkotrajnog ,,ravnopravnog građanina Evrope", za čije širom otvorene granice on svesrdno navija posle tog putovanja za pamćenje

   Uz besplatnu voznu kartu sa trajanjem od mesec dana, šengenskom vizom unetom u pasoš, džeparcem od 200 evra i dobrim željama organizatora, Mladen Simović, student četvrte godine Mašinskog fakulteta u Kraljevu, krenuo je 15. jula sa još 199 srpskih kolega na tridesetodnevno putovanje Evropom. Svojevrsna nagrada mladima ustanovljena je u Evropskom pokretu pre četiri godine i nosi jednostavan naziv - Putujmo u Evropu. Istina, postoje i uslovi: treba da se bude student završne godine sa prosekom ocena od najmanje 8,5. Uz to, neophodno je dobro znanje engleskog jezika (što su organizatori pomno proverili), kao i dokaz da je u proteklih pet godina student makar i na kratko boravio u nekoj zemlji Evropske unije. Ove uslove od 220 prijavljenih i potencijalnih putnika ispunilo je 200.
Mladen je u svakom pogledu bio pogodan kandidat za ovo ,,putovanje iz snova", za koje mu je, kao i mnogima, bio potreban sponzor, jer, kako kaže, dve stotine evra yeparca su zaista samo novac za neki sitan usputni trošak. Kao da su organizatori namerno hteli da se mladi malo i sami snalaze po primamljivoj ali preskupoj zoni Evropske unije.
   - Beč nam je svima bio zajednička prva destinacija - počinje Mladen svoj do sada najveći putopis. - Tamo nam je priređen prijem na najvišem državnom nivou, a bilo nam je obezbeđeno i prenoćište. Narednog dana smo se, zavisno od ciljeva, podelili u grupe i krenuli kud koji.
Jedna od draži ovog velikog putovanja bila je u tome što se saputnici do tada uopše nisu poznavali, pa je i to bila prilika da se zbliže i sa mnogo tolerancije usklađuju želje i namere. Mladenova nevelika grupa od šest-sedam kolega i koleginica odlučila se za Nemačku. U Berlinu su proveli četiri dana, od kojih tri potpuno slobodno, tako da su prestonicu i njene znamenitosti dobro upoznali. Ovaj mladić bio je fasciniran memorijalnim centrom posvećenom holokaustu nad Jevrejima koji se nalazi u samom centru Berlina i predstavlja otelotvoreno priznanje nemačkog nacističkog zločina u Drugom svetskom ratu. Utisak srpskoj grupi malo je pokvario ministar inostranih poslova Nemačke, koji je na prijemu pozdravio i grupu studenata iz ,,nezavisne Republike Kosovo." Dok su se naši mladi premišljali kako da reaguju i da li da izraze protest, ,,voz je prošao". Možda je i bolje tako, jer diplomatija ipak nije njihov posao. Osim toga, kaže Mladen, ,,taj ministar je kasnije sa nama bog zna kako ljubazno popričao". A i oni su na tom prijemu opušteno pričali sa studentima Šiptarima, kao i sa svima ostalima. Mladenova grupa, posle Berlina, ,,skoknula" je do Hamburga. Za naše prilike, relacija je duga letnji dan do podne, ali kad se vozite u ,,inter sitiju", koji na šinama ,,leti" 230 na sat, putovanje na sever traje tričavih 90 minuta. U Hamburgu se Mladen na par dana odvojio od grupe - oni su pošli u Portugaliju, a on u posetu stricu, u Češku. Prag ga je, naravno, impresionirao kao istinski dragulj srednje Evrope, a posebno briga Čeha za čistotu prirode (,,U Pragu od javnog prevoza funkcionišu samo tramvaji i metro, tako da je vazduh zaista čist i to se odmah oseti. Onaj ko hoće da u centar grada dođe kolima plaća visoku taksu i parking"). Sa drugarima se ovaj momak ponovo sastao u Španiji, do koje je stigao avionom (po pristupačnoj ceni, jer mladi znaju kako se koristi internet za dobre informacije i jeftina putovanja). Posetili su Valensiju i Barselonu. Oba grada su divna, ali Mladen priznaje da je ovaj drugi u svakom pogledu ,,praznik za oči":
- Ne zna se šta je lepše - arhitektura ili južnjački karakter ljudi, nama vrlo srodan. Fontane su im fantastične: 45 minuta gledate vodoskoke i kapi u bojama spektra i sa svim mogućim nijansama, a onda se u taj spektakl uključuje muzika i mlazovi vode počinju da poigravaju u ritmu. Ne možete lako da se odvojite od tog prizora.
A ne možemo, mislim se, ni da ga zamislimo, jer su naše viđenije fontane diljem Srbije uglavnom kao presahla pojilišta ili, u najboljem slučaju, žabok-rečina.
Sledeće odredište Mladenovoj grupi bio je ,,grad svetlosti" - Pariz. On je druga najlepša impresija našeg sugrađanina. Za pogled sa Trijumfalne kapije na Jelisejskim poljima nisu imali dovoljno novca, a uz Ajfelovu kulu su se donekle peli peške, takođe štednje radi, da bi nezaboravan pogled na ceo megalopolis bio jeftiniji. Videli su najpoznatije građevine i znamenitosti, osim muzeja Luvr, za čije razgledanje im je bilo preostalo svega dva sata, a on se, inače, mora obilaziti danima ako bi čovek hteo sve vredno da vidi. Put ih je dalje vodio na jug Francuske, u Kan i Nicu, zatim Monte Karlo, pa opet ,,naviše", u Italiju. Njen ,,biser" Firencu obišli su očas posla, jer je nekako pristupačno zbijena. Venecija nije ostavila naročit utisak, tamo je sve jednolično i slično. Utom im je šengenska viza isticala, pa su uhvatili voz da pređu granicu Slovenija-Hrvatska, odnosno Evropska unija - buyak Evrope. Zajedno su razgledali još i Zagreb, pa razmenili utiske posle jednomesečnog druženja, u kome im ništa nije bilo teško - ni hrana iz samoposluge, retki jeftini obroci ,,na kašiku" u nekom restoranu, beskrajna presedanja (da bi se izbegle doplate i rezervacije), maratonske potrage za skromnim prenoćištem, stalno prebrojavanje para i kalkulacije oko šopinga (ovo poslednje važilo je samo za ženski deo ekipe). 
   Budući da je vozna karta bila validna još samo dva dana, Mladen je hteo da je potpuno iskoristi i otputuje i do rodbine u Sarajevo. To putešestvije od oko 300 kilometara je trajalo devet sati. Prvi opipljiv znak da se vratio na Balkan. ,,Međunarodni voz", uz to, bio je prilično štrokav i - bez klime, pa je valjalo navići se na tu našu južnjačku ,,sitnicu". Posebno ako se putnik pre toga vozio u superbrzom, čuvenom francuskom ,,te-že-veu" koji ,,briše" preko 300 na sat.

UVOĐENJE KAPITALIZMA NA SRPSKI NAČIN - piše Ivan Rajović
Tihi obračun sa ljudima “bivšeg režima”?

   Milan Topalović i Draško Šuluburić su u preduzeću “Srbijašume” radili 27 godina kao automehaničari, sve  do pre dve godine kada je u firmi “Srbija šume - šumska uprava Bogutovac” nastupila reorganizacija preduzeća po kojoj  je i “Iskorišćavanje šuma” trebalo da  ide u privatizaciju. Kao i mnogi drugi, i oni  ostaju bez posla zato što se vozila, traktori i kamioni, daju vozačima na lizing. Preostala vozila, kako objašnjavaju obojica, koja nisu uzeli radnici, otišla su na licitaciju i prodata su. Samim tim,  radionice ostaju bez mehaničara i faktički se gase. Milan i Draško  ostaju bez posla, a njihove kolege, koje nisu otišle i nisu uzeli otpremninu, dobili su rešenja  šumskih radnika.
- Do prvog aprila ove godine i ponovnog dolaska Rada Vranića na mesto direktora Šumskog gazdinstva Stolovi Kraljevo sve je bilo u redu. Međutim, on vraća naše kolege, daje im rešenja mehaničara, otvara mehaničarske radionice i počinju da održavaju vozila. Mi smo na tenderu za održavanje kod njih na tri godine prošli, ali je on potom prekinuo svaku saradnju sa nama. Održavanje vozila je vršio na drugim mestima, a gde mi to ne znamo, kao što ne znamo ko im je popravljao vozima bez ikakvog obaveštenja Servisa “Štop” odnosno mene kao suvlasnika i vlasnika Draška Šuluburića. Mi smo ovu radionicu uzeli pod zakup na godinu dana sa produžetkom aneksa ugovora o zakupu  i, kako nam je prošlog meseca istekao zakup, podneli smo zahtev za produženje ugovora, ali nam je direktor pokazao rešenje o raskidu ugovora o zakupu radionice. Mi smo mu potom poslali zahtev na koji ni do dan- danas nije odgovorio, ali nam zato bez ikakvih razloga tri puta šalje komisije da predamo radionicu ne poštujući rok za iseljenje po ugovoru koji smo mi potpisali o zakupu radionice, kaže Milan Topalović.

ŽRTVE POLITIČKE IGRE
Draško Šuluburić, vlasnik radionice, takođe bivši radnik Srbijašuma, kaže kako je radio od Šumske uprave preko ŠIK Jasena do Srbija šuma, ukupno 21 godinu u firmi.
- Po obećanjima direktora, pošto se naša radna mesta gase,  obećali su nam da će da nam, ako odemo iz preduzeća, daju radionicu u zakup, kao što su i učinili  Izašli smo na tender - dobili smo na tenderu i potpisali ugovor sa aneksom  za produženje i tako smo radili tri godine, dok valjda ta republička imovina ne nađe svog titulara. Dolaskom Rada Vranića na mesto direktora 1. aprila prekidaju se svi odnosi sa nama. Ja mislim da je to politička igra direktora i borba za vlast. Pitajte koga god hoćete u okrugu čačanskomi, kraljevačkom, gružanskom i garantujem da ko nas god poznaje neće reći ni jednu ružnu reč za nas dvojicu, dodaje on.
- Kada smo pitali direktora Rada Vranića da nam produži ovaj ugovor o zakupu radionice rekao je da ne može jer njemu ovo treba. Pitali smo ga zašto, jer treba i nama, budući da odavde hranimo nas trojica tri zaposlena radnika i jedanaest duša. On je odgovorio da mora da poruši ove zgrade i da napravi parking za tri lade nive koje su sve vreme u pokretu.  Ostala su samo ta doturna tri automobila  za prevoz ljudi, a inače sva ostala vozila za seču, vuču i iskorišćavanje šuma otišla su na lizing i prodata su. Ostala im je samo građevinska sekcija da mogu da kopaju i čiste ove puteve i kombi vozila za prevoz šumskih radnika koji su ostali da rade na pošumljavanju. Da u svemu tome ima nekih interesa za državu ili za firmu,  mi bismo  sve ovo gurnuli u reku i otišli bi, ali to obrazloženja da napravi parking za te tri lade to je neshvatljivo, kaže Milan Topalović.
Na pitanje šta je to što bi moglo da bude razlog ovakvog ponašanja moji sagovornici gotovo u glas odgovaraju:
- Očigledno je u pitanju mržnja izmeću kolega - bivšeg i sadašnjeg direktora koji se preganjaju, a mi smo žrtve tog njihovog neslaganja u firmi. U ovom trenutku više je radnika na bolovanju i odmorima nego što je na poslu, jer nemaju gde da odu. Mi smo bili dole i nemaš gde čoveka da vidiš , a atmosfera među ljudima je takva da jednostavno ne žele nigde da se pojave. A ako se negde pojave odmah dobiju otkaz budu kažnjeni sa 10 ili 20 odsto od plate.
A mi smo planirali rad, primili još jednog radnika i normalno radili, a sve ono što smo radili  mi stojimo iza toga i ko god hoće može da se raspita kod časnih i poštenih ljudi , kod svih šefova šumskih uprava, rukovalaca građevinskih mašina, vozača, kojima smo održavali vozila. Ni jednu primedbu nismo imali od kako radimo za njih , ni jednu primedbu niti reklamaciju od prethodnih rukovodilaca. Od prvog aprila, kada je Vranić ponovo došao na mesto direktora, mi za njih više ne radimo ništa, a šefovima šumskih uprava je naredio da kod nas ne doteruju vozila, valjda zato što smo mi po njegovom tumačenju ljudi bivšeg režima.

   Povodom ovog problema, Rade Vranić je za televiziju Kraljevo dao sledeću izjavu:
- Servisnoj radnji "Štop" izdata je radionica u Šumskoj upravi Bogutovac na godinu dana, zaključno sa 31.7. 2008. godine. Ugovor je istekao i sada teče proces raskida ugovora, tj. njihova je obaveza da se isele i predaju radionicu od 84 kvadratna metra prema zapisniku, onako kako su je i primili. Ne traži se ništa drugo, nego da ispoštuju ugovor i sa jedne, i sa druge strane.
Ugovor je istekao 31.jula. Otazni rok bi bio 90 dana da se ugovor prekidao pre isteka tog roka.
To čak i nije radionica, već garaža koju su "Srbijašume" nekkada renovirale u radionicu koja je, zapravo prostorija sa jednim kanalom. I oni su prinuđeni da tešku mehanizaciju popravljaju napolju, jer teška mehanizacija nema gabarite da uđe u radionicu.
"Srbijašume" od aprila ponovo imaju čeitri zaposlena mehaničara i jednog varioca, pa zato našu mehanizciju više ne popravljamo u servisnoj radnji "ŠTOP".
Prostor je potreban radi uređenja dvorišta i osposobljavanja garaže za smeštaj naših vozila, jer su nam vozila, maltene, na ulici, a imamo naš prostor.
Ovde nikave politike i revanšizma nema, ja sam sa tim ljudima i radio. Na mestu direktora dužan sam da sprovodim Zakon o šumama.
Naravno, sve će se ovo okončati, a kako - to za sada niko ne zna, mada na prvi pogled sve delulje vrlo jednostavno i sasvim jasno. I baš zbog toga, a bez mešanja u pravničke poslove prenosimo izjave direktnih učesnika u ovom slučaju koji se njih najdirektnije i tiče. A što se zakona tiče da pomenem i to da u jednom istom članu ugovora postoje dva potpuno oprečna stava. U prvoj rečenici se kaže kako je za raskid ugovora neophodno da se obe strane saglase, da bi već u sledećoj  bila dozvoljena mogućnost jednostranog raskida ugovora, ali sa rokom od 90 dana. No, nekome se žuri, da li zbog obračuna sa pripadnicima bivšeg režima ili iz nekih drugih mnogo jednostavnijih razloga, znaće se uskoro.

RADIONICA ISPOD SUNCOBRANA
- Mi nismo ni pomišljali da ljudi mogu ovako nešto da naprave, ali ako dođe do toga da budemio prinuđeni da napustimo ovaj prostor , a nama ne treba još puno da radimo, ako situacija i dalje bude ovako zategnuita i ne budemo mogli ništa da uradimo i pored toga što sve upućuje na to da je Zakon na našoj strani,  imamo dva suncobrana pa ćemo biti prinuđeni da naše znanje i alat, a to niko ne može da nam oduzme, postavimo negde i radićemo na nekoj livadi i nadamo se da ćemo preživeti, kaže Milan.

DRUGI UPISNI ROK NA FAKULTETIMA
Više od osam hiljada mesta

   Od 1. do 19. septembra trajaće drugi upisni rok na državnim fakultetima u Srbiji. Sedam univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija objavilo je nešto više od 8400 slobodnih mesta. Budući brucoši prijavljuju se u ponedeljak i utorak, a prijemne ispite polažu od 3. do 5. septembra. Od tog broja, prema saopštenju Ministarstva prosvete, preko 2300 mesta ostaje za buyetske studente, dok za samofinansirajuće ima oko 6100 mesta. Univerzitet u Beogradu najviše slobodnih mesta ima na tehničkim fakultetima, kao i na Prirodno - matematičkom, a potom i na Učiteljskom i Filološkom. I Mašinski fakultet u Kraljevu, naša jedina visokoškolska ustanova u gradu, za drugi upisni rok ima još mesta: 18 za studente koji će se školovati o državnom trošku i 20 samofinansirajućih. Kandidati se prijavljuju u ponedeljak i utorak (od 10 do 14, 30 sati), prijemni ispit iz matematike polažu 5. septembra. Rang lista će biti objavljena do 10, a upis kandidata 19. septembra.

GODIŠNJA SKUPŠTINA LOVAČKOG DRUŠTVA ,, GLEDIĆKE PLANINE” U ŠUMARICAMA - piše Marko Slavković
Izabrali novo rukovodstvo i iskazali humanost

   • Godišnjoj skupštini, na kojoj su predstavnici više od hiljadu lovaca izabrali svoje rukovodstvo, prisustvovali su i vodeći funkcioneri gradske vlasti • Radna i prijateljska atmosfera, prožeta muzikom i zakuskom, osnažena divnim gestom lovačke humanitosti i solidarnosti

   U organizaciji Lovačke sekcije ,,Šumarice,,, iz Šumarica, prošle subote je u ovom selu održana Godišnja skupština Lovačkog društva ,,Gledićke planine,, u sastavu Lovačkog udruženja ,,Kraljevo,,. Predstavnici sedamnaest sekcija, sa hiljadu lovaca, koliko ih ima u Lovačkom društvu ,,Gledićke planine,,, okupili su se u Šumaricama da izaberu svoje rukovodstvo.

POČAST ,,ŠUMARICAMA,,
Čast da bude domaćin ovako velikom društvu, kao što su ,,Gledićke planine,,,pripala je Lovačkoj sekciji ,,Šumarice,, u znak priznanja za najbolje rezultate ostvarene tokom godine. S tim u vezi, delegat Lovačke sekcije ,,Šumarice,,, Dejan Jelić, ističe:
- Naša sekcija, pored brojnih aktivnosti, uspela je da ove godine privede kraju i radove na izgradnji lovačkog doma, pa se nadam da će on do početka lovne sezone, koja je predviđena za deseti oktobar, biti u funkciji.
,,Šumarice,,, inače, već godinama imaju fazaneriju, u kojoj redovno gaje po više od sto fazana, koje kasnije puštaju u svoje lovište. Uz to, ova sekcija svake godine dobija od Lovačkog udruženja ,,Kraljevo,, izvestan broj zečeva, koje, takođe, pušta na teren koji pripada ,, Šumaricama,,. Kao u drugim sekcijama, i ,,Šumarice,,, sa dvadesetak lovaca, učestvuju u obaveznim akcijama, među kojima su brojanje i prehrana divljači, uređivanje lovstva, uništavanje štetočina.
-Svaki lovac, pojedinačno, mora da ostvari određeni broj poena u konkretnim akcijama, pa da tek onda stekne pravo na overavanje lovne karte. Godišnja lovna karta, ako se plati na vreme, košta šest i po hiljada, u protivnom, lovna karta košta devet hiljada dinara.- kaže Dragiša Masić, predsednik Lovačke sekcije ,,Šumarice,,.

OGROMNO PROSTRANSTVO, BROJNO LJUDSTVO
Po broju članova, ali i po prostranstvu i po vrstama divljači koje ima, Lovačko društvo ,,Gledićke planine,,  jedno je od najvećih, ne samo u Kraljevu. Predsednik ,,Gledićkih planina,,, Stevo Tomović, pored ostalog, naglašava:
- U okviru našeg društva svake godine imamo jednu veliku manifestaciju, a to je lov na lisice i ostale predatore. Ova manifestacija se tradicionalno održava uvek u prvoj polovini februara. Inače, u našim lovištima imamo raznovrsne divljači, i visoke i niske, i pernate i dlakave. Sa srnećom divljači smo nešto slabiji, jer je to posledica nedomaćinskog gazdovanja i ljudskog faktora još od pre tridesetak godina, pa sada nastojimo da tu populaciju znatno popravimo.
Neobično za naše prilike, ali i pohvalno, Godišnjoj skupštini Lovačkog društva ,,Gledićke planine,, pored predsednika Lovačkog udruženja ,,Kra-ljevo,,, Uroša Đokovića, i predsednika drugih lovačkih društava, prisustvovali su  vodeći gradski funkcioneri: dr Miloš Babić, Branko Kaplarević, Sreten Jovanović, Vladimir Bogavac, Aleksandar Erac  i Milun Jovanović.                       
Obraćajući se delegatima lovačkih sekcija, predsednik opštine, doktor Miloš Babić, pored ostalog je rekao:
- Večeras se dogodilo nešto se do sada u ovoj opštini, u ovom gradu, nikada nije dogodilo, da na jednom ovakvom skupu sve članice vladajuće koalicije dođu da zajedno, sa svojim narodom, nešto proslave. Hoću da kažem da je u prethodnom periodu često bilo jedni u klin drugi u ploču. A evo vidite, na početku ove nove koalicije, već smo počeli da radimo za dobrobit građana Kraljeva. Verujte mi da mi je srce puno što smo se ovako skupili. Znali smo da ćete vi biti dobri domaćini, a imamo i neka obećanja prema vašem udruženju, koja bi trebalo da budu ispunjena, jer nisu samo za dobro vas lovaca, nego za dobro svih građana koji vole prirodu, a koji bi imali gde da se sklone ako naiđe nevreme. Ja vam se, pre svega zahvaljujem, što ste se setili da proverite snagu ove koalicije koja je, kao što vidite, jaka. Videćete već na prvoj skupštini kako ćemo žestoko krenuti napred. Želim vam uspešnu lovnu sezonu još više ovakvih događanja, u veselju i sreći,  da nas uvek pozovete, i da već sada planiramo u budžetu za sledeću godinu šta možemo da uradimo zajedno sa vama.
U dvostrukoj ulozi, kao predsednik Mesne zajednice Šumarica i zamenik predsednika Skupštine grada Kraljeva, Sreten Jovanović, je istakao zadovoljstvo brojem delegata i činjenicom da su Šumarice domaćin jednom ovako velikom skupu. Lovcima je poželeo dobar pogled i još mnogo velikih uspeha u daljim aktivnostima.

GEST HUMANOSTI I SOLIDARNOSTI
Delegatima ,,Gledićkih planina,, prevashodni cilj je, naravno, bio izbor rukovodstva. Posle tog zvaničnog čina, pored druženja, uz muziku i zakusku, posebnu pažnju posvetili su svom kolegi, koji se nesrećnim slučajem povredio, i sada se nalazi na lečenju. Lovci su, tim povodom, međusobno sakupili izvesnu novčanu pomoć i na taj način iskazali veliku i poznatu lovačku solidarnost i humanost.

OVOG VIKENDA U BRNJAKU, NA TROMEĐI KOSMETA, CENTRALNE SRBIJE I CRNE GORE - piše Dragan Vukićević
Drugi sabor vojvode Todora Dobrića

   • Tokom rata i borbi protiv arbanaških i šiptarskih hordi koje su terorisali pravoslavni živalj u kolašinskom kraju, vojvoda Todor Dobrić upoznao je legendarnog partizanskog komandanta Peka Dapčevića, koji mu je, uz poštovanje kao priznanje za borbu koju je organizovao i vodio sa oko 200 četnika u svom odredu, poklonio i pištolj. Nažalost, Dapčevićeva intervencija da se spase život kolašinskom vojvodi stigla je prekasno. Ozna je bila brža

   U organizaciji Kosovsko-metohijskog odbora Ravnogorskog pokreta i uz pomoć lokalne samouprave Leposavića, Zubinog Potoka, Zvečana i Kosovske Mitrovice, ovog vikenda (subota i nedelja) u mestu Brnjak kod Ibarskog Kolašina održae se Drugi sabor vojvode Todora Dobrića, koga su oslobodilačke snage streljale 1945. godine.
   Ovo svojevrsno dvodnevno narodno poselo u takmičarskom delu okupiće 26 ekipa sa Kosmeta i centralne Srbije, uz učešće i stotinak takmičara iz Kraljeva. Organizovanje sabora, osim brojnih donatora, pomogli su vlasnici preduzeća “Metalkomerc” Vojislav Janićijević Janez i”Kominotrejd” Srboljub Kominac, te predsednik Sportskog saveza grada Kraljeva Rajko Čubrić koji predvodi ekipu 20 biciklista i Stanoje Kostić Kinez sa ekipom boksera ui kik boksera koji će demonstrirati veštine tih borilačkih sportova.
   Pored ostalog, na saboru će biti u Srbiji premijerno prikazan film čeških autora o stradanju Srba na Kosmetu od šiptarskih terorista 1998. i 1999. godine, koji je u Češkoj izazavao buru javnog protesta, budući da je državna televizija pre nekoliko meseci odbila da ga emituje. Međutim, film je postavljen na Internet i za nepunih mesec dana presnimljen je u više od 30.000 kopija.
Ujedno, biće promovisana i monografija “Živela Srbija, pravda će stići kad tad” autora Milomira Jevtov Dobrića i Željka Vidakova Ziroejvića o smrti vojvode Todora Dobrića, u izdanju “Komino trejda” iz Kraljeva.
   U sportskom delu sabora, održaće se takmičenja u plivanju, skokovima sa platforme u jezero Gazivode, brzopoteznom šahu, sportskom ribolovu, te narodnom višeboju (bacanje kamena s ramena, navlačenje konopcem, skokovima iz mesta u dalj i visinu i rvanju). Bokseri i kik bokseri demonstriraće veštine tih sportova, a održaće se i biciklistička trka od Zubinog Potoka do Brnjaka. Takođe, biće izabrana mis sabora, a u umetničkom delu programa nastupiće više kulturno-umetničkih društava.
Predviđeno je da se pored spomen biste vojvode Todora Dobrića održi parastos, a perživeli borci njegvoog odreda evociraće uspomene na junačke dane iz Drugog svetskog rata u tom kraju.
   Vojvoda Todor Dobrić streljala je Ozna 5. januara 1945. godine, uz kliširanu presudu da je narodni neprijatelj. Streljan je u poslednjoj grupi od 12 lica, uz očekivanje da će da se predomisli i prihvatiti Oznin zahtev da ubije odbegle četničke prvake Buda Dobrića i Žiku Markovića. Umesto toga, Todor Dobrić, ponosni gorštak Ibarskog Kolašina, pre nego što će ga oboriti kuršumi streljačkog voda, prkosno je uzviknuo: “Živela Srbija! Pravda će stići kad tad!”. Zanimljivo je da je tokom rata i borbi protiv arbanaških i šiptarskih hordi koje su terorisali pravoslavni živalj u kolašinskom kraju, Todor Dobrić upoznao legendarnog partizanskog komandanta Peka Dapčevića, koji mu je, uz poštovanje kao priznanje za borbu koju je organizovao i vodio sa oko 200 četnika u svom odredu, poklonio i pištolj. Nažalost, Dapčevićeva intervencija da se spase život kolašinskom vojvodi stigla je prekasno. Ozna je bila brža.
   Brojni ugledni istoričari, među kojima i Živorad Mihajlović Šilja, koji su istraživali antifašistički pokret i život vojvode Todora Dobrića, jedinstveni su u oceni da je najveći greh vojvodin bio što je odbio da kokardu zameni petokrakom i što je odbio traženje partizanske komande da u redove svoga oderda primi osamdesetak Šiptara. Vojvodim stav je bio odlučan, budući da su Šiptari, terorišući kraj Ibarskog Kolašina, ubili i njegovog sina. Proces rehabilitacije vojvode Todora Dobrića je u toku.
Takođe je indikativno da su odluku o njegovoj likvidaciji doneli i Džavid Nimani, Aljuš Gaši i Dževdat Hamza.
   Zanimljivo je i da starosedeci tog kraja, koje krasi i danas čojstvo u junaštvo, smatraju da je šiptarski lobi u postratnoj komunističkoj vlasti odneo pobedu realizacijom odluke da se gradi brana i jezero Gazivoda, kako bi se taj srboljubivi kraj i ponosan gorštački narod na miran način oslabio i raselio. U tome se i uspelo, jer je u godinama gradnje bazena Gazivode taj kraj napustilo prema procenama više od 15.000 Brnjačana i Srba iz doline Ibarskog Kolašina i preselilo se u Kraljevo, Kragujevac i Smederevo.

NEUMORAN RAD I USPESI MRČAJEVAČKOG PRONALAZAČA - piše Marina Miljković Dabić
Milun Tošić oduševio Teslinog potomka

   Prirodno nadareni, samouki izumitelj Milun Tošić iz Mrčajevaca, jedan od redovnih učesnika i dobitnika  priznanja i na čuvenoj kraljevačkoj "Pasuljijadi",  dobio je 2004. godine na "Tesla festu" u Novom Sadu srebrenu medalju za patent "Višenamenska pokretna furuna za kuvanje srpskih specijaliteta". Ovih dana, na književnim susretima u Brsnici, imao je zadovoljstvo da svoj izum predstavi i potomku Nikole Tesle Vilijamu Terbou koji je bio oduševljen Milunovim pronalaskom. Mogao je i da se  pohvali Teslinom potomku Vilijamu, inače kraljevačkom zetu, da je dobio i nagradu njegovog čuvenog pretka, jednog od najvećih srpskih naučnika u istoriji. Gospodinu iz Amerike bilo je drago "što srpsko selo ume da iznedri i narodne izumitelje koji nastavljaju tradiciju srpskog pronalazaštva".
   Inače, Milun Tošić je jedan od osnivača mrčajevačke "Kupusijade". Gledao je, kaže, godinama koliko se mnogo drva potroši na sličnim manifestacijama i na narodnim veseljima, pa je došao na ideju da napravi furunu koja troši manje energije, a specijaliteti se brže ukuvaju.
- Bilo je to prvo na tronošcu, pa sam video da to može da bude kao mobilno, da se kreće i da se povuče negde, pa sam dogradio ove točkiće. To se ljudima svidelo i neki su me "oterali" i da odem na "Tesla fest" jer su mi rekli da je moja pokretna furuna inovacija koju nigde niko takvu nije napravio - ističe Tošić.
   Grnčariju je Milun okovao, prilagodio furuni. Vreme pripreme hrane ostalo je isto, ali su troškovi za utrošak energije drastino smanjeni, pa je Milun za svoj izum dobio srebrenu Taslinu nagradu. Milun Tošić napravio je na stotine ovih specijalnih višenamenskih pokretnih furuna za kuvanje hrane. I danas ih njegova supruga Milica i on više šalju u "beli svet", nego što ih ima na domaćem tržištu. Ako je napravljena sa zemljanim loncem, mogu da se pripremaju svadbarski kupus i pasulj, a ako se koristi kotao idealna je za riblju čorbu i gulaš. Kupus je Miluna "odveo" i do Pariza, sprema se za Toronto, prokrstario je Srbiju i Bosnu. Na pitanje ima li tajni za pripremu ovih srpskih specijaliteta odgovora:
- Ja kažem ljudima da ne postoji nikakva tajna. Najveći je začin za sva jela, posebno kupus, da ko ima samo ljubavi prema toj vrsti namirnice on može da je sprema. To je najbolji "začin", ljubav prema kupusu, da ga "doteramo" na neki način da bude ukusan svakom građaninu, a kupus je, kao što znamo, i hrana i lek.
   Od 12. do 14. septembra Mrčajevce očekuje nova "Kupusijada". Milun tvrdi da pevači vole kupus, a političari pasulj. Kaže "valjda što su različito muzikalni, a konzumenti njegovih proizvoda neka sami izaberu kome svetu pripadaju".
   Inače, Milun Tošić je nedavno izumeo i mini-hidrocentralu, prvu u ovom kraju, koju je instalirao na Zapadnoj Moravi, a koja će uskoro strujom da snabdeva tamošnji restoran na reci. Ali, to je posebna priča i o njoj će se tek čuti i pisati.

PRIJATELJSKA FUDBALSKA UTAKMICA POVODOM 80. ROĐENDANA FK BORAC ADRANI - piše Aleksandar Daišević
A od Zvezde - sedmica

BORAC (VETERANI) - C. ZVEZDA (VETERANI)  1 : 7 (0 : 4)
Igralište: Borca u Adranima  Gledalaca: 1000  Sudija: Svetislav Marušić (Kraljevo)  Strelci: Bošnjević u 45. minutu za Borac, a Čula u 5., 10., 24., Janković u 15. i 39. , Sinđić u 14. i Lukić u 33. minutu za C. zvezdu
BORAC: Dukić, Živković, Stepović, Majstorović, Radović, B. Erčević, Stefanović, Trišović, Domanović, Rovinjac, G. Erčević  Igrali su još: Jovanović, Radičević, Vukomanović, Jovanović, Gočobija, Jablanović, Simović, Bošnjević
C. ZVEZDA: Marić, Bosanac, Jovin, Lešnjak, Nikolić, Stevović, Đurić, Sinđić, Čula, Mikić, Lukić,  Igrali su još: Sretenović, Žikić, Bakić, Manojlović, Janković

   U predivnom ambijentu revijalnom utakmicom veterana Borca iz Adrana i beogradske Crvene zvezde međuopštinski ligaš iz ovog pomoravskog sela počeo je obeležavanje jubileja 80 godina postojanja i rada. Istovremeno, bila je ovo lepa prilika da se na jednom mestu, posle mnogo godina okupe generacije igrača koji su nosili dres Borca i da se evociraju uspomene na slavne dane ovog kluba. Beogradski "crveno-beli" su još jednom pokazali da su veliki, izašli su u susret malom klubu i učinili proslavu dostojnom  klubova od imena. Zbog tropske vrućine i naravno računajući na godine veterana utakmica se igrala dva puta 25 minuta a obeležio je centarfor Slaviša Čula sa tri efektna gola. Publika je bila u prilici da vidi i bivšeg kapitena Čuvene čileanske generacije Slavoljuba Jankovića koji je u ovom meču postigao dva gola, dok su neuhvatljivi Vojimir Sinđić i Dejan Lukić po jednom zatresli mrežu Adranaca. čast domaćina i ovacije prisutnih navijača dobio je Bošnjević u finišu utakmice. U delegaciji Crvene zvezde bila su i proslavljena imena našeg fudbala Jovan Kule Aćimović, Stevan Osto-jić, Vladica Popović, Toma Milićević koji su uz pažnju domaćina najčešće bili pitani za aktuelnu situaciju u klubu, za krizu koja trese najtrofejniji srpski klub i za koji navija milionska armija navijača. Najzanimljivije je bilo treće poluvreme u mesnom Domu kulture uz prigodan kulturno - umetnički program i zvuke harmonike Novice Negovanovića koji baš živi u Adranima.

MLAĐE VATERPOLO SELEKCIJE PVK KRALJEVO
Po uzoru na starije

   PVK Kraljevo, pored seniorske ekipe, čine i mlađe vaterpolo selekcije. Trenutno u klubu rade tri kategorije mlađih vaterpolo selekcija uzrasta 10, 12 i 14 godina, dok je najmlađa selekcija uzrasta 8 godina trenutno u procesu formiranja i od jeseni bi trebalo da se uključi i u takmičarski ciklus. Sve selekcije učestvuju i na zvaničnim vaterpolo turnirima, kvalifikacijama za nacionalni kup i nacionalno prvenstvo. Trenutno je taj ciklus utakmica zatvoren a početak novog očekujemo u oktobru mesecu. Proteklih 10 dana, PVK Kraljevo je bio domaćin turskoj ekipi iz Izmira, koja je poslužila kao odličan sparing partner, gde su mlađi kraljevački delfini pokazali zrelost i snagu za dalje podvige.

SAOPŠTENJE FK ČIBUKOVAC
Klub spreman i za protest

   Fudbalski klub Čibukovac osnovan je 1948. godine na inicijativu grupe građana 4. mesne zajednice. Prvi teren nalazio se kod Šumarske škole sve do 14. juna 1886. godine. Tada je klubu ponuđena današnja lokacija kod Starog Jasena. Klub je morao da napravi i ogradi sportski teren, klubske prostorije i dovede vodu u prostorije. Iako je to predhodno bila prava ruina i smetlište svi zahtevi su ispunjeni u predviđenom roku. Od tada FK Čibukovac živi, radi i igra na ovom terenu, pune 22 godine. Samo u poslednje četiri godine klub je uložio preko 1.000.000 dinara za zemlju i semensku travu pa je teren doveden u odlično stanje.
Klub ima u takmičarskom pogonu tri selekcije: od ove sezone seniore, pionire, petliće a tu su i predpetlići koji se naravno ne takmiče.
 To je 80 fudbalera i to opravdava svrhu postojanja.
Škola fudbala Čibukovac izuzetno radi a ponos kluba su Miloš Đorđević (90.) i Jovan Kastratović (93.) članovi reprezentacije Srbije. Tu je i Stevan Ignjatović (93.) a za par godina njihovim stopama krenuće nova generacija.
Na mestu gde se nalazi teren našeg kluba odavno se planira uzgradnja stambenog prostora, tržnih centara, košarkaške hale…
Sve što jednom gradu treba No, našem klubu se po tome oduzima teren i uništava sve ono što su generacije stvarale preko dve decenije. Što je najgore, nas niko o tome ne obaveštava a takvim odnosom prema našem sportskom kolektivu svesno se deca teraju na ulicu, iako i mi možemo da budemo u sklopu tog projekta. U razgovoru sa dr Milošem Babićem, gradonačelnikom, saznajemo da investitor želi i nama da napravi teren ali na drugoj lokaciji za koju se još ne zna gde se nalazi. Mi tražimo da se prvo nama napravi teren pa tek onda da se postojeći uništi.
 To je i odluka sa sednice upravnog odbora kluba koja je održana 20. avgusta. Ukoliko se to ne dogodi dogodi i unište nam teren, klub će preduzeti krajnju meru da sa svojim sportistima i simpatizerima izađe pred gradsku kuću gde će ostati do pravednog rešenja našeg, a nadamo se i vašeg, rešenja.
Ova naša odluka je već na stolu Branka Kaplarevića, predsednika Skupštine grada i gradonačelnika dr Miloša Babića.
Predsednik Upravnog odbora FK Čibukovac
Mihajlo Parađanin

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

OD PONEDELJKA PUNE ŠKOLE - piše Bojana Milosavljević
Nikad skuplje opremanje đaka

   • Svaki 1. septembar đacima i roditeljima donosi uzbuđenje, a nastupajući (pada u ponedeljak) ove godine i zebnju - koliko će taj "svečani" početak da košta? Udžbenici za osnovne i srednje škole u prodaji su u knjižarama od sredine avgusta, pribor i sveske nisu "sezonska roba," a taj obavezan učenički komplet košta od 3600 do preko 8000 dinara (za najmlađe i nastarije osnovce)

  Za zaposlene roditelje učenika, ako su im firme privatizovane ili, pak, u restrukturiranju (ovo je drugi naziv za radničku obespravljenost i socijalu) dani uoči početka školske godine prava su mora. Njihovi očerupani minimalci u vidu plata, ako ih uopšte i primaju, teško da bi dostali za punu đačku spremu ovoga 1. septembra. Već 15 - tak dana, a bez uobičajene kupovne groznice, u prodaji po knjižarama su udžbenici za osnovnu i srednju školu i to za one koji ih krajem prošle školske godine nisu nabavili u pretprodaji i na nekoliko rata. Ovaj način kupovine godinama unazad nudi, na primer, Zavod za izdavanje udžbenika - Beograd i još nekoliko izdavačkih kuća. Bilo na komad ili u kompletu osnovni udžbenici su poprilično skupi. Prosečna cena udžbenika za osnovce je 350 dinara, a za srednjoškolce - 450. Tako će porodica ovogodišnjeg đaka - prvaka za obavezan komplet morati da plati 3600 - 4600 dinara i ta cena je manje - više ujednačena za sve učenike nižih razreda. Od petog do osmog ona rapidno raste: udžbenici za peti staju oko 7500 dinara, za šesti koju stotinu manje, ali je, zato, najskuplji sedmi razred, sa cenom od oko 8600 dinara, te osmi, za koji treba da s e izdvoji oko 8 hiljada. Ako osnovnom kompletu dodaju i školsku lektiru koja je takođe ravnopravan deo nastavnog programa, cena se, zavisno od razreda, uvećava za 800 do blizu 2000 dinara.
Kod srednjoškolaca nikakve kalkulacije ne važe unapred. Zbog mnoštva obrazovnih profila, promena programa i raznovrsnih ponuđača gotovo je nemoguće proračunati koliko će njihov komplet udžbenika da košta. Zato ponajviše, ovih dana su roditelji starijih đaka samo obilazili knjižare, uglavnom neobavešteni koje će udžbenike njihovi srednjoškolci da koriste i šta je na pameti profesorima, koji udžbenike i biraju.

PRIBOR NA BUVLJAKU
Ni ulični prodavci polovnih udžbenika ne mogu da se pohvale biznisom. Iako ih prodaju upola cene, ljudi izbegavaju ovu znatnu uštedu jer se oni iz godine u godinu menjaju. Druge obavezne đačke potrepštine zvane pribor pojedinačno imaju naizgled prihvatljivu cenu, ali zbirno - nisu mala stavka. Taj potrošni materijal, međutim, znatno je jeftiniji na buvljaku ili u kineskim prodavnicama, ali je na tim tržištima kvalitet problematičan i bez ikakve garancije. Iskustvo roditelja koji, recimo, imaju osnovca i srednjošolca pokazuje da im je važnija i veća stavka cena dodatnog pribora i opreme za školu za mlađe dete, zato što su osnovci veći pomodari, odnosno nije im svejedno kakav ranac ili patike za fizičko treba da nose.
Uglavnom, ako roditelji žele (i mogu) da pod konac "uparade"  svoga đaka te da takav u ponedeljak krene u školu, na mesto sticanja neprocenjivog znanja i umenja, potrebno im je oko dve stotine evra. U ovaj iznos uključeni su i ranac, nova obuća i prikladna, takođe nova, ali bez skupocenijih detalja, garderoba. Sve to izdatke uvećava za oko 10 hiljada dinara. Kratko rečeno - možda jedna plata, a za nekoga i čitave dve. Iako trgovci nude neke pogodnosti, kao na primer odloženo plaćanje, njihovo iskustvo kaže da se najpre proda skupa roba. Ali je zato mnogo onih koji čekaju da se snabdeju na rasprodajama.

I PRIVATNI IZDAVAČI U IGRI
Ministarstvo prosvete uvažilo je najzad zahtev privatnih izdavačkih kuća da objavljuju udžbenike, te je tako skršen dugogodišnji monopol beogradskog Zavoda za izdavanje udžbenika. Istina, Zavod je dobio imao dozvolu da štampa udžbenike za šesti (programski reformisani) razred osnovne škole, a o cenama svojih udžbenika uopšte iz ove kuće su rekli da su one nešto malo uvećane u odnosu na prethodnu godinu, te da je to poskupljenje u skladu sa troškovima životnog standarda.
Na konkursu Ministarstva prosvete sedam privatnih izdavača steklo je pravo da objavljuje udžbenike za šesti razred osnovne škole. Na konkursu je učestvovalo deset izdavačkih kuća; od 27 rukopisa odobreno je 14, odnosno udžbenici za osam predmeta: srpski, nemački jezik, geografiju, biologiju, fiziku, matematiku, tehničko i informatiku i likovno.



POVODOM OBJAVLJIVANJA KNJIGE PESAMA " ŠIFARNIK STRADANJA"
Pandorina kutija pred licem golobradih

  O nesrećnom raspadu Jugoslavije, jugonostalgiji, onome ko je kriv za krvoproliće, na balkanskoj vetrometini, napisano je mnogo. Uvek kada se povede priča na tu temu setim se onih naivnih momaka koji su krenuli put Slovenije na odsluženje vojnog roka 1991. godine. Pošto pripadam toj generaciji, uzimam sebi za pravo da upotrebim tu reč, jer dobro se sećam šta se nalazilo u glavi osamnaestogodišnjaka koji su učeni da budu naivni. (Jedan prijatelj dobacuje sa strane; Zašto misliš da je Slovenija  toliko važna ?)
   Ako stalno slušate pesme iz kojih naviru stihovi; U Virovitici ne postoje pritisci, Na stanici u Puli čekala je ona, Dobra ti noć Banja Luko, ne ostajete ravnodušni. Oduševljavao sam se i ja tim pesmama Đorđa Balaševića i onako naivan bez osnovnog poznavanja istorije krenuo tim putem. Rasli smo na nekoj novosagrađenoj pravdi Otpisanih, na putevima Bratstva i Jedinstva. Jedino o čemu sam tada razmišljao bio je sastav jugoslovenske reprezentacije u košarci. Sam sam ga pravio, Rađa, Kukoč, Divac, Dražen, Paspalj. Kakav sastav pred olimpijadu u Barseloni ! Može li im neko stati na put ? Tu sam Olimpijadu dočekao u rovu, a moja reprezentacija nije ni učestvovala, nestala je kao i taj papir na kojem sam je ispisao, papir koji je izgoreo zajedno sa mojim snovima. Razmišljali smo i o tome kako ćemo posle završetka vojnog roka prići devojkama koje su nam  negde na ulici slale čežnjive poglede. I one su nestale zajedno sa onim nesretnim Drim timom. Na momenat odoh u patetiku rado se sećajući vremena koje je izbledelo.
   Ka toj lažno-utabanoj stazi krenuli su nesrećni mladići preko Virovitice, Pule i Banja Luke i stigli u Sloveniju. Mladići koji su živeli u utopiji, koji su verovali tom večnom miru, krenuli su ka granicama zemlje kojoj su unapred (1945. godine) odredili datum smrti.
Sećam se 15.09.1991. god. kada sam se uputio u kasarnu na odsluženje vojnog roka. Naivnosti nikad kraja. Na pozivu je pisalo da je obavezno poneti imalin i četku za čišćenje cipela. Idući od autobuske stanice ka kasarni, nema prodavnice u koju nisam svratio da kupim preko potrebne stvari naznačene na pozivu, ali nigde ih nisam mogao naći, kao da je bila nestašica. Sećam se koliko sam se nervirao zbog toga zamišljajući nekog oficira kako se izdire zbog moje nebrige. Posle nekoliko dana obuke dobili smo metalne pločice na kojima je ugravirano ime i prezime, datum rođenja, a o datumu smrti niko nije razmišljao, jer je bila slobodna šetnja Pulom i Viriviticom ( Kako pesma kaže), bio vernik ili nevernik. Sećam se i potporučnika Jovanovskog koji stoji ispred stroja i kaže
   " Mnogi od vas, neće se vratiti živi" kao da je bio reinkarnacija majora Gavrilovića. A ja, opet naivan, razmišljam o imalinu i prokletoj četki. Grize me savest. Reči potporučnika Jovanovskog kao da me mimoilaze. Baš zbog te nametnute utopije koju je propagirala i lirika Đorđa Balaševića (naravno, on nije kriv) važno je pomenuti Sloveniju (Odgovaram svom prijatelju). U njoj je otvorena pandorina kutija, a kada se ona otvori stradaju oni koji su u blizini.
47 vojnika na spisku poginulih, oko 30 imalo je manje od 20 godina. Među njima verovatno, bilo je onih koji su se nervirali zbog famoznog imalina. A kako su poginuli ? Većina je ubijena s leđa, jer suprotnoj strani bilo je važno da krvlju opravda svoju samostalnost. Predstavnici Fonda za humanitarno pravo pitaju; Zašto ih je Generalštab tamo slao? To pitaju kćeri onih generala koji su takvu poluvekovnu taktiku i smislili. "Mora se naći opravdanje za mrtve".Mnogi su odustali od pravde misleći da je to nemoguća misija. Opet, odvesti nekoga u Hag kao da je jedina pravda koja postoji na ovoj planeti. Ima nešto dubinski važnije,a to je istina na videlo ili  kako je to Aleksandar Solženjicin rekao; Ne lažite svoju decu.
   Milan Tanasković, rođen 1972. u Šabcu, ubijen je 28.juna 1991. u Kranju, dok je bio na straži, u skladištu JNA. Ubio ga je pripadnik MUP-a Slovenije koji je prišao žičanoj ogradi i od Milana molio upaljač. Dok mu je Tanasković palio cigaretu, policajac je pucao u njega i usmrtio ga, a zatim je u već mrtvog vojnika ispalio više rafala iz automatskog oružja.
   Vojkan Obradinov iz Pančeva, teško je ranjen 3. jula 1991. u tenku kod mesta Hrastje Mota. Obe noge su mu bile pokidane. Pokušan je transport do bolnice, ali je vozilo pogođeno na dva kilometra od mesta ranjavanja. Iskrvario je do smrti.
Majka mog sugrađanina Slobodana Stojkovića 9 dana je uzaludno molila da joj predaju posmrtne ostatke  svoga sina.
U istoriji nije zapisano da je u ratu poginulo deset puta više dželata nego žrtava. Zamislite u NATO bombardovanju, 1500 poginulih Srba, a 15000 NATO vojnika. Nešto ne bi bilo u redu, ali u tom ratu skor je bio 1500 prema NULA !
Među poginulima u Sloveniji,  Hrvati, Srbi, Muslimani, Albanci, Makedonci, pa čak i jedan Slovenac- pilot. Setim se opaske mog prijatelja ;Zašto misliš da je to važno, i priznajem besan sam, navre mi krv u žile, ali prijatelj mi je i ne razume. Sve što se nakon toga dogodilo može se staviti u domen borbe za slobodu svoje zemlje, što važi za svaku stranu, ali umreti kao usputna šteta, ima li šta tužnije? Umesto obaveznog nošenja imalina i četke na onom pozivu trebalo je da piše; Obavezno poneti sanduk, po mogućstvu od čamovine, ali čini mi se  da je i tako pisalo ( Plašim se, barem to mogu da tvrdim za sebe) ostao bih  naiva. Devetnaestogodišnji   uticaj bio je nepobediv.
Opet se javlja prijatelj i već me nervira ; A oficiri ? Ko je kriv ? Da, oficiri su jednim delom krivi jer nisu na vreme reagovali, ali sa druge strane kako vi možete gospodariti u kući u kojoj žive tuđa deca, tuđa žena , a vi nemate nikakva zakonska prava.Oni su učeni da nema sunca, a ni meseca, ako tako maršal kaže, da je čovek postao 1945. godine i to od majmuna po mogućstvu, a u to vreme maršal je već bio mrtav. Koga su trebali da slušaju ? U ovom slučaju onaj ko je ubio nije kriv, žele da dokažu lažni evropejci, braneći svoje prijatelje, šireći opet  lažni rukoplet prijateljstva. (To su oni šezdesetosmaši koji su se borili za demokratiju petokrake). Plaše se istine jer istina je za njih novo ratnohuškačko dejstvo. Zamislite sad, da vam brata ubije komšija, a vi morate da ćutite da bi bio mir u ulici. Patriote o tome ćute jer nemaju interesa da brane nešto što teritorijalno njima ne pripada. Veliki car se toga setio onda kada je video da ima jačih od njega, da promaja nepravde može ošinuti nedodirljivog, pa na svom suđenju slučajno pomenu ove događaje. Da je svemoćni Marko tada bio u koži nesretnih mladića, verovatno bi se setio ranije. Filozofi osobenjaci forsiraju i dalje svoju filozofiju; Sa zapitanošću, ne pokušavajući da daju odgovor, a istina svoju punoću dobija samo onda kada se i znak pitanja i znak uzvika udruže.
  A ja se i danas setim Čehovljevog Jone Potapova, kočijaša koji sam tuguje, okruženog gospodom i grbavcima, onima koji psuju i udaraju. Kakav bi to delija bio, samo da je živ... žali se on, ali niko neće da sluša.
Setim se Kovačevićevog Milana kako širi ruke; Samo da sam živ, šta bih dao! Više bih voleo da sam živ, nego leba da jedem, rida mrtav vojnik iz Krčmara.
Ima li negde mog Jovana, kaže Kusturičin Petar Popara i sam daje odgovor; Nema, nema!
Miloš Crnjanski bi rekao; Lirika Itake, to je uspomena na moju mladost.
Iz tuge knjigu napisah i ja, ne mareći o lažnoj afirmaciji, pokudi ili pohvali.
Da li je uzalud ?
Ivan Novčić



NESREĆNI ZBOG LUDE PAMETI
Gore pod Troglavom, gde orlovi gnezdo svijaju, gde se ptice prvi put nahrane, gde se grle Čemerno i Troglav, gde izvire Dubočica i putuje da zagrli Ibar, gde se pastrmke mreste, a rakovi tamane krkuše, tu je svoje gnezdo svio Radomir, junak ove priče.
Onda je došlo burno vreme, počeli su ratovi. Do pravde, Radomir je prošao sve muke prvog rata. Dva puta se povlačio preko Albanije pred hordama Arnauta i Nemaca. A onda je sve to našlo i njegovu decu - Živorada, Radu i Radojka. Burno vreme došlo. Jedni biju, drugi kolju, treći otimaju... Nema ni za leba...
Pomogao je Radomir sirotinju, a i svi putnici namernici su kod njega našli spas od mraza, gladi. Njegovi Bažalci, Borovićani, Gojkovići, Rakići, Gračanci... Riža je prolazila Miljkova kroz naš voćnjak. Postoje i dan-danas tragovi. Tu uz Risovac nalazi se i Krčevina, tu se krio Miljko Riža od komunista posle rata. U skrivanju su mu pomogli Živorad, Ratomir i Milutin Stanišić. Uzeše Miljku posle rata sve i sve zaraste u korov. Uzeše i Radomiru 80 hektara šume i nikad ne vratiše, sve posekoše.
Danas kad pogledamo, tek vidimo da nas je Bog kažnjavao sve vreme, da smo bili nesrećni zahvaljujući svojoj ludoj pameti.
Dejan Bažalac



KRALJEVAČKO DRUŠTVO "SVETA JELENA ANŽUJSKA" PROMOVISALO KNJIGU MILICE MIRIĆ IZ BEČEJA - piše Marina Miljković Dabić
,,Plave daljine srpske" - umetnički azbučnik za potomke

   U predivnom ambijentu dvorišta etno-art kuće u Bresnici prošle subote predstavljena je druga knjiga Milice Mirić, slikarke i književnice iz Bečeja, čiji je izdavač kraljevačko Društvo srpsko-francuskog prijateljstva "Sveta Jelena Anžujska", u saradnji sa bresničkim Zavičajnim društvom "Đeneral Marko katanić". Bilo je to sasvim neobično "književno predvečerje", u ambijentu u kojem Milan Glišović, novinar RTS-a u penziji, već godinama pokušava da dokaže da svet umetnosti na svojoj duhovnoj mapi treba i mora da ima i pomalo zaboravljeno srpsko selo, ali i na mestu, kako je  Glišović istakao, "sa koga se najbolje vide plave daljine srpske iznad kraljevačkih, kragujevačkih i čačanskih planina".
   Inače, "Plave daljine srpske", knjiga putopisnih kazivanja, u kojoj prevladavaju opisi crkava i manastira i znamenitih predela, ali i opisi ljudi koje je istaknuta srpska slikarka i književnica Milica Mirić usput sretala i čija likove i mudre reči beležila, kao i brojnih pesama, neprestano poziva na pamćenje. Slovo i boja, kako Milica ističe, jedno bez drugog ne ide, jedno bez drugog ne postoji i ona to i pojašnjava:
   - U tim mojim "lutanjima", pod znacima navoda, i "haranjima", isto pod znacima navoda, po Srbiji morala sam da sjednim i slikarstvo i poeziju i prozu. Jer, ne mogu u svakom momentu da naslikam sliku tamo gde se nađem, ali mogu po koju reč da napišem.
   "Plave daljine srpske" su odavanje poštovanja slavnim precima, ali i azbučnik od kojeg mogu da krenu svi koji žele istinski da shvate našu prošlost, sadašnjost i budućnost. Jezik Milice Mirić u tek odštampanoj knjizi, kako u recenziji i na promociji u Bresnici istakoše znalci pisane reči, kao da potiče sa srednjovekovnih srpskih dvorova i kao da kroz njega govore ikone i sveci mnogobrojnih, nažalost, često poluuništenih ili sasvim nestalih fresaka, jer umetnica uočava i njihov večiti život i podsvst svih naših života i stradanja. "Plave daljine srpske" zbog toga su ponekad i ponegde modre od bola, kao u iskazima o Kraljevu.
   - Pisala sam tu knjigu a ne znajući da će se baš u Kraljevu štampati. Najviše sam posvetila stranica baš Kraljevu, baš Ibru, baš Magliču, Studenici, Žiči i svemu onome što je deo Kraljeva, što je deo Srbije, što je naše srpsko - kaže autorka Milica Mirić.
Inače, Mirići iz Bečeja u Bačkoj, kompletna su umetnička porodica. Milica je slikar i pisac, suprug Milivoj takođe je istaknuti slikar, baš kao i njihov sin i kćerka, dok četvoro unuka već pokazuje naklonjenost umetnosti.
   - Došao sam na ideju da se nova knjiga Milice Mirić štampa u Kraljevu, u izdanju Društva "Jelena Anžujska", posle naših susreta na manifestaciji "Dani jorgovana", gde su ona i suprug bili učesnici likovne kolonije. I, eto, sprijateljili smo se i mislim da smo napravili dobru stvar što smo izdali tu knjigu koja je, kako kažu kritičari, zaista vredna - naglašava Milan Glišović.
   Na promociji u Bresnici o knjizi je nadahnuto govorila Radmila Rubaković, profesor i pesnik iz Čačka. Odlomke iz knjige, pored autorke, govorili su Đorđe Bojović i Marijana Milićević, učenici čačanske Gimnazije, a u umetničkom delu programa burne aplauze  pobrali su oni najmlađi - Bojana Peković (gusle) i Srđan Đurđević (frula), učenici Muzičke škole "Stevan Mokranjac" iz Kraljeva, kao i Jelena Mirić (violina), unuka Milice i Milivoja Mirić.
U prelepom ambijentu etno - art kuće, predstavljanju knjige prisustvovali su i brojni umetnici iz Kraljeva, Kragujevca i Kruševca, kao naši ljudi iz "belog vseta" (Pariza, Roterdama, Čikaga, Njujorka…) koji letnje dane provode u domovini. Pored ostalih, bio je tu i Vilijam Terbo, unuk Nikole Tesle, koji kao kraljevački zet ne propušta priliku da istakne svoje zadovoljstvo što ima srpske korene.
   Osim brojnih poklona od prisutnih ljubitelja pisane reči, predsednik Društva "Sv. Jelena Anžujska" Jablan Radivojević, u znak zahvalnosti i priznanja, uručio je Milici Mirić specijalnu povelju ovog Društva.
   Knjigu "Plave daljine srpske" za izdavača je potpisao Mileta Zarić, odgovorni urednik je Milan Glišović, recenzent književnik Todor Bjelkiić, a odštampalo je kraljevačko preduzeće "Komino Trade", Srboljuba Kominca iz Kraljeva.

KK SLOGA DOBILA FINANSIJERA - piše Stole Petković
Kostić i Okanik vedre i oblače

   Košarkaški klub Sloga potpisao je poslovno - sportsku saradnju sa privrednom organizacijom Okanik iz Mataruške Banje. Ovu sportsku ustanovu vodi nekadašnji dugogodišnjji igrač i višestruki trener Dragan Kostić. U ime Sloge ugovor je potpisao Milutin Vučinić, potpredsednik Sloge:
   - Ovaj ugovor glasi na četiri godine. Sve obaveze koje je klub imao do sada izmirene su prema svim igračima. Ostaje još da se isplate prateće službe: administracija, lekari, fizioterapeut i naravno treneri.  Mi smo ispred sebe postavili cilj da u bliskoj budućnosti igramo u Jadranskoj ligi da našim ljubuiteljima košarke priuštimo i to zadovoljstvo. To naravno, ne može preko noći pa je ovaj ugovopr utoliko značajniji - rekao je Milutin Vučinić, potpredsednik KK Sloga.
   Sloga je, inače, u teškiom funansijskim mukama završila prošlu sezonu pa je ovom prilikom istaknut veoma značajan doprinos predsednika SO Kraljevo dr Miloša Babića. Zbilo se to posle isteka ugovora sa bankom Sosiete ženeral..
   Kako će od 2010. godine važiti posebni uslovi za odigravanje utakmica biće više brige i oko ove ili buduće hale gde bi aršini za igru i organizaciju utakmica bili po propisima.
Sa druge strane ugovora potpis Dragana Kostića, vlasnika sportskog centra Okanik:
   - Ovo je moj treći dolazak u Slogu, klub moje mladosti. Ja ću ovim ugovorom preuzeti sve odgovornosti u klubu. Sa mojim ljudima napraviću plan i program rada. Ja preuzimam obaveze koje nastanu potpisom ovog ugovora. Pre toga, naravno, sve obaveze treba klub da reguliše - kaže Kostić.
Cilj je da se napravi mlad tim koji bi posle dve godine igranja u ovoj ligi konkurisao za mesto u Jadranskoj.
   - Sada se nećemo razbacivati izjavama već ćemo zasukati rukave. Što se stručnog rada tiče tu sam ja. Koordiniraću rad na treningu ako treba i radiću sa timom. Sve to do nekog novog rešenja - ostao je zagonetan Kostić.

PEČAT I IME
Sloga sada ima samo pečat, ime i entuzijaste. Sada je prilika da svi dobronamerni doću i ulože u klub. Nikome vrata nisu zatvorena - kažu u klubuSlogi.

DVOJAC REŠIO FINANSIJE
Dvojica košarkaša Mijović i Popović ublažili su finansijsku krizu u Slogi. Njihovim odlaskom skinuta je paučina i inkasirana su sredstva sa kojima je klub mogao da završi sezonu.



PARAGLADING - PS U DALJINSKOM PRELETU - piše Zoran Bačarević
Eol ponovo ubedljiv

   Kraljevački PK Eol potvrdio je još jednom dominaciju u ovom sportu u Srbiji. Na upravo završenom državnom prevenstvu u daljinskom preletu (održanom od 20. do 24. avgusta na Stolovima) kraljevački paraglajdisti dominirali su u obe konkurencije. Zoran Petrović Gugi boi je prvi, Vladimir Bačanin drugi, a Vladimir Svorcan treći među seniorima. U juniorskoj konkurenciji Vladimir Bićanin je bio prvi, drugi je bio Predrag Dudić iz PK Goloja (Raška) a treći, opet, Slobodan Obrenović iz kraljevačkog Eola.
   U ekipnoj konkurenciji Eol je prvak Srbije za 2008. drugi je Ares, a treći JAT-oba kluba su iz Beograda.



TADIĆ UZ KRALJEVČANE
Predsednik Srbije uz sportiste sa Ibra

   Mala ali odabrana kolonija Kraljevčana na Olimpijadi u Pekingu bila uvek u centru pažnje. Odbojkaški predstavnic  Vlado Petković i Nikola Kovačević, potpomognuti selektorom biciklista Srbije Radišom Čubrićem i pored velikih obaveza imali su vremena i da pronaću prave sabesednike.

   Jedan od njih bio je predsednik Srbije Tadić. Naravno, čelni čovek naše zemlje interesovao se u kakvim uslovima rade sportisti, jesu li spremni za napore koji ih očekuju. Sve to u drugarskom tonu, onako spontano. Svakako da je podseti ove sportiste da je i on nekada bio u trenažnom procesu kao vaterpolista i da razume čega sve moraju da se liše dobri reprezenti Srbije. Nažalost, niko od njih nije se domogao medalje. Možda su i očekivanja bila nerealna. A možda je i ovo vrh.



ŽKK KRALJEVO DOBIO TRENERA
Marković na klupi

   Petar Marković, novi je trener ŽKK Kraljevo. Ovaj stručnjak radio je do sada u KK Radivoj Korać. On će na kormilu zameniti doskorašnjeg šefa struke Slađana Ivića koji je u drugoj polovini prvenstvene sezone došao na čelo ekipe. Pre toga sezonu je počeo Momir Tasić, nastavio Dragan Kostić a jedno vreme klub je funkcionisao i bez trenera.



FUDBAL - SRPSKA LIGA (ZAPAD)
Rađenovićeva simultanka

   • U 2. kolu Soga slavola u Požarevcu protiv INON-a (2:0), Metalac u Petrovcu N/M poražen u završnici protiv Sloge (1:2) • U 3. kolu Metalac domaćin čačanskoj Slobodi (sutra), Sloga Železničaru iz Lajkovca

   Fudbaleri kraljevačke Sloge prekinuli su neugodnu tradiciju poraza na terenima u Požarevcu. U 2. kolu Srpske lige (Zapad) savladali su ubedljivo domaći INON sa 2:0 (2:0) golovima Tadića u 10. i Rađenovića u 25. minutu. Ovaj ,,poslednji", u smislu poslednje pojačanje ,,belih" ovog leta pošto je u Kraljevo došao nedelju dana pre početka prvenstva, bio je idejni inspirator ali i egzekutor starijeg kraljevačkog srpskoligaša.
Dejan Rađenović transfer iz Laktaša (RS) u Kraljevo opravdao je već u prvih 25. minuta utakmice na  požarevačkom brdu Sopot. Sloga je već na polovini prvog dela igre ,,osvojila vrh". U odsustvu bolesnog Vasića, Rađenović je preuzeo ulogu ,,plejmejkera", u 10. minutu milimetarskom preciznošću, uposlio je Tadića koji je lobovao istrčalog čuvara mreže domaćina Živkovića. Tadić se Rađenoviću revanširao u 25. minutu kada je tzv. brazilsku kombinaciju (pas štiklom, podizanje lopte i lobovanje istrčalog golmana) realizovao ovaj drugi-za konačnih INON-Sloga (K) 0:2 i nova tri boda za kraljevačke ,,bele" čelnu poziciju posle dva kola. Domaćin je, u međuvremenu zapretio samo dva puta (u 2. i 90. minutu) a gosti još pola tuceta pošto ,,zicere" nisu iskoristili Tadić (tri puta) Gojković, Pelivanović i konačno Bilić. Rečju, Požarevljani su na svom ,,buljištu" čak dobro prošli.
Fudbaleri Metalca gostovali su u Petrovcu na Mlavi gde je domaća Sloga važila za apsolutnog favorita. Domaćin je to i opravdao vođstvom od 1:0 da bi kraljevački ,,plavi" uspeli da golom Miroslava markovića poravnaju na 1:1, u prvom delu igre. Kod nerešenog rezultata 1:1 veliku priliku imao je napadač Metalca Belopavlović ali nije bio spretan. Kazna je stigla u poslednjoj ,,desetini" utakmice kada je Zarić u 82. minutu postigao pobedonosni gol i ozario srca domaćih navijača.
Ovog vikenda kraljevački klubovi su ponovo domaćini. Metalac sutra kod Ložionice dočekuje čačansku Slobodu, a Sloga će u nedelju na Gradskom stadionu ugostiti Železničar iz Lajkovca. Obe utakmice počinju u 16,30 časova.



ŠAHOVSKE AKTUELNOSTI
Slogina želja i nada - ,,Gornji dom"

   Šahisti kraljevačke Sloge Amiga od ponedeljka do 12. septembra imaće još jedan, najverovatnije uspešan izlazak, na ,,prvu tablu Srbije". Reč je o ovogodišnjem Prvenstvu Srbije koje se u pomenutom periodu održava u Subotici, a učestvuje 12 najboljih ekipa ,,od Horgoša do Rudnice". Kraljevačku ekipu čine Borki Predojević (sa rejtingom 2650), Bojan Vučković, bivši i sadašnji trener reprezentacije Srbije i velemajstori Miloš Pavlović i Dušan rajković, kandidat za VM Zoran Arsović i njegov brat-blizanac Goran (IM) kao i inter majstori Sloba Vratonjić i Jovan Todorović. Put severa Bačke krenuće i doajen kraljevačkog šaha Aleksandar Ciga Semić i aktuelni predsednik Šahovskog saveza Srbije Srđan Spasojević-kao rezerve.
-Realno, nama je mesto među prvih šest ekipa na ovogodišnjem prvenstvu. Svakako se nećemo libiti da napadnemo i sam vrh, ukoliko se ukaže prilika. Ekipa je u sasvim solidnoj formi i nadam se, svakako, plasmanu Sloge Amiga u ,,gornjem domu", kaže pred put  za Suboticu kapiten kraljevačke Sloge Aleksandar Semić.



ODBOJKA - PRIJATELJSKA MEĐUNARODNA UTAKMICA
Iskra ,,ugasila" Ribnicu

   • Vicešampion Rusije savladao kraljevačkog prvoligaša sa 4:1

Iskra iz Odenicova, vocešampion Rusije koji vodi naš proslavljeni odbojkaški trener Zoran Gajić, a koja se nalazi u višednevnim pripremama na Kopaoniku savladala je u prijateljskoj utakmici kraljevačku Ribnicu sa 4:1 (19:25, 25:19, 25:16, 25:15, 25:20). Kraljevačkom prvoligašu ovo je bila prva kontrolna utakmica u sklopu priprema za predstojeću sezonu, još jedan nastup u Viner Štediše ligi i start u novouvedenom takmičenju, tzv. Balkanskoj ligi. Zoran Gajić je izuzetno mladoj ,,domaćoj" ekipi suprotstavio iskusne ruske igrače Jergočeva, Abramova, Matkovskog, Astanšekova... da bi Gavrilović, Mijalković, Kovačević,, Borovnjak, Bićanin, Radević, Jović, Radivojević, Mrdak, Popadić, Lazarević, Milovanović, Konstantinović i Palibrk uspeli da osvoje uvodni set. U nastavku susreta ,,prvih postava" Rusi su bili ubedljivi, a u okršaju ,,drugopozivaca" koji se odvijao istovremeno na drugom terenu Iskra je takođe pobedila sa 4:1.
Susret Ribnice i Iskre igrali su u sali (hali) hotela Grand na Kopaoniku.

KOŠARKA
,,Studenti" startovali pobedom

   Košarkaši Mašinca odigrali su prvu kontrolnu utakmicu u novoj sezoni i savladali ekipu Sport Eko iz Beograda sa 86:77. Najefikasniji u ekipi kraljevačkih ,,studenata" bio je Miloš Barlov sa 22 koša.
U ovoj sedmici mlađi kraljevački košarkaški prvoligaš imao je i jednodnevni izlet do Leskovca gde je odigrao dve utakmice protiv domaćeg Zdravlja.