Briga o socijalno ugroženima - u prvom planu
U ,,fokusu" urbanistička, socijalna i kradrovska pitanja
Država nije izabrala dobar model privatizacije javnih medija
Korak u novi život
Više sreće u idućoj godini
Napredno selo za spas malih penzionera
Kraljevčanin na Nijagarinim vodopadima
Kultura i kulturnjaci u tranziciji
"Danas klinci prvenstveno razmišljaju o lovi...
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Autotrke, fudbal, atletika, odbojka

SRETEN JOVANOVIĆ, ZAMENIK PREDSEDNIKA SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA, O PRIMENI ZAKLJUČKA O BESPLATNOM PREVOZU OSOBA STARIJIH OD 65 GODINA - piše piše Slobodan Rajić
"Briga o socijalno ugroženima - u prvom planu"

   • Realizacija inicijative predstavnika SPS-a naišla na izuzetan odjek kod korisnika besplatnog prevoza - Kraljevo jedan od prvih i retkih gradova u Srbiji koji je omogućio ovakvu beneficiju starijim sugrađanima - Predstavnici SPS-a u vladajućoj koaliciji u Kraljevu obavezali se da će i ubuduće brinuti o najugroženijim socijalnim kategorima - Uskoro umesto ličnih karti posebne legitimacije za prevoz, a od nove godine i nova odluka o besplatnom prevozu sa boljim rešenjima

   Već skoro mesec dana u primeni je Zaključak Skupštine grada Kraljeva kojim se omogućava licima starijim od 65 godina sa teritorije grada Kraljeva (bivše opštine Kraljevo) besplatan prevoz u gradskom i prigradskom saobraćaju. Zaključak je, podsećanja radi, donet na četvrtoj sednici Skupštine grada, održanoj 7. avgusta, a njime je obavezano Gradsko veće da, kao ovlašćeni predlagač, prilikom utvrđivanja predloga buduće odluke o dopunskom budžetu (rebalans) grada  za 2008. godinu predvidi sredstva u iznosu od dva miliona dinara koja bi kao subvencija za ovu namenu bila uplaćena kraljevačkom "Autotransportu AD". O tome kako je došlo do ove inicijative Sreten Jovanović, zamenik predsedsednika Skupštine grada Kraljeva i predsednik Opštinskog odbora SPS Kraljevo, pored ostalog kaže:
   - Jedna od predizbornih obaveza Socijalističke partije Srbije bila je, ukoliko bude u bilo kom stepenu na vlasti, da će se zalagati za poboljšanje životnog standarda građana, a posebno starijih osoba. U tome smo cenili više faktora od kojih je najbitniji da su to osobe koji su ceo svoj život posvetile svojoj zemlji i svom gradu i da je obaveza nas, koji smo došli na određene funkcije, da učinimo znatno više da se njihov socijalni položaj popravi. Drugi razlog je i jedna logičnost, s obzirom da smo u koaliciji sa Partijom ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), da smo u obavezi da mislimo o kategoriji stanovništva koja je najpribližnija toj opciji. Smatrali smo i da nam Program SPS-a nameće obavezu da se staramo o pitanjima iz domena zaštite ugroženih socijalnih kategorija stanovništva. Ocena organa Opštinskog odbora SPS Kraljevo je bila da su starije osobe jedna od tih ugroženih kategorija, pa je iz tih razloga potekao predlog OO SPS-a, preko svoje odborničke grupe u Skupštini grada Kraljeva, da se licima starijim od 65 godina omogući besplatan prevoz u gradskom i prigradskom saobraćaju. OO SPS Kraljevo je, po prihvatanju ove  naše inicijative, javno zahvalio svojim koalicionim partnerima u Skupštini grada Kraljeva, SRS-u, DSS-u i NS-u, što su shvatili naše razloge i saglasili se da to pitanje uđe u skupštinsku proceduru.
   Po usvajanju inicijative i donošenju skupštinskog Zaključka, po Jovanovićevim rečima, uz izuzetno razumevanje direktora kraevačkog "Autotransporta AD",  ovo preduzeće je prihvatilo da odluka odmah stupi na snagu i da Kraljevčani stariji od 65 godina već sutradan (od 8. avgusta) mogu da koriste besplatan prevoz na teritoriji grada (bivše opštine). Od tog dana, naglašava Jovanović, gradskim odbornicima i funkcionerima, posebno predstavnicima  SPS-a u gradskoj Skupštini, upućen je veliki broj telefonskih poziva, pa čak i pisama, sa izrazima zahvalnosti i priznanja na donetom Zaključku o besplatnom prevozu starijih od 65 godina.
   - Pravu snagu i značaj ovog Zaključka osetili smo kada je delegacija Skupštine grada imala radnu posetu 24. avgusta Mesnoj zajednici Ušće i kada nam je jedan meštanin upečatljivo izneo podatak da je za par mesečnih odlazaka u Kraljevo za prevoz morao da troši veći deo svoje male penzije, a sada te troškove neće više imati. Veoma sam zadovoljan i što je grad Kraljevo svoju prvu značajniju odluku u novom skupštinskom sazivu posvetio starijim sugrađanima i što je Kraljevo jedan od retkih i prvih gradova u Srbiji koju je takvu odluku doneo i već je realizuje u praksi. Siguran sam, međutim, da će se Socijalistička partija Srbije i njeni predstavnici u aktuelnoj vladajućoj koaliciji u gradu i u narednom periodu zalagati da se pomogne, u okviru raspoloživih mogućnosti, svim kategorijama stanovništva kojima je ta pomoć najneophodnija. Grad Kraljevo posebno uvek mora naći načina da pomogne  mladim sportistima, umetnicima i talentima u bilo kojoj oblasti nauke siromašnijeg imovnog stanja, jer onima iz dobrostojećih porodica pomoć ovakve vrste nije potrebna i oni je i ne traže  - naglašava Jovanović.
   On, međutim, ističe i da Zaključak o besplatnom prevozu za starije od 65 godina "proizvodi i određene probleme", pre svega na relacijama na kojima ne saobraća "Autotransport AD Kraljevo", ali i da će ti problemi biti rešeni novom skupštinskom odlukom koja će biti u primeni od januara 2008. godine. Takođe kaže da se za sada privremeno besplatni prevoz za osobe starije od 65 godina realizuje na osnovu pokazivanja ličnih karata putnika-korisnika, ali da je u pripremi trajnije rešenje sa izdavanjem određenih legitimacija.

SAZVANA PETA SEDNICA SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA
U ,,fokusu" urbanistička, socijalna i kradrovska pitanja

   Predsednik Skupštine grada Kraljeva Branko Kaplarević sazvao je za sredu, 10. septembra, sa početkom u 10 sati, petu sednicu ovog "gradskog parlamenta".
   U predloženom dnevnom redu od 38 tačaka najviše je kadrovskih pitanja, ali u središtu pažnje odbornika svakako će biti i više pitanja iz oblasti urbanizma i socijalne zaštite. Naime, odbornici bi trebalo da razmotre već više puta neusvojeni predlog Odluke o donošenju Plana detaljne regulacije dela urbani-stičkih zona "Centar" i "Čibukovac" - druga faza kojom je obuhvaćena planska urbanizacija ukupne površine oko 107 hektara ovih gradskih zona, među njima i lokacije "Stari Jasen" na kojoj je planirana izgradnja nove sportske hale i velikog sportsko-trgovinskog i stambenog centra u koji je investitor "ELIT PLUS" iz Zemuna predvideo i lokalnoj samoupravi dao ponudu za  ulaganja u iznosu od oko sto miliona evra u narednih nekoliko godina.
Odbornici bi trebalo da se izjasne i o predlogu Odluke o pravima u socijalnoj zaštiti i sigurnosti građana u gradu Kraljevu, Izveštaju o radu Opštinskog javnog pravobranilaštva za 2007. godinu i  predlogu Programa zaštite bilja na teritoriji grada Kraljeva za 2008. godinu.
   Tridesetak predloženih pitanja iz oblasti kadrovske politike, koja su skinuta sa dnevnog reda četvrte sednice Skupštine, odnosi se na razrešenja i imenovanja direktora  i predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora većeg broja javnih komunalnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Skupština grada Kraljeva.

GRADSKO VEĆE USVOJILO PREDLOG ODLUKE O OBRAZOVANJU KOMISIJE ZA PLANOVE GRADA KRALJEVA
Skupštinska kontrola nad prostornim planiranjem

   Na vanrednoj sednici, održanoj 2. septembra, Gradsko veće Kraljeva utvrdilo je predlog Odluke o obrazovanju Komisije za planove grada Kraljeva i uputilo ga Skupštini grada na razmatranje i usvajanje.
   Kako je obrazložio Zoran Radosavljević, šef Odseka za imovinsko-pravne odnose Gradske uprave, pored jezičkih usaglašavanja zbog dobijanja Kraljeva statusa grada, predlog nove Odluke usaglašen je sa izmenama republičkog Zakona o planiranju. Predlogom nove odluke predviđeno je da Komisija za planove grada Kraljeva ima devet članova, od kojih tri daje Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje, a preostalih šest Skupština grada. Po Radosavljevićevim rečima, "u saradnji sa Republikom, novom Odlukom obezbediće se puna skupštinska kontrola nad ovom važnom oblašću u gradu Kraljevu, pre svega da procedura izrade prostornih planova grada bude u potpunosti usaglašena sa višim pravnim aktima i u svemu bude uređena po zakonu i kvalitetno".
   Pod tačkom "razno" dr Zoran Miljković joiš jednom je upozorio na veliki broj tužbi građana protiv grada Kraljeva (trenutno oko 150, kako je rekao) zbog ujeda pasa lutalica, u kojima traže velike iznose odštete, od jedne do više stotina hiljada dinara!? Zaključeno je da odgovorni predstavnici svih organa treba što pre da održe konsultacije i daju predloge da se ovaj ne samo kraljevački problem efikasno reši.

PREMA KONAČNIM PODACIMA REPUBLIČKE IZBORNE KOMISIJE
Stranke za izbore trošile preko ,,gubera"

   Parlamentarne stranke su za predizbornu kampanju na prošlim pralamentarnim izborima, održanim 11. maja, prema konačnim podacima Republičke izborne komisije,  sakupile 498,6 miliona dinara, a nepokriveni troškovi za ovu namenu su im iznosili  čak 166,7 miliona dinara.
   Najviše novca tokom kampanje za vreme i posle izbora potrošile su stranke koalicije "Za evropsku Srbiju" - oko 224,5 miliona dinara, od čega su "opravdale" 169,5 miliona, a ostao im je višak od 55 miliona dinara nepodmirenih obaveza. Negativan novčni saldo imaju i koalicija DSS-NS - 30,5 miliona dinara, lista SPS-PUPS-JS - 39,5 miliona i LDP - 43,6 miliona dinara. Mađarska koalicija je "u minusu" 1,84 miliona, Bošnjačka lista za evropski Sandžak - 18.700 dinara, a Koalicija Albanaca Preševske doline samo 331 dinar. Jedino je lista SRS u plusu sa 10.000 dinara, ali je ova stranka i na drugom mestu po količini potrošenog novca na izborima sa 139 miliona dinara. Interesantno je i da je jedino koalicija DSS-NS prijavila da je za kampanju dobila 5,68 miliona dinara od članarine, dok ostale stranke i koalicije nemaju tu vrstu prihoda.
   Inače, država je u finansiranju izborne kampanje učestvovala sa 30,6 miliona dinara, a po osnovu uspeha na izborima stranke su dobile 337,33 miliona dinara. Iz privatnih izvora stranke su dobile 130,86 miliona dinara, a po stranci je bilo dozvoljeno 84,33 miliona dinara iz privatnih izvora, pa su sve stranke dobile po 3,8 miliona dinara iz budžeta države. Najviše novca po uspehu na izborima dobila je lista "Za evropsku Srbiju" - 137,6 miliona dinara, zatim radikali - 105,2 miliona, DSS-NS - 40,4 miliona, koalicija oko SPS-a - 26,9 miliona, LDP - 17,5 miliona, Mađarska koalicija - 5,3 miliona, Bošnjačka lista za evropski Sandžak - 2,7 miliona i Koalicija Albanaca Preševske doline - 1,34 miliona dinara.
   Postojeći Zakon o finansiranju političkih stranaka donet je još u vreme postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora i u mnogim segmentima je nedorečen i zastareo, kako u načinu finansiranja stranaka, još više u adekvatnim "mehanizmima" kontrole trošenja partijskih sredstava. Kako ističu stručnjaci iz ove oblasti, pre svega iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), posebno nedostaje postojanje nezavisne revizorske agencijekoja bi, kao u većini drugih evropskih i susednih država,  redovno kontrolisala prihode i rashode stranaka i predlagala odgovarajuće sankcije, jer RIK to nije u stanju zbog "sukoba interesa", pošto su njegovi članovi i predstavnici pojedinih parlamentarnih stranaka pa nisu u stanju da kontrolišu sami sebe. Zbog toga se nameće hitna potreba za donošenje kompletnog novog i modernog Zakona o finansiranju političkih organizacija, jer neka vrsta izbora (lokal, pokrajina, Republika)u Srbiji događa se u proseku na svakih šest meseci.

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Srpski

   U osnovi bošnjačkog, hrvatskog, a sada i najmlađeg - crnogorskog jezika je svakako srpski jezik. Odluka da se isti jezik razgradi na nekoliko idiomskih je političke prirode, političke i intelektualne elite naroda koji teže da zaokruže svoju nacionalnu samobitnost i izdvojenost kroz državne granice, autokefalnost vere i crkve i naravno jezika. Savremeni svet poznaje primere da se isti jezik, ali nepromenjenog imena, koristi ravnopravno u više država. Engleski i španski su najbolji primer. Balkan je, međutim, po svemu poseban. Ovde nije reč, kada je i jezik u pitanju, a u osnovi tumačenja jezik je samo, danas poznato, najsavršenije sredstvo komunikacije, problem zaokruživanja državne samosvojnosti, već je pre problem antropološke prirode naroda koji ne priznaju ono što je evidentno, a od čega hoće i zaludno nastoje da pobegnu. U pozadini “rastakanja” srpskog jezika na nekoliko veštačkih tvorevina zasniva se pre svega na strahu od navodne dominacije najmnogoljudnije nacije na Balkanu i imaginarnog straha da kroz jezik ti manji narodi mogu da budu asimilovani, ne samo kulturno. I konkretnije, u biti je paranoičan strah od navodne velikosrpske dominacije. Pitanje jezika u tim državama je pre svega političko, ali i versko.
Ti novi jezici, među koje svrstavam i novohrvatski, u nametnutoj, veštačkoj i nakaradnoj kodifikaciji nastali su po nalogu političkih elita, i mogu da se svrstaju od apsursdnih (novohrvatski) do komičnog - crnogorski.
   Novohrvatski nastao je devedestih, svi pamtimo primere nove a veštačke tamošnje leksike, kojoj su se u suštini rugali i sami Hrvati. Taj novohrvatski ne govori tamošnji puk (pođite u Gorski kotar, primera radi, naravno na vlastitu odgovornost i ako se usudite), a često je i zbunjen visokoumnim rešenjima, naročito nefonetskom, izvornom pisanju stranih vlastitih imena, pa i pojmova. Talas tamošnje nakaradne primene rabljenja imenica ženskog roda lagano se prenosi u u Srbiju, zbunjujući prosečnog konzumenta srpskog jezika. Tu najdalje idu eleketronski mediji (a ko bi drugi nego moj omiljeni B92), koji ni u jeziku ne prate život i govor običnih ljudi (na Kaleniću, recimo), nego kao i događaje o kojima izveštavaju i sam jezik, onako priučeni a ciljno obučeni, nastoje da nametnu i kreiraju. Začudo, lingvisti se ne oglašavaju niti protestuju, ne oglašava se ni odgovarajuće odeljenje SANU, pa čak ni druge državne institucije, jer zadatak i obaveza medija je i da osim što moraju da koriste standardizovan i kodifikovan jezik, da neguju gramatički ispravan nacionalni jezik i da šire jezičku kulturu. Posebna je tema nekritičko a suvišno prihvatanje i primena tuđica (poglavito od ’90-ih), što još više zbunjuje obične, svakodnevne građane. Recimo one u Mlanči.
   Još od Ilirskog pokreta u Hrvatskoj jezik je bio najbolnije pitanje buđenja nacionalne svesti u Hrvata kojima je pretila ozbiljna opasnost od germanizacije i ungarizacije. Oni prećutkuju i vešto kriju hroniku nastajanja “hrvatskog” jezika, pa i stavove jednog Augusta Šenoe, koji je javno vapio i napisao više stručnih tekstova (na šta se na kraju i došlo) tražeći da se prihvati Vukov pravopis i gramatika i primeni jezičko iskustvo “istočne braće Srba”, kako je pisao. A kada je reč o izvornom i autohtonom hrvatskom jeziku toplo preporučujem Krležinu “Baladu o Petrici Kerempuhu”, ukoliko imate jak stomak...
I Crnogorci, sa tri nove karikaturalne foneme, zaboravljaju čuvene stihove slavljenog vojvode Marka Miljanova, koji se inače opismenio u 50. godini i postao jedan od klasika srpske literature (“Primjeri čojstva i junaštva”), koji je, opsimeniv se, u slavu savršenog a jednostavnog rešenja Vukove gramatike ispevao: “Čovjek dosta slabi organ ima/ da izrazi svoje čuvstvovanje/ zato znake različite dava/ različita telodviženija/ umna čuvstva da objelodani”.
   Uprkos haotičnom stanju u oblasti jezika, što je uostalom posledica svekolikog haosa na Balkanu u ove dve decenija, za budućnost srpskog jezika ne treba se brinuti. Nauka i pisana kultura srpskog naroda ne mogu biti umanjeni usitnjavanjem i nasilnom promenom samog imena. Strukturalni kod srpskoga jezika (bilo ekavska ili ijekavska varijanta) je toliko snažan da je neizbežan za korisnike bošnjačkog, hrvtaskog i crnogorskog jezika i približavanje jezika tih naroda srpskom je neminovnost i pitanje vremena, nikako forsiranog htenja salonskih akademskih pojedinaca ili trenutne (antisrpske) politike. Naravno da tu ne prebegavam ni nužnost afirmacije popularne, takozvane masovne književnosti na srpskom jeziku, u čemu su prednjačili, danas nažalost ugašene edicije novosadskih izdavača (“Dnevnik”) i “Dečje novine”.
   Pitanje srpskog jezika mora konačno da dođe na dnevni red interesa stručne i laičke javnosti i u Srbiji.
draganvukicevic@hotmail.com

DESIMIR MIONIĆ, PREDSEDNIK VEĆA SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA GRADA KRALJEVO O PRIVATIZACIJI “IBARSKIH NOVOSTI” - piše Dragan Vukićević
Država nije izabrala dobar model privatizacije javnih medija

   • Izjava vlasnika da će pregovarati sa reprezentativnim sindikatima kako bi došlo do izmena i dopuna kolektivnog ugvoora “Ibarskih novosti” a.d. i na taj način stvorila mogućnost za isplatu minimalnih zarada zaposlenih, dosledno i jasno ukazuje da takav predlog nema utemeljenje u Zakonu o radu, pa i ako bi došlo do takvog dogovora, on bi bio ništavan, jer Zakon o radu je jasno propisao na koji način i pod kojim uslovima se isplaćuje minimalna zarada - kaže Desimir Mionić

   Iz ugovora o prodaji državnog kapitala priloga prvog ugovora o prodaji, a to je socijalni program koji će se primenjivati u subjektu nakon zaključenja ugovora, jasno je definisano koje su obaveze kupca prema zaposlenima koji su u radnom odnosu preduzeća “Ibarske novosti” a.d. Treba posebno istaći iz preuzete obaveze kupca koje se odnose na zarade zaposlenih, odnosno kupac se obavezuje da do isteka najdužeg roka iz ugovora, zarade zapsolenih neće biti manje od zarada zatečenih na dan potpisivanja ovog ugovora, kao i da će obezbediti njihov rast u slučaju poboljšanog poslovanja preduzeća - kaže predsednik Opštinskog veća SSSS u Kraljevu Desimir Mionić, komentarišući materijalni i socijalni položaj zaposlenih u preduzečću “Ibarske novosti” deset meseci posle privatizacije.
   - Poslednjih meseci - ističe Mionić - ovu preuzetu obavezu kupac ne poštuje, a ona se odnosi na dinamiku i visinu isplate zarada zapsolenih, koje nisu u skladu sa kolektivnuim ugvoorom kod poslodavca i Zakona o radu. Sindikati su u skladu sa zakonom slali odgoarajuće dopise nadležnim institucijama da u skladu sa zakonom preduzmu sve mere kako bi sankcionisali postojeće stanje. Izjava vlasnika da će pregovarati sa reprezentativnim sindikatima kako bi došlo do izmena i dopuna kolektivnog ugvoora “Ibarskih novosti” a.d. i na taj način stvorila mogućnost za isplatu minimalnih zarada zaposlenih, dosledno i jasno ukazuje da takav predlog nema utemeljenje u Zakonu o radu, pa i ako bi došlo do takvog dogovora, on bi bio ništavan, jer Zakon o radu je jasno propisao na koji način i pod kojim uslovima se isplaćuje minimalna zarada. Takođe, zahtev vlasnika koji je upućen Agenciji za privatizaciju da se da saglasnost za isplatu minimalne zarade nije u skladu sa zakonom, jer Agencija za privatizaciju nema ta ovlašćenja. Ovde se postavlja osnovno pitanje da li ovakvim potezom vlasnik samo kupuje vreme do konačnog rešenja šta će u narednom periodu preduzeti na ispunjenju i ostalih obaveza koje su regulisane kupoprodajnim ugovorom. Postoji samo jedna zakonska mogućnost, a to je da se svaki zaposleni pojedinačno odrekne dela zarade koja mu pripada prema zakonu i ugovoru o prodaji i obavezama koje je kupac preuzeo.
   Međutim, sagledavajući materijalno socijalni položaj zaposlenih, sumnjam da će bilo ko od zaposlenih prihvatiti takvo rešenje. Ono što takođe treba naglasiti jeste da je, od momenta kada je kupac ušao u posed, pa do današnjeg dana, došlo do poboljšanog poslovanja preduzeća, a takođe je ugvoorom jasno definisano da je vlasnik u tom slučaju obavezan da obezbedi rast zarada zaposlenih zatečenih na dan potpisivanja kupoprodajnog ugovora.
On ističe da je Samostalni sindikat upućen u dešavanja i “Ibarskim novostima” i da aktivno učestvuje u aktivnostima za povoljno razrešenje nastalih problema:
   - U razrešavanju celokupne situacije aktivno je uključeno Veće Saveza samostalnih sindikata grada Kraljevo, kao i Samostalni sindikat zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinomatografiji Republike Srbije, čiji je predsednik Rajko Simić, koji obavlja kontakte sa resornim ministarstvom i Agencijom za privatizaciju radi rešavanja konkretne situacije.
   Kupac, ukoliko želi da ostane u posedu i ostane vlasnik “Ibarskih novosti” a.d. mora ispoštovati ugovorene obaveze na šta se obavezao samim ugovorom. Ukoliko ne ispoštuje ugovorene obaveze, sigurno će nastupiti sankcije koje će odrediti Agencija za privatizaciju.
Komenatirišući oderedbe ugovora o zaštiti zaposlenih, u kojima se kupac obavezuje da u okviru subjekta privatizacije obezbedi poštovanje svih prava zapsolenih, utvrđenih pojedinačnim kolektivnim ugovorom, kao i drugim opštim aktima subjeka, važećim u trenutku zaključenja ugvoora, sve do promene istih un skladu sa odredbama Zakona o radu i da se kupac obavezuje da subjekat neće vršiti otpuštanje zaposlenih kao lica za čijim radom je prestala potreba u periodu od jedn egodine od dana zaključenja ugovora, Mionić kaže:
   - Iako kupac ima obavezu da neće vršiti otpuštanja zaposlenih za čijim radom je prestala potreba u periodu od jedne godine od dana zaključivanja ugovora, u “Ibarskim novostima” je veću decembru došlo do “otpuštanja zapsolenih” kao tehnološki višak, a otpremnina je isplaćena sa računa “Ibarskih novosti”. Mesec dana od otpuštanja prve grupe trebalo je doći do proglašavanja tehnološkog viška još jednog broja zaposlenih, ali se odustalo iz meni i danas nepoznatog razloga.
   Trenutna situacija u “Ibarskim novostima” kod zaposlenih je alarmantna, nezadovoljni su svojim statusom i bez vizije daljeg rada i opstanka preduzeća, tako da je u narednom periodu, ukoliko se ovakvo stanje ne prevaziđe i ne isplate zaostale zarade zaposlenima, koje su stečeno pravo, i samoorganizovanje zaposlenih  može imati nesagledive psledice na zaposlene, kao i na vlasnika, jer je više nego očigledno da je struktura zaposlenih takva da ne može lako naći zaposlenje na teritoriji grada Kraljeva, a moja su saznanja da i u drugim privatizovanim medijima na teritoriji Republike Srbije situacija nije ništa bolja, pa s punim pravom očekujem da resorno ministarstvo pokrene inicijativu za izmenu zakona o privatizaciji javnih medija i pronađe adekvatno rešenje koje će odgovarati državi, a samim tim i zaposlenima u medijima - konstatuje predsednik Opštinskog veća SSSS u Kraljevu Desimir Mionić.

PREUZETE OBAVEZE
Prema kupoprodajnom ugvooru, kupac isplaćuje ukupnu kupoprodajnu cenu u šest jednakih godišnjih rata, na dan koji odgovara danu zaključenja ugvoora, u dinarskoj protivvrednosti evra, prema zvaničnom srednjem kursu NBS, na dan plaćanja. Prva rata se umanjuje za iznos uplaćenog depozita. Godišnja rata (druga, treća, četvrta, peta i šesta) iznosi 145.608,19 evra.
Zaključenjem ovog ugovora koji ima snagu osnivačkog akta subjekta, kupac stiče pravo na upravljanje, učešće u dobiti, pravo na deo likvidacione mase i druga prava u skladu sa zakonom, srazmerno visini kupljenog kapitala. Pravo slobodnog raspolaganja nad kupljenim kapitalom kupac stiče shodno odredbama člana 456. Zakona o privrednim društvima i odredbama ugvoor, a srazmerno otplaćenoj vrednsoti kupoprodajne cene.
   Inače, član. 456. propisuje da pravo raspolaganja kupac stiče tek otplatom najmanje 45 posto ugvoroenog kupoprodajnog iznosa.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST UGS "NEZAVISNOST"
Sve polazi od države

   UGS ,,Nezavisnost", pa i drugi Sindikati, mahom se spore sa poslodavcima i sav sindikalni gnev se usmerava prema njima. Ovo je samo uslovno, jer ne može biti gneva ako poslodavac prepoznaje značaj sindikata. No, takođe, UGS ,,Nezavisnost" ne zaboravlja da je u ovom tranzicionom ciklusu glavni arbitar država i da sve  polazi od nje.
Sindikati znaju da je aktivnost države u svojevrsnoj tranziciji, ali preuzimajući evropska iskustva UGS ,,Nezavisnost" zna da je u ranim periodima promene društvenog sistema to zakonitost, ali taj ,,rani period" u Srbiji dosta dugo traje.
I umesto da je država do sada pojačala civilni sektor i da već od civilnog sektora ubira plodove država i dalje arbitrira.
U vezi sa arbitražom države Regionalno povereništvo UGS-a ,,Nezavisnost" za Raški okrug Kraljevo, sprovelo je anketu i, ne slučajno, anketirani su preduzetnici u Kraljevu koji su u poslednjih nekoliko meseci uz stimulativni program države, konkretno preko Ministarstva za rad i socijalnu politiku i Nacionalne službe za zapošljavanje u Kraljevu, putem samozapošljavanja, mladi ljudi koji su pokrenuli sopstveni biznis.
A NCZ Kraljevo je rešila nezaposlenost u Kraljevu u poslednjih nekoliko meseci za 2.000 uglavnom mladih ljudi. Ta stimulativna sredstva nisu velika, ali su značajna za onu inicijalnu kapislu koja je pokrenula zapošljavanje i samozapošljavanje.
Pored stimulativnih novčanih sredstava od strane države preduzetnici su ušli i u kreditna zaduženja kako bi barem pokrenuli niskoakumulativne delatnosti gde su manja ulaganja kao što su kafići, trgovinske radnje, frizeri, obućari i druga radnička zanimanja.
I šta je Regionalno povereništvo UDS-a ,,Nezavisnost" zaključilo da je u reprezentativnom uzorku ispitanih preduzetnika? Svi se u jednom slažu, da Ministarstvo Republike Srbije deluje neusaglašeno ili da je to, pak, privid za svet rada. Konkretno, jedno ministarstvo stimuliše zapošljavanje i samozapošljavanje, a druga ministarstva destimulišu samozapošljavanje. Kako  bi narod rekao:" U jednu ruku ti država stavlja određeni novac, a iz druge ti uzima".
Preduzetnici najviše nedorečenog imaju sa Ministarstvom za finansije RS tj. sa Poreskom upravom koja deluje u Kraljevu. Ispitanici, uglavnom početnici-preduzetnici, takođe tvrde da druge inspekcije u dosta slučajeva deluju preventivno, dok za Poresku inspekciju nema preventive.
Jednostavno, Poreska inspekcija u Kraljevu nema razumevanja za početnike preduzetnike sa nekoliko meseci rada i od istih očekuju da ti mladi ljudi savladaju sva znanja koja prate jedan biznis, pa makar on bio i mali biznis.
Mere Poreske inspekcije u Kraljevu su drakonske, i ako prvi put ulaze u preduzetničku radnju po otvaranju iste, a ista ili iste počele su sa radom pre nekoliko meseci.
Poreska inspekcija koristi imperativ i nedorečenu izjavu zaposlenog i ako zaposleni ne vidi poslovnu politiku radnje, već preduzetnik, prosto navodi zaposlene da daju nedorečenu izjavu i da poreska inspekcija iz iste zaključuje šta im je volja.
Pojam "drakonska kazna" je blag, a misli se na reč drakonska kazna, zbog čega? Preduzetnik je od Ministarstva za rad i socijalnu politiku dobio za pokretanje sopstvenog biznisa 130.000 dinara. Ta sredstva su nedovoljna i preduzetnik, ili tačnije,  preduzetnici  se u startu zadužuju kreditno kod banaka, zaposle najmanje dva radnika, jednostavno da bi preduzetnik mogao da radi mora sebi da natovari velike materijalne obaveze.
Šta poreska inspekcija radi da ,,pomogne" mladim preduzetnicima? Kada se kaže "mladi" misli se na preduzetnike koji prvi put počinju preduzetnički posao,
- zatvara se preduzetniku radnja 9 dana pa na gore
- sledi novčana kazna od 50.000 pa na gore
- zaposleni ostaje bez posla
- preduzetnik ne može da servira kreditna zaduženja
- preduzetnik ne može da plati dobavljaču robu jer ista se ne prodaje, ostaje na zalihama.
UGS ,,Nezavisnost" ne može drugačije da zaključi nego po onom narodskom "presipalje iz šupljeg u prazno", a na štetu preduzetnika, jer je Poreska inspekcija u imperativu u odnosu na preduzetnike.
            Ako je politika države zapošljavanje ili samozapošljavanje nezaposlenih u Srbiji, a nezaposlenost je akutnost Srbije, zbog čega ne postoji usaglašenost između Ministarstva kada je u pitanju zapošljavanje nezaposlenih lica? Prirodno je kada mladi ljudi uđu u svet rada, svet poslovnih odnosa, svet finansija, svet zakonitosti, kada bi trebalo da prepoznaju bitno od nebitnog, zakonito od nezakonitog, za sve to treba mnogo znanja i sigurno početnici preduzetnici nisu u situaciji da za nekoliko meseci rada kvalitetno vode svoj biznis. Tu bi poreska inspekcuja i druge inspekcije bile u obavezi da prepoznaju nameru, tačnije zlonameru od nehatnih radnji, jer to Zakon i te kako vrednuje i mere ne mogu nikako biti iste za nameru i za nehat.
Država kao arbitar po mišljenju UGS ,,Nezavisnost" morala bi da prati preduzetnike koji počinju svoj biznis po programu Ministarstva za rad i socijalnu politiku, najmanje godinu dana i ne može Poreska inspekcija u isti koš da stavlja preduzetnike koji godinama rade svoj biznis i preduzetnike koji počinju prvi put, jer džaba onda samozapošljavanje. Praksa pokazuje ,,uzimala davala", Nacionalna služba za zapošljavanje ti stavi 130 000 dinara u ruku, a samo posle nekoliko meseci poreska uprava tom istom preduzetniku ne samo što ukrade tih 130 000 dinara, već mu uzme mnogo više.
Najviše što može da se uzme jednom mladom čoveku je moral i ugled a to Poreska uprava u Kraljevu upravo i radi, proglašava mlade preduzetnike za par stotina dinara neusaglašenih u radnji, sopstvenoj radnji, kriminalcima.
Regionalno povereništvo će UGS ,,Nezavisnost" preko svoje centrale da apsolvira uočene probleme na terenu i doneće određena rešenja koje će predložiti u Vladi RS preko socijalno ekonomskog saveta RS u čijem radu učestvuje i Vlada RS.
A jedan od osnovnih zahteva prema Vladi RS biće zahtev da vlada usaglasi rad svojih ministarstava, a opet ministarstva će biti u obavezi da preko svojih instrumenata prinude prate preventivno rad preduzetnika i da preventivno deluju najmanje godinu dana.
Konkretno, ako inspektor uoči nepravilnost u toku kontrole zapisnički da se nepravilnost konstatuje, a ako se ta nepravilnost uoči i naredne kontrole, onda bi bilo prirodno da Poreska uprava primeni instrumente prinude sa razlogom.
Poreska inspekcija u Kraljevu jednostavno želi da preduzetnik pogreši kako bi mu održali lekciju zakonitosti, a ta lekcija prema preduzetnicima koji prvi put svoj biznis započinju je drakonska, neljudska pa čak i nezakonita.
Zatvaranjem preduzetničke radnje, posle samo nekoliko meseci rada, i neusaglašenosti oko par stotina dinara izjavljenih od zaposlenih radnika a ne od preduzetnika, u okruženju gde preduzetnik obavlja započetu delatnost i gde daje određene usluge , okruženju kada vidi zapečaćenu radnju ne zaključuje nikako drugačije nego da se radi o kriminalu i da se isti bavi kriminalnim radnjama.
UGS ,,Nezavisnost" nije čuo drugu stranu jer Poreska uprava u Kraljevu ne želi da uđe u grupu ispitanika pa se UGS ,,Nezavisnost" pita tj u dilemi je da li  ovakav rad Poreske uprave u Kraljevu odražava politiku države kada je u pitanju stimulativno zapošljavanje i samozapošljavanje od strane države ili se radi o politici pojedinca-inspektora koji tranziciju tumači kao divlji zapad.
Jedino je sasvim sigurno da ovakvim načinom rada da li je u pitanju politika države ili politika poreske uprave ili inspekcije, a zapošljavanje ili samozapošljavanje ide u đorsokak.
Jednostavno, zapošljavanje u Srbije vrteće se u začaranom krugu bez ikakvog efekta kada je u pitanju smanjenje nezaposlenosti u Srbiji kao što je već rečeno prelivanje iz šupljeg u prazno na štetu stvarnog zapošljavanja.
Regionalno povereništvo UGS-a..Nezavisnost"  ovim reprezentativnim uzorkom ispitanika prepoznaje još jednog protivnika  svetu rada, a to su poreske  uprave gledano na poresku upravu u Kraljevu kao reprezentativni uzorak.
UGS ,,Nezavisnost" nikako ne prihvata ovakvu politiku zapošljavanja ma od koga ona došla, da li od države, od ministarstva, od poreskih uprava ili pak od poreskih inspektora i ako je slučaj Kraljeva politika države, onda je to politika nezapošljavanja a ne politika zapošljavanja.
Regionalno povereništvo UGS-a ,,Nezavisnost" Kraljevo želi na ovaj način da podstakne na razmišljanje sve strukture društva kada je u pitanju svet rada, jer svetu rada je dosta tereta na svojim leđima i dodavanjem tereta od strane države premnogo bi bilo ali se UGS ,,Nezavisnost" ipak nada da nije tako.
Kancelarija UGS ,,Nezavisnost" za Raški okrug Kraljevo
ul. Omladinska 11/1

NA BERANOVCU SVEČANO URUČENI KLJUČEVI 76 STANOVA - piše Marina Miljković Dabić
Korak u novi život

   • Fali podstanica za priključenje ovih i nekoliko okolnih zgrada na gradsku toplanu, ali će novi stanari na nju morati da pričekaju - još neko vreme

   Ključeve 76 stanova, izgrađenih u okviru projekta koji su zajedno realizovale opština Kraljevo, UN Habitat, bivše Minista-rstvo za kapitalne investicije (danas Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja) i Komesarijat za izbeglice, prošlog ponedeljka dobile su 61 porodica izbeglica iz Bosne i Hrvatske i 15 porodica iz kategorije socijalno ugroženog lokalnog stanovništva. Bio je to razlog za malu svečanost kojoj su prisustvovali i predstavnici lokalne vlasti i organizacija koje su započeti projekat iznele do kraja. Fali još podstanica za priključenje ovih i nekoliko okolnih zgrada na gradsku toplanu, ali će novi stanari na nju morati da pričekaju - još neko vreme.
   Dok su radovi na izgradnji stanova na Beranovcu privođeni kraju, bilo je glasnih komentara budućih stanara da se "goli zidovi ne jedu", da je Beranovac daleko, da je kvalitet izvedenih radova diskutabilan, da je zakupnina previsoka, ali 1. septembra bilo je jasno da će, većina onih koji su dobili ključeve, taj dan ubuduće pamtiti i kao dan kad su svoje izbeglištvo, život u kolektivnom centru ili potucanje po tuđim stanovima, zauvek spakovali u kofer uspomena i otvorili vrata novom životu. Nisu rešili sve probleme, brine ih cena komunalija, ove zime skupo grejanje i zakupnina od 1,2 evra po kvadratu, ali prvi dan septembra za njih je, definitivno, bio radostan dan.
   - Većina njih ovde dolazi iz kolektivnih centara u kojima su uslovi života takvi kakvi jesu. Zato je kraj ovog projekta i dan kad preuzimaju ključeve stanova za koje će plaćati zakupninu, utrošenu vodu i struju, nešto što ih svakako raduje - kaže poverenik Komesarijata za izbeglice Slobodan Stanišić.

,,KUĆENJE" IZ POČETKA
Persa Čorbić ne odvaja se od jedne jedine, obične plavo-bele torbe:
- Sa torbom sam, zlato moje, pošla u izbeglički život, sad sa mužem, sinom i jednom torbom ulazim i u novi stan. U Drvaru sam nekad imala sve, onda sam svoje izbeglištvo provela u Lopatnici i sad, opet, kućenje iz početka...
Budući korisnici ugovor su potpisali na tri godine, sa mogućnošću produženja. Ukupna vrednost tri stambene zgrade koje su useljene na Beranovcu je 106 miliona dinara, od kojih je humanitarna organizacija UN HABITAT donirala blizu 79 miliona dinara, a opština Kraljevo je u projekat uložila zemljište i infrastrukturu.
   - I ima želju da vrlo brzo napravi kotlarnicu da bi celo naselje, dakle i ranije useljene zgrade i objekti Dečjeg sela bili priključeni na gradsku "Toplanu", jer želimo da im podignemo kvalitet života - rekao je dr Miloš Babić, gradonačelnik Kraljeva.
Cena kotlarnice čija je izgradnja u nadležnosti grada je oko 25 miliona dinara i ta sredstva treba da budu obezbeđena rebalansom budžeta za ovu ili budžetom za narednu godinu. Iz UN HABITATA naglaša-vaju da ovo nije bio humanitarni projekat već test koncept Zakona o socijalnom stanovanju koji je sada u skupštini.
   - Nadam se da će, kada zakon bude donet, biti stvorene mogućnosti da u celoj Srbiji na sličan način do stanova dolaze oni koji ne mogu da ih kupe po tržišnim cenama - kaže Đorđe Mojović, nacionalni direktor SIRP programa UN HABITAT-a.

,,KUĆICA - SLOBODICA"
Rade Dubaić. savetnik za izbeglice potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića rekao je da vlast ima osmišljene dugoročne projekte za pomoć izbeglicama i ugroženim kategorijama lokalnog stanovništva čiji će pravi efekti moći da se vide, verovatno, tek u jesen sledeće godine. Mile Lakić je profesor iz Zadra. Od 1991. godine ima izbegličku legitimaciju i nije krio sreću što će, posle tuđih stanova, konačno na vratima stana na Beranovcu stajati njegovo prezime. Ne zaboravlja da se zahvali svim organizacijama koje su učestvovale u realizaciji projekta, kao i Fondu za mikrorazvoj koji im je omogućio nabavku osnovnih kućnih aparata. On tvrdi da se, u drugim gradovima na useljenje čekalo i po nekoliko godina.
Pre otvaranja vrata svog budućeg stana, krsti se Olga Popović iz Knina. Uzbuđena je, pominje dobre ljude u Konarevu koji su je prihvatili kad im je bilo najteže. Nudi sok, odmah bi da bude prava domaćica, dok se, sva presrećna kreće između stvari koje im je odnekud poslao sin.
- Sad samo još da poživimo - veselo dobacuje, pozdravljajući sve Kraljevčane  jer, kaže, gde god da je išla, "svuda je bila lepo primljena".
   Zakupnine stanova iz ovog programa u drugim gradovima kreću se od 1,3 do 1,6 evra. Bar tog dana, verujemo, oni koji su otkrili šta znači kućica - slobodica, nisu morali da razmišljaju o tome. Suze su bile zbog onih koji ovaj dan nisu dočekali, a ostalima radost useljenja, ni duge izbegličke ili godine nemaštine - nisu uspele da pomute.

MESNA ZAJEDNICA CENTAR
Više sreće u idućoj godini

   Mesna zajednica "Centar" grada Kraljeva konstituisana je 21.07.2007.godine nakon sprovedenih izbora za organe mesnih zajednica.
Mesna zajednica "Centar" obuhvata centralno područje grada Kraljeva, kao i područje koje gravitira prema severu grada do tromeđe K.O. Grdica, Sirča i Kraljevo, bliže određeno Odlukom o obrazovanju i određivanju područja mesnih zajednica, na kome živi preko 13.000 građana, od kojih više od 7.000 ima biračko pravo.
Nakon konstituisanja Mesne zajednice održali smo nekoliko sednica Saveta mesne zajednice, pokušavajući da sagledamo i rešimo, neke od najvažnijih mnogobrojnih problema koje opterećuju svakodnevni život građana Mesne zajednice "Centar".
Najvažnije probleme Mesne zajednice bih razvrstao u tri grupe:
- Socijalne prirode,
- Pitanje životne sredine i
- Komunalne svere.
Posledice tranzicije (veliki broj nezaposlenih) zajedno sa nasleđenim siromaštvom iz prošlosti čine za određene kategorije građana život nepodnošljivim.
Svakodnevno nam se obraća veliki broj građana sa zahtevom za elementarnu pomoć.
Naše mogućnosti su vrlo male - i ograničene, ali se mi trudimo da svakom građaninu pomognemo u granicama naših mogućnosti.
Za najdrastičnije socijalne slučajeve u prostorijama MZ "Centar" je organizovana Narodna kuhinja od strane Crvenog krsta Kraljevo, gde građani, korisnici Narodne kuhinje svakodnevno dobijaju topli obrok.
Kada je u pitanju životna sredina građana MZ "Centar" ima dva cilja i to:
- Da zaustavi dalji pad - obezvređivanja životnih uslova građana;
- Da doprinese unapređenju - poboljšanju životnih uslova građana;
U situaciji smo da svakodnevno na ulicama grada posmatramo opšti saobraćajni haos do kojeg dolazi pre svega zbog povećanog broja vozila na ulicama grada što doprinosi povećanoj koncentraciji izduvnih gasova.
Problem nepravilnog - nezakonitog parkiranja vozila, po sistemu gde ko stigne i kako se ko snađe stvara dodatne teškoće u saobraćaju.
Možemo slobodno reći da stanje koje sada vlada na ulicama grada kada je parkiranje u pitanju, je pre svega posledica nepoštovanja Zakona i saobraćajnih propisa koji uređuju ovu oblast.
Radi prevazilaženja ovog problema grad Kraljevo je pristupio projektu izgradnje javne garaže na području MZ "Centar" o kojem se svojevremeno i Mesna zajednica "Centar" izjasnila.
Mi ćemo podržati svako rešenje ovog pitanja, pa i izgradnju javne garaže na teritoriji MZ "Centar" stim da se ispoštuju svi Zakonom predviđeni kriterijumi za ovu vrstu gradnje, a sve u cilju očuvanja životne sredine građana-
Dok se pitanje izgradnje dodatnih kapaciteta za parkiranje vozila ne reši, mi zahtevamo striktno i dosledno poštovanje saobraćajnih propisa koji uređuju mesto i način parkiranja vozila na ulicama grada.
Ne možemo i ne smemo povlađivati, odnosno dozvoljavati pojedinima parkiranje vozila na svakom mestu; kako se kome prohte, što za posledicu ima parkiranje vozila na protivpožarnim putevima, na ulazima stambenih i poslovnih zgrada, na mestima za prilaz bolničkih vozila, na prostorima rezervisanim za invalide itd.
Mesna zajednica "Centar" ima ogroman broj komunalnih problema koji su pre svega identifikovani na lokaciji dela teritorije mesne zajednice, koju interno nazivano preko pruge.
Na tom delu mesne zajednice treba urgentno uraditi i osvetliti pojedine ulice i poljske puteve, zatim povećati kapacitet postojeće vodovodne mreže koja napaja Stadionsku ulicu, regulisati odvod otpadnih voda, izgraditi kanalizacionu mrežu naselja desno od gradske pekare, izvršiti zamenu vodovodnih azbestnih cevi u ovom delu mesne zajednice itd.
Pored navedenih problema koje sam do sada pomenuo želim da istaknem probleme koji se tiču parkovskih površina, zelenih površina i grobalja.
Sadašnje stanje parkova, zelenih površina i kompleksa groblja je neprimereno i nedopustljivo i moramo nešto hitno preduzeti na promeni ovog stanja.
Kada je u pitanju komunalna problematika ne možemo i da nepomenemo fenomen divljih deponija, koji ima na svakom mestu i koje niču tr. preko noći.
Moramo naše građane "odvikavati" od ovakvog neodgovornog ponašanja, po cenu i da Komunalna inspekcija da svoj doprinos upotrebom Zakonom predviđenih sankcija.
Takođe moram da istaknem jedan problem novijeg datuma, a to je: građevinski otpad koji se formira prilikom izvođenja raznih građevinskih radova, koji se najčešće ne uklanja blagovremeno, a u najvećem broju slučajeva ostaje na ulicama grada iza okončanih radova i po nekoliko meseci, pa i godina.
Želim da iskoristim ovu priliku da podsetim građane Mesne zajednice "Centar" kao i Skupštinsku i izvršnu vlast grada Kraljeva, da je MZ "Centar" podnela predlog programa za uređenje javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2008.godinu sa očekivanjem da će biti pažljivo i odgovorno razmotren, ali na žalost naši predlozi ovog programa nisu dobili zeleno svetlo za realizaciju u 2008.godini.
Mi se nadamo i očekujemo da ćemo u narednoj budžetskoj godini imati više sreće i da ćemo uspeti da "proguramo" neke od naših prioritetnih projekata.
Ono što želim da posebno pomenem i istaknem, a to je učešće MZ "Centar" kao nosioca projekta izgradnje magistralnog toplovoda u Ulici Omladinskoj i dr. kojim projektom je obuhvaćeno 80 stanova, 12 lokala i 4 nezavisne stambene jedinice.
Koristim ovu priliku da upoznam - obavestim zainteresovane građane, učesnike ovog projekta da se trenutno nalazimo u fazi izrade glavnog projekta, nakon čega ćemo u dogovoru sa izvršnom vlašću grada Kraljeva, dogovoriti dalje poteze vezano za ovaj veliki i veoma značajan projekat za građane centralnog dela grada.
Na kraju želim da istaknem da je Mesna zajednica "Centar" kadrovski i organizaciono sposobna i spremna i da će se uz neophodnu podršku gradskih vlasti upustiti u rešavanje svih problema koji su od životnog intera za građane ove mesne zajednice.
Predsednik  MZ"Centar"
Predrag  Janković

NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE
Subvencije za poslodavce

   Sprovodeći mere aktivne politike zapošljavanja, Nacionalna služba za zapošljavanje još početkom godine raspisala je konkurs za dodelu subvencija poslodavcima koji zaposle, u svojstvu pripravnika na neodređeno vreme, nezaposlena lica koja prvi put zasnivaju radni odnos u struci za koju će se osposobljavati. Po završenoj obuci pripravnici polažu stručni ispit. Iznos subvencije zavisi od stepena stručne spreme. Tako poslodavci za stručno osposobljavanje onih koji imaju visoku stručnu spremu dobijaju 13.000 dinara mesečno, višu - 11.000 i 10.000 dinara za osobe sa srednjom stručnom spremom.
   Prema rečima Nadice Čvorović, stručnog saradnika za dodatno obrazovanje i obuku u NSZ Filijala Kraljevo, interesovanje poslodavaca nije kao što su očekivali. Stoga pozivaju poslodavce da dođu u Nacionalnu službu, kako bi se informisali o ovom programu i iskoristili ponuđenu mogućnost, a sve u cilju smanjenja broja nezaposlenih.  
   Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi i program prekvalifikacije i dokvalifikacije nezaposlenih lica za potrebe poznatog poslodavca. Program se organizuje u slučaju da na evidenciji nema nezaposlenih traženog zanimanja ili, ako ih i ima, oni nemaju znanja i veštine neophodne za rad na slobodnim poslovima. Nacionalna služba pruža finansijsku podršku i stručnu pomoć za pravljenje programa obuke za konkretna radna mesta.
   U cilju efikasnijeg poslovanja i pružanja usluga korisnicima, NSZ Filijala Kraljevo uvela je samouslužni sistem za nezaposlene - dva računara, koja se nalaze u holu pored Info-pulta. Koristeći prednosti ovog sistema, nezaposleni mogu sami da pregledaju trenutnu ponudu slobodnih radnih mesta, odštampaju obrasce za pisanje radne biografije i propratnog pisma, overe evidencioni karton, uverenje i potvrde. Zapravo, u cilju smanjenja gužve i lakšeg poslovanja, omogućeno im je da sve što im treba završe sami umesto da to za njih, kao do sada, rade radnici za Info-pultom. 
   Jedan od načina da se što više nezaposlenih zaposli jesu i sajmovi zapošljavanja. Tako će 30. septembra, u holu odbornika, u zgradi Skupštine grada Kraljeva, biti organizovan sajam, i to za velike poslodavce koji zapošljavaju veliki broj ljudi. Budući da će ,,Tempo” i ,,Verano motors” u našem gradu otvoriti robne kuće, sajmu će prisustvovati i predstavnici ovih firmi.
    Kako kaže Srbislav Antonijević, PR NSZ Filijala Kraljevo, oni očekuju da će samo ,,Tempo” zaposliti 236 ljudi, i pozivaju nezaposlene da, ponevši svoje radne biografije, posete sajam. Jer, prednost ovakvog načina traženja posla je u tome što u ličnom kontaktu mogu da saznaju više o potencijalnom poslodavcu, kao i da, bez posrednika, na licu mesta, ,,ostave utisak” na više poslodavaca.

KRALJEVAČKI PENZIONERI ORGANIZOVALI PROTEST - piše Ivan Rajović
Napredno selo za spas malih penzionera

   U organizaciji Udruženja za napredno selo u utorak je u Velikoj sali SO Kraljevo održan protestni  skup na kojem je izraženo nezadovoljstvo, kako je naglašeno, malih penzionera a povodom najave o procentualnom povećanju penzija. Više od 200 penzionera koji su došli na ovaj protest nisu krili svoje nezadovoljstvo i ogorčenje najnovijom odlukom Vlade koja je, po njima, sramna i ne rešava goruće probleme ove ugrožene populacije, već samo produbljuje postojeći jaz među onima koji su svojim glasovima doprineli da Krkobabić dođe na vlast.
   Konkretan povod za ovo okupljanje, kako je istakao Milan Stevanović, odbornik i inicijator protesta je povećanje penzija od deset, pa potom, sedam posto gde bi, na primer, gospodin Krkobabić sa njegovih 80.000 dinara odjednom dobio blizu 100.000, dok bi penzioner sa 5.000 dobio sedamsto dinara.
- Godinama se već provlači ovakav načn povećanja penzija tako da je to sada  dostiglo kulminaciju u rasponu ovih primanja. I dok je vodio Penziono invalidsko osiguranje  gospodin Krkobabić je pravio zla, i mešetario na razne načine, tako da smo unapred znali da će   dolaskom na mesto potpredsednika Vlade i na mesto sa kojeg će moći da odlučuje o našim penzijama znalo da će to zloupotrebiti i napraviti još veći jaz među penzionerima. Ulaskom PUPS u koaliciju sa SPS mnogi penzioneri su obmanuti jer su  mislili da će i mali penzioneri progledati, međutim, desilo se suprotno i on je pribavio za njega i njegove eksponente još veće penzije. U jednom od pravljenja vlade, u periodu sa gospodinom  Nebojšom Čovićem, nisu uspeli da izbore census, ali je Krkobabić bio uporan i u ponovljenom nastupu sa Dačićem, liderom SPS, i Palminom Jedinstvenom Srbijom, uspeo da se domogne mesta potpredsdnika Vlade na koje nikada nije pomislio, rekao je Milan Stevanović.
   Na žalost, kako je, između ostalog, istaknuto na ovom skupu, u Krkobabićevom timu se nalazi i naš sugrađanin Nikola Krpić, i kao narodni poslanik koji bi trebalo da brine isto o svim kategorijama penzionera, on se solidarisao sa Krkobabićem, a za njegove Kraljevčane - male penzionere, i ne haje.
   - U jednoj maloj bari sa mnogo ribica ukotvili su se veliki krokodili koji gutaju jadne ribice, male penzionere, tako da tim malim penzionerima ne preostaje ništa drugo nego da mnogi od njih preturaju po kontejnerima, a nemaju novca za lekove, ni za ostale životne namirnice. A kada odlaze da plate struju i telefon kvota je ista, a sve to moraju da plate i onda razmišljaju da li će im ostati za hleb, rekao je Stevanović.
   I za samu Vladu u kojoj se nalazi Krkobabić, pa i za stranku SPS, bilo bi najbolje rešenje da Krkobabić podnese neopozivu ostavku i ustupi svoje mesto nekom poštenom, ako takvih ima u Vladi, da zaštiti najniži sloj penzionera i da ne stvara veliku sramotu i samoj Vladi u kojoj se nalazi.
   - Da bi se ispravila nepravda u rasponu penzija i poljoprivrednih i ovih drugih trebalo bi  iz ove preraspodele i sume koja je namenjena za povećanje penzija podeliti na million i petsto hiljada penzionera i svakome dati isto da bi se , koliko toliko, smanjio jaz i zaustavilo dalje ovako sramno usklađivanje penzija. U svim civilizovanom zemljama se praktikuje da razlika u penzijama sve vreme ostaje ista, pa to zahtevamo i ovde, dodao je Stevanović.
   Mnogi penzioneri, poljoprivredni, iako su imali osiguranje po osnovu muževljevih penzija nametnuto im je poljoprivredno osiguranjlje i ako oni to nisu želeli, pa su mnogi godinama plaćali ovo osiguranje i više nisu mogli, stali su na pola puta, a tajnovac im niko nije vratio i izgubili su pravo ne samo ne penzijsko osiguranje, nego i na zdravstvenu zaštitu pa moraju privatno da se leče. Zato republička vlada i Ministarrstvo za rad i socijalnu plitiku treba da razreši ovaj problem i otpiše dugovanja onim poljoprivrednim penzionerima kojima je nametnut takav vid osiguranja, rečeno je na ovom skupu.
   Zaključak protesta malih penzionera je taj da se formira delegacija koja će otići i zakazati razgovor sa ministrom za rad i socijalna pitanja Rasimom Ljajićem u Ministartvu u Beogradu i izneti sve probleme koji tište siromašni sloj penzionera. Nakon razgovora u Ministarstvu, koji sledi, ponovo ćemo zakazati skup i izneti mišljenje Ministarstva za rad i socijalna pitanja, kaže Milan Stevanović.

PROŠLOG VIKENDA U BRNJAKU, NA TROMEĐI KOSMETA, CENTRALNE SRBIJE I CRNE GORE ODRŽAN
Drugi sabor vojvode Todora Dobrića

   U organizaciji Kosovsko-metohijskog odbora Ravnogorskog pokreta i uz pomoć lokalne samouprave Leposavića, Zubinog Potoka, Zvečana i Kosovske Mitrovice, prošlog vikenda  u mestu Brnjak kod Ibarskog Kolašina održan je Drugi sabor vojvode Todora Dobrića, koga su oslobodilačke snage streljale 1945. godine.
   Ovo svojevrsno dvodnevno narodno poselo u takmičarskom delu okupilo je 26 ekipa sa Kosmeta i centralne Srbije, uz učešće i stotinak takmičara iz Kraljeva. Organizovanje sabora, osim brojnih donatora, pomogli su vlasnici preduzeća “Metalkomerc” Vojislav Janićijević Janez i ”Kominotrejd” Srboljub Kominac, te predsednik Sportskog saveza grada Kraljeva Rajko Čubrić koji je predvodio ekipu 20 biciklista i Stanoje Kostić Kinez sa ekipom boksera i kik boksera koji su demonstrirati veštine tih borilačkih sportova.
   Pored ostalog, na saboru je u Srbiji premijerno prikazan film čeških autora o stradanju Srba na Kosmetu od šiptarskih terorista 1998. i 1999. godine, koji je u Češkoj izazavao buru javnog protesta, budući da je državna televizija pre nekoliko meseci odbila da ga emituje. Međutim, film je postavljen na Internet i za nepunih mesec dana presnimljen je u više od 30.000 kopija.
   Ujedno, promovisana je i monografija “Živela Srbija, pravda će stići kad tad” autora Milomira Jevtov Dobrića i Željka Vidakova Zirojevića o smrti vojvode Todora Dobrića, u izdanju “Komino trejda” iz Kraljeva.
   U sportskom delu sabora, održana su takmičenja u plivanju, brzopoteznom šahu, sportskom ribolovu, te narodnom višeboju (bacanje kamena s ramena, navlačenje konopcem, skokovima iz mesta u dalj i visinu i rvanju). Ukupni pobednik je bila ekipa Brnjaka, koji su dobili stalan i prelazni pehar za postignute rezultate. Inače, koliko je sabor bio uspešan gvoori izjava Rajka Čubrića da će iduće godine, na trećem saboru, bicikiklistička trka dobiti veću kolometražu i da će postati međunarodnog karaketra, kao i da će ući u zvaničan kalendar biciklističkog saveza Srbije.
   Oodržan je parastos vojvodi Todoru Dobriću, a odlučeno je da se gradi memorijalni centar i obnovi dvorac Jelene Anžujske, jednog od najvećih prosvetitelja u ovom delu Srbije.

VETERANI ZADOVOLJNI POSLE RAZGOVORA U VLADI SRBIJE
Kosovski veterani zadovoljni, dogovor na pomolu

   • Poražavajuće je što mi borci pred Vladom treba da dokazujemo da smo bili učesnici rata io to je poraz države. Mi od ’91. učestvujemo u razli-čitim ratovima i ovo je loša poruka borcima u nekom budućem ratu koji će poučeni našim iskustvom dobro da razmisle pre nego što se odazovu pozivu države i uzmu pušku u ruke. Jer nije u pitanju samo novac, nego ukupan odnos države prema borcima, što je poražavajuće i ponižavajuće  - kaže ogorčeno Mićo Aleksić

   Predstavnici Jedinstvenog štrajkačkog odbora boraca Treće armijske oblasti vratili su se iz beograda zadovoljni posle razgovora sa predstavnicima Vlade Srbije o rešavanju njihovih zahteva za isplatu razlike ratnih dnevnica za kosovske veterane. 
   Potpredsednik Jedinstvenog štrajkačkog odbora boraca Treće armijske oblasti Kraljevčanin Mićo Aleksić kaže po povratku iz Beograda da je učinjen do sada najveći pomak u pregocorima i da na već dogovorenom sastanku radne grupe za ponedeljak očekuje konkretnu ponudu predstavnika države, tako da bi već idućeg četvrtka ova tema mogla da se nađe i na zasedanju Vlade Srbije. U međuvremenu, kako je dogovoeeno, predstavnici ministarstava za rad  i socijalna pitanja, finansija i odbrane održaće poseban sastanak kako bi precizirali modalitet isplate naknade ratnim veteranima, a u ponedeljak bi se razgovaralo o pojedinostima tog predloga.
   - Očekujemo da Vlada donese konkretnu odluku i da se ne ide na odlučivanje u Skupštini Srbije - kaže Aleksić - jer je očigledno da bi se odlučivanje oteglo u nedogled, s obzirom na efikasnot rada parlamenta. Mi smo jasno rekli da je sve ovo što se nama dešava bruka za državu i upozorili smo predstavnike Vlade da smo u stanju radi ostvarenja naših zahteva i da radikalizujemo proteste, ali da to nikome nije u interesu. Međutim, pozitivno je što su naši sagovornici preuzeli inicijativu da se naši zahtevi pozitivno reše i ja sam optimista.
   Dogovoreno je da Ministarstvo odbrane sačini precizan spisak kosovskih ratnih veterana, a da Ministarstvo finansija na osnovu te evidencije i zahteva veterana sačini finansijsku kalkulaciju i modalitet isplate razlike ratnih dnevnica. Prema proceni edinstvenog štrajkačkog odbora, svaki kosmetski borac bi trebalo da dobije oko 250.000 dinara. Inače, sami borci su ogorčeni što su na ovakav način primorani da ostvaruju svoja prava.
   - Poražavajuće je što mi borci pred Vladom treba da dokazujemo da smo bili učesnici rata io to je poraz države - kaže ogorčeno Mićo Aleksić. - Mi od ’91. učestvujemo u različitim ratovima i ovo je loša poruka borcima u nekom budućem ratu koji će poučeni našim iskustvom dobro da razmisle pre nego što se odazovu pozivu države i uzmu pušku u ruke. Jer nije u pitanju samo novac, nego ukupan odnos države prema borcima, što je poražavajuće i ponižavajuće.

TAMO AMO PO KRALJEVU - piše Ivan Rajović
Kultura i kulturnjaci u tranziciji

   O tome šta je kultura u tranziciji, sa posebnim osvrtom na Srbiju, a još posebnijim na srpske provincije, niko još nije imao prilike da piše. Razlog je prost, nije bilo tranzicije. Kulture je, dakako, bilo, u ogromnim količinama i na način kako su je, mislim kulturu, definisali i doživljavali oni kojima je to bio posao - da definišu i doživljavaju. U tranziciji, sve je drugačije. Prvo, nikome nije do kulture, drugo: do kulture je i te kako stalo onima čija dela se nikada ne bi pojavila da je nekome stalo do kulture. Tako imamo situaciju da prosečan Srbin brine brigu kako da preživi dok oko njega buja prašuma stvaralaca koji imaju apsolutnu podršku svojih stranačkih saveta za kulturu. Jedino što u svemu tome nedostaje jeste kultura.
Ali, nova vlast postavlja nove ljude. To je jedino pravilo koje ovde nije prekršeno od, kako je poznato, dolaska komunista na vlast. To je apsolut sa kojim smo živeli i živećemo još. Neka bude. Uskoro ćemo imati još jednu priliku da vidimo galeriju novih likova koji će se uvaliti u direktorske fotelje ne bi li u skladu sa novim programima i podrškom građana, koji su prosto ludi za kulturom, poveli ovaj grad u bolje i kulturnije sutra. Stari odlaze kao da ih nije ni bilo, kao da nikakav doprinos opštenarodnom napretku nisu dali, kao ljudi kojih nije ni bilo i kojih se niko, nikada i ni zbog čega neće sećati, čak i pod uslovom da su dobro radili svoj posao, što je teško i zamisliti. Ako su uspeli nešto sebi da priušte u vidu stančića, autića, poslića, nešto gotovinice, putovanja i sličnih blagodeti nosilaca vlasti, onda je sve to i imalo nekakvog smisla. Ukoliko nisu- ko im je kriv? No, kako biva, sve se to događa u institucijama koje, sam Bog zna zašto, nose predznak kulturne, kao da su sve ostale nekulturne. Pa, kako se smenjuju vlasti, tako se menja i naš odnos prema kulturi, umetnosti, muzici i ostalim duhovnim i manuelnim delatnostima koje se pod kulturu mogu podvesti. A novi ljudi nameću nove vrednosti i nove odnose prema umetnicima, sasvim u skladu sa kvocijentom svoje inteligencije, usvojenim znanjem i, naravno, ideologijom koja ih je dovela tu gde jesu.

KULTURA MORA BITI U SLUŽBI POLITIKE, KAO I SVE OSTALO
Kada to, konačno, shvatimo, onda nam postane jasno da smo kulturom sve ovo vreme smatrali ono što su   nam vladajuće političke garniture (elite) preko svojih izaslanika nametale. Tako su nam ,kao lutkice, odabirali neophodnu lektiru, prevodili podobne pisce, nametali ono što je samo njima bilo u interesu, a zabranjivali ono što bi nas na bilo koji način moglo potaknuti da sve to shvatimo i tome se usprotivimo. Nepodobne su  proglašavali ludacima, zabranjivali im knjige ili ih, mislim knjige,  spaljivali.
Uz takve dušebrižnike postajali smo (ne)kulturni zamorčići u kavezu, obogaljene kreature lišene mogućnosti da se vode iz sopstvene glave i upravljaju svojim estetskim potrebama. A oni koji su o svemu odlučivali bili su, i ostali,  pre svega, dosledni vojnici svojih ideoloških centrala. Tako smo imali kulturu koja je bila sve drugo samo ne to što je trebalo da bude. I tako smo došli dovde da kultura u provinciji više bude shvaćana u smislu promene oluka na seoskim školama, a mnogo manje, ili nikako, kao kreativni čin koji za cilj ima oplemenjivanje ljudskog duha.
I sada u svetlu novih kadrovskih promena vreme je da se opametimo, da pokažemo da smo zreli za sasvim drugačiji odnos prema kulturi, da svoja dela ne dajemo u ruke onima koji postoje da bi sprečili objavljivanje svega što nije u skladu sa njihovim mišljenjem.
Jer kultura nije eho trenutnog političkog zanosa. Ili je trajna vrednost jednog naroda u koji je utkan stvaralački čin najboljih u tom narodu, ili je tek trenutna manifestacija podaničke svesti plaćenih samozvanih kulturnih poslenika, a takvih je ovde oduvek bilo u izobilju.

SA VEROM U SEBE, ZA NAROD I OTADŽBINU
Preuzeti brigu o sopstvenom delu sa verom u sebe, prvi je uslov da dobijemo dela koja će biti autentična i u pravom smislu umetnička.
Ovako, kultura je postala karikatura, a stvaraoci kulturnih i umetničkih dela vredni u meri u kojoj to njihovi mentori odluče. Setimo se samo koliko ih je prestalo da “svetli” istog momenta kada se utulila sveća onih koji su ih izmislili. I tako će biti. Zajedno sa svojim gazdama i udvorički umetnici odlaze na smetlište istorije ostavljajući svoj sluzavi trag koji srećom ne traje dugo, ali čije su posledice trajne.
I niko da shvati da je umetnost svevremena ljudska manifestacija koja mora da nadživi ljude i epohe, a ne pisanje oda i pravljenje skulptura ideoloških zanesenjaka koji su se, sticajem okolnosti, dokopali vlasti.
Nova kulturna elita pokušava da nam nametne nove lektire, nove predstave, drugačije izložbe, pokušaće da nam stvori nove pesnike koji će nam opevati novo vreme, pokušaće da uvede nove nagrade, nove manifestacije i , naravno, nove akademike koji će nas svojim ličnim primerom povesti čak i u samu srž kiča zarad zajedničkog dobra, zarad opstanka nacije i države. I jednoga dana zaključićemo setno da smo savim lepo mogli da proživimo ne čitajući baš ništa od onoga što nam je nuđeno, ne konzumirajući ništa od onoga što su nam uvijali u omote nacionalne kulture. Ili mi nismo uspeli sve to da shvatimo i postanemo dovoljno oplemenjeni ili je dobar deo svega onoga što smo doživljavali kao kulturu bilo bezvredno. Nismo znali da poštujemo prave kulturne vrednosti kojima, u principu, nije ni bilo dozvoljeno da se preterano eksponiraju kako ne bi kvarili ustanovljena pravila. Narod koji je došao dovde, na žalost, ne može se podičiti moćnom kulturom, ali zato onih koji rade protiv kulture ima na svakom koraku. A i to je, opet, plodno tle za pravu kulturu u zemlji gde se, kako narod kaže, nikada ne zna zašto je i nešto što je loše - zapravo dobro.

PISMA ČITALACA
Da oživi selo

   Trgovište nije jedino selo u našoj opštini u kome se gasi svaki život. Nekada je tu bilo oko 70 domaćinstava sa blizu 400 stanovnika, a sada je ostalo samo 12 domaćinstava sa ukupno 29 stanovnika (pretežno starijih). Međutim u Trgovištu postoje preduslovi za razvoj turizma, kao buduće vodeće privredne grane u opštini Kraljevo. Navešću samo jedan primer. Zbog veoma čistog vazduha dr Dušan Ristić je došao na ideju da pored zgrade nekadašnje Osnovne škole izgradi objekat za dečje banjsko lečenje bronhijalne astme. Ukoliko bi se do kraja završio takav objekat sigutan sam da bi Trgovište oživelo, verujem da bi se i mnogi meštani koji su se iselili u Sirču, Oplaniće, Grdicu i mnoga mesta, vratili da ponovo razviju stočarstvo, voćarstvo i druge poljoprivredne grane, Takođe treba imati u vidu da u Trgovištu postoji vodovodna mreža, izgrađen Lovački dom i još mnogo toga pogodnog za razvoj seoskog turizma. Nažalost izgradnja banjskog lečilišta je stala zbog sudskog parničenja, pa je sve to sada na mrtvoj tački. Pozivam seve institucije vlasti, privatnike, doktore i ostale subjekte koji mogu da pomognu da pokrenu inicijativu kako bi se završila jedna dobra namera. Pozivam i novinare da se na licu mesta uvere o navodima iznetim u ovom pismu kako bi i oni pomogli da Trgovište ponovo oživi.
Dragan Vuksanović

INTERVJU: MASIMO SAVIĆ
"Danas klinci prvenstveno razmišljaju o lovi i tu se gubi iskren odnos prema umetnosti"

   Od 7. do 10.avgusta u Kotoru je odrzan muzicki festival Refresh.Na ovom festivalu , pored Van Goga, Cubissma, E  play a, Dave Clarka, Hernan Cattanea, Vikler Skaja, Nigrutina, Marcela ... nastupio je i Masimo Savic.
Kada sam polazila u Kotor na Refresh  festival, moje prijateljice  su me upozorile da se slucajno ne vracam bez intervjuea sa Masimom Savicem.Veoma sam ozbiljno shavtila njihovo upozorenje.A kako i ne bih kad nas je ovaj divni gospodin  dok smo bile devojcurci , opasno podsecao na  legendarnog Devid Bovija. Srecom, zadatak sam uspesno obavila .Sa sjajnim umetnikom  I izuzetnim sagovornikom razgovarala sam posle njegovg nastupa, koji je bio  veoma romantican. Publika je bila ocarana Masimovim pevanjem, ali I izuzetnim muziciranjem njegovog benda.

• Publika je Vas koncert ispratila sa ozarenim licima I blagom setom u ocima.Pevali su sa Vama I bilo im je zao, kada ste posle bisa,  definitivno otisli sa bine.Kakvi su Vasi utisci sa vecerasnjeg koncerta?
Utisci su krasni.Muzika uvek nekako kod nas ispravlja stvari.
Putovali smo 13 sati do Kotora, bend I ja smo bili malo ne raspolozeni posle napornog puta jer znamo da nas isti takav put ocekuje I pri povratku, ali jednostavno, muziciranje uzivo je ono zbog cega ovo sve skupa radimo. I , to nas odmah digne, sve se ispravi, nekako, sve se vrati na svoje.

• Za Vas je timski rad veom bitan. Uvek putujete zajedno sa bendom i redovni ste na probama pred nastupe ili turneje.Bend cini sest eminentnih umetnika / kako se slazete?
Da, tako je.Uvek smo zajedno.Kada se , pogotovu dobri glazbenici kao moji nadju na probi, vrlo je tesko.To jest ega, i ja sam sedmi, treba tu lupiti sakom o so i reci : " E, hajdmo sad ozbiljno raditi tu i tu situaciju resiti , taj i taj deo aranzmana te i te  pesme srediti ".Ulogu nekoga ko predvodi bend tesko mozete nositi, i mnogi glazbenici su znali biti sokirani tempom i nacinom rada samnom po sedam sata po citav dan.Secam se da su govorili kako su reko kad imali prilike da rade sa tako odgovornim pevacima.Obicno su dolazili na probe dan pred konert ili neki nastup ne obracajuci paznju na detalje.Na nase probe dolaze kolege glazbenici, koji nam daju komplimente, a  ja im uvek kazem da je stvar vrlo jednostavna .Probe su veoma bitne i na njima treba svirati, raditi, reba doci do jednog stupnja rutinskog muziciranja da kada ste na bini opusteno i lagodno iznesete sve ono sto publika od Vas ocekuje.

• Pesme koje izvodite su ljubavne a vi ih interpretirate kao da ste svaku od njih proziveli. Da li se poistovetite u tom trenutku sa glavnim im likom iz pesme?
Apsolutno.To je film,  ja imam ulogu tog i tog i ja tu ulogu ne smem  odraditi, vec moram zaista postati taj lik - inace mi se ne veruje.
To moze na trenutke biti malo pateticno, ali nas narod  je oduvek bio takav da im se trebalo malo preterati da bi im bilo taman.

• Šta Vi mislite o mladima?
Kao pro mladost nam je zaludjena.Recimo, pre sedam godina sam  oformljavao bend, cujem za jednog mladog dobrog bubnjara i dogovorim sastanak sa njim.Taj mladi decko mi dodje, zamislite, sa ocem i advokatom, jer misli da sam ja zlatna koka koja proizvodi milijarde.On me nije gledao kao artistu koji radi to i to, iza sebe ima te i te albume, nego me vidi kao nekoga koji po koncertu ima da mu plati  tolko i tolko.Vrlo  cudna situacija, ja to pre nikada nisam doziveo.Danas klinci prvenstveno razmisljaju o lovi, pa tek o ostalim stvarima i tu se gubi iskren odnos prema umetnosti.Definitivno kreativnost pada, bend napravi jedan hit i istog casa se raspadnu jer su se posvadjali oko love.
Ja sam sve u zivotu postigao zivim nastupima, ostalo je nevazno.Nikada nisam pevao na plejbek, ni u jednoj TV emisiji.Ako nisam sa bendom, tu je akusticna gitara .Bitno da je uzivo.

• Pripremate novi album.
Novi album je gotov, zove se " Sunce se ponovo radja".Spot za  pesmu Indija je snimljen i album izlazi u septembru.   
novinar Natasa Debeljak
foto Nenad Milenkovic

AKTIVNOSTI KRALJEVAČKOG CRVENOG KRSTA
Septembar mesec posvećen najmlađima

     Crveni krst Kraljevo tradicionalno svaki septembar posveđuje najmlađima i  tim povodom sprovodi akciju "Bezbednost dece u saobrađaju". Osnovni cilj kampanje je animiranje merodavnih ministarstava i organizacija koje mogu da doprinesu da putevi i saobraćajnice budu bezbedne.
Klub Mladih Crvenog krsta akciju realizuje u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, odeljenje saobraćajne policije, i Zdravstvenim centrom "Studenica", odeljenje patronažne službe.
Aktivnosti započinju 3.septembra i odvijaju  se kontinuirano do 30.septembra. U terminu od 03-05.09.2008.g. aktivisti Crvenog krsta zajedno sa predstavnicima saobrćajne policije organizuju dežurstva na sledećim najprometnijim saobraćajnicama u gradu u blizini škola:
- OŠ "Dimitrije Tucović"
- OŠ "Svetozar Marković"
-OŠ"IV Kraljevački bataljon"
- OŠ "Živan Maričić" Žiča i
- OŠ "Dragan Marinković" -Adrani.
Dežurstva se odvijaju u terminu od 7:30 do 10:00. U toku dežurstva učesnicima u saobraćaju biće pružane sledeće usluge:
- kontrola krvnog pritiska,
- anketiranje vozača i  pešaka,
- podela propagandnog materijala i
"upućivanje vozila na vanredni tehnički pregled.
U periodu od 05-30.09.2008.g. članovi Kluba mladih Crvenog krsta  zajedno sa predstavnicima saobraćajne policije posetiće sve osnovne škole na području opštine i ujedno održati predavanje iz oblasti bezbednosti dece u saobraćaju, za učenike prvih razreda. Obezbeđen je propagandni material za sve učesnike u saobraćaju  kao i fluoroscentne marame za đake prvake.
Sekretar Mirjana Lišanin - Gostiljac

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

U PONEDELJAK POČELA ŠKOLSKA GODINA - piše Bojana Milosavljević
Još problema oko udžbenika

   • Na području našeg grada u ponedeljak je u školske klupe prvi put selo osam stotina mališana, a statistika na nivou Srbije evidentirala je nešto više od 78.000 hiljade đaka - prvaka, što je za oko 2400 više nego lani. Novu školsku godinu obeležava svojevrsna potraga za odgovarajućim udžbenicima, jer je na ovom izdavačkom tržištu visokih tiraža (i profita) velika gužva za sticanje dozvole od Ministarstva prosvete

  Osam stotina bivših predškolaca u Kraljevu od 1. septembra su zvanično prvaci - osnovci i pridružuju se pozamašnom broju starijih učenika osnovnih i srednjih škola. Mali Kraljevčani čine delić cifre od preko 78 hiljada vršnjaka u Srbiji koji su u ponedeljak takođe seli u školske klupe. Ova generacija u državi i nije tako brojna ako se podeli na oko 190 - 200 opština i gradova, iz čega se može zaključiti da nam natalitet rapidno opada, kao i da Srbija nije naročito poželjna zemlja za egzistenciju. Inače, prvog školskog dana u klupe je selo 905 hiljada osnovaca i srednjoškolaca.
   I ovaj septembar obeležava konfrontacija između monopolskog državnog Zavoda za izdavanje udžbenika , Ministarstva prosvete i Udruženja privatnih izdavača, u dobro poznatoj borbi za plasman svoje robe. Čak 100 hiljada udžbenika privatni izdavači štampali su, navodno, bez dozvole resornog ministarstva, a novi prvi čovek srpske prosvete obećao je da će problem biti razrešen uskoro, te da roditelji odnosno kupci neće biti oštećeni, čak i po cenu da im Ministarstvo vraća novac za "ilegalne" udžbenike. Nasuprot ovome, u Udruženju privatnih izdavača kažu da su i njihovi udžbenici štampani u skladu sa zakonom i dogovorom, kao i da je reč o naslovima koji su u upotrebi bili i ranijih godina. U izdavačkoj kući "Klet" koja je za kratko vreme dostigla visok renome posebno su ogorčeni na nadležno ministarstvo koje povlašćuje beogradski Zavod. Kažu da su u februaru dobili dozvolu za štampanje udžbenika za prethodnu godinu koja je uveliko trajala, a kada su Ministarstvo prosvete pitali za produženje roka za narednu školsku godinu rečeno im je da je to tek formalnost. Ispostavilo se, međutim, da nije baš tako, jer je kamen spoticanja postala komisija za ocenu kvaliteta udžbenika. Neverovatno je da je ona za manje od mesec dana uspela da sveobuhvatno pregleda, oceni i odobri oko pet stotina udžbenika, te da kao nevalidne odbaci 25 naslova Izdavačkog preduzeća "Klet." Slično ili lošije prošli su i ostali privatni izdavači. Sada će članice Udruženja privatnih izdavača međusobno tešnje da sarađaju i jedni drugima pomognu da se na tržište plasiraju njihovi udžbenici, samo da taj trenutno slobodan prostor ne bi zauzeo Zavod za izdavanje udžbenika. Udruženje zahteva da Ministarstvo prosvete odobri korišćenje odštampanih udžbenika već ove godine i novu procenu za narednu. U protivnom, najavljuju novo rešenje, borbu protiv monopola do kraja i takođe obećavaju da roditelji neće snositi nikakvu štetu.

I NASTAVNICI ZBUNJENI
   Beogradski Zavod za udžbenike i nastavna sredstva odbacuje kao netačne i nekorektne optužbe privatnih izdavača, uz tvrdnju da je komisija Ministarstva prosvete vrednovala sve udžbenike po istim kriterijumima i proceduri, a da su rukopisi Zavoda čak imali i proveru više - u Nacionalnom prosvetnom savetu. Pometnju su, dakle, izazvali oni koji su đacima već podelili i od njih naplatili udžbenike, pre nego što je Ministarstvo prosvete izvršilo iznenadnu reviziju i nekim (privatnim) izdavačima oduzelo dozvolu.
   Još uvek nije objavljen spisak udžbenika koji nisu za upotrebu, a prosvetni radnici kažu da su prinuđeni da predaju iz onih koji  su već naručeni. "Nemamo nikakav dopis ili smernice od nadležnih, pa i ne znamo koji su udžbenici odobreni a koji nisu dobili dozvole - kaže rukovodilac jedne osnovne škole u Kraljevu i dodaje - Kada smo ih naručivali oni su imali rešenja Ministarstva; kod nas ih, kao što je pravilo po svim školama, bira stručni aktiv. Nastavnici su pregledali ponude, odabrali udžbenike, a zatim smo proverili da li izdavač ima dozvolu. Ponavljam, tada je sve bilo u redu i regularno, tako da ćemo mi raditi iz tih knjiga koje smo naručili. Tu bi sad neke promene bile vrlo komplikovane; ne znam šta da savetujemo roditeljima. nemamo drugo rešenje."
   Nastavni programi i planovi realizuju se, recimo, već od drugog dana školske godine, što znači da se rad uveliko zahuktava. Većina prosvetnih radnika je u procepu zbog zamešateljstva oko podobnih i "ilegalnih" udžbenika. Njihovi komentari su gotovo istovetni. I novi ministar prosvete ima zadršku da li su privatni izdavači na vreme dobili dozvolu i imali je onoga trenutka kada su udžbenike štampali ili su, pak, napravili lošu poslovnu procenu? Zvanično treba da se oglasi u najskorije vreme, jer nastavnici i roditelji nestrpljivo čekaju rasplet. Ove školske godine bi trebalo da se napravi nekakav kompromis, ali je krajnje vreme za donošenje zakonske regulative koja treba da uredi ovo važno pitanje u obrazovanju.
    Prosvetni radnici i izdavači smatraju da je komisija za ocenu udžbenika koju formira najviša školska vlast svesno favorizovala Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, jer su njihove knjige potpuno izgubile tržišnu utakmicu sa privatnim izdavačima. U prilog toj tvrdnji su podaci o prodaji udžbenika prošle godine: najprodavanije Zavodove knjige su čitanka za drugi razred (naručilo je 23,86 odsto učitelja) i muzičko za treći razred (naručilo ga 38 posto). Čak 80 procenata nastavnika sve ostale udžbenike naručivalo je kod privatnih izdavača, smatrajući da su mnogo kvalitetniji.



OSVRT - piše Ivan Rajović
Kile - umetnost koja hoda

  • Tiho, verujući u sebe u ono što radi, ali i u ono što misli i oseća, Kitić je uspeo da sebe i svoje boje, koje su ne retko i knjige na platnu, ugradi u ovaj poluvekovni period umetničkog uspona ovoga grada

  Ne sećam se tačno kada sam upoznao Zorana Kitića, samo znam da je to bilo pre tridesetak godina, ili nešto manje. Bili smo mladi, skoro deca, a već tako stari u zemlji Srbiji u kojoj se još nije ni slutilo šta nas čeka. Ali već sledećeg dana, a možda je to bio i prvi dan našeg poznanstva, sedeli smo u velikoj sali Turista. Sedeti tu u to vreme bila je privilegija Kraljevčana koji nešto znače, elite kako bi se to danas reklo. Mi nismo bili elita, ali smo verovatno negde u podsvesti imali nameru da to budemo, ili je to bila samo prva etapa nekog budućeg života u ovome gradu, života koji nam je  bio zadat, a da toga nismo ni bili svesni. Bili smo, tek, osnivači Književne omladine Kraljeva, koja je u sklopu svojih aktivnosti trebalo da okupi sve kreativne omladince, bez obzira kojim se vidom stvaralaštva bave. Pili smo piće, naravno, i čekali kvorum, tada visokog funkcionera SKJ, čelnika Mesne zajednice i čoveka o čijoj je poeziji i javnim nastupima brinuo Generalštab sa načelnikom ma čelu, što je i logično, lično. To je tada bilo nešto sasvim "normalno", a ni danas se u toj oblasti nije mnogo toga promenilo. Uostalom, kako je moguće u jednoj komunističkoj zemlji biti pesnik naroda svog, a da nisi miljenik Generalštaba, ili još gore, da zvanične političke strukture imaju nešto protiv tebe? Nikako, naravno. Čovek se pojavio, zaklonjen tamnim naočarima za sunce sa čijih se  plastičnih stakala odbijalo jasno kraljevačko sunce. I tako je počelo. Književna omladina, pa Književni klub, pa Dani preobraženja, pa Edicija savremenih kraljevačkih pisaca, pa mnogobrojni hepeninzi, književne večeri, izložbe slika, druženja u klubu 226 i još koješta, sve do ovoga što imamo sad.
Mnogo je vremena prošlo, mnogo se toga promenilo, mnogi ljudi nisu ono što su bili, niti su dostigli ono što su tada obećavali, mnogi su zauvek otišli, u večnost ili ništavilo, svejedno, a Kile je ostao isti kao i tog prvog dana kojeg se sećam. A iza njega su decenije kreativnog života i rada ispunjenog stvaranjem i samo stvaranjem. Uvek nekako u senci, ili se to bar tako činilo, grandioznih slikarskih pojava koje su , gotovo po pravilu, imale svoje pokrovitelje u političkim strukturama, Kitić je ipak bio neprekidno prisutan, aktuelan, uporan, samosvojan i nezavisan, prosto rečeno, pravi umetnik.
Zoran Kitić, već decenijama prisutan na kraljevačkoj likovnoj sceni, bio je i ostao jedan od retkih lokalnih umetnika za kojeg se može reći da je živeo, i živi i dalje, za svoje slike, za svoju umetnost koja u njegovom slučaju znači živeti za život, živeti sebe ili, jednostavno rečeno, živeti da bi se stvaralo i stvarati da bi se živelo. Zbog toga je Kitić jedinstvena umetnička pojava, ne samo u lokalnim okvirima Kraljeva, pa makar ono bilo i grad. Zoran Kitić je, zapravo, umetnost koja hoda.
Nisam baš kompetentan da sudim o slikarskim delima, ali sa sigurnošću mogu da tvrdim da su slike Zorana Kitića najautentičniji i najiskreniji prikaz onoga što on zaista jeste, bez namere da se dopadne, da zaseni svojom genijalnošću ili da se prikloni aktuelnim slikarskim trendovima.
To najbolje potvrđuje i ova izložba, jubilarna dakako. Marljivo, predano i naporno radeći svih prethodnih godina, sada već  i decenija, Kitić je uspeo da se uzdigne, ili izgradi, do samosvojne umetničke veličine koja je postala autohtoni, prepoznatljivi i slobodno mogu da kažem ekscentrični, u najpozitivnijem značenju tog pojma, odraz ili izraz ovoga grada.
Tiho, verujući u sebe u ono što radi, ali i u ono što misli i oseća, Kitić je uspeo da sebe i svoje boje, koje su ne retko i knjige na platnu, ugradi u ovaj poluvekovni period umetničkog uspona ovoga grada koji je bio nadomak cilja da zahvaljujući njemu i mnogima drugima postane prava umetnička prestonica Srbije. Na žalost, nemile okolnosti su uticale da se to ne dogodi, ali i to može biti shvaćeno kao povod da kraljevački umetnici koji i te kako imaju šta da kažu, to i učine u skladu sa novonastalom situacijom. Uostalom, umetnici ne biraju istoriju, oni je samo pretaču u svoja dela ili je jednostavno ignorišu, što ovde, na žalost, nije moguće.
Kitić je jedan od retkih stvaralaca koji je uspeo da za života, a tek je na pola puta, postane kraljevački brend, kako se to moderno kaže, kao Milutin, kao železnička stanica, kao Dom društvenih, kao Omladinska ulica. Kada se jednom posle nas bude govorilo o Kraljevu i Kraljevčanima u tranziciji, to neće ići bez da se pomene slikar  Zoran Kitić.
A što se njegovih slika tiče, rekoh već da su one najiskreniji prikaz onog što Kitić nosi u svojoj stvaralačkoj svesti, ili podsvesti. Njegove slike su on sam, i to je, valjda, dovoljno. A lepote, umetničkog savršenstva i prijem-čivosti za oko, ali i provokativnog naboja, nikada im nije manjkalo, naprotiv. Kitićeve slike su rado viđene u svakom prostoru, čak i kosmičkom. A znajući ga, siguran sam da su dospele i tamo, ili će dospeti ako već nisu, ali to je već priča koju će pričati neko drugi, posle nas.



JUBILARNA IZLOŽBA SLIKA ZORANA KITIĆA
Od pesimizma do slavlja duha

   U utorak veče u Galeriji “Maržik” otvorena je dvadeseta, jubilarna, izložba slika kraljevačkog slikara Zorana Kitića o čijem je stvaralaštvu govorio pesnik, satiričar i filozof Dimitrije Jovanović. Praveći paralelu sa učenjem jednog od najvećih filozofa Arturom Šopenhauerom, Jovanović je ustvrdio kako živimo u jednom od najgorih svetova koje je ljudski um uspeo do sada da spozna, i kako su Kitićeve slike zapravo odgovor na taj i takav svet u kojem umetnost možda i nema nekog naročitog smisla, ali u tome se, valjda baš i sastoji njen smisao i svrha stvaranja. Zoran Kitić je, kako stoji u katalogu za ovu izložbu, rođen 1951. god. u Kraljevu. Uz pomoć Božiju, slikarstvom se bavi od rane mladosti.
Ovo je Kitićeva 20-ta samostalna izložba, a bio je učesnik na velikom broju izložbi kolektivnog karaktera.
   U organizaciji ULU “Vladislav Maržik” na prolećnom salonu 1995. godine, dobija za svoj rad Prvu nagradu na Jesenjem salonu, u organizaciji istog Udruženja, 1998. god. dobija Drugu nagradu stručnog žirija.
   Slike Zorana Kitića nalaze se u privatnim kolekcijama širom sveta.



DANI SRPSKE KULTURE U ŠTAJERSKIM POKRAJINAMA
Susret književnika u Mariboru

   U utorak  26. avgusta bilo je u Mariboru izuzetno svečano. Stotine ljubitelja lepe , pisane reči okupilo se u "Literarnoj kući" u Mariboru na susretima književnika, da bi čuli poznate književnike iz Slovenije i iz država nastalih na tlu nekadašnje zajedničke države. Stigli su ljubitelji lepe reči iz Ljubljane, Postojne, Kranja, Celja, Varaždina, Republike Srpske, Sarajeva i austrijskog Graca.
Kulturno društvo "?tajerska zajednica" iz Maribora u saradnji sa Mariborskim  literarnim društvom iz Maribora priredila je literarno veče, koje je sufinansiralo  Ministarstvo za dijasporu u Vladi Republike Srbije.
Komisija ?tajerske zajednice iz Maribora sa predsednikom komisije književnikom Marjanom Pungartnikom izabrala je književnike, koji su nastupili  26. avgusta u Mariboru sa svojim književnim delima na "Danima srpske kulture u štajerskim pokrajinama", koje organizuje "Internacionalno kulturno društvo ?tajerska zajednica" iz Maribora.
Dvorana "Literarne kuće" u Mariboru bila je premala da primi veliki broj ljubitelja pisane reči koji su želeli da prisustvuju najbrojnijem predstavljanu književnika u Mariboru. Ipak da bi svi ljubitelji književnosti i oni koji nisu mogli da uću u "Literarnu kuću" mogli da porazgovaraju sa književnicima društvo "?tajerska zajednica" pozvalo je sve prisutne kao i književnike na "Srpsko veče" gde su se uz zvuke srpske muzike i uz jela sa žara zabavljali do duboko u noć. Zabavni program imali su u svojim rukama članovi Srpskog kulturnog društva Maribor i članovi folklorne sekcije Branko Radičević.
Svoja dela predstavili su slede?i književnici:  članovi društva srpskih pisaca u Sloveniji: Sašo Gajić (predsednik),  Milan Gajić, Radovan Radovanović,  Rajko Radovanović, Marko Trenkić,  Berislav Breljak iz austrijskog Graca,  Senada Smajić (Železniki), Rasim Zlatko Pršte (Sarajevo), Jure Drljepan (Domžale), pesnik i muzičar Peter Andrej (Ruše), Ibrahim Osmanpašić (Sarajevo), Jožica Pongrac (Lendava), Vladimir Vekić (Rogatec) i Željko Perović, koji je vodio nastup književnika.
U Mariboru su očekivali  poznatog književnika i novinara Ivana Rajovića iz Kraljeva, mećutim zbog neodložnih obaveza u firmi nije mogao da doće.
"Danima srpske kulture u ?tajerskim pokrajinama prisustvovali su i Franci Pivec, predsednik Saveza kulturnih društava Slovenije, Matevž Frangež, predstavnik Gradske opštine Maribor, Rade Lukić, član Štajerskog Parlamenta i Milenko Vakanjac, predsednik Saveta srpske dijaspore u Sloveniji.
Internacionalno kulturno društvo ?tajerska zajednica iz Maribora već se tri godine nalazi na vrhu kulturnih aktivnosti u štajerskim pokrajinama slovenačkoj i austrijskoj. Glavni cilj društva je povezivanje ljudi dobre volje iz štajerskih pokrajina i šire. Svojim aktivnostima članovi društva grade mostove i razumevanja meću ljudima i različitim kulturama. Novonastalo kulturno društvo povezuje sledeća društva: Humanitarno društvo Manastir Dečani iz Graca i  "Sveti Sava" iz Zaierzberga oba iz Austrije, Srpsko kulturno društvo Maribor, Folklornu sekciju Branko Radičevi?, oba iz Maribora, ?ah klub Gornja Radgona, Humanitarno društvo Desanka Maksimović iz Celja, sve iz Slovenije i "Prijateljstvo za nova vremena" iz Kraljeva (Srbija). Pored društava učlanjeno je u ?tajersku zajednicu i stotinu pojedinaca i deset počasnih članova. Mada relativno mlado društvo njegovi članovi izveli su veliki broj projekata.
Društvo ?tajerska zajednica, po svojim aktivnostima ocenjeno je od mnogih poznatih ličnosti kao najjače društvo u štajerskim pokrajinama; od slovenačkog Celja do austrijskog Graca. Pohvale su izjavili: Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, Ernest Kalteneger, član austrijskog parlamenta, Jozef Muhić, član štajerskog Parlamenta, Dr. Hans Zunkel, Rektor Tehničkog univerziteta iz Graca, njegovo visoko preosveštenstvo Mitropolit zagrebačko -ljubljanski i cele Italije G. Jovan, beogradski biskup Franc Hočevar, Boris Sovič, u to vreme gradonačelnik svih gradonačelnika Slovenije, dr Miloš Babić, gradonačelnik Kraljeva, Tone Petelinšek, urednik Radio Maribora i mnogi drugi.
Članovi ?tajerske zajednice odlučili su da svake godine organizuju kulturne dane jedne od nacija, čije je društvo njen član. Počeli su sa srpskim kulturnim danima, iduće godine sa slovenačkim, a onda austrijskim, zatim hrvatskim i tako redom.
U okviru Dana srpske kulture već je održana, veoma uspešna, izložba srpskih slikara u Celju.
Na kraju su članovi ?tajerske zajednice odluččili da dr Jovanu Tasiću, bioenergetičaru iz Novog Sada podele Zlatnu plaketu za mnogobrojne uspehe u uspešnom lečenju pacijenata iz Slovenije i Austrije.
Tekst i foto:
Rade Bakračević

JOŠ JEDNA TRAGEDIJA NA AUTO TRKAMA U KRALJEVU - piše Stole Petković
Beranovac crna tačka

   Peta trka za šampionat Srbije pod imenom ,,Trofej AMSS" koja je prošlog vikenda održana na autodromu Beranovac ostaće po mnogo čemu upamćena. Svi vodeći takmičari zadržali su svoj status na samom vrhu u ukupnom plasmanu a zanimljivo je da su u klasi 6 na stazi bili samo Milovan Vesnić i Zoran Timotić! Miodrag Đelmaš nije ni startovao. U ostalim klasama zavidan broj vozača ali velika gužva na stazi je očigledno iziskuje i veće mere bezbednosti
   Ipak, u senci dobrih vožnji i ne baš velikih uzbuđenja ostaje nemio događaj  na krivini broj 8 kada je došlo do karambola dvojice vozača a ,,jugić' Damira Ilića iz Novog Sada ušao je među gledaoce. Vozio se peti krug (od ukupno osam) i trka je prekinuta.
   U kraljevačkoj bolnici od zadobijenih povreda preminuo je Nemanja Milanović (19) iz Kruševca. Na njega i njegovog sugrađanina Zorana Petrovića u toku trke u klasi 1 naleteo je Damir Ilić iz Novog Sada. Vozač i Petrović zadobili su teže povrede ali im životi nisu u opasnosti.
   Ostaje pitanje. Dokle improvizacije na Beranovcu? Pa ne mogu se voziti trke ni motora a posebno automobila a da nema zaštitne ograde za gledaoce. Žuta plastična traka izgleda da nije nikakva prepreka i upozorenje gledaocima koji se neprimereno ponašaju i izazivaju sudbinu.
   Ne može se reći da organizatori nisu preduzeli sve mere ali ,,gola” staza preko koje često pretrčavaju gledaoci iziskuje znatno veće mere bezbednosti. Da li staza duga 5.250 metara može da se obezbedi ukoliko nema adekvatne ograde?
   Istina Beranovom i dalje ,,komanduje” vojska. Tako, verovatno, i postoji narećenje da se ne postavljaju trajne ograde, ove montažne su teške a vremena za organizaciju na stazi ima veoma malo. Dakle, ili organizovati kako treba ili ne izlaziti na stazu.
   Moguće je da je za sve ovo uložen maksimalan napor ali treba dobro ramisliti da li na ovakvoj stazi treba organizovati takmičenja. Samo uz znatno više ulaganja ona može dobiti zeleno svetlo. Do tada improvizacijama i dovijanjima mora biti upaljeno jedino crveno svetlo. Da Beranovac ne bude crna tačka.

GLEDAOCI I MOTOCIKLISTA
16. oktobar 2005. Auto trke Beranovac. Izleteo Dušan Popović, udario u parkirani automobil koji je teško povredio sestre Mirjanu (10) i Andrijanu (13) Marinković i Vladana Matića (19).
1. jun 2008. Moto trke Beranovac. Od posledica pada preminuo vozač Branislav Lončar.
31. avgust 2008. Beranovac. Vozač Damir Ilić izgubio kontrolu nad vozilom. Poginuo Nemanja Milanović (19. Teže povređen Zoran Petrović (50).



AUTO TRKE ZA ŠAMPIONAT SRBIJE
Vesnić bez problema, Borovićanin drugi

Na autodromu Beranovac u nedelju je vožena peta trka koja se boduje za šampionat Srbije. Nadmetanje je odžano na kružnoj stazi dugoj 5.250 metara. Rezultati:
Klasa 6, do 2000 ST plus
Milovan Vesnić, optima Modriča
Klasa 5. do 2000 SR i N: Pavle Komnenović
Klasa 4. do 1600 Super sport: Vojislav Lekić, Đelmaš sport
Klasa 3. od 1150 do 1600 N turist: Dejan Stojić, Đelmaš sport
Klasa 2. 1150 Jugo 55, hibrid: Dušan Borković, GAGA, Beograd
Klasa 1 1150 jugo 55, Turist: Nemanja Stojić, Đelmaš sport (ova trka je prekinuta zbog incidenta na stazi u petom krugu - od ukupno osam. Miloš Borovićanin iz Kraljeva bio je u tom trenutku drugi).



FUDBAL - SRPSKA LIGA (ZAPAD) - piše Zoran Bačarević
Kiks Sloge - pobeda Metalca

   • U 3. kolu Metalac savladao čačansku Slobodu sa 1:0, Sloga remizirala na Gradskom stadionu sa Železničarom iz Lajkovca 1:1   • U 4. kolu Sloga gostuje u Valjevu, Metalac u Priboju

   Već u drugoj utakmici u novoj sezoni fudbaleri Sloge dozvolili su sebi luksuz da izgube dva boda od tradicionalno simpatične ali nikada ,,gromovite" ekipe iz Lajkovca. Dva boda otišla su u nepovrat ,,lajkovačkom prugom", a glavni krivci su, niko drugi do samouvereni i previše opušteni domaći igrači. Gosti iz Lajkovca, istina, imali su dve poluprilike i postigli gol za jedan više nego zasluženi bod. U prvu se može računati prečka posle udarca gostujućeg halfa sa više od trideset metara ali i izjednačujući gol Lajkovčana u 75. minutu. Priliku da izjednače gosti su dobili posle kiksa poslednjeg čoveka odbrane, kapitena ,,belih" Đurića, Milinović je to kaznio i sa pet-šest metara lako savladao Đogatovića.
   Jedini gol, za vođstvo od 1:0 u 60. minutu Sloga je postigla udarcem sa 11 metara. U srcu šesnaesterca Železničara Đurićev ,,kolega" sa suprotne strane ,,ošamario" je loptu, rukom naravno,  i nije bilo dileme za čačanskog arbitra Jakovljevića. Vasić je bio siguran -lopta se zakucala u donjem desnom uglu do tada, a i kasnije sigurnog i kao testija hladnog Živanovića. Čuvar mreže gostiju, opet, izgubio je nerve i u samom finišu utakmice, bolje reći u nadoknadi od tri minuta. ,,Prigovorio" je pomoćnom sudiji, zaradio crveni karton a pride, dok je isključujuća ,,sprava" još bila u uzlaznoj putanji pljunuo, žestoko, čačanskog arbitra. Šteta za veoma dobrog golmana koji će, i zbog ovog poslednjeg gesta, morati da se odmara poviše nedelja.
Pre i posle ovih ,,događaja" Sloga je imala sijaset prilika pa i one u smislu stopostotnih. Ali, Nikačević, Tadić, Rađenović, Vasić...a u jednom momentu i Gojković nisu imali dan. Valjda je izostao ,,šuterski trening" pred gostovanje Lajkovčana. Pre će biti da su platili danaka samouverenosti. Tačka!
Fudbaleri metalca imali su još jedan duel sa Čačanima, koji uglavnom protiče u manje više,,prijateljskom" tonu. Imali su domaći igrači poprilično prilika ali su realizovali jednu preko Barjaktarevića u 18. minutu, što je bilo dovoljno za nova, sigurna tri boda na domaćem terenu i novo gostovanje bez opterećenja.
   U narednom 4. kolu Sloga će put Valjeva u meč sa Budućnošću, a Metalac na još jedno ,,daleko putovanje". Plavi sa Ložionice putuju u Priboj gde se sastaju sa starim rivalom i povratnikom u srpskoligaške vode, domaćim FAP-om. Obe utakmice igraju se sutra (u subotu).



NOVOSTI IZ ATLETIKE
Andrijana zlatna, nastup rekordan

   Andrijana Nešić, takmičarka AK Ktraljevo, osvojila je prvo mesto i zlatnu medalju na Prvenstvu Srbije za mlađe juniore koje je poslednjeg avgustovskog vikenda održano u Sremskoj Mitrovici. Prvak Srbije u skoku u vis (166 santimetara) postala je kao svojevrstan kapiten trinaestočlane ekipe mladih kraljevačkih takmičara.
   Pobedom u Sremskoj Mitrovici Andrijana je izborila mesto u reprezentaciji Srbije za Balkanijadu, u konkurenciji mlađih juniora, koja se sutra održava u Baru (Crna Gora).
   Takmičari ,,Kraljeva" na PS u Mitrovici osvojili su i dva peta mesta a još petoro imalo je plasman u prvih deset- na 12 nastupa. Postavljen je i rekord kada su u pitanju nastupi u juniorskoj konkurenciji u poslednjih deset godina-devet juniorki, dva juniora i dve juniorke koje su dopunile tzv. ,,balkansku šatfetu" (100+200+300+400). Valja napomenuti da u ovoj konkurenciji čak petoro takmičara ,,Kraljeva" ima pravo nastupa u naredne četiri godine a samo će dva prestariti i preći u kategoriju juniora.
   Andrijanin trofej je 23. u ovogodišnjoj sezoni a kako sve kategorije najstarije kraljevačknj atletske družine imaju ove jeseni više zvaničnih nastupa, treba očekivati da se broj trofeja čak i udvostruči.



ODBOJKA: PRIJATELJSKA UTAKMICA
Gosti, ipak, bolji

Ribnica - Makedonija 1:3 14:25, 22:25, 18:25, 25:19)
Hala sportova. Gledalaca 150. Sudije: Zelemnović i Kovačević (Kraljevo).
Ribnica: Gavrilović, Mijailović, Usiljanin, Bićanin, Lazarević, Kovačević, Popadić, Jović, Milovanović, Borovnjak, Mrdak, Radević, Radivojević
Makedonija: Georgijevski, Josifov, Gjorgijev, Milev, Despotovski, Simovski, Mitev, Trajčevski, Karanović, Finov, Zafirov, Joksimovski

   Prvo predstavljanje renoviranog tima Ribnice. Protivnik reprezentacija Makedonije koja je još jednom je bila bolja od Kraljevčana. Ovaj susret poslužio obojici trenera da isprobaju postojeće snage. Domaćin je predstavo gledaocima novajlije Radivojevića i Mijailovića pridošlice iz kragujevačkog Radničkog a u igru su ulazili svi sa spiska za ovu utakmicu. Prvi set gosti su olako rešili u svoju korist. Malo neizvesnosti bilo je u drugom setu ali je treći bio zapravo repriza prvog. Obe ekipe maksimalno su iskoristile termin pa su odigrana još dva seta. U timu Makedonije dominirali su igrači Radničkog Nakovski i Gjorgijev koji su davali ton igri u prva tri dela utakmice.



FUDBAL, KVALITETNA LIGA - OMLADINCI
I bod puna kapa

   Sloga - Voždovac 0:0 (0:0)
Ribnica. Igralište Karađorđa. Gledalaca 200. Sudija: Bojan Nikolić (Kragujevac). Žuti kartoni: Rsovac (Sloga), Osman (Voždovac).
Sloga: S. Marković, Miletić (D. Marković), Milojević (Opančina), Rovčanin, Čeha, Milova-nović, Antonijević, Krcuno-vić, Bižić, Vučićević (Đokić), Milosavljević (Rsovac)
Voždovac: Perić, Mladenović, Trajković, Lukić, Jović, Osman, Sandović, Kolaković, Mladenović (Ilić),Kostić, Lukić (Pavlović)
Igrač utakmice: Strahinja Marković)
Gosti su zasluženo uknjižili bod na Bunjačkom brdu. Domaćini su jedino pripretili na samom početku utakmice preko Vučićevića i u samom finišu preko Rsovca. Ostali deo susreta kontrolisali su gosti koji su propustili prilike preko Mladenovića (dva puta), zatim Kolakovića i Pavlovića. U svim situacijama golman Sloge Marković bio je na visini zadatka i bravurozno intervenisao. Pokazao je da je u izvrsnoj formi a ovom prilikom inkasirao bod svom timu kome za sad dosta škripi u svim linijama. Ali prvenstvo je tek počelo.

SLOGA SA CRVENO - BELIMA U NAKNADNOM TERMINU
Kadeti Sloge i Crvene zvezde nisu odigrali utakmicu. Utakmica za koju u Kraljevu vlada veliko interesovanje biće odigrana u naknadno utvrđenom terminu.



OVO SIGURNO NISTE ZNALI
Fabrika vagona imala prvoligaša u stonom tenisu!!!

• Ovih dana završavaju se  pripreme u mnogim sportovima pre svih ekipnih. Trke za bodove fudbaleri, košarkaši, odbojkaši ali i stonoteniseri. A oni su povod ove pisanije. Naime, malo ko zna da je Fabrika vagona krajem pedesetih godina imala stonoteniskog prvoligaša

   Bilo je to 1947. godine kada su se mladi Fabrike vagona udružili sa talentovanim mladićima iz grada na Ibru i otpočeli igru celuloidnom lopticom. Prednjačili su su talentom i zalaganjem Uzelić, Vukomanović, Ašanin, Tapušković i Đoković ,,Debeli".
   - Oni su bili vedete tog vremena. Tri godine su harali prvom ligom sa klubovima kao što su Partizan iz Beograda, Spartak iz Subotice, Senta, Vojvodina - Novi Sad, Radnički - Niš - priseća se Aleksandar Đoković, koji je u sledećoj generaciji sa svojim drugovima dostojno zamenio ove asove.
Bilo je to u sezonama 1952, 53 i 54. godsini. Trenirali su najčešće u velikoj hali, sada Vagonogradnje - na spratu. Postavljena su tri stola i u popodnevnim satima loptice nisu mirovale. Bilo je tu lepih poteza od bekhenda, forhenda, spina.
Kasnije je put ove super igrače odveo u nove stonoteniski jače sredine.
   - Tako je Tapušković prešao u beogradski Partizan i bio jedan od vodećih igrača, sada je uspešćan advokat, Uvalić je otišao u Smederevo a kasnije je obavljao duznost selektora Jugoslavije. Posle njega došao je čuveni Osmanagić - kaže Đoković i dodaje da je njegov prezimenjak pristupio kragujevčanima a Vukomanović, inače sekretar u Favbrici vagona pristupio je Teleoptiku u Zemun.
   Nakon njih došli su neki novi klinci a među njima upravo sagovornik Aco Đoković, zatim Ašanin, Toholj, dr Mišković. Bitan igrač bio je i dugogodišnji fabrikant Milan Ganjin Lala.
   Stonoteniski klub Metalac postao gradski klub ali je u Fabrici vagona i dalje bilo stonog tenisa. Upravo je Ganjin bio jedan od predvodnika. On je u kasnijim godinama redovno branio boje Fabrike vagona na sportskim igrama proizvođača i remontera šinskih voziola, na Magijadama i Opštinskom i regionalnom takmičenju. Sa njim u ekipi bili su Jevtić, Popović, Ramadan...
   - Bila su to lepa vremena. Radilo se dosta na radnom mestu ali posle obavljenog posla pravac stoni tenis. Nismo želeli da nespremnio idemo na takmičenja pa makar to bilo prvenstvo FVK - kaže neumorni Ganjin - Lala.
   Pored nabrojanih vedeta ovog sporta treba pomenuti da je jedna od aktivnosti tadašnje omladinske organizacije s početka sedamdesetih godina bio i ovaj sport. Opet je oživela sala na spratu u Vagonogradnji. Pronađen je stari zaboravljeni sto, nabavljeni mrežica reketi i loptice i sve je prštalo od bekhenda i forhenda. kao u dobra stara vremena.

TRADICIJA SE NASTAVLJA
U Kraljevu sada postoje dva kluba: obnovljeni Metalac koji vodi bivši radnik FVK Slobodan Popović i Bekhend trener Dragan Sarić, još uvek aktivni stonoteniser.