Žestoke polemike i sukobi oko (ne)postojanja kvoruma
,,Glasanje isključivo u skladu sa Zakonom"
Ovo je tek početak sveobuhvatne modernizacije srpskih železnica
Ogromno nezadovoljstvo zaposlenih u privatizovanim preduzećima
Raskid ugovora o privatizaciji do kraja godine
Pokućstvo za nevoljnike
Najveća počast srpskim junacima-oslobodiocima
Zanimam se jedino za sebe i mogu da radim šta hoćeš
Delegacija Kraljeva u poseti Mariboru
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Odbojka, košarka, fudbal, šah

NASTAVAK PETE SEDNICE SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA PROTEKAO U INCIDENTNOJ ATMOSFERI - piše Slobodan Rajić
Žestoke polemike i sukobi oko (ne)postojanja kvoruma

   Zbog neslaganja, žestoke polemike i sukoba oko postojanja kvoruma za rad i odlučivanje odbornika vladajuće koalicije i opozicije, koji su trajali skoro čitav radni dan, peta sednica Skupštine grada Kraljeva, već jednom odložena 10. septembra, i u sredu, 17. septembra, opet je prekinuta i odložena za ponedeljak, 22. septembar, sa početkom u 10 sati. Po tome i svemu što se događalo u sali i za govornicom ova sednica će verovatno biti okarakterisana kao jedna od "istorijskih", odnosno do sada u Kraljevu nezapamćenih.
   Naime, odmah pošto je Branko Kaplarević, predsednik Skupštine otvorio, kako je rekao, "nastavak pete sednice" i počeo da čita presudu Okružnog suda o sporna dva skupštinska mandata, usledilo je opšte negodovanje šefova odborničkih grupa i odbornika opozicije (DS, G 17 plus, SPO i PK). Pošto nisu dobili reč da reklamiraju povredu Poslovnika, oni su opkolili skupštinsku govornicu i radni sto predsedništva, došlo je do opšteg meteža, svađe, guranja i otimanja oko mikrofona, čupanja kablova za ozvučenje itd. Zbog toga je Kaplarević dao pauzu radi dogovora sa šefovima odborničkih grupa (OG), ali dogovor nije postignut, pa su se u nastavku slične stvari ponavljale, sve do kraja zasedanja, a odbornici vladajuće koalicije su, uz nadvikivanje, uz prozivku sa 36 glasova verifikovali mandate Radomiru Perišiću (DSS) i Srećku Markoviću koji su zatim dali svečane izjave i potpisali uverenja o dodeli mandata.
   Predsednik Skupštine Branko Kaplarević opširno je obrazložio ovakvu odluku i pored ostalog istakao:
   - Po mom shvatanju, u nastaloj situaciji Izborna komisija nije izdala uverenja, pa Skupština grada Kraljeva, o čijoj je inače Izbornoj komisiji reč, postupa na jedini mogući način, a koji nije protivan suštinskoj sadržini odredaba Zakona o lokalnim izborima, te opravdano ovakvom odlukom sprečava blokadu u radu organa jedinice lokalne samouprave i pravilno smo danas verifikovali mandate odbornicima Radomiru Perišiću i Srećku Markoviću, a na osnovu člana 48 Zakona o lokalnim izborima.
   Osnovne primedbe šefova OG i odbornika opozicije bile su da Skupština nije legalna, jer nema kvorum od 36 odbornika, pošto na zasedanje nisu došla dva odbornika vladajuće koalicije (prof. dr Vladan Karamarković i Zoran Vukadinović), a da kandidati za odbornike Radomir Perišić i Srećko Marković nisu dobili uverenja od Izborne komisije da ne mogu činiti kvorum, tako da vladajuća koalicija u Sali ima samo 34 odbornika i nema kvorum za odlučivanje.  Pored toga, prigovorili su i što nije utvrđen dnevni red sednice i što u njemu nema tačke "Verifikacija mandata Radomiru Perišiću i Srećku Markoviću" i predložili da se, zbog "kršenja procedure i demokratije", ova sednica odloži za sedam dana do nove presude suda o spornim mandatima.
Međutim, na brojnim polučasovnim i desetominutnim pauzama i konsultacijama nije mogao da se postigne dogovor o normalnom nastavku rada, ali su nastavljeni sukobi, svađe i prepirke suporostavljenih odbornika. Bilo je tu svega i svačega, od pretnji i kontrapretnji, vređanja,   guranja za govornicom, optuživanja za pravno i fizičko nasilje, najava sudskih tužbi i kontratužbi, udaljavanja nepozvane i  "nepoznate osobe sa slamnim šeširom" iz skupštinske sale…   Najuporniji u reklamiranju povrede Poslovnika o radu bio je odbornik Ivan Damljanović (Pokret za Kraljevo) koji nije hteo da siđe sa pulta sa govornicom koji su opkolili odbornici opozicije, iako mu je predsednik Branko Kaplarević (uz izglasavanje odbornika vladajuće koalicije) izrekao najpre meru upozorenja, pa zatim meru udaljenja sa zasedanja!? Pošto skupštinsko obezbeđenje, posle mnogih "natezanja", u skoro dva sata koliko je Damljanović stajao za govornicom, nije moglo da ga udalji, Branko Kaplarević je negde oko 17,15 sati, neposredno pred završetak radnog dana po Poslovniku (od 10 do 18 sati), prekinuo sednicu i pre prelaska na razmatranje važnih pitanja u predloženom dnevnom redu, i sazvao novo zasedanje za 22. septembar, i za juče u 14 sati (18. septembar) sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi novih pokušaja da se prevaziđu postojeći problemi u radu Skupštine.
   Sve što se dešavalo na ovoj nesvakidašnjoj sednici Skupštine grada Kraljeva mogli su da vide i TV gledaoci (ako su imali strpljenja), a da bi se u štampi svi ti događaji opisali, bio bi, verovatno, potreban čitav jedan vanredni broj lista tipa nekog od tabloida, a o tome delimično slikovito "govore" i naše fotografije sa sednice.

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Šumar

   Obično ne gledam TV prenose skupštinskog zasedanja, osim kada se stvori takmičarska atmosfera u sali i sebe uhvatim da sam u navijačkoj euforiji, pa se odmah latim kokica i “jelenka” i tako sate provedem kao na derbiju, mada nisam ničiji fudbalski fan niti ičiji politički najvijač. To se dogodilo i ove srede, kada me uhvatila popodnevna dremka, a nabasam na TV prenos sednice Skupštine grada Kraljeva, “live”. Priznajem, malo je likova koje poznajem, ne znam ko kojoj stranci i formaciji pripada, pa mi to dođe nekako kao sudoku, zabava još bolja, a najmanje je tu ljudi sa kojima se zdravim na ulici.
   Uključio sam se u onom trenutku, koji je kasnije trajao barem sat i po, kada je jedan momak (odbornik) stao za skupštinsku govornicu i rekao da se odatle ne odstupa, dok onaj što sedi u sredini (valjda predsednik Skupštine) ne prekine sednicu, jer navodno ovi nemaju kvorum. A pre toga, kamera uhvatila kadar, desetak glava onih što su docnije zagradili govornicu i onog momka (odbornika), vire kroz vrata dok onaj (valjda predsednik Skupštine) prozivkom utvrđuje kvorum. Posle došla i dva momka iz obezbeđenja, stali postrance blizu govornice, ne znajući da li da primene silu i onog momka (odbornika) izbace kako im je prethodno naložio onaj u sredini (valjda predsednik Skupštine), a sve merkajući manju štetu po sebe da li i kako da postupe. Da postupe po naređenju i možda izazovu rusvaj (bili tu i neki kršni momci širokih leđa, koji su štitili onog momka, odbornika, a ne znam da li su i oni odbornici, a neki su uglas govorili i da je policija u hodniku), ili da se prave nevešti, pa tako dovedu u pitanje i svoju narednu platu. Čista drama.
Ne znam šta je bilo na dnevnom redu, što i nije bitno u krajnjem slučaju, ali sam ukapirao da su jedni hteli da rade i zasedaju, a ovi što im to ne dopuštaju, takođe bi da rade, ali isto to što ovima ne daju. Vulgarna opstrukcija opozicije u lokalu je opravdana, dobrodošla i potrebna, a isti na vlasti gore, što su u opoziciji ovde, vele da tamošnja opstrukcija opozicije koči prosperitet države. Haos!
   E, sad, ovi što bi da rade tvrde da imaju kvorum (dakle 36 odbornika), a ovi drugi što im to ne dopuštaju, a koji bi takođe da rade, ali isto to što ovima ne daju, tvrde da ovi prvi nemaju kvorum i da nemaju 36 odbornika, ali ne tvrde ni da oni imaju većinu. Ovi drugi tvrde da prema prvima Skupština ima 72 odbornika umesto 70, da “de fakto i de jure” prvi imaju 34 stolice, koliko i oni i da je pata karta. Ako je pata karta, pitam se ja, šta je sa Miškom i Vesnom, kakav je njihov (“de fakto i de jure”) status, a kakav je status onih što su uzeli mandate umesto njih još onomad?
   Pa, još, vele neki, umešao se i sud u čitavu ujdurmu. Kao, Okružni sud doneo nekakvu odluku kome pripadaju dva odbornička mandata (ne znam tačno kako glasi presuda i kome je sud dodelio većinu), a da je opet Opštinska izborna komisija razmatrala tu sudsku odluku i da je i tamo u izjašnjavanju i nadglasavanju bilo pata karta, pet “za” i pet “protiv”. Ludnica!
   Pa se onako laički, dok gustiram “jelenka” (bez kokica), pitam ko je tu lud ko zbunjen? Ko stoji iza Okružnog suda, a ko iza Opštinske izborne komisije?! Neko tu nije u pravu, a ne znam ko!? Neko nečiju mora da posluša, nečija mora da bude starija, a ne znam čija je to.
   Posle vidim u vestima da su i neki klinci nižeosmoletskog uzrasta u vreme prošlog skupštinskog zasedanja, a pre neki dan vele, valjda, protestovali ispred gradske kuće sa sve transparentima, tražeći da se ne ruši tamo neko igralište i da se tu ne gradi nekakva hala sportova, šta li, uz obavezan trgovinsko poslovni centar, biće. Klinci znali, bre, dnevni red! Zabava do ludila!
   E, sad, nestropljiv sam da vidim nastavak skupštinskog zasedanja, krivo mi što nisam s posla otišao na vreme, da pratim otpočetka prenos, a znam da, nažalost, ovu epizodu neće nijedna od tri televizije u lokalu da reprizira. Zanima me i kakva je dalja sudbina onog momka (odbornika) za skupštinskom govornicom, da li je Miško i dalje gradonačelnik a Veki podgradonačelnica, ko je u pravu, ko ima većinu i da li su ona dva momka iz skupštinskog obezbeđenja dobila otkaz? I da li će da se oglasi Okružni sud, a kako će da postupi Opštinska izborna komisija?
   U neko doba, kod drugog “jelenka” dvokilaša, zaključio sam da oni sve to rade zaprave zbog opšteg interesa, da su razlike samo u konceptu, a da je i jednima i drugima na srcu boljitak ovoga grada i svih građana, a i farmera u razuđenim rubnim i graničnim oblastima grada Kraljeva, a poglavito ih zabole za one u Savovu i Mlanči, da kažeš. Nisam u promišljanju došao dotle da li nam trebaju novi, prevremeni lokalni izbori, ali sam uhvatio sebe da razmišljam da li uopšte ima smisla ubuduće izlaziti u nedeljno povečerje na biralište.
   A onda sam se setio onog vica o partizanima (dobro, de, u novoj varijanti mogu i združeni sa četnicima), Švabama i šumaru.
draganvukicevic@hotmail.com

,,ZAMEŠATELJSTVO" OKO DVA ODBORNIČKA MANDATA U SKUPŠTINI GRADA KRALJEVA

KONFERENCIJA ZA NOVINARE DELA IZBORNE KOMISIJE OPŠTINE KRALJEVO
,,Glasanje isključivo u skladu sa Zakonom"

   Na konferenciji za novinare jednog broja članova Izborne komisije opštine Kraljevo (sada Gradska izborna komisija) odlučno su demantovane kao apsolutno neosnovane zamerke ,,nekih novinara, zatim pojedinih lidera političkih stranaka i njihovih odbornika u Skupštini grada" da članovi te Komisije prilikom donošenja odluke o (ne)potvrđivanju dva odbornička mandata u Skupštini grada Kraljeva nisu glasali pravilno i da zbog toga nije postojao kvorum za rad pete sednice Skupštine grada 10. septembra, zbog čega je odloženo njeno zasedanje.
   - U vezi sa tim nekim zamerkama koje su upućene Izbornoj komisiji, a koje smatramo da nisu osnovane, morali smo da se oglasimo i da demantujemo to da nismo radili u skladu sa Zakonom, jer Komisija, svi njeni članovi, i mi koji smo ovde, a i oni koji nisu ovde, postupali su u skladu sa Zakonom i ostalim propisima i svakako uvažavajući činjenice i u skladu sa svojom savešću. Zato nikako ne stoje kritike da su neki članovi Komisije bili zbunjeni ponašanjem bilo kog organa ili pojedinca pa da su zbog toga glasali ovako ili onako. Naprotiv, glasalo se u skladu sa zakonom i odluka je bila onakva kakva jeste i kao što je poznata  - istakao je Dragan Bogdanović, zamenik predsednika Izborne komisije opštine Kraljevo (IKOK).
   Bogdanović i ostali prisutni članovi IKOK-a podsetili su da je prvim stavom člana 46. Zakona o lokalnim izborima regulisano da odborniku ,,prestaje mandat pre isteka vremena na koji je izabran" i u slučaju ,,preuzimanja posla, odnosno funkcija koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika" (tačka 5) i da ,,skupština jedinice lokalne samouprave na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat" (stav 6. člana 46. Zakona). Po oceni ovih članova Komisije, Skupština je, ukoliko je takav slučaj nastupio, trebalo da donese odgovarajuću odluku i takvu odluku dostavi IKOK-u pa bi onda Komisija u  skladu sa njom donela i svoju odluku. Oni su podsetili da je svojim rešenjem od 30. juna Izborna komisija dodelila odborničke mandate Radomiru Perišiću (DSS-NS) i Srećku Markoviću (SRS) i da su te odluke pravosnažne i nikakvim sredstvima nisu poništene. Prilikom odlučivanja, na sednici od 2. septembra, Komisija nije imala pred sobom skupštinsku odluku da su Perišiću i Markoviću mandati prestali, već samo mišljenje Imunitetsko-mandatne komisije, koje je ni u čemu nije obavezivalo, jer nije bilo u skladu sa Zakonom. Zbog toga je i došlo do glasanja sa četiri ,,za", jedan ,,protiv" i sedam ,,uzdržanih", pa odluka nije ni doneta.
   Na pres konferenciji je istaknuto i da se u ovom slučaju nije radilo o ,,ćutanju administracije", ali je, i pored toga, vladajuća koalicija (SRS, DSS/NS, SPS/PUPS) na odluku IKOK-a podnela je žalbu Okružnom sudu u Kraljevu, za koju, kako je naglašeno, nije bilo nikakvih zakonskih osnova.
- U ovom slučaju sama Skupština, odnosno vladajuća koalicija, nije donela odluku koju je trebalo da donese, a potom ulaže žalbu Okružnom sudu protiv odluke Komisije koja je samo glasala na osnovu onih akata koja joj je Skupština grada dostavila, odnosno u ovom slučaju nije dostavila!? - zaključio je Bogdanović.
   Na novinarska pitanja, prisutni članovi IKOK-a ponovili su da ,,ova pres konferencija nije zvanična cele Komisije, već njenog dela, i da prilikom donošenja odluke 2. septembra nije bilo političkog ili stranačkog uticaja, već samo postupanja po zakonu i savesti".

OKRUŽNI SUD U KRALJEVU ODBIO ŽALBE ODBORNIČKIH GRUPA ZES-A O SPORNA DVA ODBORNIČKA MANDATA
Obnovom postupka ,,vraćeno pređašnje stanje"

   Presudom Okružnog suda u Kraljevu od 25. avgusta ove godine odbijena je žalba šefova odborničkih grupa DS i SPO i zamenika šefa odborničke grupe G 17 plus na odluku Skupštine grada Kraljeva, donetu na četvrtoj sednici održanoj 7. avgusta, kojom je poništena odluka o prestanku mandata dr Miloša Babića i Vesne Nikolić-Vukajlović i o potvrđivanju mandata odbornika Radomira Perišića i Srećka Markovića. Ova presuda dostavljena je naknadno odbornicima Skupštine grada Kraljeva.
   Kako se u obrazloženju presude navodi, podnosioci žalbe su naveli da su donetim skupštinskim odlukama ,,učinjene bitne povrede Zakona o lokalnim izborima i da u skladu sa članom 46. tog Zakona odbornicima Radomiru Perišiću i Srećku Markoviću nije prestao mandat jer oni nisu podneli ostavke na svoje odborničke mandate, iz čega proizilazi da lokalni parlament broji 72 umesto 70 odbornika kako je predviđeno Statutom grada". Takođe su naveli da odluku o dodeli mandata donosi Izborna komisija i da su dr Miloš Babić i Vesna Nikolić-Vukajlović mogli da izjave žalbu na odluku o dodeli mandata Perišiću i Markoviću, što oni nisu učinili, i na taj način se ponovo vratili u redove odbornika.
   U odgovoru na žalbu predsednik Skupštine grada Kraljeva Branko Kaplarević naveo je da je ta Skupština, prema aktu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, po donošenju i stupanju na snagu novog Poslovnika o radu Skupštine, u celini obnovila postupak izbora organa grada, i predložio da se Okružni sud oglasi nenadležnim ili žalbu odbaci kao nedopuštenu.
   Odlučujući po podnetoj žalbi, kako stoji u obrazloženju presude, Okružni sud u Kraljevu je ,,na osnovu člana 56. stav 7. Zakona o lokalnim izborima, ocenom navoda žalbe i spisa predmeta ove pravne stvari, našao da je žalba neosnovana".  Dalje u obrazloženju sud navodi ,,istorijat" donošenja odluka o verifikaciji mandata, postupanja po aktu Ministarstva, donošenju novog Poslovnika o radu i obnovi postupka izbora organa grada, na održanim sednicama Skupštine. Ključni argument u obrazloženju presude je da je, na taj način, stavljanjem van snage svih kasnijih odluka i donošenjem novog Poslovnika, ,,uspostavljeno pređašnje stanje koje je postojalo nakon verifikacije mandata odbornika odlukom od 13. juna (konstitutivna sednica Skupštine, prim. nov.) koja je konačna i pravosnažna". Tom odlukom potvrđeni su mandati 70 odbornika, među kojima i dr Miloša Babića i Vesne Nikolić-Vukajlović, ,,pa nisu osnovani ni navodi u žalbi da Skupština sada ima 72 odbornika". U obrazloženju se navodi i da odbornici Perišić i Marković nisu podneli ostavke jer je odlukom Skupštine poništena odluka o verifikaciji njihovih mandata ,,i na taj način uspostavljeno pređašnje stanje nakon verifikacije mandata od 13. juna ove godine". Takođe se konstatuje da, vraćanjem na pređašnje stanje, nije bilo potrebno da Izborna komisija ponovo dodeljuje mandate dr Babiću i Vesni Nikolić-Vukajlović i da oni nisu morali da izjavljuju žalbe na odluke Skupštine od 10. avgusta, kako bi se ponovo vratili u redove odbornika, da bi ponovo bili izabrani na funkcije gradonačelnika i zamenika gradonačelnika.
Presudu je, inače, donelo Veće za upravne sporove Okružnog suda u sastavu Biljana Nikolić (predsednik) i Smiljana Ristić i Ilija Zindović (članovi).

PONOVO NA DNEVNOM REDU!?
   Zanimljivo je da je, pored presude Okružnog suda i saopštenja Izborne komisije, za petu sednicu Skupštine grada Kraljeva, u predloženom dnevnom redu, kao prva predložena tačka ,,Predlog Odluke o prestanku mandata u Skupštini grada Kraljeva dr Miloša Babića i Vesne Nikolić-Vukajlović", a kao dopuna, na predlog OG DSS/NS, tačka ,,Donošenje Odluke o potvrđivanju mandata odbornika u Skupštini grada Radomira Perišića i Srećka Markovića".

JOŠ JEDNA PRESUDA OKRUŽNOG SUDA O SPORNIM SKUPŠTINSKIM MANDATIMA
Izborna komisija da donese odluku

   Po žalbi koalicije Demokratska stranke Srbije-Nova Srbija Velimir Ilić i Srpska radikalna stranka - Tomislav Nikolić zbog "ćutanja" Izborne komisije opštine Kraljevo, veće Okružnog suda u Kraljevu 11. septembra donelo je presudu kojom je uvažilo žalbu. Uvažavajući žalbu, veće Okružnog suda je "naložilo Izbornoj komisiji opštine Kraljevo da donese rešenje o dodeljivanju mandata kandidatima Radomiru Perišiću iz Kraljeva sa izborne liste Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija - Velimir Ilić i Srećku Markoviću iz Kraljeva sa izborne liste Srpske radikalne stranke - Tomislav Nikolić.
U opširnom obrazloženju, Okružni sud daje čitav "istorijat" (ne)dodeljivanja odborničkih mandata Perišiću i Markoviću umesto odbornicima dr Milošu Babiću i Vesni Nikolić Vukajlović koji su odlukom Skupštine grada izabrani za gradonačelnika, odnosno zamenika gradonačelnika Kraljeva i time im je prestao odbonički mandat. U završnom delu obrazloženja Okružni sud konstatuje "da su postojali uslovi da Izborna komisija opštine Kraljevo postupi u smislu člana 48 Zakona o lokalnim izborima kojim je predviđeno da kad odborniku prestane mandate pre isteka vremena na koje je izabran, mandat pripada podnosiocu izborne liste sa čije je liste bio izabran odbornik kome je prestao mandat" i da "taj mandat izborna komisija dodeljuje kandidatu koga odredi podnosilac izborne liste i izdaje uverenje odborniku da je izabran", uz prethodno pribavljanje pismene saglasnosti kandidata da prihvata mandat.
   "Kako Izborna komisija opštine Kraljevo, na sednici od 2. septembra, nije postupila u skladu sa navedenim odredbama i nije donela odgovarajuće rešenje o dodeljivanju mandata Radomiru Perišiću i Srećku Markoviću, niti je istim izdala uverenja, to ovaj sud nalazi da je žalba osnovana, pa je shodno članu 41 stav 5 ZUS (Zakona o upravnim sporovima, prim. nov.) u vezi člana 54 Zakona o lokalnim iaborima doneta odluka kao u izreci presude", navodi se u završnom delu obrazloženja. Presudu je donelo sudsko veće za upravne sporove u sastavu sudija Biljana Nikolić, predsednik veća i Božidar Vujičić i Ilija Zindović, članovi veća.

IZBORNA KOMISIJA OPŠTINE KRALJEVO SE PODELILA U SPROVOĐENJU PRESUDE SUDA
Rezultat nerešen - odluka nije doneta

   Izborna komisija opštine Kraljevo, na sednici održanoj u utorak, 16. septembra, postupajući po presudi Okružnog suda o dodeli odborničkih mandata Radomiru Perišiću (DSS/NS) i Srećku Markoviću (SRS), zbog podeljenosti u glasanju nije donela odluku niti izdala uverenja o dodeli mandata. Sednici je prisustvovalo deset od dvanaest članova Izborne komisije, a prilikom glasanja prisutni članovi su se podelili, tako da je rezultat bio nerešen, posle rasprave u kojoj je jedan broj članova osporavao redosled radnji i nadležnost Okružnog suda da u ovoj stvari presuđuje
   - Mislim da Komisija nije trebala o tome da raspravlja, znači da ulazi u nadležnost Okružnog suda koji je zasnovao svoju odluku kako ju je zasnovao. Komisija je telo koje broji 12 članova, odluke se donose većinom glasova članova, znači to je sedam glasova članova, a ovog puta glasano je kako je glasano, znači pet je bilo "za", a pet "protiv", "uzdržanih" nije bilo. Odluka nije doneta - objasnio je posle sednice Miroslav Milićević, predsednik Izborne komisije opštine Kraljevo.
   Zbog ovog nečinjenja Izborne oppštinske komisije koalicija DSS/NS I SRS, kako nam je rečeno, mogu ponovo uputiti žalbu Okružnom sudu u Kraljevu.

CENTRALNA SVEČANOST ,,ŽELEZNICA SRBIJE" 15. SEPTEMBAR - DAN ŽELEZNIČARA I 124. ROĐENDAN SRPSKIH ŽELEZNICA OBELEŽEN U KRALJEVU - piše Jasna Marković
Ovo je tek početak sveobuhvatne modernizacije srpskih železnica

   • U toku je elektrifikacija pruge Zablaće-Kraljevo, u koju ćemo investirati oko 250 miliona dinara, u modernizaciju železničkih objekata u ovom gradu uložićemo 115,6 miliona dinara, a doneli smo i odgovarajuće odluke da četiri hiljade korisnika zdravstvene zaštite sa železnice dobije nov, moderan zdravstveni centar, sa najkvalitetnijom opremom i uslugama. Na taj način, železnica će dati svoj puni doprinos oživljavanju privrede ovog regiona i njegovom celokupnom napretku - rekao je prvi čovek srpskih železnica mr Milanko Šarančić na svečanosti u Kraljevu

   Svečanom akademijom održanom u multimedijalnom centru ,,Kvart", u ponedeljak je u Kraljevu održana centralna proslava obeležavanja ,,Dana železničara" (15. septembar) i 124. rođendan srpskih železnica. Povodom ovog datuma, generalni direktor ,,Železnica Srbije" mr Milanko Šarančić otvorio je adaptiranu zgradu Organizacione jedinice za tehničko-kolske poslove (TKP) u Kraljevu. Kraljevački pregledači kola time su dobili nove prostorije i adekvatne uslove za rad, na koje su dugo čekali. U adaptaciju železničkog objekta u Kraljevu investirano je oko 2,1 milion dinara, a celokupne radove, kao i opremanje prostorija, ,,Železnica” je finansirala iz sopstvenih prihoda. Zanimljivo je da su rukovodstvo srpskih železnica i brojni gosti doputovali ,,Plavim vozom".
   Adaptirana zgrada sada pruža pregledačima kola više nego dobre uslove, koji zadovoljavaju sve standarde ovog posla. Potpuno su sređene kancelarije za pregledače kola i odeljak sa novim garderoberima, dok se u drugom delu objekta nalaze koncelarije za nadzornike pregledača kola, školskog instruktora i šefa Službe tehničko-kolskih poslova.
Radove je izuzetno kvalitetno izvelo Društvo za održavanje zgrada u Kraljevu, ,,kćerka-firma" srpskih železnica.
   Stara zgrada TKP-a sagrađena je još početkom Drugog svetskog rata i do sada nikada ništa nije urađeno na njoj. Zbog toga se, krajem prošle godine, kada je pokušana zamena prozora, srušio kompletan zid, što je neminovno zahtevalo adaptaciju kompletnog objekta. Pored zgrade, adaptiran je i kontejner, koji će služiti kao bravarska radionica.
   Ovim su, nakon Kruševca, i pregledači kola u Kraljevu dobili znatno bolje uslove za rad, a u narednom periodu predstoji adekvatno rešavanje njihovog radnog prostora i u Kragujevcu.
   Inače, obeležavanje Dana železničara ove godine počelo je potpisivanjem značajnog ugovora vrednog 5,7 miliona evra, sa ,,Simensom" i ,,Telefon kablom", o modernizaciji deonice Batajnica-Golubinci, na Koridoru 10, puštanjem u saobraćaj novog putnog prelaza u Rabrovcu, obezbeđenog najsavremenijom opremom i otvaranjem nove zgrade za pregledače kola u Kraljevu.
   - Simbolično, ovi događaji zapravo predstavljaju modernizaciju srpskih železnica, bezbednost železničkog saobraćaja i brigu za zaposlene, kao prioritetne pravce delovanja našeg preduzeća u narednom periodu. Modernizacija deonice Batajnica-Golubinci predstavlja početak realizacije kredita vrednog 80 miliona evra, koji je Evropska investiciona banka odobrila ,,Železnicama Srbije" za Koridor 10, u okviru Programa obnove železnice II. Od tih sredstava planiran je kompletan remont 93 kilometra pruge na Koridoru 10, i to na deonicama Ćele Kula - Staničenje, na pruzi Niš-Dimitrovgrad, Batajnica-Golubinci, između Beograda i Šida i Gilje-Ćuprija-Paraćin, na magistrali Beograd-Niš - naglasio je prvi čovek srpskih železnica Milanko Šarančić i podsetio da je u protekle četiri godine Evropska investiciona banka već odobrila ,,Železnicama Srbije" kredit u iznosu od 70 miliona evra za modernizaciju infrastrukture.
   - Rezultatima koje su ,,Železnice Srbije" postigle u proteklih godinu dana, između dva rođendana našeg preduzeća, možemo biti zadovoljni i ponosni. Poslovi koje smo u prethodnom periodu završili, aktivnosti koje smo započeli i realni planovi čija nas realizacija u budućnosti očekuje ulivaju optimizam. Uveren sam da će naredni rođendan ,,Železnice Srbije" dočekati sa više novih lokomotiva i vagona i sa modernijim prugama, a da ćemo stvarajući uslove za veći i bolji rad, značajnije unaprediti i standard zaposlenih.
   Inače, ,,Železnice Srbije" 15. septembar obeležavaju kao svoj praznik, jer je na taj dan 1884. godine puštena u saobraćaj pruga između Beograda i Niša.
   Šarančić je podsetio da su ,,Železnice Srbije" u prethodne četiri godine, iz godine u godinu, konstantno povećavale obim rada u robnom i putničkom saobraćaju, transportne prihode, broj lokomotiva i vagona na našim prugama, da je u modernizaciju voznih sredstava investirano oko 100 miliona evra, a u infrastrukturu oko 5,3 milijarde dinara, kao i da je unapređena transportna i komercijalna ponuda.
   - U 2008. godini započeli smo kompletnu modernizaciju železničkog saobraćaja u Srbiji, za šta smo obezbedili skoro 200 miliona evra. Prvi put nakon četvrt veka nabavljamo nova vozna sredstva, nastavljamo modernizaciju Koridora 10 i ubeđeni smo da ćemo uz maksimalnu pomoć države i značajnu podršku međunarodnih banaka i finansijskih institucija, sve planirane projekte realizovati - rekao je generalni direktor JP ,,Železnice Srbije" Milanko Šarančić. - U toku je elektrifikacija pruge Zablaće-Kraljevo, u koju ćemo investirati oko 250 miliona dinara, u modernizaciju železničkih objekata u ovom gradu uložićemo 115,6 miliona dinara, a doneli smo i odgovarajuće odluke da četiri hiljade korisnika zdravstvene zaštite sa železnice dobije nov, moderan zdravstveni centar, sa najkvalitetnijom opremom i uslugama. Na taj način, železnica će dati svoj puni doprinos oživljavanju privrede ovog regiona i njegovom celokupnom napretku.
   Konferenciji za novinare upriličenoj povodom jubileja ,,Železnica Srbije” prisustvovali su i Dejan Lasica, pomoćnik ministra za železnički saobraćaj u Ministarstvu za infrastrukturu, i gradonačelnik Kraljeva Miloš Babić.
   - Vrlo sam ponosan što je Kraljevo ponovo počelo da zauzima ono mesto koje je imalo nekada u velikoj Jugoslaviji i što toliko novca i sredstava ,,Železnice Srbije" ulažu u naš grad, što se iz dana u dan sve više vidi - rekao je gradonačelnik Kraljeva dr Miloš Babić.
   Ove godine ,,Železnice Srbije" su započele kompletnu modernizaciju saobraćaja u Srbiji, za koju je obezbeđeno oko 200 miliona evra. Poseban akcenat je na Koridoru 10.
   - Svakako da ni Koridor 10 ne može sam za sebe da funkcioniše ukoliko nema saobraćaj koji ga napaja. Upravo u tom kontekstu je bitan i čvor Kraljevo, odnosno pruga između Požege i Stalaća, na kojoj se nalazi i Kraljevo, koja bi elektrifikacijom i modernizacijom doprinela da se saobraćaj na Koridoru 10 poveća - naglasio je pomoćnik ministra za železnički saobraćaj Dejan Lasica, povodom Dana železničara i 124. rođendana srpskih železnica.
Obeležavanje Dana železničara završeno je svečanom akademijom u multimedijalnom centru ,,Kvart".

PRUŽNI PRELAZI
   Uskoro bi trebalo da najsavremenijom opremom bude obezbeđeno jedanast putnih prelaza širom Srbije. Reč je o putnim prelazima ,,Rabrovac”, ,,Milan Blagojević” i ,,Grošnica” u Kragujevcu, ,,Knić”, ,,Mladenovac”, ,,Kovačica”, ,,Matejevac”, ,,Tomaševac”, ,,Stepojevac”, ,,Lazarevac” i ,,Francuska ulica” u Beogradu.
   Inače, na oko pet i po hiljada kilometara pruga u Srbiji, ima 2.354 putna prelaza. Od toga 1.900 putnih prelaza je u skladu sa zakonskom regulativom obezbeđeno ,,andrejinim krstom”, znakom ,,stop” ili nekim drugim znakom drumske signalizacije, dok su ostali obezbeđeni savremenim sigurnosnim uređajima.
   U skoro 700 nesreća koje su se dogodile u proteklih sedam godina na putnim prelazima, život je sopstvenom krivicom izgubilo 120 ljudi, a povređene su 274 osobe. Samo u poslednjih godinu dana nastradalo je 11 osoba na putnim prelazima, od čega su tri stradale na prelazima koji su obezbeđeni rampama. Nesreće na putnim prelazima izazvali su u 99 odsto slučajeva vozači drumskih vozila ili drugi učesnici u drumskom saobraćaju.
   Za obezbeđivanje savremenom signalno-sigurnosnom opremom (polubranicima ili branicima) svih putnih prelaza u Srbiji potrebno je oko 350 miliona evra, a pored značajnih sredstava, neophodno je obezbediti i tehničku i urbanističku dokumentaciju, što za jedan putni prelaz može da traje između devet i dvanaest meseci.

VEĆE SAMOSTALNOG SINDIKATA O UTICAJU PRIVATIZACIJE NA MATERIJALNO-SOCIJALNI POLOŽAJ ZAPOSLENIH - piše Dragan Vukićević
Ogromno nezadovoljstvo zaposlenih u privatizovanim preduzećima

   Privredna aktivnost u 2007. godini odvijala se u uslovima zadržane makroekonomske stabilnosti, čvrste i restriktivne monetarne politike, započinjanja druge faze tranzicije, ali još u sistemski nezaokruženom ambijentu. Privredna kretanja u 2007. godini karakterišu pozitivni trendovi, pre svega povećanje  fizičkog obima proizvodnje, porast izvoza, kao i rast uvoza. Početkom ove godine, međutim, pogoršani su uslovi privređivanja, najpre zbog uticaja neekonomskih rizika, rešavanja pitanja statusa Kosova i neizvesnosti zbog raspisivanja parlamentarnih izbora. To je uslovilo pad fizičkog obima proizvodnje u mnogim granama, kao i nešto lošije ostale pokazatelje poslovanja. Ovo je konstatovano u utorak na sednici Veća Saveza samostalnih sindikata opštine (grada) Kraljeva, na kojoj je razmatran uticaj privatizacije na uslove privređivanja i materijalno-socijalni položaj zaposlenih u opštini Kraljevo.
- Međutim, i pored pozitivnih tendencija na planu dinamizacije proizvodnje i rasta spoljnotrgovinske razmene krajem 2007. godine, privreda je suočena sa brojnim problemima i strukturnim neusklađenostima - rekao je predsednik Veća SSSS u Kraljevu Desimir Mionić, komentarišući poslovne efekte u prethodnoj i ovoj godini.
- Najveće prepreke za brži privredni razvoj su nizak nivo investiranja, tehnološka zastarelost, niska konkurentnost, infrastrukturna i investiciona neizgrađenost, visoke kamatne stope na kreditne podsticaje, kurs dinara, nelikvidnost koju su uzrokovali budžetski korisnici i javna preduzeća, preterano administriranje, posebno iskazano kroz javne nabavke, visok nivo sive ekonomije, velika prisutnost konkurencije i visoko poresko opterećenje, posebno zarada.
Cene na malo i troškovi života i u ovoj godini, iz meseca u mesec, beležili su blaži rast ili stagnaciju. Prema podacima iz ovog jula, cene na malo su u julu prema decembru 2007. godine porasle za 12 odsto, a troškovi života za 13,7.
Cene su, u proseku, od početka godine prema lanjskom decembru porasle za 9,4, a troškovi života za 11,9 odsto. Poslednje poskupljenje električne energije, kao i često povećanje cena goriva, utiču na rast cena ostalih proizvoda, a pre svega proizvoda široke potrošnje.
- Ovakav trend rasta cena na malo u 2008. godini preti da znatno ugrozi planiranu stopu inflacije. Vlada i Narodna banka Srbije određenim merama pokušavaju bar donekle da ublaže ovaj trend, jačanjem kursa dinara prema vrednosti evra, što se različito odražava na pojedine proizvođače i na stanovništvo. Bez restriktivnih odluka Vlade radi smanjenja određenih cena teško će se osetiti bilo kakvo poboljšanje kupovne moći stanovništva - konstatovao je Mionić.

ZARADE
Prosečna zarada u Srbiji lanjskog decembra, bez poreza i doprinosa, iznosila je 34.471 dinar i nominalno je bila veća za 17,36 a realno za 15,63 odsto.  Prosečna republička zarada u julu iznosila je 33.058, što je za 1,26 odsto više nego u junu ove godine. U Raškom okrugu i Kraljevu prosečna zarada je niža od republičkog proseka.
Minimalna neto zarada u Republici u decembru 2007. godine iznosila je 10.668 dinara, a u periodu januar-jun ove godine 12.180 dinara. Po zakonu, poslodavac je u obavezi da minimalnu zaradu uveća za pripadajuću naknadu za topli obrok i regres za godišnji odmor, srazmerno vremenu provedenom na radu.
- Prema statističkim podacima, u 2008. godini zarade su iz meseca u mesec nominalno rasle, ali nedovoljno da bi mogle da prate rast cena u istom periodu - rekao je Mionić. - Da podsetimo da je potrošačka korpa u 2007. godini iznosila 30.109,68 dinara, a minimalna potrošačka korpa u istom periodu 18.991,5 dinara. U stalnoj trci cena i zarada beleži se pad kupovne moći stanovništva, naročito onih kategorija čije zarade nisu ni blizu prosečnih u Republici, a takvih je, nažalost, u našoj opštini sve više.
Radi očuvanja socijalne sigurnosti i zaštite materijalno-socijalnog položaja zaposlenih, na inicijativu sindikata, krajem aprila potpisan je novi Opšti kolektivni ugovor. Prilikom njegovog potpisivanja ministar za rad je obećao da će odgovarajućim aktom proširiti njegovo dejstvo na sve zaposlene na teritoriji Republike Srbije. Ukoliko ispuni dato obećanje, svi zaposleni u Srbiji dobili bi socijalnu sigurnost, usledilo bi potpisivanje granskih kolektivnih ugovora, koji bi se kasnije primenjivali ukoliko u preduzećima nisu potpisani kolektivni ugovori. U ovom trenutku, Opšti kolektivni ugovor je obavezujući samo za članove Unije poslodavaca. U mnogim preduzećima u naćšem gradu, nažalost, isplaćuju se minimalne zarade. Naknade za ishranu i regres za godišnji odmor svedene su na neki minimum, kako bi se zadovoljila zakonska forma. Nažalost, ima i primera da nije ugovorena minimalna zarada, ali nju poslodavci jednostavno isplaćuju, i to pravdaju lošom finansijskom situacijom u preduzeću. Na ovaj način svesno se krši zakon. Međutim, direktnom primenom odredaba Opšteg kolektivnog ugovora omogućila bi se isplata naknade za ishranu u iznosu od 20 odsto od proseka u Republici, regres za godišnji odmor u visini prosečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku, otpremnina zaposlenima koji se proglašavaju tehnološkim viškom isplaćivala bi se u visini trećine zarade zaposlenih za svaku navršenu godinu rada u preduzeću, a ne niže od polovine prosečne zarade po godini prema poslednjem objavljenom podatku, ako je to za radnike povoljnije.

NEZADOVOLJSTVO
- Dodatan problem je činjenica da je veliki broj radnika u procesu privatizacije i ukupne tranzicije ostao bez posla i nalazi se na evidenciji nezaposlenih. Veliki broj takvih lica nema nikakve realne šanse da nađe zaposlenje, jer poslodavac radije angažuje mlade kadrove školovane za sadašnje tržište rada. Zbog toga je potrebno da se ova populacija nezaposlenih uključi u programe aktivne politike zapošljavanja i programe dodatne obuke i obrazovanja. Takođe, nivo zarada treba da bude podsticajan u odnosu na nivo naknade za slučaj nezaposlenosti i ostalih beneficija. Daljom reformom poreskog sistema potrebno je smanjiti poreske obaveze, koje će stimulisati poslodavce za novo zapošljavanje. Takođe treba aktivnim podsticajnim merama države još više stimulisati poslodavce da legalizuju rad na crno smanjenjem poreza, što je nadležni ministar i najavio, i doprinosa na obavezno socijalno osiguranje. Takođe treba pojačati efikasnost rada inspekcije rada - ukazao je Mionić.
Od 2003. godine u opštini Kraljevo privatizovana su 23 preduzeća. Od do sada privatizovanih preduzeća, raskinuti su kupoprodajni ugovori za ,,Keramiku”, ,,Hladnjaču”, ,,Poljopromet”, UTRO ,,Srbiju”, ,,Papirpromet” i ,,Magnohrom”. Materijalno-socijalni položaj zaposlenih u ovim preduzećima je drastično ugrožen, upozorili su sindikalci, i daleko je od podnošljivog. U međuvremenu, po imenovanju zastupnika kapitala novog vlasnika u skladu sa zakonom dobili su zaposleni u ,,Hladnjači”, UTRO ,,Srbiji” i ,,Poljoprometu”.
- Prilikom razmatranja toka privatizacije u nekoliko navrata ukazivali smo na brojne uočene probleme - rekao je Desimir Mionić. - Navedimo najznačajnije, a to su drastično smanjenje broja zaposlenih, nedovoljna uposlenost kapaciteta, novi vlasnici ne poštuju socijalne programe, kao i kolektivne ugovore, veliki zastoji u isplatama zarada, isplata minimalnih zarada iako nisu ugovorene, često i bez pripadajućih doprinosa, nepoštovanja mnogih odredbi Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Razmatrajući probleme u privatizovanim preduzećima, kako je naglašeno u utorak, Veće je u više navrata ukazivalo na brojne probleme koji su nastupali od trenutka promene vlasnika. Radi njihovog otklanjanja, zaključci sa sednica Veća upućivani su svim nadležnim institucijama, počev od lokalne samouprave, zatim Nacionalnom socijalno ekonomskom savetu, Agenciji za privatizaciju, Ministarstvu za ekonomiju u privredni razvoj, bivšem ministarstvu koje je bilo zaduženo za privatizaciju, Ministarstvu za rad i zapošljavanje, kao i sindikalnoj centrali.
- Nažalost, svedoci smo da su nadležne institucije nedovoljno učinile da se navedeni problemi otklone, pa su rezultati izostali  - ukazao je Mionić. - Posledica ovakvog odnosa je ogromno nezadovoljstvo zaposlenih, koje se manifestovalo štrajkovima radnika i raznim vidovima pritiska zaposlenih na vlasnike i nadležne institucije, kako bi se problemi prevazišli i stvorili uslovi da radnici rade i normalno žive od svog rada. Nažalost, retki su primeri uspešno obavljene privatizacije, a evidentno je da je u našoj opštini veliki broj zaposlenih koji su nezadovoljni materijalno-socijalnim statusom posle privatizacije. Privatizacija javnih preduzeća se tek očekuje, pa je velika neizvesnost kako će se ona odraziti na zaposlene u tom sektoru. Privatizacija ,,Ibarskih novosti” pokazuje da je materijalno-socijalni položaj zaposlenih u tom preduzeću ugrožen i da je nezadovoljstvo radnika ogromno.
On je naglasio da su zaposleni u sektoru koji se finansira iz budžeta takođe nezadovoljni svojim materijalno-socijalnim položajem. Njihove zarade su pod strogom kontrolom Vlade i regulišu se uredbama. U poslednjih nekoliko godina Vlada je masu sredstava za isplatu tih zarada ograničavala, tako što za narednu godinu odobri neznatno povećanje u odnosu na masu isplaćenih zarada u nekim ranijim mesecima poslednjeg kvartala prethodne godine.
Sumirajući raspravu, na sednici Veća SSSS u Kraljevu, konstatovano je, s obzirom na probleme koji prate proces privatizacije, da se proces tranzicije negativno odražava na materijalno-socijalni status svih zaposneih, bez obzira u kom sektoru rade, kao i na penzionere i ostale kategorije stanovništva grada Kraljevo.

DOM DRUŠTVENIH ORGANIZACIJA
Presudom Okružnog suda potvrđeno je da je sopstvenik zgrade Doma društvenih organizacija, koja je navedena kao deo kapitala Doma društvenih organizacija, Veće Saveza sindikata opštine Kraljevo, pa se nadamo da će ove činjenice biti dovoljan razlog da se privatizacija odloži do okončanja spora, ili da se iz vrednosti društvenog kapitala pomenutog društvenog preduzeća izuzme vrednost poslovne zgrade, koja ne bi mogla biti predmet privatizacije bez saglasnosti vlasnika, a to je Veće Saveza sindikata Kraljevo.

SLUČAJ “IBARSKE NOVOSTI” A.D.
Raskid ugovora o privatizaciji do kraja godine

   Sredinom prošle nedelje ili tačnije u utorak, u organizaciji Sindikata “Nezavisnost” održan je sastanak kojem su prisustvovali članovi oba sindikata i zaposleni u “Ibarskim novostima” a.d. koji nisu sindikalano opredeljeni. Razmatrajući aktuelnu problematiku u firmi na ovom sastanku je jednoglasno zaključeno da se pokrene pitanje smene takozvanog menadžmenta preduzeća na čelu sa direktorom kojima je, po logici da su gazdini izabranici,  pripisana velika odgovornost za postojeću situaciju u firmi. Osim toga zaključeno je da se angažuje advokat, vrhunski stručnjak,  koji će u ime oba sindikata štititi interese zaposlenih u svim spornim slučajevima, a pre svega oko naplate zaostalih zarada pred sudom.Učesnici sastanka su se saglasili i oko toga da bi trebalo stupitu u štrajk do ispunjenja zahteva uz aktivno korišćenje medija, pre svega sopstvene kuće, ali i drugih, ali uz maksimalno obavljanje radnih zadataka. Na ovom skupu je najavljen i odlazak predstavnika Sindikata “Nezavisnost” u Agenciju za privatizaciju u Beogradu. Do poziva za ovaj sastanka je došlo posle dopisa koji je upućen iz Centrale UGS Nezavisnost, koji je potpisao potpredsednik Dragan Milovanović Pilac, a u kojem se zbog nepoštovanja obaveza iz kupoprodajnog ugovora traži raskid ugovora sa kupcem Dragicom Tomić.

RAZUMEVANJE U AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU
   Razgovoru sa gospođom Snežanom Kalajanović u Agenciji koji je održan u četvrtak prisustvovali su Ivan Rajović, Rade Živković, dr Zoran Ristić, direktor centra za obrazovanje, istraživanje i privatizaciju UGS Nezavisnost i Dragan Korunoski. Na ovom sastanku, posle analize postojećeg stanja i niiza okaza iz koih jasno proističe neminovnost raskida ugovora učesnicima je saopšteno da je Dragica Tomić prethodnog dana telefonom najavila da namerava da raskine ugovor o kupovini “Ibarskih novosti”. S tim u vezi najavljeno je da će već u ponedeljak komisija Agencije za privatizaciju obaviti vanrednu proveru poslovanja. Već sutradan stiže i zvaničan dopis da  je Dragica Tomić Agenciji uputila zahtev za raskid kupoprodajnog ugovora, a u ponedeljak Komisija dolazi u Ibarske. I pored sugestije da ovakvim pretresima prisustvuje više ljudi sa više zainteresovanih strana, ovoga puta, slučajno ili namerno, na ovu reviziju ne biva pozvan niko osim predstavnika Samostalnog sindikata, uz, naravno, direktora, njegovu sekretaricu i šefa računovodstva. Predstavnik Sindikata “Nezavisnost” dolazi na sopstvenu inicijativu, a vlasnica ne dolazi uopšte, bez obrazloženja zbog čega.
   Sudeći na osnovu viđenog, u očekivanju rezultata revizije,  stav Sindikata “Nezavisnost” je da je Komisija obavila svoj posao verovatno korektno i u skladu sa Zakonom, brinući prevashodno o interesima države, bez imalo brige za interese zaposlenih. Iz toga bi se dalo zaključiti kako su direktor i menadžment “Ibarskih novosti” a.d. na račun zarada zaposlenih u potpunosti ispunili obaveze prema državi, što je zaposlene dovelo u veoma težak položaj, ali bi se na osnovu toga poslovanje “Ibarskih” u proteklom periodu moglo čak smatrati i veoma uspešnim. Imajući u vidu ovu nelogičnost i bez namere da veruje bilo kome posle svega što se u ovom preduzeću događa poslednjih godinu dana, a i pre toga, predstavnici Sindikata “Nezaisnost” su na predlog članova Komisije dostavili svoje primedbe ukazujući ponovo na sve ono što je dovelo do zahteva za raskid kupoprodajnog ugovora, a što podrazumeva da nijedan od razloga zbog kojih se privatizacija obavlja praktično nije realizovan u prvih deset meseci.Međutim, ispostavilo se kako ništa od toga nije u nadležnosti Agencije, već finansijske i drugih inspekcija, ali i rugih vidova sindikalnog delovanja. Zanimljivo je pomenuti da to što su zaposleni tek primili drugi deo junske plate Zakon tumači kašnjenjem zarade od mesec dana, a zakonski minimum da bi se pokrenuo bilo kakav postupak u vezi s tim prdeviđa tek kašnjenje od devet i više meseci.

VANREDNA ILI REDOVNA KONTROLA, PITANJE JE SAD
   Sindikat Nezavisnost je odlučio da ne odustane od svoje pravedne borbe za zaštitu interesa zaposlenih i sprovođenju zaključaka sa sastanka članova oba sindikata. Na osnovu stečenog iskustva i nečije potrebre da se i ova vanredna revizija proglasi redovnom, mada je to zvanično negirano iz Agencije,  s pravom se može zaključiti da ni u ovom procesu raskida ugovora ne postoje realne pretpostavke za bezgranično poverenje u bilo čije namere, što znači da ovoga puta zaposleni prevođeni Sindikatom moraju koliko je god to moguće da utiču na sopstvenu sudbinu i sudbinu svoje firme. To, opet, podrazumeva aktivno učešće u svim predstojećim dešavanjima kako se ne bi ponovilo ono što je “Ibarske novosti” dovelo u veoma nezavidnu situaciju koju, objektivno gledano, one, a ni zaposleni u ovoj kući nisu zaslužili, čak i ako se gleda po rezultatima sadašnjeg poslovanja.
   Dakle,  moglo bi se sa sigurnošću zaključiti da je raskid ugovora o privatizaciji već sada “gotova stvar” i da bi zaposleni trebalo da se organizuju za ono što će uslediti, što podrazumeva novi vid organizacionih i vlasničkih odnosa u skaldu sa novim Zakonom o radio difuziji koji je pred usvajanjem, a u čemu će njihova uloga biti od presudnog značaja.
Za Sindikat "Nezavisnost" "Ibarske novosti" a.d.
Ivan Rajović

REČ STRUČNOG SAVETNIKA DRAGANA KORUNOSKOG
Vaša borba je bila izuzetno korektna

   Kod Agencije za privatizaciju interese Sindikata Nezavisnost “Ibarske novosti” a.d. zastupali su dr Zoran Ristić i gospodin Dragan Korunoski diplomirani pravnik, koji je više od pet godina stručni saradnik UGS “Nezavisnost” u svim predmetima kada zaposleni traže od kupca da strogo poštuje ugovor o prodaji društvenog kapitala. U izjavi za “Ibarske novosti” po obavljenom sastanku u Agenciji sa gospođom Snežanom Kalajanović, Korunoski je rekao:
   -Pošto je bio zakazan sastanak u Agenciji ja sam prisustvovao tom sastanku na kome je iznet podatak koji me je ohrabrio, a koji ide u istom pravcu u kojem i vaš zahtev, odnosno predlog za raskid ugovora. Kako je saopšteno na sastanku da sada postoje  uslovi  da se ugovor raskine i ja očekujem da će taj raskid biti najkasnije do kraja godine. Imajući u vidu i naknadne rokove koje Agencija treba da ostavi kupcu  s obzirom da je to i praksa Agencije koja se poziva i na propise da taj rok mora da bude ostavljen jer tako se to radi, ja očekujem na osnovu svega što se danas dogodilo u Agenciji da taj ugovor bude do kraja ove godine raskinut i u skladu sa Zakonom da se odredi privremeni zastupnik društvenog kapitala koji ako nije privatni onda onaj društveni kapital. Privremeni zastupnik kapitala ima obavezu po Zakonu da se izbori za ponovnu privatizaciju, a s obzirom na značaj ove delatnosti koja izgleda po novim propisima predviđa i neke druge dimenzije moguće je da ova firma ostane i nadalje neprivatizovana, odnosno da ostane kao servis lokalne samouprave odnosno da dobije režim državnog pravnog lica sa javnim kapitalom.
   Vaša borba je bila izuzetno korektna i ja nisam video da vi koristite nedozvoljena sredstva, vi se borite sasvim dozvoljenim sredstvima i ja sam prihvatio da i vama pomognem kao i ostalima najviše zato što je vaša borba realna i zasnovana na činjenicama. U to da će ovo biti pozitivno rešeno po radnike “Ibarskih novosti” ja sam više nego siguran, a sada da li je interes radnika da se ovo raskine pravi ili ne ja ne znam, ako je početni interes da se raskine  ja mislim da će do raskida doći, a kasnije treba Ibarske novosti na tržištu  da pokažu veliku spremnost i sposobnost da se bore da ta delatnost koja se dugi niz godina obavlja da se proširi i ojača kako bi standard i njihova prava bila u potpunosti ostvarena. To iskustvo koristite maksimalno ja pretpostavljam da ako su zaposleni ovakve snage i kalibra koji vi imate da ćete u tome uspeti i da će i drugi krenuti vašim stopama mada ima i onih koji su krenuli i pre vas i koji su u tome uspeli kao recimo Radio Sombor.

HUMANITARNA POMOĆ SAMOHRANIM MAJKAMA PROTERANIM SA KOSMETA - piše Dragan Vukićević
Pokućstvo za nevoljnike

   • Svaka od 46 porodica dobiće električni ili šporet na drva, sto sa šest stolica, kompletnu galjrnituru viseće kuhinje, radni kuhinjski sto i sudoperu, set posuđa, tri kreveta, regalski plakar za sobu i po mašinu za veš, frižider ili zamrzivač

  U organizaciji Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosmeta kancelarija u Kraljevu sutra završava sedmodnevnu humanitarnu akciju podele pokućstva. Reč je o celokupnom nameštaju za jednosoban stan, za 52 porodice samohranih majki koje su sa Kosmeta izbegle 1999. godine u Kraljevo, Kragujevac, Vrnjačku Banju i Čačak. Ovu do sada najveću i najskuplju donaciju obezbedila je nevladina organizacija “Adra” iz Nemačke uz podršku nemačke vlade.
   Svaka od 52 porodice dobiće po izboru električni ili šporet na drva, sto sa šest stolica, kompletnu garnituru viseće kuhinje, radni kuhinjski sto i sudoperu, set posuđa, tri kreveta, regalski plakar za sobu i mašinu za veš, frižider ili zamrzivač.
   Nadica Blagojević, iz Zočišta Kod Orahovca, samohrana majka troje dece, zbrinuta u Kovačima, u utorak je dobila pokućstvo, šporet i tri kreveta.
- Ovo su stvari koje su nam bile neophodne, a za šta ja nemam novca da kupim - kaže Nadica. - Od danas svako od moje troje dece imaće svoj krevet. 
Direktor nemačke “Adre” Frenk Brenda, koji je ovih dana boravio u Kraljevu i nadgledao raspodelu pomoći, ističe da sama “Adra” obezbeđuje deseti deo iznosa pomoći a da nemačka vlada finansira sve projekte sa devedeset posto. “Adra” je, prema njegovim rečima, realizovala više desetina sličnih humanitarnih projekata u Hrvatskoj, na Kosmetu i u Srbiji, a svake godine počev od 1999. izbeglicama i proteranima se na ovim prostorima podeli pomoć koja dostiže vrednost od oko 300.000 evra, a da je u početnim godinama taj iznos premašivao i milion evra. Ove projekte podržava Pakt za stabilnost kome je cilj, prema tvrdnji Brende, da se problemi s kraja prošlog veka na Balkanu otklone u što je moguće kraćem roku i bezbolnije i da su u središtu pažnje upravo izbeglice koje su i najteže podnele dramatične godine raspada SFRJ.
   - Ovaj projekat je počeo u junu i završava se krajem septembra - kaže Frenk Brenda. - Vrednost je 155.000 evra, a obuhvaćeno je 128 porodica sa ukupno 508 članova. Najveći deo ove pomoći biće distribuiran posredstvom kraljevačke kacelarije Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosmeta. 
   Prema rečima direktora “Adre” za jugoistočnu Evropu sa sedištem u Beogradu Dragana Pejovskog, svim porodicama “Adra” će u novembru da obezbedi besplatno i ogrev za zimu.
   - Prošle godine obezbedili smo i podelili 2.500 kubnih metara drva za ogrev, a sličnu količinu obezbedićemo i za predstojeću zimu i podela će početi najverovatnije u novembru - kaže Pejovski.
   Stručni saradnik kraljevačke kancelarije Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosmeta Dragan Jovanović, navodi da se pomoć “Adre” time ne završava.
   - Proteklih meseci sproveli smo anketu u porodicama samohranih majki u nameri da saznamo da li postoji interesovanje za počinjanje vlastitog posla, kako bi se te porodice socijalizovale i egzistencijalno osamostalile, tako da smo sačinili detaljnu analizu njihovih potreba i spisak dostavili “Adri” - kaže Jovanović.
   Prema njegovim rečima, raspodela osnovnih sredstava za početak poslova zaintersovanih izbegličkih porodica biće u okviru jedne od narednih akcija koje će kraljevačka kacelarija Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosmeta realizovati u saradnji sa “Adrom”, koja već razmatra modalitete obezbeđivanja potrebnog alata i pribora.
- Kada budemo zaokružili tu finansijsku konstrukciju - ističe Jovanović - oni koji žele, na primer, da osnuju firmu za vođenje knjigovodstva dobiće po dva računara i štampač, zainteresovani za otvaranje pekarske radnje pekarski set, zatim kompletan stolarski alat, automehaničarski, bravarski, pa i motorne testere za one koji bi se upustili u poslove sečenja drva za ogrev.
   Jovanović ukazuje da je ovo jedan od najobimnijih poslova u aktivnosti Udruženja i da će, zbog kompleksnosti akcije, raspodela trajati nekoliko sedmica.

OBELEŽEN SVETSKI DAN PRVE POMOĆI - 13. SEPTEMBAR
Između ravnodušnosti i solidarnosti

   Prva pomoć, kako je povodom Svetskog dana prve pomoći za “Ibarske novosti” izjavila sekretar kraljevačkog Crvenog krsta Mirjana Lišanin Gostiljac, je humani gest koji pravi razliku ne samo između života i smrti, već i između ravnodušnosti i solidarnosti, između apatije i akcije.
   -Kao jedna od glavnih aktivnosti volontera širom sveta, prva pomoć-regionalno i globalno-je usluga koja je poznata u zajednici i može poslužiti za proširenje lokalnih inicijativa, motivišući zaposlene i volontere od nacionalnog sedišta do lokalnih ogranaka.
   Od 1863. god. Međunarodni pokret Crvenog krsta  i Crvenog polumeseca se angažovao kao humanitarna organizacija, u zaštiti i spasavanju života. Prva pomoć je izraz ovih vrednosti i principa, uz sveobuhvatan pristup zadovoljenju telesnih / fizičkih, socijalnih i psihosocijalnih potreba povređenih.
Prema podacima Međunarodne federacije, u 2007. godini je više od 1.3 miliona ljudi savladalo osnovne veštine prve pomoći i učestvovalo u različitim aktivnostima u ovoj oblasti.
   Crveni krst Kraljevo je Svetski dan prve pomoći obeležio takmičarski, učešćem ekipa Omladine i Podmlatka  na Međuregionalnom takmičenju ekipa prve pomoći u Gornjem Milanovcu na terenima Sportskog društva "Takovo".

KRALJEVČANI NA VRHU MAKEDONIJE
“Železničari” osvojili Korab

   Kraljevački planinari, članovi PSD Železničar i PAK Kraljevo, 7. septembra osvojili su najviši vrh Makedonije-Korab.
   Na poziv PSD Korab iz Skplja, a zahvaljujući razumevanju na koje su naišli u Skupštini Kraljevo, petnaest planinara iz Kraljeva, 6. septembra krenulo je put Makedonije. Kratko vreme koje su imali na raspolaganju i dalek put koji je trebalo preći, nisu sprečili ove iskrene ljubitelje prirode i planinarenja da uživaju u lepotama makedonskih planinskih vrhova.
   Subotnje popodne Kraljevčani su proveli šetajući obroncima Popove Šapke. Mnogo je vrhova koje bi tu trebalo osvojiti-Kobilica, Vrtop, Titov vrh, Borislavec, Trpeznica... Nažalost, vremena je bilo malo, ali za naše planinare i to je bilo dovoljno, pa su se popeli na 2531 metar visok vrh  Ceripašina.
   U rano jutro kraljevačka ekspedicija krenula je ka Mavrovu, iznad kojeg se uzdiže najviši vth Makedonije-Korab.
   Planina Korab deo je dinarskog planinskog masiva. Po nekim svojim karakteristikama Korab podseća na Alpe. Pedeset i dva vrha, nadmorske visine iznad 2 000 metara, privlače brojne planinare iz celog sveta. Ali Korab ima da ponudi i više od toga. Ljubitelji prirode mogu da uživaju u lepotama osam planinskih jezera, da se dive kanjonu i vodopadima reke Duboke. Livade ispresecane bistrim i brojnim potocima i bogata flora i fauna neodvojivi su deo ove čarobne planine, kako ističe Dragan Jovanović Gigo.
   - Te nedelje oko 1 700 planinara iz dvadeset i dve države pokušalo je da osvoji vrh Makedonije. Naši planinari su to uspeli. Bez ikakavih problema, Kraljevčani su savladali visinsku razliku od 1 300 metara i uživali u pogledu koji se pruža sa 2 765 metara visokog Koraba, kaže Dragan Jovanović.

PRIČA ,,IBARSKIH NOVOSTI"
Zanimam se jedino za sebe i mogu da radim šta hoćeš

   • (Po kazivanju lečenog narkomana)

   Kišni je dan, utorak usred septembra. Depresivan do te mere da se to i u vazduhu oseća. Ljudi, naročito oni koji su podložni vremenskim promenama, zuje besciljno rasipajući svoje neurotične manifestacije na sve što se nađe u njihovoj blizini. Poplava sveopšteg ludila kao da odnekud nailazi, poput cunamija. Mesto u kojem sam se sticajem okolnosti zatekao pritiska neka zlokobna tišina. Na banderi pored puta nekoliko čitulja, čak toliko da, reklo bi se, nema mesta za sve, a likovi pokojnika u boji - novi trend. Tih dana je bilo nekoliko udesa i, nažalost, žrtava doba u kojem živimo. Sasvim slučajno, ili namerno, kao da baš tu mora da bude u tom kišnom danu, prilazi mi čovek u žutom duksu, kratko ošišan, srdačan, već u prvoj rečenici mi stavljajući do znanja da se dobro znamo. Ne mogu da se setim, ali to ništa ne menja jer prihvatam njegov poziv da u obližnjoj kafani popijemo po kafu i prisetimo se nekih događaja od pre petnaestak, i više, godina. U kafani muk, žalost za mladim čovekom - meštaninom koji je prethodne večeri stradao u udesu. Moj sagovornik naručuje kafu, ja pivo, a onda se i on predomisli pa  zajedno pijemo pivo. I već posle nekoliko rečenica, razmotrivši aktuelnu situaciju na srpskoj političkoj sceni, ali i sve ono što je tome prethodilo od Ravne gore do otvaranja mosta u Kraljevu, saznajem da je moj sagovornik lečeni narkoman. I ne samo to, već čovek koji o tome ima potrebu nekome da govori, kao neko ko se ratosiljao velike nevolje. Slušam ga neko vreme, a onda mu predlažem da to isto zabeležimo za novine. Pristaje. Čak pristaje da mu pomenem i ime, ili inicijale, ali mislim da to za priču koja sledi uopšte nije bitno. Uključujem diktafon.
- Dakle, da počnemo od početka - kažem - kada je sve to počelo?
- To je krenulo pre nekih deset godina. Otišao sam jedne večeri u kafanu i tu su se pojavili neki momci, ne mogu sad da ih imenujem, sedeli smo tu i ajd' da probamo. Tu sam se ja čak i svađao sa njima - počinje on svoju ispovest. I mada pronicljivog, inteligentnog pogleda, visoka čela i veoma rečit, deluje malo zbunjeno, pa mu već prva rečenica biva konfuzna.
- U kafani? - pitam, savetujući mu da se opusti i zanemari ,,spravu" koja stoji između nas na stolu.
- Pa, bilo je to negde pred rat. Ja sam čitavog života nešto radio, i tada sam radio kao stolar, tako da sam samog sebe izdržavao. Zapravo, sedeo sam pre toga gotovo redovno i igrao preferans sa tri drugara, mada je jedan od njih u međuvremenu umro, ne mogu da kažem da je umro od dopa, jer se on u međuvremenu skinuo, a šest meseci posle toga je roknuo, kažu ubio se, ali ne mogu da kažem ni da se ubio, umro je uglavnom. 

ŠMRKANJE PANJA
- Jesi li imao tada nekakvih psihičkih problema ili si bio u bilo kakvom stanju zbog kojeg bi čovek mogao da posegne za nečim što bi ga oraspoložilo - pitam - problema u porodici, recimo, ljubavi?
- Ma ne, nikakvih problema u porodici nisam imao. Nisam bio ni u depresiji, pre bi se moglo reći da sam bio mangupčić sa svim onim što uz to ide, a što podrazumeva neko samodokazivanje i istraživanje, prekoračenje nekih dozvoljenih granica. Deda mi je bio idol i njega sam najviše voleo, ali i sestru, koja je petnaestak godina mlađa od mene.
- Dobro, i šta je dalje bilo?
- Dali su mi panj dopa, a to je deseti deo grama (heroina), u kući kod jednog drugara, da nas trojica to podelimo na tri dela. Ja im kažem da neću, da definitivno neću, mada sam tada već  pušio travu i to me je potpuno zadovoljavalo. Njih dvojica povuku dve crte.
- Šta su dve crte?
- Totalno male doze,  deseti deo grama heroina podeljen u dve linije. To se obično radi na stolu, na ogledalu, na staklu, na bilo čemu što je ravno. Ja sam, recimo, stavljao heroin na šta god... na ve-ce šolju, gde god se nađem i gde god sam u prilici da uzmem.
- O.K. i?
- Uzmem ja to i jednostavno se zgrozim. ,,Jebite se", kažem, ,,nosite se". Desetak dana posle toga sedimo u kafani...
- Sad se vraćamo na početak priče - kažem, prateći pažljivo njegovu pomalo isprekidanu ispovest.
- Da, gde se ja raspravljam sa dilerima, psujem ih i provociram. ,,Ja to mogu da vučem koliko god hoćete, ali ništa", kažem im, a onda ipak probam. Povučem, ispovraćam se kao da sam popio gajbu i po piva, ali posle je bilo tako dobro da ja to danas ne mogu da opišem. Dva dana kasnije mi se ukaže prilika da ponovo uzmem - i uzmem. Uzmem sam jedan panj i svidi mi se, pa sam posle povremeno, sedmodnevno ili desetodnevno, uzimao po taj panj, a onda,  kažem sebi: hajde da završimo kvoterom, a to je četvrtina grama. Uzmem ja i taj kvoter, pa podelimo nas dvojica, i bilo nam je tako lepo da je to teško opisati. Uostalom, da nam nije bilo lepo, ne bismo ga ni uzimali, da me je, recimo, bolela glava ili nešto slično. Posle uzmem kvotr sam, pa ga podelim na pola i tako to krene, iz kvotera u kvoter, iz kvotera u kvoter, pa dođe do polutke, a to je već pola grama.

DANAS KVOTER, SUTRA KVOTER, PA POLUTKICA
- I postaješ li bar na trenutak u tom periodu svestan da te to obuzima i da ulaziš u fazu kada postaješ zavisan od heroina?
- Postajem svestan, ali mi se dešavalo da i do pet dana mogu da iskuliram.
- Dakle, da budeš strejt, čist, odnosno bez heroina?
- Da. Imam osećaj da ulazim u priču, ali računam, kao, povadiću se, nije to tako strašno, nije dotle došlo, nije to tako kako se priča. I ja onda opet polutkica, pa polutkica, danas kvoter, sutra kvoter, kupim ja uveče i polutku, oko 500 kinti (dinara), to je i tada bila velika lova. Kupim uveče da imam za ujutru, a onda odvojim pola. I funkcionišem apsolutno dobro, ne mogu da kažem kako, ali se mnogo lepo osećam.
- Kako to lepo, kako se najjednostavnije može opisati doživljaj onoga ko je uzeo heroin u bilo kojoj količini o kojima si govorio?
- Ne mogu to da opišem, nemam takav fond reči da bih to opisao, ali generalno - dobro. Mogu da idem gde hoćeš, da radim šta hoćeš, ne da ja to mislim, nego jednostavno mogu, niti se koga plašim, niti me zanima šta se radi sa strane, zanimam se jedino za sebe i mogu da radim šta hoćeš.
- U redu, idemo dalje, šta biva potom?
- Priča ide dalje, malo ti bude taj kvoter, a malo ti nedostaju i pare, treba uz to i da se jede, da se kupe cigarete i ostale stvari...
- Dakle, postaješ svestan toga da si zavisan?
- A još uvek ide ta priča kad ja ne znam šta je kriza, ali s vremena na vreme počinjem da osećam krizu, da ne mogu da funkcionišem normalno. Ja uzmem polutku i, umesto da je podelim za ceo dan,  moram da je uzmem celu ujutru, jer ne mogu da funkcionišem, i to izađe na gram i tako to kreće iz grama u gram, dok nije izašlo na tri, tri i po grama dnevno.
- Para imaš za sve to?
- Nemam, otkud? Ali našao sam ja ljude, jer ljudi, kad su u problemu, nađu rešenje, pa onda kupim pet grama za oko 6.500 dinara, nekad prodam dva, povadim nešto para, izvadim nešto... To je onda uzelo maha.
- I to je taj trenutak kada si shvatio kako je opasno ono čime se baviš?
- Ma ne, ja sam čitao knjige o ljudima koji su se godinama drogirali, a posle toga pisali kao ,,Đavo u prahu". Taj tip, mislim auator te knjige, radio je po ambasadama, ali je svakoga dana po pet grama u venu, ali je imao pare.
- A koja je to količina koju je moguće uzeti dnevno da ti zadovolji potrebe, a da ne bude over doza, smrtonosna, je l’ da?
- Ja ne znam koja je to doza koja bi trebalo da te uzme, mada kažu da čovek od heroina ne može da umre, već od onoga što se stavlja u heroin. Ja sam recimo jeo, pio, ali nikada nisam bio u fazi da kljucam, voleo sam da uzmem i da mogu da funkcionišem, da komuniciram sa ljudima. Imao sam priliku da vidim te ljude koji sede za stolom i kljucaju, ali meni to nije bio filing, nisam želeo da uzmem toliku dozu. Desilo mi se par puta da uzmem dobru robu pa da i ja kljucam, ali meni to nije bilo lepo, voleo sam da pričam, da pijuckam, pa i da radim. Odem ujutru na posao, uradim se, uzmem polutku i onda mogu da radim koliko hoćeš, a ako nema - onda sam se sjeb'o. I onda dođe vreme kad sam zakovao sa lovom. Staro društvo te ne j...: ,,Evo ti kvočka, uradi se",  a to mogu da pošmrčem i da plačem, čisto da mi se ruke ne tresu.
- I šta se dešava u tom, reklo bi se, ključnom trenutku tvog života?
- Tada sam jednostavno rekao: ,,Ja više neću!"
- A jesu li ti roditelji znali da se ti već deset godina drogiraš?
- Roditelji ni sumnjali nisu, jer ja se nisam tako ponašao. Na početku nisu prepoznali, a posle im je bilo normalno.
To je faza u kojoj počinjem da mostim, dužan sam u banci - vratiću, uzmem od jednog pa vratim drugom, i to je tako trajalo. Uostalom, ja sam sve to vreme i pravio pare, radio sam i nisam bio klasičan džanki. Pravio sam neke pare, ali sam mogao u nešto pametnije da ih uložim. Uzmem od jednog, ostanem dužan, ali vratim, i nikoga nisam radio, ali i sada vraćam te dugove, polako.

E, TO NISAM MOGAO DA TRPIM
- Dakle, to je bio trenutak kada si shvatio da tako više ne ide?
- U jednom trenutku sam shvatio da nema kud, da ne može više, a to zavisi od karaktera, takav sam - kakav sam, odnosno nisam takav i ne mogu ja sada zbog duga da bežim od tebe. I onda priznam kod kuće sve, a u merđuvremenu sam i ćaletu maznuo platnu karticu i ušao mu u minus 30.000 dinara, a da ni on nije znao. Verovao ili ne, ali keva je to sanjala, a ja sam zaglavio karticu u automatu jer sam znao tri broja, a četvrtog nisam mogao da se setim. Ušla mi majka u sobu i kaže: ,,Gde je tatina kartica?”, a ja kažem: ,,Nemam pojma". ,,Gde je, đubre jedno, gde je?", vrištala je mama. E, to nisam mogao da trpim, jer se to nije do tada dešavalo i ja otvorim karte i ispričam sve. To je, definitivno, porodična tragedija, ja sve priznajem, sve hoću. Ipak, dva-tri dana i dalje pravim kombinacije, imam gde da uzmem, jer nikoga nikada nisam prevario, ali onda sve zakuje da više ne može.
Majka me vodi u grad kod doktorke, koja kaže kakve sankcije da mi zavedu, da mi uzmu telefon, platnu karticu, da mi kontrolišu platu, a ja samo da idem na posao. To jednostavno tako mora i ja sam bio svestan toga, ali nisam to mogao da istrpim. Dolazim kući i kažem da ja to neću da tolerišem, da idem u Drajzerovu i zdravo.
- Šta je Drajzerova, pretpostavljam, odnosno znam, ali bih voleo da ti to kažeš, pošto sa nekim naročitim filingom izgovaraš ime te ulice?
- To je klinika za bolesti zavisnosti od narkomanije i alkoholizma. Imam rođaka koji radi tamo i veoma je priznat kao stručnjak. Tu ja rešavam sam svoju priču, ali i do tamo treba stići, jer se čeka na red. I tu ja tri dana i tri noći, sam u kući i zaključan - bogu dušu. To su takvi bolovi da je strašno, tu patnju ne želim nikom jer to je zaista strašno, kao kad ti neko zavuče ruku u stomak pa ti vuče kičmu. To ne mogu da definišem, niti ikome to želim. Četvrtog dana izađem ispred kuće i cupkam razmišljajući gde da idem da završim, a sve sam pre toga dao, i telefon i kartice, mada ipak mogu da idem da uzmem, nije mi problem. Cupkam tako i, kada je bilo da krenem, samo sam otišao u sobu, obukao dres i patike i  otišao na stadion, istrčao dobra četiri kilometra, došao kući, istuširao se i zaspao. I tako više puta.

ODLAZAK U DRAJZEROVU
- To znači da si počeo aktivno da se baviš sportom pokušavajući da se skineš sa heroina?
- Jesam neko vreme, a onda odlazim u Drajzerovu, sa majkom, i tamo sam napravio presedan.
- U kom smislu presedan?
- Otišao sam strejt. Niko mi nije verovao, a  ja kažem: ,,Čist sam.” Bio sam šest dana i pustili su me. Prvu noć sam presedeo pored momka koji je kukao iz sveg glasa. ,,Jebi se, pičko", rekao sam mu, ,,skinućeš se". Tako sam pokušavao da ga smirim, i danas smo u kontaktu. Tamo sam imao terapiju, mada ja tableta za spavanje nisam pio, ne pijem ih ni danas. Bilo je to u junu, evo, već je četvrti mesec...
- To znači da si još ,,taz" i da je, ipak, rano govoriti o potpunom izlečenju, zar ne?
- Još sam taz, i to važi, ali mi ne pada na pamet. Toliko se dobro i zdravo osećam da nemaš pojma, igram fudbal, basket, ne mogu da trčim, ali sam uvek na sportskom terenu. Odradim posao, istuširam se i odem na spavanje.
- Kako je moguće da u ovako depresivnom vremenu, kada je veliki broj relativno normalnih ljudi na sedativima, ti imaš osećaj da se osećaš sjajno? Zar je moguće da se sve to tako naglo prekine i da ti se posle svega ne javlja potreba za dobrim raspoloženjem,  ma kako ga postigao?
- Osećam potrebu za dobrim filingom, ali tu su žene.
- Da li bi nešto poručio onima koji bi da krenu tvojim stopama, ili su već uveliko krenuli?
- Voleo bih da svi koji su bili u mojoj priči izguraju ovako kako sam ja izgurao.
- Ali, tri meseca je vrlo kratak rok da bi neko ko je deset godina bio na heroinu mogao da se oseća izlečenim
- Tri meseca je vrlo kratak rok... Da, sreo sam čoveka koji je šest godina apstinirao, pa je došao ponovo.
- Šta ti onda govori da je tvoja priča završena kada je droga u pitanju?
- Lepo se osećam, ništa mi  nije teško i ne pada mi na pamet da to menjam, pogotovu što sam svestan tih priča. Overio mi je kum jedan i drugi, sinoć je poginuo treći. Nikada nisam bio u toj meri da me neko provali, ali su me provalili. Ja ću da napravim novac, sposoban sam momak, ali ta poslednja dva meseca bilo je teško. Sve je do tebe, nema ko da te vadi. Ja imam poštovanja prema roditeljima, i danas ih zovem mama i tata, imam sestru koja je mnogo mlađa od mene i oni su mi sve u životu.
- Evo, pijemo već po treće pivo. Ne znači li to da si heroin zamenio alkoholom?
- Ne, ne! Evo, pijem pivo, a mogu da ne pijem, svejedno mi je, nemaš pojma koliko se lepo osećam. Na poslu su me provalili, ne da se drogiram, već da sam prestao da se drogiram. Nisam se ja toliko eksponirao, ali je zanimljivo da i oni koji su mi bili veoma bliski sve ovo vreme nisu znali šta radim.
- Mnogo se priča o narkomaniji, ali je malo zvaničnih podataka, pa i ovakvih ispovesti. Obični ljudi uglavnom misle da se to događa nekim drugim ljudima i da se u svemu tome preteruje. Ti imaš, verovatno, uvid u to koliko je narkomanija zaista rasprostranjena.
- Mnogo je to rasprostranjeno, mogo i mnogo, to je veliki problem i što mnogo ima ljudi za koje čovek nikada ne bi ni pomislio,  a oni se drogiraju. Ni ja za mnoge to ne bih pomislio - prosvetni radnici, doktori, ljudi na položajima, činovnici po bankama, svuda... ružno bi bilo da ih imenujem, pričam svoju priču, a ti ćeš je zapisati.
- Da, izgleda da nisi stigao do one faze kada narkoman postaje kriminalac da bi mogao da dođe do para za drogu, prekinuo si na vreme.
- Ne, nisam prodavao stvari iz kuće, zapravo jesam - dao sam kožnu jaknu, uremio je,  ali mi je diler u zatvoru, pa mi je nije vratio. Tužna je to priča, Ivane...
U kafani i dalje tišina. Muzika se ne pušta zbog žalosti. Na ulici prva jesenja kiša kvasi sveže umrlice sa kojih mlada lica gledaju u dalj, pogledima u kojima se možda naslućuje i kajanje, zakasnelo, nažalost.
- Možeš mi napisati i ime, slobodno, ili inicijale, kako hoćeš, dovikuje moj sagovornik za mnom.
- Ako baš insistiraš, odgovaram, mada ne vidim razlog, bitna je priča, kao pouka. Ako još išta ikog poučiti može.

HRONIKA
Uhapšen diler heroina

   Istražnom sudiji Okružnog suda u Kraljevu u nedelju je priveden Nikola R. (31) iz Kraljeva, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga. Krivična prijava tereti Nikolu R. da je u više navrata licima sa područja Kraljeva prodavao heroin.
   Sudija je osumnjičenom odredio pritvor u trajanju do mesec dana.

SVE JAČA SARADNJA KRALJEVA I MNOGIH EVROPSKIH GRADOVA
Delegacija Kraljeva u poseti Mariboru

   Pomoćnik gradonačelnika Kraljeva Milun Jovanović sa saradnicima prošle nedelje posetio je gradsku opštinu Maribor. U delegaciji su se, pored Jovanovića, nalazili još Marko Živković, Služba za razvoj Kraljeva, i Hadži Momir Bakračević, predsednik Udruženja građana ,,Prijateljstvo za nova vremena" iz Kraljeva. Delegaciji su se u Mariboru priključili i Rade Bakračević, počasni konzul, predsednik Srpskog kulturnog društva ,,Maribor”, i Danijela Pećanac, sekretar Društva.      
   Delegaciju bratskog Kraljeva primio je Andrej Verlič, podžupan Maribora, i Rade Bakračević. Verlič i Jovanović su izrazili zadovoljstvo nivoom saradnje dva bratska grada, kao i spremnost da obnove tradicionalne susrete žitelja ova dva grada. Već 7. ili 14. oktobra stići će delegacija Mariborčana u Kraljevo, na čelu sa Francom Kanglerom, gradonačelnikom, i Andrejom Verličem, podgradonačelnikom. Andrej Verlič, podžupan Maribora, koji pokriva područje od kulture do privrede grada na Dravi, obećao je još čvršću saradnju sa Kraljevom i preuzeo obavezu da sa svojom ekipom brine za tu saradnju. Milun Jovanović, privrednik i političar iz Kraljeva, bio je srećan da je u Mariboru našao sagovornika sa kojim se susreo posle više decenija. Naime, pre tridesetak godina Verlič i Jovanović, sada dva podžupana, bili su tada na čelu omladinskih delegacija Kraljeva i Maribora. Hadži Momir Bakračević je obećao i dalje pomoć svog udruženja u povezivanju stanovnika dva grada.
Rade Bakračević

DELEGACIJA GRADA KRALJEVA U ZELENOJ GORI
Akcenat na saradnji sportista

   Na proslavu praznika Zelene Gore ,,Vinobranje" gradonačelnik Janusz Kubicki pozvao je, pored velikog broja delegacija iz evroskih gradova, i delegaciju bratskog grada Kraljeva. Milun Jovanović, pomoćnik gradonačelnika, Marko Živković, Gradska uprava - Služba za upravljanje projektima i lokalni ekonomski razvoj, učesnik na evropskom forumu bratskih gradova, i Hayi Momir Bakračević, predsednik ,,Prijateljstva za nova vremena", koji je i inicijator obnavljanja odonosa između ova dva grada, nalaze se u radnoj poseti Poljskoj i Zelenoj Gori.
   Tokom višednevne posete uspostavljeni su brojni kontakati između gospodina Jovanovića i čelnih ljudi grada Zelena Gora. Tom prilikom dogovorena je saradnja između osnovnih škola Zelene Gore i Kraljeva, koja će se odvijati pod pokroviteljstvom Evropske unije. Zamenik gradonačelnika Zelene Gore Violeta Harezlak je stavila akcenat na saradnju sportista: kraljevački karatisti se već nalaze u Zelenoj Gori na razmeni iskustava, a u narednom periodu aktivnosti će se proširiti i na ostale sportove. Takođe je dogovoreno da se u maju naredne godine u Kraljevu ugosti odbojkaški klub Zelene Gore. Nakon toga odbojkaški klub Ribnica biće gost Zelene Gore. Poseta je planirana za septembar u vreme praznika ,,Vinobranje", kada je i međunardni turnir koji se odvija u organizaciji Zelene Gore.
   Služba za uravljanje projektima i lokalni ekonomski razvoj grada Kraljeva pripremila je prezentaciju i brošuru na poljskom jeziku u cilju privlačenja projektnih partnera i investitora,  što je za sve učesnike bilo prijatno iznenađenje. Pored grada domaćina i naše delegacije, učesnici evropskog foruma bili su predstavnici iz bratskih gradova Češke, Slovačke, Rumunije, Nemačke, Italije, Ukrajine i Francuske.
Hayi Momir Bakračević je Zelenoj Gori ponudio učešće na ,,Maturskom plesu", koje je sa vidnim oduševljenjem prihvaćeno.
   Prilikom susreta sa nekolicinom građana Zelene Gore koji pamte učešće Kraljevčana na radnoj akciji ,,Zelena Gora" 1988. godine, evocirana su sećanja i sa ponosom je istaknuto da u znak zahvalnosti oni u svom gradu imaju ulicu koja nosi ime - Kraljevska ulica. 
Marko Živković

U ORGANIZACIJI MINISTARSTVA ZA DIJASPORU U VLADI REPUBLIKE SRBIJE
Polaznici škole srpskog jezika iz Maribora u Tršiću

   Pokušaj da se članovima Srpskog kulturnog društva ,,Maribor” omogući da u svom gradu na Dravi uče srpski jezik - na kraju je ipak uspeo.
   Za realizaciju projekta (dva semestra) bilo je predviđeno nekoliko hiljada evra.  Nešto manje od polovine tog novca slalo je ministarstvo i tako omogućilo da zainteresovani srednjoškolci i studenti dobiju osnovna znanja iz srpskog jezika i ćirilice. Glavninu posla oko škole izneo je na svojim leđima profesor Gojko Dobrić sa nekoliko profesora srpskog jezika. Pored ministarstva, članovi društva dobili su finansijsku pomoć i od privrednika srpskog porekla iz Maribora. I tako je počelo učenje srpskog jezika tri puta nedeljno. Jednom u osnovnoj školi, drugi put u prostorijama društva, i treći put u pravoslavnoj crkvi Ćirila i Metodija u Mariboru.
   Još dok je nastajala škola, predsednik društva je u projektu predvideo izlet učenika u Tršić, mesto gde je živeo otac ćirilice Vuk Karadžić. Izlet je odobrilo i sufinansiralo Ministarstvo za dijasporu u Vladi Republike Srbije i nekoliko sponzora, među kojima su bili najdarežljiviji bračni par Verica i Dragan Popović iz Maribora, vlasnici zubne ordinacije.
Uz pomoć toliko pozitivnih ljudi izlet je morao da bude uspešan. Pored kupanja na istorijskoj Drini i posete Etno selu, najlepše je, prema rečima učenika, bilo u Vukovom spomen-parku pored kuće gde je rođen Vuk Karadžić. Deca su iz usta najboljih poznavalaca dela i života Vuka Karadžića na licu mesta u samom Tršiću u kući Vuka Karadžića saznala mnogo stvari o Vuku i istoriji Srba, napominjući da to nikada neće zaboraviti. Deca i odrasli iz Tršića poneli su ogromnu količinu energije koju će iskoristiti u svojoj domovini pričajući svojim Slovencima o ljudima i krajevima odakle potiču njihovi roditelji.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PROMOCIJA KNJIGE MIROLJUBA DOMAZETA - piše Dragan Bajović
Konačno predstavljena “Pesma Karanovca”

  • Galerija "Maržik" je, po autoru zbornika, jedino slobodno kulturno mesto, dok je "Književni klub literarna sekcija". U "Maržiku" je, inače, i predstavljena knjiga sačinjena još pre četiri godine

   "Pesma Karanovca", koju je priredio Miroljub Domazet, objavljena pre četiri godine u Gornjem Milanovcu, po rečima autora nija za sve ovo vreme mogla da bude prikazana, jer, kako se izrazio, žurnalistima je trebalo skoro pet godina da saznaju za njene vrednosti. Na drugoj strani, nastavio je on, naučnici tvrde da treba da prođe najmanje 60 godina ne bi li se prava vrednost dokazala.
   Bio je, izgleda, poslednji trenutak da se knjiga prikaže, jer ko da čeka još 55 godina. Za knjigu, naravno, odavno svi koji prate kretanja na kraljevačkoj književnoj sceni znaju. Naročito pesnici koji su uspeli da zadovolje oštre kriterijume ovog sveznalca svih umetničkih pravaca i disciplina. Domazet je veliki ljubitelj umetnosti, kolekcionar, svoj stan odavno ne kreči, jer su zidovi od poda do plafona potpuno prekriveni slikama. Piše eseje, koje, istina, odavno već ne objavljuje. Poznat je u kraljevačkim kulturnim krugovima kao čovek koji je protiv svih. Galerija "Maržik" je, po njemu, jedino slobodno kulturno mesto, dok je "Književni klub literarna sekcija". Književne nagrade u Srbiji se, uzviknuo je Domazet, dodeljuju na sledeći način: Oni pisci koji članove komisije zovu na svoje krsne slave su najviđeniji dobitnici, ali su, pre njih, još poželjniji oni koji su jedva savladali analfabetski tečaj. Na trećem mestu su "ziloti", oni koji se kunu aktuelnoj vlasti. Ti "ziloti" su uglavnom iz prestonice, kaže Domazet.
   Iz njegovog dosta bučnog govora moglo se zaključiti da bi svi autori zastupljeni u njegovim knjigama - 2004. objavio je i podeblju "Priču Karanovca" - trebalo da budu posebno počastvovani što ih je ovaj znalac zapazio i dozvolio im da se nađu među koricama ovih "svetih pisama". Pa, ipak, od tridesetdvoje autora iz "Pesme Karanovca" na promociji su bila samo trojica.
   O zbirci je govorio magistar književnosti Zoran Nedeljković. On je, između ostalog, rekao da Domazet, poput Don Kihota, juriša na vetrenjače, da je svestan toga, ali da i dalje vodi bitku za pravim vrednostima i da je u ovaj zbornik uvrstio autore koji slobodno, kao i on, misle.
Zbirku "Pesma Karanovca" pomogla su čak 272 sponzora što govori da je Domazet morao da traži pomoć neselektivno, što, svakako, doprinosi njegovom podvigu.            

O KNJIZI
   Poezija je svojevrsna bela magija. Biti pesnik znači posedovati znanje koje se od belog maga zahteva. Potrebno je istaći da ta veština podrazumeva pre svega saobraćanje sa dobrim duhovima. A koliko je dobrih duhova danas u našoj okolini. Učiniti nekom dobro delo gleda se sa podozrenjem. Pisati pesme i još čitati ih, izaziva kod neznalica a danas ih je više nego ikad - iako živimo u informatičkom dobu - sumnju ko odista pripada duhu modernog vremena. To ne znači da ako svi misle isto, moraš i ti. I to je bio osnovni motiv da Miroljub Domazet objavi knjigu "Pesma Karanovca".
   Cilj mu je bio da  dokaže da na ovim prostorima postoje ljudi koji kao i on samostalno misle, koji stvaraju i ne razmišljaju o nekoj književnoj slavi jer vreme čitalaca je davno prošlo vreme. U vremenu čulne kurture kako bi se rusko - američki kulturolog Pitirim Sorokin izrazio, sve što nije opipljivo, što nema obrise i boju nije vredno da se o njemu govori, čita ili piše. A šta ćemo sa rečju koja takođe nema boju, miris ili ukus. Da ćutimo?
   Domazet je odlučio da ne ćuti. Ako svaka reč, kako kaže pesnik Miljković, znači ono što znači njeno ćutanje, priređivač ove zbirke karanovačkih pesama je odlučio da objavi njihove glasove ćutanja, njihovo stihotvorno tihovanje, njihovo vjeruju, njihove kratke istorije o onom šta su videli, izgovorili, čuli, a najviše o onom šta su ćutali. To ne znači da su to prećutali jer nisu smeli reći, to znači da su samo čekali da se neizgovorena reč pretvori u pisanu a ova u pesmu. I te istorije su sažete, svaka pesma nosi u sebi jednu priču. U ovoj zbirci su zastupljena trideset i dva autora, dakle trideset i dve različite priče. Pričajući priču kroz pesme ovih pesnika Domazet je poput Ezre Paunda stvorio svoju priču.
   Ali kakva je suština njegove priče? Kakav je negativ ove stihovane trake? Da li nam je za to potrebno hermenautičko umeće? Znamo da je veliki ljubitelj umetnosti, kolekcionar. Da su lepe umetnosti njegov kredo. Znamo i da ratuje sa vetrenjačama. Ako sam ja Don Kihot - rekao bi Mire - verovatno su obični ljudi vetrenjače. Ko je vetrenjača, prepoznaće se i među autorima zastupljenim, u ovoj knjizi. Pesnici kao i većina umetnika moraju da se izbore sa svojom sujetom. A ona je lažno mišljenje o sebi. Ko je to savladao imaće Domazeta za prijatelja, ko nije izbegavaće ga.
   Ova je zbirka i susret manje poznatih i poznatijih pesnika. To im je jedna od retkih prilika da budu zajedno. Za jednog danskog filozofa pesnik ne mora napisati ni jednu pesmu da bi ostao ili postao pesnik. Za Rilkea, nekoliko stihova, proisteklih iz vlastitog životnog iskustva, dakle autentičnih, bilo bi dovoljno da se neko nazove pesnikom. I ovo je cena koju Domazet plaća. Ovo je bit njegove priče. Pesnici zastupljeni u ovoj zbirci pevaju za njega i umesto njega. Oni su duhovi njegove čarobne lampe zvane Pesma Karanovca.
   Ova zbirka je i valjan dokumentarni prilog kulturnoj istoriji ovoga grada. Istoriji odozdo, kako bi sociolozi i istoričari rekli, jer se ovde bavimo običnim čovekom, njegovim vrlinama i manama, svakodnevnicom, životom pored Ibra, a ne makroekonomskom političkom istorijom. Ne sme da se zaboravi Geteova rečenica da je i mali čovek čovek.
   Domazet je poželeo da okupi pesnike, da prizove i duhove onih koje prepoznajemo na ulici, da to bude knjiga kako bi Niče rekao " za svakoga i ni za koga". I prizivao je duhove, ponegde nije nailazio na odziv. Kada se prizivaju oni drugi duhovi, za stolom, a poznato je da je Igo imajući to iskustvo napisao čitav roman, ko ne želi da čuje ili vidi ništa neće ni videti ni čuti. Domazet na ovu duhovnu seansu dakle poziva samo one koji žele da čuju i vide duhove iz ove knjige.
Mr Zoran Nedeljković



KONCERT MLADOG GITARISTE
Od baroka do modernih vremena

   Mladi gitarista Nenad Stefanović iz Kraljeva u utorak je održao koncert ozbiljne muzike u Galeriji Narodnog muzeja. Njegov gost bila je sopran Jana Milišić, diplomac solo pevanja na Fakultetu muzičke umetnosti. Koncert su organizovali Kulturni centar Ribnica i Narodni muzej Kraljevo.
   Nenad Stefanović, rođen krajem 1985. godine, samostalno nastupa još od šesnaeste godine. U utorak uveče, na odlično posećenom koncertu u Muzeju, on je, poput pravog profesionalca, bez treme, izveo osam dela više kompozitora koji nisu pisali samo za gitaru. Koncert je počeo Svitom Espanjola, slavnog baroknog kompozitara Gaspara Sanca iz Španije, koji je stvarao krajem sedamnaestog i početkom osamnaestog veka i ostavio snažan utisak na nekoliko modernih kompozitora za gitaru. Potom su posetioci koncerta mogli da čuju dela Johana Sebastijana Baha, Luiđija Lenjanija, Franca Šuberta, Antonija Laura, Astora Pjacole, Lia Brovera i Stepana Raka.
   Gošća Nenada Stefanovića, mlada Kraljevčanka Jana Miličić, diplomac solo pevanja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi čuvene Radmile Bakočević, otpevala je pesmu Laku noć iz ciklusa Zimska putovanja Franca Šuberta i zadivila publiku svojim čudesnim sopranom.
Nenad Stefanović počeo je da uči gitaru u petnaestoj godini kod profesora Zorana Baraća. Školovanje je nastavio u srednjoj Muzičkoj školi ,,Josip Slavenski” u Beogradu, a zatim na Fakultetu umetnosti u Nišu. Uz studije, predaje i gitaru u Nižoj muzičkoj školi ,,Stevan Mokranjac" u Kraljevu.



DEKADA ROMA KAO MEĐUNARODNA AKCIJA - piše Bojana Milosavljević
Da postanu građani prvog reda

   • Srbija i neke bivše jugoslovenske republike, zemlje u okruženju, Češka i Slovačka, na najvišem državnom nivou još 2003. godine u prestonici Mađarske incirale međunarodnu akciju ,,Dekada inkluzije Roma 2005-2015", sa ciljem da ova velika etnička grupa izađe iz društvene izolacije. UNICEF za Srbiju aktivno pomaže ovu akciju koja treba da postane uzor i ostatku Evrope

   Do kraja juna 2009. godine Srbija će predsedavati Međunarodnom inicijativom ,,Dekada inkluzije Roma 2005-2015", u koju je uključeno desetak zemalja Balkana i okruženja, budući da ova velika etnička grupa najgušće naseljava upravo te prostore. Ciljevi ove međunarodne akcije koja je, dakle, započeta pre nekoliko godina, jesu, pre svega, smanjivanje razlika između položaja ove populacije i društva, eliminisanje diskriminacije i marginalizacije, kao i donošenje nacionalnih programa u obrazovanju, stanovanju, zapošljavanju, zdravstvu i socijalnoj zaštiti svake vrste. Ispunjenjem ovih planova postići će se uključivanje romskih zajednica u društvo kome pripadaju, a u okviru ovih akcija posebna pažnja posvetiće se ženama romske nacionalnosti.
Akcija obeležena kao ,,dekada" podrazumeva angažman svih društvenih institucija u zemljama u kojima u značajnijem broju Romi žive. Ukoliko pokaže rezultate, pomoći će i u formiranju evropske politike za Rome. Prema istraživanjima (sproveo ih Fond za otvoreno društvo), Romi su građani ,,drugog reda", tim više što mladi rano napuštaju školu, a poznato je da bez obrazovanja nema društvenog progresa. Posledica ovog stanja je što Romi žive u nelegalnim naseljima, nemaju lična dokumenta, pa uz njih ne mogu da ostvare niz ostalih prava: obrazovanje, zapošljavanje, socijalna i besplatna zdravstvena zaštita. Bez odgovarajućeg kulturološkog nivoa romska zajednica je i dalje osuđena na tihu patnju u svakom društvu koje njihove potrebe marginalizuje. Posebno je poguban odnos prema deci i mlađoj populaciji, koji su u svakoj zajednici suštinska supstanca društva. Zbog izuzetno loše materijalne osnove i zastarelih metoda testiranja, mali Romi najčešće osnovno obrazovanje započinju u školama za decu sa posebnim potrebama.

KOLIKO IH U SRBIJI IMA? 
   Prema podacima UNICEFA za Srbiju, koji se takođe uključio u međunarodnu inicijativu ,,Dekada inkluzije Roma", oni su najveća etnička manjina u centralnoj, južnoj i istočnoj Evropi. Uz ovo treba da se obrati pažnja i na podatak da je između 40 i 50 odsto Roma mlađe od 18 godina, pa je u ovoj inicijativi reč o zaštiti dečjih prava. Ovo pravo najpre ukazuje na potrebu redovnog školovanja dece i mladih, kao i veliku pomoć njihovim nastavnicima, koje treba što bolje pripremiti za složen i odgovoran prosvetni rad.
   Tačan broj Roma u Srbiji još nije poznat. Prema zvaničnoj statistici, ima ih nešto više od 108.000  (podaci su od pre šest godina). Drugi statističari i stručnjaci navode cifru od oko 350.000 najviše, dok romske i neke druge nevladine organizacije iznose malo verovatan i utemeljen podatak da ih u Republici ima čak 800.000. Od ovoga su mnogo pouzdaniji statistički podaci o, na primer, obrazovnoj strukturi u ovoj etničkoj zajednici. Ona je katastrofalno loša. Tako, oko 62 odsto Roma nema završenu osnovnu školu, dok više od osnovnog obrazovanja ima 9,6 odsto. Čak 50 do 85 procenata romske dece pohađa ,,specijalne" škole. Ova barijera podignuta je pred njima zbog lošeg ekonomskog položaja porodica, jezičkih barijera i predrasuda.
Vredan pažnje je, međutim, podatak da je romska populacija vitalna, jer je njena prosečna starost 27-28 godina, a o tome u kakvim uslovima se rađaju i žive, najbolje kazuje statistički podatak da tek nešto više od šest odsto Roma doživi starost preko 65 godina, što je daleko ispod sadašnjeg evropskog proseka. Ovi naši sunarodnici utiču i na negativnu statističku sliku o obrazovanju građana Srbije uopšte. Najnoviji podaci pokazuju da je među nama gotovo 233.000 potpuno nepismenih, što čini 3,45 odsto populacije starije od deset godina. Poraznije je što je bez potpunog osnovnog obrazovanja više od milion stanovnika, dok milion i po ima završenu osnovnu školu.  Istovremeno, nešto više od 2,5 miliona građana ima završenu srednju školu; više obrazovanje - 285.000, a visoko - skoro 412.000 stanovnika Srbije. Na listi nepismenih u bližim zemljama, ispred Srbije su, kao pismeniji, Slovenci, Mađari, Bugari, Italijani i Rumuni, a lošiji od nas su Grci, Albanci, Maltežani i Portugalci.
   Među građanima starim 65 godina i više najviše je nepismenih u Srbiji, a prema polnoj grupi - više je žena (više od 78 odsto), dok je nepismenih muškaraca - 49 procenata. Stoga ne bi bilo na odmet da se dekada inkluzije, odnosno obrazovanja proširi na celu Srbiju, a ne samo na marginalizovanu romsku etničku zajednicu.

ODBOJKAŠI RIBNICE OKONČALI PRIPREME ZA PREDSTOJEĆU TAKMIČARSKU SEZONU - piše Zoran Bačarević
Punim gasom iz Modriče

   • Utakmicama sa beogradskim Partizanom u Kraljevu (1:3) i Ivanjici (2:3) kraljevački prvoligaš okončao je pripreme za sezonu 2008/09, a prvu zvaničnu utakmicu igra sutra u Modriči, u okviru novouvedene Balkanske lige

  Za odbojkaše kraljevačke Ribnice istekao je takoreći polugodišnji takmičarski odmor i sutra će četa Dragana Đorđevića u Modriči sa Budvanskom rivijerom odigrati prvu zvaničnu utakmicu u novoj sezoni. Kraljevački odbojkaši startuju u novouvedenom takičenju pod imenom Balkanska liga, a u jednoj od grupa u Modriči će joj protivnik biti domaći istoimeni klub i Budvanska rivijera iz Budve. Domaćin je svojevremeno bio ljuti rival kraljevačkim odbojkašima pre raspada SFRJ, da bi sa Budvanima takođe bilo teških i neizvesnih susreta u Kraljevu, ali i u svojevremenoj prestonici crnogorskog turizma. Budvani su Kraljevčanima bili rivali u vreme, opet bivše države, SR Jugoslavije i DZ SCG...
  Posle ,,bazičnih priprema" odbojkaši su ovog leta na izmaku odigrali seriju prijateljskih utakmica. Protivnici su im, po pravilu, bili izuzetno jaki, a u ,,prvoj fazi" ekipe iz inostranstva. Tako je vicešampion Rusije Iskra iz Odenicova savladala Ribnicu sa 4:1 (na Kopaoniku), reprezentacija Makedonije u Kraljevu savladala je četu Dragana Đorđevića sa 3:1, dok je Ribnica bila bolja od rumunskog prvoligaša Remat voleja (3:2 i 3:1). Na red su, potom, došle ekipe iz Srbije, pre svega iz Beograda. Crvena zvezda (u Brzeću) zabeležila je pobedu od 3:2. Konačno, beogradski ,,crno-beli" su prošle subote u Hali sportova pobedili Ribnicu sa 3:1 (25:23, 17:25, 28:26, 26:24), dok je prošlog utorka uveče u Ivanjici (gde se Beograđani nalaze na završnim pripremama) rezultat glasio 3:2 za momke (Kraljevčanina) Milana Žarkovića.
   Put Modriče, sutra ujutru, krenuće mlada ekipa, oslabljena odlaskom Todorovića, Bojovića i Pljakića, a pojačana dolaskom Radivojevića, Mijailovića i konačno Vladana Đorđevića. Takoreći pravo iz autobusa protiv crnogorskog prvoligaša izaći će, pored trojice novajlija, ,,starosedeoci" Gavrilović, Usiljanin, Radević, Bićanin, Jović, Mrdak, Lazarević, Borovnjak, Milovanović... U nedelju od 17 časova igra se i meč sa domaćom Modričom, a pobednik ove grupe narednog vikenda učestvuje u odbojkaškom ,,fajnal-foru" u Rumuniji.
   - Imali smo sadržajne pripreme i utakmice sa, van svake sumnje, jakim rivalima. Naravno da su, u ovoj fazi, rezultati bili u drugom planu, a provere smo iskoristili da bismo pre svega u ekipu ,,uklopili" novajlije. U suštini sam zadovoljan formom ekipe, a u Modriču putujemo bez opterećenja oko plasmana. Mislim da su favoriti Crnogorci (bar po imenu i rejtingu kluba), a mi ćemo šansu tražiti iz ,,drugog plana". Konačno, čeka nas žestok start u novoj prvoligaškoj sezoni pošto se u 1. kolu kao domaćini sastajemo sa aktuelnim prvakom Srbije Crvenom zvezdom - poručuje pred put u Modriču šef struke OK Ribnica Dragan Đorđević.



ZAVRŠNO ,,ZAGREVANJE" ZA NOVU KOŠARKAŠKU SEZONU - piše Zoran Bačarević
EX YU basket u Kraljevu i Mataruškoj Banji

   • Na trodnevnom međunarodnom košarkaškom turniru od utorka do sinoć nastupilo šest ekipa iz svih bivših jugoslovenskih republika, sa izuzetkom Slovenije

   Završnicu druge dekade septembra, sve u susret novoj košarkaškoj sezoni, obeležio je veliki međunarodni turnir koji je pod nazivom ,,Kraljevo 2008" održan na parketu Hale sportova u Kraljevu i SC OKANIK u Mataruškoj Banji. Organizatori su KK Sloga i SC OKANIK, a pored domaćina i organizatora Sloge, nastupili su i Hemofarm iz Vršca, Budućnost iz Podgorice, Igokea Partizan iz Aleksandrovca (Banjaluka, RS), Rabotnički (Skoplje) i Svjetlost iz Slavonskog Broda.
   Turnir je otvoren u utorak uveče u Hali sportova utakmicom Hemofarm-Svjetlost, a ekipe su podeljene u dve grupe. U prvoj je, pored ekipa koje su otvorile turnir, Rabotnički, a u drugoj Budućnost, Igokea Partizan i Sloga. Košarka svih bivših jugoslovenskih republika ove sedmice bila je zastupljena u Kraljevu, i slovenačka, pošto je Elektra iz Šoštnja bila gost KK Mašinac, a ova ,,okrnjena" okončana je sinoć utakmicama za plasman za peto (OKANIK) i treće mesto, odnosno pobednika turnira (Hala sportova).



KOŠARKA - PRIJATELJSKA UTAKMICA
Poraz ,,studenata”

   Mašinac - Elektra (Šoštanj) 66:83 (20:25, 21:23, 12:22, 13:13)

  Hala sportova. Gledalaca 300. Sudije. Nešković, Maričić, Marković (Kraljljevo).
Mašinac: Tutuš 14, Radulović 6, Barlov 9, Milašinović 5, Mirković 10, Arsić 6, Vuletić, Čupković 8, Balaš 2, Jaćović 7.
Elektra: Goleš, Bujan, Džambić 10, Norvak 4, Hajnik 4, Ćosić, Mravljak 2, Novak 13, Sjekloća 14, Lekić 2, Đuk 18, Ivanović 17, Kostnikar.
Slovenački ligaš bio je ubedljiv u kraljevačkoj Hali sportova. Pobeda Elektre nijednog trenutka nije dolazila u pitanje. Najveću prednost Slovenci su imali u 27. minutu, kada je na semaforu stajalo 49:67. Domaćini su nešto bolje odnosno efikasnije zaigrali u samom finišu susreta. Kod domaćina, Tutuš je bio najefikasniji, a solidne partije pružili su Mirković, Barlov i novi plej Jaćović. Kod gostiju Ćuk, Ivanović i Sjekloća zadali su dosta muke igračima Mašinca pod oba obruča.

DVOJICA TRAŽE KLUB
Tandem Mašinca Sinadinović-Šestović dobio je slobodne ruke od rukovodstva Mašinca da može da krene u potragu za  novom sredinom. Zato ovoga puta oni nisu bili u sastavu kraljevačkih studenata.



IN MEMORIAM
Aleksandar Lepir

   U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali u Progorelici prošlog četvrtka (11. septembra) tragično je izgubio život Aleksandar - Saša Lepir, predsednik i aktivni takmičar Paraglajding kluba Eol iz Kraljeva i državni reprezentativac u paraglajdingu. Izrazito sportsku crtu Aleksandar je manifestovao u aikidu, u kome je u Čačku i Beogradu stekao majstorsko zvanje, a paraglajdingu se posvetio 2000. godine. Sa kolegama i prijateljima iz PK Eol nastupao je na brojnim domaćim i međunarodnim takmičenjima. Saša Lepir je državni rekorder u preletu u tandemu sa preletenih 95 kilometara. Aleksandar Lepir tragično je preminuo u 34. godini, a sahranjen je prošle subote na Novom groblju u Kraljevu.



FUDBAL - SRPSKA LIGA (ZAPAD)
Po jedan gol za po tri boda

   • Metalac zabeležio pobedu u 5. kolu nad Radničkim (KG) golom rezerviste Belopavlovića, Sloga savladala imenjaka iz Petrovca pogotkom Nikačevića • U 6. kolu Sloga gost Slobode u Čačku, Metalac Slobode u Užicu

   Oba kraljevačka srpskoligaša u minulom, 5. kolu ,,Zapad", ostvarila su maksimalan bodovni učinak, a za to je bio dovoljan po jedan pogodak, da bi u subotu, ali i u nedelju, sva tri boda ostala u Kraljevu.
   Susret Metalac - Radnički (KG), odigran u subotu kod Ložionice, protekao je u znaku stalne inicijative domaćina, koji je bio nesumnjivo daleko agresivniji rival. Pa ipak, do jednog gola za ceo plen i pobedu ,,kod kuće" koja garantuje miran san ,,plavi" su došli u sam sumrak utakmice, i to posredstvom ,,rezerviste" Belopavlovića. On je u igru ušao na početku poslednje ,,dekade" utakmice u kojoj gosti iz Kragujevca takoreći nijednom nisu ozbiljnije ugrozili gol Gavrilovića. Rezervista sa Metalčeve klupe očigledno se dobro zagrejao, uspeo je da smiri loptu koju mu je Rakonjac servirao između dva poslednja igrača odbrane Radničkog i smireno je sprovede - za konačnih Metalac-Radnički 1:0 (0:0).
   Susret imenjaka sa Ibra i sa Mlave doneo je još jednom ,,rovovsku bitku” u kojoj je domaćin, ipak, za nijansu bio bolji. Da se razumemo, Sloga ni ovoga puta nije blistala u ulozi domaćina i dosta se mučila da i na trećoj utakmici na Gradskom stadionu ove jeseni uknjiži sva tri boda za vrh tabele. Jedini gol postigao je Nikčević u 38. minutu utakmice. Dobio je loptu poludesno od Tadića, načinio dva koraka i oštrim udarcem pogodio desni ugao gola Teofilovića. Pobedonosnom pogotku predhodio je, u 37. minutu, nalet Nikačevića i ,,sudar" sa čuvarom mreže Sloge iz Petrovca na Mlavi. Vratar gostiju pokupio je loptu i napadača Sloge u svom kaznenom prostoru, ali penala nije bilo. Sloga je, na kraju, ipak ostvarila cilj osvojivši sva tri boda, a malo je nedostajalo da dva, kao i na prethodnoj utakmici sa lajkovačkim Železničarom, odu u nepovrat. U poslednjem minutu Zarić je izveo slobodan udarac sa dvadesetak metara, a lopta je pogodila desnu stativu gola Đogatovića - za uzdah olakšanja pristalica ,,belih". Lajkovčani su se, inače, potrudili da zagorčaju život i vodećem Radničkom iz Klubaca pošto su u ovom kolu gostima u Podrinju izborili jedan bod igrajući bez golova - 0:0.
   Naredno, 6. kolo, opet donosi dvostruko gostovanje kraljevačkih srpskoligaša. Prvi će na teren sutra u Užicu Metalac izaći na megdan domaćoj Slobodi, dok će Sloga u nedelju u Gradskoj koloniji u Čačku voditi ljuti boj sa -čačanskom Slobodom.



KVALITETNA KADETSKA LIGA - piše Stojan Petković
Nišlije pale na Bunjačkom brdu

   • Sloga - Radnički (Niš) 2:0 (0:0)
Igralište Karađorđa u Ribnici. Gledalaca 200. Sudija: Milenko Matović (Kragujevac). Strelci: Antonijević u 52. minutu, Kilibarda u 87. (jedanaesterac). Žuti kartoni: Tasić i Knežević (Radnički). Crveni karton: Knežević (Radnički).
Sloga: Portić, Gobeljić, Kilibarda, Prijović, Milošević, Stevanović (Trišović), Vulić, Antonijević, Nišavić (Anđelković), Gunjić (Obrenović), Radović (Milo-jević).
Radnički: M. Jovanović, Vukadinović, S. Tasić, Marković, Dugalić (Đurđević), Stupar, A. Jovanović, Mladenović (Vukojičić), Dimitrijević, Knežević, N. Tasić.
Igrač utakmice: Kilibarda (Sloga).
Posle bledog prvog poluvremena, kada su se gledaoci gotovo uspavali, u nastavku domaćini organizuju konkretnije napade, a iz jednog od njih posle centaršuta N. Radovića gol postiže Antonijević šutem iskosa sa desne strane. To kao da je razljutilo goste iz Niša, koji su za desetak minuta stvorili dve izgledne prilike za pogodak. U finišu susreta u šesnaestercu Radničkog u punom trku srušen je Anđelković, a siguran sa bele tačke bio je Kilibarda.



ATLETIKA
Tandemu AA dva zlata

  Aleksandra Marinković i Andijana Nešić, juniorke AK Kraljevo osvojile su prva mesta i zlatne medalje na finalu Kupa Srbije za juniore, koje je minulog vikenda održano u Novom Sadu, na stadionu ,,Karađorđe". Na finalu u Novom sadu učestvovalo je po 12 takmičara u svakoj disciplini, a prvo su stekli na dva, predhodna, kvalifikaciona ,,mitinga".
   Aleksandra Marinković je trijumfovala u trci na 3 000 metara pošto je u finišu bila brža od velike rivalke iz Užica, oborivši klupski rekord u ovoj disciplini i postavivši (naravno) lični-10:08,97 minuta. Klupski rekord za juniorke, ali i za seniorke u AK Kraljevo, star je već 35 godina! Drugo zlato iz Novog sada u Kraljevo je donela Andrijana Nešić u skoku u vis, a za pobedu joj je bilo dovoljno ,,skromnih" preskočenih 160 santimetara.



ŠAH-ZAVRŠENO PRVENSTVO SRBIJE
Slogi peta pozicija

  Šahisti kraljevačke Sloge zauzeli su peto mesto na ovogodišnjem Prvenstvu Srbije u šahu koje je minulog vikenda okončano u Subotici. Prva liga Srbije završena je pobedom Novosadskog šahovskog kluba, dok je Sloga ligu završila na petom mestu sa devet bodova i 32 osvojena poena. Pojedinačno, VM Miloš Pavlović na trećoj tabeli imao je drugi učinak sa šest poena iz deset partija, dok je Zoran arsović na četvrtoj imao šest i po poena iz deset partija, što je treći rezultat na prvenstvu. Konačno, ostvarile su se prognoze kapitena Sloge Amiga i kraljevačkog doajena Aleksandra Semića da je realan plasman Kraljevčana upravo peto mesto.