Okružni sud poništio odluku o sporna dva mandata
Nova "umereno desničarska partija"
Ovolika cena vode iz česme je nepristojno niska!
Privatizacija medija je obavljena nakaradno
Srce u Srbiji, mozak u dijaspori
Oj, Trebinje, Trebinje, kad me vidiš...
Pasulj nas je održao
Inspekcije su "ispružena ruka" države
Pušenje - neprijatelj srca broj 1!
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Košarka, odbojka, atletika, fudbal

NAJNOVIJA VEST - piše Slobodan Rajić
Okružni sud poništio odluku o sporna dva mandata

   • Sazvana šesta sednica Skupštine grada Kraljeva pod znakom pitanja • Predstavnici opozicije uputili vladajućoj koaliciji pismo za razgovor i dogovor o prevazilaženju krize, u suprotnom preti uvođenje privremenih mera

  Okružni sud u Kraljevu doneo je presudu kojom je uvažio ponovljenu žalbu šefova odborničkih grupa koalicije "Za evropsku Srbiju"  (DS, SPO i G17) i poništio odluku o potvrđivanju odborničkih mandata Srećku Markoviću (SRS) i Radomiru Perišiću (DSS/NS), saopšteno je na jučerašnjoj pres konferenciji opozicije (ZES i PK). Naime, zbog nepoštovanja procedure  Izborna komisija nije potvrdila mandate pomenutoj dvojici odbornika, već je to učinila sama Skupština. Budući da Gradska skupština nije mogla da preuzme ingerencije Izborne komisije i pomenutim kandidatima potvrdi odborničke mandate, Okružni sud je doneo presudu o poništenju te odluke. Tako ispada, kako je rečeno na pres konferenciji opozicije, da je poslednja peta potpuno nelegalna jer nije imala kvorum od 36 odbornika. Kao epilog sudske presude, dva upražnjena odbornička mesta ostala su nepopunjena, pa vladajuća koalicija, kako je naglašeno na pres konferenciji, nemai dalje  većinu od 36 odbornika. Nisu je imali ni na prošloj sednici, istaknuto je na pres konferenciji opozicije, tako da je njen rad bio nezakonit, a sve donete odluke nelegitimne, jer su izglasane, praktično, bez kvoruma.
U međuvremenu sazvana je i šesta sednica Skupštine grada na čijem su dnevnom redu i dodele priznanja i nagrada povodom Dana Kraljeva i pitanje je da li će ta sednica imati kvorum, s obzirom na predudu Okružnog suda, sem ako se vladajuća koalicija ne dogovori sa opozicijom.
Kao izlaz iz postojeće krize, opozicija je uputila pismo čelnicima trenutno vladajuće koalicije radi dogovora, ili će u suprotnom, nadležni organi poništiti sve odluke i može doći do uvođenja privremenih mera u Kraljevu, što kako je rečeno na pres konferenciji, opozicija ne želi.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE KOALICIJE "ZA EVROPSKU SRBIJU" (DS,G 17 PLUS, SPO)
Predstavke zbog nelegitimnih i štetnih odluka

   "Na petoj sednici Skupštine grada Kraljeva, bez kvoruma i pod neviđenim pritiskom donete su neligitimne i štetne odluke zbog čega je  nadležnim resornim ministarstvima i pravosudnim organima upućene predstavke i žalbe sa zahtevom da se takve odluke ponište" - rečeno je na konferenciji za novinare koalicije "Za evropsku Srbiju", održanoj početkom ove sedmice.
   Najviše kritike na pres konferenciji upućeno je na usvojenu odluku o Planu detaljne regulacije urbanističkih zona "Centar" i "Čibukovac" kojim se, kako je istaknuto, omogućava krajnje sumnjiva i za Kraljevo štetna investicija izgradnje sportske hale i poslovno-stambenog centra firmi "Elit Plus" iz Zemuna na lokaciji "Stari Jasen", koja je u centru pažnje javnosti. Kako je naglasio Vukomir Mitrović, šef odborničke grupe i predsednik Okružnog odbora DS u Kraljevu, ova firma treba da dobije posao vredan  80-100 miliona evra, a prema podacima dobijenim iz Agencije za privredne register i Narodne banke Srbije, po svojim finansijskim i ukupnim kapacitetima, ona nema ni elementarne uslove za takvu ogromnu investiciju.

RIZIČNI UGOVOR SA "ELIT PLUS"?
- Iz dobijene dokumentacije se vidi da ta firma ne poseduje finsnsijski i nikakv kapital uopšte, čak možda i manji od jedne bolje samousluge, a treba da dobije posao vredan nekoliko destina miliona eura za izgradnju na našem terenu. Da li je moguće da takva firma dobije uopšte kredit ili zalog imovine, a da mi takvoj firmi damo "na taljir" ogroman posao, a kroz taj posao rizikujemo da zadužimo Kraljevo za sigurno za nekoliko godina, s obzirom ga budžet Kraljeva nema toliko para za investicije? Imajući u vidu privrednu situaciju u Kraljevu, treba nam samo još jedan ovakav ugovor i da taj deo, koji se predviđa iz budžeta eventualno za investicije, "zarobimo" gradeći infrastrukturu za "Elit Plus"? Posebno, što u bruto iznosu kompletno izgrađena lokacija vredi preko 400 miliona eura!? Kad se analiziraju ovi tačni podaci koje smo dobili, onda se vidi da je pozadina mogućnost da neko "opere" neki novac. Ako ova firma ima ovakve finansijske kapacitete, šta onda sledi? Ko će investirati u jednu takvu lokaciju i jedan takav projekat? Znači, postoji mogućnost, mi sada ne kažemo da će neko sada to uraditi, ali otvara se ogroman prostor za korupciju, odnosno za "pranje" novca - upozorio je Mitrović.
Po njegovim rečima, "zanimljivo je da su koalicioni partneri iz prethodnog perioda SPO, G 17 plus, DSS, SPS i SRS skoro godinu dana bili protiv ove tačke dnevnog reda, uprkos pokušajima sadašnjeg gradonačelnika, da bi ove godine SRS, SPS i DSS glasali za ovaj plan". Pored toga, i donetim Planom detaljne regulacije zona donet je i mimo Generalnog urbanističkog plana, "što stvara mogućnost selektivne, parcijalne dodele lokacija i ličnim partijskim prijateljima, ako za treba, što je samo praksa u Kraljevu i nigde više" - tvrdi Mitrović.

"NEKOMPETENTNI KADROVI"
   Koalicija ZES, kako je istaknuto, ima i ozbiljne primedbe na izvršene kadrovske promene na petoj sednici Skupštine Kraljeva.
- Videli ste da je na ovoj sednici od 22. septembra preko stotinu ljudi je "uvedeno" u razne upravne i nadzorne odbore, odnosno direktorske fotelje. Samim tim, znači, budžet grada Kraljeva je znatno opterećen. Nije samo problem što su ljudi zamenjeni, ovde je veliki problem nekompetentnost, stručna sprema i veliko neiskustvo ljudi koji su izabrani na ovako važna mesta. Naravno, mi ćemo pratiti ovih dana njihov rad, a prvo se videlo da zakazuju upravne odbore da bi mogli da prilagode sistematizacije JP i ustanova kadrovima koji nemaju odgovarajuću stručnu spremu. To je primer i Direkcije za planiranje i izgradnju, to je primer i "Stambenog" i još nekoliko JP i ustanova. Kad se pravi analiza, to nam govori kakvi su to kadrovi i šta nas u tim javnim preduzećima. Očigledno je da je nekome bio cilj da na taj način nekoga zaposli, a kako će on obaviti posao i da li ima u svom CV-u sposobnosti, dokazane negde, to je znak pitanja - rekao je Mitrović.
Kako je istaknuto, koalicija ZES će "pratiti ovu situaciju dalje i  očekuje pre svega reakciju od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i da sve bude u skladu sa zakonom.
- Mi ovde ne tražimo da dobijemo većinu, niti da dobijemo vlast, već tražimo samo da se poštuje Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o lokalnim izborima, Statut i Poslovnik o radu Skupštine. Mi ne moramo da imamo 26 odbornika i PK šest, možemo da imamo jednog odbornika, ali naša je sveta dužnost, kao odbornika koje su građani izabrali, da se borimo da se poštuje zakon i sva pravna akta koje je donela Skupština grada Kraljeva. Koalicija na vlasti pokušava da nama "imputira" da želimo da preuzmemo vlast na silu što nije istina, jer smo više puta i na Skupštini potvrdili da mi poštujemo njihovu većinu i ne osporavamo je u tom smislu, ali ne možemo dozvoliti da se krši propisana procedura. Međutim,  oni su u poslednje vreme došli u situaciju da imaju kritičnu većinu. Ako su napravili većinu tako što su doveli privatno obezbeđenje iz Čačka i ostavili u delovodniku mesto da ga zavedu posle, pošto nemaju ugovor sa njima, to je veliko krivično delo, a to niko nikada iz naše koalicije ne bi uradio - da dovede neke nepoznate ljude i smesti ih na mesta rezervisana samo za odbornike Skupštine grada Kraljeva - zaključio je Vukomir Mitrović.
Pres konferenciji su prisustvovali Biljana Mirjanić i Miki Đurišić, odbornici SPO i Marko Krndija, odbornik G 17 plus, koji su takođe oštro kritikovali ponašanje vladajuće koalicije na prethodnih pet skupštinskih zasedanja, posebno kršenje zakona i procedure i pritisak na opoziciju uz pomoć privatnog obezbeđenja sa strane. Predstavnici ZES-a odgovarali su i na novinarska pitanja.

SAMO ČETIRI ZAPOSLENA
   Novinarima su predočeni finansijski izveštaji firme "Elit Plus" za poslednje tri godine, dobijeni iz Agencije za privredne registre. Prema godišnjem finansijskom izveštaju za 2007. godinu, "Elit Plus" imao je poslovni prihod od 35.827.000, poslovni rashod od 32.933.000 i ukupan dobitak od 4.603.000 dinara, vrednost aktive bila mu je 191.734.000, kapitala 6.109.000 i imao je četiri zaposlena.

TAMO AMO PO KRALJEVU - piše Ivan Rajović
Federalci u Hramu demokratije

   Koliko se sećam, a sećam se, i na sada već istorijskim protestima 1996 - 97. godine,  policija je silom branila pozicije onih koji su bili na vlasti, čak po cenu da je morala i da tuče demonstrante. Bili su to tada neki krupni bizgovi, do grla naoružani, pokriveni šlemovima, staklastih pogleda, koji su čuvali omražene  vlastodršce kao zenicu svog staklastog oka u kojem je blistala neopisiva mržnja prema svemu i svakome ko se usuđivao da na bilo koji način iskaže svoje neslaganje sa tadašnjim diktatorskim režimom.
   Koliko je poznato, batinaši su tada angažovani iz Tutina i nekih drugih nerazvijenih krajeva, da ne kažem vukojebina,  jer se pretpostavljalo da ovdašnji ne mogu baš tako delotvorno da mlate domicilne ništarije, mada nisam siguran da su bili u pravu. Zapravo, štos je bio u tome da se lokalni batinaši sačuvaju od eventualne osvete lokalnih šetačkih ništarija. A bilo je, bogami, i batina, tučeni su poslanici, odbornici, Romi, Crnogorci, radnici, domaćice, maloletnici, a koliko ih je premlaćeno, obogaljeno i zauvek upropašćeno po haustorima, parkovima i drugim senovitim mestima kraljevskog grada, nikada se neće saznati. Rezultat svega toga je demokratija kakvu danas imamo, demokratija divnih, pametnih, vaspitanih intelektualaca koji čine vlast u ovom gradu i koji je, kako se da videti, održavaju na sasvim korektan, reklo bi se demokratski način. Tu i tamo neko mrmljanje u stili: "mamuti", "tatuti" , "sekuti" ili "sve po spisku ti",  lako se da protumačiti kao preslišavanje iz bilogije za četvrti osnovne, a cepanje skupštinske dokumentacije samo pridonosi uveseljavanju depresivnog i prvim jesenjim danima smorenog gledateljstva.
   I dok se nekada obezbeđenje vlastodržaca šetkalo ulicama , u kordonima, u punoj ratnoj opremi, narodnim parama opremljeno i plaćeno, spremno da sve i svakoga na najzverskiji način privede pameti, danas se to radi sasvim drugačije, mnogo suptilnije, sa mnogo više ljubavi, takta i demokratskih principa, gotovo evropejski. U svemu tome valja napomenuti i to da su isti oni, ili bar većina njih, o kojima sam malopre govorio, tadašnji opozicionari, stasavali pod pendrecima, gumenim mecima (koje je Ivica tek nedavno stavio van upotrebe) i drugim rekvizitima za očuvanje vlasti i danas u opoziciji u ovom gradu. To bi moglo da se protumači na razne načine, ali to ostavljam čitaocima, odnosno biračima koji su izabrali vlast kakvu imamo. Dakle, današnja opozicija imajući u vidu nedavne događaje, počela je da pribegava radikalskim metodama koji su se, reklo bi se, pokazali vrlo delotvornim, što je one koji su ih godinama upražnjavali, mislim metode, dovelo na vlast, a u narodu stvorilo velike simpatije. Polivanje vodom govornika, čupanje mikrofona, prizivanje skupštinskog obezbeđenja, iznošenje iz skupštinske dvorane nepoćudnih i logoreičnih govornika, sve su to manifestacije koje u Srbiji vode ka samom vrhu vlasti. A kako je cilj vlasti - vlast i samo vlast, onda je razumljivo što se te delotvorne metode primenjuju i u gradu koji je odavno kraljevski, a odnedavno je i zvanično postao grad.
   U takvim okolnostima sasvim je logično da se vlast brani na sve moguće načine koji su u našem slučaju, kao što sam valjda već rekao, dostigli najviši nivo tolerancije, ljubavi prema zanimanju političar i očuvanju prirodne sredine. Slično kao nekada vlast i ovoga puta dovodi obezbeđenje i to iz bratskog nam Čačka, čiji smo neodvojivi deo mi davno postali, pa je to i sasvim razumljivo. Za samo 350 kinti po satu ovi lepo vaspitani i obučeni momci i devojčice imali su zadatak da spreče bilo kakve bahanalije koje su ovdašnjim opozicionarima prosto ušle u krv, ali i da sede u sali za sednice i budno prate  smenu vlasti u lokalnoj samoupravi. Odavno u ovoj dvorani nije viđena takva koncentracija uma, duha i sirove snage građene na siru iz Atenice i šljivovici iz Kačulica. Toliko ljubavi na tim pitomim licima, toliko srdačnih stisaka i intimizirajućih dodira sa nosiocima vlasti kod znatiželjnika je u prvom trenutku stvorilo utisak da se radi o ekipi iz nevladine organizacije PEDERBAL. Tek pažljivijim iščitavanjem oznaka na rukavima ovih simpatičnih momaka došlo se do zaključka da je u pitanju FEDERAL - ekipa koja služi za zavođenje reda i mira među bahate odbornike, a  to što je među njima bila i jedna devojčica samo je potvrda raznolikih i suptilnih metoda kojima se Čačani služe. Tako , zahvaljujući našim dragim komšijama, njihovoj predusretljivosti, nežnosti i komšijskoj solidarnosti, bi okončana još jedna sednica Skupštine grada Kraljeva.

ŽESTOKA OSUDA OPOZICIJE
   A još dok je ovaj istorijski skup lepote, uma, sile i ljubavi prema Kraljevu, a i šire , trajao, u drugoj Sali opozicija je, bez ikakvog obezbeđenja držala konferenciju za novinare na kojoj je oštro osuđen ovakav način pozicije da sačuva vlast. Uz to, zatraženo je od predstavnika medija da objektivno izveste o stavovima kraljevačke opozicije u ovom slučaju pa se, sasvim spontano, nametnulo i pitanje privatizacije "Ibarskih novosti". I tu, na samo nekoliko koraka od, kako su ih okarakterisali, čačanskih batinaša, čulo se koješta, a iz svega bi se dalo zaključiti kako se sve vreme znalo ko, kako, zbog čega, kome prodaje "Ibarske", kome je trebalo da budu preprodate, koga nije bilo briga šta će se desiti sa ovom kućom i mnogo toga drugog što situaciju sa "Ibarskim" čini mnogo morbidnijom nego što jeste. No, kako se pokazalo, potrebno je da se dogode ovakve stvari pa da se potreba za objektivnim informisanjem  ponovo ukaže i da mnogi ponovo požele da Kraljevo kao grad ima svoj medijski servis. Možda i to kao inicijativa da neke rezultate, ali znajući kakvi smo i to će trajati samo do sledeće pobede na izborima, neke nove političke lokalne elite, kada lokalni mediji prerastu okvire lokalnih političara, ili do novog upada nekih novih, privatnih batinaša , a da li će to biti "Federal", "Pederal", "Ljute guje" ili nešto tome slično , isključivo zavisi od onih koji su sada na vlasti ali i u opoziciji. Jer na osnovu svega priloženog vrlo se lako da zaključiti da se ovde u suštini ništa ne menja i da je vlast sama sebi svrha, kao što rekoh, i jedini motiv za bavljenje politikom. A grad u kojem, pored naše u narodu već omiljene policije, Čačani batinašima uvode demokratiju, teško da će uskoro biti mesto podobno za ugodan život, bar onih koji na demokratiju gledaju drugim očima.

ZA 4. OKTOBAR (SUBOTA) SAZVANA ŠESTA SEDNICA SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA
Predlozi za izradu strategije razvoja, priznanja i nagrade

   Predsednik Skupštine grada Kraljeva Branko Kaplarević sazvao je za subotu, 4. oktobra, sa početkom u 10 sati, šestu sednicu gradskog parlamenta.
U predloženom dnevnom redu od devet tačaka, pored donošenja odluka o prestanku mandata odbornika dr Ljubiše Đokovića i potvrđivanju mandata odbornika Dragoljubu Vujoviću sa izborne liste DSS/NS, nalazi se predlog Odluke o pristupanju izradi strategije razvoja grada Kraljeva.
   Pored toga, Skupština bi trebalo da se izjasni o dodeli ovogodišnjih priznanja i nagrada grada Kraljeva povodom 7. oktobra, Dana Kraljeva (Kraljevdana). Za dodelu Diploma zaslužnog građanina grada Kraljeva za 2008. godinu predloženi su Milutin Vukosavljević, komandant dobrovoljnih vatrogasaca Srbije, Predrag Živković - Tozovac, estradni umetnik iz Beograda i Darko Nikolić, oficir Vojske Srbije. Za dodelu Diplome zaslužne organizacije grada Kraljeva za 2008. godinu predložena je Mesna zajednica "Stara čaršija", a za dodelu ovogodišnje Oktobarske nagrade grada Kraljeva Osnovna škola "Milun Ivanović" iz Ušća i, posthumno, muzički umetnik Lazar Ristovski. Shodno novoj skupštinskoj Odluci, o priznanjima i nagradama odbornici će se izjašnjavati o svakom predlogu za priznanja i nagrade pojedinačno.
   Šestu sednicu Skupštine grada Kraljeva gledaoci Televizija Kraljevo moći će da posmatraju u direktnom prenosu.

U KRALJEVU POČELE AKTIVNOSTI ZA FORMIRANJE SRPSKE NAPREDNE STRANKE
Nova "umereno desničarska partija"

   • Potpisi se prikupljaju na štandovima u centru grada i prostorijama Inicijativnog odbora SNS u Kraljevu • Maja Mačužić, na pres konferenciji,  ukazala na karakter i osnovne ciljeve Srpske napredne stranke • Osnivačka skupština SNS 21. oktobra

Poput drugih gradova i opština u Srbiji i u Kraljevu su ovih dana počele aktivnosti za formiranje Srpske napredne stranke (SNS). Na štandovima u centru Kraljeva i prostorijama stranke, na Trgu srpskih ratnika 41 - treći sprat, u toku je faza prikupljanja potpisa, odnosno izjava građana koji bi bili i osnivači Srpske napredne stranke. O tome je bilo reči i na konferenciji za novinare Inicijativnog odbora za formiranje SNS u Kraljevu, održanoj početkom ove sedmice.
- Ja bih pozvala sve građane da potpišu ove izjave ako se slože sa nekim osnovnim postulatima koje je Srpska napredna stranka sebi već postavila za ciljeve. To su očuvanje teritorijalnog integriteta, pomoć Srbima izvan granica Srbije, formiranje stabilne države jednakih prava bez nedodirljivih pojedinaca, zaštita prava nacionalnih manjina, ulazak celovite Srbije u Evropsku uniju, uz jačanje veza i odnosa sa istočnim zemljama kao što su Kina, Ruska federacija, Indija, i ostalim razvijenim zemljama sveta, kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu.  Zatim, tu je vojna neutralnost, borba protiv kriminala i korupcije, ekonomski rast i razvoj, socijalna pravda i ravnomerni regionalni razvoj i decentralizacija koja je za nas na lokalnom nivou možda i najbitnija u ovom trenutku. Mi pod decentralizacijom ne podrazumevamo potpunu autonomiju, već samo spuštanje određenih ingerencija na lokalnu samoupravu i na taj način jačanje regiona i samim tim, nadamo se, i jačanje Kraljeva - istakla je Maja Mačužić, član Inicijativnog odbora za osnivanje SNS u Kraljevu.
Ona je rekla i da je osnivačka skupština Srpske napredne stranke sazvana za 21. oktobar, a o poziciji nove stranke na političkoj sceni Srbije istakla:
- To je jedna umereno desničarska partija koja će svoje postulate i principe funkcionisanja zasnivati na jednom blagom nacionalnom opredeljenju i usmerenom razvoju, ne samo Srbije, već i lokalnih zajednica. Nadamo se da će SNS izrasti u jednu jaku opozicionu stranku koja će sve ostale stranke posmatrati kao svoje političke oponente, suparnike, a ne kao neprijatelje, tako da smo uvereni da ćemo sa svima moći da napravimo ciljni, razvojni dogovor koje će nas sve voditi ka sveopštem uspehu i napretku.
Po njenim rečima, zamišljeno je da SNS u Kraljevu, "bude organizovana sa grupom mladih i perspektivnih ljudi, intelektualaca, koji će je voditi i koji će je jednog dana biti u prilici da, rukovodeći Kraljevom, napravi neki iskorak napred, kako za grad, tako i za državu". Takođe, kaže da postoji veliko interesovanje građana kako za osnivanje, tako i za učlanjavanje u stranku, ne samo iz sfere politike, i uputila poziv zainteresovanima da se jave u prostorije stranke.
Ona je ukazala da SNS u Kraljevu želi u prvom redu da omasovi članstvo, a zatim da razvije stranačku infrastrukturu, formira mesne odbore (a kad grad Kraljevo bude imao i opštine i opštinske), zatim  Gradski odbor SNS Kraljevo i nakon toga i  Okružni odbor stranke.
Na novinarsko pitanje o odnosima sa Srpskom radikalnom strankom u Kraljevu, odgovorila je da  je "raskol u toj stranci u Kraljevu bio na neki način prethodnica nedavnih zbivanja na nivou Srbije i da tome nema šta da doda".

NA IZBORIMA U VRNJAČKOJ BANJI
Maja Mačužić je istakla da je kompletan Opštinski odbor SRS u Vrnjačkoj Banji prešao u redove Srpske napredne stranke i da će SNS, posle uvođenja privremenih mera u toj opštini, učestvovati na ponovljenim lokalnim izborima u vrnjačkoj opštini, raspisanim za 9. novembar, pod nazivom Grupa građana "Tomislav Nikolić - Srpska napredna stranka".

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
5.10.2000 - 5.10.2008.

   Počev od danas, pa do nedelje, u medijima će opet u ciklusu da se pojavljuju likovi koji će da evociraju uspomene na 5. oktobar 2000. i da govore kako su oni zaslužni za rušenje miloševićeva režima i da nas opet ubeđuju kako nam je sada nekako baš super. Sada kada smo gotovo na pragu ulaska u EU. Većinu tih ljudi većina ljudi s ovu stranu TV ekrana niti želi da vidi a kamoli da sluša, a za neke čovek poželi i da su iza brave. Evociraće uspomene na svoje revolucionarne godine, a u suštini to je lična elegija na vreme kada nisu imali ništa, pili kafansko piće na recku, a kupovali na poček. Danas su lideri ili biznismeni. U konsaltingu, pa ma šta to značilo, poglavito. Ovih dana jedino valja zaboraviti na onu knjigu Tima Maršala.
   Dobro, šta je postignuto u ovih osam godina dosovske vlasti? Dosovske, dabome, jer većina stranaka na vlasti su bile članice DOS-a, a tako će da bude i ubuduće, sva je prilika.
   Paralelu valja napraviti, svakako, prema prvom reperu, a to je Miloševićeva era od dest godina, mereno od prvih višestranačkih izbora 1990. Te 1998. godine, osme godine vladavine Miloševića (a reč je o osmoj obletnici DOS-a, podsećam), upravo ovih dana NATO je završavao poslednje pripreme za bombardovanje Srbije zakazano nekako simbolično za nas Kraljevčane 14. oktobra, da bi kampanju “Milosrdni anđeo” odgodio šest meseci. Već tri godine završeni su svi ratovi u raspadu SFRJ, ekonomija uništena, narod raseljen sa svih negdašnjih prostora i zbijen mahom u Srbiju ili raštrkan po svetu, ubijen fizički, mentalno i moralno, definitinvo opljačkan. Milošević je Srbiju unazadio za najmanje pola veka.
   DOS je oktobra one godine, kako se pokazalo, samo nakratko vratio osmehe utučenoj naciji na lice, da bi ubrzo krenuo u tranziciju i privatizaciju, zašta nije imao, podseam, mandat od naroda... Te 2000. ponudio je biračima viziju Evrope, da bi ubrzo po ulasku na Andrićev venac konstatovali da u Evropu Srbija ulazi već 2005, pa je to odloženo za 2007. Sada nam nije ni bitno kada ćemo i da li ćemo uopšte tamo. Dosovska elita, intelektualna, javna i politička, komesarskog tipa kakva je i danas, Srbiju je pretvorila u virtuelnu igricu sa mutnom a tragičnom izvesnosti. Sa dirigovanom i divljom vlasničkom transformacijom, sa posledicama koje se osećaju i vide svakodnevno i na svakomm mestu, DOS je zapečatio sudbinu nacije navek.
Pri tome se ponašaju kao i njihovi roditelji, čiji je najveći uspeh što su ’41. stavili petokraku na šajkaču umesto kokarde, najbolje obrazovanje stekli iz geografije, jer su učestvovali u većini ofanziva, diplomirali prijemom u Partiju, a u postratnom periodu sebe ponudili kao garant zaštite dostignutih revolucionarnih vrednosti, te brana povratku zloglasnih kraljevića koji su presto zasluživali zahvaljujući plavolikim krvnim zrncima i koji su se bahatili i baškarili tlačeći poštenog seljaka i radničku klasu.
   DOS je 2000. dobio mandat od naroda da smeni miloševićevski režim, da se usvoji Ustav i da se za godinu i po najkasnije pripreme i održe, kako su sami nazvali, “nulti izbori”. “Nulti izbori” nikada nisu održani, Ustav je usvojen tek onomad i to na budak, a miloševićevci su ponovo u vlasti. A lično su stekli imanje.
   I na to, radi generacija koje dolaze, a nemaju ni gde da stignu, valja i ove podsećati svakog 5. oktobra, jer prema vlasti pozitivne emocije nisu posledice racija, a mogu da imaju katastrofične posledice, što se uostalom i potvrđivalo od ’45. do danas. Ako je ovo vreme kapitalizma, a jeste, nemilosrdno i surovo, onda i svakoj vlasti valja isporučivati samo račune, a narod je najbolji inkasant.
   I ovog vikenda dosovci će da evociraju događaje iz 2000. Kao što su postpartizani pričama o svojim ratnim uspesima gušili njihov intelektualno i svekoliko napredovanje, tako i oni sada stalnim evociranjima tekovinama Miloševićeve vladavine, koče i guše napredovanje generacija koje su stigle, kojima ofanzive, samoupravljanje i Tito ne znače ništa, a koji su najsvetlije godine Miloševićeva uspona, ali i uspona njegovih oponenata jednako, a danas eksponenata srpske elite u svim branšama javnog delanja, igrali klikere i pikali fudbal...
   Valja ovog vikenda uporediti ih (dosovce), kako izgledaju, a kako su izgledali 2000, i potom pogledati sebe u ogledalu.  I u novčanik.
draganvukicevic@hotmail.com

RAZGOVOR S POVODOM: RANKO ĐEKIĆ, TEHNIČKI DIREKTOR JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA “VODOVOD”
Ovolika cena vode iz česme je nepristojno niska!

   • Prosečna mesečna potrošnja vode četvoročlane porodice je 15 do 20 kubika, što iznosi sa sve kanalizaciom i porezima, manje od 400 dinara, koliko s jedne strane iznosi jedna kafanska tura pića, a s druge strane iživljavanje mesec dana s vodom, i pranje kola i zalivanje bašte, pa i njiva, kuvanje, pranje i tuširanje... sve za 400 dinara. Za dve - tri pakle cigareta ili turu pića, i to nikome u svetu ne može biti jasno - kaže tehnički direktor JKP “Vodovod” Ranko Đekić

   Snabdevanje građana vodom u poslednje četiri godine je bilo redovno. U najkritičnijem periodu u poslednjih 130 godina, od kada se unapredila hidrologija i otkada se obavljaju merenja, hidrološki najnepovoljnija, ne samo kod nas nego u čitavom svetu, bila je 2007. godina. Zahvaljujući intervencijama na izvorištima, mi smo te probleme praktično zaobišli, a neznatne probleme imali su jedino žitelji Higijenskog zavoda i Grdice u periodu od tri sedmice koje su bile kritične, ali smo ukupno posmatrano znatno bolje prošli i tu najkritičniju godinu mnogo bolje nego ostala vodovodska preduzeća u Srbiji - kaže u razgovoru za “Ibarske novosti” tehnički direktor JKP “Vodovod” diplomirani građevinski inženjer Ranko Đekić, ocenjujući kvalitet usluga “Vodovoda”, a pre svega redovnost vodosnabdevanja Kraljeva. Inače, JKP “Vodovod” je, kao preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, predloženo za dodelu priznanja Zaslužne organizacije grada Kraljeva za 2008. godinu. U obrazloženju predlagača navodi se da rad ovog preduzeća u poslednje četiri godine i nesumnjivi uspesi ne samo u oblasti osnovne delatnosti, preporučuje “Vodovod” za dobijanje najvišeg gradskog priznanja. U razgovoru za “IN” Đekić ističe da je 2008. godina vrhunac četvorogodišnjeg rada svih zaposlenih i da ovog vrelog leta nijedan deo grada nijednog dana nije bio bez vode:
- Ove 2008. godine svi građani u svakom trenutku su imali dovoljne količine vode. Nismo imali nijedan poziv i pritužbu građana da nemaju vodu, čak i u najkritičnijim zonama, a to je postignuto tako što smo pravovremeno ugradili pojačivače pritiska.
• Ove godine “Vodovod” je obavio takozvanu revitalizaciju izvorišta, kako biste zadovoljili potrebnu količinu vode. Šta to konkretno znači?
- Potrošnja vode u Srbiji mnogo je veća nego Evropi, a nedavno, na jednom stručnom seminaru, u izveštaju je konstatovano da je potrošnja vode u Srbiji duplo veća nego u gradovima Evrope. Mi moramo sa tim svojim problemom da se borimo, pa smo preduzeli određene mere. Obavili smo revitalizavciju bunara na izvorištima, tako da smo omogućili da se crpi maksimalna količina vode koja nam je potrebna. Zamenili smo i filtere u lagunima, tako da smo poboljšali kapacitet izvorišta, odnosno pomoću tih novih filtera obezbeđena je bolja eksploatacija izvorišta, tako da smo imali dovoljne količine vode, što je bilo evidentno naročito ove 2008. godine. Najpre, svi bunari u Konarevu su napravljenim kao savršeni, što je stručan termin,  a takođe i lagune za zalivanje, a da bi se poboljšalo podzemlje, obavili smo zamenu kompletnih filtera u svim lagunima u Žičkom polju.
• Kada je reč o bunarima u Žičkom polju, ovo leto trebalo je da dočekamo sa novimbunarom?
- To što smo uradili je redovan posao “Vodovoda”. Međutim mi smo insistirali na tome, jer je trebalo da novi bunar obezbedi kapacitet od novih 40 litara u sekundi, ali gradnja tog bunara se neplanirano odužila. Uz to, mi smo uostalom zimus obećali građanima da će imati dovoljno vode bez obzira na to kakvo će leto biti i kakva godina. Međutim, kada smo uvideli da novi bunar neće biti gotov na vreme, do aprila - maja, a pošto su kasnili radovi ni dan danas nije završen, taj bunar iz nama nepoznatog razloga a možemo samo da pretpostavljamo, u maju smo započeli kompletnu revitalizaciju izvorišta i zamenu filtera i tako korisnicima obezbedili dovoljnu količinu vode za celo leto.
• Da li je količina vode koju “Vodovod” obezbeđuje dovoljna za veličinu grada kakav je Kraljevo?
- Rekao sam, ali ponoviću: vode ima dovoljno prema evropskim normativima i standardima, a prema tim evropskim normativima mi imamo dovoljno vode i za 200.000 stanovnika. Mi snabdevamo 100.000 stanovnika, a često se kaže da nemamo dovoljno vode. Dakle, imamo vode i za duplo veći grad, ali problem je što je ogromna potrošnja. Uzrok tome je, a to smo na stručnom seminaru nedavno konstatovali, mnogi zalivaju bašte vodom iz gradske vodovodne mreže, polivaju i njive, peru kola i dvorišta, čak i kuće polivaju da hlade krovove... Suština problema je što je kubik vode 17 dinara za stanovništvo. Jeftinije je čoveku 1.000 litara, ili jedan kubik, a ja radije govorim 1.000 litara, da troši ovu vodu nego da uključi svoju pumpu, ako je ima dvorištu, jer mu je jeftinije da koristi gradsku vodu nego da ispumpa 1.000 litara vode iz zemlje, pošto će više da potroši na električnu struju nego na ovakav način.
• Uz redovan posao, “Vodovod” obavlja rekonstrukciju postojeće i izgradnju nove mreže. Kakvi su rezultati?
- Više od 60 kilometara vodovodne mreže je zamenjeno i izgrađeno nove u ove 3,5 - četiri godine, a reč je o cevima koje su davno postavljene i koje su delimično oštećene ili već satrule. Uglavnom su to bile pocinkovane ili azbestne, limene ili čelične cevi koje su dotrajale, a rekonstrukciju smo obavljali permanentno u ove četiri godine. Izgrađen je i jedan deo nove mreže, a koju mi ne snabdevamo za sada, kao u Konarevu recimo, jedan deo prema Gotovcu i jedan prema Adranima. Međutim, te cevi su sada prazne, jer smo obećali tim perifernim mesnim zajednicama da ćemo dati vodu onda kada je budemo imali dovoljno za uže gradsko područje, a prevashodno misleći na to kada se završi izgradnja ovog novog bunara, koji je, eto, u kašnjenju, i za koji mislim da će biti završen do kraja oktobra. A za sledeću godinu planiramo gradnju još jednog bunara, tako da ćemo u dužem vremenskom periodu biti obezbeđeni sa dovoljnim količinama, pa će i meštani tih prigradskih mesnih zajednica dobiti dovoljne količine vode. Tu naravnio mislim i na one mesne zajednice koje tek nameravaju da grade vodovodnu mrežu, a to nisu učinile do sada iz različitih razloga.
Sve ove rekonstrukcije prevashodno se rade radi smanjenja gubitaka, jer svaki novi litar je mnogo jeftiniji ako se gubitak smanji i za jedan posto. Zato smo akcenat i stavili na rekonstrukciju vodovodne mreže kako bismo smanjili gubitke. Osim toga, svaka intervencija na cevima nama je bila znak alarmiranja da ispitimo celu liniju i izvršimo rekonstrukciju. Za ove tri - četiri godine uspeli smo da smanjimo gubitke i svedemo ih na manje od 30, a teoretski se kreću od 28 do 35 posto. Kada smo preračunali onaj deo koji smo davali za bazene, fontane, za romska naselja, socijalno ugrožena domaćinstva i javne česme, što ne naplaćujemo dakle, a to je ukupno oko četiri posto, došli smo do konstatcije da smo u prethodne četiri godine gubitke sveli na nivo od 24 do 31 posto, što je izvanredno. Mi smo ponosni na to, a i predstavnci nemačke vlade kada su bili u poseti “Vodovodu”, tačnije perdstavnici HFE banke, bili su iznenađeni tako malim gubicima. Inače, prema najnovijim zvaničnim podacima mi smo među pet najboljih vodovoda u Republici, posmatrano po procentu gubitaka vode.
• S obzirom na kvalitet i starost cevovoda, da li su havarije česte?
- Dnevno imamo između osam i petnaest intervencija. Naime, sve intervencije i havarije dispečer zavodi u knjigu i mi tačno znamo šta i gde popravljamo. To je uglavnom pucanje cevi ili zapušenje kanalizacije, što mi pravovremeno popravljamo. Bez obzira na veličinu havarije, ne pamtim da je neki deo grada bio bez vode duže od šest sati. Sve kvarove otklanjamo i popravljamo pravovremeno, a za to imamo i dežurne i pripravne ekipe, koje 24 sata i zimi i leti rade na intervencijama. Nadam se da to građani i primećuju.
• Da li je “Vodovod” dovoljno kadrovski i tehnički opremljen i spreman da odgvoori savremenim zahtevima poslovanja?
- Što se tiče opremljenosti, mi smo na zavidnom nivou, uprkos nedostatku investicinog dinara i nemogućnosti da se opremamo novom tehnikom i da pratimo savremen tokove. Mi imamo dovoljno i to kvalitetnih resursa, dovoljno visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih ljudi, čak 11 inženjera, nabavili smo 56 najnovijih  računara, sami obavljamo kompletnu kompjutersku obradu, od projekata, uslova, obračuna do računa, odnosno sve ono što treba da radi inženjersko-tehnički kadar. Pre više od godinu dana uveli smo daljinsko očitavanje viodomera, opremljeni smo svim potrebnim mašinama, lakim i teškim građevinskim mašinama i specijalizovanim mašinama za rad na kanalizaciji i vodovodnom sistemu, imamo svoju baždarnicu, svoje obezbeđenje, svoju službu očitavanja, svoju službu naplate, servisnu radionicu... dakle, sve prateće službe u okviru “Vodovoda”. Nas ima oko 230 zaposlenih, a nedavno su nam uputili primedbu da nas ima možda i previše, u poređenju sa zapadnoevropskim gradovima. Međutim, kada smo objasnili, poređujući se sa drugima, koji imaju nekakav “infostan”, a nemaju usluge očitavanja, baždarenja, nemaju svoje radionice ni svoje obezbeđenje, a mi sve to imamo, kompletnu prateću službu, pa kada se sagleda da mi ne plaćamo ni manipulativne troškove niti usluge bilo kome, rekao bih čak i da nas nema dovoljno.
• “Vodovod” ima centralizovan sistem nadzora i upravljanja izvorištima. Šta to praktično predstavlja?
- To je jedna od većih investicija koju smo radili zajedno sa MSP i našom opštinom, kasko bismo napravili centralni sistem nadzora i upravljanja izvorištima i prva faza je završena. O čemu se radi? To je praktično daljinsko praćenje i upravljanje izvorištima i vodosnabdevanjem celog grada, tako da sve bunare i izvorišta i podešavanje, dakle balansiranje svih pritisaka i protoka vode obavljamo ovde u centralnom sistemu, iz našeg Centralnog dispečerskog centra.
• Neizbežno je pitanje i o kvalitetu vode koju Kraljevčan piju. Kakav je, dakle, kvalitet vode iz česmi?
- Najmanje o čemu može da se govori jeste kvalitet vode koju Kraljevčani dobijaju iz gradske vodovodne mreže. Naime, još prošle godine je direktor Higijenskog zavoda izjavio medijima da Kraljevčani piju najkvalitetniju vodu. Mnogi su sumnjičavo vrteli glavom, pa su čak i mene isto pitali, a ja tvrdim, da ako nije najbolja, onda sigurno jeste jedna od najboljih voda iz gradskog sistema u čitavoj Srbiji. A evo i zašto. Zato što se permanentno vrši uzorkovanje i ispitivanje ove vode i za ove četiri godine nijedan uzorak nije bio sumnjiv. Pre par godina smo dva puta imali podizanje nekog mulja. Voda je i tada bila ispravna za piće i korišćenje, a mi smo te slučajeve javno objavili da ne bismi izgubili povernje potrošača i građana i da otklonimo svaku eventualnu sumnju. Naime, imali smo dve velike havarije i normalno je što se po neki trun pojavi u vodi, pa smo to odmah objavili, jer mi građane nikada ne lažemo, iako je voda i tada bila ispravna za piće. Tvrdim da su za ove četiri godine svi uzorci vode bili potpuno ispravni.  
• Već više od dve decenije u kontinuitetu, ali povremeno, uglavnom iz krugova političara govori se da Kraljevo nema dovoljne količine vode za piće, Vi tvrdite da ima za 200.000 stanovnika, pa se govori o sistemima za vodosnabdevanje, od Kragujevca i Knićkog jezera, preko Goča, do Studenice, Rzava i sistema Lopatnice.  Kakav je Vaš stručni stav?
- Podsećam, konačnu reč je još sadamdesetih godina trebalo da da “Jaroslav Černi”. Sva ispitivanja koja su tada vršena, a znate za problem sa fenolom iz 1986, preuzeo je Institut  za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, kao i ingerencije za kratkoročno i dugoročno rešenje vodosnabdevanja Kraljeva. Tada su vršena ispitivanja i gočkih voda, Studenice, Lopatnice i drugih izvorišta, sačinjen je obiman projekat sanacije izvorišta Studenice kao krajnjeg rešenja i u prvoj fazi izgradnja sistema Lopatnice. To je trebalo da bude kompletno rešavanje problema vodosnabdevanja Kraljeva, a verovatno i jednog šireg regiona. Međutim, trebalo je najpre obaviti sanaciju postojećih izvorišta, kako bi se maksimalno izkoristili svi resursi naših izvorišta. Mi smo sada u toj fazi. Lopatnica je neka perspektiva i verovatno će se to u budućnosti i raditi, ali za sada, za jedan izvestan period, mi maksimalno koristimo naša izvorišta, prevashodno Žičko polje, a biće to postignuto kada se ovaj bunar završi i još jedan veliki bunar sa galerijom iduće godine. Time će se zatvoriti jedan ciklus i u narednih deset do petnaest godina neće biti potrebe da se nešto radi novo prema postojećim potrebama.
Drugi deo je komercijalni. Tvrdim, a to misle i upućeniji od mene, da je za nas cena vode ubitačna. Mi smo opštinska, sada gradska firma, nismo profitabilna, ali sa realnijom cenom vode grad bi mogao da investira i druge projekte. Podsećam, u međuvladinom sporazumu Srbije i Nemačke, a to su nam govorili i predstavnici HFE banke, najveći problem je cena vode i njihov najvažniji zahtev je da cena vode mora da se približi ekonomskoj ceni, a drugi uslov je da cena ne može biti različita za stanovništvo i pravna lica, koja je plaćaju tri puta skuplje, nego da mora da bude ista za sve. I smatram da je prevelika potrošnja vode, ne samo u Kraljevu, stoga što je cena vode veoma niska. Prosečna mesečna potrošnja vode četvoročlane porodice je 15 do 20 kubika, što iznosi sa sve kanalizaciom i porezima, manje od 400 dinara, koliko s jedne strane iznosi jedna kafanska tura pića, a s druge strane iživljavanje mesec dana s vodom, i pranje kola i zalivanje bašte, pa i njiva, kuvanje, pranje i tuširanje... sve za 400 dinara. Za dve - tri pakle cigareta ili turu pića, i to nikome u svetu ne može biti jasno.
• Kolika bi cena vode po tim nekim ekonomskim standardima trebalo da bude?
- Stručnjaci su izveli računicu, uzev u obzir i ekonomsku krizu društva, da cena kubika ne bi smela da bude niža od 38-40 dinara. Na zahtev Medicinskog centra, ja sam sačinio kalkulativnu cenu pre dva meseca i ona iznosi 34,5 dinara, a građani, podsećam, vodu plaćaju 17 dinara. Plaćanjem ovako niske cene vode je nasleđeno iz ranijeg perioda, kada je privreda nadoknađivala razliku plaćanjem tri puta skuplje. To je tada možda i imalo opravdanje, jer je privreda bila jaka, pa je gotovo 70 posto vode trošila privreda, a građani tridesetak. Međutim, danas je ondašnja privreda takva kakva jeste, a stanovništvo se povećalo, tako da je sada obrnuta situacija: oko 33 posto troši privreda, a dve trećine građani, odnosno po nižoj ceni. Mi, podsećam, nismo profitabilna fira, naše poslovanje treba da se zadrži na “nuli”, pa čak i da se prihodi povećaju i da poslujemo sa viškom, a taj investicioni dinar bi se ulagao u nešto, u proširenje mreže, ili čega drugog.
• Kako ocenjujete odnos “Vodovoda” prema potrošačima?
- Odnos prema potrošačima je naš prioritet i ocenjujem ga kao korektan. Svaki  poziv našeg kol-centra se snima, registruje, uzima se za ozbiljno i naše ekipe intervenišu pravovremeno. Naš odnos prema potrošačima je korektan i sa druge strane, budući da pravovremeno putem medija obaveštavamo o svim isključenjima i intervencijama, koje su svakako kratkog karaktera. Pozivom kol-centra na broj 307 170, građani mogu da dobiju u svakom trenutku pravu i preciznu informaciju o havarijama i radovima, stanju računa i svemu drugom što ih interesuje.
• Uprkos ukupnim, a najpre ekonomskim teškoćama u kojima se nalazi privreda i stanovništvo, da li je “Vodovod” stabilna, solventna i likvidna firma?
- Mi se ponosimo, jer jesmo takvi. Naime, zakon nama omogućava da svakoga možemo da isključimo, svakog dužnika koji duguje potrošnju duže od tri meseca, tako da “Vodovod” ima ekipe koje rade na isključenjima i utuženjima dužnika, pa nije retkost da u godini jedan broj građana ima i po pet tužbi. E, pošto mi imamo takav odnos prema građanima i pravnim licima, da tražimo da dugove redovno izmiruju, i mi svoje obaveze redovno plaćamo. Možemo da se pohvalimo da za poslednje četiri godine nismo uzeli nijedan kredit, naprotiv drugima smo pozajmljivali kada je trebalo, nikome ne dugujemo duže od sedam dana, nego sve obaveze redovno iamirujemo i u zakonsmkom roku. Ako postoji neka firma koja može da kaže da ne duguje, onda je to “Vodovod”. Nekada nije bilo tako, danas jeste.

KOMUNALNO PREDUZEĆE, IPAK, NIJE SOCIJALNA USTANOVA
Osim u osnovnoj delatnosti, “Vodovod” beleži uspehe i u drugim oblastima?
   - Mi jesmo formirani za vodosnabdevanje grada Kraljeva i odvođenje otpadnih voda, što i jeste naša osnovna delatnost, ali obavljamo i uslužnu delatnost održavanja atmosferske kanalizacije. Međutim, mi smo aktivni i u nekim sporednim delatnostima, pa smo tako formirali Sportsko društvo sa svim sekcijama i učestvujemo u brojnim takmičenjima, pecanju, šahu i drugim sportovima. Eto, da se pohvalim, ovog leta smo osvojili prvo mesto na Kopaoniku na Komunalnim igrama, dobitnici smo Zlatne plakete kao najorganizovanije društvo dobrovoljnih davalaca krvi sa najvećim procentualnim učešćem radnika u Srbiji... Osim toga, mi pomažemo i mnoge akcije u gradu putem donatorstva i sponzorstva, a malo je poznato da JKP “Vodovod” pomaže mnoge akcije, firme i pojedince, a naročito odobravanjem besplatnog ili povlašćenog korišćenja svojih usluga, pre svega civilnim i vojnim invalidima, paraplegičarima, licima oštećenog vida, socijalnim slučajevima... I mi smo uvek, koliko toliko, uspevali da pronađemo izvesna sredstva i da pomognemo gotovo svaku akciju koja se u gradu organizuje. Uz to, mi besplatno isporučujemo vodu i javnim česmama, fontanama, tuševima i bazenima.
   Međutim, ne treba izgubiti iz vida da mi, ipak, nismo socijalna ustanova. Upravo stoga smo nedavni podneli zahtev gradu Kraljevo da u budžetu predvidi određena sredstva za socijalno najugroženije porodice za naknadu komunalnih troškova. Tako je u svim gradovima, a samo u Beogradu za tu svrhu grad izdvaja 86 miliona dinara mesečno. Tako treba da bude i u Kraljevu - kaže tehnički direktor JKP “Vodovod” Ranko Đekić.

SA SASTANAKA ODBORA ZA OBELEŽAVANJE 14. OKTOBRA U KRALJEVU 2008. GODINE
Povećati značaj Oktobarske komemoracije

   • Usvojeno i sugerisano niz novina u organizaciji ovogodišnje i narednih oktobarskih komemoracija u Kraljevu, bar poput Kragujevca •Zaključeno da građani i sve institucije, posebno škole, treba da daju veći doprinos obeležavanju 14. oktobra u Kraljevu • Šta o svemu kaže Aleksandar Erac, član Odbora

   Na pet svojih do sada održanih sastanaka, najpre Inicijativni, a zatim Odbor za obeležavanje 14. oktobra u Kraljevu, na čijem je čelu gradonačelnik dr Miloš Babić, usvojio je i predložio izvesne novine u održavanju ove komemoracije. O tim predlozima i izmenama, čiji je cilj da se poveća značaj i proširi program kraljevačke Oktobarske komemoracije, posvećene nevino streljanim žrtvama u ovom gradu oktobra 1941. godine, Aleksandar Erac, član Organizacionog odbora i pomoćnik gradonačelnika za odnose sa medijima, kaže:
   - Svi znamo za 14. oktobar, gde se desilo i kako se desilo, i da je to u poslednjih par godina organizacija popustila u svemu tome. Čak nekoliko godina se nisu ni okupljali organizacioni odbori, da zasedaju i donose odluke kako da se to radi i organizuje, već je to radila samo Služba protokola i to je bilo samo simbolično obeležavanje.  Na poslednjoj od do sada održanih pet sednica sadašnjeg Odbora mi smo o tome doneli određene zaključke, u prisustvu svih relevantnih predstavnika organizacija,  udruženja i institucija koje imaju veze sa 14. oktobrom i koje to dobro znaju, najviše uz pomoć kustosa Narodnog muzeja u Kraljevu, mada smo imali određene probleme zbog kadrovskih promena u Muzeju, ali smo to prevazišli. Glavna odluka je da pošaljemo poruku građanima Kraljeva da oni moraju da shvate da je njihova moralna i ljudska obaveza da se pojave toga dana na Spomen groblju streljanih i da na   prigodan način obeleže taj dan i pokažu poštovanje prema ljudima koji su dali živote za ovaj grad koji ne bi bio ovakav kakav jeste da nije bilo tog genocida.

PORUKA GRAĐANIMA I MEDIJIMA
   Konačan Program ovogodišnjeg obeležavanja 14. oktobra u Kraljevu uskoro će biti gotov i objavićemo ga u narednom broju Ibarskih novosti, a Aleksandar Erac objašnjava i neke osnovne ideje koje su  usvojene ili sugerisane na sednicama Odbora, uz poseban doprinos Sretena Jovanovića, zamenika predsednika Skjupštine grada i člana Odbora.
   - Uradili smo nacrt jednog plakata, a završna verzija će upravo biti urađena, da on jednostavno bude kao "šamar", odnosno kritika građanima Kraljeva za sve ovo što se dešava zadnjih par godina, počev od te "igre" koliko je streljano. Moram da pohvalim ljude iz kraljevačkog Narodnog muzeja, odnosno gospođu Silviju Krejaković koja je radila na nečemu što do sada nije rađeno i čak je u čuvenom muzeju u Izraelu to prezentovala, a to su imena streljanih, tako da do sada ima 2.190 tačno identifikovanih, imenom i prezimenom, streljanih ljudi oktobra 1941. I taj broj nije konačan i dalje se istražuje. Ne želim sada da pričam o tom "licitiranju" da li je bilo hiljadu ili šest hiljada, kao što su neki hteli da prikažu, tu je streljano sve ono što je u Kraljevu vredelo tada, od muškaraca od 25 do 50 godine, znači ljudi koji su iza sebe ostavili i porodice i svi koji su mogli da naprave Kraljevo ko zna koliko većim I naprednijim da se to nije desilo. Poruka cela je bila da taj plakat bude nešto što će da "natera" građane da shvate da moraju da budu toga dana tamo. Iz toga svega će biti napravljen prigodan Program. Posle komemorativne sednice Skupštine grada, krenuće iz centra grada, kao što je bilo nekad, defile koji će proći kroz Ulicu oktobarskih žrtava, preko pasarele, otići se se na Spomen groblje. Biće prikazan film, TV Kraljevo će da prenosi direktno komemoraciju, TV Melos da se uključi da prenosi Komemorativnu sednicu Skupštine i da to obeležavanje vratimo na nivo kakav je nekad bio. Moramo, takođe, da izvršimo apel, to je takođe bio zaključak Odbora, na RTS da oni uzmu veće učešće (jer su se i oni bili distancirali) i da podsetimo da je to obeležavanje republičkog značaja za Srbiju, ne samo lokalnog, jer su i nadležna ministarstva uzela na sebe odgovornost i nama dali naloge šta da uradimo, da podsetimo RTS da je on nekada direktno prenosio program koji je održavan u to vreme u Spomen parku. Preko Ibarskih novosti, RTS i svih medija i onih koji imaju mogućnosti treba da građanima Srbije prenesemo ponovo šta je Kraljevo doživelo oktobra 1941. godine. Želimo da se jednostavno  bar poistovetimo sa Kragujevcem koji je to uspeo da održi i da čak digne na viši nivo, da se o zločinu u Kragujevcu priča širom Evrope i da čak neke televizije preuzimaju snimke sa komemorativnih sednica i obeležavanja svega toga - kaže Aleksandar Erac.

BRIGA O “SITNICAMA”
   Po njegovim rečima, posle nekoliko sastanaka Organizacionog odbora "postignuta je saglasnost da gradska vlast u svim detaljima stane iza svake sitnice u obeležavanju 14. oktobra".
   - Na primer, doneli smo čak i odluku na poslednjoj sednici Odbora, pošto je nagovešeno lepo vreme 14. oktobra, da se bašte tri lokala koji se nalaze u Ulici oktobarskih žrtava kroz koju prolazi kolona učesnika odlazeći ka Spomen groblju, budu zatvorene u tom trenutku, da ulice budu očišćene i da se skrene pažnja žiteljima tog dela da svoja vozila tog dana uklone sa kolovoza, mi ćemo u tom delu intervenisati i preko MUP-a.
O nekim drugim novinama u Programu komemoracije 14. oktobra u Kraljevu Aleksandar Erac kaže:
   - Mi ćemo imati u Kraljevačkom pozorištu tim povodom prigodnu komemorativnu predstavu, akademiju. Već je urađen mini dokumentarni film od 40-tak minuta o streljanju u Kraljevu 1941. godine, ali će sve to tek da se uobliči, koreografija postoji pošto će i deca tu učestvovati i glumci pozorišta i drugi. Deo toga će biti prenešeno i na Spomen groblje streljanih, ali ne u tom obliku, pošto nismo došli na taj nivo da možemo sve to da organizujemo, ali polako vraćamo da se nešto, pored dosadašnjih sadržaja (parastos SPC, počasni plotun VS) nešto novo dešava i na samom Spomen groblju. Primera radi, i lokomotiva treba da izađe kao nekada ispod pasarele i svojim sirenama obeleži tragediju, pošto je najviše streljano radnika. Svake naredne godine taj komemorativni program mora da bude bolji i bolji, da se ova sadašnja inicijativa i energija iskoristi na pravi način.

ZA VEĆE UČEŠĆE ŠKOLA
   Inicijativni, odnosno Organizacioni odbor, po Erčevim rečima je na svojim sastancima dao je određene preporuke direktorima i nastavnicima u kraljevačkim školama povodom oktobarske komemoracije.
   - Posle inicijative Silvije Krejaković da ona sa saradnicima krene u edukovanje  školske dece o događajima iz oktobra 1941. u Kraljevu (da to pravilno shvate), zaključio da u školama postoje profesori i nastavnici istorije,  koji su morali da preuzmu na sebe obavezu da deci taj događaj  objasne na "časovima istorije" uoči 14. oktobra, a da su nastavnici srpskog jezika (pa i likovnog obrazovanja) bar sedam dana pred 14. oktobar učenicima daju teme o tom događaju gde bi smo čak i najbolji rad mogli da nagradimo i da se pročita na komemoraciji na Spomen groblju . Međutim, nismo naišli na očekivanu saradnju sa školama koje su, po meni trebale samoinicijativno da krenu sa tim  aktivnostima i predlože tako nešto. Zbog toga smo doneli zaključak da im kao Odbor uputimo jedan takav apel za početak i da se uključe u celu priču, a iskren da budem, mislim da su zaslužili i kritike - istakao je Aleksandar Erac.

NEZAŠTIĆENO GROBLJE STRELJANIH U KRALJEVU NA METI VANDALA, NARKOMANA, LOPOVA... - piše Miloš Milišić
Na stratištu održana smotra pasa

   • Osim što je takozvano Lagersko groblje pretvorenu u pašnjak i što je iz njega sve pokradeno, ovde je održana i jedna smotra pasa

   Povodom zapuštenosti Groblja streljanih 1941.godine pod Grdičkim brdom u Kraljevu, reaguju brojni Kraljevčani, uglavnom potomci pogubljenih u oktobru početkom Drugog svetskog rata, očajni što je ovo mesto, dostojno najvišeg pijeteta, pretvoreno u pašnjak i ostavljeno na milost i nemilost, vandala, lopova, narkomana i Roma iz obližnjeg naselja.
Oni ovde napasaju svoje konje, a do zajedničkih humki ne može se doći od balega i životinjskog izmeta.
   Od članova Društva za zaštitu Groblja streljanih, među Kraljevčanima poznatog kao Lagersko groblje, doznajemo da je poslednjih godina, s obzirom da je neograđeno i nezaštićeno, ''pokradeno sve što je moglo da se proda'': kablovi za rasvetu, metalni stubovi neonskih svetiljki, klupe, jarboli, čak i dve državne zastave. Rasklimani su i brojni mermerni stubovi kojima su oivičene zajedničke humke više hiljada streljanih Kraljevčana i izbeglica iz gotovo svih krajeva tadašnje Jugoslavije.
   Radomir Blažić, član IO Društva, iz čije je roditeljske kuće, pod Grdičkom kosom, na gubilište izvedeno i likvidirano petoro najbližih srodnika, često odlazi u Lager i tamo zatiče nemile scene.
   - Prošle godine na Groblju je održana smotra pasa, ove smo to sprečili. Rasterujem odavde konje koje Romi dovode na pašu. Sto puta su zbog toga hteli da me tuku. Spomen vagon je očerupan. Ovo je stecište narkomana i vandala. Uverio sam da na turističkoj mapi naše regije Lagersko groblje nije ucrtano. Zaista, bruka i sramota za sve Kraljevčane - ogorčen je Radomir Blažić.
   Milutin Ćurčić, čiji je otac Dušan pogubnjen u Lageru, inače žitelj obližnjeg naselja, ispričao nam je da se ovde noći dešavaju ''bestijalne orgije''.
- Sramota, od konjskog izmeta i pasa, čovek ne može da priđe humkama i zapali sveću. Ovo je obraz svih nas - kaže Milutin Ćurčić.
   Raspitivali smo se i doznali da je pre tri-četiri godine, na inicijativu kraljevačkog Narodnog muzeja, napravljen projekat izgradnje grobljanske kapele i ograde, ali da za taj posao još uvek nije obezbeđen novac. JP ''Čistoća'' kosi zelene grobljanske površine, ali nije nadležno za čuvanje objekta...
   - Pokušavali smo da obezbedimo noćnog čuvara, ali ni za to nema novca. Mislili smo da je najbolje da to bude Rom iz obližnjeg naselja, ali nemamo čime da ga platimo - kaže Krsto Stojadinović, predsednik Društva za zaštitu Groblja streljanih 1941.
   Iz gradske kase nedavno je izdvojeno blizu dva miliona dinara za najhitnije intervencije i kakvo-takvo dovođenja u red groblja do 14.oktobra, kada se, po tradiciji, ovde okupljaju rođaci žrtava i drži opelo. Doznajemo da se Direkcija za planiranje i izgradnju obavezala da do tada ogradi deo kompleksa.
   - Bez čuvara to ništa neće značiti. Lopovi će noću ogradu razvaliti i prodati je, kao što su pokrali sve drugo. Noćni čuvar je jedino rešenje - nemoćno širi ruke Krsto Stojadinović.

ZNAJU I AMERI
Od pre koju godinu u Kraljevu radi Amerikanac Džoš Hefner, trener tima američkog fudbala. Kada su mu došli u posetu rođaci, tražili su da ih domaćini odvedu u Lagersko groblje, jer su o stradanju Kraljevčana saznali putem interneta. Bili su zapanjeni u kakvom se stanju nalazi stratište. Mnogi Kraljevčani godinama nisu posetili ovo stradalno mesto.

NIKAD DOVRŠENO
Gradnja tzv. Spomen parka na mestu masovnih streljanja 1941. započeta je sedamdesetih godina. Zajedničke grobnice su oivičine mermernim ''deblima'' i izgrađen je amfiteatar, gde su, do pre desetak godina, izvođene muzičko-scenske predstave. Planirani dalji radovi su obustavljeni, a groblje ni do današnjeg dana nije ograđeno i zaštićeno.

U ČEMU JE RAZLIKA IZMEĐU DVA GRADSKA GROBLJA I GROBLJA STRELJANIH
,,14. oktobar" 1941. godine u Kraljevu

   Već godinama u kompleksu groblja streljanih kod železničke stanice u Kraljevu, nesmetano se obavlja ispaša konja, treninzi sportskih kraljevačkih fudbalskih klubova,  ispisivanje po sadržaju vrlo neprijatnih i opasnih grafita (kukasti krstovi i druge neprijateljske sadržine), uništavaju klupe, korpe za smeće i zaštitu elektro i sijaličnih mesta, spomen vagon, a u zadnje vreme se sa spomenika kradu žardinjere sa cvećem, zastave, oblikovan kamen sa velikog anfiteatra, a počelo je i sa skrnavljenjem spomen obeležja. Pitamo se i pita se ceo grad; dokle tako i zašto?
   Tokom cele godine se na groblju streljanih ne preduzima ništa, pre svih od strane nadležnih opštinskih organa uprave opštine Kraljevo, Sekretarijata za unutrašnje poslove Kraljevo, Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo, javno komunalnog preduzeća ,,Čistoća" Kraljevo i konačno od muzeja kome je groblje povereno na zbrinjavanje i staranje o njemu. Doduše primili smo jednog čoveka koji povremeno navrati reda-radi, od čega nikave koristi za održavanje i obezbeđenje groblja nema, pa čak ni održavanje spomen vagona i ispisivanje grafita po njemu i humkama streljanih. Čemu onda to i zašto?
Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu Vlade Republike Srbije se nadavno oglasilo da učestvuje u obeležavanju dana streljanih 14. oktobra, ali je napomenulo da društvu, potomcima streljanih, slučajno ne odobrava sredstva kao nevladinoj organizaciji, opština Kraljevo, jer oni - Ministarstvo ta sredstva odobravaju nevladinim organizacijama. Prvo postavili smo pitanje Ministarstvu da li smo i mi potomci streljanih u Kraljevu tretirani kao nevladina organizacija? Drugo, nama Ministarstvo Vlade Republike Srbije nikada nije uputilo bilo kakva sredstva zadnjih godina, pa ni pre toga i treće, verovali ili ne, preporučili su opštini Kraljevo da nas, potomke, - čitaj nevladine organizacije, pozovu na obeležavanje dana streljanih kao goste. E, pa, gospodo iz Ministarstva, ako je i od Rasima Ljajića, sramota je, da mi potomci streljanih 14. oktobra 1941. godine u Kraljevu, našim roditeljima na taj tragičan dan po nas, celog života, budemo gosti. Hvala vam, ali Vam bez izvinjenja poručujemo da ste toga dana vi iz Ministarstva, opštine i svi drugi posetioci, naši gosti! A mi ćemo i prvi položiti na grobove naših otaca venac, a ne vi iz Ministarstva i iz opštine, osim posle nas potomaka. Preko cele godine o Starom gradskom groblju i groblju na ,,Barutani" u Kraljevu, brinu i staraju se svi: opština, i njeni organi opštinske uprave, Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljevo, i javna komunalna preduzeća grada, pre svih JKP ,,Čistoća", sa svim službama, sa svim službama na održavanju i zaštiti kompleksa oba groblja. Tako i treba i niko protiv toga nema nikakve primedbe, čak je nedavno objavljeno da Direkcija pravi kapelu na Barutani, pa je i to u redu i za svaku pohvalu. Ali šta je sa grobljem sterljanih rodoljuba 1941. godine kod železničke stanice u Kraljevu? Čije je ono i ko treba o njemu da brine, da ga održava i obezbeđuje od svih nastratja neodgovornih grupa i pojedinaca i zašto groblje streljanih nema status koji imaju gradska groblja?
Odgovor na ova pitanja; o ograđivanje groblja streljanih, njegovo redovno održavanje i obezbeđivanje, zaštitu od konja i drugih ,,životinja" bez sumnje treba da da rukovodstvo Skupštine opšrine Kraljevo sa odbornicima, i to odmah, jer se mora tražiti zaštita ovog groblja od propadanja, od drugih pa i sudskih organa, ako ne dobije status koji imaju gradska groblja, ako ne povoljnije?
   Za razliku od proteklih godina, ove je imenovan organizacioni odbor za obeležavanje Dana streljanih,  14. oktobra 2008. godine, na čemu smo svi u Društviću za zaštitu groblja zahvalni i izuzetno zadovoljni, ali šta posle 14. oktobra? Da li opet po starom ili nešto novo i to ne mnogo, postupno i po utvrđenoj dinamici da doživi ogradu, ukidanje koloseka, premeštaj spomen vagona, opravku pasarele, infrastrukture u groblju - staza i prilaza, klupa, drvoreda, kao i svega što imaju ostala groblja ove vrste u svetu!
   Mislimo da bi najefikasnije sredstvo i spas za groblje streljanih bila služba u okviru i sastavu organa opštinske uprave opštine Kraljevo ne glomazna i velika već najnužnije da se sa sedištem u spomen vagonu o groblju stara i obezbeđuje ga, a ako ovako nastavimo očekujemo da će početi da vade i humke, što bi bila neviđena sramota i bruka, Ili da se održavanje i obezbeđivanje groblja poveri JKP ,,Čistoća" po istom postupku, na način i pod uslovima kako se stara o gradskom grobljima, što mislimo da je najefikasnije, jer inspekcijski organi i opštine okruga su od ovog groblja odavno digli ruke i neka im je na čast.
   Drugog izbora nema, osim da se status groblja streljanih u Kraljevu reši na zadovoljstvo svih u opštini, pa i građana Kraljeva, a u protivnom nek nas je sramota, sve, ako zanemarimo brigu o groblju streljanih kao do sada.

Predsednik Društva i UO Društva za zaštitu groblja streljanih u Kraljevu
dipl pravnik Krsta Stojadinović

TEMA BROJA: ODLIV MOZGOVA
Srce u Srbiji, mozak u dijaspori

   • Iako najnovije istraživanje pokazuje da postoji želja da se gastarbajteri vrate u zemlju, Srbija i dalje nema strategiju za povratak, niti za zaustavljanje odliva mozgova

  Početkom devedesetih, u grupi onih koji su napuštali Srbiju i odlazili daleko "trbuhom za kruhom" bio je i Predrag Jelenković, briljantni um, koji je studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu savladao za četiri godine. Na početku karijere radio je u istraživačkoj grupi na jednom tehničkom institutu u Americi. Tako je izgledao početak Predragove karijere. Danas, skoro dve decenije kasnije, on je profesor na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, a sa sobom je nedavno poveo i jednog asistenta, takođe "naše gore list".
Profesor i asistent su deo armije onih koji su u proteklih petnaestak godina napustili Srbiju u potrazi za boljim životom. Iako mnogi smatraju ovaj podatak preteranim, Ministarstvo za dijasporu navodi da je našu zemlju od početka devedesetih godina napustilo oko 500.000 ljudi. U javnosti se više puta moglo čuti da se van zemlje nalazi 5.000 doktora nauka. A najnoviji podaci pokazuju da barem polovina njih želi da se vrati.
Na nedavno održanoj konferenciji za novinare u Ministarstvu za dijasporu, na kojoj je bilo reči o inicijativi za povratak mladih i uspešnih iz inostranstva, ministar Srđan Srećković je kazao da najnovije istraživanje Stratedžik marketinga pokazuje da ljudi masovno žele da se vrate: oko 50 odsto anketiranih su zadovoljni svojim životom u inostranstvu, ali planiraju da se vrate u Srbiju, a 36 odsto ispitanika smatra svoj povratak realnom opcijom. Procenjuje se i da je za ulazak Srbije u Evropsku uniju potrebno između deset i dvanaest hiljada sposobnih mladih ljudi koji će izneti proces tranzicije.
I taman kada smo pomislili da će stručnjaci početi da se vraćaju, saznali smo da ovo istraživanje ipak nije urađeno na reprezentativnom uzorku i da su ispitanici mahom stanari evropske dijaspore, Švajcarske, Nemačke i Austrije, u kojima su eksperti manjina.

“PRIRODNJACI” NAJNEZADOVOLJNIJI SRBIJOM
- Istraživanje koje je Stratedžik marketing uradio za potrebe Ministarstva za dijasporu urađeno je na prigodnom uzorku, što znači da smo anketirali one koje smo pronašli. Jedino je tako bilo moguće, jer ne postoji popis za dijasporu i ne znamo koliko tačno naših ljudi u inostranstvu ima, ni gde su locirani. Ispitanici, njih 943, u Srbiji su bili na odmoru, dakle to su ljudi koji održavaju čvrste veze sa maticom. Eksperti su u ovom istraživanju grubo određeni, pa je taj epitet poneo onaj ispitanik koji je imao fakultetsku diplomu i takvih je bilo samo četiri odsto - objašnjava Predrag Kurčubić, vođa ovog projekta.
Većina u Srbiji bi sigurno volela da su se ovako zaista izjasnili mladi stručnjaci. Ali nisu. Jer, 60 odsto anketiranih je sa završenom osnovnom i srednjom školom. Čak ni ovih četiri odsto eksperata nije preciziralo datum svog povratka.
A kada je reč o stručnjacima, procene su da najviše mladih "beži" sa prirodnih fakulteta, sa onih smerova koji su danas najmoderniji. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu to su telekomunikacije i računarstvo. U dekanatu nemaju zvaničnih podataka koliko je onih koji su uzeli diplomu ovog fakulteta i otišli "napolje", ali procenjuju da je takvih između 30 i 40 odsto.
- Domaća privreda je na niskom nivou i stručnjaci odlaze u inostranstvo zbog toga što imaju mogućnost da dobiju dobar posao koji je dobro plaćen i odlične uslove rada. Poznato je da postoje legalne organizacije koje se bave regrutovanjem mladih kadrova, pa ih odvode u inostranstvo ili zapošljavaju ovde u predstavništvima stranih firmi. Elektrotehnički fakultet je "dao" dva redovna profesora koji rade na Berkli univerzitetu, a u kompaniji "Gugl" na visokim pozicijama se nalazi deset naših bivših studenata. Gotovo da ne postoji ozbiljniji fakultet koji nema bar jednog profesora sa ovih prostora - ističe Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Dugoročnog strateškog plana za povratak mladih u Srbiju nema. Za sada jedina strategija je da se nadamo da je stručnjak i patriota, da je vezan za roditelje, prijatelje, pa će ostati. Da bismo uopšte "gajili" talente, moramo ih prepoznati. U Mensi, svetskom udruženju genijalaca, kažu da je u školskom sistemu kakav je naš to vrlo teško uraditi, jer ne postoje programi za detekciju darovite dece. U školama se ne rade testovi inteligencije, profila ličnosti, niti profesionalne orijentacije. Ovo udruženje je zato pokrenulo probni projekat u školicama - "otkrivanje nadarene dece od tri do pet godina", kaže Ljubomir Kustudić, predsednik srpske Mense.
Mensa je takođe ponudila Vladi Srbije, Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj i Ministarstvu za dijasporu saradnju na projektu "Intelektualni resursi Srbije". Cilj projekta je da se povežu uspešni ljudi iz dijaspore i oni uspešni koji ostanu u zemlji.
- Odliv mozgova nije problem samo Srbije, jer mladi u celom svetu, svesni svojih kvaliteta, odlaze u potrazi za boljim uslovima. Ne treba sprečavati odlazak talentovanih. Treba poslati mlade ljude da se doškoluju, da nauče više i bolje, pa to iskoristiti ako se vrate. Ako se ne vrate, onda održavati veze sa njima i angažovati ih za projekte u zemlji - objašnjava Ljubomir Kustudić.

KOMPLIKOVAN PUT DO KUĆE
Iako ih muči nostalgija, većina onih koji su otišli u inostranstvo ne razmišlja o povratku dok se "ne promene stvari u zemlji, dok profesija političara ne bude najtraženija, dok se ne smanje porezi, iskoreni korupcija"...
"Živim u Kanadi već dvadeset godina. Nisam naučnik, ali imam diplomu informaciono-tehnološkog menadžmenta Ridzerson univerziteta u Torontu. Smatram da sam uspešan i situiran. Beograd i Srbija su nešto za čim čeznem i najviše bih voleo da se vratim nazad, gde pripadam. Kanada je kao hotel sa pet zvezdica, ali i tako nešto dosadi i jednostavno želiš kući. Moj brat, koji je odlučio da ostane, smatra da nisam normalan jer imam želju da se vratim. Ali svi mi koji smo otišli potrebni smo Srbiji. Znanje koje smo stekli na zapadu, kao i kapital koji možemo da donesemo, igrao bi važnu ulogu u oporavku i razvoju Srbije. Cesto se ljudi pitaju šta to Srbija pruža svom narodu - jednostavno, pruža ono što svi Srbi pruže njoj. Trenutno pokušavam da pronađem način da ostvarim svoj san o povratku, ali taj put je za sada komplikovan. Zaista bi bilo divno kada bi postojao plan da oni koji žele mogu da se uspešno vrate."
Ovo je jedan od brojnih komentara sa “Politikinog” sajta na temu odliva mozgova, ali ujedno i jedan od retkih čiji potpisnik, izvesni Aleksandar Saša, ima želju da se vrati u Srbiju.
Većina njih o tome i ne razmišlja, čitamo u komentarima, bar dok se ne promene stvari u zemlji, dok profesija političara ne bude najtraženija, dok se ne smanje porezi, iskoreni korupcija... Do tada, svi su izgledi da će uspešni i dalje napuštati zemlju.
Ako vas put navede u Argentinu, Meksiko, Kanadu, Bocvanu, Ganu, Liban, Tadžikistan, Irsku, Portugaliju, Tajland, Kinu, Italiju, Jordan... računajte da ćete imati bar jednog našeg uspešnog studenta s kojim možete popiti kafu. Naime, statistika koju vodi IAESTE Srbija - Jugoslovenski odbor za međunarodnu razmenu studenata za stručnu praksu pokazuje da se samo tokom 2007. godine prijavilo ukupno 532 studenta sa svih univerziteta u Srbiji. Po pravilu, to su studenti završnih godina fakulteta tehničkih i prirodnih nauka sa prosečnom ocenom većom od 8,5. Od ovog broja 357 najboljih je otišlo u inostranstvo na praksu i dalje usavršavanje. Dužina boravaka kreće se od šest nedelja do 18 meseci i za to vreme Nacionalni komitet ove međunarodne organizacije dužan je da obezbedi smeštaj i stipendiju ili platu koja će studentu da omogućiti pristojan život u toj zemlji.

ODLAZE NAJBOLJI
Statistika pokazuje da od onih koji su otišli na praksu ili doškolovanje njih 99 odsto nije gubilo godinu u dosadašnjem studiranju, 35 odsto ima prosečnu ocenu između devet i 10, a oko 60 odsto između osam i devet. Svi su upisani kao redovni studenti čije se studije finansiraju iz budžeta Srbije.
U IAESTE-u ukazuju da je čest slučaj da se studenti koji odu sami u inostranstvo, bez prethodnog iskustva, susreću sa brojnim problemima jer imaju pogrešne informacije pa odlaze nepripremljeni.
- Slanjem uspešnih mladih na praksu u inostranstvo, mi ih spasavamo od toga da, recimo tehnolog čuva eksponate u Kanadi. Naše 56-godišnje iskustvo pokazuje da se svi studenti po završetku vraćaju u zemlju. Ovaj vid međunarodne saradnje sigurno smanjuje odliv mozgova. Mi ćemo se i dalje zalagati da, uz pomoć uspešnih kompanija i uz podršku državnih struktura, obezbeđujemo opstanak mladih, stručnih ljudi u zemlji. Dešava se da, posle završene prakse, naši studenti dobijaju mogućnost da tamo nastave sa besplatnim usavršavanjem - objašnjava Dragan Vukićević, predsednik ove organizacije za međunarodnu razmenu studenata u Srbiji.
Podaci iste organizacije kazuju da je u 2007. godini na fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu boravilo 176 stranih studenata. Oni su za vreme usavršavanja imali organizovane ekskurzije, pa su mogli da obiđu manastire, da splavare Tarom i Limom, da posete Egzit, Guču... Može li Srbija u nedostatku svojih mozgova da računa na "uvoz" iz drugih zemalja? Teško, jer se stranci već na usavršavanju susretnu sa neredovnim isplatama stipendija. Ukoliko država ne pomogne rad ovakvih organizacija, verovatno je da neće želeti da dođu ni na usavršavanje, kaže Vukićević. S druge strane, po njegovim rečima, treba promeniti sistem obrazovanja, mladi moraju da se nauče da budu željni znanja i da stvore kult rada.
Branko Bugarski, redovni profesor biotehnologije na Tehnološkom fakultetu u Beogradu, dobar je primer nekoga ko je po znanje otišao u inostranstvo i vratio se u Srbiju da ga podeli sa svojim studentima. U Norveškoj je diplomirao, u Americi magistrirao, u Kanadi na Kvins Univerzitetu radio eksperimentalni deo doktorata i dve godine proveo na postdoktorskim studijama.
- Povratak je stvar individualne odluku. Ukoliko je za čoveka materijalni trenutak presudan teško da će se na takav korak odvažiti. Međutim, ako je taj neko otišao u inostranstvo radi sticanja znanja, on će se vratiti u Srbiju da podigne nivo istraživanja, jer napolju je naučnika dosta, a ovde ih je malo - objašnjava Bugarski.

I KORUPCIJA KRIVA ZA ODLIV MOZGOVA
- Odliv mozgova je onoliki kolika je korupcija u Srbiji. A, korupcija je kod nas postala način života i retko šta se može rešiti bez nje. Da bi se do nečega došlo, recimo do neke dozvole, to se mora debelo platiti. Dokaz za to su i brojne afere. Problem sa korupcijom je taj što se ona teško ustanovljava. Kupovina radnog mesta je takođe oblik korupcije - kaže Čedomir Čupić, profesor sociologije na Fakultetu političkih nauka.
Višnja Dugalić

PROTEST REZERVISTA BIVŠE TREĆE ARMIJSKE OBLASTI
Veterani veruju Ljajiću

   • Preostalo je još da se utvrde tehnički detalji što bi trebalo da se reši do idućeg petka, kada ističe rok koji su vetarni dali u okviru Radne grupe da zakonodavni odbor sačini sporazum

   Više ne postoji nijedna finansijska barijera da se zahtevi ratnih veterana sa Kosova ne ispune. Preostali su samo tehnički detalji koji bi trebalo da se reše do idućeg petka, kada ističe rok koji su vetarni dali u okviru Radne grupe da zakonodavni odbor sačini sporazum. Ovo kaže  potpredsednik Jedinstvenog štrajkačkog odbora boraca Treće armijske oblasti Kraljevčanin Mićo Aleksić, posle povratka iz Beograda, gde je u utorak, posle dogovora prošlog četvrtka, razgovarano o pojedinostima o načinu isplate razlike ratnih dnevnica za kosovske veterane.
   - Postoje izvesni politički razlozi koji koče donošenja nacrta sporazuma u okviru Radne grupe, ali uveren sam da će do isteka roka, dakle idućeg petka, i to biti rešeno - objašnjava Aleksić. - Naime, predstavnici Vlade su oprezni iz straha od mogućih socijalnih turbulencija, ali najverovatnije da će novac veteranima biti isplaćen kao socijalna pomoć, a ne kao razlika ratnih dnevnica. U krajnjem slučaju, to je učinjeno i sa našim saborcima iz Prokuplja, a za nas je najbitinije što će naši zahtevi najzad biti ispunjeni, a manje je važno pod kakvim nazivom.
Tako je Vlada Srbije praktično počela da ispunjava obećanje dato prošlog četvrtka u Beogradu, kada su nekadašnji rezervisti bivše Treće armijske oblasti blokirali Nemanjinu ulicu i kada su sedmorica vetrana prekinuli sedmodnevni štrajk glađu, pošto im je posle razgovora u Vladi ministar za rad Rasim Ljajić čvrsto obećao da će u narednih šest sedmica biti nađeno rešenje kako da se udovolji zahtevima veterana i način kako da se isplati razlika ratnih dnevnica.
   Posle prošlonedeljnog zasedanja, iz Vlade je stiglo i zvanično saopštenje da će Radna grupa za šest sedmica pripremiti nacrt propisa kojim bi se na sveobuhvatan način uredilo pitanje isplata naknada rezervistima angažovanim u ratnim jedinicama pre devet godina na Kosovu.
   Bivši vojni rezervisti zahtevaju od Vlade Srbije da im isplati razlike u ratnim dnevnicama za vreme provedeno na Kosovu i Metohiji tokom intervencije NATO-a na SRJ 1999. godine. Oni traže da im se ta razlika isplati po istom principu kao što je to prethodna vlada učinila njihovim saborcima iz Topličkog okruga koji su dobili u proseku po 200.000 dinara i taj iznos im je isplaćen u šest jednakih rata.
   - Mi smo od početka i insistirali da se isplata ratnih dnevnica odnosi samo na borce na Kosovu - kaže Mićo Aleksić. - I mi smo tu bili realni, jer je u celoj Srbiji bilo angažovano oko 350.000 rezervista, a jedini koju su zaista ratovali sa šiptarskim teroristima bili smo mi koji smo bili na Kosovu. Mi ne želimo da se naši zahtevi rešavaju putem propisa, već putem istog Sporazuma kojim su rešeni zahtevi rezervista u sedam opština Topličkog okruga.
Prema proceni Jedinstvenog štrajkačkog odbora, svaki kosmetski borac bi trebalo da dobije oko 250.000 dinara. Oni traže isplatu u šest jednakih mesečnih rata u periodu ne dužem od šest meseci i isključuju mogućnost isplate u vidu obveznica, akcija i hartija od vrednosti. Jednovremeno, u Vladi je izračunato da bi za izmirenje kosmetskih veterana trebalo oko 120 miliona evra.

KROZ HERCEGOVINU I HERCEG NOVI
Oj, Trebinje, Trebinje, kad me vidiš...

   • U Dubrovniku nismo doživeli ni jednu neprijatnost, ali zato su nas namagarčili, više puta, Srbi u ''našoj'' Hercegovini

   U Trebinje stižemo u poslepodnevnim satima. Sunce nemilosrdno prži kao da smo na moru. Dubrovnik je u zaleđu, pa se u Dučićevom gradu oseća miris velike, slane vode i dalmatinske lavande. Odmah bežimo u najdublji trebinjski hlad: u čuvenu baštu hotela ''Pod platanima''. Leti je ovo mesto, kraj zidina starog grada, neizbežno. Krošnje stoletnih platana jedini su spas od nesnosne pripeke.
Vraćali smo se tog dana iz Dubrovniku. Nismo nameravali da previše ''kvarimo'' slike nezaboravne lepote gosparskog grada, pa smo pažljivo odabrali mesta gde ćemo se, u ''našoj'' Hercegovini, zaustavljati. Da ne bude mnogo lepota za jedan dan. I nju treba uzimati dozirano.
Nismo iz Dubrovnika krenuli  ranije samo da bismo uhvatili dan za kraj, već da, negde uz put, svratimo na čuvenu hercegovačku janjetinu. Ovde se ona priprema s mirišljavim planinskim travama i nigde na svetu nema takav ukus. Voda nam već ide na usta.
Posle osveženja pod platanima, krećemo ka bregu Crkvina, da vidimo trebinjsku Gračanicu, crkvu u koju su, pre koju godinu, iz Amerike prenete mošti pesnika Jovana Dučića. Kažu nam da se do zadužbine Radmile i Branka Tupanjca stiže za desetak minuta.
Ipak, prinuđeni smo da jednog starca pitamo kako da najbrže stignemo gore. On nas, kasnije se uveramo, šalje u sasvim drugom pravcu. Procenjujemo da se radi o okorelom komunisti kome se pri pomeni crkve i boga diže kosa na glavi. Sitna pakost pričinala mu je, izgleda, veliko zadovoljstvo. Ma, dobro, podneli smo tu ''žrtvu'', ljudima treba činiti.
Tupanjci zaista nisu žalili blaga. Blista Nova Gračanica na hercegovačkom suncu. Plato oko nje pretvoren je u rajsko odmorište. Sve je kao ''pod viskom''. Dučićevi zemni ostaci pokopani su u podu crke. Kandilo na tom mestu neprestano gori. Ko god uđe u crkvu, pokloni se poeti dalekih gora i čežnjivih žena .
Ozgo, s Crkvine, puca pogled na Trebinjsku zaravan. Trebišnjica kao na dlanu i čuveni mostovi na njoj, zidani od belog mramora. Dominira stadion FK ''Leotar'', a vidik zatvaraju visovi golih herecegovačkih planina. Blešte daleke bele stene, iako Sunce već zahodi za hajdučke gore.
Red je na janjetinu. Pitamo  jednog trebinjskog konobara gde na putu za Herceg Novi ima krčma s ovim specijalitetom.
- Đerajte jedno desetak kilometara, nai'ćete na selo Tuli, tu je mehana ''Stara 'ercegovačka kuća''. Ima dobre janjetine...
Zaustavljamo se na narečenom mestu i smeštamo u hlad lepo uređene drumske kafane. U starinskom je stilu i sve obećava dobru gozbu.
- 'Oćete li janjetinu s ražnja ili ispod sača - pita nas konobar i na sto spušta litrenjak belog vina iz podruma ''Anđelić''.
- S ražnja - meračimo mi.
- O'ma stiže, po'itaću.
Malo podalje sede dva šumara. Iz drugog dela kafane neki meštani im naručuju piće.
- A, Pajo Šakotić 'oće da šverca drva, pa bi da se dodvori. Neće, Šakotiću, orle suri, ovo moć' da prođe 'vako udžaba - dovikuju  šumari.
- Pobogu, Srbine, pa, zar je ovo jagnjetina. Ovo je bila ovca teška šezdeset kila, najmanje - razočarani smo krupnim komadina pečenja
- Ih, ovca, pa ođe nema tol'ke ovce. Ovo je bilo janje od šesnaest kila, očiju mi.
- Nemoj se kleti, Srbine, izgubićeš oči, a ovu jagnjetinu posluži kad sina budeš ženio. Anđeliću poruči da mu je vino dobro...
Dok se vozimo ka Herceg Novom, prisećamo se kako u Dubrovniku nismo doživeli ni jednu neprijatnost: ni u restoranima, ni u taksiju, ni na Stradunu, a Srbi nas namagarčiše. Ja, ko će koga, ako ne svoj svoga.
Oj Trebinje, Trebinje, ka me vidiš j... me.
Stižemo u čuveni Institut '' Dr Simo Milošević'' u Igalu i smeštamo se u jednokrevetne sobe. Nekadašnje velelepno zdanje na Hercegnovskoj rivijeri i dalje je u prilično dobrom stanju, ali samo na prvi pogled. Nema više onih debelih tepiha i raskošnih polieleja. Pripremaju ga, objašnjavaju nam prijatelji, za prodaju, pa ga svaki dan sve više čerupaju, da bi ga neko kupio što jeftinije. To li je, znači.
U sobi zatičem papir s neverovatnim ''upozorenjem''. Na njemu je doslovce pisalo: ''Poštovani posjetioci, preveliki su troškovi održavanje higijene. Molimo vas da nam javite kad budete isprljali posteljinu i ubruse. Donijećemo vam nove...'' Što ti je vrhunski turizam, o svemu se misli, na goste naročito.
Sutradan se raspitujemo šta je s čuvenom Titovom vilom u Igalu. Niko tačno ne zna, ali, kažu, da će i ona biti ''na tender''.
Stari Novljani dobro pamte događaje iz ove vile, a od brojnih anegdota jednu valja upamtiti.
U  Titov bazen, specijalnim crpkama, voda je stizala iz mora. Ona je najpre prolazila kroz akvarijum u kojem se nalazila ribica koja bi se, ako nešto nije u redu s vodom, odmah okretala na leđa. Jedan oficir imao je zaduženje da po čitav dan gleda u tu ribicu i da, ako se okrene ''poševac'', odmah obavesti ''gde treba''. Pošto je neprestano buljio u ribicu, navukao je tikove, pa je, kao i ribica, otvarao usta, kao da diše na škrge.
Osim tikova, stekao je i nadimak: ''Čovečija Ribica''.

   U organizaciji Poslovnog udruženja za unapređenje ugostiteljstva i turizma “Ugostitelj” iz Kraljeva, u nedelju je na Trgu srpskih ratnika održana 17. manifestacija pod nazivom “Srebrni kazan 2008”. 

   U kategorijama učenika ugostiteljskih škola i profesionalnih kuvara za prestižnu nagradu takmičilo se 33 “kazandžija” iz nekoliko gradova Srbije.

   U kategoriji učenika ugostiteljskih škola pobedila je Ugostiteljsko turtistička škola iz Vrnjačke Banje, a u kategoriji profesionalnih kuvara “Srebrni kazan” su osvojili kuvari hotela “Merkur”, takođe iz Vrnjačke Banje.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST IZ POSLOVNOG UDRUŽENJA "UGOSTITELJ"
Inspekcije su "ispružena ruka" države

  U Poslovnom udruženju ,,Ugostitelj" Kraljevo odlučili su da upoznaju javnost o, kako tvrde, necelishodnom zapošljavanju i samozapošljavanju koje sprovodi Ministarstvo za rad i socijalnu politiku preko Nacionalnih Službi za zapošljavanje.
Kako je za naš list izjavio Jovica Aleksić, višedecenijski uspešni ugostiteljski delatnik, a sada jedan od čelnih ljudi pomenute organizacije -Mladi ugostitelji-preduzetnici, koji su preko programa samozapošljavanja u organizaciji NCZ pokrenuli sopstveni biznis, nisu znali da ulaze u ć,  a ne u biznis, a da bi ušli u taj ćorsokak najviše im pomaže Poreska uprava.
-Poreske uprave su instrument države, jednostavno preduzetnici su zbunjeni delovanjem države, jer  sa jedne strane država inicira mlade preduzetnike-ugostitelje da uđu u sopstveni biznis, a ti isti preduzetnici posle par meseci teraju se u ćorsokak od strane Poreske uprave.,kaže Aleksić. Preduzetnici-ugostitelji sa razlogom traže zaštitu od Udruženja čiji su članovi, kako bi Udruženje posredovalo kod inspekcija, ma sa kojeg nivoa iste dolazile.
Mnogo propisa se tovari na pleća mladih preduzetnika - ugostitelja. Inspekcije, a pogotovo Poresku inspekciju, ne interesuje prilagođavanje mladih preduzetnika na nove okolnosti tj. da se preduzetnici prilagode novom partneru - državi.

DRAKONSKE KAZNE ZA PREDUZETNIKE
-Poreska inspekcija, tvrdi dalje Aleksić, čak svojom neprincipijelnošću navodi preduzetnike na pogrešno zaključivanje, a kada i najmanje preduzetnik pogreši slede mu drakonske kazne od zatvaranja preduzetničke radnje do kazne novčanim iznosima.
Poslovno udruženje ,,Ugostitelj" iz Kraljeva tražilo je i traži od Poreske uprave u Kraljevu da sa svim nastalim promenama u poreskoj politici, a vezano za ugostiteljstvo, bude upoznato. Ovakav način komunikacije je neophodan kako bi Poslovno udruženje moglo blagovremeno da upozna svoje članove o promenama u poreskoj politici.
Poslovno Udruženje sa razlogom ovako nastupa i navešće samo jedan drastičan primer kada su u pitanju nedorečenosti kod inspekcijskih kontrola: Radi se o depozitu koji je neophodan svakoj preduzetničkoj radnji kako bi ista počela sa radom tj. kako bi počeo radni dan na zadovoljstvo korisnika usluga te preduzetničke radnje.
Inspekcijske kontrole, da li namerno ili slučajno, različito primenjuju Zakon,  za jedne ispekcijske organe depozit je zakonit, a za druge nije. Ovako selektivno tumačenje inspekcijskih organa samo nanosi štetu preduzetničkoj radnji, a posredno i državi iako su inspekcije "ispružena ruka" države.
-Poslovno Udruženje ,,Ugostitelj" Kraljevo za Poresku upravu Kraljevo je vazduh i za postojenje ovog Udruženja ne haju, stim što se Udruženje ne slaže sa ovakvim tretmanom od strane Poreske uprave Kraljevo, nastavlja Aleksić.
-PU ,,Ugostitelj" Kraljevo već duže vreme traži od Poreske uprave Kraljevo da se o svim poreskim promenama, kada je u pitanju branša ugostiteljstvo i turizam,  upozna Udruženje, a zašto  ne bi bilo pozivanje i na seminare? Uostalom, Udruženje je i formirano da na neki način pored promovisanja ugostiteljstva i turizma, mlade preduzetnike-ugostitelje upozna sa propisima, kako bi ih blagovremeno primenili.
Poreske uprave moraju da sarađuju sa udruženjima pa i sa PU ,,Ugostitelj" Kraljevo, jer preduzetnici nisu ušli u biznis kako bi ih poreska inspekcija posle samo par meseci rada "mlatila po glavi" i od istih pravila kriminalce.
-Da li je to interes države pita se PU ,,Ugostitelj" Kraljevo, da li je interes da se preduzetnička radnja zatvori posle par meseci rada, a ista je otvorena, takođe, po programu države, Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Evropa počiva na udruživanju branši koje štite svoje članove pred državom i Evropa poštuje i uvažava udruženja, a za državne organe Srbije udruženja su magla i ništa više, što je sasvim pogrešno utemeljenje Inspekcijskih organa i po mišljenju PU ,,Ugostitelj" Kraljevo, inspekcijski organi siluju data im ovlašćenja.
PU ,,Ugostitelj" Kraljevo još jednom pita: Zašto Ministarstva za rad i socijalna pitanja pravi okvire za zapošljavanje, a Ministarstvo za finansije preko Poreskih uprava i filijala posle samo par meseci rada preuzetničke radnje zatvara i iste drakonski kažnjava? Zašto država samu sebe obmanjuje, da li je državi interes zapošljavanje i samozapošljavanje ili je državi interes reka nezaposlenih? Jer ovakva politika poreskih uprava i filijala šteti svima i državi i pojedincima. Jer ako država nema stvarni pristup zapošljavanju već samo princip presipanja iz šupljeg u prazno, Srbija će daleko da dogura.

ZAJEDNIČKI DO REŠENjA
-PU ,,Ugostitelj"  traži od Poreske uprave Kraljevo da uspostavi stvarni kontakt sa PU ,,Ugostitelj" Kraljevo kako bi zajednički došli do rešenja nedorečenog i da poreski inspektori promene način kontrole kada su u pitanju mladi preduzetnici i novootvorene preduzetničke radnje.
Svi inspekcijski organi bi trebalo barem godinu dana da preventivno deluju kada su u pitanju novootvorene preduzetničke radnje jer ovakvim načinom rada država bi jačala poziciju civilnog sektora i poziciju smanjenja nezaposlenih.
   Jer ako država ovako ne bude radial, suprotstavlja se samoj prirodi, da bi se ubrala letina ili rod neophodna je cela godina, zašto bi to bilo drugačije i kod preduzetničke radnje? Kaže se da bi jedna radnja počela da radi, ponavljamo samo da bi počela da , potrebno je da prođu četiri godišnja doba, kaže se na kraju saopštenja Poslovnog udruženja "Ugostitelj"  koje je potpisao Jovica Aleksić.

OBELEŽEN 28. SEPTEMBAR SVETSKI DAN SRCA 2008. U KRALJEVU
Pušenje - neprijatelj srca broj 1!

   • Najpoznatiji faktori rizika su: pušenje duvana, nedovoljna fizička aktivnost, nepravilna ishrana, prekomerna težina - gojaznost, visok krvni pritisak, povišen nivo holesterola krvi povišen nivo šećera u krvi, stres. Nažalost, na tzv. nepromenljive faktore rizika ne može se uticati a to su: pol nasleđe i godine starosti

   Svetski dan srca je je i ove godine imao za cilj da nas sve podseti da se bolesti srca i krvnih sudova u najvećem broju slučajeva mogu sprečiti, smanjiti i odlažiti za kasnije godine života.
Mnogi od nas nisu svesni da način života koji vodimo i nasledni faktor mogu da predstavljaju rizik za oboljevanje i umiranje od ovih bolesti.
Obeležavanje Svetskog dana srca  je sprovodeno pod sloganom: "Da li znaš svoj rizik? Upoznaj svoj rizik!" sa akcentom usmerenim  da nam pomogne da procenimo sveukupni rizik i da preuzmemo akciju za njegovu kontrolu.
Većina faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova je poznata. Na mnoge od njih možemo da utičemo, jednostavno promenom načina života. To su tzv. promenljivi faktori rizika i najpoznatiji su: pušenje duvana, nedovoljna fizička aktivnost, nepravilna ishrana, prekomerna težina - gojaznost, visok krvni pritisak, povišen nivo holesterola krvi povišen nivo šećera u krvi, stres. Nažalost, na tzv. nepromenljive faktore rizika ne možemo uticati a to su: pol nasleđe i godine starosti.
Rezultati svih istraživanja ukazuju na visok procenat prisustva navedenih faktora rizika u našoj populaciji.
U skladu sa navedenim su i osnovne poruke ovogodišnjeg Svetskog dana srca:
Prestani da pušiš - tvoj rizik za pojavu bolesti srca biće prepolovljen godinu dana nakon prestanka, a vratiće se na normalu posle 15 godina.
Budi aktivan - samo 30 minuta svakodnevne fizičke aktivnosti može da snizi nivo krvnog pritiska.
Jedi više svežeg voća i povrća - najmanje pet porcija svežeg voća i povrća dnevno.
Održavaj normalnu telesnu težinu - gubitak telesne težine, zajedno sa redukcijom soli u ishrani, pomoći će da se snizi nivo krvnog pritiska.
Nauči  i nastoj da kontroliš stres koliko je to moguće
Redovno kontroliši svoje zdravlje !
Zavod za javno zdravlje i Crveni Krst Kraljevo je prošle nedelje organizovao zajedničku akciju obeležavanja Svetskog dana srca na Trgu srpskih ratnika. Mnogobrojni sugrađani, pretežno oni stariji odazvali su se našem pozivu  da dođu i provere postojanje nekih rizika po zdravlje. Mladi aktivisti Crvenog Krsta merili su krvni pritisak i određivali nivo šećera u krvi, a uz savet o zdravlju deljen je i edukativni materijal štampan za ovu priliku.
dr Dragana Tendjera Milićević
Zavod za  javno zdravlje Kraljevo

SVETSKA SEDMICA DOJENJA - piše Anđelka Milošević
Majčino - najzdravije mleko

   Svetska nedelja dojenja je globalna kampanja koja se održava u više od 120 zemalja sveta, čiji je cilj da stvori i podigne drustvenu svest o značaju i prednostima dojenja, da obezbedi podrsku dojenju, a time i unapredi zastitu zdravlja majke i deteta. Zvaničan datum Svetske nedelje dojenja u svetu se obeležava početkom avgusta, ali je državama i institucijama predloženo da za promotivne aktivnosti izaberu bilo koji datum u godini.
Ove godine u nasoj zemlji, ali i u Kraljevu, Svetska nedelja dojenja obeležava se od 29. septembra do 5. oktobra.
   Tokom ove sedmice biće organizovano niz aktivnosti: edukativna predavanja budućim majkama, medijska kampanja, kao i predavanja u srednjim skolama o tome zasto je dojenje zdravo.
   Prema nezvaničnim podacima iz Savetovališta za bebe u Kraljevu, oko 90 odsto majki doji svoju bebu odmah nakon izlaska iz porodilista, dok je više od 50 odsto onih majki koje to nastave do bebinog šestog meseca.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

UDŽBENICI BEZ DOZVOLE - piše Bojana Milosavljević
Nema zamene u knjižarama

  • Iako su u Ministarstvu prosvete tvrdili i više puta potvrdili da roditelji osnovaca u knjižarama bez doplate mogu da zamene udžbenike privatnih izdavačakoji su (između štampanja i prodaje) izgubili upotrebnu dozvolu, od tog posla nema ništa. Stoga će privatni knjižari podneti tužbu protiv Ministarstva

   Ministar prosvete dr Žarko Obradović pokušao je u više navrata da razreši problem "legalnih i nelgalnih" udžbenika, iako u celoj toj ujdurmi nije ni učestvovao. Zamešateljstvo nastaje posle vanredne "kontrole" Ministarstva prosvete, koja utvrđuje da kontingent već odštampanih udžbenika više privatnih izdavača nije validan, okrećući, tako vodu na vodenicu monoplskog i državnog Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva iz Beograda. Privatni izdavači time su materijalno oštećeni, a prosvetni radnici, đaci i njihovi roditelji i te kako zbunjeni, jer školska godina se već zahuktava.
   Da ministar Obradović baš i nije upućen u ovu problematiku pa i u ono što naređuje, a to je: roditelji će nevažeće udžbenike moći da zamene u knjižarama u kojima su ih kupili, a nastavnici kod izdavača - dokazuje Udruženje privatnih izdavača. Postupak je, kažu, složeniji i osmišljen tako da ova grupacija pretrpi što je moguće manju štetu u toj borbi za tržište, bez imalo fer pravila. Naime, roditelji nikako ne mogu da zamene knjige, a što se tiče nastavnika koji se opredelio za provereni udžbenik (koji je neočekivano, posle četiri godine upotrebe, izgubio dozvolu)on treba da se obrati izdavaču. Taj će potom zameniti knjigu ili knjige kod kolege izdavača koji dozvolu ima. Solidarnost i kolegijalnost privatnih izdavača jedini je način da se problem sa udžbenicima za ovu školsku godinu reši.
   Pred najavu tužbe Udruženja privatnih izdavača protiv Ministarstva prosvete oglasila se u prilog prvima i Komisija za zaštitu konkurencije. Ona je, naime, potvrdila da je odlukom da se kontrolišu samo privatni izdavači, a ne i državni Zavod, prekršen ustav. Zlu nameru države u svemu tome potencira i vreme vanredne kontrole i ocene udžbenika, jer to nije smelo dac se radi dok je distribuiranje knjiga bilo u toku. Po ko zna koji put privatni izdavači uveravaju kupce da su imali dozvolu kada su knjige nudili školama, a to potvrđuju i poslovično oprezni direktori i prosvetni radnici, pa su tako kompleti udžbenika kupovani na rate od februara do aprila, da bi nakon toga nekakva komisija Ministarstva napravila svojom "revizijom" neviđeni haos i bruku.

ODBIJENI I UDŽBENICI ZA REFORMSKI PROGRAM
   Državna prosvetna vlast, osim što je naknadno odnosno prekasno dala neprelaznu ocenu za udžbenike od prvog do petog razreda u ukupnom tiražu od sto hiljada primeraka, otišla je i korak dalje novom odlukom da ne smeju da postoje paralelni udžbenici. Šteta se drastično oseća kod šestog razreda koji je, od 2003. godine najavljen kao reformisani, pa tako oko pet stotina predavača matematike i istorije za ovaj razred još čeka na udžbenike privatnih izdavača, a ovi su dozvolu za štampanje izgubili. Sada su upućeni samo na knjige Zavoda za udžbenike jer su jedino njihova matematika i istorija dobile dozvole.
   I u ovom slučaju pokazuje se strah od konkurencije, jer je reformski zahvat od 2003. godine za ogledni šesti razred osnovne valjda trebalo da podrazumeva izbor što kvalitetnijih udžbenika, kako bi se to kroz praksu i dokazalo. Ministarstvo je, međutim, i ovu logiku precrtalo u korist državnog monopoliste. Koliko je tu nepromišljenosti i pristrasnosti pokazuje slučaj da su, kako tvrde privatni izdavači, isti autori radili udžbenike za istoriju i matematiku i za peti razred, te da su te knjige na vanrednoj komisiji "prošle," dok za šesti nisu. Pod snažnom sumnjom je i kompetentnost ocenjivača, jer oštećeni privatni izdavači tvrde da je udžbenik iz istorije, čiji su autori doktor nauka i nastavnik istorije,  procenjivala tročlana komisija koju su činili magistar istorije, geograf i jedan čija je specijalnost ostala nepoznata. Uostalom, i hronologija dešavanja pokazuje da su ove godine na delu mutne radnje. Knjige Zavoda odobrene su 30. juna i 1. jula, a za privatne izdavače konkurs je otvoren tek 13. jula. Zašto pravila nisu važila univerzalno verovatno će razjasniti i sankcionisati sud.



JUČE POČELA DEČJA NEDELJA
Prava deteta - rečju i delom

   Međunarodni praznik najmađih, proistekao iz Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, tradicionalno se višednevno obeležava početkom oktobra. Tako će i u Kraljevu ova manifestacija trajati do srede, 8. oktobra, i to bez posebno svečarskog dekora ili, pak, objedinjenog spektakla. Ovogodišnje obeležavanje sedmične manifestacije više će biti radno, tačnije edukativno, koliko za decu, a reklo bi se, još više za odrasle.
   Za početak, jedan pravi gest iz Narodne biblioteke "Stefan Prvovenčani." U čast svoga praznika, koji je lep i uvek opominjući za društvo odraslih, mali ljubitelji literature mogu da se učlane u gradsku biblioteku po zaista simboličnom iznosu godišnje članarine od svega stotinu dinara. Ova izuzetna privilegija važiće do 10. oktobra, za osnovce i srednjoškolce. Osim ovog poklona, naša Biblioteka (i to tokom cele prve dekade ovog meseca) imaće niz programa za decu, sa gostima - književnim stvaraocima iz cele Srbije i, naravno, Kraljeva. 
   Jučerašnji dan kao uvod u Dečju nedelju označen je kao - Dan za dečja prava, a iskorišćen da se svi učesnici i organizatori okupe i dogovore o kalendaru događanja. Danas je manifestacija, na primer, posvećena solidarnosti i druženju roditelja i dece u školi, dok će sutra naši najmlađi sugrađani moći da pokažu svoju maštovitost i kreativnost u kolektivnim radionicama u kojima će im gosti i partneri biti glumci i likovni stvaraoci. Peti oktobar biće sav u znaku muzike i plesa, a naredni dan, 6. oktobar, trebalo bi da protekne vrlo radno i, takođe, delotvorno. Učesnici Dečje nedelje, naime, posvetiće se ekologiji i ulepšavanju svakodnevnog (školskog) okruženja.
   Dan za igru, rekreaciju i sport, sve u svemu - zdrav život, predviđen je 7. oktobra, dok će poslednji dan Dečje nedelje otvoriti vrata svim prijateljima dece i radoznalcima koji požele da vide kako se u vrtićima i školama radi i živi.



ROMI SREDNJOŠKOLCI
Tri stotine nema mesta

   Zbog loše koordinacije Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Nacionalnog saveta Roma ove godine je posle završenog upisa u srednje škole oko tri stotine malih Roma ostalo bez mesta u klupi. Od pre par godina svršeni osnovci iz ove etničke zajednice mogu da nastave školovanje po nešto drugačijoj i olakšavajućoj proceduri. Ta deca posle polaganja kvalifikacionih ispita  dokumenta predaju Nacionalnom savetu Roma, a otuda ih upisuju u neku od škola za koje su zainteresovani. Na ukupan broj poena sa prijemnog ispita i uspeha u osnovnoj školi ovim učenicima se dodaje 30 poena.
U romskom Nacionalnom savetu ovaj problem, koji postoji otkad je dogovor i stupio na snagu, ipak relativizuju, jer se sada "liste želja" menjaju pa se mladi Romi upisuju na profile gde ima slobodnih mesta. Zastoj i nesoprazumi nastaju i zbog duge procedure: Nacionalni savet Roma učenička dokumenta prosleđuje Sekretarijatu za integraciju Roma, ovi Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, pa na kraju sve to stiže do Ministarstva prosvete. U dogovoru sa prosvetnim vlastima samo po jedan đak može da se upiše na određeni smer ili odeljenje.



ZAVRŠEN "INTERFER 2008" - piše Dragan Bajović
Zlatna i srebrna povelja novinarima “Ibarskih novosti”

   Na ovogodišnjem, trinaestom Internacionalnom festivalu reportaže "Interfer" u Somboru, kraljevački novinari Radoslav Živković i Miroslav Kačarević dobili su Zlatnu i Srebrnu povelju. Njima su ova značajna priznanja uručena u nedelju u Svečanoj Sali Skupštine opštine Sombor.
Skoro da nije bilo festivala  na kojem novinari "Ibarskih novosti" iz Kraljeva nisu osvojilu neku od nagrada. Na somborskom Internacionalnom festivalu reportaža "Interfer" kraljevačkim novinarima je za ovih 13 godina pripalo šest nagrada - Miroslavu Kačareviću četiri i Marini Miljković Dabić i Radoslavu Živkoviću po jedna. Najznačajnija od svih tih nagrada je svakako ova koja je ove godine dodeljena Radoslavu Živkoviću - Zlatna povelja za najbolju televizijsku reportažu. Odmah za njom je Srebrna povelja Miroslavu Kačareviću za radijsku reportažu. Kraljevčani su, dakle, ove godine bili zvezde festivala budući da su od šest povelja koliko je dodeljeno u kategorijama radio i televizijske reportaže, osvojili dve.
Žiri, u kojem su bili novinari Politike, Radio Beograda i Produkcijske grupe "Mreža", Branka Otašević, Aleksandar Lukić i Vladimir Milić, u obrazloženju za dodeljivanje Zlatne povelje Radoslavu Živkoviću za reportažu "Frula" kaže da je to "klasična reportaža sa jasnom temom i strukturom u kojoj je novinarski i zanatski solidno urađena priča o Srbima koji žive i rade u Švedskoj. Njihova osećanja i veze sa maticom, ali i njihova švedska stvarnost prikazani su nepretenciozno, sa puno zanimljivih i raznovrsnih sagovornika. Čitava priča dopunjena je manje poznatim podacima i činjenicama o istorijatu migracija iz Srbije ka Švedskoj."
Srebrna povelja u kategoriji radio reportaža dodeljena je kraljevačkom novinaru Miroslavu Kačareviću za reportažu "Život bez predrasuda" koja je emitovana u okviru programa "Večeras zajedno" Radio Beograda 1. "Život bez predsrasuda" Miroslava Kačarevića, kaže žiri, u punom smislu te reči opravdao je naslov ove reportaže. Naime, Kačarević je vešto i ubedljivo isprepleo životne puteve svojih junaka - jedne rođene Nemice, njenog supruga, koji je naše gore list, i njihove dece koji su svoje novo porodično gnezdo svili u srpskoj pitomini gde će, kako je to mudro rekao Stevan Raičković, trajati i stariti neprimetno."
Dobitnik  nagrade "Laza Kostić" na "Interferu 2008" u Somboru je Slaven Kranjc. On je nagrađen za reportažu "Južno od Ibra" u produkciji Radio-televizije Srbije.
U kategoriji novinske reportaže Zlatna povelja pripala je Momčilu Petroviću za reportažu "Na velegradskom dnu" objavljenoj u "Blicu".
Zlatnu povelju za najbolju radio reportažu osvojila je Ivana Živkov za reportažu "Švarcovi" emitovanu na prvom programu Radio Beograda, dok je Nagrada za životno delo dodeljena Zahariju Trnavčeviću koji se novinarskim poslom bavi više od 60 godina.
Na ovogodišnji, 13. po redu festival pristigle su 34 novinske, 14 radijskih i 62 televizijske reportaže. Dobar organizator i ovog puta bilo je Privatno preduzeće RTV "Spektar" iz Sombora.



DA SE NE ZABORAVI - SLIKAR MIODRAG TAŠKOVIĆ JEDAN OD OSNIVAČA LIKOVNE KOLONIJE FVK - piše Stole Petković
Metalac zlatnih ruku

   • Fabrika vagona godinama je sa puno uspeha nastupala na tradicionalnim ,,Susretima drugarstva" radnika Jugoslavije. Dostojno su reprezentovali svoj kolektiv i na ostalim brojnim kulturnim manifestaciujama. U likovnom stvaralaštvu, ipak, imali suu najviše uspeha. Slike naših radnika i dan danas krase ateljea, kancelarije, stanove gotovo u svim delovima Evrope.

   Jedan od začetnika likovnog stvaralaštva u Fabrici vagona bio je Miodrag Tašković - Taško (1947.) sada već dugogodišnji penzioner.. Radio je kao metaloglodač u ,,Vagonogradnji", bio dobar metalac koji je sa kičicom u slobodnom vremenu činio čuda. Bojama i četkicom stvarao je prava remek dela:
- Slikarstvo sam zavoleo od malih nogu ali sam se konačno za njega opreddelio mnogo kasnije. Najpre kao osnovac ali ozbiljnije 1971. godine posle čega sam napravio vidan napredak a sve je kulminirao tri godine kasnije - kaže Tašković.
Te godine organizovao je prvu samostalnu izložbu u Domu društvenih organizacija.  Sa te izložbe i danas ljubomorno čuva knjigu utisaka u kojoj su napisane pohvale i kritike poznatih slikara. Takve, samostalne, izložbe su dosta skupe pa se jedan amater poput Taška teško odlučivao da organizuje i drugu.
- Ipak, sledeća je bila 1988. godine i ona mi je jako draga jer je organizovana u Fabrici vagona. Tako su i svi radnici mogli da se uvere u ono šta i kako radim. Ubrzo zatim moje slike su ugledale svetlost dana i treći put. Ovoga puta u Turističkom savezu Kraljeva - priča Taško.
Ipak 1986. godina biće dobro upamćena. Tada je stvoreno ono što i sada traje, Likovna kolonija. Osnivač upravo KUD ,,Živan Maričić" Fabrike vagona.
- U dogovoru sa tadašnjim predsednikom Sindikata FVK Vojislavom Radunovićem počinje sa radom likovna kolonija. Na prvom pojavljivanju bilo je pet slikara. Od tada pa sve do 2002. godine organizovano je 13 takvih okupljanja, dva u Kraljevu a sva ostala u fabričkom odmaralištu u Buljarici. Iz godine u godinu broj učesnika se povećavao. Postala je to smotra na kojoj su učestvovali i slikari iz Slovenije Hrvatske, Čehoslovačke… - sa ponosom govori Tašković.
Ostale slikarske kolonije organizovane su na Goču u saradnji sa istoimenim smučarskim klubom.
- Uvek je pre kolonije bilo dogovora sa onima koji su nam pomagali. Pola urađenih slika sponzorima, pola nama. Takve slike i sada krase kancelarije u Fabrici i u drugim mestima. Jednom smo likovnu koloniju organizaovali u saradnji sa Crvenim krstom gde su učešće uzeli slikari iz mnogih srpskih gradova nekih bivših republika - kaže Taško.
Tako je stvarao, organizaovao i snalazio se Miodrag Tašković. Kaže da će stvarati za sve one koji vole i cene njegov rad - slike. Inače njegova dela nalaze se u gradovima širom naše zemlje ali i čitavom svetu: Americi, Švedskoj, Austriji, Luksemburgu, Grčkoj, Nemačkoj…

NEGA I ĐOLE
Taškovi glavni saradnici u čitavom toku Slikarskih kolonija bili su Negosava Radunović, tada referent za kulturu FVK (i sada aktivna) spona između organizatora i učesnika i stolar Đorđe Petrović čiji su štafelaji bili zaista vredni i - unikatni.

EMBRION
Na kolonijama su pored slikara učestvovali i vajari. Jedan od njih Jakup Huber iz Goražda uradio je i Fabrici poklonio skulpturu ,,Embrion" koja se nalazi na ulazu u fabrički krug.

SPORT

KOŠARKA-PRVA (SVISLAJON) LIGA SRBIJE - piše Zoran Bačarević
Mašinac slavio, Sloga ,,torpedovana"

  • Na startu novog prvenstva Mašinac savladao MHL sa 95:89, Sloga (prema očekivanju) poražena od Lajonsa u Vršcu sa 57:80   Danas u 2. kolu Novi Sad-Mašinac (TV, RTS 2), sutra komšijski derbi Sloga-Borac (Čačak)

Nova sezona za kraljevačke prvoligaše počela je, manje-više očekivano. Mašinac je pobedio kao domaćin Sloga poražena u gostima. Takvi ishodi na kraju novog nacionalnog šampionata pod koševima, ipak, imaju svoje nijanse za relativno ,,tesnu""pobedu kraljevačkih ,,studenata i više nego ubedljiv poraz starijeg kraljevažkog ligaša.
Na otvaranju sezone u Hali sportova pred oko 800 gledalaca Mašinac je uspešno otvorio utakmicu protiv beogradske ekipe Mega Hipo lizing (MHL). Poveo je sa 5:0 da bi gosti takoreći poravnali na 11:10, a do kraja prvog poluvremena, zahvaljujući seriji grešaka domaćih igrača, stigli i do prednosti od pet koševa pošto je rezultat posle prvih 20 minuta glasio 38:43.
Ništa dobro se nije pisalo pulenima Zorana Petrovića u trećoj četvrtini. Svako grešku, posebno u organizaciji napada ili pod koševima Katnić, Mitrović,Stojačić i drugovi su nemilosrdno kažnjavali a sredinom treće četvrtine stigli i do plusa od svih deset koševa (42:52, 48:58...). Na isteku treće četvrtine Mašinac je smanjio prednost na podnošljivih četiri koša (60:64) da bi na početku poslednje usledila serija od 8:0 i ,,studenti" su već u 32. minutu vodili sa 68:64. Stigli su domaći igrači i do prednosti od osam koševa ali se gosti nisu predavali pa je na tri minuta pre kraja rezultat bio egal-82:82. Gostima je tada, ipak, ponestalo snage i koncentracije, razigrao se pre svih kapiten Uroš Mirković, a Aleksandar Radulović bio je nemilosrdan egzekutor sa linije slobodnih bacanja-sve za konačnih  Mašinac-MHL 95:89 (22:18, 16:25, 22:21, 35:25). Mirković je sa 31. košem bio najbolji pojedinac susreta, sa inzvanrednim indeksom 47!
Radulović je imao stopostotni učinak sa linije slobodnih bacanja (7/7) a pun doprinos dao je Nikola Tesla sa 17 koševa.
Košarkaši Sloge, posle svih i opštepoznatih problema oko formiranja ekipe u Vršac su otputovali sa samo devet igrač pošto poslednja tri novajlije nisu licencirani do početka utakmice protiv Lajonsa. Ta postava je uspela da prvu četvrtinu reši u svoju korist sa 15:14 ali je već na poluvremenu bilo prevelikih 45:25 za domaćina a na kraju konačno 80:57 za vrščane (14:15, 31:10, 23:14, 12:18) sve za očekivan poraz novopečenih ,,đaka" Dragana Kostića.
U 2. kolu, već ovog vikenda, prvi će na parket košarkaši Mašinca, već danas, pošto se u Novom Sadu od 18 časova i pred kamerama RTS sastaju sa istoimenom ekipom. Sloga će sutra u ,,večitom komšijskom derbiju" dočekati čačanski Borac od 19,30 časova a ulaz u Halu sportova za ovu priliku je -besplatan.



ODBOJKA - POSLEDNJA VEST
Đorđević u Rumuniji

   Višegodišnji igrač i trener OK Ribnica Dragan Đorđević (šest odnosno sedam godina) od utorka nije više šef stručnog štaba kraljevačkog prvoligaša. Trenersju karijeru Đorđević nastavlja u Rumuniji gde je preuzeo prvoligašku ekipu Ramat vojel iz Zalaua. Đorđević će u Rumuniji provesti jednu odnosno dve sezone a na mestu prvog čoveka struke u Ribnici zameniće ga njegov dosadašnji prvi saradnik (pomoćnik) Boško Mačužić. Mačužića će na mestu čoveka odgovornog za rad sa mlađim kategorijama zameniti dosadašnji prvotimac Goran Pljakić.



ODBOJKA: RIBNICA POSLEDNJA NA PRVOM FINALU BALKANSKOG KUPA U RUMUNIJI - piše Zoran Bačarević
Peti set za četvrto mesto

   • Porazima u taj breku od 2:3 od Grka u pluufinalu i Rumuna u utakmici za treće mesto Kraljevčani propustili priliku za mnogo bolji plasman na prvom finalu novouvedenog regionalnog takmičenja

   Odbojkaši Ribnice iz Rumunije su se vratili sa ,,fenjerom" ali nastupom i ukupnom učinkom nisu razočarali. Šta više, uz malo više sportske sreće i ,naravno, koncentracije mogli su se  u Kraljevo vratiti makar sa jednim od odličja koji donosi plasman među ,,prva tri" od četiri učesnika finala Kupa Balkana u rumunskom gradu Baja Mare.
U utakmici polufinala protiv grčke Kifisije Kraljevčani su ušli umorni posle puta od 14 sati pa je nesumnjivo kvalitetna grčka ekipa to iskoristila da ,,lagano""povede sa 2:0 u setovima. Ipak nisu rekli i presudno ,,hop", Ribnica je došla do igre i uspela da poravna na 2:2. Malo je zafalilo da preokret bude (po svim nepisanim i pisanim pravilima) potpun, Kraljevčani su kod rezultata 14:13 imali meč loptu iz kontranapada, pogrešio je tehničar radivojević a sa tri vezana poena Grci su došli do pobede i plasmana u finale. Ribnica-Kifisija 2:3 (14:25, 15:25, 25:20, 25:17, 14:16). Relativno mlad sastav Ribnice poražen je, tako, od grčke ekipe koja u svojim redovima ima iskusne Holanđane, Amerikance, Brazilce pa čak i našeg Markovića-sve sam bivši i aktuelan reprezentativac!
U  utakmici za treće mesto sa domaćinom ,,zakazali" su ključni igrači Ribnice sa serijim početničkih grešaka koje je domaćin obilato kažnjavao. U dva navrata domaćin je vodio sa 1:0 i 2:1 u setovima, ostavljajući protivnika na razlici od devet odnosno osam poena, da bi Ribnica uspela da poravna. konačno, peti set je pripao domaćinu koji je iskoristio pad koncentracije gostiju posle poravnanja na 2:2, bio je siguran, za konačnih Baja Mare-Ribnica 3:2 (25:22, 17:25, 25:19, 16:25, 15:13).Zbog istorije valja registrovati da je pobednik turnira Bujukšeher savladao grčku Kifisiju u finalu, takođe sa neizvesnih a opet velikih 3:2.
Konačno valja dati reč treneru Ribnice, Draganu Đorđeviću, za konačnu ocenu turnira u Rumuniji i nastup Kraljevčana:
-           Pobednik turnira iz Turske je mešavina domaćih i stranih reprezentativaca, bez juniora u sastavu. Opšte je mišljenje svih učesnika da je Balkanski kup potreban, da je dobro osmišljeno takmičenje, ali bi pobedniku trebalo omogućiti da igra u evrotakmičenju. Igrati za pehar, medalje i diplomu je suviše skupo i pitanje je koliko će narednih godina biti zainteresovanih za ovo takmičenje.

RIBNICA JE MOGLA I BOLJE...?
Protiv Grka u polufinalu smo glatko gubili prva dva seta, kao posledica dugotrajnog puta, a kada smo ,,pkmešali" karte stigli smo do poravnanja. U taj breku je došlo do izražaja naše neiskustvo odnosno iskustvo protivnika. U borbi za treće mesto smo takođe imali oscilacija, i pored toga što je pripremni period za ovu (ligašku) sezonu u samoj završnici. Generalno gledano, nas ni Grci ni Rumuni nisu pobedili već smo mi obe utakmice-izgubili, isključiv je u konačnoj oceni nastupa Ribnice u Rumuniji trener Ribnice Dragan Đorđević.



ATLETIKA: PS ZA MLAĐE PIONIRE I PIONIRKE
Glavčiću tri medalje

   Mlađani takmičar AK Kraljevo, Dragoš Glavčić, bio je najuspešniji u ekipi kraljevačkih atletskih nada na PS Srbije koje je održano u Sremskoj Mitrovici, prošle subote. Glavčić je osvojio tri medalje: zlatnu u bacanju koplja (38,5), a bronzane na 60 metara i u štafeti 4dž60 metara (rezultatom 34,00). Tri medalje osvojio je i Stefan Marinković pošto je bio drugi u skoku u vis (150 cm) i u skoku u dalj (498cm) a treći sa štafetom 4dž60 metara. Preostali članovi ,,bronzane'' štafete bili su Matija Nešković i Dimitrije Pantelić. Mlađe pionirke vratile su se bez odličja, osvojivši sva četiri mesta, kao i mlađi pioniri sa istim učinkom. U konkurenciji starijih pionirki (do 15 godina) (u nedelju) su nastupile samo dve mlađe Kraljevčanke. Dragana Petrović je bila druga na 600 metara rezultatom 1:40,11, dok je Milica Arsić bila četvrta u bacanju kugle (tri kg) odličnim rezultatom 11,73 metara.



FUDBAL-SRPSKA LIGA (ZAPAD)
Najubedljivija pobeda Sloge

   • Pun učinak Kraljevčana u 7. kolu: Sloga:FAP 4:0, Metalac-Jedinstvo (Ub) 2:1  U 8. kolu Metalac ponovo domaćin (Vujić vodi), Sloga gostuje u Kragujevcu

   Na isteku prve polovine jesenje polusezone kraljevačka Sloga konačno je došla do prave i efikasne igre. Aktuelni lider se u prošlonedeljnom 7. kolu mmostrvio" na Pribojce a za odbranu FAP-a najopasniji je bio Pribojac u redovima kraljevačkih ,,belih" Slobodan Nikačević. Gosti su u Kraljevo došli da se nadigravaju, odrekli se, izgleda ,,bunkera" kao klasične ,,taktike" gostujućih ekipa u svim stepenima takmičenja. To je omogućilo Slogi da u vođstvo dođe u prvih četvrt časa utakmice koju je na Gradskom stadionu pratilo oko 400 gledalaca. Vodeći gol zasluga je pre svega Tadića koji je ,,prošetao" odbranu gostiju a kada se spremao da matira Krsmanovića oboren je u šesnaestercu. Siguran egzekutor bio je iskusni rađenović-1:0 za domaćina u 14. minutu.
   Do kraja prvog poluvremena domaći igrači su se još dva puta upisivali u listu strelaca. Sredinom poluvremena (26. minut) Tanasijević je posle kornera i odbijene lopte na ivicu kaznenog prostorarezantnim udarcem matirao golmana FAP-a da bi u poslednjem 45. minutu ,,asistent" kod vodećeg gola Tadić realizovao odličnu akciju domaćina za 3:0 posle prvih 45 minuta.
   U nastavku susreta Sloga je ,,držala rezultat" da bi jedinu priliku gosti imali u 72. minutu, ali se pred Đogatovićem spetljao Alihodžić. Veoma brzo njegov promašaj praznog gola kaznio je Obrenović, posle greške sada odbrambenih igrača iz Priboja za konačnih Sloga-FAP 4:0 (3:0) i najubedljiviju pobedu aktuelnog lidera u dosadašnjih sedam kola.
   Fudbaleri Metalca zabeležili su očekivanu i ,,obavezujuću" pobedu nad Jedinstvom iz Uba. u listu strelaca upisali su se, Janićijević i Sazdov a priliku da se proslavi, propustio je,  u više navrata Radoljub Rakonjac. Propustio je makar tri stopostotne šanse, a nije uspeo da realizuje ni jedanaesterac na početku drugog poluvremena. Kako su gosti smanjili rezultat ,,plavi" su, makar i ,,neopravdano", morali da strepe za dva boda do samog kraja utakmice.
Novim pobedama Sloga je sačuvala vodeću poziciju a Metalac se učvrstio na trećem mestu sa dobrim izgledom da se tu zadrži i u narednom kolu pošto je u ovonedeljnom 8. kolu srpskoligaškog Zapada ponovo domaćin.
   Sutra će kod Ložionice od 15,30 časova gostovati Vujić voda iz Valjeva dok će Sloga gostovati u Kragujevcu. Komšijski derbi protiv Radničkog uvek je bio neizvestan a stiče se utisak da bi učenici Ivice Tufegdžića bili zadovoljni da se iz grada na Lepenici vrate neporaženi, tim pre što u dosadašnjih 7. kola  jedino igrači Sloge nisu osetili gorčinu poraza na srpskoligaškom Zapadu.



AMERIČKI FUDBAL - STARTOVALA JUNIORSKA LIGA SRBIJE
Dve lige - Sever i Jug

   Savez američkog fudbala Srbije-SAFS je po prvi put organizovao Juniorsku ligu Srbije - JLS za igrače koji su rođeni 1989. godine i mlađe. U ovom takmičenju učestvuje i naš lokalni klub Kraljevo Royal Crowns. O tome razgovaramo sa Srđanom Ćosićem, predsednikom kraljevačkog kluba američkog fudbala:
- Naš klub nastupa u kombinovanom sastavu sa Čačanskim timom Angels Warriors, tako da u ovom takmičenju Kraljevčani i Čačani igraju u istom timu pod nazivom Royal Warriors. Trofej za koji se takmiče timovi u okviru Juniorske lige Srbije, nosi naziv "Trofej Veljka Makojevića", u spomen i slavu ovog Kragujevačkog uspešnog igrača, trenera, reprezentativca i sportiste američkog fudbala koji je tragično preminuo 10. avgusta 2008. godine, u 25. godini života.
Takmičenje počelo 13. septembra 2008.godine i u njemu učestvuje osam timova iz deset gradova Srbije, podeljenih u dve grupe Sever i Jug.
- Grupu Sever čine: Sirmium Legionares (Sremska Mitrovica), Panthers (Pančevo), Knights (Klek) i Hunters (Vrbas) a u Grupi Jug nastupiće: Vukovi (Beograd), Forest Dragons (mešani tim Beograd Blue Dragons i Mladenovac Forestlanders), Wild Boars (Kragujevac), Royal Warriors (mešani tim Kraljevo Royal Crowns i Čačak Angel Warriors)
Takmičenje u obe grupe odvija se po jednokružnom sistemu pri čemu se svaki tim sastaje jednom, bilo kao domaćin ili kao gost sa svakim timom iste grupe. Mečevi se igraju pod sportskom zaštitnom opremom...
- Jedna četvrtina umesto 12, traje 8 minuta. Takmičenje u obe grupe se odvija po jednokružnom sistemu pri čemu se svaki tim sastaje jednom, bilo kao domaćin ili kao gost sa svakim timom iste grupe. Nakon odigranog poslednjeg kola takmičenja grupa Sever i Jug sastaju se u utakmicama polufinala plej-ofa ovih grupa najbolje plasirani timovi obeju grupa, kao domaćini, sa drugoplasiranim timovima iz suprotne grupe. Pobednici ovih polufinala igraće međusobno jednu finalnu utakmicu kod tima sa boljim učinkom u toku takmičenja, kao domaćina. Pobednici iz polufinalnih utakmica odigraće međusobnu finalnu utakmicu za titulu prvaka Juniorske lige Srbije za trofej Veljka Makojevića.
Rezultati prvog kola grupe Jug: Beograd Vukovi - Kragujevac Wild Boars 29:0,
Beograd Mladenovac Forest Dragons - Kraljevo, Čačak Royal Wariors 28:0.