Nedostatak kvoruma sprečio donošenje odluka i o gradskim priznanjima
"Zloupotreba sednice za kadrovske promene"
Zvanje počasnog građanina posthumno dr Jorgovanu Markoviću i dr Momčilu Đuroviću
Zaborav bi značio njihovu ponovnu smrt i amnestiju zločincima
"U spas sećanja" na nevine žrtve
Ceo svet je naša njiva
Juče nismo slutili da će nam šjutra ovako biti
Šarena laža za naivne
Beogradska firma tužila Hrvatsku
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Košarka, odbojka, fudbal, paraglajding, atletika

ODLOŽENA ŠESTA SEDNICA SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Nedostatak kvoruma sprečio donošenje odluka i o gradskim priznanjima

   • Zbog sudskog poništenja dva sporna mandata valdajućoj koaliciji, nedolaska odbornika Zorana Vukadinovića i neulaska u skupštinsku salu odbornika opozicije, sednici prisustvovalo samo 35 od ukupno 70 odbornika, što je nedovoljno za donošenje odluka • Predsednik Skupštine Branko Kaplarević odložio zasedanje za petak, 10. oktobar, sa početkom u 10 sati • U međuvremenu treba da se održe konsultacije šefova odborničkih grupa vladajuće koalicije i opozicije o prevazilaženju krize u radu gradskog parlamenta

   Šesta sednica Skupštine grada Kraljeva, koja je trebala da se održi u subotu, 4. oktobra, odložena je zbog nedostatka kvoruma i tako su, pored ostalog, bar za sada, predloženi zaslužni pojedinci i organizacije ostali bez priznanja i nagrada koje Skupština grada dodeljuje povodom 7. oktobra, Dana Kraljeva (Kraljevdana).
   Naime, kada se videlo da vladajuća koalicija u gradskom parlamentu nema kvorum, a da odbornici opozicije neće da uđu u salu, Branko Kaplarević, predsednik Skupštine grada, odložio je početak zasedanja za sat vremena. Međutim, ni posle čekanja i nedostajućih odbornika i pokušaja dogovora "pozicije" i opozicije, većina nije obezbeđena, pa je Kaplarević saopštio da u sali postoji 35 od ukupno 70 odbornika i da po Poslovniku ne postoji kvorum za rad i obavestio prisutne da se šesta sednica Skupštine odlaže za petak, 10. oktobra, u 10 sati.
Kvorum, inače, nije obezbeđen, jer su presudom Okružnog suda u Kraljevu, po tužbi odborničkih grupa opozicije (DS, G 17 plus, SPO i PK), poništeni mandati odbornika Srećka Markovića (SRS) i Radomira Perišića (NS), a na sednicu ponovo nije došao odbornik Zoran Vukadinović (SPS), tako da je vladajuća koalicija, od 38 odbornika koliko broji, na sednici imala samo 35, a odbornici opozicije zbog, kako su više puta istakli, "nezakonitog i nelegalnog rada Skupštine" nisu hteli da prave kvorum.
   Tako je izostalo i razmatranje predloga odluka o dodeli godišnjih gradskih skupštinskih priznanja i nagrada povodom Kraljevdana. Kao što je bilo predviđeno dnevnim redom, Skupština je trebalo da se izjasni o dodeli diploma zaslužnog građanina grada Kraljeva za 2008. godinu Milutinu Vukosavljeviću, Predragu Živkoviću Tozovcu i Darku Nikoliću, a zaslužne organizacije Mesnoj zajednici "Stara čaršija", kao i o dodeli Oktobarske nagrade grada Kraljeva za 2008. godinu Osnovnoj školi "Milun Ivanović" iz Ušća i posthumno Lazaru Ristovskom. Pored toga, u predloženom dnevnom redu su i predlog Odluke o pristupanju izradi strategije razvoja grada Kraljeva, i predlozi odluka o prestanku mandata odbornika u Skupštini grada Kraljeva dr LJubiše Đokovića (DSS) i potvrđivanju mandata odbornika u ovoj Skupštini Dragoljubu Vujoviću, sa iste izborne liste. Kao dopuna dnevnog reda, trebalo je da se razmatraju i izmene statuta tri javna preduzeća - Direkcije za planiranje I izgradnju "Kraljevo", JKP "Putevi", Opštinske stambene agencije Kraljevo i ustanove Turistička organizacija Kraljevo, čiji je osnivač Skupština grada.
   Za neodržavanje šeste sednice Skupštine grada Kraljeva i nedonošenje prtedloženih odluka, posebno o gradskim priznanjima, čelnici vladajuće koalicije i opozicije, u izjavama i na pres konferencijama, okrivili su jedni druge iznoseći različitu argumentaciju, uz konstataciju većine građana, pa i samih pojedinih aktera sukoba, da je to još jedna bruka za Kraljevo.
   Podsećanja radi, i pretprošle godine, zbog svađa u tadašnjoj Skupštini opštine, pre svega o načinu donošenja odluka o dodeli priznanja, ona su takođe izostala, baš kao i svečana sednica tadašnje Skupštine opštine Kraljevo.

KONSULTACIJE U TOKU
Kako smo nezvanično saznali, konsultacije šefova odborničkih grupa vladajuće koalicije (SRS, DSS/NS i SPS/PUPS) i opozicije (DS, G 17 plus, SPO i PK) i čelnika Skupštine grada o prevazilaželju postojeće krize u radu lokalnog parlamenta i lokalne samouprave obavljene su, kako je bilo i planirano, u utorak, 7. oktobra, u 14 sati. Pošto sporazum nije postignut, dogovoreno je da se razgovori nastave u četvrtak, 9. oktobra, od 18 sati, uoči odložene šeste sednice Skupštine grada Kraljeva, sazvane za 10. oktobar.

BRANKO KAPLAREVIĆ, PREDSEDNIK SKUPŠTINE GRADA:
"Dalji koraci u dogovoru sa opozicijom"

   "Svečana sednica će biti baš na Kraljevdan i nadam se da će uspešno da se završi, a dodeliće se zvanja počasnog građanina koje dodeljuje gradonačelnik. U konsultacijama sa opozicijom bila je normalna atmosfera za razgovor i uspeli smo neke termine i da dogovorimo, kao i koje dalje korake treba dalje da učinimo, a stavove ćemo tek da pomerimo".

TOMISLAV ILIĆ, ŠEF ODBORNIČKE GRUPE NOVE SRBIJE:
"Poštovali smo presudu suda"

   "Kad je ova sednica bila zakazana nije bila stigla presuda suda. U međuvremenu je došla presuda suda I mi kao koalicija tu presudu poštujemo, videlo se da se pridržavamo odluke suda. Mi smo danas stupili u razgovore sa opozicijom i verujem da ćemo u toku narednih dana krenuti da taj problem jednostavno rešimo. Ceo problem se vrti oko ta dva mandata, međutim eto opet danas nije došao odbornik SPS-a i on je taj koji blokira rad Skupštine".

DIOPTRIJA - piše Dragan Vukićević
Rezolucija

   Bez oduševljenja molim, ali da konstatujemo: u ovom delu igre je 77:6 u utakmici Srbija - SAD. I to nije dovoljno da Srbi budu samozadovoljni i uvereni u ishod utakmice, jer Ameri su nam do sada dali i previše koševa. Ona 74 neutralna navijača, među kojima su mahom države koje su priznale nezavisnost Kosova ili se za to spremaju, ili se pak još opiru pritisku iz Vašingtona, uveren sam da bi rado Srbiji da aplaudiraju na kraju glasanja, ali ne smeju. Stoga nije pogrešno reći da u ovom delu utakmice zapravo Srbija vodi sa 151:6. Mada ovi kažu da ukupno Generalna skupština UN-a okuplja 192 države, za mene je merodavan podatak sa Olimpijade u Pekingu da je ukupno 204 države na planeti, odnosno 205, pošto je jednoj, kol’ko se sećam, a nije Kosovo u pitanju, otkazano učešće pošto nije, biće, uplatila nekakvu olimpijsku kotizaciju ili tako nešto, i ovim prebrojavanjem nikako ne želim da umanjim uspeh naše diplomatije i nesporan uspeh u NJujorku, već samo insistiram na približnoj tačnosti i objektivnosti.
Dakle, šta je pokazalo glasanje u UN-u?
Pre svega da više međunarodna politika ne može da se sagledava dvobojno, na čijoj je dominantnoj strani agresivna i destruktivna politika SAD, a da su Srbi anatemisani loši momci i uvek prikazivani crnom bojom. Naime, za rezoluciju Srbije, pored ostalih, glasala je i zaplašena Crna Gora, od koje sam sa strahovanjem očekivao da će da prizna nezavisnost Kosova i pre glasanja o rezoluciji. Među uzdržanima je bila, iz razumljivih razloga, i Makedonija, koja je takođe pod pritiskom Vašingtona i to već gotovo dve decenije, koja takođe (još) nije priznala nezavisnost dela srbijanske teritorije, ali i Hrvatska koja je priznala kosovsku nezavisnost. Ne treba zanemariti ni fakat da je i Velika Britanija bila uzdržana, ali iz pogrešne procene da rezolucija ubedljivo neće biti usvojena. U trenutku iskrenosti to je na poseban način priznao i njihov ambasador neoposredno po objavljivanju rezultata glasanja. Protiv rezolucije izjasnili su se SAD i, očekivano, Albanija.
Stav Makedonije i Crne Gore, međutim, o nezavisnosti Kosova još nije kovertiran, a čini se u ovom trenutku, uprkos izjašnjavanju u UN-u u korist Srbije, da te dve države nemaju kapaciteta ni snage da se odupru pritisku SAD. Pitanje je dana, rekao bih, kada će “zabiti nož u leđa Srbiji”.
Usvajanje rezolucije je, da svedem, nesumnjiv poraz politike SAD i otvoren šamar svim državama (48) koje su priznale nezavisnost Kosova i to, da se ne lažemo, pod pritiskom Vašingtona. Neutralnim stavom ili glasanjem za rezoluciju, i države koje su priznanjem nezavisnosti prekršile međunarodno pravo, na specifičan način su okrenule leđa najvećoj supersili i dali, ipak, šansu međunarodnom pravu. To svakako ne znači da će po automatizmu da povuku svoje ranije odluke o nezavisnosti Kosova ni posle verujem očekivane i po Srbiju pozitivne odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu, pa makar to bilo i kroz pet godina, ali ostavlja prostor da tu odluku preispitaju u svetlu novih budućih međunarodnih odnosa i bez planetarnog ratnog tumbanja.
Dalje, rezultat glasanja jasno oslikava loš planetarni rejting SAD, ilustruje prvi put svojevrstan referendum o međunarodnom ugledu najjače vojne sile i predstavlja početak demistifikacije jedne (medijske) iluzije, koja traje od rušenja Berlinskog zida. Dodatni problem za pozicije SAD uslediće narednih sedmica i meseci, kada se jasnije iskažu posledice tamošnjeg kraha bankarskog sistema, koji su ekonomisti već ocenili kao najveći u proteklih osam decenija.
Usvajanje rezolucije mnogima je šamar i u Srbiji, pogotovo onim pseudoelitama koje su tvrdile godinama da nas podržavaju, i to iz sebičnih razloga i interesa, samo Rusija i Kina, te da će u odsudnom trenutku da nam okrenu leđa.
Naravno da usvajanje rezolucije ne znači da će onih 48 država opozvati ranije odluke o priznanju nezavisnosti južne srpske pokrajine, te da više nijedna neće da prizna nezavisnost Kosova, ali svakako da će taj trend da se uspori i da će mnoge imati izgovor pred pritiskom SAD da se sačeka presuda Međunarodnog suda pravde. Takođe, najmanje znači da će Kosovo po automatizmu da se vrati u pravni poredak države Srbije.
Rezolucija u UN-u i buduća pozitivna preporuka Međunardonog suda u Hagu biće samo dobra polazna osnova za Srbiju za buduću Jaltu posle budućeg, a očekivanog, velikog planetarnog tumbanja.
draganvukicevic@hotmail.com

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPOZICIONIH ODBORNIČKIH GRUPA
"Zloupotreba sednice za kadrovske promene"

   • Oštre zamerke vladajućoj koaliciji što je uprkos predudi suda i pored predloga odluka o nagradama i priznanjima stavila na dnevni red druga pitanja, pre svega izmene statuta javnih preduzeća i ustanova, radi "štetnih" kadrovskih promena

   Odmah po odlaganju šeste sednice Skupštine grada Kraljeva opozicione odborničke grupe (DS, G 17 plus, SPO i PK) održale su konferenciju za novinare na kojoj su ocenile da je vladajuća koalicija isključivi krivac za blokadu u radu gradskog parlamenta. Kako je rečeno, "promene statuta četiri gradska javna preduzeća i ustanove kojima su sniženi kriterijumi za izbor njihovih direktora, istovremeno sa odlukama o dodeli gradskih priznanja i nagrada, su sramne i ponižavajuće".
Na pres konferenciji je posebno naglašeno da je posle više apela opozicije za legitiman rad i razgovore o prevazilaženju političke krize, "aktuelna lokalna vlast je tek 15 minuta uoči početka šeste sednice zakazala takve razgovore". Opozicioni predstavnici su ocenili da to, iako zakasneli, predstavlja izvestan napredak, posebno što je deo vlasti shvatio "da ne može tvrdoglavo insistirati na nezakonitim mandatima i nezakonitoj proceduri". Pošto ni u konsultacijama uoči ove sednice dogovora nije bilo, kako je rečeno, opozicija nije htela da pravi kvorum na tom zasedanju, "iako su svi saglasni oko kandidata i priznanja" o čemu je, po mišljenju opozicije, u sadašnjoj situaciji trebalo jedino i donositi odluke.
- Mi smo za sve ove ljude koji su predloženi i u svakom slučaju bismo glasali za njih, ali vladajuća koalicija je na neki način želela da zloupotrebi ovu sednicu pa je pored ovih na dnevni red stavila i neke druge tačke dnevnog reda koje se odnose na neka druga pitanja - istakao je Vukomir Mitrović, šef odborničke grupe DS-a.
Kako je istaknuto, vrhunac zloupotrebe je upravo stavljanje na dnevni red predloga promena statuta javnih preduzeća i ustanova, čiji je osnivač Skupština grada, pri čemu je u dva slučaja proširen spisak fakulteta koje mogu da imaju direktori, a u dva slučaja je omogućeno da direktori mogu da budu i lica sa višom školom.
- Mi ne smemo da dozvolimo da se institucije sistema urušavaju i da se javna preduzeća i javne ustanove dovode u pitanje, dovođenjem ljudi koji nemaju elementarnu stručnu spremu za takve stvari, kao da je grad Kraljevo Babušnica, pa imamo nedostatak kadrova - naglasio je mr Jovan Nešović, šef odborničke grupe G 17 plus.
Šef odborničke grupe Pokreta za Kraljevo dr LJubiša Jovašević ocenio je da je "tvrdoglava arogancija aktuelne vlasti dovela do nezakonitih odluka" na petoj sednici Skupštine grada na kojoj su izvršene i brojne kadrovske promene.
- Mi pozivamo ovom prilikom direktore, predsednike i članove ovih upravnih i nadzornih odbora da ne potpisuju ništa! Oni pred zakonom nisu validni, oni nisu imali većinu kada su ih postavljali i mogu doći pod udar krivičnih prijava i sankcija!? - upozorio je dr Jovašević.
Podvučeno je i da dva sporna mandata nisu glavni problem vladajuće koalicije, jer i bez njih ona bi trebalo da ima većinu od 36 odbornika.
- Oni su vlast, oni su većina, oni imaju 38 odbornika, svojim greškama su doveli da imaju 36, ali je 36 sasvim dovoljno za kompetentno otvaranje sednice i na samoj sednici za donošenje odluka, ali oni to nisu imali - istakao je, pored ostalog, Milomir Šljivić, šef odborničke grupe SPO.
Kraljevačka opozicija, rečeno je, od daljih pregovora sa vladajućom koalicijom, u kojima su moguće sve opcije, ne očekuje ništa spektakularno, ali ocenjuje da je dobro što će konačno da započnu ozbiljni razgovori o prevazilaženju krize. Međutim, ako do povoljnog ishoda ne dođe, zaključili su da nije nemoguće, ne njihovom krivicom, "da nadležni republički organi uvedu i privremene mere i da dođe do novih lokalnih izbora u Kraljevu".

SUDSKE PRESUDE O MANDATIMA
Okružni sud u Kraljevu u međuvremenu je doneo još dve presude. Najpre je usvojio žalbu odborničkih grupa opozicije i rešenjem poništio odluku Skupštine grada Kraljeva o potvrćivanju mandata odbornicima Radomiru Perišiću i Srećku Markoviću, uz obrazloženje čija je suština da Skupština nije mogla u tom delu da preuzima nadležnost Izborne komisije opštine Kraljevo. Zatim je 3. oktobra, uoči sednice Skupštine, odbacio tužbu DSS/NS i SRS protiv Izborne komisije zbog neidavanja uverenja o izboru dvojici novih odbornika, uz obrazloženje da navedene stranke, kao tužioci, nisu shodno Zakonu u datom roku, zahtevali od Izborne komisije podneskom da donese novi upravni akt u izvršenju presude.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST ODBORNIKA ZORANA VUKADINOVIĆA O NEDOLASKU NA SEDNICU
"Nisam dobio odgovore na mnoga pitanja"

   "Nakon razgovora koje sam održao u prostorijama OO SPS u Kraljevu sa drugovima predsednikom OO SPS Sretenom Jovanovićem i šefom odborničke grupe SPS Miodragom Petrovićem, dana 04.10.2008. godine, odlučio sam da zbog nedobijenih odgovora na postavljena pitanja ne učestvujem u radu današnjeg zasedanja Skupštine grada Kraljeva iz sledećih razloga (a jedino žalim što neću učestvovati u donošenju odluka o dodeli priznanja predloženim zaslužnim pojedincima i ustanovama):
1. Što mi nije rečena istina za kažnjavanje Ratine kod finansijske pomoći za snimanje emisije "Znanje imanje" i manifestacije Projada, iako su sredstva za iste bila odobrena. Moj dolazak na sednicu od 17.09.2008. godine sam pismeno opravdao zbog ranije preuzetih obaveza oko organizacije pomenutih manifestacija.
2. Što se rukovodstvo grada Kraljeva, uredno pozvano, nije odazvalo i svojim prisustvom udostojilo dolazak predstavnika država, vojnih atašea i izaslanika Ruske federacije, Ukrajine i Belorusije, koji su došli da polože vence na spomenik izginulim vojnicima slavne Crvene armije, nevino streljanim Ratinčanima u oktobru 1941. godine i Ivici Draganjcu iz Ratine u odbrani svoje zemlje na Kosovu i Metohiji 1999. godine i uveličaju manifestaciju Projada, ali su zato dočekivali raznorazne delegacije zemalja koje su među prvima priznale nezavisnost Kosova i Metohije i zemalja iz kojih su nam kukavički ubijali vojnike devedesetih godina, pa i iz ovog grada.
3. Zato što su jednoglasno svih 36 odbornika glasali protiv mog predloga da se obustave svi radovi na eksploataciji kamena u neposrednoj blizini srednjovekovnog grada Magliča. Dosadašnja iskopavanja su vršena bez ikakvih dozvola i pitam zašto niste hteli i smeli da zaštitite Dolinu vekova, dolinu Jelene Anžujske, srpske kraljice, ali ste znali da samo nekoliko dana posle toga odete u Francusku, postojbinu srpske kraljice Jelene? Zarad budućnosti naše dece, treba da se stidite. Da prisustvujem ovoj sednici pozvan sam putem telegrama 22.09.2008. godine u 11, 04 časova.
Ovo je samo deo postavljenih pitanja na koja čekam odgovor što će biti uslov mog učešća u daljem radu sednica Skupštine Grada Kraljeva, a nikako da činim opstrukciju u njenom radu. Od osnivanja sam član SPS-a, zbog pripadnosti istoj sam smenjivan, proganjan, udaljavan sa posla, ali to nije uticalo da onima koji su me proganjali oprostim, zarad razvoja grada u kome sam rođen i živim ja i moja porodica, jer život je borba. I dalje sam ostao veran levici i članstvu u njoj. Želim da što pre počne gradnja obilaznice, industrijske zone, gradnja stanova, uređenje prostora ispred ZC "Studenica" i drugih objekata koji će Kraljevo činiti još lepšim, a ne smenama i progonima".
Odbornik SPS-PUPS
Zoran Vukadinović

SRETEN JOVANOVIĆ, ZAMENIK PREDSEDNIKA SKUPŠTINE GRADA I PREDSEDNIK OO SPS KRALJEVO:
Novi razgovor sa Vukadinovićem

   "Gospodin Zoran Vukadinović ima određene stavove koji odudaraju od generalnih stavova Opštinskog odbora SPS-a Kraljevo i mi ćemo u narednom periodu pokušati još jednom da sa njim razgovaramo, ako ne, mi ćemo primeniti proceduru koja je propisana za one koji ne poštuju dogovore".

POVODOM 7. OKTOBRA, KRALJEVDANA, ODRŽANA SVEČANA SEDNICA SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA
Zvanje počasnog građanina posthumno dr Jorgovanu Markoviću i dr Momčilu Đuroviću

   • Priznanja članovima porodica dva zaslužna lekara uručila Vesna Nikolić Vukajlović, zamenik gradonačelnika Kraljeva • Prigodnu besedu povodom Dana Kraljeva izgovorio je Branko Kaplarević, predsednik Skupštine grada • U umetničkom programu učestvovali mešoviti crkveni hor "Sveti Arhiđakon Stefan", dečji hor "Rime" i glumci Kraljevačkog pozorišta

   Na svečanoj sednici Skupštine grada Kraljeva, održanoj povodom 7. oktobra, Dana Kraljeva (Kraljevdana), zvanja Počasnog građanina Kraljeva dodeljena su posthumno zaslužnim, nedavno preminulim, kraljevačkim lekarima dr Jorgovanu Markoviću i dr Momčilu Ćuroviću. U prisustvu odbornika i predstavnika javnog života grada, uz prigodan program, priznanja je porodicama dvojice kraljevačkih lekara uručila Vesna Nikolić Vukajlović, zamenik gradonačelnika Kraljeva. U ime porodice dr Jorgovana Markovića priznanje je primila njegova supruga Miroslava Marković, a u ime porodice dr Momčila Đurovića njegova sestra Jelica Trojanović.
Uz himnu "Bože pravde" svečanu sednicu je otvorio i o istorijatu i razvoju Kraljeva besedio Branko Kaplarević, predsednik Skupštine grada, posebno se osvrnuvši na ulogu prvog kraljevačkog "gradonačelnika" Radiča Petroviča (govor objavljujemo u celini). Pre uručivanja priznanja graćanima Kraljeva njihov Dan je čestitala Vesna Nikolić Vukajlović, zamenik gradonačelnika, a potom dirljivim rečima evocirala uspomene na likove i dela dr Jorgovana Markovića i dr Momčila Ćurovića (izlaganje objavljujemo u celini).
U prigodnom, svečanom, umetničkom programu su učestvovali kraljevački mešoviti crkveni hor "Sveti Arhiđakon Stefan" kojim je dirigovala Dunja Marinković, dečji hor "Rime" Lidije Spaski i glumci Kraljevačkog pozorišta Predrag Pavlović, Jasmina Radović i Vladimir Jovanović.
Posle svečane sednice povodom Kraljevdana, u holu Skupštine grada za sve prisutne priređen je praznični koktel.

VESNA NIKOLIĆ VUKAJLOVIĆ:
"Nesebično davanje drugima"

   "Poštovani sugrađani, srećan vam 7. oktobar, Dan Kraljeva. U ime grada Kraljeva i svih zaposlenih u lokalnoj samoupravi želim svim građanima lep život u ovom gradu, puno radosti, želim puno dece i da naša deca žive srećno i želim da se svi zajedno odupremo svim nedaćama koje prete u ovom današnjem svetu, ovakvom kakav jeste.
Danas smo se okupili da dvojici ljudi koji, nažalost, nisu danas među nama, da njihovim porodicama odamo zahvalnost što su imale takve ljude za svoje najbliže, za svog roditelja, supruga, brata, sina, i što su ta dva čoveka nesebično gradu Kraljevu i svim našim sugrađanima, a i mnogo šire, mislim celoj Srbiji, bili na koristi. Svi smo jednaki kad se rodimo i svi smo jednaki kad umiremo, ali nismo jednaki u onom nekom međuvremenu što se zove život. E, sad, zavisi od svakog od nas kako će taj život proživeti, kome ćemo ga posvetiti, hoćemo li biti sebični, živeti samo za sebe, grabiti, ili ćemo davati svoje znanje, svoju ljudskost, svoje srce i svoju širinu bližnjima i svima onima kojima je potrebna pomoć.
Kraljevo je imalo mnogo dobrih lekara. Srećna sam zbog toga i svi treba da smo srećni što imamo takve stručnjake i danas, ali, nažalost, mnogi naši stručnjaci se bave nekim drugim stvarima, a ne bave se svojom strukom, a sada je upravo lekarska struka više nego neophodna svima nama. Zato sa ponosom svi možemo da kažemo da su među nama živela i radila dva velika lekara - dr Jorgovan Marković i dr Momčilo Ćurović. Želim ovom prilikom da pozdravim njihove porodice, da pozdravim njihovu decu, da im kažem da budu srećni, da budu puni dostojanstva, da shvate šta znači imati takvog oca kada ceo grad i cela Srbija mogu da se pohvale njihovim znanjem i njihovim radom. Ovi ljudi su nesebično davali sebe, davali svoje znanje i nesebično živeli za drugoga. Jednom prilikom, sada ću reći nešto lično, dr Jorgovan mi u jednoj konsultaciji kaže: "Vesna, težak je život, pun stresova, mnogo mora da se radi, opusti se u životu, probaj da živiš malo komotnije, jer zdravlje je u pitanju". I otvorio je beli mantil, a ispod njega je bio rez dosta dug. Kaže: "Vidi šta sam ja uradio". Neposredno posle toga i dalje nije mogao sebe da smiri i dalje je davao sebe drugima, vrlo nesebično, vrlo široko, punim srcem. I zato ću njegovoj porodici reći da njihova deca, njegov Miloš koji je uspešan poslovan čovek, i njegova Milena koja je apsolvent fakulteta, dođu u Kraljevo i daju mu ono što je njihov otac ostavio ovde. Doktor Đurović ima ćerku Anu koja je student stomatologije. NJoj takođe želim, znam šta znači ćerka jedinica i šta znači nemati oca, da stalni osećaj ima da je otac uz nju, da je otac prati, a ovog puta želim da joj poručim da je celo Kraljevo prati i dela njenoga oca će sijati čitavog života. Hvala vam".

IZVOD IZ BESEDE BRANKA KAPLAREVIĆA NA SVEČANOJ SEDNICI SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA, 7. OKTOBRA 2008. GODINE
Izgradnja zvezdanog Radičevog grada

   "Dvesta godina ranije ovaj grad je napustio njegov prvi gradonačelnik, koji je rođen u selu Ostružnici, i koga su se Turci plašili. Reč je o Radiču Petroviću, poznatijem kao kapetan Radič. Kada se završio nemački rat 1791. godine, kapetan Radič je dobio od cara Leopolda diplomu kojom su on i njegovi sinovi dobili plemstvo. Počeo je Prvi srpski ustanak 1804. godine i Radič je odmah prešao u Srbiju gde je svojim poznavanjem ratne veštine, svojom energijom i hrabrošću, učinio Srbiji velikih usluga.
Godine 1805, kada su ustanici oslobodili Karanovac, posebno se istakao kapetan Radič i zbog te hrabrosti postavljen je za vojvodu u Karanovcu. Ustanici su grad potpuno spalili, tako da je Radič Petrović za tri godine uspeo da obnovi grad i postavi mu temelje na kojima i mi danas nastavljamo da grad izgrađujemo i ulepšavamo. Ovim podsećanjem na Radiča odajemo poštu i svim kasnijim neimarima koji su sebe uzidali u ovaj grad. Dalja sudbina kapetana Radiča je bila ovakva:
Na kraju 1808. godine, kopajući šanac u Beogradu i nameštajući topove, Radič bude ranjen i posle te rane ostane malo poguren. Te iste godine postao je sudija u beogradskom magistratu. Godine 1809. pošto Srbi stradaju na Kamenici i Turci prodru sa te strane, on, iako poguren, ode u vojsku, te ga Karađorđe sa Petrom Jokićem buljubašom, ostavi da čuvaju Ćupriju da bi se Srbi mogli tu zaustaviti ako ne budu mogli da pobede Turke na Deligradu. Godine 1810. Radič se ženi, a 1813. prebegne u Srem i tamo je živeo sa ženom i detetom preživeo dve godine u najvećoj nemaštini.
Godine 1816, u proleće, pošto su se Srbi ponovo digli na ustanak, Radič ostavi ženu i dete u Sremu, pa prebegne u Srbiju i dođe u Beograd gde ga Petar Moler primi u svoj konak. Kako je Radič prešao u Beograd, odmah je paši javljeno da je prebegao kapetan Radič, onaj što je sa Karađorđem najviše bunio Srbe protiv Turaka i koji je veliki neprijatelj njihov bio. Paša, čuvši to, upita Molera i druge knezove kakav je Radič i šta traži u Beogradu. Oni mu odgovore da je to star i sakat čovek koji nigde ništa nema pa je došao kod svojih da ne bi umro od gladi. Paša se zadovolji takvim objašljenjem i ostavi Radiča na miru. Ali kada Moler bude predate paši, paša ponovo upita Vujicu Vulićevića za kapetana Radiča, na šta ovaj odgovori da oni ne mogu garantovati za njega, nego neka paša sa njim čini šta hoće. Onda paša pošalje svoje ljude da ga uhvate i zatvore u tamnicu zajedno sa Molerom. Posle nekoliko dana zadave ih i bace na Kalemegdan, da ih svet gleda. Tako je završio, u svojoj šezdesetoj godini, onaj koji je prvi obnovitelj našega grada, veliki junak i veliki rodoljub.
Dvesta godina pre ovoga dana, dana u kome proslavljamo Dan našega grada, Radič Petrović je, sa uzvišenja, kao da krišom gleda, pogledao grad, grad, naselje, nije znao da definiše šta je to što gleda, ali je znao da ga je on stvorio. Stvarao ga je od želje, od snova. Stvarao ga je kostima predaka za budućnost potomaka. Svako se odvaja, kad tad, od onoga što stvori, od onoga što je završeno. On, Radič Petrović, nije ni slutio, kao ni svi neimari što nisu slutili, da ovaj grad nikada više neće videti. Zaista, tvorci, oni najveći, po nekom usudu, ili možda sreći, najčešće, nikada više ne vide ono što su stvorili. Izgleda da tako mora da bude. Izgleda! Onaj koji nikada nije pustio suzu, sjahao je i seo, bacajući pogled prema onome što je stvorio. Zna on koliko je muke i truda za te tri godine ostavio dole. Dole, u tim kućama, dvorištima, baštama sa cvećem. Video je odsjaj plavog neba i na njemu beličasti sjaj oblaka. U jednom od njih video je sebe kako sedi na obali Ibra a iza njega sve gori. Gore kuće, ulice gore, i cvećnjaci, oni cvećnjaci kojih nije bilo nigde tako lepih. Kako samo mirišu cvetovi dok nestaju u žaru, dok sve u plamenu nestaje. Vidi Karađorđa kako se vraća da zapali džamiju koju je mislio da poštedi. Ali negde usput se setio: Ta džamija je simbol ropstva, poniženja, od nje ne sme ni trag da ostane, ni sećanje da smo bili robovi.
Opet vidi sebe, probuđenog, vidi sebe začuđenog nad zadatkom, on sada mora da gradi. On, on koji je majstor ratne veštine, on koji je rušio. Bože, kako li se to radi? Pa on je sve ovo iza sebe razrušio. Ali, dobro. Nije mu ovo prvi početak. Srušio je, sagradiće! Ali šta, šta je to što treba da sagradi? I kako bi to trebalo da izgleda? Mora biti nešto drugačije. To mora biti grad drugačiji od svih drugih gradova. Ali, kako drugačiji? Zaista, kako bi trebalo da izgleda grad drugačiji od svih drugih gradova? Na beskrajno plavom nebu žmirkale su zvezde. Tako je, biće zvezdani grad. Grad zvezda. Biće to najzvezdaniji grad od svih zvezdanih gradova. U takvom gradu, mislio je, moći će da žive samo oni ljudi kojima će zvezde osvetljavati put. Samo oni koji budu vrednost tih istih zvezda znali. NJegovi žitelji će biti srećni dok im zvezde budu osvetljavale ono što je bilo pre njih, i ono što je pred njima. I rekao je: "Srećni mogu biti samo oni koji budu znali sjaj zvezda da vide. U ovom gradu za druge i drugačije mesta neće biti. Jer, oni koji to ne budu mogli, srećni biti neće. Zbog toga, neka takvi u ovaj grad ni ne dolaze".
Dragi moji sugrađani, ubeđen sam da je i danas tako. Da oni, koji ne znaju da od sjaja zvezda žive, neka ne dolaze. Neka idu u neki drugi grad i kod drugih.
Dragi moji sugrađani, samo takav grad vredi potomcima ostavljati. Sve drugo je laž, zabluda.
Duboko ubeđen u Radičevu misao, pozdravljam vas sa željom da i nama uspe namera da takav grad izgradimo, kako je to i Radiču Petroviću jednom uspelo. Da, zaista, gradićemo".

KRALJEVDAN
Dan Kraljeva, 7. oktobar, kao Dan grada, ustanovljen je odlukom Skupštine opštine 1998. godine, u čast dinastije Nemanjića, utemeljivača srpske državnosti i duhovnosti, u spomen na prvog krunisanog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog koga je u njegovoj zadužbini, manastiru Žiči, krunisao brat i duhovni otac Sveti Sava. Po Stefanovoj želji, Sveti Sava ga je zamonašio i dao mu ime Simon koji se upokojio upravo na taj dan - 7. oktobar. Ovaj datum u crkvenom kalendaru posvećen je ne samo svetom kralju Stefanu (Simonu), već i njegovom sinu svetom kralju Vladislavu i prepodobnom Davidu, sinu kralja Vukana. Inače, kult Nemanjića duboko je ukorenjen u svesti srpskog naroda i obeležava se vekovima. U narodu je 7. oktobar poznat kao Kraljevdan, a njegovo obeležavanje i danas pokazuje da Kraljevo i dalje čuva bogatu kulturnu i istorijsku tradiciju.

SA SASTANAKA ODBORA ZA OBELEŽAVANJE 14. OKTOBRA U KRALJEVU 2008. GODINE
Zaborav bi značio njihovu ponovnu smrt i amnestiju zločincima

   Šest decenija iza trećeg po redu Rajha u nemačkoj istoriji, kao jezivi spomenici njegove isključivosti i netrpeljivosti na tlu Srbije, ostali su - zločini. Najveći od strane Vermaht jedinica, počinjeni su u Kraljevu i Kragujevcu.
Generalno naređenje za izvršenje zločina, inicirano je Hitlerovom naredbom od 10. oktobra 1941.,zavedeno pod br. 2848/41 u Štabu opunomoćenog komandujućeg generala u Srbiji, Franca Bemea. Ovlašćenja su bila jasna, konkretizovano njihovo izvršenje u cilju: "Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer, koji mora najteže pogoditi celokupno stanovništvo." Nečuvene u istoriji ratovanja, istaknute su proporcije - streljati 100 Srba (civila) za 1 poginulog, 50 - za ranjenog nemačkog vojnika. Ovo pravilo sprovodi se u Mačvi, zatim i u Šumadiji.

ŽRTVE NEMAČKOG ZLOČINA U LAGERU
Kako bi grad oslobodili, združeni partizanski i četnički borci u tri velika napada iz okolnih sela, pokušavaju da unište nemački garnizon. U isto vreme, nemačka kaznena ekspedicija vrši odmazde u Sirči, Vitanovcu, Ribnici... i zatvara taoce u veliku lokomotivsku halu u krugu Želeničke radionice: od 4. oktobra radnike i službenike Fabrike aviona, Železničke radionice od 10. oktobra, a tri dana kasnije i železničare iz ložionice, sa stanice, deo profesora i đaka iz Gimnazije i Ratarske škole, Sudije i pravnike iz nekoliko Sudova, radnike Pošte, Opštiskih službi i racijom pokupljene građane. Vanredno stanje sa prekim sudom - direktno ubistvo i za najmanji otpor, uvedeno je 15.oktobra. Racijom na ulicama, u kućama, u vozovima, na obližnjim njivama, uhapšeni su i žene, i starci, i maloletni. Za više od 2000 ljudi različite starosti, roda, obrazovanja, porekla, velika železnička hala bila je poslednja destinacija.
Streljanje je počelo u zoru 15. oktobra. Ispred mitraljeza, vojnika 749.pešadijskog puka 717. posadne jedinice Vermahta, našli su se prvo železničari. Naterali su ih da kopaju rovove, čitavom dužinom prostora koji je nazvan - lager. Rovovi koje su kopali postali su njihove rake. Na znak poručnika Alfonsa Macijoviča, zapucala su mitraljeska odeljenja u prvu stotinu u tri reda razvrstanih talaca. Iz hale su izvođeni u grupama od po sto ljudi, do 20. oktobra, kada je su iz gradske bolnice dovedeni pred mitraljeze i svi, iole pokretni bolesnici. Posle izvršenog streljanja nemački oficiri su hicima dokusurivali žrtve koje su pokazivale i najmanji znak života. Svi streljani bili su civili.
O surovosti zločina koji je počinila 717. posadna divizija Vermahta, najrečitije govori starosna struktura streljanih u lageru, prema podacima do sada poznatih i istraženih istorijskih izvora, u činjenici da čak 10 procenata streljanih još nisu bili dočekali punoletstvo, ni vreme da postanu očevi. Najveći broj streljanih, imali su od 25 - 45 godina života, što nam posredno govori o razmerama tragedije - o porodicama ostalim bez hranitelja, gradu osiromašenom za ljude u punoj životnoj i radnoj snazi, opustošenoj privredi...
Najviše stradalnika radilo je u prestižnoj Fabrici aviona, u železničkim službama i u Železničkoj radionici od onih za koje izvori čuvaju podatke o mestu uposlenja. Pored mašinovođa, bravara, strugara, aviomehaničara, inženjera, službenika, šegrta, streljani su sudije, zemljoradnici, berberi, učitelji, nastavnici i školski nadzornici, đaci, jedna žandarmerijska četa, vojnici i starešine nekadašnje vojske Kraljevine koji nisu dospeli u nemačko zarobljeništvo, domaćice, zidari, službenici, muzikanti, zidari, kafedžije, zanatlije, trgovci...

IZA STRELJANJA U LAGERU
Autentični spiskovi streljanih nastali nepunu godinu iza oktobarske tragedije, tokom aprila 1942. po naredbi načelnika okruga kraljevskog od 24. marta 1942, prvi progovaraju o imenima streljanih. Nastali su u provenijenciji fabrika: aviona, žel. radionice, ložionice, 14-te i 7 -e sekcije za održavanje pruge, stanice, šumsko-ind. preduzeća Riža, ustanova: Opštinske uprave - tehničkog odeljka, finansijske kontrole, Sreskog načelsatva, Službe PTT-a, Žičkog crkvenog i Okružnog suda, Državnog tužilaštva, šumske uprave, Poljoprivredne, Narodne osnovne škole, Žandarmerijske i vatrogasne čete - u kojima su streljani bili zaposleni. Okružno načelstvo je 28. maja 1942. objedinilo sve spiskove u Spisak lica sa teritorije žičkog sreza koja su izginula za vreme komunističkih nereda. Pečatiran i potpisan od strane sreskog načelnika Dragutina Velimirovića, ova evidencija obuhvata 1680 lica streljanih u lageru, ali i stradale van lagera - od nemačke kaznene ekspedicije, od partizana, od četnika, od granata... U istoj godini nastao je i Spisak izbeglica u Kraljevu, načinjen u Komesarijatu za izbeglice i preseljenike pri vladi Milana Nedića. Sačuvan je i Spisak ubijenih Opštine Ribnica iz 1943. koji među ubijenima navodi i lagerske žrtve. Dragocene podatke o streljanima čuvaju Parohijski spiskovi Srpske pravoslavne crkve i Matica pokojnih - Rimokatoličkog župskog ureda u Kraljevu. Posleratni popis Zemaljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora, objedinio je imena žrtava II svetskog rata. O stradalnicima u lageru potresno govore i dokumenti koji nose lični beleg o njihovom životu - radne knjižice, legitimacije, lične karte, poslednje poruke iz lagera; potvrde izdate od Uprave Fabrike aviona i potvrde nemačke Komande mesta o streljanju...
U Narodnom muzeju, u spomen na počivše u lageru, objedinjeni su fragmenti pamćenja potomaka i sugrađana, ličnih dokumenata, spiskova različitog porekla i mesta nastanka... Stalna postavka dokumenata i predmeta streljanih; baza podataka - elektronski zapis o poreklu, starosti, uposlenju streljanih talaca; Pomenik - pisani spomenik svakoj žrtvi u lageru - čuvari su imena streljanih parohijana, ovdašnjih građana, onih pridošlih između dva rata, iz daleke Rusije posle Oktobarske revolucije, Slovenije, Hrvatske, onih izbeglih od goreg nasilja u početku okupacije Jugoslavije, koji su u Kraljevu nalazili utočište, ne sluteći da će naći i smrt. Njihovo individualno stradanje ima dimenziju kolektivne tragedije, jer su iza njih ostala ratna siročad, porodice bez hranitelja, zamrli domovi, zanemela dvorišta i komšijske kapije, opustele fabričke hale, ulice bez bata snažnih muških koraka... Predratni privredni zamah je utihnuo.
Pretežno Srbi, ali i ljudi svih nacionalnih struktura raskomadane države, Romi, Rusi, mahom pravoslavne vere, objedinjeni su vremenom i mestom smrti-streljani su u istom zapadnom delu kruga Železničke radionice, ispresecanom kolosecima, koji izvori nazivaju lagerom. Zločin je počinjen nad civilima od strane jedinica tada zvanične nemačke Armije - jedinica Vermahta, zbog čega se, bez obzira na ukupan broj žrtava, naziva genocidom. Zaborav bi značio njihovu ponovnu smrt i amnestiju zločincima.
Silvija Krejaković,
viši kustos - istoričar Narodnog muzeja u Kraljevu

KONFERENCIJA ZA NOVINARE ORGANIZACIONOG ODBORA ZA OBELEŽAVANJE 14. OKTOBRA 2008. GODINE - piše Slobodan Rajić
"U spas sećanja" na nevine žrtve

  Ovogodišnji program obeležavanja 14. oktobra, u znak sećanja na streljane u Kraljevu oktobra 1941. godine, osmišljen je primereno i dostojanstveno - rečeno je na pres konferenciji Organizacionog odbora ovogodišnje Komemoracije. Cilj novog koncepta je, kako je naglašeno, povratak dostojanstvenog sećanja na nevine žrtve i prisustvo što većeg broja školske omladine i svih građana Kraljeva, ne samo pomenu na Spomen groblju, već i drugim komemorativnim aktivnostima u koje treba uključiti sve relevantne gradske institucije iz prosvete, kulture, informisanja i drugih oblasti.
- Želja nam je bila da to stradanje, da to stratište se povrati na jedan viši nivo, da ne bude baš sve kao što je nekad bilo, ali da se napravi neka sredina. Naime, kod nas je preovladalo mišljenje da su neki gradovi, poput Kragujevca, bez obzira na naše promene, na jedan drugačiji način, u većini dostojanstveno, obeležavali svoja stradanja, a da smo mi u određenom trenutku možda došli čak i da se stidimo toga što se desilo - rekao je Sreten Jovanović, član Organizacionog odbora.

ŠIRI PROGRAM
Kako je rečeno, postoji ideja da program oktobarske komemoracije traje tokom čitavog oktobra i da bude obeležen raznim komemorativnim manifestacijama. Prvi takav pokušaj proširenja aktivnosti biće ovog oktobra. Sam centralni deo započeće Akademijom posvećenom streljanima koja će biti u ponedeljak, 13. oktobra u Kraljevačkom pozorištu, koja će delom biti ponovljena i na pomenu na Spomen groblju streljanih. U njoj će, kako je istakla Biljana Konstatinović, član Odbora, učestvovati učenici srednjih škola i glumci koji će prisutnima preneti sačuvana autentična kazivanja preživelih i sadržaje pisama i poruka streljanih. Program će upotpuniti ovogodišnji besednik na Komemorativnoj skupštinskoj sednici Jovan Mirković koji će govoriti o istorijatu streljanja u Kraljevu i crkveni mešoviti hor "Sveti Arhiđakon Stefan". Biće prikazan i foto-film posvećen oktobarskoj tragediji Vladana Slavkovića koji je i autor posebnog umetničkog plakata pod naslovom "U spas sećanja" kojim će biti oblepljen grad, a cilj je da se obnovi i sačuva sećanje na streljane u Kraljevu.
- Namera nam je bila da kroz taj glumački izraz i obraćanje srednjoškolaca koji govore autentična kazivanja, na neki način, koliko je moguće, približimo našoj deci, pre svega srednjoškolskoj, a nadam se i građanima koji su zaboravili to šta se dogodilo 14. oktobra 1941. godine, da ih na neki upečatljiv način podsetimo na to - istakla je Biljana Konstatinović.

NE "LICITIRATI" BROJ STRELJANIH
Pored toga, u okviru stalne postavke kraljevačkog Narodnog muzeja, po rečima kustosa Silvije Krejaković, člana Odbora, pripremljen je poseban deo posvećen lagerskim žrtvama, gde su izloženi sačuvani lični predmeti streljanih, pisma, dokumenta i fotografije. U Muzeju se stalno traga za izvorima kako bi se došlo do novih podataka o žrtavama.
- Optužbe da izlazimo sa konačnim brojem zaista ne stoje, jer uvek iznosim da je u pitanju zbir od onog broja koji iznosimo kao do sada istražene u istorijskim izvorima, još jedne, i još jedne, i još jedne… U stalnoj potrazi za njihovim identitetom i suštinom, ljudima treba približiti priču o stradanju, jer su u pitanju svagdašnji ljudi sa svojim porodicama, svojim poreklom, imenom i prezimenom - rekla je pored ostalog Silvija Krejaković.
I Krsta Stojadinović, član Organizacionog odbora, apelovao je da se ne "licitira" sa brojem streljanih, već da se uvek kaže "nekoliko hiljada".
Kako je istaknuto, kraljevačka Biblioteka obeležiće ovaj datum izložbom "14. oktobar" u zgradi Zavičajnog odeljenja", a Zavičajno društvo Kraljevo objaviće vanredni broj lista "Zavičaj" posvećenog 14. oktobru i dovesti autobusima Kraljevčane iz Beograda, Nvog Sada i Zrenjanina na Pomen. Komemorativna sednica Skupštine grada Kraljeva biće održana 14. oktobra u 10 sati, a pomen streljanima na Spomen groblju u 11 sati. Upućena je i preporuka kraljevačkim školama da 14. oktobra ne rade 3-4 sata, u vreme Pomena. Najavljen je i dolazak predstavnika Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Vojske Srbije i bratskog grada Maribora. Detaljni Program obeležavanja 14. oktobra biće objavljen na za to predviđenim mestima u gradu.

IZ PROGRAMA OBELEŽAVANJA 14. OKTOBRA
Ponedeljak, 13.10.2008. - 20:00 časova - Pozorište: Akademija posvećena streljanima
Utorak, 14.10.2008. - 10:00 časova - Komemorativna sednica Skupštine grada
Utorak, 14.10.2008. - 11 časova - Spomen groblje - Pomen streljanim žrtvama
Utorak, 14.10.2008. - Izložba "14. oktobar" u zgradi Zavičajnog odeljenja Bibiliteke
Utorak,14.10.2008. 13-15 časova - Narodni muzej Kraljevo - stalna muzejska postavka
Utorak, 14.10.2008. - Galerija Narodnog muzeja - prezentacija "Pomena"

NAUČNI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD - piše Sonja Cvetković
"Ceo svet je naša njiva"

   • Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad je najveća naučno-istraživačka ustanova u oblasti poljoprivrede u našoj zemlji koja postoji i radi u kontinuitetu od 1938.godine. Do sada stvoreno blizu hiljadu sorti hibrida koji se gaje u 23 zemlje širom planete od Argentine do Kine. Ipak najveće blago ove Institucije čine ljudi koji svojim radom postižu svetske rezultate. U godini jubileja značajno je reći da je Institut dobio veliki distributivni centar ali i da se očekuje uskoro i sopstveni doradnio centar

   O budućim planovima i položaju Instituta danas u svetskim okvirima razgovarali smo sa prof. dr Petarom Sekulićem direktorom Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad .
"Od osnivanja do danas, Institut je imao uzlaznu liniju razvoja i postao najveća ustanova u zemlji u oblasti poljoprivrednih istraživanja. Naše osnovne delatnosti su naučna istraživanja, prenošenje dostignuća iz nauke u praksu i proizvodnja osnovnih kategorija semena sopstvenih selekcija. Mi smo pre svega usmereni na stvaranje visokorodnih sorti i hibrida, tolerantnih genotipova ratarskih i povrtarskih kultura otpornih na nepovoljne biotičke i druge činioce koji prate proizvodnju danas. Proizvodnja semena, a mi to upravo radimo je vrlo ozbiljan i naporan posao. Radimo na tržišnim principima i to je dalo svoje rezultate. Dovoljno je da vam kažem da 98 odsto prihoda sami zarađujemo. Konkurencija je poslednjih godina pooštrena ne samo na tržištu semena nego i znanja, tera nas da radimo bolje nego dosad. Mi smo se vrlo lako prilagodili standardima EU i zakonima koji vladaju van granica naše zemlje.
• Kako će Institut dočekati predstojeću setvu pšenice?
Što se tiče semenske proizvodnje Institut je imao organizovanu proizvodnju na 24.000 hektara. To omogućava da se u ponudi nađe oko 115.000 tona semenske pšenice. Znajući da ratari koriste i seme sa tavana, sve to treba da omogući setvu na oko 600.000 hektara. Ako posejenmo pšenicu na tim površinama možemo već sledeće godine da imamo za izvoz (pri prosečnoj proizvodnji) oko 600.000 tona zrna.
• Da li je domaća proizvodnja semena skupa i kako ocenjujete ulazak inostranih kompanija na naše tržište?
Domaća proizvodnja je daleko jeftinija nego što je tou svetu. Za to postoji više razloga, prevashodno zbog naših nižih prihoda, zarada daleko ispod naših kolega u svetu. Drugi bitan faktor je stvaranje semena za naše podneblje i u našim uslovima, nego da ga moramo uvoziti. Iz tih razloga mišljenja sam da svaka država treba da pomaže svoju semensku proizvodnju. Mi kao instutucija i izvoznik semena ne tražimo ni to! Samo želimo da nam država omogući potpuno iste uslove kao i semenskim kompanijama koje dođu na naše tržište, jer mi smo potpuno otvorili semensko tržište i u ovom trenutku u Srbiji su bezmalo sve svestske semenske kuće ovde. Mi na konkurenciju gledamo kao na nešto najnormalnije. Pa i mi smo prisutni u preko 20 država! Naša naučna ustanova će na osnovu organizovane semenske proizvodnje ove godine ostvariti prihod od oko 13 milona dolara. Blizu hiljadu sorti hibrida je stvoreno u našoj ustanovi od čega je 350 priznato i zasejano u svetu. Samim tim ceo svet je naša njiva.
• Poslednjih godina mnoge Naučne institucije u Srbiji su zabrinute imajući u vidu politiku države i prodaju javnih firmi. Brisanje reči naučni, mnogi su shvatili kao pripremu za prodaju?
Ako kojim slučajem država odluči da proda Institut za ratarsvo i povrtarstvo, mi zaposleni u Institutu ne možemo da to ne sprovedemo, mada smatramo u ovom momentu, da bi takva odluka bilo kog Ministarstva i Vlade bila preuranjena, prevashodno jer mnoge stvari u poljoprivredi nisu definisane. Model privatizacije bi trebao da se dogodi po principu malih suvlasnika, gde država dominira, a tražiti strateškog partnera je nepotrebno. Nama zaista strateški partne nije neophodan kada smo već u ovom trenutku strateški partneri drugima u Ukrajini, Francuskoj…. Naš strateški partner može biti poljoprivreda Srbije ako Vlada Srbije tako odluči. Mi smo prošle godine bili sedmi izvoznici Srbije sa 14 miliona evra izvoza. To je delo svega 500 zaposlenih u ovoj ustanovi. Mi samo od države, kao najveši institut koji čini 40 odsto biljne proizvodnje, tražimo da nas sa našim naučnim potencijalom pusti da radimo, da bismo priveli kraju sve započete projekte. Sticajem okolnosti smo naslonjeni na dva ministarstva i naše su želje da ih na obostrano zadovoljstvo odradimo do kraja. Jedan projekat distribucije i razvoja smo završili, a do kraja godine biće gotov i veliki doradni centar sa najsavremenijim mašinama. Tada ćemo imati tehnologiju koja u ovom momentu znači preciznu tehnologiju najjače semenske kompanije u SAD koja je prošle godine puštena u rad.
• Pojedinci u državnoj administraciji naklonjeni su dolasku inostranih semenskih i hemijskih kuća na naše tržište. Kakva je naša zakonska regulativa s obzirom da vi pri izvozu imate pravu torturu za sertifikovanje i dokumentaciju?
Tačno je da ima naklonjenih stranim partnerima više nego domaćoj proizvodnji i ako je ona u dobrom delu bolja od konkurentske iz sveta. EU ima jasno definisane uslove pod kojima se registruju sorte i hibridi na području EU. Mi čak smatramo da i u našem ministarstvu u komisiji za priznavanje sorti treba da sede predstavnici stranih kompanija pored naših stručnjaka. Sa druge strane, trećina površina u Ukrajini je zasejana pod našim semenima, ali ministru poljoprivrede Litvanije ne pada na pamet da pozove naše predstavnike da budu članovi njihove komisije. U Francuskoj sa Limagrejnom držimo 8 odsto tržišta ali takođe nemamo pristup njihovim komisijama.
• Šta poručujete poljoprivrednicima u Srbiji?
Mi smo naučna kuća i uvek ćemo se truditi da stvorimo dobar sortiment, kvalitetno seme, pručimo svaku moguću edukativnu pomoć u toku rada. Naši paori na Danima polja su potvrda našeg dugogodišnjeg zajedničkog rada. Na žalost mi kao institut ne možemo uticati na tržišnu cenu njihovih proizvoda niti na impute proizvodnje. Nestabilnost otkupnih cena pšenice i kukuruza ali i skupa setva, može dovesti do toga da nam površine pod hlebnim žitom ove godine budu još manje. Ukoliko padnemo ispod 450.000 hektara onda dovodimo u pitanje prehrambenu sigurnost zemlje. Mogu samo da im poželim dobru setvu, lepo vreme ali i još bolju žetvu.

NAGRADE I PRIZNANJA
Institut za ratarstvo i povrtarstvo čine ljudi. od 500 zaposlenih, njih 170 su visokoobrazovani kadrovi a u naučnom radu angažovani su i profesori Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ali i mnogi sa drugih obrazovnih ustanova ovog profila u zemlji. Od početne male stanice stvorili su lidera u proizvodnji semena, stekli brojne saradnike i partnere širom sveta. Ne postoji naučni skup iz njihove oblasti gde nisu pomenuti kao primer ili bili učesnici i dali skroman doprinos svetskoj flori. Brojne nagrade i priznanja su samo podsticaj više da rade bolje i bore se u nemilosrdnoj svetskoj utakmici. Mlađi kadar koji veruje u ovu Instituciju potvrđuje to dolaskom u njihovo jato a ne odlaskom preko ,,bare". Svoj rad overio im je British Standard Institutions BSI. Da su lideri u ovoj oblasti dokazuju i brojna inostrana priznanja, česte posete, pozivi iz inostranstva i razmena iskustava koje je tokom svoje istorije Institut dobio. Rad na stvaranju sorti i hibrida je težak i mukotrpan posao, koji u proseku traje od 8 godina za sortu do 15 godina za hibrid. Da bi bila priznata i zaživela na poljima neophodno je još dve do tri godine. Zato iz svega navedenog rad ovih ljudi je neprocenjiv a Institut nacionalno blago naše zemlje.

TELEVIZIJSKI KVIZOVI - piše Marko Slavković
Šarena laža za naivne

  • Čudno je da ni posle toliko vremena od pojave televizijskih kvizova, inače novog načina otimanja para lakovernima i maloletnim osobama, vlast još nije zaštitila svoj narod od očiglednih obmana i prevara! • Iskorišćavajući svoje naivne gledaoce, mnoge televizije zarađuju ogromne pare, a država još uvek ne reaguje!?

   Prošlo je već nekoliko godina od kada se prvi put pojavio novi način otimanja para lakovernom narodu i, što je još nečasnije, znatiželjnoj deci. Ta pljačka, ili prevara modernog doba, na očigled države i vlasti, traje i danas. Reč je o raznoraznim televizijskim kvizovima, gde treba pogoditi misterioznu reč, besmislenu asocijaciju, odgovoriti na izuzetno lako pitanje, otkriti identitet estradne zvezde, ili pogoditi nešto sasvim peto. A sve je to deo posla: neki prevarom da zarade, neki naivnošću da budu izigrani, neki da mudro ćute i da rade to što rade, dok država deluje nezainteresovano. (Ne znam otkuda mi baš sada, i baš s ovim u vezi, pomisao na piramidalne štednje?)

POČETAK I RAZVOJ MODERNE PREVARE
Najpre je, da čovek ne poveruje, jedna od televizija koja je većinski program prilagođavala deci, svakodnevno pitala svoje maloletne gledaoce da odgovore na neka pitanja, i za svaki poziv im uzimala po tridesetak dinara. Kad su shvatili da tako mogu dosta da zarade na toj televiziji počeli su da smišljaju sve i svašta, ne bi li namamili decu, najčešće bez znanja roditelja, da ih zovu i tako uvećaju svoje prihode. Stalno su tražili od dece da učestvuju u raznim anketama i kvizovima. S obzirom da je ta televizija primala hiljade poziva dnevno, i s obzirom da je svaki poziv, u proseku, koštao tridesetak dinara, oni su mesečno zarađivali ogroman novac.
Posle izvesnog vremena, i mnoge duge televizije uvidele su da i one mogu da zarade velike pare iskorišćavajući svoje naivne gledaoce. Tako su se na sve strane pojavili razni kvizovi, u kojima ili treba da se pogodi misteriozna reč, koju najčešće niko ne može da odgonetne, ili se postavi izuzetno lako pitanje, i ponudi prilično para onome ko tačno odgovori. Ali, svaki poziv košta pedeset- šezdeset dinara, kako gde. A kad naivni gledalac pozove, nebitno koliko puta, njegov poziv će ili neočekivano biti prekinut, ili će dobiti obaveštenje da je registrovan, ali i tada se veza prekida. U svakom slučaju, nagrade nisu davane, ali su zato uzimali mnogo para, i to, najčešće, od siromašnih gledalaca, koji se naivno nadaju da će sa nekoliko poziva dobiti veliku svotu novca.
Da bi se pospešila ova vrsta prevare, dobro upućeni tvrde da su mnoge televizijske stanice često koristile trikove. Postavili bi izuzetno lako pitanje na koje svi znaju odgovor i ponudili mnogo para kao nagradu. Tokom emisije bi se, navodno, javljali gledaoci, u stvari, verovatno, “dogovoreni takmičari”, izigravajući obične građane. Tako se dešavalo da je na postavljenu zagonetku, čije je rešenje vrlo očigledno, navodni gledalac pogrešno odgovorio. Zatim, dok su pravi gledaoci pokušavali da dobiju priliku da odgovore na pitanje, pri čemu im je zaračunavano po pedeset- šezdeset dinara, onaj isti ,,gledalac,, bi se nekako probio i opet pogrešno odgovorio. Posle toga, navodno, nije bilo nijednog poziva nekoliko minuta, mada su gledaoci neprestano zvali i gubili pare. Kao vrhunac podvale, na samom kraju emisije, opet se javlja onaj ,,gledalac,, i uspeva da tačno reši zagonetku, koju bi svako malo dete umelo da reši iz prvog pokušaja.
Dakle, poenta je da pitanja ili zagonetna reč budu budu što lakši, pa da bude što veći broj onih koji će se ,,upecati,, da pozovu. Onda se, kao, niko ne uključuje petnaestak minuta, za nagradu od recimo, tridesetak hiljada. Za to vreme mnogi čekaju na vezi i nadaju se da će baš oni biti uključeni i osvojiti nagradu, a impulsi samo otkucavaju... Drugi, pak, pribegavaju težim, odnosno potpuno besmislenim pitanjima i asocijacijama, koje niko ne može da pogodi. Oni zarađuju tako što u program uključuju što veći broj gledalaca. Principi su, dakle, različiti, ali su namere uvek iste- da se zaradi na prevari naroda.
I to će tako trajati sve dok se država ne umeša, da narod spasi prevare.
I još nešto. U svemu ovome, tragične ,,figure,, su i pojedini voditelji , najčešće voditeljke, kvizova. Od njih, dok, navodno, čekaju uključenje gledalaca, a zapravo čekaju gomilanje para, možemo čuti svakakve gluposti, čak i notorne budalaštine. Da se čovek naježi. Na primer, u vezi sa pitanjem u kvizu jedne televizije, o bolesti koja napada čovečji organizam, a nije polna, jedna voditeljka je naširoko i nadugačko, do detalja, pričala o seksu kao potrebi, sve dok ne pređe u zavist?! Puste pare!

POVRAĆAJ IMOVINE
Beogradska firma tužila Hrvatsku

   Beogradska firma Mladost-turist tužila je sudu u Tisnom Hrvatsku i osnovnu školu u tom mestu kod Šibenika, tražeći povraćaj vlasništva nad zemljištem i objektima ili novčano obeštećenje od četiri miliona evra. To je samo nastavak pravosudne bitke beogradske firme za nekretninu na kojoj se pre dve decenije nalazilo njeno odmaralište, a gde je sredinom devedesetih godina sagrađena nova škola. Mladost-turist je krajem 2006. godine uputila tužilaštvu u Šibeniku zahtev za mirno rešavanje spora radi povrata vlasništva, jer je država otuđila nekretnine darovavši ih osnovnoj školi u Tisnom. Tužilaštvo taj zahtev nije prihvatilo, pa je početkom 2007. pokrenut spor, a prvo ročište je zakazano pred kraj oktobra u opštinskom sudu u Tisnom. Osim škole, na nekretninama koje su predmet spora i koje zauzimaju površinu od oko 11.000 kvadratnih, izgrađena su i igrališta za mali fudbal i košarku, a u planu je da se uskoro počne i sa izgradnjom školske sportske dvorane.

REAGOVANJE
Drveni čep umesto ventila

   Tehnički direktor Vodovoda reče da je odnos prema potrošačima korektan i da je prioritet. Da li je baš sve tako?
Ja već tri godine mučim muku sa dotrajalim ventilom ispred mog vodomera koji je Vodovod u obavezi da zameni. Ja prijavim kvar, serviseri vodovoda dođu, napišu šta ja treba da kupim i odu. Naime traže da pored "njihovog" ventila ja dodam "svoj", što predstavlja izmenu uslova isporuke. Ipak se nisam protivio, ali kad ponovo prijavim kvar oni dođu, ponovo imaju primedbe na kupljeni ventil. Ustvari traže izgovor jer treba da zatvaraju ventil na oko 300 metara od moje kuće i da prazne mrežu. Početkom avgusta sam uplatio deo računa i obratio sam se pismom direktoru vodovoda, ali do danas se nije niko pojavio da kvar otkloni. Glavni problem je što mi se spoljašnja česma odlomila i ja sam morao da intervenišem drvenim čepom, a voda curi li curi i moj račun raste u nedogled. Ventil košta oko 500 dinara a moj račun 15000 dinara iako sam ove godine uplatio više od 5000 dinara
Božidar Savić

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ODRŽANA TREĆA LIKOVNA KOLONIJA "101 SLIKAR" - piše Dragan Bajović
Kraljevu, s ljubavlju

   U okviru obeležavanja Kraljevdana, u nedelju, 5. oktobra, na glavnom gradskom trgu održana je neobična slikarska manifestacija pod nazivom "101 slikar", treća po redu. U svetu, kaže njen idejni tvorac Vlastimir Spasojević, još nije zabeleženo da u jednom danu na jednom mestu slika više od 100 slikara
Ni ove, kao ni prethodne dve godine vremenske prilike nisu bile povoljne, ali to slikarima ni malo nije smetalo. Došli su, njih stoosmoro, iz raznih krajeva, vedri i raspoloženi u, kako kažu, jedan od najlepših gradova Srbije. Među tom slikarskom bratijom bila je i jedna Kubanka, jedan Nemac i osmoro slikara iz bugarskog grada Veliko Trnovo, a Marku Višiću koji je iz Leskovca na svom motociklu stigao oko 10,30 pripao je broj 101. Svi oni su s velikom ljubavlju, po neprijatnom, hladnom vetru, strpljivo slikali.
   Osim na platnima, slikalo se i po "fići" sa naslovne strane ovog broja. NJegov vlasnik već ga je ranije ukrasio raznim bojama, dovezao ga na Trg i predao slikarima "na milost i nemilost". Budući da je ovaj naš nekadašnji "car drumova" u poodmaklim godinama, slikari su ga poprilično podmladili šarajući po njemu prvo što bi im palo na pamet.
   Slike nastale na Koloniji "101 slikar" ostaju u vlasništvu pokrovitelja manifestacije - Grada Kraljeva i uskoro će biti izložene u Holu Skupštine Grada.



MUZIČKI DOGAĐAJI - piše Bojana Milosavljević
Petodnevni Kraljevo fest

   Od 20. do 25. oktobra održaće se Muzički festival - Kraljevo, koji će se u organizaciji udruženja "Promeni budućnost" tokom šest večeri odvijati u Narodnom muzeju Kraljeva i Multimedijalnom centru "Kvart." Na koncertnom repetoaru naći će se raznovrsni muzički žanrovi - od klaskike, preko etno, pop i rok muzike, do yeza, pa nema sumnje da će ovaj festival privući veliku pažnju naše javnosti.
Iz organizacije "Promeni budućnost" (predstavljaju je Sandra paunović i Dalibor Bogdanović) obaveštavaju da je festival pomognut iz programa Donacije Centrifuga, koju su inicirali BCIF i Erste banka. Osim toga, organizatori će u svim kategorijama dodeljivati novčane nagrade. Konkurs je otvoren do 15. oktobra. Pravo učešća imaju građani sa teritorije Kraljeva, bilo da se profesionalno ili amaterski bave muzičkom interpretacijom.
   Osim solista (sa ili bez pratnje) mogu da se prijavljuju i grupe i horovi. Zaintersovani mogu da se prijave u Narodnom muzeju i "Kvartu," kao i putem interneta na www.klasicnamuzika.com. Kompozicije sadržajem treba da odgovaraju nekoj od festivalskih večeri, da ne traju duže od deset minuta; mogu da budu autorske ili domaćih i stranih autora. Kandidatima je, takođe, data mogućnost da se prijave i za nekoliko festivalskih večeri. Pobednici kategorije dobijaju novčanu nagradu od 4000 dinara, drugoplasiranima će pripasti umetnički poklon u vrednosti od 1.600 dinara, dok je za osvajače trećeg mesta predviđeno priznanje u vidu diplome.
   Organizacija "Promeni budućnost" poziva što više Kraljevčana da budu učesnici ovog velikog muzičkog događaja.



DANAS U CENTRU GRADA
Mali "umetnici" na delu

   • Završnica međunarodnog praznika Dečja nedelja u Kraljevu se održava danas u 13 časova na centralnom trgu manifestacijom "Žvrljijada," koja je potpuno kreativnog konepta. Organizator ove smotre čiji su akteri najmlađi je Lokalni plan akcije za decu Kraljeva (LPA)

   Pozivom u vidu slogana "Odrasli, što ste stali? Hajde da rastemo zajedno," deca Kraljeva danas završavaju obeležavanje Dečje nedelje, tradicionalne manifestacije kojom u svetu skreću pažnju na sebe, svoje potrebe, zahteve i status. Inicijator i organizator prve "Žvrljijade" u Kraljevu je Lokalni plan akcije za decu Kraljeva. NJihovu novu zamisao realizovaće mališani Predškolske ustanove "Olga Jovičić Rita" i još niz organizacija i udruženja koja podržavaju decu. Tu su, dakle, još: Crveni krst Kraljeva, klovn Arsa "s Marsa," Dečji klub bez diskriminacije "Vera, nada, ljubav," hor "Rime," Dečji sportski klub "Herkules," Toni (s trambulinom), Plesni klub "Art," čika Koreja, Udruženje "Ruke prijateljstva" (njegova romska plesna grupa), Lokalni inkluzivni tom (LIT), Centar za dečja prava i Info štand (Sajam slobodnog vremena).
   Ovako brojnim učesnicima trebalo bi, i bilo poželjno, da se pridruže i ostala deca grada, sa najužom porodicom i familijom, kao i komšijama i prijateljima, kako stoji u pozivu - proglasu za ovaj događaj. Naime, potrebna je što masovnija publika za planirane "Igre bez granica," čijim najuspešnijim učesnicima slede simbolične nagrade i priznanja. Današnji događaj je kruna zbivanja u čast dečje nedelje u proteklih sedam dana, a gradonačelnik Kraljeva Miloš Babić je povodom okupljanja na Trgu srpskih ratnika poručio "da će ljubav, vera i nada biti moto u svim dečjim nedeljama ovoga sveta, a svaka je nedelja Dečja nedelja." Uz to s e izražava nada da će i ovaj grad rasti sa svojom decom, te da toga radi treba da se otvori srce i kraljevačkoj "Žvrljijadi," koja je proširena ideja jedne od akcija koje su se povodom praznika najmlaćih, uz raznobojne krede i ravan beton, održavale u podnožju "Milutina."

DEČJA NEDELJA U UŠĆU
   Osnovna škola "Milun Ivanović" takođe se obimnim programom pridržila obeležavanju dečje nedelje. U ovom mestu trajale je od 6. oktobra a završava se danas. Počela je prigodnim predavanjima učitelja i nastavnika ove škole na temu dečjih prava. Naredni dan bio je u znaku spportskih aktivnosti; takmičili su se i družili deca, roditelji i nastavnici. U sredu je u Ušću održana predstava "Šarene reči na pesmu liče," Miroslava Mike Antića, koju su adaptirali nastavnici srpskog jezika "Miluna Ivanovića." juče je, pak, bio otvoren Dečji vašar i štand učenika, a mališani su bili namerni da dođu u posetu gradonačelniku Kraljeva. Danas su i najmlađi Ušćani crtežima ukrašavali asfalt u svome mestu; posle nastave bio je priređen maskenbal, te prijem prvaka u Dečji savez, kao i promicija himne "Čisto." U programu je učestvovala i plesna grupa.



LIKOVNI ŽIVOT
"Lepota se voli, jer je ona krajnji uzrok svega"

   • U okviru proslave Dana Kraljeva u Galeriji kraljevačkih likovnih umetnika "Maržik" u utorak je otvorena izložba likovnih dela nastalih na ovogodišnjoj 33. Koloniji Studenica u organizaciji Turističke organizacije Kraljeva

   Petnaest slikara iz sedam zemalja i sa dva kontinenta slikalo je u avgustu u prekrasnom ambijentu kakav je samo onaj studenički - manastir, reka, predivni pejsaži, jednom rečju, božje mesto. Sa strahopštovanjem su, kažu, slikali manastir bojeći se da možda nisu dostojni da se na njihovom platnu nađe jedna takva svetinja.
   Organizator i ove, 33. Likovne kolonije Studenica postarao se da ovogodišnji susreti slikara budu u pravom smislu međunarodni. Biljana Vuković, profesorka na Fakultetu likovnih umetnika u Beogradu, sa kojim je organizator kolonije potpisao protokol o saradnji, bila je zadužena za izbor slikara. Ovog puta ona je pozvala slikare iz Rusije, Kanade, Italije, Bugarske, Makedonije, Beograda, Bačke Palanke, Prokuplja, Niša, Novog Sada i Kraljeva.
Oni su za deset dana, koliko je kolonija trajala, naslikali ukupno trideset slika koje ostaju u vlasništvu organizatora, odnosno Grada Kraljeva.
Za studeničku koloniju u širim slikarskim krugovima vlada mišljenje da je jedna od najbolje organizovanih u Srbiji. Za ove 33 godine ovde je stvaralo više od 400 slikara iz svih krajeva one velike Jugoslavije, pa zatim i ovih drugih, Savezne republike i Državne zajednice, ali, budući da je kolonija međunarodna, tu su dolazili i slikari iz drugih evropskih zemalja i sa drugih kontinenata.
   Kustos Galerije "Nadežda Petrović" u Čačku i likovni kritičar Julka Marinković, pregledavši svih trideset radova nastalih na Koloniji, napisala je prikaz za Katalog na čijem kraju podseća "na učenje starog i smelog Domentijana o "ravnoobraznosti" lika čovečjeg sa božanskim i shvatanju umetnika (onog koji rukom stvara slike) kao uzvišenog posrednika koji, slikajući savršenu zemaljsku lepotu, nagoveštava krajnji, najviši stepen lepote, one sublimne lepote koja je u šestom veku definisana rečenicom - "Lepota se voli, jer je ona krajnji uzrok svega". To, svakako, govori da je kritičarka zadovoljna delima petnaestoro učesnika Kolonije.
   Tridesettreću Likovnu koloniju Studenica otvorio je zamenik predsednika Skupštine grada Sreten Jovanović.
Slike sa ovogodišnje studeničke Kolonije u Galeriji "Maržik" mogu se razgledati do narednog utorka.



KONCERTI
"Betoven Duo" večeras u Zamku kulture

   Večeras u 19 časova u Zamku kulture u Vrnjačkoj Banji biće održan koncert klasične i popularne muzike u izvođenju "Betoven Dua". "Betoven Duo" osnovali su violinistkinja Sandra Paunović iz Beograda i violončelista Dalibor Bogdanović iz Kraljeva. Duo nastupa u zemlji i inostranstvu. Za devet godina, koliko postoji, osvojio je značajne nagrade za interpretaciju na festivalima u Esenu, Gracu i Dortmundu. Sandra i Dalibor trenutno rade na projektima decentralizacije kulture pod nazivom "Buđenje muzike" i već, uz pomoć Erste banke, pripremaju Prvi muzički festival koji će biti održan u Kraljevu.
   U Zamku kulture oni će svirati dela Bokerinija, Hendla, Korelija, Betovena, Rastelija, Arlena i drugih kompozitora.

SPORT

KOŠARKA-PRVA (SVISLAJON) LIGA - piše Zoran Bačarević
Porazi u završnici i produžetku

  • Mašinac u Novom Sadu u 2. kolu poražen od istoimene ekipe posle produžetaka (82:78), Sloga poklekla u finišu protiv čačanskog Borca u Kraljevu (72:83) • U 3. kolu Mašinac domaćin Kragujevčanima (večeras), Sloga gost Novosađana (u nedelju)

   Drugo kolo u novom prvenstvu svislajon lige kraljevačkim ligašima donelo je (ne)očekivane poraze. Ipak, kraljevčani su i kao gosti ali kao domaćini skupo prodali kožu protiv ekipe koje su važile za velike favorite u duelima sa Slogom i Mašincem.
Večiti komšijski derbi u Kraljevu između Sloge i čačanskog Borca nije imao čar neizvesnosti jer su Čačani pre ovog meča bili apsolutni favoriti, protiv domaćina koji je prinuđen da u jeku sezone formira ekipu i - igru. Izostala je veća poseta pa je susret starih rivala, i pored širom otvorenih vrata Hale sportova posmatralo tek oko 1 000 gledalaca. Izostao je i masovniji dolazak najvijača iz Čačka, kraljevački ,,Kasapi" su već prošlo vreme, pa je susret odigran u pravoj ,,akademskoj" atmosferi.
Sloga je, ipak, utakmicu ,,otvorila" sa 5:0 da bi posle prvih 10 minuta rezultat glasio 19:12 za Čačane. Novajlije, iskusni Božović i Saša Stefanović u derbiju su držali ravnotežu, uz pomoć kapitena Nemanje Dašića, Trtića, Novoselskog, Bojana Petrovića, Nikolića, Grbicića, Pekovića, Popovića i konačno Oluića, i pored toga što je Borac u jednom momentu imao prednost od 14 koševa (35:21). Na poluvremenu su gosti imali prednost od šest koševa (39:33) a svojevrna igra brojki registrovana je na 3,33 minuta, pre kraja kada je rezultat glasio 66:66. Sloga je naime, uspela da anulira prednost Borca koja u trećoj deonici nije prelazila osam koševa. U takvoj situaciji izuzetno rano prešlo se na penal završnicu u kojoj su Čačani bili više nego superiorni. Za 40 minuta od 21-og slobodnog bacanja realizovali su svih 20 (95 odsto)-sve za konačnih Sloga-Borac 72:83 (12:19, 21:20, 19:18, 20:26). Dašić je sa 25 koševa bio najefikasniji u Slogi a kod Borca radisavljević sa 22, Džigeranović sa 16 i Dramićanain sa 13 najviše su doprineli zasluženoj pobedi Čačana.
Košarkaši Mašinca propustili su veliku šansu da se iz Novog Sada vrate -na štitu. Petnaest sekundi pre kraja vodili su sa 69:66 da bi Martinić, posle prekršaja u pokušaju za tri poena, u poslednjoj sekundi realizovao sva tri slobodna bacanja! U produžetku od pet minuta Novi Sad je iskoristio psihološku prednost i slavio pobedu od 82:78 (21:20, 20:15, 11:18, 17:16-13:9). Mirković i Radulović bili su najefikasniji u ekipi Mašinca sa 24 odnosno 18 koševa.
U narednom 3. kolu Mašinac će danas od 18 časova i (ponovo) pred kamere RTS dočekati Radnički iz Kragujevca a Sloga će put Novog Sada gde se u nedelju sastaje sa istoimenom ekipom. Za Mašinac će to biti prva od dve uzastopne utakmice u ulozi domaćina dok će Sloga na prvo od dva uzastopna gostovanja.



ODBOJKA-SUPERLIGA STARTUJE U ČETVRTAK
Ribnica domaćin Zvezdi

   • Utakmica 1. kola igra se u četvrtak od 18 časova (RTS-2)

   Utakmicom protiv beogradske Crvene zvezde odbojkaši Ribnice počinju još jednu prvoligašku sezonu. U 1. kolu Superlige Srbije Ribnica će dočekati ,,crveno-bele" idućeg četvrtka (16. oktobar) pošto će premijernu utakmicu na karljevačkom parketu direktno prenostiti nacionalna televizija (RTS 2).
Pripremini period je iza Ribnice, okončan osvajanjem četvrtog mesta u Rumuniji na finalu Balkanskog kupa a u sedmici pred početak nacionalnog šampionata poražena je od Mladog radnika sa 2:3 a pobedila Spartaka iz LJiga sa 4:0.
   Pred početak prvenstva dogodila su se i dve izuzetno važne ,,personalne" promene. Prvi čovek struke Dragan Đorđević, posle sedam godina, napustio je Ribnicu i ove sezone trenerski posao obavljaće u Rumuniji. Na uvek vrućoj klupi zamenio ga je dosadašnji prvi saradnik Boško Mačužić. Konačno, pred početak prvenstva iz Ribnice se u novog-starog prvoligaša Smederevo preselio nesuđeni kapiten Vladimir Usiljanin.



KOŠARKA, PRVA LIGA, ŽENE - piše Zoran Bačarević
Sve spremno za početak

   Košarkašice Kraljeva odavno su počele sa pripremama za novo prvenstvo u Prvoj ligi. Sada je kucnuo čas da se obelodane popjačanja odnosno zamene na košarkašice koje su u ovom prelaznom roku napustile klub.
   - Pristigle su Ćosović, Marjanović, Rakić Filipović i Marjanovića uskoro će se pridružiti i dve igračice iz inostranstva. Reč je o Beloruskinji Hani Čikanaravoj i igračici iz Brazila Režini de Souza Melo. Tako ćemo konačno i zaključiti spisak želja odnosno pojačanja - kaže Boško Slavković, predsednik kluba.
Kada se govorilo o prošloj sezoni svakako da je u centru pažnje bio juniorski turnir Srbije za kadetkinje koji je održan u Mataruškoj banji. Tada su Kraljevčankje bile treće a njihov krilni cventar reprezentativka Kristina baltić proglašena je za MVP igrača turnira.
   U međuvremenu ŽKK Kraljevo je ostao bez dve igračice Kristine Baltić i organizatora igre Nevene Jovanović. Baltićeva je otišla u Sloveniju u Maribor gde ima rodbinu i taj grad će joj ubuduće biti prebivalište. Tu će nastaviti i školovanje. Nevena Jovanović uveliko trenira u Kovinu.
   - Taj slučaj je već na rešavanju nas arbitražnoj komisiji. Naime, nama je Kovin već uplatio novac ali to nije po pravilniku a dok se to ne reši Nevena neće igrati u prvom kolu novog prvenstva - kaže Slavković.
U prvom kolu gost Kraljevčanki je upravo ekipa Kovina. Sa ili bez pomenute košarkašice u klubu očekuju prvu pobedu u prvenstvu. Meč se igra u nedelju u Hali sportrova a počinje u 17 časova.



FUDBAL-SRPSKA LIGA (ZAPAD)
Kraljevčani zaseli na ,,presto"

• Metalac savladao Vujić vodu sa 1:0, Sloga remizirala u Kragujevcu protiv Radničkog (2:2) pa kraljevački srpskoligaši drže čelo tabele sa istim brojem bodova • U 9. kolu Metalac gostuje u Loznici, Sloga dočekuje užičku Slobodu

   Dva nerešena rezultata i jedan ,,minimalac" skoriji su vrh srpskoligaškog Zapada posle osam odigranih kola. Kraljevački ligaši, Sloga i Metalac tako su se na sredokraći jesenje polusezone našli rame uz rame na samom čelu tabele sa istim brojem bodova dok je najuspešniji ,,uvodničar" ove jeseni radnički (Klupci), posle remija u čačanskij Gradskoj koloniji zaostao jedan bod.
   Još jedan komšijski derbi u Kragujevcu gde je gostovala Sloga, završen je miroljubivim rezultatom 2:2. Radnički je poveo već u 1. minutu, dok se momci Igora Tufegdžića nisu čestito ni zagrejali da bi u Šumicama do poravnjanja došlo već u 20. minutu. Idealan centaršut sa desne strane na drugu stativu na drugu stativu iskusni Pelivanović je rutinski realizovan, ,,pokonivši" se i glavom poravnao na 1:1. Vođstvo za Kraljevčane u 34. minutu doneo je najbolji strelac u dosadašnjem toku prvenstva Dejan Rađenović. Slobodan udarac sa leve strane, blizu aut linije izveo je efektno tako što je lopta u paraboli završila u daljem uglu gola domaćeg tima. Vođstvo od 2:1 lider je čuvao narednih pola sata da bi u 64. minutu pometnju u užoj odbrani Sloge Radnički iskoristio da poravna na 2:2, što je bio i konačan rezultat još jednog komšijskog derbija na stadionu ,,Čika Dača" u kragujevačkim Šumicama. Sloga je tako ostala neporažena i posle osmog kola Radnički je zaostao u trci za najviši plasman pošto je treći bod otišao u korist rivala Kragujevčana i Kraljevčana.
   U drugoj utakmici u ulozi domaćina Metalac je kod Ložionice dočekao Vujić vodu iz valjeva a nije uspeo da je ,,popije na eks". Kao i u Kragujevcu, prvi gol su Kraljevčani postigli u 20. minutu. Žarko Vasović je uspešno realizovao jedanesterac koji je dosuđen pošto je gostujući igrač igrao rukom u svom šesnaestercu. Petnaestak minuta kasnije posle prekršaja u kaznenom prostoru domaćina dosuđen je penal za goste ali je Blagoje Gavrilović uspeo da zaustavi udarac gostujućeg ,,egzekutora" sa bele tačke. Na klizavom terenu više nije bilo pogodaka a Metalac je sa tri nova boda već ,,pre roka" ispunio plan za jesenju polusezonu i sa identičnim brojem bodova (18) kao i prve komšije sa Gradskom stadionu ,,deli" prvo mesto na tabeli.
U narednom kolu Metalac ide na teško gostovanje kod Loznice dok će Sloga na Gradskom stadionu, u ulozi favorita, dočekati Slobodu iz Užica.



PARAGLAJDING
Gugi (opet) drugi

   Takmičar kraljevačkog PK Eol i državni reprezentativac Zoran Petrović Gugi potvrdio je izuzetno visok rejting u disciplini precizno sletanje. Istinski doajen srpskog paraglajdinga na Svetskom kupu u ovoj disciplini koji je održan u Sloveniji zauzeo je drugo mesto. Pobednik je, inače, prvi favorit i domaći takmičar Matijaž Ferarič a treće mesto pripalo je takođe pilotu iz bivše jugo-republike, Makedoncu Martinu Jovanovskom.



ATLETIKA
Aleksandra šesta u Jagodini

   Tri trofeja i jedno šesto mesto-učinak su stletičara ,,Kraljeva" na trećem u seriji od pet regionalnih kroseva RTS-a, a koji je u nedelju održan u Jagodini. Prvo mesto i zlatnu medalju osvojila je Natalija Adnan u konkurenciji učenica šestih razreda. Natalija je, inače, već pobeđivala na ovom krosu. Druga u konkurenciji prvih godina srednjih škola bila je Dragana petrović, dok je Stefan Marinković bio treći u konkurenciji ,,sedmaka".
U glavnoj trci dana na stazi od 6 200 metara takmičarka AK Kraljevo Aleksandra marinković, zauzela je 6. mesto a pobednik je, po treći put, bila Sonja Stolić.
   U nedelju je trebalo da se održi i finale Pionirske atletske lige Srbije (PAL), na stadionu Partizana u beogradu. Finale je odloženo za nedelju dana (za 12. oktobar) pošto je u prošlu nedelju u prvom komšiluku, na stadionu Crvene zvezde, igran ,,večiti derbi" - utakmice visokog rizika. Tako će pionirke Kraljeva imati još nedelju dana da se pripreme za veliko finale u sezoni 2008. godine.