Dostojanstveno sećanje na oktobarske žrtve
Čeka se odluka nadležnih organa
"Birokratija pod blokadom drži čitav grad"
"Da se nikada i nigde ne ponovi"
"Trajemo onoliko koliko pamtimo"
Da ime i lik zameni broj žrtve
Vlasnik zgrade plaća kiriju
Profesija logopeda sve važnija
Sjajan završetak za "Spiner"
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Košarka, fudbal, odbojka, atletika

OKTOBARSKA KOMEMORACIJA U KRALJEVU 2008. GODINE
Dostojanstveno sećanje na oktobarske žrtve

   Ovogodišnja oktobarska komemoracija, posvećena sećanju na žrtve masovnog streljanja građana Kraljeva od nemačkog okupatora, oktobra 1941. godine, bila je različita i šira u odnosu na prethodnih desetak godina kada je ovaj događaj obeležavan samo komemorativnom sednicom Skupštine opštine i parastosom na Groblju streljanih. Nije to bilo kao u vreme "Oktobarskih svečanosti", kada su sve republičke bivše SFRJ učestvovale u ovom obeležavanju, čitanjem i dodelom "Povelje mira" istaknutim političarima i širokim kulturno-umetničkim programom koji je mnogo koštao.
   Kao što je Organizacioni odbor ovogodišnje komemoracije planirao, "našla se neka sredina", pa je ovo obeležavanje proteklo masovnije i sa više aktivnosti, posvećenih sećanju na oktobarske žrtve 1941. godine. Tako je ovog puta najpre u Kraljevačkom pozorištu 13. oktobra održana Akademija posvećena streljanima uz odgovarajući program, a i  Komemorativna sednica Skupštine grada, 14. oktobra, pored uobičajene prigodne besede, bila je upotpunjena i prigodnim umetničkim programom.
   Pomen na Groblju streljanih, pored polaganja venaca,  parastosa žrtvama i drugih uobičajenih načina obeležavanja, bio je upotpunjen komemorativnom povorkom do stratišta, masovnim prisustvom učenika kraljevačkih škola, govorom gradonačelnika Kraljeva i, takođe, prigodnim komemorativnim umetničkim programom u režiji Biljane Konstatinović, v. d. direktora Pozorišta. Osim ovih aktivnosti, kraljevačka Biblioteka organizovala je izložbu "Odlazak" posvećenu oktobarskoj tragediji čiji je autor bila Emilija Dimovska, a u Narodnom muzeju u Kraljevu za jedan broj učenika bio je priređen "čas istorije" i prezentiran "Pomenik" i i deo Stalne muzejske postavke posvećen tragičnom  događaju, u organizaciji kustosa Silvije Krejaković. Zavičajno društvo Kraljevo štampalo je ovim povodom vanredni broj lista "Zavičaj", održano je i memorijalno takmičenje kajakaša "Kraljevački oktobar", a do kraja ovog meseca planirane su i neke druge komemorativne aktivnosti, u znak sećanja na oktobarske žrtve.

KOMEMORACIJA NA SPOMEN GROBLJU STRELJANIMA OKTOBRA 1941. GODINE
Venci, molitve i umetnički program

   Centralno obeležavanje 14. oktobra na Spomen groblju u Kraljevu, koje je za ovu priliku uređeno koliko se moglo, započelo je tradicionalno u 11 sati, zvucima sirena, počasnim plotunom i intoniranjem himne "Bože pravde" Vojnog orkestra iz Niša. Zatim su na spomen-obeležja vence položile mnogobrojne delegacije koje su na Spomen groblje stigle u povorci brojnih učesnika iz centra grada, Ulicom oktobarskih žrtava i preko pasarele. Vence su položile delegacije potomaka streljanih, grada Kraljeva, Garnizona Vojske Srbije, Policijske uprave u Kraljevu, slovenačke ambasade u Srbiji, Raškog okruga, MZ "Centar", Društva "Jovo Kursula", Udruženja civilnih invalida rata, Vatrogasnog saveza Kraljeva, Kola srpskih sestara, jednog broja političkih stranaka i drugih organizacija.
   Zatim je opelo oktobarskim žrtvama, uz sveće i molitve, služio njegovo preosveštenstvo episkop žički gospodin Hrizostom i uz sasluženje sveštenstva Eparhije žičke i pratnju hora "Sveti Arhiđakon Stefan".
   Po završenom opelu na centralnom platou Spomen groblja prigodan govor održao je granačelnik Kraljeva dr Miloš Babić (govor objavljujemo u celini na narednoj strani), a na kraju je izveden memorijalni umetnički program pod nazivom "Poručili su nam" u kojem su učestvovali glumci Kraljevačkog pozorišta i učenici kraljevačkih srednjih i osnovnih škola, crkveni hor "Sveti Arhiđakon Stefan" kojim je dirigovala Dunja Marinković i sa solistom Draganom Đokić.

ŠESTA SEDNICA SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA PONOVO ODLOŽENA ZBOG NEDOSTATKA KVORUMA - piše Slobodan Rajić
Čeka se odluka nadležnih organa

   • Uprkos dogovora sa opozicijom o odlaganju, vladajuća koalicija pokušala da održi sednicu, ali u sali bilo prisutno samo 35 odbornika • Predsednik Skupštine Branko Kaplarević sazvao po treći put šestu sednicu za 17. oktobar do kada se očekuje odluka nadležnih državnih organa o spornim odborničkim mandatima •Nastavljaju se i konsultacije predstavnika odborničkih grupa o prevazilaženju blokade u radu Skupštine, uz različite stavove o odlukama pete sednice gradskog parlamenta

   Prošlog petka, 10. oktobra, po drugi put sazvana šesta sednica Skupštine grada Kraljeva ponovo je odložena zbog nedostatka kvoruma. Naime, prvi put sednica je trebalo da se održi 4. oktobra, ali je, zbog presuda Okružnog suda o poništavanju mandata odbornicima Srećku Markoviću sa izborne liste SRS i  odborniku Radomiru Perišiću sa liste DSS/NS,  i nedostatka kvoruma,  odložena za 10. oktobar. U mećuvremenu su dva puta održane konsultacije šefova odborničkih grupa vladajuće koalicije i skupštinske opozicije, ali je postignut samo dogovor da se sednica odloži do odluke nadležnih državnih organa. Međutim, u petak, 10. oktobra, ipak je učinjen pokušaj da se šesta seddnica Skupštine grada održi, ali ni on  nije uspeo.
   Naime, u skupštinskoj sali bilo je prisustno 35 odbornika vladajuće koalicije pošto ni ovog puta na zasedanje nije došao odbornik SPS-a Zoran Vukadinović, a odbornici opozicije opet nisu želeli da "prave kvorum". Predsednik Skupštine grada Kraljeva Branko Kaplarević otvorio je sednicu i odmah dao pauzu od 15 minuta radi konsultacija. Posle pauze, međutim, konstatovao je da "sednici i dalje prisustvuje 35 od 68 odbornika i da se zbog toga i na osnovu dogovora sa svim strankama koje učestvuju u radu Skupštine, sednica odlaže za petak, 17. oktobar sa početkom u 10 časova i da je dogovoreno da se nove konsultacije sa predstavnicima svih odbornihčkih nastave 15. oktobra".
   O tome da li će se šesta sednica gradskog parlamenta ipak održati i u po treći put sazvano vreme, predstavnici vladajuće koalicije i opozicije, posle novog odlaganja, imali su različito tumačenje.

"JEDNI U KLIN"…
   Predsednik Skupštine Branko Kaplarević (SRS) u izjavi za Ibarske novosti ocenio je da, po njegovom mišljenju, većina koju ima vladajuća koalicija (SRS, DSS/NS i SPS/PUPS) nije sporna.
   - Prvo da kažem da mi imamo 38 odbornika i da niko ne može da nam oduzme ta dva mandata. Na jučerašnjem sastanku koji smo imali sa svim šefovima odborničkih grupa, i opozicije i pozicije, dogovorili smo se da sačekamo šta će Opštinska izborna komisija da reši. Ako ona to ne reši, rešiće nadležni sud ili republičko ministarstvo, tako da mi očekujemo da ćemo do kraja iduće nedelje i nastavka sednice imati to rešenje za ovu dvojicu odbornika čiji su mandate sporni - istakao je Kaplarević.
   On takođe smatra da, i pored poslednjih presuda Okružnog suda u Kraljevu kojim su praktično poništeni mandate Markoviću i  Perišiću, odluke prethodne, pete sednice Skupštine grada nisu pod znakom pitanja i to objašnjava:
   - Sve te odluke važe. Samo Skupština može da poništi odluke koje je donela ili Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.  To se nije dogodilo i to znači da sva imenovanja direktora, upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća i ustanova, i sve druge donete odluke, ostaju da važe i dalje. Po našoj proceni Marković i Perišić su u tom trenutku imali pravo glasa i to je sve urađeno na način kako je uraćeno u Šapcu i drugim gradovima Srbije. Ako su neke proceduralne greške bile, suštinski nisu napravljene greške, tako da će to, ako bude trebalo, biti ponovljeno i neće biti nikakvih problema.

"DRUGI U PLOČU"
   Čelnici opozicije, pak, imaju o svemu sasvim drugačije mišljenje. Naime, odbornici opozicije (DS, G 17 plus, SPO i PK) nisu ni došli na ponovljenu šestu sednicu Skupštine, 10. oktobra, osim dva-tri izuzetka, ali ni oni nisu ušli u skupštinsku salu. Šef opozicione odborničke grupe Demokratske stranke iz koalicije "Za evropsku Srbiju" Vukomir Mitrović izjavio je za Ibarske novosti da je "opozicija neprijatno iznenađena što je predsednik Skupštine uopšte pokušao da održi sednicu 10. oktobra, jer je na konsultacijama prethodnog dana postignut dogovor da se sednica odloži". On kaže da je osnovni zahtev opozicije i dalje da sve skupštinske odluke budu zakonite.
   - Normalno, mi smo u razgovoru sa vladajušom koalicijom dogovorili da Izborna komisija radi svoj posao, da radi tako što će imati validnu dokumentaciju da bi odlučivala o onome što je njihov zadatak, a da sačekamo i stav Ministarstva, s obzirom da Ministarstvo vrši nadzor nad radom lokalne samouprave. Mi ćemo svakako poštovati svaku odluku i stav Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu - ističe Mitrović.
Po njegovim rečima, stav opozicije prema odlukama donetim na petoj sednici Skupštine grada Kraljeva jeste da su one nevažeće i da, dok ne budu poništene, "proizvode veliku štetu". Zbog toga su predstavnici opozicije odmah posle održane pete sednice poslali o tome dopis resornom Ministarstvu, od koga ovih dana očekuju odgovor.

   - Za nas je to prioritet iznad svih prioriteta i smatram da aktuelna vladajuća koalicija mora hitno da poništi te odluke, a odluke se poništavaju tako što se zakaže nova sednica na kojoj će se to uraditi.  Pogotovo što te odluke već prouzrokuju određene materijalne probleme i velike minuse za budžet grada, jer ti novoimenovani ljudi su zauzeli svoja radna mesta, drugi su ostali bez radnih mesta, ne znaju gde su i šta su itd. U svakom slučaju, to su veliki problemi. Ja da sam na njihovom mestu, već bih se zabrinuo, jer prolazi vreme, ta situacija je nodrživa i tu ima mesta i za ozbiljne pravne posledice - upozorava Mitrović i prenosi stav opozicije da će njeni predstavnici, bez obzira što je dogovor o nastavku šeste sednice "izigran" od predsednika Skupštine, nastaviti konsultacije o prevazilaženju krize u funkcionisanju gradske vlasti u Kraljevu.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE VESNE NIKOLIĆ VUKAJLOVIĆ, ZAMENIKA GRADONAČELNIKA I PREDSEDNIKA OO SRS KRALJEVO
"Birokratija pod blokadom drži čitav grad"

   Povodom ponašanja Opštinske izborne komisije Kraljevo, dugotrajne blokade rada Skupštine grada,  i najnovijih sudskih rešenja o sporna dva odbornička mandata, Vesna Nikolić Vukajlović, zamenik gradonačelnika Kraljeva i predsednik Opštinskog odbora SRS Kraljevo, na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare, oštro je kritikovala "birokratiju koja Srbiju tera u propast" i nikada je, kako je rekla, "ovako radeći, neće ni približiti Evropskoj uniji, a kamo li uvesti u nju". Ona je navela da su političari u državnim organima vlasti jedno pričali pre izbora građanima, a drugačije se prema njima ponašaju sada kada su na vlasti, što, kako kaže, "znači da im narod treba samo da za njih glasa".
   - Srpska radikalna stranka ni do dana današnjeg nije dobila svog 18. odbornika koga ima prema rezultatima i izveštaju Izborne komisije o rezultatima lokalnih izbora 11. maja. Ja sada želim da se obratim javnosti i da pitam naš narod da li smo sada svi svesni, pojedinačno, u kojoj to državi živimo!? Ko je smeo da SRS uzme jednog odbornika i da ga do danas formalno ne vrati? Imamo li tog čoveka živog ili nemamo? Srećko Marković je živ čovek, iz Studenice, odbornik je SRS, koji je, kao sledeći na izbornoj listi SRS, došao na moje mesto kada sam izabrana za zamenika gradonačelnika i kada mi je po zakonu prestao mandat. Do dana danas, od 16. juna, kada sam izabrana na to mesto, mandat odbornika Srećka Markovića nije potvrđen, to mesto nije popunjeno i SRS i dalje ima samo 17 umesto 18 odbornika - istakla je Vesna Nikolić Vukajlović.
   Ona je objasnila da Srećko Marković, "ne može da uđe u salu i da glasa i kao da ne postoji, a da postoji samo kada treba da plati porez državi i da glasa na izborima", jer to nije "u interesu prethodne vlasti i institucija koje prate prethodnu vlast".
   - Želim samo da obavestim javnost i narod, više ne apelujem na institucije sistema niti ih dozivam pameti, u kakvom gradu žive, da se građani malo raspitaju ko su članovi Izborne komisije  i koji su to ljudi koji nisu hteli da daju mandat Srećku Markoviću, ne da daju nego da ga samo formalno prevedu u spisak odbornika. Ko im je dao to pravo i koji je to sud, u ovom trenutku je to Okružni sud, koji prati jedan takav rad jedne takve Izborne komisije, i koje su to sudije koje su mogle da donose takva rešenja i da ceo jedan grad, u formalnom smislu, 150.000 ljudi koliko nas već ovde ima više niko ne zna, uvedu u jedan upravni spor?" - zapitala je Vesna Nikolić Vukajlović.
   Po njenim rečima, isti je slučaj i sa potvrdom mandata odbornika Radomira Perišića sa izborne liste DSS/NS, i da sud kome su se obratili   koristi i tumači "pravne praznine".
   - Zamislite sada koliko je jaka birokratija u zemlji u kojoj živimo, kako sve ostalo izgleda u ovom gradu, koliko naši građani uopšte imaju svoja prava i mogućnosti da ih ostvare!? U ovom trenutku, zbog odluke Izborne komisije, zbog volje nekih političkih opcija u toj komisiji koje predstavljaju prethodnu vladajuću koaliciju, oni sada mogu da određuju kako ćemo mi dalje da živimo. Kako građanin da bude siguran u ovu zemlju, njene institucije i da li nam je sada jasno zašto mladi ljudi jednostavno odlaze. Ovde, ljudi moji, jednostavno nema perspektive, sa ovakvim sudom i sa ovakvom političkom državom. Ovo je politička država, politika je iznad svega, život u ovoj državi ne postoji, čovek u ovoj državi ne postoji, merilo vrednosti je samo moć i novac - zaključila je svoje izlaganje Vesna Nikolić Vukajlović.

   Odgovarajući na novinarska pitanja, ona je rekla resorno ministarstvo nikada nije poništilo skupštinske odluke i  da "ako Izborna komisija (neki njeni članovi) ima morala, ne bi trebalo da čeka rok od sedam dana da odmah dostavi odgovor sudu" i da se rad Skupštine što pre odblokira i izrazila sumnju da kraljevačka opozicija pokušava da uvede privremene mere u gradu i da se raspišu vanredni lokalniizbori.

PRES KONFERENCIJA ODBORNIČKIH GRUPA KOALICIJE "ZA EVROPSKU SRBIJU"
"Pitanja o spornim ugovorima"

   Na konferenciji za novinare, održanoj u sredu, 15. oktobra, predstavnici odborničkih grupa koalicije "Za evropsku Srbiju - Boris tadić" (DS, G 17 plus i SPO) u Skupštini grada Kraljeva izrazili su nezadovoljstvo zbog toga što nisu dobili odgovore nadležnih lokalnih i državnih organa na ranije postavljena pitanja, pre svega o izgradnji poslovno-sportskog centra na lokakaciji "Stari Jasen" u Čibukovcu i ugovoru o tome sa firmom "Elit Plus" iz Zemuna. Ovog puta postavili su i nova pitanja "o činjenicama koje je potrebno utvrditi vezano za prodaju katastarske parcele 3995/1 potez Trsine KO Kraljevo", kao i "započete izgradnje hale kod Autotransporta". O tome su opširno govorili Ljubiša Simović, potporesednik OO DS Kraljevo, Milomir Šljivić, šef odborničke grupe SPO Kraljevo, Vukman Rakočević, zamenik šefa Odborničke grupe G 17 plus  i Vukomir Mitrović, šef Odborničke grupe DS u Skupštini grada Kraljeva.
U informaciji-saopštenju, koje je podeljeno prisutnim novinarima u vezi sa navedenom prodajom sporne parcele, postavljena su pitanja koja prenosimo u celini:
1. Čije je prvobitno vlasništvo bilo ove parcele?
2. Koji je datum ugovora prodaje lokacije privatnom licu Zorici Simović iz Lađevaca i datum prodaje preduzeću "Eko-Yu" Beograd, Teodora Drajzera br. 17b?
3. Da li je datum prodaje ili uzimanja kapare od strane Zorice Simović od preduzeća "Eko-Yu" stariji od datuma kupovine navedene parcele od strane Zorice Simović od opštine Kraljevo?
4. Kolika je vrednost ugovora u oba slučaja i da li je tačno da je opština inkasirala 12 miliona dinara prodajom Zorici Simović a Zorica Simović prodajom preduzeću "Eko-Yu" iznos od preko 30 mil. dinara?
5. Da li je tačno da je gotovo izvesno da će Zorica Simović svojom tužbom prema SO Kraljevo gotovo sigurno povratiti 9 miliona dinara čime bi napravila razliku u ceni od 25 mil. dinara?
6. Zašto nije doneta skupštinska odluka, obzirom na odluku Skupštine iz 2005. godine koja obavezuje donošenje skupštinske odluke pre ma kakve odluke o prodaji opštinskih nekretnina?
7. Zbog čega za ceo posao u vezi zakupa gradskog građevinskog zemljišta za pomenutu pumpu "Eko-Yu" u Ribnici nije pribavljena saglasnost Republičke direkcije za imovinu, koja saglasnost je neophodna po članu 8. stav 3 Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, i bez koje saglasnosti je ugovor o zakupu ništavan?
8. Izgradnjom pumpe je na licu mesta izvršeno zauzeće dodatnih 3,5  ari gradskog građevinskog zemljišta, pa se postavlja pitanje da li je za ovu površinu izvršena naplata naknade u korist budžeta opštine Kraljevo?
9. Ko štiti pumpu "Eko-Yu" koja sve vreme radi bez upotrebne dozvole?
10. Da li je prilikom izgradnje ostalih benzinskih pumpi ispoštovana procedura?
11. Da li je prilikom započete izgradnje hale kod Autotransporta ispoštovana zakonska procedura i da li je odgovornima u gradu jasno da je zaprečavanjem kanala "Makva" dovedena u opasnost potapanja cela industrijska zona "Šeovac" kao i ogroman broj kuća u tom delu Adrana?
12. Očekujemo od nadležnih organa da utvrde odgovornost po svim gore navedenim pitanjima i o tome hitno obaveste Skupštinu grada i javnost Kraljeva?

   Predstavnici koalicije "Za evropsku Srbiju" odgovarali su i na pitanja novinara i tom prilikom pored ostalog izrazili "sumnju u mogućnost postojanja korupcije u sklapanju navedenih i drugih ugovora" i da ova koalicija "ima ozbiljan pravni tim koji pažljivo prati rad Skupštine grada i njenih organa i da će u svim slučajevima insistirati na strogom poštovanju zakonske procedure, pogotovo kod strateških odluka za razvoj grada".

KOMEMORATIVNA SEDNICA SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA
"Da se nikada i nigde ne ponovi"

   Po tradiciji, i ovog 14. oktobra 2008. godine, komemoracija je započela održavanjem komemorativne sednice Skupštine grada Kraljeva, u znak sećanja na nevino streljane građane Kraljeva oktobra 1941. od strane nemačkog okupatora. U prisustvu rodbine streljanih, odbornika, predstavnika svih institucija javnog života Kraljeva i gostiju, komemorativnu sednicu, koja je počela tačno u 10 sati, otvorio je  Branko Kaplarević, predsednik Skupštine grada Kraljeva koji je tom prilikom rekao:
- Poštovani odbornici, dragi sugrađani, uvaženi gosti, pretočimo ovaj dan u sate ćutanja, nazovimo te sate ćutanjima ovim danom, jer 14. oktobar 1941. godine ne treba i ne sme da se ponovi nikada i nigde u svetu!
Zatim je minutom ćutanja odata pošta streljanima 14. oktobra 1941. godine u Kraljevu.
Posle prigodne muzičke numere-"tužbalice" koju je na violini odsvirala  Tijana Ćurčić, učenica Muzičke škole "Stevan Mokranjac" u Kraljevu, zatim je Vanja Popović, učenica Osnovne škole "Svetozar Marković", pročitala svoju pesmu pod nazivom "U nameri da unište jedan grad nisu uspeli".
Tradicionalnu besedu o streljanju u Kraljevu i drugim stradanjima na ovim prostorima u Drugom svetskom ratu potom je  Jovan Mirković, viši kustos-istoričar Muzeja genocida u Beogradu koji je na početku svog izlaganja istakao:
- Na mapi zločina u Drugom svetskom ratu, na prostorima bivše Jugoslavije, a može se slobodno reći i Evrope, mesta kao što su Kraljevo i Kragujevac i niz drugih predstavljaju paradigmu za ratne zločine, kao što su Jasenovac i Jadovno predstavljaju ne samo paradigmu za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, već i za genocid kao najteži vid zločina. Istoriografija o oktobraskoj tragediji Kraljeva 1941. godine sadrži veliki broj bibliografskih jedinica, napisano je dosta radova, izloženo na naučnim skupovima više saopštenja sa rezultatima istraživanja, ne samo istoričara, na brojnim komemoracijama osvetljivan je ovaj događaj, a najdublje spoznaje o njemu nosite vi, Kraljevčani, potomci stradalih u ovom zločinu.
On je zatim, istakavši da "ne pretenduje da ovom svom obraćanju iznosi neke nove spoznaje o ovom događaju", opširno govorio o stradanju srpskog naroda u ratovima u 20. veku  koje, kako je naglasio, "nosi elemente i karakteristike koji se mogu prepoznati u krivičnim delima u međunarodnom pravu kao zločini protiv čovečnosti, ratni zločini zločini genocida". Mirković je posebno podvukao da je srpski narod, kao nosilac otpora protiv okupacije,   u Drugom svetskom ratu podneo najveće žrtve, ali da su one često relativizovane u bivšoj Jugoslaviji, pa i u međunarodnim okvirima i umesto za naučne "korišćene za dnevnopolitičke potrebe". Po njegovim rečima, gubici Srbije u balkanskim, Prvom i Drugom svetskom ratu, u sadašnjim granicama, iznose 1.835.662 stanovnika. U nastavku izlaganja Mirković je govorio o ratnim gubicima u Kraljevu i ponovio deo besede koju je izgovorio na Akademiji posvećenoj streljanima u Kraljevačkom pozorištu, a tu verziju u celini objavljujemo na narednim stranama.
Mirkovićevim izlaganjem koje je završio sa "Večnaja pamjat i slava žrtvama kraljevačkog oktobra", komemorativna sednica Skupštine grada je završena I učesnici su se zatim iz centra grada uputili na Spomen groblje u Kraljevu gde je služen parastos i izveden prigodan komemorativni umetnički program.

PREŽIVELI SA STRELJANJA
Od preživelih sa streljanja oktobra 1941. godine komemorativnoj sednici Skupštine grada i pomenu na Groblju streljanih prisustvovali su Milan Sokolović i Miroslav Aranđelović, (njihova sećanja na oktobrsku tragediju i spašavanje od streljanja objavljivali smo više puta u našem listu). Sednici i pomenu zbog bolesti nije prisustvovao još jedan preživeli, Dušan Pantović.

SLOVENCI NA KOMEMORACIJI
Komemorativnoj sednici Skupštine grada i pomenu na Groblju streljanih, uz polaganje venca, prisustvovali su i ambasador Slovenije Miroslav Luci i konzul Slovenije u Srbiji Jožef Keček, dok je dolazak delegacije bratskog grada Maribora izostao i najavljen na Dan mrtvih, 1. novembra.

"ZAVIČAJCI" PRVI ODALI POČAST
Zavičajno društvo "Kraljevo" organizovalo je autobusom dolazak na komemoraciju Kraljevčana iz Beograda, Novog Sada i Zrenjanina na oktobarsku komemoraciju. "Zavičajci", među kojima su uglavnom bili potomci streljanih, prvi su 14. oktobra u jutarnjim satima izašli na Spomen groblje i zapalili sveće i položili cveće na humke svojih najmilijih, na mestima gde su to uvek činili.

DR MILOŠ BABIĆ, GRADONAČELNIK KRALJEVA:
"Trajemo onoliko koliko pamtimo"

  "Vaše preosveštenstvo, časni oci, dragi sugrađani, okupili smo se danas, na ovom svetom mestu, mi, potomci streljanih, da u zajedničkom ćutanju i molitvi odamo počast našim precima, žrtvama jedne sumanute i strašne ideje da se može uništiti i streljati ceo jedan grad, žrtvama strašnog terora sprovedenog nad ovim narodom kakvog do tada nije bilo, žrtvama vremena u kome je izdata naredba da se za jednog ubijenog Nemca strelja 100 Srba, i da se od Srbije načini zastrašujući primer za druge narode.
Okupili smo se danas, na ovom svetom mestu, posle 67 godina, dužni, kao potomci, da pamtimo, da nikad ne zaboravimo, da sećanje ne izbledi, da ga prenesemo našim potomcima. Da oni, nadalje, budu ona nova brana od zaborava. Samo tako, ako ne zaboravimo, istorija nas može učiti životu jer su te lekcije, u to smo se nebrojeno puta uverili, i skupe i teške.
Okupljeni danas ovde, moramo znati da je oktobar 1941. postao žalosni simbol našeg grada i da je Kraljevo grad stradalnik.
I ne samo ovde, i ne samo danas, moramo da imamo na umu da naš grad ima jednu naročitu, tužnu i opominjuću knjigu - Pomenik. U njoj, ponaosob, imena i prezimena građana Kraljeva, njihova zanimanja, doba starosti, pol, bračno stanje…
Nema podataka o ostavljenim poslovima, o radostima, strepnjama, o malim ljudskim nadama… Samo osnovni podaci o železničarima, radnicima fabrike aviona, izbeglicama, seljacima, činovnicima, šegrtima, poštanskim činovnicima, učiteljima, krojačima… I jedna rubrika kod svih ista - način smrti: streljan u lageru. Streljani na ovom mestu, u zapadnom delu železničke radionice, ispresecanom kolosecima, podno Grdičkog brega, na oko 400 metara od lokomotivske hale u kojoj su bili zatočeni. Kolone ljudi su tog oktobra pre 67 godina saterane u halu…  hiljade ljudi, staraca, dečaka, žena… nevinih, bez ikakve krivice osim što su pripadali jednom narodu.
U toj tužnoj knjizi Kraljeva, a knjige su najjači bedem protiv zaborava, u Pomeniku, nema spiska, mnogo šireg i brojnijeg od spiska streljanih - spiska žrtava ovog masovnog zločina. To su svi oni koji su iza streljanih ostali: deca, žene, roditelji… oni živi u streljanom gradu koji je od sveća, crnih barjaka i zastava imao avetinjski izgled.
U stalnoj postavci Narodnog muzeja u Kraljevu tužna knjiga o našoj prošlosti, nama i onima koji dolaze - za pomen i podsećanje.
Okupili smo se danas ovde, na ovom svetom mestu, da se podsetimo da od predaka nasleđujemo pravedna dela, ali i grehe i stradanja, da se setimo naše uloge u vremenskom sledu, da spoznamo da smo, kako pesnik kaže, one niti koje vežu nerođene sa mrtvima, da nam je odgovornost ogromna i da na nju moramo stalno da se opominjemo.
Moramo i danas, okupljeni posle 67 godina od pogibije nevinih, da sami sebe upitamo - jesmo li dovršili poslove onih čiji smo potomci, jesmo li ujedinjeni samo ovde, na ovom svetom mestu, šta jesmo a šta sve nismo uradili da Kraljevo bude lepo za život, jesmo li potomci koji su svesni žrtve stradalih !
Kako se u ovom svečanom i tužnom momentu podsetiti - možda samo ćutati sa mislima na one koji su najvećom cenom platili pripadništvo svom narodu. Oprostiti, onoliko koliko razum dopušta a duša nalaže, ali ne otići preko onog drugog dela mudrosti pamćenja, ne zaboravljati nikada. Da ne ostanemo od zaborava zasuti.
Jer trajemo onoliko koliko pamtimo.
Okupljene danas, ovde, pozivam vas na zajedničku molitvu i pomen - Bog da im dušu prosti!"
 (Govor na Spomen groblju streljanih, 14. oktobra 2008. godine)

KRALJEVAČKO POZORIŠTE
Oktobarska svečana akademija

   Grad Kraljevo ovog 14. oktobra, ali i danima koji su mu prethodili, na dostojan način ponovo obeležava tragediju koja se na njegovom prostoru dogodila tih dana 1941. godine, a koja u savremenoj istoriji nosi predznak genocida. U sali Kraljevačkog pozorišta u ponedeljak je priređena svečana akademija povodom, kako se uobičajeno kaže, "krvavog "kraljevačkog oktobra," masovnog pogroma o kome su savremenici, svedoci i istoričari, toliko toga već kazali i zapisali, ali ga još uvek brižljivo istražuju.
   Brojne zvanice iz političkog i javnog života grada, te sugrađani koji su odrastali sa saznanjem da se u njihovom gradu u Drugom svetskom ratu dogodio jedan od najtežih zločina nad civilnim stanovništvom u Evropi, prisustvovali su svečanoj akademiji u Pozorištu u ponedeljak, a istovetan program izveden je narednog dana u Spomen parku, na mestu stradanja talaca. Doktor Miloš Babić, gradonačelnik Kraljeva, obrativši se došavšima sa "dragi prijatelji, braćo i sestre" podsetio je na povod ovog komemorativnog skupa, ali i na potonje događaje u Kraljevu, sve do poslednje decenije prošlog veka, koja je i danas stvarnost ovoga grada - ratovi na prostoru bivše Jugoslavije i tužne kolone izbeglica koje je naš grad prihvatio u sadašnjem suživotu. "Oprostili smo, a nećemo zaboraviti da je neko zarad nemoći u tuđoj zemlji, odabrao osvetu," rekao je, između ostalog, Babić, napomenuvši da se zlodela, bilo kada i u koje vreme počinjena, ne smeju pod ma kakvim izgovorom prikrivati, jer samo istinom možemo da izgradimo pravu budućnost za sebe i svoje potomke. Posle gradonačelnika kraći govor održao je Jovan Mirković, istoričar i viši kustos Muzeja žrtava genocida u Beogradu (prenosimo ga u celini uz ovaj izveštaj), a potom su na scenu stupili mladi članovi Kraljevačkog pozorišta, u ulogama očevidaca kraljevačke oktobarske tragedije u improvizovanom logoru Lager. Dramatizaciju tih potresnih svedočenja i poslednjih poruka straljanih, uz audio i video zapise sa i o motivima "krvavog oktobra" uradila je Biljana Kostantinović, glumica i v.d. upravnika Kraljevačkog pozorišta.
   Stilizovana priča počinje od 25. septembra 1941. godine i završava se poslednjim rafalom streljačkog voda na lageru. Tako korak po korak, vođeni pričom dečaka - svedoka, proživljavamo kolektivnu tragediju izazvanu naredbom Franca Bemea, opunomoćenog nemačkog generala za Srbiju, izdatom trupama 10. oktobra, po kojoj se za svakog ubijenog fašističkog vojnika strelja po sto srpskih talaca. U najkraćem, očima deteta videli smo i osetili pakao, ali i - katarzu, jer zlo je samo nakratko pobedilo. Niti su se porodice ugasile, niti je fašizam pokorio Srbiju i svet. Ovo dirljivo veče sećanja i podsećanja, pamćenja i učenja upotpunio je i kraljevački hor Sveti arhiđakon Stefan (sa dirigentom Dunjom Marinković).

MUZEJ ŽRTAVA GENOCIDA - BEOGRAD
Da ime i lik zameni broj žrtve

  Srpski narod, smešten na vetrometini Balkana, civilizacijskoj i verskoj liniji dodira, prožimanja i sukoba Istoka i Zapada, kroz istoriju, a posebno u 20. veku, doživeo je stradnja u kojima je njegov nacionalni i verski korpus bio izložen uništavanju i nad njim su izvršeni zločini koji se u međunarodnom pravu nazivaju zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i kao najteži vid - zločini genocida.
   Kraljevo je jedan od gradova koji na mapi zločina u Drugom svetskom ratu na prostorima Evrope, a posebno prostorima bivše Jugoslavije, predstavljaju paradigmu za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. O odnosu okupatora prema Srbima dovoljno govori i Kajtelova naredba od 16. septembra 1941. godine koja je u Srbiji i provođena o streljanju sto talaca za jednog nemačkog vojnika. I Kraljevo je oktobra 1941. godine bilo izloženo ovoj nehumanoj i zločinačkoj odredbi, protivnoj međunarodnoj regulativi o ratnom pravu i ratnim zločinama, prema tada važećim haškim konvencijama. Ni saveznički sudovi nisu u odnosu na srpske žrtve bili dosledni u tumačenju međunarodnog prava. Tako, na primer, Američki vojni sud u presudi od 19. februara 1948. godine, protiv bivšeg feldmaršala Lista i drugih, ocenio je da komandant okupacionih trupa ima pravo na uzimanje i streljanje talaca. Pošto nije bio u stanju da ovo svoje tvrđenje zasnuje ni na jednom pravnom pravilu, Sud je pribegao tvrdnji ga ono predstavlja "običajno pravo."
   Dame i gospodo, pitanje utvrđivanja žrtava rata je jedno u nizu otvrenih pitanja jugoslovenske istoriografije. Vršeno je nekoliko procena demografskih gubitaka i popisa stvarnih ratnih gubitaka, ali nijedna nije dala decidan i potpun odgovor na pitanje broja žrtava. Demografski gubici predstavljaju razliku između stvarnog broja stanovnika i broja stanovnika da nije bilo rata (sadrže, dakle, stvarne ljudske gubitke, povećanu smrtnost zbog ratnih uslova, odseljnje i nerođene zbog rata).  U studiji o demografskim gubicima Srbije prouzrokovanih ratovima u 20. veku, koju smo nedavno publikovali, komparativnom analizom primenjenih metodologija i procena, iskazani su ukupni demografski gubici Srbije, prouzrokovani svim ratovima u 20. veku (Balkanski ratovi, Prvi i Drugi svetski rat), uključujući i kraj 20. veka, u sadašnjim granicama. Iznose preko 1,8 miliona stanovnika. Dakle, toliko bi nas više bilo, bez traumatskih imigracionih kretanja (doseljavanja) u ovim zlohudnim vremenima.
   U Muzeju žrtava genocida vrši se revizija popisa žrtava rata 1941 - 1945. iz 1964. godine, unosom verifikovanih identifikacionih podataka za smrtno stradala lica, bez obzira na nacionalnu, versku, rasnu. ideološku, političku ili vojnu pripadnost, sa unosom validnih podataka o kategoriji žrtve i odgovornima za stradanje. Prema dosadašnjoj obradi, broj žrtava na prostoru bivše Jugoslavije iznosi 659.062 smtrno stradala lica, među kojima Srbi čine skoro 60 procenata. Evidentirane žrtve stradale su na 77. 850 lokaliteta, od kojih je 59 sa 1000 i više žrtava, a 9.811 sa 5 i više žrtava, koji broj se terminološki uzima za naziv "stratište." Broj identifikovanih žrtava, naravno, nije konačan i čini oko 65 odsto obuhvata ukupnih žrtava rata prema relevantnim procenama stvarnih ljudskih gubitaka, što je dista reprezentativan uzorak u statističkom smislu za izvođenje analiza.
   Do sada evidentirani ljudski gubici Srbije iznose 145.258 lica. Gubici srpskog nacionalnog korpusa preko Drine, Save i Dunava iznose 291.356, što je skoro 64 odsto u odnosu na sve žrtve na tim prostorima, a Srbi u stanovništvu tih prostora sudeluju sa 30 procenata, Jevreji i Romi u žrtvama sudeluju sa preko 9 odsto, u stanovništvu sa manje od 1 posto.
   Kraljevo kao mesto smrti, u našoj bazi podataka "Žrtve rata 1941 - 1945" vodi se za 4.156 lica, od kojih je preko 80 posto smrtno stradalo 1941. godine, a po načinu stradanja 84 procenta je streljano i ubijeno. Procenat stradalih 1941. godine za Jugoslaviju i Srbiju iznosi nešto ispod 19 odsto, a za centralnu Srbiju 22,38 procenata. Napominjem da se u bazi kao mesto smrti vodi "Kraljevo", ali ne i pojedini lokaliteti, kao na primer "lager" i slično, tako da posao koji radi muzej u Kraljevu, na poimeničnoj identifikaciji žrtava, na konkretnim lokalitetima, ima nesporno veoma veliki značaj.
   Izračunavanje demografskih gubitaka za istoričare predstavlja okvir u kome semogu razmatrati i stvarni ratni gubici. Međutim, statističkim metodama moguće je dobiti globalne podatke, a vrlo teško precizne podatke kada se odnose na konkretne lokalitete i kategorije. U metodološkom smislu pravi pokaztelji, iako ne i potpuni, mogu se jedino dobiti poimeničnim popisom, kojim se utvrđuje, da tako kažemo, "najmanji broj stradalih" ("ispod čega nije"). Ovo je, naravno, dugotrajan i iscrpljujući posao, ali je istovremeno i civilizacijski dug prema žrtvama rata, da ih se imenuje i očoveči, da od brojeva postanu naši očevi, dedovi, majke, braća, sestre, deca.
   Večnaja pamjat i slava žrtvama "kraljevačkog oktobra".
Jovan Mirković, istoričar - viši kustos

OSNOVANA LOGOPEDSKA PODRUŽNICA - KRALJEVO
Profesija logopeda sve važnija

  Početkom oktobra u Edukativnom centru ZC " Studenica" osnovana je Logopedska podružnica. Domaćini skupa bili su logopedi Doma zdravlja iz Kraljeva, kojima je pripala ta čast, ali i odgovornost da dočekaju kolege iz Beograda, Novog Sada, Novog Pazara, Kruševca, Čačka, Vrnjačke Banje i Rašhke.
Udruženje logopeda Srbije nastalo je na inicijativu logopeda iz prakse koji su sagledavajući potrebe logopedske delatnosti videli Udruženje logopeda kao neophodnost ka rešavanju stručnih problema i unapređenje logopedske profesije.
Sastanku u Kraljevu prisustvovale su kolege iz Novog  Sada i Beograda: Mirjana Madžarević i Mirjana Krkobabić. Održani su osnivačka Skupština, prvi radni sastanak i izbor rukovodstva. Za predsednika, javnim glasanjem, jednoglasno je izabrana Gordana Maksimović, logoped u Domu zdravlja Kraljevo, a za zamenika Nataša Milić, logoped u PU " Olga Jovičić Rita". Logopedi Kraljeva osnivanjem podružnice  pridružilii su se afirmaciji ove profesije koja postaje sve važnija, jer su problemi u govoru sve izraženiji i u porastu.
Gordana Maksimović, logoped u Domu zdravlja

REPUBLIČKA AGENCIJA ZA RAZVOJ MSP - piše Marina Miljković Dabić
Dodela bespovratnih sredstava

   • Iznos bespovratne pomoći ne može biti veći od 500.000 dinara, a odabrano preduzće ili radnja može da iskoristi do 20 odsto vrednosti predloženog projekta za nabavku opreme

   Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva raspisala je 8. oktobra javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa podrške unapređenju poslovanja u malim preduzećima i preduzetničkim radnjama. Predstavnici Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća na teritoriji Kraljeva, Kruševca i Čačka na konferenciji za novinare upoznali su privredne subjekte sa njegovim uslovima i detaljima.
Cilj programa je pružanje stručne podrške unapređenju poslovanja u malim preduzećima i preduzetničkim radnjama (koje posluju najmanje dve godine) kroz dodelu bespovratnih sredstava za finansiranje projekata koji se odnose na: poboljšanje postojećih i razvoj novih proizvoda i usluga i jačanje tržišne pozicije (promocija, marketing-plan i slično, osim reklamiranja). Osim toga i na edukaciju menadžmenta i zaposlenih u oblasti unapređenja procesa proizvodnje, poboljšanja organizacione strukture informacionih sistema, finansijskog i knjigovodstvenog sistema, sistema kvaliteta proizvoda i zakonske regulative, kao i na unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu u okviru zaštite na radu i procenu rizika radnih mesta
   Kako je pojasnio Vladan Nikolić iz Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća Kraljeva, Kruševca i Čačka pravo učešća imaju svi privredni subjekti koji su sto odsto u domaćem vlasništvu, imaju do 50 zaposlenih i izmirili su obaveze prema državi. Izuzete su grane industrije kao što je vojna, duvanska, proizvodnja alkoholnih pića, finansijski sektor i igre na sreću. Mala preduzeća i preduzetničke radnje ostvaruju pravo na refundaciju do 50 procenata od ukupne vrednosti predloga projekta, bez PDV-a. Iznos bespovratne pomoći ne može biti veći od 500.000 dinara, a odabrano preduzće ili radnja može da iskoristi do 20 odsto vrednosti predloženog projekta za nabavku opreme. Od dokumentacije potrebni su izvod o registraciji ne stariji od tri meseca, overena kopija OP obrasca, potvrda poreske uprave da je preduzeće izmirilo obaveze prema državi, bilans stanja i uspeha.
   Jelena Šiljković, menadžer kancelarije u Kraljevu potvrdila je da zainteresovani sve informacije vezane za javni poziv i dokumentaciju neophodnu za konkurisanje mogu da dobiju na telefon 318 900 ili u kancelariji Regionalnog centra u zgradi Privredne komore. gde takođe mogu i da predaju dokumentaciju. Konkurs je otvoren do 27. oktobra.

OTVORENA NOVA KANCELARIJA
Pomoć preduzetnicima

   U Kraljevu je prošle nedelje otvorena kancelarija Regionalne agencije za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga.Preduzetnici će ovde moći da konkurišu za sredstva iz raznih fondova,posebno iz pristupnih fondova Evropske unije.

CENE
Pojeftinio hleb

   U ponedeljak je, nenajavljeno,ali na opšte zadovoljstvo građana, pojeftinio hleb.Sada vekna hleba iz gradske pekare košta 29 dinara ili šest dinara manje nego ranije.Ali,kao po pravilu,kod nas dobru vest obavezno sustigne loša - već u sredu najavljeno je poskupljenje telefonske pretplate (košta će 23o dinara) i potrošenih impulsa (cena jednog impulsa  će od 1.decembra biti 6o para).Tako će sada  penzionerska porodica koja troši jedan hleb dnevno na vekni  uštedeti za telefonsku pretplatu!

NIŽE CENE ZA NAFTNE DERIVATE
   Benzin i dizel gorivo od subote su jeftiniji u proseku za jedan dinar po litru.Dobro bi bilo da se ta tendencija nastavi i da cena nafte na svetskom tržištu ne ,,posluša,, ekonomiste koji su procenjivali da će do kraja godine dostići 2oo dolara za barel.

SAVEZNO TAKMIČENJE U AVIOMAKETARSTVU I ISTORIJSKIM MINIJATURAMA
Sjajan završetak za "Spiner"

   Maketarski klub "Spiner" je u subotu 11. oktobra 2008. godine bio domaćin saveznog takmičenja u aviomaketarstvu i istorijskim minijaturama, pod nazivom X Spiner kup. Ovo, jubilarno takmičenje, je inače bilo poslednje u ovogodišnjem prvenstvu, a prvo koje je u celini bilo pod okriljem Maketarskog saveza Srbije.
   U okviru ovog, po tradiciji najjačeg i najprestižnijeg takmičenja, maketski klub "Spiner" se potrudio da evocira uspomene na najsvetlije trenutke avioindustrije našeg grada i proizvodnje prvih aviona, koji su u celini napravljeni u slavnoj i priznatoj kraljevačkoj fabrici aviona, održavanjem, sada već tradicionalnog II Dornier kupa. Uz ovo, a u znak poštovanja prema osnivaču maketarskog kluba "Spiner" održan je i II Memorijal Stevana Dragojevića.
Takmičenje je okupilo 75 takmičara, koji su izložili 166 maketa vazduhoplova i istorijskih minijatura.
   Kraljevački maketari su i ovog puta, kao ekipa osvojili najviše odličja, a posebno su se istakli Mirković Nebojša  osvajanjem najsjajnijeg odličja u kategoriji nostalgija i trećim mestom u kategoriji helikopteri, kao i Sretenka Đurić osvajanjem drugih mesta u kategorijama nostalgija, helikopteri u Dornier kupu. Duško Tanović je poneo laureat najboljeg u kategoriji samogradnja. Naravno, već se podrazumeva da su kraljevački pioniri, ponovo zasenili sve konkurente. Bogoljub Milić je bio najbolji u kategoriji pioniri propeleri, dok je druga mesta osvojio u kategorijama pioniri džet i memorijal Stevana Dragojevića, dok je Aleksa Viktorović je bio najbolji u kategoriji pioniri džet.
Na kraju ove sezone, članovi "Spinera" su ponovo, poneli priznanja kao najuspešniji maketari Srbije. Tako su Mirković Nebojša i Ivan Milojević podelili drugo mesto u kategoriji seniori, dok je Milić Bogoljub najbolji maketar Srbije za  2008. godinu, ponovivši tako prošlogodišnji uspeh, a Aleksa Viktorović je u istoj kategoriji osvojio drugo mesto.
   Takmičenje je besprekorno organizovano, maketraski klub "Spiner" je naš grad predstavio u najlepšem svetlu. Najuspešniji takmičari su dobili priznanja u vidu kopije kraljevačkog Milutina.
   Da bi se takmičenje održalo pomogli su SO Kraljevo, raški okrug, PP Zlatić, PP Rudadž, PP Pergament, Pekarstvo i grafika Nešić.

OBELEŽEN SVETSKI DAN ZAŠTITE PLANINA
Razgovor, fotografije, filmovi...

   PSD “Železničar” Kraljevo i Ekološki pokret “Ibar” iz Kraljeva prošlog četvrtka su u Eko kući pored Ibra obeležili Svetski dan zaštite planina. Članovi oba udruženja razgovarali su o zaštiti planina u okolini i šire. Ovim povodom su izložene i prikazane fotografije sa obilaska planina, prikazani su filmovi sa akcije uspona na Stolove 2007. godine i uspon na planinu Prenj, u okolini Mostara, u avgustu ove godine, uz učešće članova PSD “Železničar” Kraljevo.

OD 24. DO 26. OKTOBRA U KRALJEVU
Festival Saveza srpskih guslara

   Po blagoslovu episkopa žičkog gospodina Hrizostoma, u čast osam vekova manastira Žiče, Savez srpskih guslara i Društvo guslara "Žiča" organizovaće u Kraljevu, od 24. do 26. oktobra, 32. Festival Saveza srpskih guslara. Festival je takmičenje na najvišem nivou, u kojem učestvuje 40 najbolje plasiranih guslara sa prethodno održanih festivala guslara Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i srpske dijaspore. U okviru trodnevnog Festivala predviđeno je i niz drugih aktivnosti i manifestacija (seminari, naučni skupovi, izložbe slika i etno-eksponata, narodnih umotvorina…) koje afirmišu srpsku tradicionalnu kulturnu baštinu. Na festivalu se očekuje učešće oko 200 takmičara, predavača i gostiju, među kojima i gradonačelnici gradova iz kojih dolaze guslari-takmičari.
   U petak, 24. oktobra, pažnju privlači seminar za mlade polaznike škole gusala u Muzičkoj školi u Kraljevu (9 sati) i postavka etno-izložbe i polufunalno veče takmičenja u Domu Vojske Srbije (18,30 sati).
   U subotu, 25. oktobra, pored skupštine Saveza guslara u Narodnom pozorištu (9 sati), na istom mestu, sa početkom u 12 sati, održaće se Naučni čas sa temom "Gusle i epska poezija" u kojem će učestvovati brojni eminetni stručnjaci iz ove oblasti i drugi naučni i kulturni predstavnici. Uveče, sa početkom u 19 sati, u Domu Vojske Srbije u Kraljevu, održaće se finalno veče 32. Festivala Saveza srpskih guslara - centralni događaj predstojećeg Festivala.
   U nedelju, 26. oktobra, prema Programu, u prepodnevnim satima predviđena je poseta manastiru Studenica, uz učešće na Svetoj liturgiji i Svečanoj akademiji u trpezariji manastira, a završnica festivala biće književno veče u Kraljevu, sa početkom u 18 sati, uz promociju knjiga pisca Željka Čurovića iz Beograda i pesnika Dragoslava Brnovića iz Kraljeva.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NOVO IZDANJE NARODNE BIBLIOTEKE "STEFAN PRVOVENČANI"
“Litanije” Gorana Stankovića

   Zaista je zanimljiva struktura knjige Litanije Gorana Stankovića. Ova pesnička zbirka je sastavljena od pesama naslovljenih sa Litanija, takvih je dvadeset jedna, i od pesama koje nemaju naslov. U većini naslovljenih pesama pesnik se po pravilu obraća nekome (prijatelju, Gospodu, srcu...),  a zapravo samome sebi; lirsko ja je maskirano i samim molitvenim tonom ovih pesama koji plamsa iz dubinskih slojeva svakoga teksta, iako pesme nemaju formu molitve. U njima svakad preovlađuje određeno osećanje koje slabi pojedinca; Goran Stanković ispisuje stihove koji određuju poziciju lirskog subjekta spram aktivirane emocije, ali i istražuju odnos prema svetu. Odnos sveta prema nama takođe prepoznaju ove pesme u nizu lepih i višeznačnih sentenci.
Bez prevelikog rizika ove bismo tekstove mogli da označimo kao pesme rasprave. Apstrahujući neposredne podsticaje i izazove presne stvarnosti, Goran Stanković u ovim raspravama znalački izlaže "pogled na svet" svog lirskog junaka i nudi nam mogućnost da ih dopisujemo, da se saglasimo ili ne. I lirski subjekt u zadatim koordinatama vazda i gradi i razara.
Kad u Litaniji 8 na početku kaže:
Nikada ništa ne počinje, nikada
se ništa ne završava.
Između samo je bol,
učini nam se da bismo i sami mogli da ispišemo dvadesetak stihova i da okončamo pesmu. I da možemo da usvojim pesnikov zahtev s kraja pesme:
Izdrži, čoveče, tu bol.
Čudan je, nejasan svet.
I ko zna šta će nam još ponuditi taj svet. Možda obilje bola, možda sreću. Prolazi bol, minemo i mi kroz svet, o čemu god da raspravljamo. Lajtmotiv ovih izvrsnih pesama, ponekad lako uočljiv, katkad prikriven, bez sumnje je prolaznost.
On je ugrađen i u pesme bez naslova koje su ponešto, kadikad bitno, drugačije od naslovljene celine - otvorene za plime stvarnosti, za fenomene i pouke prirode, za evokaciju davnih putovanja i za putovanja u stvarne i mitske prostore, za podsećanja na svekolika kretanja.
U jednoj pesmi Goran Stanković kaže:
Posmatraj sine, samo posmatraj!
Po sporednim putevima, po zaraslim stazama, kreći se!
Kreći se! Jer sreća je nadošla, valja krenuti.
Goran Stanković se suvereno kreće u prostorima svoje poezije. Ta nadošla sreća može i nama, čitaocima, pružiti mnogo.
Živorad Nedeljković, urednik



KRALJEVDANSKA BESEDA TOMISLAVA JOVANOVIĆA
Stefan Prvovenčani kao pisac i književni junak

   Među srpskim srednjovekovnim vladarima izdvajaju se izuzetnim obrazovanjem i književnim stvaranjem dva Stefana. Jedan je Stefan Prvovenčani a drugi Stefan Lazarević. Iako ih deli dva puna veka, pratile su ih donekle bliske životne okolnosti. Obojica su za vreme svoje vladavine prolazili kroz gorko iskustvo što su bili u zavadi sa braćom, Prvovenčani sa Vukanom, a Lazarević sa Vukom. Obojica su težili pomirenju sa braćom zalažući se za bratsku ljubav. O tome svedoči pismo Stefana Prvovenčanog upućeno bratu Savi i poetska poslanica Slovo ljubve Stefana Lazarevića upućena bratu Vuku. Obojica su poznati po nadahnutim arengama u poveljama izdatim manastiru Hilandaru. Tako visoka poetičnost ovih delova povelja nije dostignuta niti u jednoj od blizu stotinak hilandarskih povelja koje su ovom manastiru darovali srpski vladari. Nije naodmet reći da su obojica okončali ovozemaljski život u podudarnim godinama XIII i XV veka. Stefan Prvovenčani umro je 1227. godine, a Stefan Lazarević 1427.
Stefan Prvovenčani poznat je u srpskoj srednjovekovnoj književnosti i kao pisac i kao književni lik nekoliko drugih pisaca iz različitih vekova. Mada je jedini, izrazito književni, Stefanov sastav za koji znamo njegovo Žitije svetog Simeona, ni ostala dela, mada u osnovi pravne prirode, nisu lišena estetskih odlika. Kako je reč o poveljama koje je Stefan izdao manastirima Hilandaru, Žiči i Svetoj Bogorodici na Mljetu, kao i gradu Dubrovniku o prijateljstvu i trgovini, akta ove vrste imaju strogo žanrovsko ustrojstvo nizanja predviđenih delova. U njima se ističu darovana zemljišna dobra, njihove međe, imena ljudi koji su u tom trenutku živeli u datim mestima, izvod iz zakonika kojim se regulišu prava kao i sankcija za one koji bi se usudili da nešto izmene od navedenog. Jedini deo povelje koji predviđa literarno kazivanje jeste arenga. Već u Hilandarskoj povelji ukazala se prilika za razvijenije estetsko viđenje Svete Gore na koju je Simeon poželeo da ode privučen tamošnjim boravkom i pozivom svoga sina Save.
Iako je najveći deo ove povelje preuzet iz Nemanjine Osnivačke hilandarske povelje, Stefan nije učinio ništa neuobičajeno u odnosu na ono što je uveliko postojalo u vizantijskoj praksi kada su se smenjivali vladari. Potonji vladar bi skoro redovno potvrđivao darovana dobra svog prethodnika nekom manastiru i tim povodom izdavao novu povelju. Bio je to običaj i kasnijih srpskih vladara kada su se preuzimali čitavi delovi ili cele povelje prethodnih darodavaca uz navođenje svojih darova. Na taj način iskazivalo se uvažavanje svog pretka sa željom da se ne odstupi od otačkog zaveta. Stefan Prvovenčani je neznatno izmenjenoj Osnivačkoj hilandarskoj povelji dao još dublji smisao unoseći nadahnutu alegoriju sa predstavom Svete Gore kao rajskog mesta.  Ni do danas nije poznato koji neposredni izvor mu je poslužio da oblikuje ovakvo viđenje Svete Gore. Proučavaoci se uglavnom slažu da je uzor za ovu uspelu alegoriju mogao naći u nekom od vizantijskih dela koje se nije sačuvalo.
Simboli koji čine osnovu Stefanove alegorije jesu ravna livada, divno drvo, grane, gusto lišće, cvetovi, plodovi, prijatan miris i ptica slatkoglasna. To su uglavnom činioci predstave raja rasprostranje naročito u minijaturnom slikarstvu, ali i u kamenoj plastici, kakva se recimo nalazi na studeničkom portalu. Zaglavlja pojedinih raskošno ilustrovanih srpskih jevanđelja ukrašena su takozvanom zastavicama na čijim zlatnim podlogama se nalazi stilizovana predstava raja oblikovana istovetnim simbolima kao u Stefanovoj Hilandarskoj povelji. Motiv kome Stefan posvećuje najveću pažnju u svojoj alegoriji jeste "ptica slatkoglasna". Ona je rajsko biće koje "neućutnim glasom, visokim grlom, jasnim zvukom menjajući prelepe i prekrasne glasove i neobične pesme pevajući" mami Simeona da stupi u rajski prostor, to jest na "ravnu livadu" i nasiti se "krasnog glasa one ptice".
Kako bi predstavu raja učinio što jasnijom, Stefan je razrešio simbole kojima se služio. Učinio je to u dva navrata. Najpre je prilikom spominjanja slatkoglasne ptice koja se ugnezdila u drvetu objasnio da je to "jedna od mudrih ptica ljubavi i slatko njegovo (to jest Simeonovo) dete, koje je nekada meni bilo vezom rođenja brat, zvani Sava monah, koji seđaše u drvetu, to jest na Svetoj Gori." Preplićući Nemanjine i svoje biografske podatke sa slikom Svete Gore, Stefan je zatim ukazao na značenja i ostalih simbola:
"Često pak lišće i prekrasni cvetovi jesu proročke propovedi, to jest učenja časnih jevanđelja i apostolska predanja i zapovesti otaca, a što je puno plodova, to je nada, koren vere, a dobre nade su plod, sa ovim napred rečenim, a tu je i miomiris."
Iz Stefanove Hilandarske povelje progovara njegov odnos prema ocu prepun poštovanja i ljubavi. Istovremeno, prema bratu Savi iskazuje ne samo bratsku ljubav, nego ga izjednačava sa anđelom, što čitavoj rajskoj slici Svete Gore daje uverljivost i snagu povezanosti telesnog sa duhovnim, zemaljskog sa nebeskim i vidljivog sa nevidljivim. To nije samo idealizovana slika raja na zemlji i opšti topos gore, rasprostranjen i u drugim književnostima, nego se uspostavlja dublja veza sa neposrednom stvarnošću podignuta na simbolički nivo kakav je kod Srba nekih pola veka kasnije dostigao Domentijan na najsloženiji umetnički način.
Simeonov susret sa Svetom Gorom Stefan Prvovenčani osmislio je tako da njegov otac ovaj monaški vrt doživi svim čulima. Navedeno je pet čula kojima je Simeon upijao rajske krasote:
"A to menjanje glasova, o bogoljubivi gospodine moj, ispisaću pet tvojih premudrih čuvstava: gledanje, slušanje onog drveta, mirisanje, govorenje, milovanje ptica i izletanje i drugo."
Naizgled telesna čula samo su polazište za Simeonov doživljaj premudrim čulima onostranog i večnog. Ovo je jedno od ključnih mesta za shvatanje srednjovekovne estetike kod Srba, jer ono, makar i fragmentarno, upućuje prilično rano na viša zanimanja za pojedina pitanja koja prate stvaralaštvo.  Višeznačnost i lepota Stefanove Hilandarske povelje, između ostalog, vodi nas i ka nezaobilaznom pitanju - kakva je mogla biti arenga za nas samo delimično sačuvane Žičke povelje. Pošto je u pitanju Stefanova osnivačka povelja, on joj je kao prvi ktitor morao posvetiti izuzetnu pažnju, naročito u delu koji se tiče duhovnih pobuda za njeno izdavanje. Nije li stoga i ona imala arengu raskošne poetičnosti kakva se mogla meriti sa onom u Hilandarskoj povelji? Preostali delovi Žičke povelje ispisani na hramu zahvataju samo nužne delove koji govore o vrsti poklona i o pravima bez najmanjeg traga književnog sloja, što nam uskraćuje mogućnost da sagledamo još jedno, nažalost nesačuvano, Stefanovo delo za koje s razlogom verujemo da je moralo biti od posebne vrednosti.
Uz sve žanrovske i tipološke razlike između povelje i žitija, Stefanovo Žitije svetog Simeona predstavlja nesumnjiv produžetak i proširenje postavki uspostavljenih u Hilandarskoj povelji. Kao da je ova povelja prirodno najavljivala mnogo šire delo u kome će se sučeljavati sva Stefanova umetnička viđenja kako kroz lik svog oca, tako i kroz svoje učešće u burnim zbivanjima s kraja XII i prve decenije i po XIII veka. Bio je to veći stvaralački izazov nego inače, jer se Stefan odlučio da napiše žitije svoga oca iako je njegov brat Sava već sastavio delo sa takvom temom. Smatra se da je Sava svoje Žitije svetog Simeona okončao 1207. godine, a Stefan je započeo istoimeno delo da piše godinu dana kasnije završivši ga 1216. Da ovo nije usamljen slučaj pisanja istorodnog dela posle već postojećeg pokazuje praksa i nekih drugih srpskih pisaca.
Već Savin učenik Domentijan, koji je bio veoma blizak sa svojim učiteljem i pratio ga na daleko putovanje u Svetu zemlju, sastavio je Žitije svetog Simeona - što znači da je ono bilo treće u nizu. Slično ovome govori i odnos Teodosija prema Domentijanu. Ovaj daroviti hilandarski monah bio je Domentijanov učenik. Uz najveće uvažavanje svog učitelja odlučio se da sastavi Žitije svetog Save ali na sasvim drugačijim stilskim osnovama kroz potpuno faktografsko oslanjanje na Domentijanovo delo. Pritom je u samom naslovu naglasio da je žitije "skazano" Domentijanom, a "spisano" Teodosijem. Poput ovih primera nastala su dva žitija Stefana Dečanskog. Jedno je najpre napisao učenik arhiepiskopa Danila Drugog, a drugo Grigorije Camblak. Mada je već postojala Služba svetom Simeonu, koju je sastavio sveti Sava, Teodosije se odvažio da i sam napiše pesničko delo posvećeno ovom srpskom svetitelju.
Ovakve pojave govore o dubljim stvaralačkim pobudama pojedinih pisaca koji su uprkos svesti o veličini dela koja su stvorili njihovi prethodnici nastojali da se i sami odmere, oprobaju i suoče sa izazovom koji im je donosila data ličnost kojoj su svakako i sami bili naklonjeni. Nisu nam stoga bliska tumačenja pojedinih proučavalaca srednjeg veka koji smatraju da neko delo nije bilo dobro, ili još u gorem i neuhvatljivijem određenju - da nije bilo popularno, pa se zato drugi pisac latio da sastavi novo, bolje i čitaocima pristupačnije delo. Svako od navedenih dela, bilo da je napisano ranije ili kasnije, nosi pečat svog stvaraoca. Štaviše, u traganjima njihovih pisaca za sopstvenim izrazom postignuta je raznovrsnost kakvu mogu imati samo velike književnosti. Istovremeno, velika je dobit za srpsku književnost što ni jedno od navedenih dela nije umetnički slabo. Ovo ne znači da neko od potonjih dela nije ispalo bolje od prethodnog, jer u tome i jeste smisao svakog stvaraoca - da nadiđe ono što je već stvoreno u nadi da je ispunjen Božijim nadahnućem i da mu je data prava reč da njom može iskazati neizrecivo.
Začinjući misao da će i on napisati žitije posvećeno svom ocu, Stefan Prvovenčani svakako se pitao šta bi još mogao da doda uz već napisano Savino Žitije svetog Simeona. Tragao je za rečju i iznašao ju je u spojevima svog promišljanja i oslanjanja na nezaobilaznu biblijsku riznicu, kojoj su se okretali svi pisci i u njoj nalazili neprevaziđeni uzor. Kao da je nevidljivo lebdeo iznad Savinog Žitija krećući se na dovoljnom odstojanju od njega, ali ne ispuštajući ga iz vida kako bi se držao svog puta. U stilskom i činjeničnom odmeravanju sa onim kako je šta Sava postavio u svom Žitiju, nastojao je da upotpuni sliku o ocu. Bio je sasvim stvaralački spreman da sagleda očev put sa druge strane nego Sava. Uglavnom je pratio njegov vladarski period života za razliku od Save koji se više posvetio vremenu Simeonovog svetogorskog monahovanja. Kada se njegovo Žitije posmatra u kontekstu srpske srednjovekovne književnosti, zapaža se da je on žanrovski uspostavio jedan novi tip žitija. U literaturi se odomaćio izraz vladarsko žitije, u kome se predočava život vladara koji je istovremeno sa obeležjima svetosti. Uz isticanje božanskog porekla vladavine, u Žitiju se naizmenično pojavljuju prolazno i večno kao dve sveprisutne i nepomirljive kategorije koje obeležavaju ljudsko postojanje.
Već na početku Žitija svetog Simeona Stefan je razvio ideju o vladaru koji je rođen kao sveto dete predodređeno Božijim promislom da bude sakupilac propalih zemalja svoga otačastva, pastir i učitelj i obnovitelj onoga što je postradalo. Pisac najavljuje da će izložiti o rođenju i životu i vrlinama ovoga svetog gospodina. Kroz delo se nižu podaci o Nemanjinom životu u svoj dramatičnosti kroz koju je prolazio. Kada je trebalo da progovore o rođenju svog junaka, stari srpski pisci obično su te podatke saopštavali bez većeg bavljenja njima. Stefan, međutim, kao i u nekim drugim prilikama, na mestu gde započinje kazivanje o rođenju svog oca unosi lični odnos prema toj činjenici:
"Iako me tada i nije bilo niti se sećam šta je bilo o rođenju njegovom, već sam slušao o tome da je bio veliki metež u ovom kraju Srpske zemlje i Dioklitije i Dalmacije i Travunije i da je njegov otac, đavoljom zavišću, bio lišen zemlje od svoje braće."
Sve ključne trenutke u očevom životu Stefan je povezao sa nekim višim određenjem. Iako se motiv đavolje zavisti pojavljuje u više navrata kao opšte mesto, Božija pomoć uvek stiže da iznova uspostavi poljuljanu ravnotežu. Sukobi među braćom tumačeni su neprestanom đavoljom mržnjom prema ljudskom rodu. Đavolu je dat atribut "sveubilački". Pisac se poslužio i jednim motivom iz apokrifne Knjige o Adamu i Evi da podseti na đavolju pretnju ljudskom rodu još u vreme izgona prvih ljudi iz raja. Naime, to je ona scena kada je Adam počeo da ore zemlju a đavo stao pred njega i tražio mu da potpiše rukopisanije, to jest ugovor, da bude njegov ako želi da nastavi sa oranjem, ili da umre od gladi. Sukob je razrešen na mudar način tako što je Adam napisao da je on onoga čija je zemlja, misleći pritom da je Bog gospodar i zemlje i neba. Istovremeno, đavo je smatrao da mu se Adam time pokorio i dopustio mu je da obrađuje zemlju.
Složenost Stefanovog Žitija svetog Simeona ogleda se i kroz prisustvo nekih podžanrova od kojih su najistaknutiji poslanica i pohvala. Tokom obnove manastira Hilandara nad poslovima su zajedno bdeli Simeon i Sava. Za to su očigledno bila potrebna veća sredstva nego što su ih oni sa sobom imali. Usledila je Simeonova poslanica upućena sinu Stefanu koji je u to vreme bio na srpskom prestolu moleći ga da se i on sa svoje strane uključi u obnovu Hilandara. Iako je ova poslanica u okviru Žitija, ona ima sve odlike samostalnog dela. Može se sa velikim očekivanjem pomisliti da je postojala realna Simeonova poslanica koju je Stefan u neizmenjenom ili nešto podešenom obliku iskoristio i naveo u Žitiju.
U pohvali su kroz anaforski uobličena retorska pitanja okupljeni najvažniji atributi kojima je Stefan naslikao Simeonov lik. Njena unutarnja dinamika zasnovana je na ravnoteži zapitanosti kako da nazove svog oca i istovremenog davanja odgovora koji se razvija objašnjenjem. Uzmimo za primer samo prvi retorski stav u pohvali kako bismo sagledali obrazac po kome se niže čitava pohvala:
"Kako da te nazovem, o Prečasni, ja nepotrebni sluga tvoj?!
Da li da te nazovem apostolom? - Jer više nego i apostol bi. Jer bi apostol otačastvu svojemu, jer iz dubine neverstva izvuče narod svoj, i, pokazav im novo krštenje, obnovi ljude svoje silom i radom Duha Svetoga, koji, odagnavši prelasti jeretičke, slave u Trojici jednoga Boga."
Prvi srpski kralj Stefan i monah Simon ušao je kao sporedan ili glavni lik u dela pojedinih pisaca. Manje ili veće celine posvetili su mu sveti Sava, nešto opširnije Domentijan i delimično Teodosije, a patrijarh Pajsej napisao je zasebno kraće žitije i službu namenjenu proslavljanju svetog Simona na dan 24. septembra po starom, ili 7. oktobra po novom kalendaru. Kao pisac Stefan je ušao u srpsku književnost odnegovanim stilom koji je izgrađivao na najboljim uzorima vizantijske književnosti. Na primeru njegovih dela sagledava se sva složenost stvaralačkog postupka srednjovekovnih pisaca. Među svetiteljima on spada u prepodobne, jer je bogougodnim životom zaslužio nebesko carstvo. Spoj nebeskog sa zemaljskim iskazao se na njemu kao i na svetom Simeonu i svetom Savi. Po svemu što je ostvario u svojoj uravnoteženoj vladavini, ktitorskom delatnošću i posebno u književnosti on spada u najistaknutije izdanke svetorodne loze Nemanjića.
U Kraljevu, na Dan Svetog Simona 2008.
Tomislav Jovanović.



NARODNA BIBLIOTEKA "STEFAN PRVOVENČANI" NA 53. MEĐUNARODNOM BEOGRADSKOM SAJMU KNJIGA - piše Bojana Milosavljević
Štand u hali 14

   Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani" će i ove godine predstaviti svoju izdavačku delatnost na Beogradskom sajmu knjiga, koji će se održati od 20. do 26. oktobra. Naša izdanja možete naći na štandu u ulici Meše Selimovića, Hala 14.

NOVE KNJIGE U EDICIJI POEZIJA DANAS
Neposredno pred početak 53. međunarodnog beogradskog sajma knjiga, Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani" je u okviru Edicije Poezija, danas (urednik Živorad Nedeljković) objavila pet novih knjiga:
Oto Horvat Putovati u Olmo
Goran Stanković Litanije
Milan Vučićević Odblesci
Miloš Milišić Spokoj kraja i
Nikola Vujčić Zvuk tišine, izabrane i nove pesme.



NOVA KNJIGA IVANA RAJOVIĆA
"Šapat sa ivice sveta" na Beogradskom sajmu

   U izdanju beogradske izdavačke kuće "Alma" ovih dana izlazi iz štampe osma pesnička knjiga kraljevačkog pesnika i novinara Ivana Rajovića. U pitanju je knjiga pesama pod nazivom "Šapat sa ivice sveta" za koju je poznati srpski folozof i pesnik dr Milan Mladenović, pored ostalog, rekao, da predstavlja izuzetno žestoku i ubedljivu  sliku naše svakodnevice i perioda kroz koji smo prolazili tokom prethodnih decenija.
   Knjiga će se na štandu pomenutog izdavača naći  drugog dana sajma, gde će se održati i njena promocija i gde će svi zainteresovani moći da je kupe, ili pogledaju, pre nego što se pojavi u knjižarama.
   Bitno je napomenuti, kako kaže autor, da je ova knjiga sazrevala i nastajala dosta dugo, decenijama,  da predstavlja najviši domet njegovog dosadašnjeg stvaralaštva i da se "Šapat sa ivice sveta", sa neznatnim zakašnjenjem od samo jednog dana, pojavljuje zahvaljujući Skupštini grada Kraljeva koja je pomogla štampanje ove knjige.



TALENTI
Dodeljena dvadeset jedna stipendija

   Fond za mlade talente Republike Srbije doneo je odluku da dodeli stipendija za devedeset i jednog studenta koji su upisali osnovne,odnosno poslediplomske studije na univerzitetima zemalja članica EU, a ispunili su sve uslove konkursa.
   Na konkurs Fonda za mlade talente za studije u EU prijavio se ukupno 241 kandidat.
U saopštenju Fonda se navodi da je stipendiranje studenata upisanih na osnovne i poslediplomske studije na univerzitetima zemalja članica EU jedan u nizu koraka koji će Fond za mlade talente sprovesti u cilju dalje podrške talentima, njihovog ličnog usavršavanja i aktivnog uključivanja u društvene tokove.
   Na taj način se ostvaruje jedan od opštih ciljeva Strategije za mlade, a to je podsticanje, razvijanje,prepoznavanje i vrednovanje izuzetnih postignuća mladih u različitim oblastima.
   Studenti koji su dobili stipendiju Fonda za mlade talente ćhe naknadno biti obavešteni o terminima za potpisivanje ugovora, kaže se u saopštenju.

KONKURS “KOKA KOLE”
   Koka Kola Helenik Srbija je danas, treću godinu za redom, predstavila program"Koka-Kola talenti" za obuku budućih poslovnih lidera i profesionalni razvoj mladih kadrova.
   Studenti koji su dali uslov za treću godinu studija, imaju prosek ocena iznad 8,5 i odlično znanje engleskog jezika i poznavanje rada na računaru mogu da učestvuju na konkursu od 15. oktobra do 15. novembra, saopšteno je na konferenciji za novinare. "Proces selekcije će se sprovoditi dva meseca i obuhvatiće skeniranje biografija, testiranje opštih sposobnosti i inteligencije, procenu kompeticija kroz stimulacione vežbe i završni intervju, nakon čega će biti izabrano sedmoro stipendista", izjavila je koordinator projekta Tijana Marković.
   Generalni direktor kompanije Koka Kola Helenik Srbija Stefanos Vafidis je naglasio da je cilj projekta da se kod"mladih ljudi i budućih menadžera izgradi pozitivan stav,strast za znanjem, entuzijazam i ambicija".
   Ministar prosvete Žarko Obradović je zahvalio kompaniji Koka Kola na podršci mladim talentima i obrazovnom sistemu.

SPORT

KOŠARKA-PRVA (SVISLAJON) LIGA - piše Zoran Bačarević
Sloga “bućnula” u (Slanu) baru!

  • U trećem kolu i pored prednosti od 22 koša,Sloga poražena u novosadskoj dvorani od Radničkog sa 86:87 • Mašinac,posle slabog starta u komšijskom derbiju savladao kragujevački Radnički sa 80:72 • U 4. kolu Sloga gostuje u Kragujevcu, Mašinac domaćin Valjevcima

   Novi Sad je,za samo nedenju dana,bio više nego malerozan za kraljevačke prvoligaše. Posle Mašinca protiv Novog Sada i Sloga je u gradu na Dunavu,ovoga puta protiv Radničkog( ne Novog Sada kako smo nesvesnom greškom objavili u najavi 3. kola u prošlom broju) dočivela minimalan poraz u infarkt završnici, u poslednjih nekoliko sekundi utakmice koja je odigrana u novootvorenoj sportskoj dvorani pod karakterističnim imenom (toponimom) Slana bara.
   Košarkašima Sloge je so na živu ranu stavio niko drugi nego više nego iskusni Zlatko Bolić, nekoliko sekundi pre kraja realizujući poslednji napad kod minimalnog vođstva  Kraljevčana od 86:85. Za eventualni preokret preostalo je premalo vremena pa su momci Dragana Kostića pognute glave napustili Slanu baru.
   Još jednom porazu Sloge prethodila je više nego izvrsna prva i početak druge četvrtine. U jednom trenutku Sloga je imala prednost od kolosalnih 22 poena( 35:13 u 14. minutu) a kraljevačka mlađarija, prevođena iskusnim Božovićem i Stefanovićem, najavljivala je "čudo na Dunavi". U nastavku je došlo do izražaja neiskustvo gostiju i činjenica da se ekipa još formira "u hodu".
   Ipak, i u poslednji minut Sloga je ušla sa prednošću od šest koševa,ali nije imala snage i koncentracije da načini odlučujući "korak" ka pobedi u gostima. Konačno, u 3. kolu Radnički (N S) - Sloga 87:86 (11:28,30:20, 27:19,19:17). Milan Trtić je sa 28 koševa bio najefikasniji igrač utakmice, na nesreću u poraženoj ekipi.
   Košarkaši Mašinca i drugu utakmicu kao i domaćini rešili su u svoju korist  Beograđana(MHL),i Kragujevčani su položili oružje u Hali sportova.Za razliku od Sloge,Mašinac je imao katastrofalnu uvodnu četvrtinu i takođe prvo poluvreme. Iz greške u grešku išli su "brucoši" ali i "apsolventi" trenera Zorana Petrovića,u prvih 20 minuta uspeli su da imaju "učinak" za tri poena od 11-1 (!) da bi u nastavkuuspeli da slome žilav otpor Kragujevčana i u završnici  steknu prednost od devet poena. U poslednja dva minuta gosti su  smanjili na minus tri ali su opet,"trojkama" domaćini stigli do nedostižne prednosti od 11 poena, sve za konačnih Mašinac- Radnički 034 (KG) 80: 72 (22:27,13:9,17:13,28:23). Uroš Mirković je još jednom bio izuzetno efikasan (28 poena,indeks 35) i svakako je najzaslužniji za drugu pobedu Mašinca.
U narednom 4. kolu Sloga će ponovo gostovati, kod Radničkog ,ali u Kragujevcu, dok će Mašinac ponovo biti domaćin,ovoga puta novajliji ,Metalcu iz Valjeva.



FUDBAL- SRPSKA LIGA(ZAPAD)
Rađenovićeva "repriza" protiv Užičana

   • Golovima Rađenovića (dva) i Tadića Sloga savladala Slobodu sa 3:1, • Metalac poražen u Loznici od istoimene ekipe sa 0:1 i "pao" na treće mesto • Sutra kod Ložionice gradski derbi Metalac- Sloga u 10. kolu "Zapada"(14.30)

   Aktuelni lider sačuvao je vodeću poziciju i posle još jednog okršaja sa višedecenijskim rivalom, Slobodom iz Užica. Da se Ere sa Đetinje ne bi previše šepurile u gradu na Ibru postaro se najbolji strelac lige ove jeseni Dejan Rađenović. Već u 28. minutu utakmice na Gradskom stadionu žestoko je raspalio po lopti sa više od 20 metara i ona je završila u gornjem levom uglu gola gostiju iz Užica. Moguće je da je razdaljina bila blizu minutaže - tek domaćini su poveli sa 1:0. U smiraj prvog dela utakmice praktično je bio rešen pobednik ovog susreta. Desilo se to u  43. minutu kada je na teledirigovani pas Pelivanovića Tadić, takođe sa velike udaljenosti (oko 25 metara) loptu uputio pod prečku čuvara mreže Užičana, pomalo uspavanog Marinkovića- taman na vreme da Igor Tufegdžić " ponovi " taktiku za odavno planirana tri boda.
   Drugo poluvreme nije donelo preokret.Domaćin je bio superiorniji u svim elementima igre, da bi ipak, posle nespretne reakcije uže odbrane Sloge Užičani stigli do tračka nade u 60. minutu kada su smanjili na 2:1. Sve ilizije pokopao im je niko drugi do Dejan Rađenović,svojevrsnom reprizom prvog gola: ponovo je sa oko 25 metara ciljao i pogodio gornji levi ugao Marinkovića- sve za konačnih Sloga - Sloboda (U) 3:1 (2:0) i nova tri boda za"belu "četu sa Gradskog stadiona i  odavno "uknjižena" nova tri boda najozbiljnijeg aspiranta za Prvu Telekom ligu.
   Fudbaleri Metalca u minilom 9. kolu gostovali su u Loznici i na lokalnom Lagatoru poraženi su od istoimene ekipe sa 0:1. Domaćin, svojevremeno veliki rival Sloge u srpskoligaškoj  konkurenciji,postigao je jedini i pobedonosni gol početkom drugog dela igre( 55. minut) a treneru Cvetanovskom i vođstvu puta (naravno i igračima ) ostaje "vajkanje" da su u Podrinju mogli daleko bolje da" prođu ".
   Da li je ,kako- tako, prekinuo veoma uspešnu seriju a naredni vikend  pokazaće - pravo stanje stvari. Sutra se, na igralištu kod Ložionice igra gradski derbi Metalac- Sloga (KV)- lider i trećeplasirana ekipa na tabeli. Na svojevremenom "Starom Sloginom" Sloga je papirnati favorit, ako ni zbog čega drugog a ono zbog trenutnog položaja na tabeli. Što se kraljevačkih fudbalskih zaljubljenika tiče oni, svakako, ne bi imali ništa protiv već proverene "dobitne kombinacije", odnosno formule "tri za tri" - da po tri lopte završe u mreži Gavrilovića i njegovog kolege na suprotnoj strani Đogatovića. Susret Metalac - Sloga na stadionu kod Ložionice počinje u 14.30 časova.



NOVA PERJANICA OK RIBNICE - piše Stole Petković
Odbojkaško čudo iz grada na Ibru

   Uroš Kovačević (1993.) prvotimac Ribnice do skoro osnovac ima se čime pohvaliti. Pre svega, jer je sa nepunih 15 godina nastupio za seniorski pogon kraljevačkog prvoligaša.

   Posle odličnih igara u mlaćim selekcijama dobio je priliku da u protekloj sezoni zaigra i za prvi tim Ribnice u prvenstvu ali i na internacionalnom takmičenju.
   - Mojoj sreći nije bilo kraja kada me je trener Dragan Đorđević uvrstio na spisak prvotimaca na prvenstvenoj utakmici. Nisam mogao da verujem - kaže najmlaći igrač Prve savezne lige Uroš Kovačević.
   Naravno, dobre igre u mlađim selekcijama učinile su da se Uroš vine u neslućene odbojkaške visine. Ovaj dečak već ima dvadesetak utakmica u najboljoj selekciji Ribnice.. Zanimljivo je da je namlađi Kovačević u prošloj prvenstvenoj sezoni igrao za čak četiri selekcije.
   - Nastupao sam gotovo istovremeno za pionirski tim, potom za kadetski i na kraju za juniorski pogon našeg kluba. Drago mije da smo na prvenstvima Srbije u svim kategorijama bili prvi - zadovoljan je Uroš koji je tada proglašavan za MVP igrača svih turnira.

   Takođe bio je učesnik balkanskih prvenstava u kadetskoj i juniorskoj selekciji Srbije. I tu se okitio najsjajnijim odličjem.
Odlične igre dakako nisu ostavile racnodušnim brojne menadžere i predstavnike nekih  prvoligaških klubova.
- Još je veoma rano da razmišljam o odlasku iz Kraljeva. Naravno, da gode sve te priče ali ja želim da čvrsto stojim na zemlji da se potpuno posvetim odbojci a kasnije videćemo šta će i kako biti - priča Uroš.
Stariji brat Nikola koji uspešno je igrao za Ribnicu. pa Crvenu zvezdu sada i za Peruđu svakako je primer kako treba raditi i stići do onoga što svi sportisti sanjaju i priželjkuju, do Olimpijade.
- Nikola je zaista moj idol i želim da napravim karijeru kakvu on ima do sada. Dakle san su olimpijske igre. Brat je bio u Pekingu a ja bih voleo sa to bude neka od sledećih Olimpijada - kaže Uroš koji se posle igranja u kadetskoj i juniorskoj reprezentaciji sigurno nada sledećoj stepenici, pozivu na širi spisak za seniorski tim.
Ako ovako nastavi ni to neće joiš dugo biti san mladog asa iz grada na Ibru.

KOVAČEVIĆI
Stričevi Milorad i Ljubomir i otac Zoran bili su perjanice one Ribnice iz sedamdesetih godina koja je osvojila Kup Jugoslavije i igrala u evropskom takmičenju. Stričevi su savezne sudije a njihovim stopama ide i najstariji Urošev brat Savo. U ovaj sportski mozaik uklopila se  i majka Milja nekada talentovana atletičarka koja se iz ,,opravdanih” razloga opredelila za odbojku.

UROŠ GOLGETER
Ovaj odbojkaš je veoma uspešan i u drugim sportovima. Sa ekipom njegove škole OŠ ,,Jovo Kursula" osvojio je prvo mesto na takmičenju osnovaca a on bio najbolji strelac. Isto tako uspešan je u tenisu, košarci... Ipak, odbojka je uvek bila velika ljubav.



NOVOSTI IZ ATLETIKE
Kraljevčanke četvrte

   Mlade kraljevačke atletičarke, pionirke AK Kraljevo osvojile su četvrto mesto na finalu Pionirske atletske lige Srbije (PAL) koje je održano prošle nedelje u Beogradu, na stadionu Partizana i ostvarile isti plasman kao na finalu Kupa Srbije za pionirke. Pobednik ovogadišnjeg PAL-a je Vojvodina (Novi Sad),druga je Mladost  iz Zemuna a treća ekipa Novog Beograda.Mlađane Novobeograđanke su sakupile 4361 bod. Iza Kraljeva su se plasirali beogradski Partizan,SAK (Senta) i Proleter (Zrenjanin).
   Kraljevčanke su zaista bile blizu osvajanja trećeg mesta i bronzane medalje,ali su tri pobedničke ekipe imale jače štafete. Pionirke Kraljeva su bile četvrte u jačoj grupi a ukupno su zauzele šesto mesto.Pobednice u svojim disciplinama bile su Dragana Petrović i Natalija  Adnan.Dragana je pobedila u trci na 600 metara rezultatom 1:41,13 a samo sakundu bolji razultat doneo bi joj i naziv najbolje pionirke. Po broju bodova (679) bila je druga takmičarka među pionirkama,pošto je najbolja  Marina Spasić ( Novi Beograd) u disciplini 80 metara sa preponama sakupila 696 bodova.
 Natalija Adnan je u trci na 300 metara uz pobedu ostvarila i svoj najbolji rezultat u ovoj disciplini - 43,80 sekundi,za njen uzrast,svetski vredan rezultat. Treće mesto osvojila je Milica Arsić u bacanju kugle rezultatom 11,67 metara a osvojena su i dva peta mesta.
   Pioniri AK Kraljevo u subotu su imali ogledanje u klupskom ( 100 m,vis,kugl,dalj i 800 metara). U konkurenciji pionira pobednik je Stefan Marinković sa 2397 bodova,što je i novi klupski rekord za pionire. Drugi je Darko Pantelić sa 2318 bodova,treći Dragoš Glavčić (2246). Ove nedelje u petoboju, klupskom prvenstvu ogledaće se pionirke.



KOŠARKA - PRVA LIGA, ŽENE
Bez daha u finišu susreta

• ŽKK Kraljevo - Kovin 53:56 (15:11, 14:14, 6:16, 18:15)

Hala sportova. Gledalaca 500. Sudije: Aleksić (Kragujevac), Milovanović (Niš)
Kraljevo: Čkovrić 13, Račić 2, Pijevac, Živanović 12, Šikamirava 10, Radović, Mihajlović 12, Marjanović, Rakićević, Filipović, Todorović 4, Rakić
Kovin: Bogdanović, Marković, Ćorćević 17, Kostić, Bajić 12, Marić, Stanić, Velisavljević 11, Perić, Bubnjević, Perović 14, Milosavljević 2
U prvom kolu pred svojim navijačima košarkašice Kraljeva su ostale praznih ruku. Bodovi posle svega vidjenog, naročito u samom finišu susreta zasluženo pripadaju gošćama iz Kovina. Posle početne rezultatske klackalice košarkašice Kraljeva su stekle prednost od pet poena koju su čuvale do kraja prvog poluvremena. U nmastavku gošće preruzimaju primat i treću dekadu meča ubedljivop rešavaju u svoju korist. Sada su one u plusu za šest poena (41:35). U uzbudljivom finišu rezultat je u dva maha bio poravnat ali su gošće organizovanijom igrom ipak prve stigle na cilj, pre svega zahvaljujući raspolo-ženoj Nataši Đorđević. U subotu Kraljevo je gostuje u Zrenjaninu kod Proletera.



OŠ ,,JOVAN CVIJIĆ" U SIRČI KOD KRALJEVA NAJSTARIJA A USPEŠNA
Puna škola - sportista

   Ova škola je među prvima u Srbije dobila od FS Srbije na dar mini pič teren za mali fudbal. Bilo je to pre tri godine:
- Naravno nismo želeli da stanemo samo na tome. Hteli smo da našim učenicima učinimo zanimljivim sve sportske aktivnosti u vreme časova fizičkog vaspitanja. Tereni su, treba reći, dostupni i svima koji žele da se oprobaju u nekom od sportova ili se rekreiraju - kaže ambiciozna direktorka Milena Bugarinović.
   Veliku pomoć za sve ove sportske aktivnosti pružilo je Ministarstvo sporta iz Beograda a sve je dobro prihvaćeno i u SO Kraljevo. I to nije sve.
- U toku je izgradnja sportske sale i po tome ćemo biti jedino selo na širem prostoru koje će imati salu veličine 15,5 h 25.5 metara. Sasvim solidno za naše prilike. Za to su, naravno, potrebna sredstva za koja ćemo se mi boriti svim silama, kao i do sada - kaže Milena, inače profeser fizičkog vaspitanja.
Ova škola trenutno ima 150 učenika a pokriva područje Sirče, Oplanića i Trgovišta. Ima i veliki broj za sport nadarene dece.
- Postoje titule najbolji učenik a mi smo uveli i najbolji sportista godine. Eto prošle godine najuspešnija je bila devojčica - Jana Milovanović. Kriterijum je uspešno učešće na takmičenjima škola. Dakle, ne mora neko biti aktivan spoprtista da bi osvojio ovo priznanje - dodaje Milena.
Za pet godina škola će proslaviti i 120 godina. Kada je sport u pitanju planovi ne izistaju:
- Nići će do tadateren za bič volej i tenisko igralište. Pored toga u planu je postavljanje sprava za igru dece predškolskog uzrasta. Ova deca to i te kako zaslužuju - rekla je na kraju direktorka škole Milena Bugarinović.

INICIJATOR A NEPISMEN
Glavni zagovornik osnivanja škole u Sirči bio je zemljoradnik Dimitrije Zdravković. On je na zahtev seljaka sazvao zbor radi donošenja odluke o osnivanju škole. Stotinu dvadeset tri domaćinstva je donelo odluku da se obrate Ministarstvu u Beogradu. Pošto odgovora nije bilo Zdravković je krenuo put prestonice i ovako se obratio lično Ministru prosvete i crkvenih poslova Kraljevine Srbije:
,,Ako naša deca i dalje budu bez škole ona će podivljati i više ličiti na vučiće nego na ljudska stvorenja".
Te reči kao da su ,,dotukle" Ministra pa je ubrzo je nadležno ministartsvo 15. oktobra 1893. godine donelo odluku o otvaranju Osnovne škole u Sirči. Važno je napomenuti da je Dimitrije Zdravković bio nepismen!!!

ĐAK OLIMPIJAC
Jedan od poznatih i viđenih sportista je svakako biciklista Radoš Čubri. Bio je đak ove škole koja se tada zvala ,,Škola Sirčanska" pre nešto viće od šest decenija. Kasnije je postao i učesnik Olipmijade 1974. godine u Minhenu. Dvadesetak godina kasnije učesnici Olimpijada bili su i njegovi sinovi - u istom sportu.

NOVINARI I AKADEMICI
Škola je iznedrila i dvojicu vrsnih novinara braću Borka i Batu Gvozdenovića. Zanimljivo je da je njihov otac Savo čitav radni vek proveo u ovoj školi, najpre kao učenik a potom do penzije bio ugledan učitelj i direktor. U školi su posebno ponosni i na trojicu doktora nauka: Antonija Trifunovića, Milutina Ćirovića i Pribislava Marinkovića.