Opredeljivanje između dvanaest izbornih lista
"Većina obezbeđena, sledi zahtev za vanrednu sednicu"
"Problemi sa platama zbog SPS-a i opozicije"
Budžetski kalendar kasni zbog političkih podela
Ušao sam u ovu priču i u njoj ostajem do kraja
Poslednji u Evropi po uzgoju ribe
Peticijom protiv kolektivne ravnodušnosti
Da li je neko kriv?
I Romi Kraljeva se udružili!?
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Košarka, paraglajding, fudbal, odbojka

U NEDELJU, 9. NOVEMBRA, VANREDNI OPŠTINSKI IZBORI U OPŠTINI VRNJAČKA BANJA - piše Elizabeta Todorović
Opredeljivanje između dvanaest izbornih lista

   • Na vanrednim novembarskim lokalnim izborima u vrnjačkoj opštini jedna izborna lista više nego na redovnim izborima 11. maja • Na 38 biračkih mesta, u nedelju, 9. novembra, od 7 do 20 časova, o 25 odborničkih mandata, prema zaključenom biračkom spisku, pravo glasa imaće 23.708 birača

   Zbog neuspelog konstituisanja Skupštine opštine u zakonskom roku posle majskih izbora u opštini Vrnjačka Banja za nedelju, 9. novembar, raspisani su vanredni, odnosno prevremeni lokalni izbori.
   Opštinska izborna lista je, u skladu za Zakonom o lokalnim izborima, zaključila potvrđivanje izbornih lista i opšti birački spisak. Prema potpunoj i validnoj dokumentaciji, za nedeljne izbore ukupno je potvrđeno 12 izbornih lista koje će se na glasačkom listiću naći pod rednim brojevima prema redosledu potvrđivanja.
   Tako će se birači opštine Vrnjačka Banja na ovim vanrednim lokalnim izborima opredeljivati za sledeće izborne liste: 1. Pokret socijalista Nikola Trifunović Borina, 2. Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma, 3. Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica, 4. Nova Srbija - Rodoljub Džamić, 5. Koalicija ,,Za evropsku Vrnjačku Banju" - Boris Tadić (DS, G 17 plus, SPO i Pokret veterana), 6. Socijalistička partija Srbije Vrnjačka Banja, 7. Pokret za promene Vrnjačka Banja - Dragan Stevanović, 8. Grupa građana ,,Napred Srbijo" - Tomislav Nikolić, 9. Liberalno demokratska partija - Čedomir Jovanović, 10. Srpska radikalna stranka - Vojislav Šešelj, 11. Grupa građana ,,Banja je zakon" i 12. Grupa građana ,,Za našu Banju i selo izvan svega" - Radovan Popović Pop.
   Na ovim vanrednim lokalnim izborima u Vrnjačkoj Banji tako će biti jedna izborna lista više nego na redovnim izborima 11. maja kada ih je bilo jedanaest. Kako kažu u Opštinskoj izbornoj komisiji, pored promena koje prate političku scenu u Srbiji, za ove izbore u vrnjačkoj opštini bilo je i specifičnih promena. Kao primer navode slučaj sa Liberalno demokratskom partijom - Čedomir Jovanović, gde su ljudi koji je trebalo da budu nosioci te liste formirali svoju izbornu listu Grupa građana ,,Banja je zakon" i svi se pojavili na toj, novoj izbornoj listi sa prikupljnih validnih 750 potpisa.
Skupština opštine Vrnjačka Banja, inače, po Statutu ima ukupno 25 odbornika, a kandidate za sva odbornička mesta (potpune izborne liste) nisu prijavili SRS - Vojislav Šešelj (13), LDP - Čedomir Jovanović (17), Pokret socijalista (20) i izborna lista ,,Za našu Banju i selo izvan svega" Radovan Popović Pop (devet kandidata).
   Prema zaključenom biračkom spisku, na vanrednim lokalnim izborima u opštini Vrnjačka Banja, u nedelju, 9 novembra, od 7 do 20 časova, o novom sastavu lokalnog parlamenta sa 25 odborničkih mandata, na 38 biračkih mesta,  pravo glasa imaće, bez eventualnih sudskih rešenja, ukupno 23.708 birača.

PRES KONFERENCIJA KOALICIJE "ZA EVROPSKU SRBIJU" KRALJEVO - piše Radmila Vesković
"Većina obezbeđena, sledi zahtev za vanrednu sednicu"

   Na prekjučerašnjoj koneferenciji za novinare koalicija "Za evropsku srbiju" (DS, G17 plus, SPO) saopštila je da je obezbedila većinu u Skupštini grada Kraljeva i da priprema zahtev za sazivanje vanredne sednice gradskog parlamenta. Sa pres konferencije su pozvane i sve ostale parlamentarne stranke, osim SRS, da se priključe novoj većinskoj koaliciji.
   Kako je rečeno, "zahtev za sazivanje vanredne sednice sa dnevnim redom na kojoj bi došlo do promene vlasti  biće predat do kraja ove sedmice". Treba da ga potpišu najmanje 23 odbornika, a predsednik Skupštine sednicu mora da sazove za najkasnije 15 dana. Odborničke grupe ZES-a i SPS/PUPS-a imaju 30 odbornika, a ko će još ući u novu skupštinsku većinu od najmanje 36 odbornika i ko će biti čelni gradski funkcioneri, novinari nisu uspeli da saznaju.
   - SPS je, ustvari, jedini u okviru te virtuelne skupštinske većine pokazao neku vrstu racionalnog i razumnog razmišljanja i pozivamo sve one političke grupacije koje su spremne da preduzmu racionalne korake da se uključe u ovu našu inicijativu - istakao je Ljubiša Simović, zamenik predsednika OO DS Kraljevo.
   Kako je rečeno, "u ZES-u pripremaju  sva najvažnija dokumenta kao što su rebalans budžeta za ovu i budžet i program građevinskog zemljišta za 2009. godinu i ti predlozi moraju da budu spremni, jer aktuelna vlast to nije učinila. Milomir Šljivić, šef odborničke grupe SPO, dodao je i da aktuelna vlast "nije umela čak da potroši ni odobrene pare" i posebno apostrofirao "neutronšenu cifru od sto miliona dinara koja je obezbeđena iz NIP-a preko republičkih organa za nastavak izgradnje kraljevačke obilaznice". To je potvrdio i Mirko Vuković, predsednik Opštinskog odbora SPO Kraljevo, istakavši da "vlast u Kraljevu od juna do sada nije uspela realizuje niz projekata i raspiše ni jedan jedini tender za neku investiciju".
   Demantovane su i izjave Vesne Nikolić Vukajlović, zamenice gradonačelnika, sa slabo posećenog sastanka sa radnicima uprave i ustanova, koja je, kako je pored ostalog rekao Vukman Rakočević, zamenik šefa OG G17 plus, za neisplaćivanje plata službenicima "pronašla krivce u svima osim u sebi i gradonačelniku Kraljeva jer su oni isključivo za to odgovorni". Ocenjeno je i da "gradonačelnik snosi odgovornost i za zatvaranje stočne pijace u Kraljevu, jer i posle brojnih upozorenja inspektora, nije ništa preduzimao".
   - Ja vam garantujem da to nema veze sa politikom. To je jednostavno briga inspekcije Republike Srbije i o izdvajanjima građana Kraljeva i ne samo građana Kraljeva, s obzirom da se radi o prostoru Raškog okruga - naglasio je Vukomir Mitrović, šef OG DS u Skupštini grada.
   Sudeći po ovoj pres konferenciji, na razrešavanje političke krize u Kraljevu moglo bi doći tek za oko  petnaestak dana.

ZAMENICA GRADONAČELNIKA ODRŽALA SASTANAK SA RADNICIMA GRADSKE UPRAVE I USTANOVA - piše Slobodan Rajić
"Problemi sa platama zbog SPS-a i opozicije"

   • Istakla Vesna Nikolić Vukajlović, zamenica gradonačelnika Kraljeva, naglasivši da bez rebalansa budžeta ne mogu da se obezbede ni sredstva za ovu namenu  • Sastanku nisu prisustvovali predstavnici rukovodstva Sindikata Gradske uprave

   "Sa istekom oktobarske plate novac namenjen za zaposlenih u Gradskoj upravi je potrošen i zbog toga, iako na računu ima para, bez rebalansa budžeta plate neće moći da budu isplaćene zbog čega je kviva Socijalistička partija Srbije" - saopštila je Vesna Nikolić Vukajlović, na sastanku sa jednim brojem zaposlenih u Gradskoj upravi u gradskim ustanovama koji je sama sazvala.
   "Nova skupštinska većina nije u stanju da se formira, tako da je nemoguće usvojiti rebalans budžeta", ocenila je gospođa Vukajlović. Sastanku koji je održan početkom ove sedmice prisustvovao je mali broj zaposlenih u Gradskoj upravi i ustanovama.
   Zaposleni u Gradskoj upravi, inače, nisu u oktobru primili stimulaciju koja im se isplaćuje u iznosu od 15 odsto na zarade koja na osnovu Protokola koji je potpisan sa resornim ministrom u vreme štrajka radnika organa uprave, ali bez rebalansa budžeta grada Kraljeva neće biti ni 11. i 12. jer su sredstva planirana za plate potrošena, istakla je Vesna Nikolić Vukajlović. Ona je na sastanku rekla i da novca ima na računu, ali je potreban rebalans koji je nemoguće usvojiti "jer su Skupštinu blokirali SPS i opozicija".
   -  Suština jeste da 20 posto ovoga puta nemate jer nemamo sednicu Skupštine, odnosno nemamo sednicu Gradskog veća. Sednica Gradskog veća se nbe održava zbog Socijalističke partije koja želi da napravi tu drugu većinu, a ne može da napravi - objasnila je Nikolić Vukajlović.
   Na takvo objašnjenje o političkim razlozima reagovao je Vukman Rakočević koji je i radnik Kraljevačkog pozorišta I zamenik šefa Odborničke grupe G 17 plus u Skupštini grada,  ističući da su  jesenas "održane dve sednice Skupštine grada Kraljeva, ali da na njima nije razmatran niti usvojen rebalans budžeta grada, pa ni deo namenjen zaradama zaposlenih u upravi i ustanovama" i da je za top odgovorna trenutno vladajuća koalicija.
   Zamenica gradonačelnika upozorila je i da su "probijeni" rokovi za pripremu budžeta za narednu godinu, kao i da do prvog januara neće moći da se formira lokalna poreska administracija. Istakla je da je ovim sastankom želela da ukaže na "pozadinu problema sa platama i ukaže na odgovorne".
- Jednostavno mi sada ne znamo štad a radimo. Niti oni prave većinu, niti ovamo zakazuju Skupštinu. Znači, ne možemo ništa, niti ovamo, niti onamo, a odgovorni smo jer smo na vlasti, pa sam ja želela da vama kažem tačno nađete ko je kriv - naglasila je Nikolić Vukajlović.
Inače, kako smo saznali, ovaj sastanak nisu sazvali niti  njemu prisustvovali rukovodstvo i članovi Sindikata Gradske uprave Kraljevo.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE U SKUPŠTINI GRADA KRALJEVA
Skupština radila po propisima

   Na jučerašnjoj pres konferenciji u Skupštini grada novinari su upoznati i sa najnovijim rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Už. br. 12/08 kojim je odbijena žalba šefova odborničkih grupa DS, G17 plus i SPO u Skupštini grada na odluke ove Skupštine kojom su potvrđeni mandati odbornicima Srećku Markoviću i Radomiru Perišiću, a zatim i prestao mandat dr Ljubiše Đokovića i potvrđen mandat odbornika Dragoljubu Vujoviću.
   - Time je potvrđeno da se rad Skupštine grada Kraljeva odvijao u svemu u skladu sa važećim propisima. Takođe, potvrđeno je da je Skupština na ispravan način, i to bez odlaganja, izvršila i prethodno rešenje Okružnog suda Ui.br. 1/08 kojim su dodeljeni odbornički mandati Srećku Markoviću i Radomiru Perišiću. Navedeno Rešenje Okružnog suda u svemu zamenjuje rešenje i uverenje Izborne komisije opštine Kraljevo zbog čijeg nepostupanja je i došlo do blokade u radu organa našeg grada i do potrebe da se u sudskom postupku realizuje zakonsko pravo onih podnosilaca lista kojima pripadaju mandate. Dakle, još jednom se dokazalo kao neistinito sve ono što se ovih meseci često čulo od predstavnika stranaka koje u Skupštini našeg grada čine opoziciju - istakao je Branko Kaplarević, predsednik Skupštine grada Kraljeva.
   On je zatim podsetio i na čitav "istorijat" sukoba aktuelne vladajuće koalicije i opozicije i izrazio "očekivanje da će i odbornici koji pripadaju opozicionim strankama shvatiti da i sami čine Skupštinu" .
   - Zato upoznajemo javnost da će organi grada Kraljeva nastaviti sa vršenjem svojih ovlašćenja, nadležnosti i obaveza, u skladu sa zakonom i Statutom grada Kraljeva. To se odnosi i na Skupštinu, i na Gradsko veće, i na gradonačelnika, i na Gradsku upravu. Iščekivanje presude suda dovelo je do malog zastoja u radu, ali sada su sve prepreke za normalno funkcionisanje kako gradskih organa, tako I grada Kraljeva, otklonjene - zaključio je Kaplarević.
Gradonačelnik Kraljeva dr Miloš Babić je ovim povodom istakao:
   - Istina je da su predstavnici SPS-a rekli su da žele da napuste ovu koaliciju i da naprave drugu većinu u Skupštini grada, ali je i istina da naš Koalicioni sporazum nije raskinut i da ova Skupština, dok god se ne bude on raskinuo, po tom Sporazumu radi. To ističem iz prostog razloga što se trudimo da pre svega za Skupštinu uradimo rebalans budžeta za ovu, budžet grada za 2009. godinu, programe Direkcije i javnih preduzeća, da bismo i mi i bilo koja druga vlast obezbedili nesmetano funkcionisanje grada Kraljeva.
   Odgovarajući na novinarska pitanja Vesna Nikolić Vukajlović je rekla da je "odlukom suda potvrđeno da su 5. i 6. i druge skupštinske sednice bile leggitimne". Ona je optužila lokalni SPS i Sretena Jovanovića, predsednika OO SPS Kraljevo i aktuelnog zamenika predsednika Skupštine za, Kako je rekla, "taktiziranje izmeću pozicije i opozicije, čime, rade protiv svoje ideologije, datih obećanja i onih građana koji su ih birali". Na pres konferenciji je rečeno i da trenutno vladajuća koalicija "ne vodi nikakve pregovore izvan onih sa kojima ima Koalicioni sporazum i da u Skupštinu još nije stigao najavljeni zahtev za održava vanrednog zasedanja".

POVODOM ZATVARANJA STOČNE PIJACE U KRALJEVU
Traženje rešenja

   Javno komunalno preduzeće "Pijaca" je 5. novembra  podnelo žalbu na Rešenje Ministarstva poljoprivrede - Uprave za veterinu o zabrani rada stočne pijace u Kraljevu u kojem je iznelo niz argumenata zašto smatra da to rešenje nije adekvatno i zašto je treba staviti van snage, sa određenim predlozima u vezi rešavanja ovog problema ubuduće, istakao je Miloš Rakić, direktor JKP "Pijaca" na jučerašnjoj konferenciji za novinare, održanoj u kabinetu gradonačelnika Kraljeva.
   - Konkretno, predložili smo da se privremeno odobri rad stočne pijace na postojećoj lokaciji, otklanjanje nekoliko konstatovanih nedostataka u sanitarno-tehničkom pogledu, a koje je u vrlo kratkom roku moguće otkloniti, uz odlaganje rešavanja problema izgradnje nove stočne pijace, ne izmeštanja. U mećuvremenu smo stupili u kontakt sa predstavnicima Uprave za veterinu koji su izrazili spremnost da polovinom naredne nedelje dođu u posetu JKP "Pijaca" i da održimo sastanak sa njima i sa predstavnicima lokalne samouprave na kojem bismo razgovarali o rešavanju postojećeg problema. Konkretno, očekujemo da se nakon tog sastanka naša žalba usvoji, odobri rad stočne pijace na postojećoj lokaciji na određeno vreme do izgradnje nove stočne pijace za koju očekujemo da će nam nadležno Ministarstvo pomoći u svakom pogledu, kako finansijskom, tako i svakom drugom - istakao je Miloš Rakić.
   Ovakvom stavu direktora "Pijace" pridružio se i gradonačelnik dr Miloš Babić koji je, pored ostalog, dodao:
   - Ja bih pozvao i sve korisnike stočne pijace da se malo strpe i da nam nekim gestom ili potezom ne otežavaju već i ovako tešku situaciju u koju nismo svojom voljom dovedeni. Želim d aim poručim i da se trudimo svim silama da prevaziđemo ovu situaciju i da im omogućimo nesmetan rad. U isto vreme bih izrazio jednu veliku bojazan da rešenjem možda nekod drugog republičkog inspektora ne dođe do preusmerenja saobraćaja kroz Ulicu vojvode Putnika i da počne slabije da se koristi naša poluzaobilaznica, što bi tek izazvalo ponovni saobraćajni kolaps u Kraljevu.
   On je najvio da će o svemu lično sa svojim saradnicima obaviti razgovor, kako sa korisnicima usluga stočne pijace, tako i sa predstavnicima nadležnih organa u Republici. Odgovarajući na novinarska pitanja direktor Rakić je istakao i da su posećene stočne pijace u Mrčajevcima i Kniću koje rade u daleko gorim sanitarno-tehničkim uslovima, kao i da ovaj problem treba rešavati sistemski, dok je dr Miloš Babić, rekao da se "slaže da ovo nije politika", ali da se simptomatično što se pored drugih, baš sada, u vreme slava i velikog prometa stoke, a ne letos, zatvara samo stočna pijaca u Kraljevu.

ZBOG ČEGA NIJE JOŠ UVEK RAZMATRAN JEDAN OD DVA NAJVAŽNIJA DOKUMENTA U SKUPŠTINI GRADA KRALJEVA
Budžetski kalendar kasni zbog političkih podela

   • Stručne službe Gradske uprave blagovremeno pripremile i predale radnu verziju, odnosno Nacrt  Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2009. godinu, ali ga Gradsko veće, kao predlagač, još je nije razmotrilo  • Zbog političkih podela i sukoba budžetski kalendar, propisan Zakonom, najverovatnije neće biti ispoštovan, a Gradsko veće može da donese odluku o privremenom finansiranju

   Rebalans budžeta za ovu, a zatim i budžeta grada Kraljeva za 2009. godinu, zbog stranačkih "prepucavanja", sudskih sporova i  pregovora o "prekomponovanju" skupštinske većine,  najverovatnije neće biti usvojeni blagovremeno, u skladu za Zakonom. Mala je uteha, što se sa ovim aktivnostima kasni i na nivou Republike, od čega zavisi i usvajanje budžeta lokalnih samouprava, pa i grada Kraljeva.
   Naime, važećim Zakonom o budžetskom sistemu, donetim još 2002. godine, u posebnom poglavlju propisan je "Budžetski kalendar". Precizno su propisani rokovi za usvajanje budžeta opština i gradova. Prema ovom Kalendaru, "lokalni organ uprave nadležan za finansije do 15. juna izdaje uputstvo za pripremu nacrta budžeta, a do 15. jula direktni korisnici lokalnih budžetskih sredstava dostavljaju upravi predlog svog finansijsklog plana. Do 1. novembra propisano je da "nadležni izvršni organ dostavlja nacrt budžeta lokalnoj skupštini i Ministarstvu finansija, do 20. decembra lokalna skupština donosi budžet lokalne vlasti", a do 25. decembra "lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja budžet lokalne vlasti resornom ministru".
Prema informaciji iz Odeljenja za privredu i finansije Gradske uprave Kraljevo, ovo Odeljenje je blagovremeno ispoštovalo kalendar propisan u Zakonu o budžetskom sistemu. Naime, prema izdatom uputstvu, od direktnih korisnika budžeta Odeljenje je u zakonskom roku dobilo predloge  njihovih finansijslkih planova za iduću godinu, a do propisanog 15. oktobra dostavilo Radnu verziju Nacrta budžeta grada Kraljeva za 2009. godinu Gradskom veću i drugim izvršnim organima vlasti. Za razliku od prethodnih, ove godine, kako kažu u Odeljenju, izostala je samo anketa, odnosno šira javna rasprava, o radnoj verziji budžeta koja po Zakonu i nije obavezna.Ova radna verzija pripremljena je u skladu sa Zakonom, ali i "Memorandumom Vlade Srbije o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu, sa projekcijama za za 2010. i 2011. godinu". U Memorandumu su propisane osnove za sastavljanje budžeta kao što su stopa rasta dohotka, zaposlenosti, cena, inflacije, smanjenje javne potrošnje i drugo. U posebnom poglavlju Memoranduma predviđena su i transferna sredstva od preko 40 milijardi dinara koja raspoređuju po opštinama i gradovima sa nivoa Republike. Kraljevu je ovim delom Memoranduma planirano da se dodele transferna sredstva u iznosu od 607.881.775 dinara.
   Iako je, u međuvremenu, Kraljevo dobilo status grada, i u osnovnom Zakonu i Memorandumu, ta transferna sredstva, ali i ostale vrste prihoda, nisu bitnije povećani. Osnovni problem, međutim, svakako je što su  prvi rokovi za razmatranje od stručnih službi Gradske uprave pripremljenog Nacrta budžeta grada Kraljevo za 2009. godinu već probijeni, a pitanje je da li će,  zbog političkih previranja i pregovora parlamentarnih stranaka ovaj budžet, u skladu sa kalendarom iz Zakona, biti razmotren i donet na vreme, ili će se, kao i nekada, morati da se donosi odluka o privremenom tromesečnom finansiranju grada, o čemu, po propisima, odluku sada donosi Gradsko veće. Sve to, naravno, utiče na rad javnih preduzeća i ustanova, neizvesnost u planiranju i poslovanju, investicije, socijalne potrebe i ostale namene od kojih zavisi život građana Kraljeva.

REBALANS SPREMAN ZA RAZMATRANJE
   Odeljenje za privredu i finansije Gradske uprave u Kraljevu pripremilo je i Nacrt Odluke o dopunskom budžetu, odnosno rebalansu budžeta opštine Kraljevo za 2008. godinu. Prema obrazloženju, ukupno planirana sredstva Nacrtu rebalansa  iznose 2,047 milijardi dinara i u odnosu na Odluku o budžetu za 2008. godinu čine nominalno povećanje u visini od 80,4 miliona dinara, ili 4,09 odsto.

RADE ŽIVKOVIĆ - piše Ivan Rajović
Ušao sam u ovu priču i u njoj ostajem do kraja

   Na 13. festivalu novinske, radijske i televizijske reportaže ,,Interfer", koji je organizovala RTS ,,Spektar" iz Sombora, Rade Živković, naš kolega i šef tehnike u Radio Kraljevu, dobio je ,,Zlatnu povelju" za emisiju ,,Frula". Zapravo, radi se o ciklusu reportaža iz  Švedske, koje su emitovane i na TV Kraljevo, a koje su bile sublimirane u jednu koja je nagrađena. To, a i sve što je tome prethodilo,  povod je za ovaj tekst.
   Mnogi ljudi godinama žive sa nama i pored nas, a da nismo ni svesni, ili ne želimo da budemo, njihovih vrednosti. Vremena su takva da se kvaliteti retko kome priznaju, a onih koji sebi znaju da priušte priznanja i pored neznanja ima i previše. Ipak, pre ili kasnije, sve dođe na svoje. Nekoga to, taj napad iskrenosti i priznanja okoline, zadesi još za života, neke nažalost nešto kasnije, a neke nikada. Naš kolega Rade Živković, dokazani profesionalac, stručnjak i majstor svog posla, decenijama već daje doprinos statusu kuće u kojoj radi, mada to i nije naišlo na neko veliko poštovanje i priznanje. Trebalo je da Rade dobije nagradu kakvu je dobio pre nekoliko nedelja da bi se malo više saznalo o ovom čoveku koji je sebe bukvalno ugradio u temelje informativne kuće, koja ovih dana preživljava još jednu od svojih najgorih faza.

POČETAK OD KRAJA
  Zapravo, da krenemo od kraja, na 13. festivalu novinske, radijske i televizijske reportaže ,,Interfer", koji je organizovala RTS ,,Spektar" iz Sombora, Rade Živković je dobio ,,Zlatnu povelju" za emisiju ,,Frula". Zapravo, radi se o ciklusu reportaža iz Švedske, koje su emitovane i na TV Kraljevo. Bilo ih je ukupno četiri, a ova koja je nagrađena ne festivalu je skup svih tih stvari, odnosno suština svega onoga o čemu se u reportažama radi. Na moje namerno provokativno pitanje: da li je do ovog priznanja došlo slučajno ili je ono zaista proizvod znanja, kreativnosti i iskustva, Rade kaže:
   - Nije došlo slučajno. Možda mnogima nije poznato, ali ja radim ovaj posao od februara 1972. godine. Na neki način učestvovao sam u osnivanju Radio Kraljeva, a potom, opet, na neki način, i u osnivanju TV Kraljevo. Govorim o tehnološkom delu. Dakle, tu je koncentrisana ogromna količina iskustva i znanja, znanja koje je produkt samog rada u mediju, ali i neke lične nadgradnje koja se dešavala svih ovih godina koje su ostale iza mene. Novinarski deo posla, koji meni nije primaran budući da radim u tehnici ove kuće, uvek je bio na neki način malčice iznad ovog posla, ali je uvek tu bilo svih televizijskih rodova, od reportaža do intervjua, osim komentara. Ja sam nekih deset godina proveo u televiziji i u tehnološkom i nekom drugom smislu znatan deo svog angažovanja posvetio tom mediju gde sam, pored ostalog, bio i realizator programa. I jednog trenutka, kada sam osetio zamor, bilo mi je potrebno da se zbog velike užurbanosti ipak negde malo primirim, a gde bih nego na radiju. To je osnovni razlog zašto sam ja na radiju, mada televizija nikada nije ostala van mojih stvaralačkih domašaja.
- Sve to vreme ti si se oglašavao i kao tv novinar, reporter ili snimatelj, zavisno od priloga.
   - Da, a kada je postojalo nešto što je dobro, to je i iz moje lične produkcije emitovano na našoj televiziji. Da pojasnim samo da sam ja sebi dopustio taj luksuz da stvorim jedno okruženje za svoj stvaralački rad. To je jedan mali, ali dobro opremljeni, audiovizuelni studio u kojem zaista mogu svoju kreativnost u miru i tišini na najbolji mogući način da iskažem, u prostoru koji meni odgovara, a što se ovim priznanjem i dokazalo.
Bilo je tu i jako mnogo dokumentarnih filmova, čak i o Hilandaru, Ibru (ali čak ni ljudi u našoj kuću ne znaju sve to i sve to nije tako naivno), čak i iz Litvanije, Bugarske, Švedske i naše zemlje. Mnogo je toga što sam uradio, a što je sada teško i nabrojati.
   Rade čak ponekad napiše i nešto za novine, svestrana je ličnost, ali nažalost, ili na sreću, i jedan od ,,poslednjih Mohikanaca" u ,,Ibarskim novostima", koje su, kako mnogi veruju i priželjkuju, na izdisaju.
   - Kako se sada sećaš i da li se sećaš tih početaka, tehnologije i opreme koja bi čak i današnjim klincima, najblaže rečeno, delovala smešno.
- Sada daleke 1973. godine, kada smo mi učili zanat od velikih, a to je tada bio RTS, zaista je moglo nešto da se nauči. Učeći taj zanat ,,drznuli" smo se kolega Dragan Bajović i ja da jednom emisijom koja se zvala ,,U Kraljevu nema stanova" dobijemo prvu nagradu na Festivalu udruženih radio stanica Srbije, koji je u tom trenutku bio jedan od najjačih festivala. To je za nas bilo ogromno priznanje i ogromno iskustvo koje sam ja kasnije sa Milanom Glišovićem, koji je dobio izuzetno veliki broj nagrada za emisije za selo, upotrebio. Tada smo imali po nešto više od dvadeset godina. Iza toga sledi period kada, baveći se osnovnim poslom - realizacijom radijskih programa, pravim i niz radijskih  reportaža koje su bile na festivalima, ulazile u uže izbore, ali nikada nisu dobile neko priznanje koje bi bilo ravno onom pomenutom.
Jedna od prvih i najvećih profesionalnih ljubavi Radeta Živkovića bila je ekologija. I kao čovek koji je u duši ekolog imao je svojevremeno izvanrednu saradnju sa Drugim programom Radio Beograda i Ljubom Vujisićem, urednikom nekada kultne emisije ,,Čekajući vetar", koja je u vreme fenola bila izuzetno aktuelna i u našem gradu.
   - Ja sam iz Kraljeva, bar se nadam, na neki način pomerio svest ljudi, ukazao im šta je to ekologija, šta je životna sredina i ono protiv čega bi trebalo da se borimo i izborimo. Imao sam tada malo žešće probleme sa vlašću, ali sve se to završavalo na neki miran i logičan način pa i nekim veštim potezima. Jednom sam prilikom, recimo,  doveo sagovornika u kraljevački studio, a onda ćutao dovoljno dugo prepuštajući ga voditelju iz beogradskog studija, tako da se stekne utisak kao da je on tamo. I to je tako prošlo jer ljudi tada mnogo toga nisu znali o tehnologiji radija, a uz to je i ekologija u to vreme bila žestoko sprečavana od vlasti. Mi smo to radili u interesu naših slušalaca, a na zadovoljsvo naroda.

MAGNETOFON KAO OSREDNjI FRIŽIDER ZA POČETAK
- Danas u eri nezadrživog i neshvatljivog razvoja elektronike sve to izgleda mnogo jednostavnije, a nekada je radijska tehnologija bila pravi bauk, u pravom smislu te reči. Kako se ti snalaziš u vreme ovih  modernih tehnologija?
   - Sedamdesetih i osamdesetih godina samo su izuzetni profesionalci sa izuzetnim obrazovanjem mogli da se bave radijskim poslom. Da bi tu tehnologiju, koja je bila van domašaja širokog kruga korisnika, mogli da iskokriste na najbolji način. Radio Kraljevo je onog trenutka kada je  osnovan dobio jedan rashodovani studio od Radio Beograda i mi smo sa tom mono opremom i magnetofonima velikim kao osrednji frižider radili izuzetno kvalitetne emisije. Jedno vreme smo emitovali program preko Radio Čačka, a to je bilo vreme kada je i najmanja greška bila trauma za čitavu ekipu koja je to radila. Mada mislim da smo na najbolji mogući način i Čačanima nametnuli neke standarde u emitovanju i realizaciji programa. Oni jesu imali studio, ali je naš program bio bolji, a i veća nam je bila slušanost. Tada se pojavio i Radio Vrnjačka Banja, ali mislim da je baš naš Radio bio neka vrsta odskočne daske za mnoge mlade stvaraoce. Mi smo tada radili emisije selima u pohode na terenu i mnogi današnji uspešni muzičari potekli su baš sa tih snimanja. Veliki broj tih emisija odradio sam ja, ali  i Budo Dugalić. Trudili smo se da pratimo razvoj tih tehnologija i Radio KV je u jednom trenutku zaista bio moderan radio.
   Oprema koja je kasnije došla bila je najnovije generacije. Studio u kojem je bila postavljena bio je jedan od najsavremenijih, ali je izgoreo u požaru pa smo mi danas na sasvim novoj lokaciji. Ovaj novi studio dobro izgleda, ali njegove karakteristike ni izbliza nisu onakve kakve su bile ranije, a sve je izgorelo.
   Čitavog života sam pratio nove tehnologije i mislim da sam dobar znalac tih tehnologija. Jedan od prvih kompjutera koji je bio u Kraljevu bio je u mom domu, a druga dva kod Veselina Rančića i Zorana Đorđevića. Na tom kompjuteru i moj sin je napravio prve korake u toj oblasti i evo danas je inženjer, dobar je stručnjak.
Inače, Rade ima i suprugu Dobrilu, koja je sada u penziji i žive sa sinom Markom, koji još nije oženjen.

PREDAJNIK U PEPELU
   - Ti si u ,,Ibarskim" praktično od početka i sebe si svojim radom ,,bukvalno" ugradio u temelje ove kuće, koji su dobrim delom izgoreli i na druge načine potkopani. Kako danas gledaš na to vreme, na vreme kada je počeo sunovrat vodeće lokalne medijske kuće?
Mi smo imali stalne treninge vezane za ONO i DSZ (opštenarodna odbrana i društvena samozaštita) i mislim da je ekipa bila izuzetno osposobljena za nepredviđene situacije. Tako i kada je počelo bombardovanje Srbije, nas nekoliko, koji smo gradili i voleli ovu kuću, odlučili smo, u skladu sa znanjima i saznanjima kojima smo raspolagali, da dislociramo oba studija, TV i Radio. Učinili smo to i odatle smo izuzetno dobro funkcionisali i informisali građane Kraljeva o svemu što se događalo, čak smo i izvanrednu saradnju sa radioamaterima uspostavili. U jednom trenutku procena je bila da će i naš predajnik biti gađan, pa smo, sećaš se, ti i ja otišli do tadašnjeg predsednika Izvršnog odbora SO Zvonka Obradovića i saopštili mu kako imamo saznanja da će biti porušeni određeni predajnici, pa i naš. Tražili smo da naredi tadašnjem rukovodstvu firme da dislocira predajnik. Nisu nas poslušali, a nekoliko dana potom predajnik je odleteo u vazduh. Bio sam nedugo posle tamo, na tom mestu, i shvatio da smo se igrali svojim životima, jer sam pomislio: Šta da sam tog trenutka bio tamo?
   Ni tada, ni pre toga, a ni danas, ova kuća nikada nije imala svoj pravni status. Ona jeste postojala i kao javno preduzeće i kao Radio Kraljevo i RTV, ali smo uvek kraj godine, od osnivanja do privatizacije, dočekivali sa zebnjom jer nikada nije bilo dovoljno para, a i plate su nam bile mnogo niže nego zaposlenima u sličnim preduzećima. Nikada nismo bili u situaciji da pozitivno završimo poslovnu godinu. Dešavanja povodom izborne krađe, koja me nisu doticala u profesionalnom smislu, ipak su me iritirala, pa sam bio jedan od prvih potpisnika peticije protiv uređivačke politike svoje firme ,,Ibarskih novosti", koju su potpisale i ostale moje kolege, mada ne svi. Dakle, još tada smo jasno svima stavili do znanja da je kuća narodna, a ne jednog broja političara koji su svojim blesavim naredbama pokušavali da kreiraju neku novu priču.
   - Kako ti danas gledaš na situaciju oko ,,Ibarskih" budući da si, pored ostalog, i veoma angažovani aktivista Sindikata ,,Nezavisnost"?
Danas je situacija u kući krajnje dramatična. Oprema je tehnološki jako zastarela, kuća privatizovana. Ne znam iz kojih razloga se žurilo da nas privatizuju, iako to nisu uradile mnoge slične medijske kuće u Srbiji. Kažu da ih zakon obavezuje, ali je to samo formalno. Očigledno je da smo mi u veoma velikim problemima, tehnološkim, ali i egzistencijalnim. Nekoliko meseci nema plate i egzizstencija većine ljudi je ugrožena, mnoge moje kolege koje nisu imale hrabrosti i strpljenja da se bore otišle su iz ove branše, što opet znači da nisu dovoljno ni bili posvećeni ovom poslu. Šta će se dalje događati - videćemo. Mislim da se za ovu kuću vredi i treba boriti. Ja sam čovek koji nikada nije ostavljao posao nezavršen, sve što sam radio - hteo sam da završim, a to što završim - da čuvam. Mislim da ću čuvati ovu kuću do poslednjeg trenutka, koji može da bude sutra ili kroz nekoliko godina, sve zavisi od toga kako mi budemo reagovali i kako grad bude reagovao, a grad mora da reaguje. Postoje u Kraljevu i druge informativne kuće, ali jedne su ,,Ibarske novosti", zato što ovde rade ljudi koji su zaista profesionalci, ljudi koji znaju svoj posao, čiji tekstovi se zaista čitaju, čije kreacije se vide. Pa i ova moja nagrada je plod svega toga.

ŽIVOT U SLUŽBI PROFESIJE
- Dakle, očigledno je da se ova priča polako privodi kraju, pitanje je samo kakvom?
   Ja to imam običaj da kažem ,,ušao sam u priču i hoću da je dovedem do kraja". Zaista je iritirajuće da su ovu kuću kupili ljudi koji nemaju nikakve veze sa informisanjem, tehnologijom rada. Nije mi jasno zašto su oni firmu kupili i zašto je država ovakvu firmu prodala ljudima koji nemaju veze sa informisanjem, a nije ispoštovala obavezu da to bude neko ko se informisanjem bavi. Kažu da je vlasnica podnela zahtav za raskid. Ja sam od prvog dana izrazio sumnju u to i mislim da je u pitanju prevara kao i u mnogim drugim stvarima u ovoj zemlji i gde smo mi samo kolateralna šteta u celoj priči. Nas, bez obzira na vrednost, vide samo kao broj, a možda nam se zbog nekih stvari oni osvetoljubivi malo i smeškaju iza leđa.
   Profesionalizam je kada čovek celu svoju ličnost, svoje ja, stavi u službu profesije. Tada je čovek zaista profesionalac i ako dođu dobri rezultati, onda je on prava veličina u toj profesiji. Mislim da pojedini ljudi zabijaju glavu u pesak kada se nađu u problemima, mislim da ljudi koji odlaze iz firme pa se vraćaju u nju, kao što su neke naše kolege radile, nisu pravi ljudi za ovaj posao i da su tu iz nekih drugih intreresa, a ovo ih ponajmanje zanima.
- Pošto te je ,,krenulo" sa nagradama, očekujemo i nova priznanja. Na čemu sada radiš i čemu se nadaš?
   Već duže sa čovekom koji je nekada radio na železnici sa mojim pokojnim ocem, a čovek se zove Žika Milašinović, tragam za podacima i mislim da sam na dobrom putu da zaokružim jednu priču. Radi se o podacima vezanim za Gočku prugu. Biće to jedan odličan dokumentarac, obilje materijala i dokumenata koje smo pronašli mislim da nema ni Arhiv, a ni Muzej, sve smo sami finansirali i samo nam još malo treba da dođemo do nekih pedesetak metara filma koji se nalazi u Kinoteci, da sve to ,,upakujemo". Biće to pravo osveženje za Kraljevo i dobra ideja da se ta pruga na neki način oživi i počne da funkcioniše.
   Ako dođe neka penzija, jer kažu kako novinari kratko žive, a ja puno vremena provodim sa novinarstvom i u novinarstvu, imam 56 godina i daće Bog da dočekam tu penziju, da i u tim penzionerskim danima stvaram koliko budem mogao. Možda nije loše da se kaže da sam se na neki način zaljubio u Studenicu, da sam dosta lepih stvari uradio o ovom manastiru, a to mi je želja da radim i ubuduće mada, sad mi pade na pamet, niko ništa o tome ne zna.

TEŽAK OPORAVAK NAJPROFITABILNIJE GRANE POLJOPRIVREDE - piše Marko Slavković
Poslednji u Evropi po uzgoju ribe

  • U Srbiji se godišnje uveze ribe i prerađevina od ribe u vrednosti oko 70 miliona dolara, a izvoz je simboličan - tek nešto više od četiri miliona dolara • Iako ribarstvo spada u najprofitabilnije grane poljoprivrede, o proizvodnji i ulovu ribe kod nas se, uglavnom, priča u vreme posta, posebno uoči Badnje večeri i Svetog Nikole • Uslovi za gajenju ribe postoje, pa se očekuje ekspanzija ovog biznisa, jer se na jedan uloženi dinar zarađuje još jedan

   Iako se ribarstvo smatra jednom od naših najprofitabilnijih grana poljoprivrede, ono je, nažalost, već godinama u zapećku. Zbog toga nije ni čudo što je, prema zvaničnim podacima, Srbija po proizvodnji ribe na poslednjem mestu u Evropi. Zato je i uvoz neminovan. Da bi se zadovoljile potrebe tržišta, pogotovu u jesenjim i zimskim mescima, država godišnje izdvaja ogromne sume deviza. Primera radi, u Srbiji je prošle godine uvezeno ribe i prerađevina od ribe u vrednosti oko sedamdeset miliona dolara, a izvoz je bio simboličan, tek nešto više od četiri miliona dolara. Inače, potrošnja ribe u Srbiji pet-šest puta je veća od proizvedene i ulovljene. Da bi zadovoljili sopstvene potrebe, ali i dobro zaradili, tokom novembra i decembra na našim rekama krstare ribokradice. Nemilice se izlovljava riba, posebno plemenita, i potom se ,,divlje” prodaje na improvizovanim tezgama u gradovima širom Srbije, naročito u gradovima pored Save, Tise, Dunava i Velike Morave. Tih meseci, ali ne i samo tada, ribokradice opasno napadaju i druge reke, ali ne štede ni jezera. Ribočuvari vode veliku bitku sa ribokradicama, ali ih je nedovoljno da spreče danonoćnu ,,vršu”. Posledice ovakvog masakra najbolje će osetiti sportski ribolovci.

USLOVI POSTOJE, PROPISI KOČE UZGOJ
   U razvijenim državama ljudi jedu skoro petnaest kilograma ribe godišnje, a kod nas jedva tri-četiri kilograma, pa smo tako poslednja zemlja u Evropi po količini ribe koju pojedemo. I, uglavnom, ribu jedemo najviše za vreme praznika i posnih slava, posebno uoči Badnje večeri i Svetog Nikole. Prema tome, umesto da pospešuje razvoj ribarstva, država ga važećim propisima degradira i, reklo bi se, uništava. Jer, teško je objašnjivo da ova poljoprivredna grana nije u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, već pripada, da ne kažemo da se o njoj brine, Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Upućeni kažu da je skoro lakše stići na Mesec, nego do dozvole za uzgoj ribe, ili do dotacije za obnovu postojećih, u većini slučajeva već dotrajalih, ribnjaka. Ipak, paradoksalno, gajenje ribe u ribnjacima je poslednjih godina jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji, gde se na uložen jedan dinar zarađuje još jedan, a ekspanzija ovog biznisa tek se očekuje.
   U Srbiji je trenutno pod toplovodnim šaranskim i hladnovodnim pastrmskim ribnjacima oko petnaest hiljada hektara. Da bi Srbija mogla sama da zadovolji sadašnje, inače male potrebe za ribom, trebalo bi da četiri puta poveća površinu pod ribnjacima, zašta  postoje odgovarajući klimatski i zemljišni uslovi. Prema tvrdnjama stručnjaka, Srbija se nalazi na gotovo idealnom geografskom položaju za gajenje slatkovodne ribe, koju još imaju samo Kina i Izrael. S ovim u vezi je i podatak da samo u Banatu ima više od sto hiljada hektara zemlje slabije plodnosti u blizini kanala i reka, koja većinom služi za ispašu, a koja bi vrlo lako mogla da se prevede u ribnjake. Utoliko pre što je gajenje ribe izuzetno isplativ posao, u kome se uloženi novac, investicija, vraća u roku od najduže četiri godine. Dabome da to nije tako dug period, u odnosu na neke druge delatnosti. Uz to, ovde su sigurni kupci, sigurno je tržište, a za izgradnju jednog hektara šaranskog ribnjaka potrebno je, prema sadašnjim uslovima, nešto više od pet hiljada evra, koliko je potrebno i za jedan ar pastrmskog ribnjaka. I sve se to isplati za oko četiri godine. Razlog više da Srbija pokloni mnogo veću pažnju jednoj od najprofitabilnih grana poljoprivrede. Ovde se, naravno, misli i na potrebu formiranja privatnih uzgajališta riba. U tom slučaju, svi bi bili na dobitku.

   • U toku potpisivanje peticije kojom se zahteva da predstavnici lokalne samouprave i zvanični organi Republike Srbije učine sve što je u njihovoj nadležnosti kako bi se konsolidovalo stanje u nekadašnjem JP “Ibarske novosti” i kako bi ova medijska kuća, sa svoja tri medija, u skladu sa reputacijom koju ima, i zvanično postala javni servis građana Kraljeva

   Predstavnici Sindikata ,,Nezavisnost” održali su u sredu u podne u Medija centru ,,Kvart” konferenciju za novinare. Povod za ovaj skup bio je, kako je rečeno, aktuelna situacija u ,,Ibarskim novostima”, o kojoj su govorili predsednik Sindikata ,,Nezavisnost” ,,Ibarskih novosti” Ivan Rajović, regionalni poverenik Milan Trikoš i Rade Živković.
   Na ovu konferenciju, kako je rekao Rajović, pozvani su i predstavnici lokalne samouprave, koji se nisu odazvali, ali i brojni novinari  dopisnici, čije je odsustvo bilo više nego uočljivo. ,,Ibarske” i zaposleni u njima ponovo su prepušteni sami sebi rešeni da ovoga puta istraju do kraja, bez obzira na opštu nezainteresovanost koja očigledno vlada i pored toga što je stanje zaposlenih više nego dramatično. Ova firma je, kako je rekao Rajović, mimo volje zaposlenih, a na inicijativu tadašnje lokalne vlasti, prodata za velike pare čoveku koji, kako se ubrzo pokazalo, niti ima bilo kakve veze sa medijima, niti ima nameru da se ozbiljno bavi informisanjem. I kada je čitav projekat oko preprodaje ,,Ibarskih” propao, firma je ostavljena na cedilu, a radnici prepušteni sami sebi i bez zarada, koje nisu primili za poslednja četiri meseca. Nebriga lokalne samouprave je razumljiva, rekao je Rajović, budući da oni, kako se pokazalo, ni o sebi nisu u stanju da brinu, zbog čega je jedan od najlepših gradova u Srbiji doveden u očajno stanje. Međutim, vrlo je zanimljivo i za svaku osudu ponašanje Agencije za privatizaciju, koja i pored obostrano izraženih zahteva za raskid kupoprodajnog ugovora odugovlači da ovaj proces privede kraju pravdajući to poštovanjem zakonskih odredbi. i pored zahteva kupca da se ugovor raskine, Agencija mu je ostavila rok od tri meseca da se, eventualno, predomisli. Budući da i taj zakonski rok uskoro ističe, kako je rekao Rajović, trebalo bi se pripremiti za ono  što će uslediti posle, a ono što je bilo iskoristiti kao značajno iskustvo u daljem funkcionisanju ove firme i zaposlenih.
   Rajovićeve stavove je podržao i Milan Trikoš, regionalni poverenik Sindikata ,,Nezavisnost”, koji je istakao značaj ove informativne kuće za ovaj grad, ali i čitav region, i naglasio kako će pomoć Sindikata ,,Nezavisnost”, koja je i do sada bila značajna, i ubuduće biti na raspolaganju radnicima ,,Ibarskih”, koji se opravdano bore za svoju egzistenciju i spas svoje kuće.
   - Država mora da donese  precizne propise iz oblasti javnog informisanja kako se više nikada ne bi dogodilo da eksperiment koji je napravljen sa ,,Ibarskim novostima” zahvati i one koji  u nadi i strepnji čekaju dalji razvoj događaja. U ovom trenutku elektronski mediji koji nisu privatizovani čine veliki deo informativnog pprostora Republike Srbije - rekao je Trikoš.
   Rade Živković je zamerio kolegama koji su, očigledno, izbegli da prisustvuju ovoj konferenciji, čime su, kako je rekao, na najbolji mogući način pokazali svoju kolegijalnu solidartnost. No, kako je rekao Živković, ni to, a ni bilo šta drugo, neće nas sprečiti da istrajemo u borbi da ,,Ibarske novosti” povrate ugled koji su imale i koji im pripada budući da je ova firma već duže od šest decenija beležila istoriju ovoga grada i njegovih žitelja.
- Jul je već odavno prošao, a zaposleni u ,,Ibarskim novostima” tek nedavno su primili prvi deo zarade za ovaj mesec. Samo taj podatak oslikava vrlo teško stanje u ovoj informativnoj kući - rekao je Živković, koji je u ,,Ibarskim novostima” duže od trideset godina.
   Ivan Rajović je rekao kako je u toku potpisivanje zahteva za tužbu kojom zaposleni nameravaju da ostvare svoje pravo na isplatu zaostalih zarada. U toku je i potpisivanje peticije kojom se zahteva da predstavnici lokalne samouprave i zvanični organi Republike Srbije učine sve što je u njihovoj nadležnosti kako bi se konsolidovalo stanje u nekadašnjem JP ,,Ibarske novosti” i kako bi ova medijska kuća, sa svoja tri medija, u skladu sa reputacijom koju ima, i zvanično postala javni servis građana Kraljeva. Ne bi trebalo zaboraviti da u ovom gradu živi više od 120.000 ljudi i očekivanja su da će i odziv građana biti veliki. Za sada, kako je objasnio Rajović, peticija se može potpisati pre podne u Redakciji lista ,,Ibarske novosti” u Čika Ljubinoj ulici i u prostorijama Službe marketinga u prizemlju Doma Društvenih organizacija. Uskoro će potpisivanje peticije biti spovedeno i na Trgu, o čemu će građani blagovremeno biti obavešteni preko medija.

LIČNI STAV
Kriziranje

   Etimološki reč kriza potiče iz grčkog jezika i podrazumeva odlučivanje, lučenje ili ishod neke bolesti. Iz Hipokratovog korpusa proističe da je stanje visoke temperature trebalo da donese prekretnicu za bolesnika: život ili smrt.
   Multifunkcionalnost ovog jezičkog izraza duboko zadire u sve pore društvenog života. Generatori ovakvog stanja nisu samo istorijske prilike, nametnute političke okolnosti, već i sveukupno stanje duha jednog naroda.
   Tranzicija je nova vrsta društvene deformacije kada se zemlja nađe u vrtlogu novih svetskih unipolarnih kretanja, novih vrednosnih sistema, a da je za tako nešto potpuno nespremna. Tranzicione krize mogu da impliciraju tačku kristalizacije koja rezultira stvaranjem novih kvalitetnijih društvenih formi kakvih ranije nije bilo. Verovatno je Holbah bio u pravu kada je optimistički tvrdio da svaka kriza izoštrava ljudski duh.
Sigurno je da kritička javnost svojim delovanjem ubrzava sazrevanje ,,svesti o krizi". Za tako nešto su ipak potrebni i neki sociološki preduslovi, koji su, nažalost, kod nas potpuno karikaturalni. Evo samo nekoliko najtipičnijih primera.
   Nesagledive podvojenosti u našem društvu, kvazireligijska osećanja, zatim novoformirane nacističke grupe, nepismenost i zabrinjavajuća neobrazovanost, kao i nove ,,estetske" forme ubrzavaju dekadenciju društvenih kretanja. Činjenica, koja je nedavno objavljena, da pola miliona naših građana nikada nije pročitalo nijednu knjigu, navodi me na zaključak da je milion počitao samo jednu.
   Ili možda podatak da pet stotina visokoobrazovanih kadrova napusti Srbiju svake godine tražeći neku bolju otadžbinu. Da li je kriza ako đake na času biju kamenom po glavi, ili jedni drugima gase pikavce po licu. Ili možda podatak da profesore u školi tuku isti oni koji bi trebalo da uredno sede u školskim klupama i ustanu kad nastavnik uđe u učionicu. Retko koji vikend da prođe a da neko od srednjoškolaca ili studenata ne izgubi život ispred kafića ili diskoteka. Šta da kažem za starce koji u svojoj prirodnoj nemoći budu premlaćivani ili im razbijane lobanje, jer su odbili da predaju kao pljačkaški plen poslednjih sto dinara.
   U skupštinskim klupama našeg zakonodavnog tela gaji se poseban entitet ponašanja i morala. Odgovor dela opozicije u iskazivanju nezadovoljastva je lupanje po Maksimu i Diviziji. Pojedini poslanici kreiraju novu vrstu mržnje prema svima i svemu što nije u ravnoteži sa njihovim partijskim osećanjima. To je samo dokaz da kriza kvari ljude, pa gnusne reči i gadosti postaju za njih dobre šale. Novokreirane kletve, verbalni i vizuelni primitivizam su njihov obrazac ponašanja kojim nude isključivo manipulativne pseudopromene. Pojavnost takvih individua iskazuje novonastalu potrebu da prosečan građanin mora da poseduje blindiran želudac. Da SVE to svari i da ne dobije čir.
   Nestaje logika nužnosti u krizi identiteta velikog dela biračkog tela. U traganju za POLITEJOM ili idealnom državom nadmeću se mnoga društva hiljadama godina...
   Od nekadašnja tri mora koja smo imali došli smo sada na tri MORAVE. Pitam se kojom rekom sada treba da idemo?
Dragiša S. Kostić

IN MEMORIAM
Vladimir Maravić Fleger

   Prvog novembra 2008. godine u Beogradu je u 77. godini preminuo Vladimir Maravić Fleger, direktor ,,Ibarskih novosti” s početka šezdesetih godina prošlog veka.
   Vladimir Maravić Fleger bio je najsvestraniji i najtalentovaniji inntelektualac svog vremena u Kraljevu. Novinar, publicista, glumac ovdašnjeg pozorišta, slikar, pesnik i uspešan privrednik... Popularnost u Kraljevu, a kasnije u Beogradi i Moskvi, stekao je zahvaljujući svojoj profesionalnosti, opštem obrazovanju i inventivnosti.
   Fleger je odrastao i školovao se u Kraljevu. Bio je organizator i mobilizator kulturnog života u Kraljevu, od rada u Pozorištu, slikarskih prezentacija, dana poezije, do elementarnog kulturno-zabavnog života, zajedno sa Predragom Živkovićem Tozovcem, Mišom Mijatovićem, Žarkom Josipovićem Škulom i drugima u poznatim ,,kermesima”.
   Vredan i rodoljubiv, učestvovao je na više saveznih omladinskih radnih akcija, gde je dobijao udarnička priznanja. Kao gimnazijlac i student, pohađa prvu polseratnu novinarsko-diplomatsku školu u Beogradu.
   U Kraljevu je obavljao više odgovornih dužnosti: od direktora ,,Ibarskih novosti” do načelnika za privredu opštine Kraljevo, načelnika društvenih službi Sreza Kraljevo (sa ove dužnosti odlazi u Beograd). Preostali radni vek ostvario je u Izdavačkoj kući ,,Jugoslavija publik”. Potom, 1975. godine, odlazi u Moskvu, gde obavlja dužnost direktora Poslovnice ,,Sintelon”. U Moskvi ostaje do 1991. godine, kada se penzioniše.
   Za sve vreme rada u Beogradu i Moskvi Flegeru je Kraljevo centar interesavanja i podrške.
Ovaj humanista i nadasve mudar čovek sahranjen je juče, 6. novembra, u Beogradu.
Slobodan Adamović

PISMA ČITALACA
Da li je neko kriv?

   Zovem se Milan Popović, a zovu me  Pikula, iz  Čukojevca. Nekada sam imao svoju firmu za uvoz građevinskih mašina. Imao sam i srećan brak, suprugu Anđu i dvoje (sada troje) dece i činilo se kako nam i nije tako loše u vremenima u kojima su razni problemi i nedaće pritiskali većinu ljudi koje smo poznavali, a i onih drugih. Trenutno je moja firma u fazi gašenja jer  nema ko da je vodi budući da ja moram svu pažnju da posvetim negovanju i vaspitanju svoje troje dece kojima sam, igrom nesrećnih okolnosti, postao i otac i majka, odnosno sve na svetu. Trenutno se ničim u životu ne bavim, osim traganjem za istinom, jer neko mora biti kriv za smrt moje supruge, trudnice stare 30 godina. Niko ne može da me ubedi da je to volja božja, sudbina, da je tako moralo biti ili tako nešto. Siguran sam da nije moralo, da nije smelo tako biti i da neko mora da snosi krivicu zbog onoga što se dogodilo.
   Bio sam u braku 15 godina i sada imam sina od 13 godina, kćerku od 12 i ovog malog koji nije uspeo ni da upozna majku. Kako se to dogodilo?
Pri kraju trudnoće moja, sada pokojna žena Anđa,  dobila je povišen protisak i ja sam je odveo u kraljevačku bolnicu u nadi da je sve bezbedno i da je sigurna. Dva dana do ulaska u deveti mesec se to dogodilo. Ostavio sam je u bolnici i kontaktirao njenu doktorku koja me je ubeđivala da je sve u redu i pod kontrolom. Sutradan smo otišli u posetu i sve je bilo u redu, a kasnije, oko ponoći, ona me je zvala i saopštila mi da su je spustili u porodilište. Ubeđeni da je sve u redu deca i ja smo legli da spavamo, ali me je ujutru oko sedam probudio telefon i supruga mi je saopštila da je voze za Kragujevac. Pozvao sam njenu doktorku koja joj je vodila trudnoću (ona je bila na putu za Beograd), koja je takođe čula da je voze tamo, a razlog je da možda mora da se porodi, a kod nas je vikend. Pošao sam za njima u Kragujevac. Primio je doktor koji je nakon sat vremena uradio carski rez i rodila se zdrava muška beba, 2,200 grama. Uveravali su me da je sve u redu, da beba ide sa majkom u porodilište, a ja da se vratim kući. Bio sam tada sa njom, obišao je u intenzivnoj nezi, smejali smo se i šalili. Ja sam otišao kući da bi me u 9.00 sati pozvali da se vratim nazad. Mislio sam da sa bebom nešto nije u redu, ali supruga je bila na reanimaciji koja je trajala, prema zapisniku, od 7.30 do 12.00 časova. Izašli su i saopštili mi da je supruga umrla. Bio sam toliko priseban da ih pitam za uzrok smrti. Slegli su ramnenima, a onda je doktor počeo da rida i da govori kako je nasamaren, kako je dobio pacijenta bez ikakve dokumentacije itd.
   Nakon toga ja sam morao da dođem kući i saopštim deci da im je majka umrla, a oni su bili srećni što su dobili brata. Rekao sam im istinu i od tog dana sam samo razmišljao kako njih da zaštitim od te glupe situacije. Ta dva dana do sahrane smo proveli pored bebe i u šetnji gradom, samo da deca ne prisustvuju tim tužnim scenama. Situacija se menja nakon sedam dana, kada su mi rekli da treba da dobijem zapisnik sa obdukcije. Pozvao sam doktorku sa patologije, kojoj ne znam ime, koja nije bila baš ljubazna. Rekao sam da je beba u bolnici i da je doktorima interesantno da vide od čega je majka preminula. Odgovorila mi je da će sutradan biti u sobi u kojoj je Anđa preminula, ali se to nije dogodilo, a nije  ni narednih pet dana. Tek posle pet dana sam uzeo papir u ruke i dobio uveravanje od doktora koji je izvršio carski rez da će on da dovede slučaj do kraja. Kada sam ga pitao kakvi su moji naredni koraci, rekao mi je da to nije pitanje za njega. E, da je mogla zemlja da se otvori! Nakon toga stiže izveštaj sa Torlaka koji demantuje njihove tvrdnje da je uzrok smrti virusni miokardit pošto su vrednosti u tom izveštaju i kod majke i kod bebe iste kao kod svih zdravih ljudi. Bio sam lično tamo na Torlaku i oni su mi potvrdili da uzrok smrti moje supruge nije ono što su mi rekli da jeste. Ja samo tražim istinu, da mi neko objasni zašto troje dece nema majku.
   Možda su mnogi izbegli ovakvu sidbinu za dlaku, ali mislim da bi trebalo podići glas protiv nesavesnih ljudi. Pet ljudi je učestvovalo u ovoj priči i lako je dokazati ko je šta radio, a ko nije, i ne znam zašto toliki zidovi i barijere da bi se došlo do istine. Meni je samo potrebna podrška javnog mnjenja, a ja ću da budem na čelu očajnika kojih, verujte, ima mnogo i koji će da potvrde moju priču. Ja sam kontaktirao i JUKOM da mi sa pravne strane pomognu, ali su mi odgovorili kako se oni time ne bave. Ako je potrebno, ja bih sada otišao za Madrid ili bilo gde, ali zaista ne znam kako da rešim problem, a samo me jedno zanima: da li je neko  kriv?

SASTANAK MINISTRA UNUTRAŠNJIH POSLOVA SA PREDSTAVNICIMA SINDIKATA
Zajedno rešavati nagomilane probleme

   Ministar unutrašnjih poslova R. Srbije g. Ivica Dačić održao je prošle nedelje zajednički sastanak sa predstavnicima policijskih sindikata. Među šest policijskih sindikata koji su se odazvali pozivu ministra, u radu ovog skupa koji je prvi put organizovan u Srbiji, bio je i ovlašćeni predstavnik Nezavisnog sindikata policije Radovan Ćendić.
   U pripremi ovog sastanka, Nezavisni sindikat policije dostavio je Kabinetu ministra policije sedam pitanja: o prekidanju opstrukcije priznavanja reprezentativnosti NSP-a; o nezakonitim rešenjima o prestanku radnog odnosa trojici čelnika NSP-a; o skidanju oznake ,,službena tajna" sa Pravilnika o platama i izmeni sadržaja ovog akta; o usklađivanju Zakona o policiji sa Zakonom o radu i naknadi za plaćanjem noćnog, prekovremenog rada, rada za vikend i državne praznike; o mogućnosti za povećanje plata zaposlenih u MUP-u do kraja 2008. godine; o poboljšanju opremanja policijskih službenika; o pružanju tehničkih usluga MUP-a prilikom dobijanja kredita za izgradnju neprofitnih stanova.
Otvarajući ovaj skup, ministar g. Ivica Dačić istakao je da želi da radi zajedno sa predstavnicima sindikata i da je potpuno otvoren za saradnju.
   Takođe je napomenuo da mu je poznat veliki broj problema i da posebno podržava zahteve za povećanje plata i plaćanje prekovremenog i noćnog rada, ali da o finansijama odlučuje Ministarstvo finansija. Ministar Dačić izneo je i problem velikih troškova koje MUP ima oko obezbeđivanja javnih skupova, ali da je rešenje tog pitanja na pomolu i da će se uskoro ovi troškovi nadoknađivati od organizatora skupova, čime će se značajno puniti buyet Republike.
   Predstavnik Nezavisnog sindikata policije Radovan Ćendić obrazložio je sva pitanja koja su prethodno poslata Kabinetu ministra u pisanoj formi. Posebno je istakao da je policija siromašniji deo društva, ali policajce više pogađa nepravda nego siromaštvo. Ovaj sastanak je prilika za pokretanje rešavanja opštih problema policije, što je i početak rešavanja problema svakog pojedinačnog policijskog službenika i zaposlenog u MUP-u. Jedan od uslova za buduću uspešnu saradnju MUP-a i sindikata je prestanak progona sindikalnih aktivista, uz napomenu da nikome sindikalni rad ne može biti pokriće za disciplinske prestupe ili izvršenje krivičnih dela. Predstavnik NSP-a naglasio je da govori u ime više od 9.100 članova Nezavisnog sindikata policije i da su ispunjeni svi zakonski uslovi da ovaj sindikat dobije reprezentativnost u Ministarstvu, što je do sada sprečavano na direktan i indirektan način. Istovremeno, čelnik NSP-a je insistirao da se ministar založi kao prvi potpredsednik Vlade i zamenik predsednika Vlade za ukidanje Vladine Uredbe o štrajku koja je doneta sredinom prošle godine.
   Jedan od odgovora ministra Dačića bio je da on ne želi da spreči reprezentativnost nijednog sindikata, ukoliko su zadovoljeni svi zakonski uslovi.
Na kraju ovog skupa, ministar unutrašnjih poslova i svi ovlašćeni predstavnici sindikata potpisali su Protokol kojim se regulišu međusobni odnosi MUP-a i sindikalnih organizacija usmereni ka rešavanju nagomilanih problema u okviru važećih zakonskih propisa. Protokolom su identifikovani problemi kao i namere potpisnika da rade na njihovom rešavanju i prevazilaženju.
Nezavisni sindikat policije
Željko  Draško

POSLE VIŠEGODIŠNJEG NEJEDINSTVA I NESLAGANJA - piše Marina Miljković Dabić
I Romi Kraljeva se udružili!?

   Sve lokalne romske organizacije u Kraljevu, posle višegodišnjeg neslaganja, konačno su se ujedinile u Savez Roma grada Kraljeva. Iako je sličnih pokušaja bilo i ranije, kraljevački Romi sada kažu da su sasvim sigurni da samo u okviru jedinstvene organizacije mogu da se izbore za bolji život svoje populacije.
   Vođeni tezom da "svaki problem ima svoje rešenje", kraljevački Romi na ovaj način prave novi pokušaj da sa margine života pređu u prave nosioce popravljanja svog društvenog položaja. Sada, ujedinjeni u Savez Roma grada Kraljeva, pozivaju sve zainteresovane da se uknjuče u njegov rad, od sunarodnika, preko preduzetnika, do lokalne samouprave.
   - Imamo stručni kadar minimalno sa stručnom spremom. Ne želimo da krijemo ono što radimo. Znači, svi Romi sa teritorije grada Kraljeva mogu nam se obratiti preko ovog Saveza koji će rešavati one najprioritetnije njihove probleme - ističe   Nebojša     Vujičić, predsednik Saveza Roma Kraljeva.
Sredstva koja su Romi dobijali za učešće na kulturnim i sportskim manifestacijama oni su opravdali na upravo završenom memorijalu "Dani dr Dane Stranojević" u Trsteniku na kojem su u konkurenciji grupa iz petnaest gradova Srbije koji su se takmičili u fudbalu, hip-hopu, folkloru, recitovanju i dramskooj sekciji, osvojili drugo mesto.  U politička dešavanja, kažu, ne žele da se mešaju, jer su nevladine organizacije i otvoreni za saradnju sa svim političkim opcijama, uz spominjanje svih koji su im i do sada pomagali.
   - To su, počev od Socijalističke partije i Miloša Nešovića i Živke Manojlović i drugih, kao i od  pokojnog Mila Korićanca, pa sada od dr Miloša Babića. U to ime, otvoreni smo za sve političke opcije u Kraljevu, pa i sve političke partije ne mogu da nas koriste za samo za glasanje, već da shvate da smo najugroženija društvena grupa. U tom cilju želimo da sve uključimo u rešavanje gorućih poroblema Roma, jer zaista mi smo najsiromašnija populacija u celom svetu - kaže  Nebojša     Vujičić.
   Romi Kraljeva polažu puno nade u Dekadu Roma i poruku Evrope da se u nju ne može bez popravljanja položaja marginalnih društvenih grupa. Teritorijalna pripadnost Roma Drugoj gradskoj mesnoj zajednici "Centar" upućuje na traženje rešenja u njenim okvirima. Kao gest dobre saradnje, potpresednik ove mesne zajednice izabran je u Savet Saveza Roma. Zbog toga što su najugroženija  kategorija stanovništva, kraljevački Romi apeluju da se svi koji nisu sa teritorije grada, najkasnije 24 sata po dolasku u grad, prijave Policijskoj upravi,  ili da to učine domaćini kod kojih odsedaju. Od svih problema koje ima lokalno romsko stanovništvo,  najmanje im trebaju dodatni problemi delikvencije koje najviše pridošlice donose sa sobom.
   Sem u "Čistoći", u janim preduzećima  nema zaposlenih Roma, pa apeluju da se tu situacija najpre popravi. Školovanje dece i omladine, kulturno i zdravstveno prosvećivanje nisu samo "spisak lepih želja" već nasušna potreba, a svi koji mogu da pomognu apsolutno su dobrodošli.

Vojska Srbije raspisala je oglas za popunu  slobodnih radnih mesta profesionalnih vojnika, na određeno vreme.  98. avijacijskoj bazi na aerodromu u Lađevcima potrebni su telefonisti-linijaši,radio-teleprinteristi, protivpožaraci,     osmatrači, vozači i čuvari (jedan čuvar za aerodrom Ponikve).
   Na konkurs mogu da se jave državljani Republike Srbije, koji ispunjavaju sledeće uslove: da su zdravstveno sposobni za službu u Vojsci Srbije(što utvrđuje nadležna vojnolekarska komisija); da im ranije nije prestajao radni odnos u državnim organima zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa; da nisu osuđivani na kaznu zatvora od najmanje šest meseci i da nisu stariji od 30 godina.
   Potrebni je da ispunjavaju i posebne uslove i to: da su odslužili vojni rok sa oružjem (sem za lica ženskog pola); da imaju najmanje srednju stručnu spremu, osim za čuvare u pešadiji i vozače, gde je potrebno najmanje osnovno obrazovanje ( vozači i ,,C" kategoriju), a za dužnosti u vezi i za protivpožarca mogu konkurisati lica koja imaju adekvatnu stručnu spremu, koja odgovara službi i dužnosti za koju se primaju.
   Kandidat, iz građanstva, koji ispunjava uslove, dostavlja popunjen obrazac molbe za prijem u Vojsku Srbije u svojstvu profesionalnog vojnika neposredno, ili poštom, komandi jedinice Vojske Srbije sa kojom želi da zaključi ugovor. Vojnik, u poslednjem mesecu služenja vojnog roka, predaje popunjen obrazac molbe, sa dokumentima, neposredno pretpostavljenom starešini. Uz obrazac molbe treba priložiti kratku biografiju, zatim izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu i uverenje od opštinskog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak    i da nije osuđivan i kažnjavan ( sve troje ne starije od šest meseci); kopiju vojničke knjižice, osim za žene i potvrdu iz vojnog odseka da je  odslužio vojni rok, kao i kopiju diplome o stečenom obrazovanju  i kopiju vozačke dozvole (obe overene u sudu ili opštini).
   Obrazac molbe za prijem u Vojsku Srbije u svojstvu profesionalnog vojnika može se dobiti na prijavnici svake jedinice-ustanove Vojske Srbije.
Nadležna komisija izvršiće izbor kandidata za prijem u vojnu službu. Izabrani kandidati biće upućeni na obuku, u centar za osposobljavanje, do šest meseci, za dužnost profesionalnog vojnika. Sa kandidatima koji uspešno završe obuku, zaključuje se ugovor na period od tri godine. Lica primljena u profesionalnu vojnu službu ostvaruju sva prava i obaveze u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije, a imaju i posebne pogodnosti kao što su mogućnost besplatnog smeštaja i ishrane,  usavršavanja i konkurisanja, napredovanja u službi i unapređenje u podoficirski čin, kao i mogućnost prijema u profesionalnu službu na neodređeno vreme.
Konkurs je otvoren do popune slobodnih mesta.
   Dodatne informacije o profesionalnoj vojnoj službi, broju slobodnih mesta i potrebnom profilu, mogu se dobiti na sledeće brojeve telefona: 036/305-031 i 036/305-041,  na sajtu Vojske Srbije njnjnj.vs.rs i u vojnim odsecima.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NOVE KNJIGE NAŠIH AUTORA - piše Bojana Milosavljević
,,Rani nemiri" Dobrivoja - Dola Janića

   Još jedna knjiga još jednog relativno mladog pisca izašla je ovih dana iz štampe i već je promovisana u Domu kukture Ribnica. Autor knjige ,,Rani nemiri" Dobrivoje - Dole Janić nije nepoznat Kraljevčanima, ali mu je ovo prvo oglašavanje u svojstvu literarnog stvaraoca, i to je na publiku, ali i na njega samog, ostavilo dubok utisak.
   - Potreba za pisanjem se - kaže Janić posle uspešne promocije - javila još srednjoškolskih dana. Sa 18-19 godina već sam ,,zaglibio" u te vode pišući stihove posle dolaska sa igranki, sa određenih skupova, živeći u Miločaju kao seosko dete naviknut na širinu, na polja, na Moravu pored koje sam odrastao. Duboka osećanja koja sam imao prema svemu što me okružuje i veliku ljubav za sve ono što je prema meni predstavljalo jednu iskonsku snagu i dobrotu - želeo sam da sve to ostane zabeleženo, ali u tome nisam uspeo. Deo tih pesama je sada u knjizi ,,Rani nemiri". Zaista, posle ove zbirke, doživeo sam rasterećenje koje ne mogu da opišem. Sigurno da sada slede određene kritike ili pohvale, ali osnovni moto svega toga je ljubav i iznad svega ljubav. Mržnja postoji i ja sam, kao i mogi drugi, prolazio kroz to, i to sam beležio u kasnim satima i odlagao u ugao gde je već počela prašina i paučina da se sakuplja. Ove godine sam se našao u društvu nekih prijatelja koji su videli te pesme i prokomentarisali kako ,,to nije tako loše". I tako je sve krenulo. Prelistao sam ponovo te svoje pesme i rekao sebi: ,,I ja ću biti neki pesnik, pisali su i gori od mene."
   Najveće dostignuće i najveća moja želja ostvareni su - zbirka je ugledala svetlost dana. ,,Rane nemire", a možda bude i kasnih, objavio sam, a imam još spremljenih rukopisa. No, neka ljudi prvo pročitaju ,,Rane nemire", mislim da će mnogo toga uvideti. Ja sam posle svega totalno prazan i ostajem prosto u nekoj letargiji, u nekom neopisivom stanju. Možda to tako mora, jer, ako je tako, onda je sve to postiglo svoju svrhu. Ja sam preneo deo svoje duše, deo emocija preko knjiga onima koji to vole i koji će posle čitanja shvatiti simboliku i dubinu značenja koja proističe iz nje. Mislim da se čovek rađa, umire i vaskrsava, i ja sam se rodio i neko mi je kodirao ili dao taj nerv da putem reči prenosim to što osećam, a jedini pravi put je putem knjige,  zbirke, odnosno kad moja misao bude pretočena u pesmu, a potom u knjigu. Srećan neću biti dok ne napišem još jednu knjigu, ali večeras sam zaista bio najsrećniji čovek na svetu. Posle svega ovoga, a uz pomoć svojih prijatelja bez kojih ovo ne bih mogao da uradim. Veliko im hvala, i mojoj porodici, i svima onima koji su mi dali podršku. Ovo je moje, ja sam se tu deklarisao kao autor, ali sve to bez čitalaca ne vredi. Svaka pesma ima svoj moto, mogla je biti i bez naslova. Pesme su pisane u jednom dahu i svaka je bila datumski tačno određena, gde, u kom mestu i kada je nastala. Ima dosta autobiografskog sa segmentima filozofskog, ali nikakvog zalaženja u polemike političke prirode. Dakle, čista lirika, odnosno poezija, bez bilo kakvih primesa dnevnopolitičkih dešavanja. I dvadeset godina kasnije, isto bih ovo pisao i napisao. Nastavićemo da obilazimo sela i gradove ove naše posrnule domovine, ovog našeg ojađenog društva, da ga malo osvežimo ,,Ranim nemirima" - kaže Dole i dodaje:
- Sviram pomalo, ali za svoju dušu, prevashodno za sebe i prijatelje. Koristi nemam, ali imam duhovno bogatstvo. Posle svega čini mi se da sam ja sada najbogatiji čovek i biću još bogatiji kada izdam novu knjigu. Nema Bil Gejts koliko imam ja u ovom trenutku - kaže Dobrivoje rasterećen treme posle prve promocije u životu i očigledno zadovoljan svojim delom i svojim, reklo bi se, stišanim ranim nemirima. Sadašnji i budući mu tek predstoje, ako se ima u vidu gde i u kakvim okolnostima živimo.
U promociji ,,Ranih nemira", pored direktora Doma Kulture Miše Milosavljevića, učestvovali su i glumci Dragana Vučković, Tatjana Stefanović i Vukman Rakočević i recenzent Nenad Đurušić.
    U svojoj recenziji Nenad Đurišić, profesor i pisac, pored ostalog kaže:
,,Čudi me da je autor ove tople lirike toliko dugo čekao da objavi deo svojih pesama i da se opredelio da bude sam izdavač.
Čini se da je u pitanju njegova nesigurnost da će ga ,,ljubitelji poezije" prihvatiti kao dobrodošlog među pesnicima.
Stoga sam sa posebnom pažnjom više puta iščitavao njegove pesme kako bih mogao da izgradim svoj sud o njima i da ovu zbirku preporučim čitaocima kao izraziti primer lirike rane mladosti autora u kojoj će mladi prepoznati sebe u svim trenucima zanosa, a stariji svoju mladost.
Zbirka je adekvatno naslovljena jer su sve pesme, zaista, nemiri mladosti autora izazvani jakim emocijama srednjoškolca, studenta, postdiplomca i marljivog službenika koji se ipak oseća najsigurnijim u svom zavičaju, Miločaju.
Glavni motive su vezani za ženu, zbog njene ljubavi koja nije najčešće dostižna, uzvraćena i dovoljno strasna, pa pesnik postaje gnevan. Najčešće tražeći u sebi krivicu, dopirući do depresije. Otuda ćemo u neoliko pesama naići na pesnikovu želju ,,da ga više nema", da ga što pre smrt poseti. No, okolnosti se brzo menjaju. Pesnik shvata da smrt nije istinsko spasenje, već da valja živeti i sa patnjom, odupire se ljudskoj zlobi, vraća mu se samopouzdanje.
   On ima oproštaj i za one koji su mu nanosili bole, na licemere oba pola; ne gubi nadu u snagu da će izdržati sve tegobe i dopreti do željenog cilja, da bude voljen od drage žene onoliko koliko on nju voli. Spreman je na kompromise sa svima pa i sa samim Bogom, svesno čineći ustupke na svoju štetu.
   Time afirmiše svoju ne samo pesničku (duhovnu), već i ljudsku širinu.



ROMAN SLIKARA MILANA ĐOKIĆA
Umetnik širokih vidika

   Višestruko darovit, radan, uspešan i priznati umetnik Milan Đokić, po obrazovanju akademski slikar, večeras se u Narodnoj biblioteci ,,Stefan Prvovenčani" pojavljuje kao pisac romana ,,Vetrometine zvon", koji je objavio Književni klub Kraljevo. To je i povod za književnu promociju prvog Đokićevog romana, u kojoj će osim njega učestvovati i kritičari Mileta Aćimović Ivkov i Ljubiša Đidić. Odlomke iz dela čitaće Milomir Nedeljković. Program počinje u 19 časova.
   Milan Đokić je u srpskom likovnom miljeu vrlo poznat i poštovan stvaralac. Rođen je krajem oktobra 1937. godine u Čitluku kod Kruševca. Na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu diplomirao je na odseku slikarstvo, a potom završio i postdiplomske studije. Brojne su izložbe na kojima je nastupao samostalno i grupno. U književno stvaralaštvo Milan Đokić je kročio kao pesnik. Zbirke su mu: Sedmi trubač (Bagdala, Kruševac, 1990), Gospod nad vojskama (Povelja, 1997), Potez (Književni klub Kraljevo, 2005; Godišnja nagrada za rukopis Književnog kluba Kraljevo - donacija dr Hranislava Miloševića, 2004).
   Sada se naš sugrađanin ogleda i kao romanopisac, nadajmo se - vrlo uspešno.



LIKOVNI ŽIVOT
Priprema za Novembarski salon

   Godišnja i tradicionalna likovna manifestacija kraljevačkih umetnika udruženih u ,,Vladislavu Maržiku" i ove jeseni će biti održana kao Novembarski likovni salon. Do 18. novembra u galeriji Udruženja ,,Vladislav Maržik" primaju se radovi potencijalnih učesnika. Selekcija za postavku salona trajaće jednu sedmicu, da bi izložba bila otvorena u utorak, 25. novembra. Kao i ranijih godina očekuje se učešće velikog broja kraljevačkih i drugih slikara, a pravilnikom manifestacije predviđene su i tri glavne nagrade za autore najuspelih radova.



INOVACIJE U GRADSKOJ BIBLIOTECI
Literatura za slepe i slabovide

   Ovih dana Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovenčani" postala je dostupna slepim i slabovidim sugrađanima. Naime, Savez slepih Kraljeva, koji obuhvata i Vrnjačku Banju a ukupno broji 120 članova, dobio je donaciju u vidu audio biblioteke (pravi naziv - klijentska aplikacija). Nataša Antonijević, biblitekar, bliže objašnjava o čemu je reč:
   - Savez slepih je tu klijentsku aplikaciju, u stvari kompakt disk, ustupio našoj biblioteci jer mi imamo tehničke mogućnosti za realizaciju te audio biblioteke, a radi se o pristupu zvučnoj bazi knjiga. U pitanju je 205 naslova, od, recimo, istorijskih knjiga, preko uybenika i biblijske literature. Ovaj oformljeni izbor nije bio u domenu gradske biblioteke.
   Ovu inovaciju u uslugama ,,Stefana Prvovenčanog" inicirala je bibliotekar Jovana Mitrović, ideju predočila direktoru ustanove Dragani Tipsarević, a onda je sa Savezom slepih dogovorena realizacija, pre svega na korist i zadovoljstvo sugrađana koji su potpuno ili delimično lišeni vida. Nataša Antonijević, koja je radila, da tako kažemo, operativni deo ovog važnog projekta,  kaže još da je ovim povodom u gradsku biblioteku učlanjeno 116 slepih i slabovidih, kao i da su kraljevački bibliotekari edukovani za svaku vrstu stručne pomoći ovakvim korisnicima.
   - Osim toga - ističe gospođa Antonijević - u sledećoj fazi postoji plan da se nabavi program koji će ovako hendikepiranim licima omogućiti samostalno ,,kretanje" po internetu, korišćenje mejla, zvučno čitanje novina i slično. Sve će to biti isprogramirano što je moguće jednostavnije, prostom upotrebom dela računara zvanog ,,miš" i komandama koje on može da sledi, da pisani tekst pretvori u zvučni zapis.
   Tako je, eto, i u Kraljevu, zahvaljujući pomenutoj aplikaciji, te Ranku Vukoviću, agilnom predsedniku Saveza slepih, zaživela nova specifična audio biblioteka, u kojoj će naši sugrađani moći da, bez obzira na nedostatak vida, zadovolje potrebu i želju za novim saznanjima.

SPORT

KOŠARKA-PRVA (SVISLAJON) LIGA - piše Zoran Bačarević
Sumrak Kraljevačke košarke na vidiku?

  • U 6. kolu Mašinac doživeo treći uzastopni poraz, a igrom razočarao protiv Napretka (poražen sa 67:84) • Sloga doživela i šesti poraz - Tamiš slavio sa 80:73 • U 7. kolu Sloga dočekuje Zdravlje, Mašinac gostuje kod Lajonsa u Vršcu

   Prvi novembarski košarkaški vikend najavio je istinski sumrak kraljevačke košarke, ma kako to preuranjeno i ,,katastrofično" zvučalo posle samo šest odigranih kola Svislajon lige za sezonu 2008/2009. Povod je pre svega izuzetno slaba partija kraljevačkih studenata protiv kruševačkog Napretka prošle subote na kraljevačkom parketu, pošto su momci Zorana Petrovića u tri četvrtine delovali kao brucoši u odnosu na apsolvente, da ne kažemo diplomce iz Kruševca.
   Susret Mašinac-Napredak u Hali sportova pred oko 1.000 gledalaca imao je kakav-takav normalan uvod, bar što se domaćina tiče. Koševima pre svega Uroša Mirkovića domaćin je stigao do prednosti od 15:8 u 5. minutu, pa i prvu četvrinu završio vođstvom 22:18. A onda kao da je neko ,,utulio lampu", isključio reflektore u dvorani na Ibarskom keju. Na startu druge četvrtine usledila je serija od 11:0 odnosno čak 18:2 za Kruševljane, domaći košarkaši utrkivali su se u greškama, šenlučenju za ,,trojke", predaji lopte u ruke protivnika, koji nije imao milosti. Već na poluvremenu bilo je 44:30 za Pejovića, Markovića i drugove ,,sa Rasinu”, a u nastavku je samo jednom Mašinac uspeo da smanji razliku ispod dvocifrenog broja (45:54 u 27. minutu). Gosti su se približavali prednosti od 20 koševa, da bi na kraju rezultat glasio Mašinac-Napredak 67:84 (22:18, 8:26, 22:24, 15:16). Tutuš je sa 16 koševa bio najefikasniji u poraženoj, a nekadašnji igrač Sloge Slobodan Pejović u pobedničkoj ekipi sa košem više - 17.
   Košarkaši Sloge igrali su prvi u seriji derbija začelja koji slede četi (bolje reći skrpljenoj družini) Dragana Kostića. U Pančevu je novajlija Tamiš hvatao ,,poslednji voz", uostalom kao i Sloga, pošto je u meč ušao bez pobede u prvih pet kola. Slično kao u Novom Sadu na početku ligaškog takmičenja, Sloga je imala dobar uvod, u Pančevu je stigla do 12 poena u prvoj četvrtini, uspela i prvo poluvreme da reši u svoju korist sa minimalnih 40:37. Domaći teren učinio je svoje u nastavku, Tamiš je bio ubedljiviji u derbiju slabih i zabeležio pobedu od 80:73 (19:22, 18:18, 19:15, 14:18), da bi Stefanović sa 20 koševa samo (sa)učestvovao u neminovnom porazu svoje ekipe.
   U narednom, 7. kolu, Mašinac odlazi na put bez nade, na noge Lajonsima u Vršac, dok će Sloga sutra u Hali sportova u okršaju sa tradicionalno neugodnim rivalom Zdravljem iz Leskovca potražiti ,,slamku spasa". Ako već nije kasno...



SVETSKI KUP U JAPANU U PARAGLAJDINGU
Milica prva Srpkinja, i zoran prvi, Vladimir treći

   • Na poslednjem ovogodišnjem takmičenju za Svetski kup u preciznom sletanju paraglajderom, dvoje srpskih takmičara - Zoran Petrović Gugi i Milica Bićanin - osvojilo zlatne medalje

   Zoran Petrović Gugi (47), osvojio je prvo mesto na ovom takmičenju, izborivši se za svoju poziciju u muškoj konkurenciji među 30 takmičara iz Srbije, Slovenije, Bugarske, Japana, Velike Britanije i Crne Gore. Petrović je pobedio sa 14 poena, dok je drugorangirani Matjaž Ferarič iz Slovenije dobio 20 negativnih poena (odnosno centimetara). Trećeplasirani u ukupnoj konkurenciji je srpski takmičar Vladimir Janković sa 92 poena.
   Zoran Petrović Gugi je reprezentativac Vazduhoplovnog saveza Srbije u preciznom sletanju paraglajderom i trostruki nosilac statue ,,Zlatni orao", najprestižnije nagrade koju Vazduhoplovni savez Srbije dodeljuje svake godine najboljem sportskom vazduhoplovcu u zemlji. Pored toga, Gugi je nosilac srebrne medalje sa ovogodišnjeg Evropskog prvenstva u preciznom sletanju.
  Prvo mesto u ženskoj konkurenciji na takmičenju u Japanu osvojila je naša reprezentativka Milica Bićanin (21) sa 233 negativna poena. Ovaj rezultat doneo joj je i pobedu u ukupnom rezultatu Svetskog kupa za ovu godinu. Posle takmičenja u Makedoniji, Hrvatskoj, Turskoj, Italiji, Češkoj, Sloveniji i Japanu, i osvajanja prvog mesta u ženskoj kategoriji čak tri puta, Milica se izborila za konačnu pobedu u Svetskom kupu. Da podsetimo, Milica je na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu u preciznom sletanju paraglajderom osvojila prvo mesto u ženskoj konkurenciji, a zajedno se Gugijem i još pet članova srpskog tima bila je član reprezentacije koja je osvojila prvo ekipno mesto.
   Na takmičenju za Svetski kup u Japanu učestovalo je sedam takmičara Vazduhoplovnog saveza Srbije - Zoran Petrović, Vladimir Janković, Milica Bićanin, Jovan Novak, Đorđe Petrović, Branko Janković i Uglješa Jondžić.



FUDBAL - SRPSKA LIGA (ZAPAD)
Minimalci za promociju lidera jeseni

   • Golovima Rađenovića u Loznici u 88. minutu i Barjaktarevića u Kraljevu u 90. Sloga i Metalac zabeležili vredne pobede koje ,,belima" (praktično) donose titulu jesenjeg prvaka, a Metalcu visoku poziciju na tabeli • U 13. kolu Sloga - Jedinstvo Ub, Metalac gost u Požegi

   U ciglo dva minuta, i to u samoj završnici utakmica u Loznici i Kraljevu u 12. kolu srpskoligaškog ,,Zapada", svi su izgledi, odlučen je i jesenji prvak u ovoj grupi ,,treće lige". Na igralištu kod kraljevačke Ložionice gostovao je drugoplasirani Radnički Stobeks, iz lozničkog kraja, selo Klupci. Domaći Metalac je gotovo svih 90 minuta uzalud atakovao, gosti su se grčevito branili, a ,,iz aviona" se videlo da su u Kraljevo došli u isključivoj nameri da ne budu poraženi... U tome su uspevali, uspeli su i da jednu loptu izbace ,,iz praznog gola" (igrač, glavom) da bi fudbalska pravda bila zadovoljena tek u 90. minutu. Ko zna koji korner sa leve strane, golman gostiju Divljaković žestoko je (valjda jedini put) pogrešio, ispustio je loptu koja je pala na nogu Barjaktareviću - za konačnih Metalac - Radnički Stobeks 1:0 i tri boda za domaćina. Igralo se još punih šest minuta, gosti su krenuli na sve ili ništa, ali rezultat nije promenjen.
   Gotovo istovremeno, kada su se igrači Metalca valjali od sreće zbog postignutog gola, iz Loznice je stigla vest da je lider sa tabele Sloga povela u duelu sa istoimenom ekipom. Vest sa neizbežnog mobitela iz lozničkog Lagatora nije bila lažna pošto je ubrzo potvrđeno da je najbolji strelac ,,Zapada" Dejan Rađenović efektnim udarcem sa ,,svoje” distance (20 metara) savladao Maksimovića u 88. minutu, što je Slogi donelo nova tri boda i sada već ogromnih sedam bodova prednosti nad prvim pratiocem iz Podrinja. Radnički se, ruku na srce, u Kraljevu predstavio kao ekipa više nego skromnih mogućnosti, ali svakako ne i kvalitenih pojedinaca, sposobnih da jurišaju na sam vrh u ovom stepenu takmičenja.
   U narednom, 13. kolu, Sloga će u nedelju dočekati ekipu Jedinstva sa Uba, potom će ponovo kao domaćin igrati sa Mačvom iz Šapca, da bi u poslednjem, 15. kolu, u Klupcima praktično ozvaničila titulu jesenjeg prvaka. Tada će se znati sa kolikom će bodovnom prednošću dočekati proleće. Fudbaleri Metalca, opet, u sledećem, 13. kolu, sa visoke treće pozicije putuju u Požegu na megdan domaćoj Slogi, koja čvrsto drži ,,fenjer" u grupi Zapad.



ODBOJKA - VINER ŠTEDIŠE LIGA
Rezervisti odradili (mladog) radnika

   • U 3. kolu Ribnica savladala Požarevljane sa 3:0 (25:23, 25:23, 25:19) • Petnaest poena Uroša Kovačevića • U subotu u 4. kolu Ribnica gostuje u Smederevu

   Drugu utakmicu zaredom Ribnica je rešila u svoju korist maksimalnim rezultatom u setovima i osvojila nova tri boda. Ovog puta već tradicionalno neugodan rival na kraljevačkom parketu Mladi radnik iz Požarevca položen je na pleća prošlog petka u Hali sportova - sve posle žilavog otpora Požarevljana u prva dva seta. U uvodnom, ali i u drugom setu, vodila se rovovska bitka u kojoj rivali nisu uspevali da steknu iole veću prednost u poenima, a razlika se, u principu, svodila na ,,mršava" dva za jednog odnosno drugog takmaca. Prelomni trenutak, čini se, dogodio se u drugom setu, kada je indisponiranog Borovnjaka, a potom i Gavrilovića, Boško Mačužić zamenio iskusnim Vladimirom Batezom odnosno Milijom Mrdakom. Dešavalo se to kod startnog vođstva gostiju iz Požarevca od 3:1 odnosno 6:4 u poenima. Ribnica je stabilizovala prijem, a zatim i egzekuciju, greške su svedene na one dozvoljene, pa je u nastavku Ribnica sigurnim koracima gazila ka prvoj pobedi pred svojim navijačima u sezoni koja se tako zahuktava.
   Nosilac važne pobede, tačnije njen ,,idejni" tvorac, bio je najmlađi igrač Uroš Kovačević. Pored imena je uknjižio 15 poena, uz dva bloka i (neizbežne) četiri greške na servisu. Poslednje pojačanje ove jeseni Vladimir Batez ulaskom u drugom setu iskustvom i znanjem stabilizovao je ekipu, omogućivši ,,unuku" Kovačeviću da se razigra i osvaja poene koji pobedu znače. Već pomenuti, a sada već prekaljeni korektor Radovan Gavrilović nije imao dan, uknjižio je pored imena devet poena, ali je imao i sedam grešaka, što je za njegovu reputaciju i činjenicu da se igra samo tri seta -pomalo mnogo.
   Dve uzastopne pobede ,,maksimalcem", posle startne i pomalo ,,nespretne" premijere na kraljevačkom parketu (poraz od Zvezde od 1:3 u 1. kolu) Kraljevčanima omogućavaju dodatnu dozu ,,opuštenosti" pred utakmicu 4. kola u Smederevu sa istoimenom ekipom koja je, opet, posle dve startne pobede poklekla u Beogradu od vodećeg Partizana.



KOŠARKA - PRVA LIGA, ŽENE
U Beogradu poraz, u Kraljevu novi sponzor

   Košarkašice Kraljeva doživele su i četvrti uzastopni poraz. Ovoga puta u Beogradu od Partizana 70:77. Najefikasnije u timu iz grada na Ibru opet su bile najiskusnije igračice dve Ivane - Mihajlović i Todorović - sa 23 odnosno 22 poena. U narednom kolu Kraljevo dočekuje tim Hemofarma iz Vršca, još jednu ekipu iz samog vrha tabele Prve lige.
Rukovodstvo ŽKK Kraljevo nije sedelo skrštenih ruku. Potpredsednik kluba Dragan Beočanin potpisao je jednogodišnji ugovor sa kompanijom ,,Revita”. Sa druge strane ugovora je ime Nebojše Brankovića, direktora ove firme za Srbiju.
- Kao rezultat ove saradnje klub očekuje seriju dobrih rezultata, a ,,Revita” dobre i lepe promoterke - kaže Beočanin, i dodaje da je najzad postignut dogovor sa Mariborom i Kovinom, klubovima gde će karijeru nastaviti Kristina Baltić i Nevena Jovanović.
Na slici: Branković i Beočanin posle parafiranja ugovora o sponzorstvu.



RUKOMET - DRUGA LIGA, JUG - piše Stole Petković
Prekid u ,,Okaniku"

  U sportskoj hali OKANIK u Mataruškoj Banji rukometaši Metalca dočekali su ekipu Velike Drenove, u susretu 8. kola Druge lige, koji je početkom drugog poluvremena prekinut. Naime, kapiten domaćina Arsić imao je najpre verbalni duel sa sudijom, a potom ga povukao za dres i odgurnuo. Prekid je bio nemionovan i sada se čeka odluka disciplinskih i takmičarskih organa lige. U trenutku prekida gosti su imali prednost od jednog gola - 19:18.



ODBOJKA: DRUGA LIGA - ŽENE - piše Stole Petković
,,Libero" dobar na prijemu

  Gimnazijalac - Libero 1:3 (26:28, 25:17, 12:25, 10:25),

   Odbojkašice Gimnazijalca poražene su na svom terenu od ekipe Libero iz Čačka. Konačan rezdžultat bio je 3:1 za ekipu iz Čačka koja je, inače, glavni kandidat za ulazak u Prv u ligu.
   Susret je počeo u znaku domaćina. Nošene gromoglasnim bodrenjemm sa tribina ETS škole povele su čak sa 15:8. I to je bila razlika koju ne bi trebalo ispustiti tako lako. A upravo se to dogodilo. Došle su do daha Čačanke i dobile prvi set. U drugom repriza ali su devojke trenera Anđelke Tijanić znale ovoga puta da sačuvaju prednost i na veliku radost izjednače rezultat - 1:1. Treći i četvrti set gošće iz grada na Moravi lako su rešile u svoju koroist. Puno nesporazuma u redovima domaćih odbojkašica počev od prijema, zatim, organizacije i lako čitljivih napada, gostujuća ekipa je znala da iskoristi i savlada svog domaćina. Gimnazijalac zaslužuje sve čestitke na borbenosti naročito u prava dva seta ali gošćama sve čestitke na zalaganju i dobro osmišljenim akcijama koje su usledile posle odličnog prijema, naročito u trećem i četvrtom setu ove zanimljive utakmice.
Sala ETŠC ,,Nikola Tesla", Gledalaca 500. Sudije: Panić i Topalović (oboje Užice).
  Gimnazijalac: Bežanić, Staničić, Milinković, Petrović, radenković, Voštić (L), Janošević, Milojević, Kotorčević, Đurović, Đorđević, Minović, Mrvić
   Libero: Marković, Erić, Đoković, Živković, Brković, Obradović, J. Vuković, M. Vuković, Šćekić, Joksić, Veselinović.