Nisu usvojeni važni nacrti urbanističkih planova
Usvojen budžet i zahtevi rezervista i IN
Da ,,Ibarske novosti" budu javni servis građana
Državi dvadeset, zaposlenima dvanaest miliona dinara
Priznanje Miroslavu Tlačincu
Pročitao više knjiga nego pola Ušćana
,,Čitav život čekam priliku da pevam u Kraljevu rokenrol"
Oprez sa petardama!
Bojan boji novogodišnje raspoloženje
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Košarka, odbojka, atletika

OSAMNAESTA SEDNICA GRADSKOG VEĆA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Nisu usvojeni važni nacrti urbanističkih planova

   • Zbog uzdržanosti članova Veća iz SRS-a i nedolaska na zasedanje predstavnika SPS-a, nisu usvojeni planovi detaljne ili generalne regulacije ,,Centar” i ,,Čibukovac" - treća faza, zona ,,Crkvine", ,,Sijaće polje", ,,Bloka 6.2 Ribnica" i Ušća • Ostale tačke usvojene jednoglasno, među njima i nacrt urbanističkog plana ,,Autotransport-Grdica"

   Na 18. sednici Gradskog veća Kraljeva, održanoj 22. decembra, uprkos detaljnom obrazloženju i apelu izvestilaca, nije usvojeno pet veoma bitnih nacrta urbanističkih planova, pripremljenih za narednu sednicu Skupštine grada. Naime, prilikom glasanja o ovim dokumentima članovi Veća iz SRS-a bili su uzdržani, a dva predstavnika SPS-a na sednicu nisu došla, pa odluke ,,nisu prošle".
   Tako nije usvojen nacrt Odluke o donošenju Plana detaljne regulacije urbanističkih zona ,,Centar" i ,,Čibukovac" - treća faza. Ovaj plan, kako su detaljno obrazložili Goran Jeremić, načelnik Odeljenja Gradske uprave za urbanizam, i Dragan Pecović, u ime Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo", obuhvata prostor od 143 hektara i sastoji se iz osam celina. Cilj mu je izmeštanje buduće gradnje iz užeg gradskog jezgra, a glavni problem, kako je obrazloženo, pruga (i pružni prelazi) koja deli ovaj prostor na dva dela i u planu je njeno izmeštanje van grada, mada je to veoma skup projekat.
   Nije usvojen ni nacrt Plana detaljne regulacije urbanističke zone ,,Crkvine" koja obuhvata 143 hektara, a čiji je cilj omogućavanje stvaranja drugog gradskog centra sa desne strane Ibra, tako da ova reka prolazi kroz grad, a ne predstavlja njegovu granicu na kojoj se izgradnja završava.
   Ni nacrt Plana generalne regulacije naselja ,,Sijaće polje" nije dobio podršku, a njime je na čak 490 hektara trebalo da se omogući infrastrukturna, poslovna i stambena izgradnja neurbanizovanog tzv. ,,Južnog gradskog prstena" i spreči dalja ,,divlja gradnja" duž leve obale Ibra između dva novoizgrađena mosta, od Pijace do ,,Kamidžore".
   Većinu glasova nije dobio ni nacrt izmene Plana generalne regulacije Ušća, prema kojoj bi, po zahtevu meštana, u centru ovog naselja, pored sadašnje jedine crkve na groblju, bio izgrađen još jedan preko potreban takav verski objekat.
Najzad, nije usvojen ni nacrt izmene Plana detaljne regulacije za blok 6.2 Ribnica iako bi se, kako je obrazložno, ovom ,,kozmetičkom izmenom" omogućila izgradnja hipermarketa ,,Tuš", za čiju je izgradnju vlasnik izvršio sve potrebne pripreme, a na urbanističke uslove čeka više od godinu dana i može se desiti da odustane i time izostane i zapošljavanje više desetina Kraljevčana.
   Iako je izvestilac Dragan Pecović istakao da za neusvajanje ovih urbanističkih odluka nema nikakvih zakonskih, ekonomskih i političkih prepreka, da su svi nacrti planova dugo pripremani i prošli kompletnu zakonsku proceduru, a članovi Veća iz DSS-a i NS-a upozorili da će neusvajanje ovih dokumenata biti ,,loš signal" ostalim investitorima koji žele da dođu u Kraljevo, ti apeli nisu naišli na razumevanje članova Veća iz SRS-a i odluke nisu donete. Zbog toga je gradonačelnik dr Miloš Babić najavio ,,veoma brzu novu sednicu Gradskog veća o ovim tačkama".
   Nasuprot navedenim, jednoglasno je usvojen nacrt odluke o donošenju Plana detaljne regulacije ,,Autotransport-Grdica" koji po zahtevu reguliše uređenje ovog prostora na oko 21 hektar, podeljenog u osam urbanističkih celina, odnosno kompletnu proširenu urbanističku zonu Šeovac. Takođe, izmenu Plana detaljne regulacije ,,Centar grada Kraljeva" za lokaciju ,,Rekreaturs-Status", pre svega zbog razgraničenja svojine na zemljištu sa teniskim terenima i zbog toga što, po nalazu Građevinskog fakulteta, postojeći objekat zahteva adaptaciju i rekonstrukciju jer je statički veoma nestabilan.
Gradsko veće je jednoglasno usvojilo i Izveštaj o realizaciji Odluke o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje osiguranja životinja, useva i plodova u 2008. godini (regrese koristilo 76 poljoprivrednika u vrednosti od 1,39 miliona dinara, što je ocenjeno kao nedovoljno u prvoj godini primene Odluke). Pored toga, utvrđen je i predlog Odluke o poveravanju poslova prognoze biljnih bolesti i štetočina i poslova izveštavanja o tim pojavama na području Kraljeva Zavodu za poljoprivredu ,,Ibar".
   Usvojen je i redovni izveštaj Zavoda za javno zdravlje Kraljevo, po kojem su Kraljevčani u oktobru iz gradskog vodovoda pili hemijski i bakteriološki ispravnu vodu i udisali čist vazduh.

Odluke gradske Skupštine

Simoviću potvrđen, Vukadinoviću sudski vraćen mandat
Na početku zasedanja, po utvrđenoj proceduri, Skupština je potvrdila mandat odbornika u Skupštini grada Kraljeva Ljubiši Simoviću iz Demokratske stranke, umesto odbornika Ivana Jovanovića sa iste liste (ZES) koji je, zbog drugih obaveza, na prethodnoj sednici podneo ostavku. Istovremeno, odbornici su uz materijal za sednicu dobili i presudu Okružnog suda u Kraljevu kojom je usvojena žalba odbornika Zorana Vukadinovića (SPS) i poništena odluka Skupštine grada Kraljeva kojom mu je oduzet odbornički mandat 28. novembra 2008. godine, uz obrazloženje, u najkraćem, da između njega i predlagača liste nisu postojali sudski overeni ugovor i blanko-potpis ostavke, čime bi mu prestao mandat. Pošto je Zoran Vukadinović zahtevao da mu Skupština, kao Simoviću i ostalim odbornicima ponovo, prema presudi suda, potvrdi mandat, a taj zahtev odbijen, razvila se oštra polemika izmeću Vukadinovića i odbornika Pokreta za Kraljevo s jedne i odbornika SPS-a i SRS-a s druge strane.

Zaključak o zahtevima rezervista
1. Podržavaju se opravdani zahtevi Udruženja boraca od 1991. do 1999. godine o izjednačavanju prava boraca iz rata 1999. godine iz svih upravnih okruga, posebno Raškog okruga, sa pravima boraca iz sedam opština Topličkog okruga.
2. Obavezuje se Skupština grada Kraljeva da i dalje moralno i materijalno u skladu sa svojim mogućnostima nesebično pomaže opravdane zahteve rezervista.
3. Zaključak dostaviti: Vladi Republike Srbije - Ministarstvu finansija, Udruženju boraca 1991-1999. godine iz Kraljeva, gradonačelniku grada Kraljeva, zameniku gradonačelnika grada Kraljeva, Gradskom veću grada Kraljeva, predsedniku Skupštine grada Kraljeva, zameniku predsednika Skupštine grada Kraljeva, sekretaru Skupštine grada Kraljeva, šefovima odborničkih grupa u Skupštini grada Kraljeva, načelniku Gradske uprave grada Kraljeva i uz materijal sednice.
4. Ovaj zaključak objaviti u ,,Službenom listu” grada Kraljeva.

Polovni minibus za Muzičku školu
Skupština je usvojila radni zaključak odbornika Milovana Đurišića (SPO), koji glasi: ,,Obavezuje se Odeljenje za privredu i finansije Gradske uprave grada Kraljeva da u prvom narednom rebalansu budžeta grada Kraljeva unese stavku - Kupovina polovnog minibusa za potrebe Muzičke škole ,,Stevan Mokranjac" iz Kraljeva".

Preispitivanje diploma
Na predlog Vukomira Mitrovića, šefa Odborničke grupe Demokratske stranke, usvojen je jedan od tri njegova predloga radnih zaključaka, koji glasi:
   "Obrazuje se Komisija od tri člana koja će preispitati kada i gde su stečene diplome svih radnika i funkcionera direktnih i indirektnih korisnika budžeta grada Kraljeva".

SA DEVETE SEDNICE SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Usvojen budžet i zahtevi rezervista i IN

   • Budžetski prihodi od 2,086 milijardi dinara u odnosu na 2008. povećani za 11,45 odsto • Najveći prihodi od raznih vrsta poreza (54,3 odsto), najveći planirani rashodi za Program građevinskog zemljišta (42,79 odsto) • Podrška zahtevima kraljevačkih rezervista i ,,Ibarskim novostima" • Novopostavljeni direktori u Turističkoj organizaciji Kraljeva i JKP ,,Čistoća"

   Odluka o budžetu grada Kraljeva za 2009. godinu, sa jednim prihvaćenim amandmanom, na devetoj sednici Skupštine grada Kraljeva, održanoj 18. decembra, usvojena je većinom glasova. Prema tekstu Odluke i datom obrazloženju, budžet grada planiran je u svemu u skladu sa zakonskom procedurom, kako na prihodnoj, tako i na rashodnoj strani.
   Usvojenom Odlukom, u budžetu grada za iduću godinu utvrđeni su ukupni prihodi i primanja u visini od 2.086.780.300 dinara, što u odnosu na Odluku o budžetu tada opštine Kraljevo za 2008. godinu čini povećanje od 11,45 odsto. Pored toga, sopstveni prihodi budžetskih korisnika za narednu godinu planirani su u iznosu od 111.150.256 dinara, primanja od prodaje i zaduživanja 19,5 miliona, po osnovu povraćaja kredita za poljoprivredu 11 miliona i prodaje društvenih preduzeća 8,5 miliona dinara.
   U strukturi prihoda najveće učešće od 54,3 odsto imaju porezi, zatim donacije i transferi - 31,07 odsto, dok ostali prihodi učestvuju sa 13,49 odsto. Planirani rast prihoda od poreza povećan je za 10,3, transfera za 12,7 i ostalih prihoda za 3,4 odsto. Prema obrazloženju, veoma je bitna napomena da od početka iduće godine i grad Kraljevo ima obavezu da organizuje lokalnu poresku upravu preko koje će se naplaćivati i kontrolisati javni prihodi definisani zakonom.

POTROŠNJA I NEUSVOJENI AMANDMANI
   Budžetski rashodi za 2008. godinu usklađeni su sa planiranim prihodima i imaju isti iznos od 2,086 milijardi dinara i, kako je obrazloženo, javna potrošnja će biti ,,realna i strogo kontrolisana". Po budžetskim korisnicima, ne računajući sopstvene prihode, rashodi su planirani na osnovu zakonskih obaveza, procene u odnosu na prethodni period, predloga samih korisnika koji su, kako je obrazloženo, često bili i nerealni i bilansnih mogućnosti utvrđenih projekcijom prihoda za 2009. godinu. Rapoređeni su u više razdela i poglavlja tako da je za Skupštinu grada planirano 57,6 miliona, izvršne organe 189,8; Javno pravobrani-laštvo 5,4; Gradsku upravu 244,1; Program građevinskog zemljišta 893 miliona; osnovno obrazovanje 176,4 (sa transferima iz Republike od 121 milion); srednje obrazovanje 77,4; Narodni muzej 26,2; Istorijski arhiv 14,9; Biblioteku 40,5; Pozorište 14; Kulturni centar Ribnica 13,2; Dom kulture Ušće 3,9; Zavod za zaštitu spomenika 17,1; Fizičku kulturu 53,8; socijalnu zaštitu 34,6; Predškolsku ustanovu 162,6; DO ,,Goč" 44,1; mesne zajednice 7,3 i Turističku organizaciju 10,05 miliona dinara. Za tekuću budžetsku rezervu planirano je 18, a za stalnu sedam miliona dinara. Najveće učešće u strukturi ima deo za Program građevinskog zemljišta - 42,79 odsto, dok ukupan planirani konsolidovani fond plata svih budžetskih korisnika iznosi 398,8 miliona dinara ili sa učešćem od 19,11 odsto u ukupnim rashodima i povećanjem od 9,7 odsto.
   Skupština je većinom glasova usvojila samo amandman odborničke grupe Nova Srbija, kojim su sredstva za izgradnju vrtića u Mataruštkoj Banji prebačena sa pozicije Predškolska ustanova na poziciju Program za uređenje građevinskog zemljišta. Nije usvojeno osamnaest amandmana odbornika i odborničkih grupa opozicije, među kojima čak deset amandmana odbornika Radovana Markovića (Pokret za Kraljevo), kao ni šest predloženih radnih zaključaka opozicije povodom predloga Odluke o budžetu.

OPREČNE OCENE
   U višečasovnoj raspravi šefovi odborničkih grupa i odbornici opozicije (DS, G 17 plus, SPO, PK) uputili su niz kritika na predlog Odluke o budžetu za 2009. godinu. Pre svega, primedbe su se odnosile na neblagovremenu i nepotpunu zakonsku  pripremu  predloga Odluke, neistovremenu pripremu (i raspravu) predloga Programa uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2009. godinu, potrošačku a ne razvojnu koncepciju planiranih prihoda i rashoda, posebno ogromno povećanje rashoda za plate gradskih funkcionera, izvršne organe i Gradsku upravu, nedovoljna izdvajanja za podsticaje privrednog razvoja, investicije i zapošljavanje, socijalnu zaštitu, mesne zajednice i poljoprivredu i probleme mladih.
   S druge strane, šefovi odborničkih grupa i odbornici vladajuće koalicije (SRS, DSS, NS, SPS/PUPS) odbacili su date primedbe i dali su punu podršku predlogu budžeta. Oni su, pored ostalog, naglasili da je budžet grada pre svega realan, u skladu sa zakonskom procedurom i mogućnostima prihoda i rashoda u sadašnjim teškim društvenim i ekonomskim uslovima. 
   Inače, na devetoj sednici Skupštine grada, pored predloga budžeta, razmatrano je još deset tačaka dnevnog reda. Polovina od tog broja bila je iz oblasti kadrovske politike, jer su odbornici većinom glasova doneli rešenja o razrešenju dosadašnjih i imenovanju novih direktora JKP ,,Čistoća" Kraljevo i JU Turistička organizacija Kraljeva i potvrdili mandat odbornika Ljubiši Simoviću iz Demokratske stranke.

PODRŠKA ZAHTEVIMA REZERVISTA
   U nastavku rada, Skupština je razmatrala tačke koje su naknadno uvrštene u dnevni red. Najpre su objedinjeno razmatrane dve tačke koje su predložili odbornik Pokreta za Kraljevo Ivan Damljanović i Odbornička grupa Srpskog pokreta obnove, a koje se odnose na iformaciju o aktuelnoj situaciji povodom štrajka Udruženja učesnika rata 1991-1999. godine sa aspekta neisplaćenih potraživanja od države Srbije na ime ratnih dnevnica, sa predlogom mera od lokalne samouprave. Pošto su čitavu hronologiju, odnosno ,,istorijat" zbivanja povodom zahteva kraljevačkih rezervista, učesnika ratova devedesetih godina, izložili Sreten Lazović, predsednik kraljevačkog Udruženja učesnika ratova 1991-1999. godine, i Mića Aleksić, član Udruženja i Jednistvenog štrajkačkog odbora rezervista, u raspravi su učestvovali gradonačelnik Kraljeva dr Miloš Babić, odbornici Radovan Marković i Ivan Damljanović, koji su u potpunosti podržali zahteve kraljevačkih rezervista da se njihova prava na ratne dnevnice izjednače sa dobijenim ovakvim prinadležnostima iz sedam opština Topličkog okruga, ali i da se status ovih boraca do kraja zakonski reguliše. Posle rasprave doneta je skoro jednoglasno (jedan ,,uzdržan") odluka da se usvoji predloženi zaključak u vezi sa ovim pitanjem.

O ,,IBARSKIM" I OSTALE ODLUKE
   Odbornici su potom doneli odluku o započinjanju pravne procedure za vraćanje statusa javnog servisa Preduzeća za informisanje ,,Ibarske novosti" AD Kraljevo. Obrazloženje su u ime predlagača odborničke grupa Pokreta za Kraljevo dali Radovan Marković i Verica Milanović, a u raspravi su učestvovali odbornici Zoran Vukadinović, Slavoljub Nikolić, Slavko Marković, Rade Erac, Aleksandar Erac i direktor ,,Ibarskih novosti" Dragan Rajičić. U obrazloženjima i raspravi u celini su podržani predlozi i zahtevi iz peticije koju je potpisalo nekoliko hiljada građana Kraljeva da se od Agencije za privatiaziju i Vlade Srbije, u skladu sa Ustavom i Zakonom, posle raskida kupoprodajnog ugovora, ,,Ibarske novosti", kao javni servis, vrate pod okrilje grada Kraljeva (opširnije u posebnom tekstu).
   Na predlog Odborničke grupe DSS-a, Skupština je donela i Odluku o zaštitniku građana grada Kraljeva i Odluku kojom se odobrava Direkciji za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo" i JKP ,,Pijaca" da izvrše prebijanje međusobnih potraživanja na osnovu naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i po osnovu izgubljene dobiti i izuzetog zemljišta JKP ,,Pijace" za izgradnju novog (,,paralelnog") mosta na Ibru.
   Na kraju produženog, celodnevnog zasedanja (završeno oko 20.30 sati) Skupština je usvojila dva radna zaključka koja su predložili Milovan Đurišić, odbornik SPO, i Vukomir Mitrović, šef OG DS, dok je veći broj predloženih radnih zaključaka odbijen.

NOVOIMENOVANI DIREKTORI
Na predlog Komisije za izbor i imenovanja, Skupština je donela rešenje kojim se Radojka Savić razrešava dužnosti direktora Javne ustanove Turistička organizacija Kraljevo, a na njeno mesto imenuje Milan Mladenović, diplomirani ekonomista iz Kraljeva.
   Takođe, rešenjem Skupštine, razrešen je Milan Tufegdžić dužnosti direktora JKP ,,Čistoća" Kraljevo, a na njegovo mesto imenovan Zoran Jovanović, diplomirani inženjer mašinstva iz Kraljeva. Oba direktora imenovana su na mandatni period od četiri godine. U raspravi, veći broj odbornika zahvalio je dosadašnjim direktorima na uspešnom radu i izrazio očekivanja da će novopostavljeni direktori još uspešnije poslovati. Posebno je odato priznanje Milanu Tufegdžiću, a odbornicima je podeljeno pismo sindikata ,,Čistoće", koji se u ime zaposlenih protive smeni direktora. Na izbor oba nova direktora određene rezerve izneo je šef Odborničke grupe Pokret za Kraljevo dr Ljubiša Jovašević, a povodom izbora direktora JKP ,,Čistoća" odbornik Zoran Vukadinović.

IZ RASPRAVE NA DEVETOJ SEDNICI SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA O TEŠKOJ SITUACIJI U NAŠOJ INFORMATIVNOJ KUĆI
Da ,,Ibarske novosti" budu javni servis građana

   Na devetoj sednici Skupštine grada Kraljeva, održanoj 18. decembra, doneta je Odluka o započinjanju pravne procedure za vraćanje statusa javnog servisa Preduzeću za informisanje ,,Ibarske novosti" AD Kraljevo. Dopuna je uvrštena u dnevni red na predlog odborničke grupe Pokret za Kraljevo, a posle šire rasprave odluka doneta skoro jednoglasno sa 57 glasova ,,za" i jednim ,,uzdržanim".
   U ime predlagača, Pokreta za Kraljevo, predlog odluke obrazložili su odbornik Radovan Marković i Verica Milanović, zamenik šefa te odborničke grupe. Verica Milanović je navela tri osnovna razloga za donošenje odluke. Prvi - što je jasno da je privatizacija ovog javnog preduzeća propala, drugi - što su dalje funkcionisanje ovog preduzeća i opstanak zaposlenih i njihovih porodica dovedeni u pitanje i treći - što su se građani Kraljeva potpisivanjem peticije u ogromnom broju izjasnili za vraćanje ,,Ibarskim novostima" statusa javnog servisa grada Kraljeva. Ona je zatim saopštila i tekst obrazloženja predlogačeve odluke.
   U raspravi, odbornik Zoran Vukadinović, pored ostalog, istakao je da su građani opštine Kraljevo uz RTV Kraljevo, i emisije poput ,,Selima u pohode", i list ,,Ibarske novosti" rasli i saznavali sve važne informacije, kao i da je uveren da ova informativna kuća kao simbol Kraljeva ne može da propadne, već da će da nastavi da funkcioniše kao pre neuspele privatizacije.
   Slavoljub Nikolić, zamenik šefa odborničke grupe Srpske radikalne stranke, istakao je da ta odbornička grupa u celini podržava predlog odluke o ,,Ibarskim novostima”.
   Odbornik Slavko Marković zahvalio je ,,Ibarskim novostima" koje su, kako je naglasio, u sva tri svoja medija uvek objektivno i opširno izveštavale o svim problemima romske populacije u Kraljevu i njihove probleme ,,iznosile na svetlost dana", bez čega oni ne bi efikasno rešavani.
   Odbornik Rade Erac naglasio je da ni ovo pitanje, kao ni zahteve rezervista, ne bi trebalo politizovati i da neuspešnu privatizaciju ,,Ibarskih novosti” lokalna samouprava nije mogla da spreči, jer se to radilo na višem nivou, ali da sada može da pomogne opstanak i da se nađe pravo rešenje za ovo preduzeće. Istakao je i da su ,,Ibarske novosti” brend Kraljeva, da je ova informativna kuća imala i ima plejadu, ne samo vrsnih novinara, već i književnika, istoriografa i drugih kulturnih radnika ,,koji su institucija za sebe i u samom preduzeću”.
   Pomoćnik gradonačelnika Kraljeva Aleksandar Erac zahvalio je Pokretu za Kraljevo što je podneo ovaj predlog, istakao da Gradska uprava u Kraljevu pokušava mesecima da pomogne ,,Ibarskim novostima", ali da je rešenje u Beogradu, u Agenciji  za privatizaciju i RRA, ,,koji će morati da imaju razumevanje za rešenje ovog problema".
   U opširnom izlaganju, Dragan Rajičić, direktor ,,Ibarskih novosti", zahvalio je Skupštini i njenim organima i funkcionerima na razumevanju, izložio tešku ekonomsku i ukupnu situaciju u preduzeću zbog neuspele privatizacije, ali i opovrgao tvrdnju da krajem ove godine firmi preti stečaj. On je, međutim, izneo podatke o finansijskim ,,dubiozama" preduzeća, dugovima za plate, kredite, doprinose, naknade za frekvencije i druge obaveze, i zamolio da lokalna samouprava odmah posle Nove godine ,,pomogne našoj informativnoj kući i njenim zaposlenima, ne samo deklarativno, već i materijalno", da bi opstala. Dao je i predlog da se do iznalaženja konačnog rešenja zaustavi dalja privatizacija ,,Ibarskih novosti”.
   Sve u svemu, na sednici je jednodušno izražena spremnost da se ,,Ibarskim novostima" pomogne, da prežive najtežu situaciju u svojoj istoriji, dugoj više od šest decenija.

ODLUKA SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA
Član 1
Započinje se sa pravnom procedurom vraćanja u status javnog servisa Preduzeća za informisanje ,,Ibarske novosti" AD Kraljevo.
Član  2
Potrebno je hitno obavestiti Agenciju za privatizaciju Republike Srbije i Akcijski fornd Republike Srbije o zainteresovanosti grada Kraljeva za vraćanje Preduzeća za informisanje ,,Ibarske novosti" AD Kraljevo u status javnog servisa grada Kraljeva.
Član 3
Zahteva se od Agencije za privatizaciju Republike Srbije i Akcijskog fonda Republike Srbije da se zaustavi ponovna privatizacija Preduzeća za informisanje ,,Ibarske novosti" AD Kraljevo preko Akcijskog fonda Republike Srbije i Beogradske berze do iznalaženja rešenja za realizaciju ove odluke Skupštine grada Kraljeva".

IZ TEKSTA OBRAZLOŽENJA PREDLOGA ODLUKE
U skladu sa Ustavom i zakonom

   ,,U članu 20. tačka 34. Zakona o lokalnoj samoupravi predviđeno je da se opština, u skladu sa Ustavom i zakonom, stara o javnom informisanju od lokalnog značaja i obezbeđuje uslove za javno informisanje, osniva televizijske i radio stanice. U članu 50. stav 2. Ustava Srbije predviđeno je da se televizijske i radio stanice osnivaju u skladu sa zakonom. Nijednom odredbom Ustava nije ograničen krug osnivača informativnih medija…"

RADE ERAC:
Odbrana ,,Ibarskih novosti"

   - Mislim da je vreme da preduzmemo ono što je u našem znanju i moći, a to je odbrana lista, Televizije i Radio Kraljeva, dakle odbrana sva tri medija. Šest decenija stoji iza te kuće. Kada se danas kaže ,,Ibarske novosti", onda se obavezno misli na Kraljevo, a kada se kaže Kraljevo, onda se misli na mnogo štošta, između ostalog i na ,,Ibarske novosti”. Želim ovom prilikom da istaknem činjenicu da je u nekim drugim slučajevima odobreno i legalizovano formiranje javnog servisa. Ako država Srbija može da ima svoj javni servis i da nam svako veče preti tužbama ako ne platimo TV pretplatu, ako prestonom gradu Beogradu nikad nije padalo na pamet da se odrekne svog javnog servisa (Studio B), i ,,Ibarske novosti" zaslužuju punu podršku ove Skupštine!?

VERICA MILANOVIĆ:
Gradska delegacija da odmah ode u Beograd!

   - Odmah, ali zaista odmah, odluku i obaveštenje ove lokalne samouprave treba uputiti Agenciji za privatizaciju jer postoje indicije da ,,Ibarske novosti” odu u stečaj i likvidaciju, a posle je put vraćanja javnog servisa mnogo komplikovaniji, a egzistencija zaposlenih još više ugrožena!? Zato vas molim, jer smo videli da je i Gradsko veće jednoglasno prihvatilo ovu inicijativu, da Skupština donese i dostavi takvu odluku, a da nakon toga, bez čekanja, FORMIRA JEDNU GRADSKU DELEGACIJU KOJA ĆE OTIĆI U BEOGRAD, u Agenciju za privatizaciju, i kroz lični kontakt iznaći najlakši i najkraći put za vraćanje statusa javnog servisa ,,Ibarskim novostima".

GORKA SUDBINA ,,IBARSKIH NOVOSTI" - piše Vladeta Stanojević
Državi dvadeset, zaposlenima dvanaest miliona dinara

   Kada je pre nekoliko meseci Agencija za privatizaciju izvršila kontrolu poslovanja ,,Ibarskih novosti", njihov zaključak je bio da smo, u poređenju sa istim periodom prošle godine, povećali prihod za čitavih 32 odsto. Samo u prošlom mesecu prihod nam je bio 3.180.000 dinara. Pa, gde su nam pare? Da li ih uludo trošimo, a onda kukumavčimo za pomoć? Da li mi uopšte dajemo bilo kakav doprinos opštinskim i republičkim buyetima, fondovima, agencijama? A cifre su neumoljive - naš doprinos je takav da nam daje za  pravo da od svih državnih organa zahtevamo pomoć za spasavanje medijske kuće sa šezdesetogodišnjom tradicijom. I to su pokazatelji za godinu u kojoj bijemo bitku za opstanak preduzeća.
   Dakle, za jedanaest i po meseci (do 20. decembra) državi smo na ime PDV-a (4.550.000), doprinosa na plate (10.450.000), naknade za regionalnu TV frekvenciju (3.600.000) i zaštitu autorskih prava (1.300.000) uplatili bezmalo dvadeset milona dinara! U istom periodu radnicima je isplaćeno samo šest i po plata u ukupnom iznosu od 12.300.000 dinara. Državi dvadeset, radnicima dvanaest miliona dinara! Da li je potreban ikakav komentar? Dobro je da su radnicima redovno uplaćivani doprinosi za zdravstveno i penzijsko osiguranje, i to zaključno sa novembrom, tako da nemaju prekid staža.
U istom periodu iz gradskog buyeta je za direktne prenose skupštinskih zasedanja i praćenje rada Veća i drugih službi ,,Ibarskim novostima" uplaćeno 4.100.000 dinara. I na tu sumu smo platili PDV do poslednjeg dinara. A sredstva smo dobili po principu koji je važio za sve medijske kuće u gradu. Znači da je svaki dinar odrađen i da ništa nije dobijeno na ,,lepe oči". Samo da naglasim, zbog raznih priča, da je ta suma tek trećina od 12 miliona dinara, koliko je ove godine predviđeno za informisanje. Gde je završilo preostalih osam miliona - nisam istraživao, jer pre svega nije lepo viriti u tuđ tanjir, a zašto bismo se međusobno svađali kada se svi iz ove branše borimo za opstanak u ovom ludom vremenu tranzicije i kada nikome ne cvetaju ruže. Možda bi veliki demokratski iskorak bio kada bi predstavnici vlasti javno obrazložili principe na osnovu kojih su delili pare, pa da znamo kako ubuduće (ako preživimo) da se ponašamo.
   Ali, da se vratimo onom najbitnijem. Dakle, na svaki dinar koji smo dobili iz budžeta mi smo državi dali PET PUTA VIŠE! Jedan prema pet - ,,o, zar se i to može"? Eto gde su pare. Verujem, jer nemam razloga da sumnjam, da su gradski čelnici imali pred očima i ovaj vrlo važan segment doprinosa neke firme državi kada su sklapali ugovore o informisanju sa ostalim medijskim kućama u gradu.
   Naravno, ni na kraj pameti mi nije da posle ovakvih cifara predložim da se sva sredstva namenjena informisanju u idućoj godinu daju samo ,,Ibarskim novostima". Naprotiv, moj predlog je da se predložena sredstva znatno uvećaju, pa da ih bude dovoljno za pomoć svima onima koji ne primaju platu, koji zavise od narodne kuhinje, primaju socijalnu pomoć. Svet već potresa strašna ekonomska kriza, koja se neumoljivo valja ka nama, pa je valjda normalno da u takvoj situaciji mnogo više para bude namenjeno solidarnoj pomoći najugroženijima. Socijalni segment države iduće godine mora imati prioritet, jer je ogroman broj građana na ivici opstanka. Nažalost, i nas osamdesetak nevoljnika je među gladnima, ali posle ovakvih cifara ne vidim ni jedan jedini razlog da ozbiljna država pusti ovakvu firmu niz vodu. Postavlja se i pitanje kako obezbediti ta sredstva za spas porodica koje gladuju i koje nemaju da plate struju, vodu, grejanje... Tvrdim da je moguće, samo ako predstavnici vlasti hoće da odlome delić kolača koji je namenjen drugim javnim preduzećima, pa da onda svi solidarno preživimo nadolazeću krizu. Bode oči i podatak da iduće godine preko Direkcije treba potrošiti dve milijarde dinara. Da li stvarno nešto što je decenijama čekalo na realizaciju ne može da sačeka još koju godinu? Šta je prioritet - da se ova sirotinja prehrani ili da šeta evropski uređenim avenijama i sluša muziku iz pevajućih fontana?
   Ako je za ovaj grad bio preveliki zalogaj da spasava hiljade radnika ,,Magnohroma”, Fabrike vagona, ,,Jasena”, siguran sam da za nas osamdesetak  ima u nekom ,,ćošku" dvadesetak miliona dinara. Građani su svojim potpisima rekli šta misle o tome, na potezu su gradski čelnici. Jer, nama u ,,Ibarskim" je više preko glave da iz godine u godinu, iz meseca u mesec, dan za danom objašnjavamo, molimo, ubeđujemo svaku garnituru o značaju ove medijske kuće. Možda je našu višegodišnju muku najbolje iskazao aforističar koji je hamletovsku dilemu prilagodio našem vremenu, a koja glasi: Kurta ili Murta - pitanje je KAD?

   Prošle nedelje su i zaposleni u Zavodu za javno zdravlje u Kraljevu učestvovali u potpisivanju peticije Sindikata ,,Nezavisnost”  ,,Ibarskih novosti”, kojom se traži da ova informativna kuća, koja je na brzinu i nakaradno privatizovana, a potom potpuno upropašćena, postane javni servis građana Kraljeva. Akcija je organizovana na inicijativu direktora ove reprezentativne ustanove dr Aleksandra Macana, koji je u ime svih zaposlenih naglasio značaj ,,Ibarskih novosti" tokom proteklih decenija ističući kako je i u njegovom životu ova kuća, pored informativne delatnosti, odigrala i bitnu ulogu u njegovom sveukupnom vaspitanju.

   U redakciju lista ,,Ibarske novosti” stigli su i potpisi profesora ,,Ratarice" posle završene akcije koja je trajala desetak dana.
   - Potpisima na peticiji dajemo svoj skromni doprinos vašoj borbi za reprivatizaciju u nameri da postanete javni servis za informisanje preko sva tri medija, svih građana Kraljeva - stoji u tekstu koji potpisuje Unija sindikata prosvetnih radnika PHŠ ,,Dr Đorđe Radić" Kraljevo.

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE - NAGRADE PRIVREDNIM DRUŠTVIMA I POJEDINCIMA - piše Radoslav Živković
Priznanje Miroslavu Tlačincu

   • Ovonedeljna sednica Skupštine Privredne komore Srbije u Beogradu bila je, između ostalog, posvećena ublažavanju posledica svetske finansijske krize, stvaranju povoljnijih uslova za poslovanje i investiranje u Srbiji i osnovnim smernicama za rad Komore u narednoj godini. U svečanom delu sednice Miloš Bugarin, predsedsednik Privredne komore Srbije, uručio je nagrade Komore Srbije za 2008. godinu. Plaketama i diplomama nagrađeno je 21 privredno društvo i 19 pojedinaca, među kojima su preduzeće ,,Spektar” iz Gornjeg Milanovca i Miroslav Tlačinac, vlasnik i direktor kraljevačke ,,Amige”

   Srbija ne može da primenjuje relaksirajuće makroekonomske mere značajnih razmera, kao što su veliki deficit u buyetu ili niska referentna kamatna stopa, i na taj način spasava od krize svoju privredu jer mi tog novca nemamo - izjavio je obraćajući se privrednicima Radovan Jelašić guvener Narodne banke Srbije.
   - A novca nema - pojasnio je on - jer je Srbija i u dobrim vremenima imala budžetski deficit pa su pare od privatizacije potrošene. Nisu stvorene rezerve za izazovna vremena kakva su sada.
   Jelašić je privrednicima poručio da Srbija, kao i sve zemlje sveta, mora da prođe kroz neophodan proces prilagođavanja u svetskoj ekonomiji, a to će uticati na sve aspekte poslovanja.
   Efekti svetske ekonomske krize preneli su se i na realni sektor u Srbiji, pa je potrebno, u nizu mera koje će biti preduzete, obezbediti stabilnost domaće valute, ambijent za investiranje učiniti atraktivnijim, doneti akcioni plan za podizanje kreditnog rejtinga zemlje i obezbediti lakši pristup sredstvima međunarodnih finansijskih institucija.  Godišnja oktobarska inflacija iznosila je 10, 5 odsto, dok su troškovi života u novembru povećani za 8,8 odsto u odnosu na isti mesec 2007. godine. Osnovni zahtevi privrednika su unapređenje ambijenta poslovanja,     investiranja, makroekonomska stabilnost, smanjenje javne potrošnje, unapređenje konkurentnosti i infrastrukture. Trenutno najveći problem za srpsku privredu predstavlja neefikasan rad zakonodavnih organa i  nerealan kurs dinara koji najviše pogađa izvoznike.  Zatraženo je smanjenje carina za sirovine i repromaterijal, kao i smanjenje poreza na zarade zaposlenih. Gotovo svaki dinar koji se stvarao u buyetu poslednjih nekoliko godina, prvo je potrošen na plate, penzije i materijalne troškove, a ono što je od toga ostajalo odlazilo je u investicije. Uz to, Srbija nije članica Evropske unije, što bi joj, da jeste, omogućilo značajne izvore finansiranja, kao što je to omogućeno drugim zemljama u teškoćama. NB i Vlada Srbije preduzimaju sve mere kako bi inflacija u narednoj godini bila jednocifrena. Međutim, postoje ozbiljni  problemi koje sami ne možemo da rešimo već rešenja moraju da budu pronađena u Evropskoj uniji.
   U svečanom delu sednice nagrađeno je 21 privredno društvo i devenaest pojedinaca, među kojima su sa područja Regionalne  privredne  komore privatno preduzeće ,,Spektar” iz Gornjeg Milanovca i Miroslav Tlačinac, vlasnik i direktor kraljevačke ,,Amige”,  kao pojedinac.
   Prilikom uručenja nagrada, Miloš Bugarin, prdsednik Privredne komore Srbije, istakao je da su one izraz priznanja za postignute rezultate u privređivanju i unapređenju privrede Republike Srbije.

NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE - piše Vesna Jovičić
Ambiciozni planovi za narednu godinu

   Na godišnjoj konferenciji za novinare održanoj ove sedmice, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje Filijala Kraljevo pohvalili su se brojnim zapaženim reezultatima, ali su najavili i nove ambiciozne planove i projekte za narednu godinu. Sa teritorije Raškog okruga, do kraja novembra ove godine, evidentirano je 14.690 novozaposlenih, od čega je nešto više od polovine posao našlo posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje. Na teritoriji opštine Kraljevo oko 2.000 lica ne nalazi se više na evidenciji Nacionalne službe. Njihov status je sada - zaposleni.
   Na nivou Direkcije, Nacionalna služba za zapošljavanje može da se pohvali usvajanjem akcionog plana i strategije razvoja do 2010. godine, u šta je uključena i Filijala Kraljevo. Pedeset dve procedure za upravljanje kvalitetom, koje se od početka decembra primenjuju, biće odskočna daska da ova ustanova bude prva koja će dobiti certifikat Evropske unije ISO 9001.
   Filijala Kraljevo je ove godine, i pored većeg priliva nezaposlenih, u ostvarivanju osnovnog cilja, postigla rezultate bolje nego prethodne godine. 
- Mi smo u ovoj godini preduzeli aktivnosti da podignemo kvalitet usluga Nacionalne službe za zapošljavanje i da, ne samo deklarativno, postanemo javni servis na usluzi svojim klijentima - izjavio je Vladan Šekularac, direktor NSZ Filijala Kraljevo.
   Nacionalna služba za zapošljavanje, kroz finansijske i nefinansijske programe, rešava gorući problem naše ekonomije - nezaposlenost. Obezbeđuju se finansijska sredstva za samozapošljavanje, otvaranje novih radnih mesta kod poslodavaca, ali se i kroz savetovanje, edukacije, motivisanje nezaposlenih da započnu sopstveni biznis utiče na smanjenje broja nezaposlenih u opštini Kraljevo.
Prema rečima gospodina Šekularca, već se rade projekti koji će konkurisati za javne pozive za javne radove u narednoj godini.
- Time želimo da se što više sredstava slije u opštinu Kraljevo. Da imamo neke veće projekte koje će sufinansirati međunarodne organizacije, lokalna samouprava i ostali zainteresovane institucije i fizička lica - kaže Vladan Šekularac. 
   U narednu godinu ulazi se veoma ambiciozno. Aktivnim merama zapošljavanja nastaviće se smanjivanje posledica i uklanjanje bar nekih od uzroka nezaposlenosti. A sadašnja ,,zlatna sredina", koju Filijala Kraljevo trenutno zauzima s obzirom na do sada postignuto, kako je rečeno na konferenciji za novinare, biće samo jedan od stepenika do najuspešniji.

IZBORI U SINDIKATU IBARSKIH RUDNIKA - piše Marko Slavković
Nikolić ponovo ubedljiv

   U Ibarskim rudnicima kamenog uglja 24. decembra su održani redovni sindikalni izbori. Članstvo je, između dva kandidata, ogromnom većinom glasova, za prvog čoveka ove masovne organizacije izabralo Gorana Nikolića, koji je i do sada obavljao tu veoma važnu funkciju.

   Podsetimo se, zahvaljujući izuzetnoj angažovanosti Nikolića, i podršci koju je imao od Izvršnog odbora, zaustavljena je loša privatizacija Ibarskih rudnika, što se smatra jednim od najvećih uspeha sindikata, ali i svih zaposlenih. O brojnim drugim aktivnostima, pre svega iz socijalnog domena, već smo pisali. Prema tome, rudari su svojim glasom za Nikolića indirektno podržali sve njegove dosadašnje akcije, u uverenju da ih ni ubuduće neće izneveriti.
   - Ne mogu da kažem da mi nije drago što su mi radnici dali poverenje, ali u ova nesigurna i teška vremena nije lako biti na čelu sindikata pred kojim su brojni izazovi. Svakako, radnike neću izneveriti. To je sigurno - rekao je u telefonskom razgovoru.

KAD ČOVEK, SA UKUPNO DVA RAZREDA ŠKOLE, ŽUDI ZA OBRAZOVANJEM - piše Marko Slavković
Pročitao više knjiga nego pola Ušćana

   • I sada, u osamdesetoj godini, Ljubiša Živković, poljoprivrednik iz Kosurića kod Ušća, sedmično pročita po jednu knjigu • Nezvanično, jer mu je evidencija nesmotrenošću zauvek uništena, do sada je pročitao između tri i po i pet hiljada knjiga!

   Neko mi je, davno, u nekoj ušćanskoj kafani, dao ideju za novine, u smislu: u jednom selu, bogami, podaleko od Ušća, i nepristupačnom za posetu lakim kolima, živi čovek, sam, poljoprivrednik je, a pročitao je više knjiga nego pola žitelja Ušća. Tema je ,,boli glava”, pomislio sam, ali me je glava, posle izvesnog vremena provedenog u kafani, zaista zabolela... I na tome se sve završilo. Ovih dana, boraveći u Ušću zbog konkretnog zadatka, sretoh se sa dragim poznanicima i jedan od njih me podseti na davnašnji predlog. Iskreno sam se obradovao. Ali, kako stići do tamo, a to tamo je selo Kosurići, dvanaest- trinaest kilometara od Ušća, od toga više od četiri kilometra put koji se može preći samo u posebnom terenskom vozilu i sa vrlo iskusnim vozačem.
   - Ne brini, imaćeš vozilo i vozača, samo da saznamo broj telefona tog čoveka, da mu se najaviš - bio je uverljiv Goran Nikolić, vodeći sindikalac u Ibarskim rudnicima.
Tako je i bilo.
   Terensko vozilo je, vidi se, novo, a vozač Radojko Pešić, sudeći po onome kako vozi, pravi je profesionalac. Ali, put! Teško bih se ponovo usudio da krenem u Kosuriće, iako je čovek, koga sam posetio, bio divan domaćin i odličan sagovornik. Podrazumeva se, bez istog vozila i istog vozača, ni slučajno.
   Dakle, stigli smo u Kosuriće. Stigli smo ,,stopu po stopu”, preko potočića, s kamena na kamen, sa rupe na rupu, iz krivine u krivinu, sa uspona na uspon, pored urvina, a sve kroz šumu, gde smo, tek ovde-onde, videli nebo. A u selu, mada je bilo hladno, samo se sa ponekih dimnjaka primećivao dim. Sumoran nagoveštaj da ovde živi malo ljudi.
   - To je domaćinstvo Ljubiše Živkovića - rekao mi je Radojko, pokazujući rukom na dve-tri starije građevine, gotovo sastavljene jedne s drugom. Pred kućom, u kojoj smo zatekli Ljubišu kako na televiziji prati skupštinska dešavanja, neobična slika: na česmi, sa prednje strane, mermerna ploča sa likom njegove supruge. Mora da ju je beskrajno voleo, pomislio sam.
   Radojko je samo jednom pokucao na vrata, a Ljubiša je već ustao sa stolice. Videlo se to kroz prozor sobe, na kome su zavese bile razmaknute.
- Dobro mi došli, ljudi. Uđite - smirenim glasom rekao je Ljubiša, pružajući nam ruku čim smo prekoračili prag.
   Samo što smo seli, žalim se Ljubiši na loš i dalek put. Primećujem da su mnoge kuće napuštene, pitam kako se ovde živi. Ljubiša potvrdno klima glavom, ali dodaje da je, što se puta tiče, bilo i gore. Bukvalno, pešačka staza, i tovarni konj kao jedino prevozno sredstvo.
   - Nekada, selo je imalo devetnaest domaćinstava, a sada ima osam kuća sa ukupno 27 članova, dok je, svojevremeno, samo u domaćinstvu Petra Božića bilo 19 članova. Čuvali su sto ovaca, dvadesetak krava, petnaestak svinja, pernatu živinu, a sada su mnoge kuće prazne. Otišao narod, odselio se - sa setom priča Ljubiša, pa nastavlja da nam pripoveda kako se njegov otac oženio u šesnaestoj godini, a majka mu je imala godinu dana manje, kad se udala za Ljubišinog oca. Deca. Na nesreću, majka mu je živela samo 38 godina, i za to vreme izrodila je troje dece, Ljubišu i dve kćerke. Ljubiša danas ima osamdeset godina, i s obzirom na to da je mnoge i teške poslove u životu radio, pravo je čudo da nikada nije bio kod lekara. Čuvao ga Bog.
Ljubišino detinjstvo obeležili su teška nemaština i ratovi. I upornost. Bio je uporan u svemu što radi, pa i u želji da ide u školu. Nažalost, želja mu se delimično ispunila, jer ga je otac, posle završena dva razreda osnovne škole, vratio kući, ,,važnijim poslovima”, na imanje. Treba da se radi, da se čuva stoka.
   - Naučio si sva slova, znaš da čitaš i pišeš, šta će ti više? - govorio mu je otac.
   U to vreme, posebno u to vreme, očeva reč bila je nepobitna. Ljubiša se vratio kući i započeo drugi život. A voleo je da uči, što je čudno i za sadašnja shvatanja mladih. Uzalud je volja kad je očeva reč neprikosnovena. U dvadesetoj godini Ljubiša zasniva brak sa devojkom istih godina. Od tada, pa mnogo godina posle toga, Ljubiša je, pored poljoprivrednih poslova, onako samouk, radio kovačke, zidarske i stolarske poslove. Nije bio komunista, već socijalista Svetozara Markovića, i u tom svojstvu biran je u mnoge organe tadašnjeg Socijalističkog saveza, ali i drugim strukturama, naročito u vezi sa radom zemljoradničkih zadruga i unapređenjem poljoprivrede uopšte. Dok Ljubiša o tome detaljiše, Radenko dobacuje:
- Pitaj ga koliko je samo sanduka za pokojnike napravio.
   - Stotine sam ih napravio... - pokušava da objasni Ljubiša, ali mu Radenko, uz smeh, upada u reč: - I u svaki je prvo on legao, da se uveri da li valja...
Tako je tekao Ljubišin život. Radilo se i, istovremeno, proširivala se porodica. Ljubiša je supruzi, posle pete kćerke, predlagao da imaju i šesto dete, u nadi da će biti muško. Možda i zbog toga što je do njega dopro glas da ga neki sažaljevaju, u smislu: grdan, sve mu ženska deca. A ostali su sami i oni koji su imali naslednika.
   - Okolnosti su bile takve. Dok je postojala opština Ušće, nešto se za selo i radilo, a kad smo pripali opštini Kraljevo, više niko i ne zna gde su Kosurići - sa dozom nezadovoljstva kaže Ljubiša, i dodaje:
   - Evo još jednog primera da su se desile nagle seobe sa ovog prostora, i da su u selima ostala retka domaćinstva, i to staračka. Kad sam bio đak, u školi u Studenici tada je bilo skoro 280 učenika. Koliko se sećam, bilo je samo osam devojčica. A danas, u odnosu na to vreme, ukupan broj učenika ovde je zanemarljiv.
   Ovim podsećanjem, Ljubiša nas, zapravo, uvodi u priču zbog koje smo ga i posetili: otkuda ta višedecenijska ljubav prema knjizi?
   - Moj otac je bio dobar guslar, ali nepismen, pa bi, slušajući druge guslare, brzo učio pesme. Dobro je pamtio. Onda mi nabavimo pesmarice, tako se tada govorilo za narodne pesme, da mu čitam. Nećete verovati, samo jednom pročitam pesmu, a otac je već peva uz gusle. Tako je počelo moje interesovanje za knjige, sa junacima iz naše istorije, pa onda redom. Bibliotekar iz Studenice mi je, po kćerkama, slao knjige, različitog sadržaja, i ja sam ih prosto ,,gutao”. Na primer, kad se nešto radi na poljoprivredi, pa kad se odmaramo, ili ručamo, za to vreme pročitam nekoliko stranica. Možda je to čudno, ali je tako bilo. Tako je ostalo do današnjih dana.
   U osamdesetoj godini, Ljubiša i danas čita ,,sve što mu padne u ruke”, ali malo slabije vidi i malo ga izdala memorija. Logično je pitanje, koliko je knjiga do sada pročitao. Otprilike.
   - E, vidite, pre tridesetak godina imao sam neku vrstu spiska koje sam sve knjige pročitao, koliko je koja knjiga imala strana i kako se zvao pisac. Nažalost, nije to bilo u svesci, nego na nekim papirima, i oni su jednoga dana nestali. Da li su upotrebljeni za potpalu vatre, ili su završili negde drugde, ne znam. Od tada ne vodim evidenciju, pa zato i ne mogu ni približno reći broj knjiga koje sam pročitao - sa vidnim žaljenjem veli Ljubiša.
Prostom računicom pokušavam da dođem do podatka o broju knjiga koje je Ljubiša Živković pročitao. Konkretno, ako Ljubiša sada ima osamdeset godina, a ima, i ako je imao devet godina kad je počeo da čita knjige, a imao je, i ako je sedmično pročitao samo po jednu knjigu tokom narednih sedamdeset godina, a čitao je i po dve nedeljno, onda se sa velikom tačnošću može ustvrditi da je ovaj mudri čovek, iz zabačenog sela Kosurići kod Ušća, pročitao najmanje 3.600 knjiga! Ej, 3.600! Kao da ništa drugo u životu nije radio, a bio je i poslušni mladić, i vredan seljanin, i ugledni samouki majstor ,,za sve”, i član u raznim strukturama socijalnog i socijalističkog napretka.
   Dobro, podatak o broju pročitanih knjiga je orijentacion, približno tačan, ali je savim tačno da je Ljubiša čitao ne samo istorijske i naučnofantastične knjige, već i beletristiku. Podjednako domaću i stranu. Čitao je Branka Ćopića, Iva Andrića, Dobricu Ćosića, Žil Verna, Lava Tolstoja... Dobro je rekao: čitao je sve knjige koje su mu došle u ruke, do brojke od tri i po do pet hiljada knjiga. Ima ljudi koji u zbilji kažu da je Ljubiša sam pročitao više knjiga nego pola žitelja Ušća zajedno.
Bez uvrede, spreman sam da u to poverujem.

POLICIJA UPOZORAVA
Oprez sa petardama!

   Budući da se u vreme novogodišnjih i verskih praznika prodaju pirotehnička sredstva sumnjivog kvaliteta i porekla, Policijska uprava Kraljevo obaveštava građane da se u maloprodaji mogu naći pirotehnička sredstva razreda 1 i 2, i to isključivo u prodavnicama oružja i municije i na štandovima u toku sajamskih manifestacija. Ova sredstva prolaze kontrolu kvaliteta.
   Pirotehnička sredstva razreda 1, kao što su kapisle za dečje pištolje, konfete bombice i slično, mogu se prodavati i maloletnim licima, dok se pirotehnička sredstva razreda 2, kao što su petarde, ,,rimske sveće", ,,fontane", ,,topovski pucnji" i slično, mogu prodavati samo punoletnim licima. Ova sredstva mogu koristiti i maloletna lica, ali pod nadzorom roditelja.
   Upotreba pirotehničkih sredstava nije dozvoljena u zatvorenim prostorijama i na prostorima gde se okuplja veći broj ljudi. Policijska uprava podseća građane da nepromišljeno korišćenje pirotehničkih sredstava može da izazove teške opekotine, gluvoću, slepilo, amputaciju delova tela i slično.
Kraljevačka policija i pripadnici Odseka za zaštitu i spasavanje obavljaju intenzivnu kontrolu prometa pirotehničkih sredstava i u svakom slučaju neovlašćenog držanja i prodaje, kako je propisano Zakonom o prometu eksplozivnih materija, robu oduzimaju i protiv odgovornih lica podnose krivične i prekršajne prijave.
   Policijska uprava upozorava građane da je pucanje iz vatrenog oružja strogo zabranjeno i da će protiv lica koja se ne budu pridržavala navedenog, biti preduzete odgovarajuće zakonske mere.

KRALJEVAČKA SLIKARKA I MEDIJUM U VRŠCU - piše Dragan Bajović
Moć pozitivnog mišljenja

   Kraljevačka slikarka i medijum Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević održala je početkom ove nedelje u Galeriji Kulturnog centra u Vršcu predavanje na temu ,,Moć pozitivnog mišljenja".
   Hadži Milena je u toj uglednoj galeriji postavila i tridesetak svojih akvarela posvećenih temi predavanja. Inicijator ovog dobro posećenog predavanja bila je profesor Tanja Flora, a publici su se obratili i moderatori Kulturnog centra Milica Laketić i Ilija Stetić, koji je, uoči Nove godine, došao odeven kao Deda Mraz.
   Akvareli Milene Kovačević su povezani sa njenim radom na polju vidovitosti. Likovni kritičar Zvonimir Santrač, prilikom otvaranja Milenine izložbe u vršačkom Kulturnom centru, govoreći o njenim akvarelima i, inače, o toj vrlo teškoj slikarskoj disciplini, smatra da je takvih slikara vrlo malo. Vodena umetnost, nastavlja on, nije, kako neko možda misli, kao slikanje vodenim bojicama u osnovnim školama. Voda je najveći sastojak u ljudskom organizmu, pa je, onda, akvarel, možda, najveći i najteži slikarski pravac, jer ga jedino tom tehnikom možemo približiti ljudima i njihovom razmišljanju o vlastitom nastanka i postojanju.
   Akvareli Hadži Milene pokazuju da je to Božji dar. Otud Mileni i ta vidovitost. U stvari, da nema vidovitosti, ne bi bilo ni tog slikarskog dara. Njenom rukom rukuje, jednostavno, neko iza nebesa, sa tamo nekih viših sila božanskih.
   Hadži Milena želi da na svetu nadvlada potpuna jednakost među nacijama, polovima, boji kože, veroispovesti... Ona je član Akademije za ezotoriju Die andere realität (Druga stvarnost), u Nemačkoj. Ta Akademija ima i istoimeni časopis u kojem je moto da je Svaki Čovek Isti.
Lekar Zoran Stojanović, koji u Vršcu osniva ogranak nemačkog udruženja Druga stvarnost, upoznat je sa delom Milene Kovačević. On smatra da je njeno delovanje vrlo dragoceno za čitavu planetu.
   Vršački Kulturni centar sa zadovoljstvom, kako je rečeno, izlaže akvarele Milene Kovačević. Milena je Kraljevčanka, rođena 1955. godine. Sa 17 godina odlazi u Nemačku, gde pokazuje nesumnjivi talenat za slikarstvo. Odlazi potom u Pariz na Umetničku akademiju ABC, gde stiče zvanje akademskog slikara.

DOČEK NOVE, 2009. GODINE, NA TRGU KOD MILUTINA
Bojan boji novogodišnje raspoloženje

  U organizaciji Skupštine grada Kraljeva, Kraljevčane će na Trgu srpskih ratnika u novogodišnjoj noći zabavljati mladi pevač Bojan Bjelić.
   - Obećavam da ću sa svojim bendom i svojim igračima napraviti jednu ludu zabavu na trgu. Pevaću svoje stare hitove, naravno, pevaću i promovisaću i novi album ,,Duh iz bombonjere". Potrudiću se da, pored svojih pesama, uvrstim u repertoar i neke hitove svojih kolega, tako da će repertoar biti pravi novogodišnji. Biće i ženskih pesama, koje će pevati moja koleginica. Jako dobro se pripremam za taj nastup i mislim da će biti izuzetno veselo - naglašava Bojan.
   Bojan Bjelić je inače do sada objavio tri albuma. Prošli album je obeležila pesma Ekspresno, koja je postala pravi hit.
   - Pesma Ekspresno sa prethodnog albuma je na neki način moja lična karta. I dan-danas se na mojim nastupima traži kao kad je prvi put izašla. A kako vidim, reakcije publike na moj novi album ,,Duh iz bombonjere", na pesme Čipka crvena, Malo na kratko, zaista su odlične. Posebno ako se ima u vidu da je album izdat pre mesec i po - ističe Bojan.
Iako ima 24 godine, Bojan Bjelić učestvovao je i na brojnim festivalima.
   - Iza sebe imam dosta festivala, mislim da, od domaćih festivala, nisam učestvovao jedino na ,,Beoviziji” i ,,Grandovom festivalu”, što nameravam da uradim ove godine. Već posle Nove godine počeću da prikupljam pesme za ova dva festivala, jer voleo bih da i to probam. Bio sam na ,,Hercegnovskom festivalu” tri godine zaredom, na ,,Ohridskom festivalu”, gde sam i pobedio 2005. godine sa pesmom ,,To nije ljubav", zatim na prvom ,,Radijskom festivalu” sa pesmom ,,Bebo, vrati se". Iako je mnogo pesama iza mene, mislim da sam postao popularan tek sa prethodnim albumom ,,Ekspresno”, a evo i sa poslednjim, koji se baš lepo zavrteo i kojim sam baš zadovoljan. 
   Pozivam sve Kraljevčane da budu sa mnom, bendom i igračima, jer pripremamo mnoštvo iznenađenja za one koji dođu. Mislim da će zaista biti veselo i biće mi zadovoljstvo da što veseliji dočekamo 2009. godinu - završio je ovaj razgovor Bojan Bjelić.

SUSRET SA SRPSKOM BRAĆOM U CRNOJ GORI
Gradovi - pobratimi obnavljaju pokidane veze

   Društvo guslara ,,Žiča" Kraljevo, u okviru delovanja na očuvanju tradicije srpske kulture na svim prostorima na kojima živi srpski narod, redovno održava veze sa drugim društvima. Tako je, na poziv Guslarskog društva ,,Vojvoda Lazar Sočica", društvo prošlog vikenda boravilo u poseti Plužinama u Crnoj Gori. Domaćin je gostima pokazao zavidne rezultate postignute na očuvanju srpske tradicije i običaja na području junačke Pive. Bilo je posebno zadovoljstvo posetiti stare srpske svetinje u dolini Pive, među kojima je najpoznatiji manastir Piva, kao i stratište srpskog naroda u mestu Dol, gde je fašistički okupator streljao više od 600 nevinih građana, među kojima 107 maloletne dece.

   Goste iz Srbije je posebno ugostio predsednik opštine Plužine gospodin Mijuško Bajagić. Upoznati smo sa tim da su Kraljevo i Plužine gradovi pobratimi, te da postoji iskrena želja Plužina da se ti bratski odnosi nastave, jer su, nažalost, prekinuti u ratnim dejstvima devedesetih godina.
I. Čabarkapa

URUČENA GODIŠNJA PRIZNANJA UDRUŽENJA NOVINARA SRBIJE
Nagrada Veri Aksentijević

   U ponedeljak su u Beogradu uručene nagrade najuspešnijim novinarima u ovoj godini po oceni Udruženja novinara Srbije. Među nagrađenima je i Vera Aksentijević, novinar u kraljevačkom dopisništvu RTS-a.
   - Aši-maši da promaši je reportaža šaljivog radnog naslova, ali je tema ozbiljna. Reč je o visećim mostovima u okolnim selima koje meštani moraju da prelaze baš kao u igri ,,ašiš, mašiš pa promašiš”. Mostovi su truli, sajle iskidane, a svaki prelazak preko njih opasan po zivot. Moja matična redakcija, redakcija Srbije danas, problem je prepoznala, i RTS je emitovao u centralnom dnevniku. Ja sam za kvalitet te reportaže dobila nagradu, a želim da verujem i da će lokalna vlast konačno meštanima, pre svega Sirče, bar učvrstiti sajle, ako ne i pokloniti novi most.
   Nagrada je velika čast za mene, a, daću sebi za pravo, i za celu dopisničku mrežu. Dopisnici su, kao i reportaža, godinama u svim medijima gurnuti u stranu. RTS ih je ponovo uzdigao. Mi nismo više rođaci sa sela, a problemi u Srbiji seljačke priče.
   Ovo je potvrda i dopisništva u Kraljevu u celini, i nastavak tradicije kao najboljeg dopisništva RTS-a. Zaslužni za ovu nagradu su i Nenad Dimitrijević, koji je bio snimatelj reportaže. Majstoski posao obavili su i montažer Slobodan Miljković i tonski snimatelj Gordan Nestorović - izjavila je za naše novine koleginica Vera Aksentijević.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PARADOKSI SRPSKOG ŠKOLSTVA - piše Bojana Milosavljević
Pored ,,čučavca" - internet

   • Nedavna promotivna akcija srpske mega firme Telekom da u svaku od 1.851 škole širom Srbije uvede priključak za, takozvani, širokopojasni internet po simboličnoj ceni od samo jednog dinara - slabo će uroditi plodom. Umesto ,,prozora u svet", srpskim osnovcima i srednjoškolcima nedostaju elementarni uslovi - toaleti, sale za fizičko, a ponegde, bogami, čak i električna svetlost

   Izgleda da se u Srbiji škole kao objekti grade od krova a ne od temelja, što bi bio još jedan srpski unikum. Preduzeće Telekom, inače vrlo moćno u svojoj sferi, poželelo je da se ponaša kao društveno-odgovorna kompanija jer je to, pored ostalog, vrlo moderno u zapadnom svetu, pa samim tim mora i kod nas. A može i da doprinese ukupnom imidžu firme. Telekomovo poslovodstvo našlo je negde statistiku da smo u celini tehnološki slabo pismeni, te da su naša deca školskog uzrasta na začelju kolone evropskih vršnjaka po korišćenju interneta. Svega, naime, 11 odsto ove naše mlade populacije koristi dostignuća globalne informacione mreže, pri čemu nije precizirano koliko dnevno mali Srbi sede za računarom. Stoga je Telekom upravo pokrenuo široku kampanju da svakoj od 1.851 škole na teritoriji Republike obezbedi po jedan internet - priključak po smešnoj ceni od samo jednog (1) dinara. Naznaka da je reč o ,,širokopojasnom" internetu, valjda, znači da na taj jedan može da se nakači i više linija prema svetskoj informacionoj mreži.
Ovo bi bio gest za svaku pohvalu da je naše obrazovanje iole blizu nekom evropskom proseku u smislu standarda i uslova rada u školama. Ali, šta reći o svojevremeno započetoj državnoj kampanji da se reši ključno pitanje higijene u srpskim školama? Neki od prošlih ministara prosvete ili čega drugog obećao je za svaku školu čim pre pravi toalet, za slučaj da ga ustanova nema. A takvih mesta za nuždu (koja nisu pod krovom školskog objekta) ,,čučavaca” ili ,,poljskih ve-cea", dakle provizorijuma koji traju decenijama, ima na stotine. Bez tople vode, sapuna, ubrusa… Pa se posle pitamo zašto gotovo sve epidemije ,,prljavih ruku" kod nas polaze iz škola. Veliki nacionalni poduhvat zvani izgradnja pristojnih sanitarnih prostorija za đake završio se pre nego je i počeo.
   Ali, neka ne brinu naši mali poletarci. Zato je tu internet, pa će surfujući po njemu ići ukorak sa svetom. Sedenje pred kompjuterom koje, valjda, treba da utoli beskrajnu žeđ za znanjem, lepo će našim generacijama školaraca da nadomesti teško narušenu harmoniju duha i tela. U Srbiji je, naime, sprovedeno istraživanje u 1.533 škole (od toga je 398 srednjih) o uslovima za bavljenje sportom. Ocena je katastrofalna.
   Anketa koju je sprovelo Ministarstvo omladine i sporta sa Olimpijskim komitetom Srbije pokazala je da 36,5 odsto škola nema veliku salu, dok je 48,5 odsto ima, ali je manja od 450 kvadratnih metara. Sportske sale površine iznad 450 kvadrata ima 15 procenata škola u Srbiji, ali je tek polovina opremljena u skladu sa normativima. Školski bazeni su za nas mislene imenice i u čitavoj zemlji ih ima u svega 12 škola, od kojih je pet u Beogradu. Slično je i sa teretanama - postoje 42, a opremljeno je 17. Terene za rukomet ima 60 odsto škola, košarkaških je oko 50 odsto; za odbojku - 32 i za mali fudbal - 36 procenata. Naš grad, nažalost, savršeno se uklapa u ovu ubogu statističku sliku o svemu neophodnom a nedostajućem za kvalitetan školski rad. Tek oko polovina škola u užem delu grada ima infrastrukturu po normativima. Ako se sagledaju i brojna izdvojena odeljenja (četvororazredne škole) kao delovi nekada vrlo razuđene školske mreže, onda ima i slučajeva da u nekima od njih ni danas nema električne energije, pa ni ,,prozora u svet". Đacima zarobljenim u bespuću i te kako bi dobro došao taj Telekomov besplatni internet, ali im pre globalne mreže treba toliko mnogo elementarnog.



PROMOCIJE KNJIGA
,,Kako se piše”

   Posthumno, ponovno izdanje knjige ,,Kako se piše", sa podnaslovom ,,Pravopisni rečnik", poznatog kraljevačkog profesora književnosti Krsta Ljubenovića, koje je i za njegovog života objavljeno, biće predstavljeno večerasa od 19 časova u Narodnom muzeju u Kraljevu.
O knjizi će govoriti profesori književnosti iz Kraljeva Nataša Kovačević i Radivoj - Bata Đoković i profesor filozofije Dimitrije Jovanović, dok će odlomke iz priručnika čitati glumac Milomir Nedeljković.
Izdavač knjige je beogradski ,,Feniks Libris".



IZVODI IZ KNJIGE U PRIPREMI - ,,ŽRTVE RATOVA 1912-1918. GODINE OPŠTINA KRALJEVO, VRNJAČKA BANJA I RAŠKA" Piše: Radislav Kerečki
Balkanski ratovi

   Srbija je početkom druge dekade XX veka ušla u Prvi balkanski rat protiv Turske, zajedno sa Bugarskom, Grčkom i Crnom Gorom. Ratni cilj je bio oslobađanje nacionalnih teritorija koje su bile vekovima pod turskom vlašću. Uspešni Prvi balkanski rat po tom pitanju doneo je i sukob između članica Blakanskog saveza oko razgraničenja oslobođenih teritorija, što je dovelo do Drugog balkanskog rata.
Balkanski ratovi su praktično bili za ove zemlje prethodnica Prvog svetskog rata. Balkanske zemlje su bile neprestano u ratu ili neposrednoj pripremi za rat od 1912. pa do kraja Prvog svetskog rata 1918. godine.
Sistematizovana evidencija o ljudskim žrtvama na teritoriji pomenutih opština ne postoji. U knjizi će biti objavljeni rezultati istraživanja započetog 2007. godine i snimci crkava u kojima se nalaze spomen-table, zatim snimci spomenika, srugih spomen-tabli, spomen-zvonara i krajputaša.

MEĐUNARODNE PRILIKE PRED POČETAK BALKANSKIH RATOVA
Početkom XX veka turska carevina je bila u velikom zaostatku u privrednom razvoju u odnosu na ostale velike sile tog vremena. Zastareli feudalni sistem se sporo menjao, a centralna vlast je sve više slabila usled verskih suprotnosti i slobodarskih težnji pobunjenih naroda. Njen opstanak na evropskom tlu bio je moguć samo zahvaljujući protivrečnim interesima velikih sila.
Berlinskim kongresom, juna 1878. godine, održanim posle srpsko-tuskog rata 1876-1878, Srbija (bez stare Srbije) i Crna Gora su stekle nezavisnost, a Bugarska je postala vazalna kneževina. Prema odlukama Kongresa, Turska je bila u obavezi da sprovede znatne reforme na teritoriji balkanskih naroda, nad kojima je i dalje zadržala vlast. Reforma je trebalo da obezbedi: da se hrišćanskim narodima osigura lična i imovinska bezbednost, učešće u državnoj organizaciji i upravi, kao i jednakost pred zakonom.
Posle Balkanskog kongresa došlo je do podele među velikim silama. Početkom DžDž veka formiran je Trojni savez između Austrougarske, Nemačke i Italije i trajni sporazum (Antanta) Francuske, Rusije i Engleske. Sve velike sile su imale interese na određenim teritorijama Blakana, što je kasnije dovelo i do sukoba zemalja potpisnica Trojnog saveza i Antante.
Rusija je želela da zauzme i Bosfor i Dardanele, i na taj način obezbedi izlaz na Mediteran. Francuska je imala nameru da obezbedi prodiranje svog kapitala na Balkan kroz izgradnju železnica, eksploataciju rudnika, preko državnih zajmova. Engleska je želela da očuva već uloženi kapital u Turskoj. Članice Trojnog saveza su takođe imale svoje interese na balkanskim prostorima. Austrougarska i Nemačka su želele ekspanziju na istok preko Balkana, dok je Italija želela podelu Albanije sa Astrougarskom, čime bi obezbedila izlazak na Tirensko i Sredozemno more.
Novonastale države su brzo privredno, vojno i politički ojačale i čekale su samo povoljnu međunarodnu situaciju da krenu u oslobođenje svojih nacionalnih teritorija, koje su se nalazile pod turskom vlašću. Osim ovih teritorija, Srbija, Grčka i Bugarska su za teritorijalno mirenje imale ambiciju prema Makedoniji, jer nijedna od njih nije priznavala etničke osobenosti makedonskog naroda i njegovo pravo na jedinstvenu i samostalnu državu.

STVARANJE BALKANSKOG SAVEZA
Međunarodne prilike su postale pogodne za pokušaj potpunog oslobađanja balkanskih naroda od turske vladavine. U Turskoj je došlo do takozvane Mladoturske revolucije 1908. godine, nemiri u arapskim zemljama, koji su počeli još 1904. godine, nemiri u Makedoniji 1910. godine, albanski ustanak, rat sa Italijom oko grada Tripolija doprineli su spasavanju turske carevine. S druge strane, aneksija Bosne i Hercegovine od Austrougarske, 6. oktobra 1908. godine, koju je okupirala 1878. godine na pedesetogodišnjicu vladavine cara i kralja Franje Josifa I, faktički je jasno stavila do znanja kakve aspiracije ona gaji prema balkanskim državama.
Činjenica da Tuska nije ni započela reforme na Balkanu, kao i navedeni događaji, doveli su do stvaranja Balkanskog saveza. U septembru 1911. javila se prva ideja o bugarsko-srpskom savezu protiv Turske. Na pregovorima u noći između 10. i 11. oktobra 1911. godine, predsednika srpske vlade Milovanovića i bugarske vlade Gešova, skiciran je plan postojećih akcija. Pregovori su nastavljeni u Sofiji i bili su veoma teški, jer se dogovarala podela Makedonije. Pregovarači su se složili da u slučaju eventualnih nesporazuma arbitražu povere Rusiji. Uz ugovor je usvojen i tajni dokument koji je odredio i osnovu podele Makedonije, osim zone širine šezdeset kilometara s leve i desne obale Vardara. O podeli ove zone trebalo je da odluči Rusija. Ugovor je potpisan 13. marta 1912. godine, a dopunjen 12. maja, vojnom konvencijom.
Pregovori Bugarske i Grčke počeli su još 1910. godine, ali su završeni tek 29. maja 1912. godine, potpisivanjem Odbrambenog saveza, u slučaju napada Turske. Dokument je dopunjen vojnom konvencijom, potpisanom u oktobru iste godine. Konvencija nije predviđala razgraničenje u Makedoniji, i zbog toga je znatno slabija od bugarsko-srpskog sporazuma. Crna Gora je bez potpisivanja ugovora obavestila Bugarsku, Srbiju i Grčku da će im pomoći u sukobu sa Turskom. Time je završeno formiranje Balkanskog saveza, stvorenog oko Bugarske, kao pokretača inicijative, a pod pokroviteljstvom Rusije. Posle potpisivanja međusobnog saveza između svake dve zemlje potpisan je 13. septembra 1912. godine ,,Savez balkanskih država" za borbu protiv Turske.
Velike sile nisu gledale blagonaklono na sklopljeni savez, jer su smatrale da će u slučaju poraza Turske biti ugrožen mir u Evropi. Ipak, pretpostavljale su da države saveznice ne mogu pobediti Tursku, pa da do krize u Evropi neće doći.
(nastaviće se)

SPORT

KOŠARKA-PRVA (SVISLAJON) LIGA - piše Zoran Bačarević
Sloga se koprcala, Mašincu neuspeo ,,lizing"

  • U 14. kolu Sloga poražena u Kraljevu od vršačkih ,,Lavova" (74:81), Mašinac u Beogradu od MHL (68:85) • U 15. kolu ovog vikenda Sloga gostuje u Čačku, Mašinac domaćin Novom Sadu

   Seriju poraza kraljevačkih košarkaša u pretposlednjem ovogodišnjem kolu otvorila je Sloga u manje-više ravnopravnoj orbi sa liderom sa tabele Svislajon lige. Vršački ,,Lavovi" u Kraljevo su došli kao favoriti, posustala četa Dragana Kostića nije uspela da ponovi veoma dobre partije protiv Valjevaca i Kruševljana na svom bunjištu. Slogi je pripala uvodna četvrtina, u drugoj su Vrščani ,,preveli" domaćina, u trećoj serijom ,,trojki'' (pet iz šest pokušaja) obezbedili pobedu, a u četvrtoj ,,držali rezultat" za konačnih Sloga Lajons 74:81 (21:17, 14:22, 13:23, 26:19).
   U pobedničkoj ekipi Ocokoljić sa 17 i Jorović sa 16 koševa obezbedili su da ,,Lavovi" i dalje čvrsto drže vrh tabele, a kod Sloge čak petorica igrača imala su dvocifren učinak - Ignjatović, Dašić i Trtić po 11, Božović 12, a Stefanović 17, premalo za pobedu protiv silnih Vrščana. Trener Dragan Kostić po završetku utakmice pohvalio je borbenost svojih igrača koji su izgarali na parketu svih 40 minuta, i izrazio nadu da će Sloga uspeti u grčevitoj borbi za goli ligaški status, zahvaljujući pre svega ovim (njegovim) momcima velikog srca.
   Košarkaši Mašinca na nedeljnom matineu u beogradskim Šumicama imali su dobru orijentaciju samo na početku utakmice, kada su imali prednost od 10 koševa kod rezultata 16:6 za kraljevačke ,,studente". Tada su se u redovima Mege ,,rspucali" pre svih Nikolić i Stojačić, serijom od 14:0 domaćin je relativno lako ,,doveo stvari u red", a drugu deonicu rešio u svoju korist sa 34:17. Ni u nastavku susreta Beograđani nisu ništa prepustili slučaju, a završnu deonicu rutinski ,,odradili" - sve za konačnih MHL-Mašinac 85:68 (12:20, 34:17, 23:15, 16:16).
   Već ,,apostrofirani" Nikolić i Stojačić sa 23 odnosno 20 koševa bili su najefikasniji u pobedničkoj ekipi, a kod Mašinca Arsić (17) i Mirković (14) sa koliko-toliko ,,normalnim" učinkom uspeli da ublaže ionako ubedljiv poraz ,,studenata". Treneru Mašinca Zoranu Petroviću preostalo je samo da čestita Beograđanima na čistoj pobedi i da konstatuje da su ih domaći košarkaši nadskočili i da su bili posebno vešti u ,,krađama".
   U narednom, 15. kolu, poslednjem u ovoj kalendarskoj godini, Sloga će igrati ,,večiti" komšijski derbi sa Borcem u Čačku, dok će Mašinac imati još jedan okršaj sa Novim Sadom, ovoga puta na kraljevačkom parketu. I dok su šanse Sloge u Čačku manje-više u sferi teorije, za kraljevačke ,,studente" je pobeda nad Novosađanima obavezujući ,,kolokvijum" pred odlučujuću seriju utakmica na svom parketu - sve u borbi za opstanak, naravno.



ODBOJKA - VINER ŠTEDIŠE LIGA
Dva velika boda iz Požarevca

• U 10. kolu Ribnica savladala Mladi radnik u Požarevcu sa 3:2 i učvrstila se na trećoj poziciji pred novogodišnju pauzu • U 11. kolu (9. januara) Smederevo gostuje u Kraljevu

   Poslednju utakmicu (prvenstvenu) u ovoj kalendarskoj godini odbojkaši Ribnice rešili su u svoju korist, u taj-breku. U Požarevcu je Ribnica savladala sa 3:2, prekinuvši seriju od čak šest uzastopnih poraza, kada je odlučivao peti set. U 10. kolu u Požarevcu Mladi radnik - Ribnica 2:3 (20:25, 25:19, 25:15, 19:25, 13:15), dve trećine bodovnog kolača pripale su Kraljevčanima, koji su se učvrstili u vodećem kvartetu.
   - Bili smo svesni da će nam Požarevac biti veliko iskušenje u nameri da i na kraju prvog dela ligaškog takmičenja budemo među prve četiri ekipe. U drugoj polovini ,,uvodne" lige imamo težak raspored, jer gostujemo kod Zvezde i Vojvodine, pa smo bodove za konačan uspeh morali da tražimo baš protiv direktnog rivala za vodeću četvorku, Mladog radnika. Dobro smo otvorili meč u Požarevcu, ali je domaćin pojačao odbranu do maksimuma, u distribuciji lopte se slabo snalazio i prvi tehničar Predrag Bićanin. Domaćin je preokrenuo rezultat, da bismo povratkom Bićanina i uvođenjem Radivojevića, a posebno iskusnog Vladimira Bateza, uspeli da se vratimo u igru, poravnamo, a zatim dobijemo i peti set za dva izuzetno važna boda. Zadovoljan sam učinkom svih ,,mojih" igrača - zadovoljno komentariše pobedu u Požarevcu šef stručnog štaba Ribnice Boško Mačužić.
   Pobedom u Smederevu Ribnica je na efektan način okončala kalendarsku 2008. godinu, a uvodnu u novoj imaće u petak, 9. januara 2009, na novogodišnjoj premijeri u Hali sportova. Gost je ekipa Smedereva, a sigurnu pobedu domaćina mogao bi da spreči samo (produženi) novogodišnji mamurluk.

BATEZ NA KIPRU
   Utakmicom protiv Crvene zvezde u Kupu Srbije Vladimir Batez se oprostio od dresa Ribnice, koji je nosio poslednja tri meseca kalendarske 2008. godine. Vremešni internacionalac (rođen 1969. godine) svojim bogatim iskustvom dao je pun doprinos veoma dobrom plasmanu kraljevačkog prvoligaša u prvih deset kola Viner Štediše lige. Igračku karijeru Vladimir Batez će nastaviti na Kipru.

KUP SRBIJE
Ribnica - Crvena zvezda 1:3
   U prvoj utakmici četrvrtfinala Kupa Srbije u odbojci u sredu su se sastali domaća Ribnica i Crvena zvezda iz Beograda. Susret je završen rezultatom 1:3 (po setovima 34:36, 18:25, 25:15, 19:25)
   Revanš susret (druga utakmica) igraće se 28. januara u Beogradu, a u slučaju identičnog bod i set količnika, u Beogradu će se igrati tzv. ,,majstorica".



KOŠARKA - PRVA LIGA (ŽENE)
,,Korać" (ipak) uspešniji

   • U tipično ,,ženskoj" utakmici ,,Radivoj Korać" savladao ŽKK Kraljevo, rezultat 79:70 (21:23, 20:16, 11:23, 18:17) • Posle jednomesečne pauze u prvom kolu nastavka ŽKK Kraljevo gostuje u Kovinu

   Košarkašice Kraljeva doživele su još jedan poraz u ovogodišnjoj sezoni i na kraljevačkom parketu, ali su ,,malene" sa Ibra u duelu sa ,,Radivojem Koraćem" iz Beograda skupo ,,prodale" kožu. Susret u nedelju uveče u Hali sportiva pred oko 800 gledalaca počeo je bez najiskusnije košarkašice Ivane Todorović, koja ima neugodnu povredu kolena, pa je ceo teret utakmice pao na njenu imenjakinju Mihailovićevu, a pre svih Beloruskinju Hanu Tihamiravu. Trio za žensku borbu od prvog do poslednjeg minuta upotpunila je Tatjana Živanović, koja je na parketu provela bukvalno svih 40 minuta, efektne igre, naravno.
   Beograđanke su na isteku sedmog minuta povele sa velikih 21:7, pošto su Kravićeva, Musulinova, Milovanovićeva i Vukovićeva, iskoristile ,,sve što se iskoristiti može", posebno pod košem domaćih igračica. Na scenu su tada stupile Ivana Mihailović i mlada Beloruskinja, do kraja prve i na početku druge četvrtine usledila je serija od 13:0 odnosno 24:2, pa je Kraljevo u 15. minutu imalo prednost od 33:25. Prvo poluvreme, u kome su Ivana Mihailović i Hana Tihamirava postigle 16 odnosno 15 koševa, završeno je vođstvom domaćih košarkašica od 41:39, da bi već treća četvrtina praktično odlučila pobednika. Beograđanke su pauzu provele na parketu, a domaće igračice u svlačionici, a ispostavilo se da su se ove druge previše ,,ohladile". Seriju izgubljenih lopti i promašenih ,,zicera" beogradske košarkašice nemilosrdno su kažnjavale i sa ,,pozitivnom" serijom od 21:2 i vođstvom od 62:47 rešile pobednika na isteku trećeg kvartala. Upinjale su se domaće košarkašice, nošene burnim navijanjem publike, žešćim nego na ,,muškim" utakmicama, da još jednom dostignu visoko vođstvo gošći i stigle do minusa od pet poena kod rezultata 68:73 na 77 sekundi pre kraja utakmice...
   Tu je bio i kraj mogućnosti iscrpljene ,,ženske momčadi" Kraljeva, posustala je i vitka Beloruskinja primorana da ,,trojkama" pokuša da preokrene rezultat. Samo jedan uspeo od šest pokušaja bilo je premalo, a sa ukupno 27 koševa i indeksom od 39 bila je ubedljivo najbolji akter  veoma dobre košarkaške predstave u Hali sportova. Ivan Mihailović je u drugom poluvremenu postigla samo tri koša (ukupno 19), a Tatjana Živanović 9.
Sa tri pobede posle 11 odigranih kola ŽKK Kraljevo zauzima deveto mesto na tabeli. Drugi krug prvenstva počinje posle jednomesečne, tačnije petonedeljne pauze, a u 12. kolu Kraljevčankama predstoji teško gostovanje u Kovinu, 24. januara.



RUKOMET - piše Aleksandar Daišević
U martu na finale

   Subotica je prošlog vikenda bila domaćin trećeg turnira Superlige rukometašica (igračice rođene 1994. godine i mlađe). Kraljevački Metalac je nastavio uspešne igre, pa su izabranice trenera Aleksandra Nestorovića slavile protiv Radinca - rezultat 17:14 i protiv Zemuna - 14:9.
Mlade kraljevačke rukometašice su tako dva kola pre kraja izborile plasman na finalni turnir, koji je na programu u martu sledeće godine.



KOŠARKA-DRUGA LIGA (ZAPAD)
Bane za sedmi poraz

   U takmičenju Druge srpske lige grupa Zapad za košarkaše prošlog vikenda odigrane su utakmice 12. kola. Ekipa Kraljevo Plusa poražena je na gostovanju u Raški od domaćeg Bana, rezultat 90:83, što je sedmi poraz Kraljevčana ove sezone.
Kolo pre kraja prvog dela prvenstva Kraljevo Plus se nalazi na deobi osmog mesta, a narednog vikenda u Hali sportova gostuje ekipa Zvečana.



MLADOST IZ VRDILA NAJMLAĐI TIM U LIGAMA RAŠKOG OKRUGA - piše Stole Petković
Trener Đorđević kao Feniks

• Mladost iz Vrdila je sigurno najprijatnije iznenađenje tek završene polusezone u Međuopštinskoj ligi. Ekipa je sastavljena od mladića iz ovog mesta i spada u red najmlađih u svim ligama koje se organizuju na području Raškog okruga. A celu priču oblikovao je trener Petar Đorđević sa spoprtskim radnicima iz ovog mesta

    - Kada sam došao u Vrdila pred početak prošle sezone, klub je bio pred gašenjem. Na treninzima su se pojavljivala po tri-četiri igrača. Onda smo svi zasukali rukave. Najpre oni koji su već bili u upravi kluba i još nekoliko entuzijasta: Mile Brkušanin, Miko Milićević, Milan Urošević, Mikica Milićević, Dragan Marković, Radoica Radovanović… I krenuli smo uzlaznom putanjom  - kaže Đorđević.
U Vrdilima se do tada posvećivala velika pažnja mlađim selekcijama, pa je tada došlo i njihovo vreme. Oni iskusni, odnosno pojačanja sa strane, naviknuti da igraju za novčanu nadoknadu, podigli su sidra i to je bila prilika da ljudi koji vode klub vide kakvo igračko bogatstvo imaju u svojoj kući.
- Sada je ekipa najmlađa u ligi. Prosek je ispod dvadeset godina. U taj prosek je upao i Rade Stefanović Zuze, koji je i duplo stariji od mnogih sadašnjih prvotimaca - priča Đorđević.
A upravo Stefanović daje primer na terenu. Iako u četrdesetim, on proliva puno znoja, igra požrtvovano i pravi je vođa na terenu. Uostalom, bio je fudbaler Srpske lige nastupajući svojevremeno za Metalac i Hajduk iz Jarčujka.
Pored njega, to su neki novi klinci…
- Ima mnogo interesantnih igrača koje iz vikenda u vikend posmatraju ljudi iz vodećih kraljevačkih klubova. To su pre svih Rakić, Trajković, Đuđić, Rado-vić, Petrić, Marković, Stefanović… Naš cilj je da oni najtalentovaniji najpreduju i da jednog dana zaigraju u nekom od vodećih klubova iz Kraljeva. To će tek biti znak da smo uspeli.
Zanimljivo je da je sve više dečaka koji su prošli fudbalske škole u Kraljevu, koji žele da se oprobaju kod trenera Đorđevića.
- Sa takvima radim i samostalno pre ili posle redovnog treninga, baš kao i sa talentovanom decom iz Vrdila. Videćete, o ovom klubu i deci koja igraju u njemu tek će se čuti lepe priče - dodaje Đorđević, koji je do sada u nekoliko navrata dolazio u klubove kojima je pretilo gašenje.
Tako je bilo sa Kablarom, Ibrom, Čibukovcem, Budućnošću iz Samaila. Sada je slična situacija u Vrdilima. Kako igraju ovi mladići, u nastavku prvenstva neće biti nimalo lako ekipama koje važe za favorite. Dakle, titular i prolaz u viši rang overavaće se upravo u mečevima sa timom iz Vrdila.

POBEDE KAO NA TRACI
Zanimljivo je da je Fudbalski klub Budućnost iz Samailila pre nekoliko sezona posle kolapsa krenuo udarniči i pod vođstvom Đorđevića ostvario 62 pobede (bez poraza) i bio finalisti Kupa FSO Kraljevo.

BOGATA KARIJERA
Petar Đorđević je svojevremeno nastupao u Slogi (trener Josip Bukal), u Metalcu (bio kapiten) i Magnohromu. Na čuvenim turnirima u malom fudbalu kod Zelengore tri puta je proglašavan za najboljeg igrača.



VESTI IZ ATLETSKOG KLUBA KRALJEVO
Andrijana najuspešnija

   Održana je redovna (svečana) godišnja skupština Atletskog kluba Kraljevo. U ponedeljak, 22. decembra, u plavoj sali Doma društvenih organizacija, uz prisustvo više od 60 zvanica, sadašnjih-bivših takmičara, roditelja i prijatelja kluba, pročitan je godišnji izveštaj i dodeljene su nagrade i priznanja najuspešnijim takmičarima i prijateljima kluba.
   Uz finansijski izveštaj pročitan je bilans na takmičenjima u 2008. godini. Na zvaničnim prvenstvima ostvaren je plasman u prva tri 58 puta, od toga prvo mesto 16 puta, drugo mesto 17, a treće 25 puta. Andrijana Nešić je bila treća na Prvenstvu Balkana za mlađe juniorke u disciplini skok u vis u Baru (Crna Gora), što je najuspešniji rezultat u 2008. godini. Uz Andrijanu (nastupila samo u skoku u vis, prva na Prvenstvu Srbije za mlađe juniorke, druga na Prvenstvu Srbije za starije juniorke, a na finalu Kupa Srbije za seniorke i juniorke oba puta prva), posebno su nagrađeni i juniorka Aleksandra Marinković (takmičarka na 3.000 m, treća na Prvenstvu Srbije za juniorke, u 2008. oborila rekord AK Kraljevo), Dragoš Glavčić (prvak Srbije za mlađe pionire u bacanju koplja, treće mesto na 60 m), Dragana Petrović (najviše nastupa u trci na 600 m, drugo mesto na Prvenstvu Srbije), Stefan Marinković (nastupao u nekoliko disciplina, a u skoku u vis i skoku u dalj drugo mesto na Prvenstvu Srbije za mlađe pionire) i Milica Arsić (treće mesto na finalu Kup Srbije za pionirke u bacanju kugle). Nagrađeni su i trener Milan Matijević i Predrag Cvijović.