Urbanistički planovi i nova kadrovska rešenja
,,Očekuje nas sijaset bitnih odluka koje će unaprediti Kraljevo"
Odluka o prenosu kapitala Preduzeća za informisanje ,,Ibarske novosti" iz Kraljeva - Akcijskom fondu
Značajni rezultati u izgradnji i novi projekti za razvoj grada
Sindikati da traže smenu ministra Rasima Ljajića
Aplauzi do neba
Dobrobit za životinje - sreća za sve ljude
Pojednostaviti proceduru prelaska
Opet bih se prihvatio krampa!
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Košarka, fudbal, odbojka, karate

SAZVANA DESETA SEDNICA SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Urbanistički planovi i nova kadrovska rešenja

   • Na današnjem zasedanju u prvom planu predlozi odluka o donošnju planova detaljne ili generalne regulacije šest urbanističkih zona (ili njihovih izmena) u Kraljevu i jedne u Ušću • Prema predloženom dnevnom redu, odbornici bi trebalo da se izjasne i o razrešenju dosadašnjeg i izboru novog zamenika gradonačelnika Kraljeva i direktora četiri gradska javna preduzeća i ustanove

   Predsednik Skupštine grada Kraljeva Branko Kaplarević sazvao je za danas (petak, 16. januar) desetu sednicu "gradskog parlamenta". Predlogom dnevnog reda predviđeno je razmatranje ukupno šesnaest tačaka iz oblasti urbanizma i kadrovske politike.
   Ako ne bude usvojenih predloga za izmene i dopune, na dnevnog redu ovog skupštinskog zasedanja naći će se predlog Odluke o donošenju Plana detaljne regulacije "Autotransport"-a Grdica, predlog Odluke o donošenju Plana detaljne regulacije dela urbanističkih zona "Centar i Čibukovac" - treća faza, predlog Odluke o donošenju izmene Plana "Centar grada Kraljeva" za lokaciju Rekreaturs - "Status", predlog Odluke o donošenju Plana urbanističke zone "Crkvine", predlog Odluke o donošenju Plana generalne regulacije naselja Sijaće Polje i predlog Odluke o donošenju izmene Plana detaljne regulacije za blok 6.2 Ribnica, sve u gradu Kraljevu. Takođe, dnevnim redom je predloženo i razmatranje i usvajanje predloga Odluke o donošenju izmene Plana generalne regulacije  Ušća (zbog izgradnje nove crkve). Predloge svih sedam urbanističkih odluka prethodno je razmatralo i usvojilo Gradsko veće Kraljeva.
   Preostalih devet tačaka predloženog dnevnog reda odnose se na nova kadrovska rešenja u gradu Kraljevu i njegovim javnim preduzećima i ustanovama. Iako kao poslednja, 16. predložena tačka dnevnog reda, pažnju svakako najviše privlači "Donošenje odluke o razrešenju Vesne Nikolić-Vukajlović dužnosti zamenika gradonačelnika grada Kraljeva i o izboru zamenika gradonačelnika grada Kraljeva". Pored toga, pred odbornicima bi trebao da se nađe i predlog Rešenja o razrešenju dosadašnjeg i imenovanju novog direktora JP Direkcija za planiranje izgradnju "Kraljevo" (umesto Dragiše Spasojevića predložen Zvonko Tufegdžić), predlog Rešenja o razrešenju dužnosti dosadašnjeg i imenovanju novog direktora JKP "Putevi" Kraljevo (umesto Vojimira Popadića predložen Željko Đekić), predlog Rešenja o razrešenju dosadašnjeg i imenovanju novog direktora Istorijskog arhiva Kraljeva (umesto Radomira Ristića predložena Marina Lukić-Cvetić) i predlog Rešenja o razrešenju dužnosti dosadašnjeg i imenovanju novog direktora JP "Opštinska stambena agencija" (umesto Zorana Đurovića predložen Saša Kontić).
   Sednica je sazvana sa početkom u deset sati, uz direktan prenos na TV Kraljevo.

VUKADINOVIĆ ISTUPIO IZ OG SPS/PUPS
   Uz materijal za za desetu sednicu Skupštine grada Kraljeva dostavljeno je i obaveštenje odbornika Zorana Vukadinovića kojim Skupštinu informiše da "od 3. decembra 2008. godine nije više član odborničke grupe Socijalistička partija Srbije - Partija ujedinjenih penzionera" (SPS/PUPS).

"OSTAVKA, A NE RAZREŠENJE"
   Po rečima Vesne Nikolić-Vukajlović, u predlogu dnevnog reda za desetu sednicu Skupštine grada "potkrala se i jedna greška". Naime, iako u pozivu piše da odbornici treba donesu "odluku o razrešenju 
   Vesne Nikolić-Vukajlović dužnosti zamenika gradonačelnika", ona tvrdi da se "ne radi o razrešenju, već o neopozivoj ostavci" i da je to  lični čin, potvrđujući da napušta mesto zamenika gradonačelnika.

   • U obrazloženju predloga DS, G 17 plus i SPO navodi formiranje nove skupštinske većine, ali se ne i ime ime kandidata za novog predsednika Skupštine grada • Suprotne ocene o "prekomponovanju" lokalne vlasti u Kraljevu Vukomira Mitrovića, šefa OG DS-a, i Branka Kaplarevića, aktuelnog predsednika Skupštine

   Odborničke grupe liste "Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" (DS, G 17 plus, SPO) sa svojih 26 odbornika podnele su zahtev za dopunu dnevnog reda sa dve nove tačke u kojima zahtevaju najpre razrešenje predsednika Skupštine grada Kraljeva Branka Kaplarevića, a zatim i izbor novog predsednika "gradskog parlamenta". U obrazloženju predloga za dopunu dnevnog reda smenom Kaplarevića, navodi se  da je on usledio "imajući u vidu činjenicu da je formirana nova skupštinska većina, a posebno činjenicu  da je predsednik Skupštine grada Kraljeva svojim nestručnim, a često i nezakonitim vođenjem sednica Skupštine grada uticao na stvaranje nepovoljnih uslova za razvoj grada Kraljeva, jer se pred odbornicima u 2008. godini nisu našle odluke o važnim pitanjima za život i rad građana, posebno odluke koje bi u 2008. i 2009. godini dovele do većih investicionih ulaganja u porivredu grada Kraljeva". U predlogu ZES-a za izbor novog predsednika Skupštine, međutim, nije navedeno ime kandidata, niti ko čini novu skupštinsku većinu, a u  izjavama za medije Vukomir Mitrović i Branko Kaplarević navode suprotne ocene povodom ovog zahteva i "prekomponovanja" lokalne vlasti u Kraljevu.
   - Čim smo predložili ovakav dnevni red, znači da smo napravili određene ozbiljne dogovore sa koalicionim partnerima koje ćemo obelodaniti ovih dana. Prva tačka je na kojoj mi insistiramo je i najvažnija, a to je smena sadašnjeg i izbor novog predsednika Skupštine grada Kraljeva, kako bi u narednih nekoliko dana mogli da koncipiramo novu sednicu i novi dnevni red gde ćemo završiti i ostali deo problema koji su vezani za novu koalicionu vlast. Što se tiče kandidata za novog predsednika Skupštine, zna se ko pripada u našoj podeli u političkoj opciji "Za evropsku Srbiju - Boris Tadić", tako da će  kandidat biti ozbiljna ličnost koja će stručno da vodi dalji rad lokalne samouprave i uopšte rad Skupštine grada Kraljeva tako da tu nema nikakve dileme - ističe Vukomir Mitrović, šef OG DS-a u Skupštini grada Kraljeva.
Sa druge strane predsednik Skupštine Branko Kaplarević kaže da sadašnja vladajuća koalicija i dalje fnormalno funkcioniše:
   - Ovo je opet pokušaj za promenu vlasti, ali malo lukaviji nego prošlog puta kada se išlo na poništavanje svih onih odluka i smenu svih onih postavljenja koje smo uradili. Ovog puta je promena samo jednog radikala kao forma, a što će se odraziti već na sledećoj sednici, jer, ukoliko to prođe, biće izvršene sve ostale promene koje su planirali. Ja vam, međutim, kažem da naša koalicija funkcionišpe i mi mislimo, ja bar mislim, da neće biti nikakvih problema na ovoj sednici.

SVEČANI PRIJEM U SKUPŠTINI GRADA KRALJEVA POVODOM SRPSKE NOVE GODINE - piše Slobodan Rajić
,,Očekuje nas sijaset bitnih odluka koje će unaprediti Kraljevo"

   Povodom srpske Nove godine u Skupštini grada održan je svečani prijem za predstavnike javnog života Kraljeva. Tom prilikom, prisutnima i građanima Kraljeva uspešnu i srećnu  srpsku Novu godinu poželeli su predsednik gradske Skupštine i gradonačelnik Kraljeva.
   - Posle dočeka prvojanuarske Nove godine, večeras čekamo ovu našu, julijansku, srpsku Novu godinu, 2009. Za nas Srbe je ovo odlično rešenje, jer smo imali četrnaest dana da usaglašavamo stavove o globalnoj ekonomskoj krizi u svetu i mogli smo da nađemo teoretske modele rešavanja svih tih problema, a da istovremeno usaglasimo naše unutarpolitičke i spoljnopolitičke stavove, tako da mogu da vam zaželim srećnu srpsku Novu godinu - rekao  je Branko Kaplarević, predsednik Skupštine grada Kraljeva.
   Potom je gradonačelnik Kraljeva dr Miloš Babić pozdravio sve prisutne, poželeo im dobro zdravlje i sreću i ukratko se osvrnuo na obaveze i želje u 2009. godini:
   - Pre svega, u daljem razvoju Kraljeva očekuje nas sijaset bitnih odluka koje će unaprediti grad Kraljevo. Vama lično želim mnogo zdravlja i sreće, kao i vašim porodicama, i da se u ovoj godini što više družimo, jer samo kroz druženje i jednu prijateljsku atmosferu možemo puno toga da uradimo. Svi smo mi Kraljevčani i želimo da u ovom gradu ponovo bude mnogo osmeha, sreće i zadovoljstva. Nadamo se, ako budemo radili onako kako planiramo, da će nas ova globalna kriza zaobići, ili makar sve njene posledice neće biti tako teške za grad Kraljevo. Sedam-osam bitnih projekata čeka na skupštinsko usvajanje i velike investicije treba da uđu u grad Kraljevo. Drago mi je da se investitori nisu povukli, da su u poslednje tri nedelje, u razgovorima koje su vodili sa ovom koalicijom, pokazali izuzetnu želju da nastave investicije koje su neki, još i 2007. neki 2008. godine, uvrstili u planove svojih firmi, ili čak i država. Očekujem već sa prvim toplim danima pokretanje značajnih investicija, o kojima ćemo pričati u subotu kad budemo imali sastanak sa svim kraljevačkim privrednicima. Jer, ova samouprava i ovaj grad su imali samo jedan zahtev prema investitorima koji su ostali da se građani iz Kraljeva upošljavaju i da trenutno najveći problem, uz nedostatak svežeg novca, a to je nezaposlenost, mi u Kraljevu pokušamo da razrešimo kroz ove investicije koje su sazrele i koje treba da krenu u gradu Kraljevu. Želim da ovim skupom obeležimo početak jedne dobre godine za grad Kraljevo. Mislim da ćemo premašiti i 2008, koja je takođe bila vrlo uspešna za grad i za građane Kraljeva. Moglo je bolje i uvek može bolje i sigurno će biti prostora da i 2010. godina bude bolja od 2009. godine.
   Gradonačelnik Babić pozvao je zatim prisutne i sve građane na tradicionalno srpsko-novogodišnje slavlje na centralnom gradskom trgu u Kraljevu.

Srpski pokret obnove u ,,Parizu"

U skladu sa tradicijom srpskog naroda srpska Nova, 2009. godina, i ovoga puta je dočekana i u Kraljevu mada, reklo bi se, mnogo skromnije nego prethodnih godina. Na glavnom gradskom trgu, pored Milutina, ispečen je i pojeden vo, o trošku lokalnih vlasti, a bilo je i muzike uživo za sve ukuse, od narodnjaka do džeza. Bilo je i vatrometa, a jedino što je nedostajalo jeste očekivano masovno prisustvo Kraljevčana, što je, opet, svojevrsna poruka građana vlastima, sugrađanima i svima koje poruke ovakve vrste zanimaju. Čini se da mnogima nije ni do kakvog slavlja.
   Kao i jedanaest puta do sada, već tradicionalno, srpsku Novu godinu su u restoranu ,,Pariz" proslavili  članovi, pristalice i simpatizeri Srpskog pokreta obnove sa svojim porodicama. U prijateljskoj i prazničnoj atmosferi uz muziku, jelo i piće, uz najbolje želje pojedincima i stranci, ostalo se do ranih jutarnjih sati. Sudeći po svemu, moglo bi se reći da je ovo bio jedan od najorganizovanijih dočeka u Kraljevu, što na kraju krajeva i priliči stranci koja ima takvu reputaciju kao što je SPO.

   Opštinski odbor Partije ujedinjenih penzionera Srbije, na redovnom zasedanju, razmatrao je izveštaj narodnog poslanika iz te stranke u Skupštini Srbije doktora Nikole Krpića o dosadašnjem radu u srpskom Parlamentu, kao i izveštaj Živorada Dražovića, odbornika Skupštine grada Kraljeva, o radu Skupštine i aktuelnim problemima naših najstarijih sugrađana. 
   - Penzioneri Srbije sa svojim koalicionim partnerima postali su nezaobilazni deo političkog miljea. Jovan Krkobabić, potpredsednik je Vlade, a u srpskoj Skupštini pet narodnih poslanika zastupa interese naših starijih sugrađana. Teška situacija u kojoj su se nalazili penzioneri donekle je popravljena nedavnom povišicom, ali do ostvarenja svih ciljeva proklamovanih u predizbornoj kampanji predstoji ozbiljan rad. Svetska ekonomska kriza uticala je da se neki rokovi pomere. I pored blokade rada Skupštine Srbije ipak se nešto postiglo, ali time ne možemo biti zadovoljni - istakao je dr Nikola Krpić, podnoseći izveštaj o radu u proteklom periodu.
   Kraljevački penzioneri zatražili su od svog predstavnika u republičkom parlamentu da o problemima grada pokrene ozbiljnu raspravu. Živorad Dražović, odbornik ujedinjenih penzionera u gradskoj skupštini, ukazao je na probleme ušćanskog kraja i mere koje lokalna samouprava preduzima da se oni prevaziđu. Na ovom skupu usvojen je plan rada  za naredni period, kao i odluka da Momčilo Stojković, advokat iz Kraljeva, obavlja poslove predsednika Opštinskog odbora Partije ujedinjenih penzionera do povratka dr Nikole Krpića na tu funkciju.

Na osnovu člana 15. stav 2. tačka 2. i 8. Zakona o Agenciji za privatizaciju (,,Službeni glasnik RS", br. 38/01 i 135/04), a u vezi sa članom 41a stav 2. Zakona o privatizaciji (,,Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07), Agencija za privatizaciju donosi:
Odluku o prenosu kapitala Preduzeća za informisanje ,,Ibarske novosti" iz Kraljeva - Akcijskom fondu

1. Ovom odlukom Agencija za privatizaciju prenosi Agencijskom fondu kapital Preduzeća za informisanje ,,Ibarskih novosti" iz Kraljeva, ul. Hajduk Veljkova broj 2/6, matični broj 07152736. Ugovor o prodaji državnog kapitala metodom javne aukcije subjekta privatizacije Javno preduzeće za informisanje ,,Ibarske novosti" Kraljevo, zaključen dana 22. novembra 2007. godine i overen u Prvom opštinskom sudu u Beogradu pod Ov. br. II-1762/07, raskinut je.
2. Kapital koji Agencija za privatizaciju prenosi Akcijskom fondu iznosi 70 odsto državnog kapitala preduzeća. Kapital iz stava 1. ove tačke podeljen je na 13.375 akcija nominalne vrednosti 500,00 dinara sa stanjem na dan 31.12.2005. godine.
3. Kapital iz tačke 2. ove odluke prenosi se Akcijskom fondu, radi prodaje na način propisan zakonom.
4. Obaveštenje o raskidu zbog neispunjenja Ugovora o prodaji dato je uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.
5. Ova odluka dostavlja se Akcijskom fondu, Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti i Agenciji za privredne registre, radi daljeg postupanja i Preduzeću za informisanje ,,Ibarske novosti" iz Kraljeva, radi upoznavanja.
6. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana donošenja.

OBRAZLOŽENJE
   Zakonom o privatizaciji (,,Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) u članu 41a propisano je da se ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine smatra raskinutim zbog neispunjenja, a kapital koji je bio predmet prodaje prenosi Akcijskom fondu, ako kupac ni u naknadno ostavljenom roku ne ispuni ugovorene obaveze.
   Agencija za privatizaciju, kao prodavac, zaključila je 22. novembra 2007. godine sa Dragicom Tomić iz Veternika, kao kupcem, Ugovor o prodaji 70 odsto državnog kapitala subjekta privatizacije Javno preduzeće za informisanje ,,Ibarske novosti" iz Kraljeva metodom javne aukcije i overila ga u Prvom opštinskom sudu u Beogradu pod Ov. br. II-1762/07 (u daljem tekstu: Ugovor o prodaji). Ugovorom o prodaji, kupac je preuzeo tačno utvrđene obaveze čije nepoštovanje povlači mogućnost raskida prodajnog ugovora, a između ostalih i obaveze:
- da isplaćuje ukupnu prodajnu cenu u šest jednakih godišnjih rata, na dan koji odgovara danu zaključenja Ugovora o prodaji u dinarskoj protivvrednosti evra, prema zvaničnim srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate (odredba 1.3. Ugovora o prodaji)
- da u roku od 12 meseca od dana zaključenja Ugovora o prodaji investira u osnovna sredstva subjekta iznos od 6.453.000,00 dinara koji će služiti isključivo za obavljanje pretežne delatnosti za koju je subjekt bio registrovan na dan održavanja aukcije (odredba 6.1.1. Ugovora o prodaji)
- da u roku od 13 meseci od dana zaključenja ugovora o prodaji dostavi potvrdu preduzeća ovlašćenog za reviziju koja dokazuje da je kupac postupao u skladu sa odredbom 6.1.1. Ugovora o prodaji (odredba 6.1.2. Ugovora o prodaji)
   - da u okviru subjekta obezbedi poštovanje svih prava zaposlenih utvrđenih kolektivnim ugovorom i drugim opštim aktima subjekta važećim u trenutku zaključenja Ugovora o prodaji, sve do promene istih u skladu sa odredbama Zakona o radu (odredbe Socijalnog programa iz Priloga 1 Ugovora o prodaji).
   Kako je kontrolom izvršenja ugovornih obaveza i uvidom u dokumentaciju Agencije za privatizaciju utvrđeno da kupac ne poštuje navedene obaveze, Agencija za privatizaciju je 25. septembra 2008. godine na adresu kupca uputila obaveštenje o ostavljanju naknadnog roka od 60 dana za ispunjenje obaveze iz Socijalnog programa, 26. novembra 2008. godine Obaveštenje o ostavljanju naknadnog roka od 15 dana za ispunjenje obaveze investiranja i obaveze iz Socijalnog programa. Navedenim obaveštenjima, kupac je pozvan da Agenciji za privatizaciju dostavi dokaze o izvršenim obavezama i upozoren da će, ukoliko ne izvrši ugovorene obaveze u naknadno ostavljenom roku, Agencija za privatizaciju, s obzirom na odredbe člana 41a Zakona o privatizaciji, Ugovor o prodaji smatrati raskinutim zbog neispunjenja.
   Imajući u vidu da kupac ni u naknadno ostavljenom roku nije izvršio ugovorene obaveze, Agencija za privatizaciju je donela odluku da se Ugovor o prodaji smatra raskinutim zbog neispunjenja istekom naknadno ostavljenog roka, u skladu sa članom 41a  stav 1. tač. 1), 2) i 6) Zakona o privatizaciji.
Budući da je Ugovor o prodaji raskinut, Agencija za privatizaciju je donela odluku o prenosu kapitala koji je bio predmet prodaje Akcijskom fondu, u skladu sa odredbom člana 41a stav 2. Zakona o privatizaciji.

AKTIVNOSTI DIREKCIJE ZA PLANIRANJE I IZGRADNJU ,,KRALJEVO" U PROTEKLE ČETIRI GODINI I PLANOVI ZA NAREDNI PERIOD - piše Slobodan Rajić
Značajni rezultati u izgradnji i novi projekti za razvoj grada

   Iako Skupština grada još nije razmatrala Izveštaj o poslovanju u prošloj i Program rada u ovoj godini Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo", ovo javno preduzeće, s pravom, može da se  pohvali značajnim rezultatima ne samo u radu u prošloj, već i protekle četiri godine, kao i novim projektima za razvoj i izgradnju Kraljeva u narednom periodu. To se može videti i golim okom, ali o tome najbolje govori jezik faktičkih pokazatelja, cifara i drugih podataka o radu ovog javnog preduzeća.
Naime, tokom prošle i prethodne tri godine, preko Direkcije, kroz realizaciju Programa za uređenje javnog i ostalog građevinskog zemljišta, pored tekućeg održavanja komunalne infrastrukture, izgrađeni su brojni objekti u oblasti vodosnabdevanja, putne privrede, građevinarstva, gasifikacije i ostalih oblasti za potrebe opštine, a sada grada Kraljeva i njegovih žitelja.

VODOSNABDEVANJE
Prema rečima Dragiše Spasojevića, direktora Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo", od 2004. do 2008. godine, po egzaktnim pokazateljima, u vodosnabdevanje i kanalizaciju Kraljeva ukupno je uloženo oko 570 miliona dinara (280 miliona uložila Republika), a cilj je bio da se poveća količina i kvalitet vode za piće i zaštite postojeća izvorišta od poplava i podzemnih fekalnih voda. Ova sredstva uložena su u izgradnju rezervoara ,,Panjevac" i magistralnog cevovoda, proširenje izvorišta u Žičkom polju (novi bunar), izgradnju zaštitnih bedema u Žičkom i Konarevskom polju, crpne stanice u Ribnici, kolektora fekalne kanalizacije Ribnica - Mataruška Banja. Izgradnjom bunara u Žičkom polju dobijeno je novih 50-60 litara vode za piće u sekundi, a sa, planiranom, izgradnjom još jednog takvog bunara dobiće se još 40-50 litara u sekundi, što će, sa postojećim količinama, biti dovoljno za vodosnabdevanje Kraljeva u narednih 10-15 godina.
U narednom periodu, pored izgradnje još jednog bunara, planiran je završetak nasipa u Žičkom polju i kolektora fekalne kanalizacije Kovači - Mataruška Banja, čime će se kompletno zaštititi izvorišta u Žičkom polju. U Čibukovcu je to već urađeno, izgradnjom nasipa i fekalne kanalizacije u naseljima Braća Pirić i Braća Jevremović.
Preostaje da još JKP ,,Vodovod" iz svojih sredstava i kroz KFV program, čija je realizacija u toku, u narednim godinama izvrši rekonstrukciju crpilišta vode na Ibru i fabrike za predtretman i finalni tretman vode za piće (,,Fabrika vode").
Za uređenje rečnih obala i lokalnih vodotokova uloženo je oko 135 miliona, od kojih je iz Republike 88 miliona dinara. Ti radovi se pre svega odnose na uređenje obala Ibra, Žičke i Lađevačke reke, Ribnice i Gruže, potoka Čađevac (Grdica) i Milikinac (M. Banja) i ribničkog kanala.

PUTNA PRIVREDA
Najveće investicije u putnoj privredi su, posle pola veka, dva novoizgrađena mosta na Ibru: jedan u gradu, sa pristupnim saobraćajnicama, i drugi na privremenoj obilaznici oko Kraljeva prema Ratini, sa pristupnim saobraćajnicama od četiri kilometra. U ova dva projekta uloženo je oko 790 miliona dinara, od čega 450 miliona dinara iz republičkih sredstava. Time je značajno rasterećen tranzitni, teški saobraćaj u centru Kraljeva.
U gradske i prigradske ulice, poput Tike Kolarevića, Industrijske, Veljka Vlahovića, Četvrte  crnogorske, Miloša Velikog, Hajduk Veljkove i niz durugih, manjih i većih, uloženo je oko 148 miliona dinara. Osim toga, uloženo je i oko 86 miliona dinara u izgradnju parkinga kod Autobuske stanice, Doma tehnike i Starog groblja, obnavljanje parkovskog inventara i uređenje parkova kod Duhovnog centra, Doma društvenih organizacija i Železničke stanice. Urađen je i nov plato ispred Robne kuće, a pri kraju su radovi na Trgu Svetog Save. Delom su uređene plaže na Ibru u Kraljevu i Mataruškoj Banji u vrednosti od 7,5 miliona dinara, a ti radovi se nastavljaju i u ovoj godini.

GASIFIKACIJA, GRAĐEVINARSTVO, MESNE ZAJEDNICE
U gasifikaciju Kraljeva u protekle četiri godine uloženo je oko 135 miliona dinara, od čega sa nivoa Republike 88 miliona dinara. Izgradnjom gasovoda visokog i srednjeg pritiska sa merno-regulacionim stanicama stekli su se uslovi za gasifikaciju domaćinstava i privrednih subjekata na Higijenskom zavodu, Grdici, Jarčujku, Staroj čaršiji, Čibukovcu, Konarevu, Mataruškoj Banji, Žiči, Kovačima, Ribnici, Sijaćem polju itd.
Sufinansirane su izgradnja i rekonstrukcija infrastruture Dečjeg sela (u saradnji sa ,,Vokom") i stambenih zgrada za raseljena i socijalno ugrožena lica na Beranovcu (u saradnji sa ,,Habitatom" i ,,Helpom") u vrednosti od oko 43 miliona dinara. U dogradnju i uređenje gradske deponije u ovom periodu uloženo je 48  miliona dinara, a za uređenje novog gradskog groblja 10,5 miliona dinara.
Ulaganja u mesne zajednice na području Kraljeva u protekle četiri godine iznosila su oko 400 miliona dinara (iz Republike 24 miliona dinara). Najviše je uloženo u nasipanje nekategorisanih, izgradnju i pojačano održavanje lokalnih puteva, sanaciju lokalnih mostova, izgradnju vodovoda, atmosferske i fekalne kanalizacije, rekonstrukciju niskonaponske električne mreže, javne rasvete, izradu tehničke dokumentacije za razne projekte, u rekonstrukciju fiskulturnih sala (Ušće i Vrba), u proširenje seoskih grobalja (Konarevo, Ribnica, Čibukovac, Drakčići) i za druge potrebe.

IZRADA PROJEKATA, STUDIJA I PLANOVA
U periodu od 2004. do 2008. godine Direkcija ,,Kraljevo" uradila je 25 projekata za izgradnju mostova, ulica, trgova, gasovoda, uređenje obala reka, zaštitne nasipe, regulisanje vodotokova, crpnu stanicu, zatvoreni bazen i druge infrastrukturne objekte.
Urađene su i tri značajne studije: Studija podzemnih vodnih resursa, Saobraćajna studija i Studija procene uticaja na životnu sredinu za potrebe Prostornog i Generalnog plana Kraljeva.
Istovremeno, urađeno je 26 planova detaljne regulacije za gradsko područje i prigradska naselja i šest planova generalne regulacije prigradskih naselja.
Takođe, urađen je Prostorni plan opštine Kraljevo, kao i Program izrade Generalnog plana Kraljeva do 2020. godine, Plana opšteg uređenja Goča, Bogutovca i Bogutovačke Banje.
Među ostalim izvršenim radovima u ovom periodu pažnju zaslužuje izgradnja Spomen-obeležja na Trgu Jovana Sarića, semafora kod ,,Elektrodistribucije", rekonstrukcija nadvožnjaka kod Male pijace, izgradnja TV-repetitora u Polumiru, učešće za pokrivanje gradske pijace i u toplifikaciji grada, izgradnja azila za pse lutalice, za šta je ukupno uloženo oko 45 miliona dinara.

ULAGANJA U 2008. GODINI
Prema podacima, kroz Program uređenja javnog i ostalog građevinskog zemljišta, preko Diurekcije ,,Kraljevo" u 2008. godini za vodosnabdevanje i zaštitu izvorišta uloženo je 62,4 miliona dinara. Najviše u izgradnju crpne stanice u Ribnici, novog bunara u Žičkom polju, vodovodne i kanalizacione mreže u industrijskoj zoni Šeovac, vodovodne mreže u Konarevu i kolektora fekalne kanalizacije Kraljevo - M. Banja.
Za uređenje i izgradnju ulica, trgova i parkova uloženo je 118,6 miliona dinara, uglavnom za rekonstrukcije ulica Četvrta crnogorska, Miloša Velikog i Hajduk Veljkove, parka kod Duhovnog centra i Trga Svetog Save.
Za završetak pristupnih saobraćajnica nostu na Ibru uloženo je 41,5 miliona, za uređenje deponije, gradskog groblja i Groblja streljanih 1941. godine 25,9 miliona, za uređenje plaže u Kraljevu i M. Banji 2,3 miliona, za radove na gasifikaciji 83,2 miliona, za izgradnju puta u Šeovcu 35 miliona (iz NIP-a), za izgradnju infrastrukture naselja HABITAT i HELP na Beranovcu 34,5 miliona, za uređenje vodotokova 10,2 miliona (reke Gruža, Studenica i Raduša), za udruživanje sa JKP ,,Toplana" tri miliona, za udruživanje sa mesnim zajednicama 83,5 miliona, eksproprijaciju zemljišta 8,7 miliona, izradu projektne dokumentacije 10,1 milion i za komunalno održavanje grada 273 miliona dinara.

PRIORITETI U NAREDNOM PERIODU
Prema rečima Dragiše Spasojevića, grad Kraljevo u ovoj, 2009. godini, i narednom periodu ima veći broj prioriteta koji proističu iz započetih radova, usvojenih planova i novih projekata koji će se tek raditi.
- Treba nastaviti radove na kraljevačkoj obilaznici, uključujući tu i regulisanje toka Zapadne Morave. To je veoma bitno, kako sa aspekta regulisanja saobraćaja, tako i sa aspekta izgradnje novih industrijskih zona. To je velika investicija i potreban je aktivan odnos grada Kraljeva, ,,Puteva Srbije" i nadležnih ministarstava da bi se ovaj posao završio, ali se mora raditi u kontinuitetu svake naredne godine - naglašava Spasojević.
Među pioritetima, kako tvrdi, nalaze se i završetak započetih i planiranih radova u vodosnabdevanju i  nastavak radova na gasifikaciji Kraljeva, sa posebnim akcentom na široku potrošnju jer su stvoreni uslovi za sekundarnu gasifikaciju skoro svih gradskih i prigradskih naselja.
Prioritet je, naravno, završetak radova na Trgu Svetog Save, zatim planirane rekonstrukcije ulica Cara Lazara i Oktobarskih žrtava, planirane sanacije Turističke (M. Banja) i Kablarske ulice, rekonstrukcija trotoara i parking prostora u Ulici Veljka Vlahovića, izgradnja Autodromske, Ulice Đorđa Radića (Boračko naselje) i Uskočke (Grdica). Takođe, izgradnja novog dečjeg vrtića u Mataruškoj Banji, zatim regulisanje leve obale Ibra od Mirine česme do Čibukovca, sa sanacijom postojećeg klizišta, kao i nastavak radova na regulaciji obala Ibra u Kraljevu i M. Banji i lokalnih vodotokova.
Očekuje se i završetak uređenja prostora za naselje na Beranovcu, izgradnja kapele na Novom gradskom groblju, nastavak radova u Parku streljanih 1941. godine, završetak radova na izgradnji vodovoda u Konarevu i M. Banji, dogradnja i rekonstrukcija vodovoda u Ušću, sanacija mostova i dalja ulaganja u komunalnu iunfrastrukturu u mesnim zajednicama.
- Prema našoj proceni, veoma je važno da se hitno pristupi rešavanju problema gradske deponije, ili da se postojeća sanira i proširi jer može da služi maksimalno godinu i po do dve, ili da se utvrdi konačno rešenje lokacije za novu regionalnu deponiju i započne njena izgradnja. Takođe, potrebno je da se pristupi izradi projektne dokumentacije i pripremnim radovima, po mogućstvu, na proširenju gradskog prečistača otpadnih voda. Veoma je bitno da se završe započeti radovi u industrijskoj zoni Šeovac i da se radi na novim industrijskim zonama pored buduće obilaznice radi privlačenja investitora i povećanja zaposlenosti - kaže Spasojević.

NOVI MOSTOVI, HALA SPORTOVA I NASELJA
Što se tiče novih mostova, prema njegovim rečima, planirano je da se u 2009. godini uradi potrebna tehnička dokumentacija za izgradnju mosta iz pravca Skopljanske ulice, kako bi ti radovi započeli u 2010. godini, kao i da se završe radovi na nadvožnjaku u Vojvode Stepe. Imajući u vidu već urađenu Saobraćajnu studiju grada Kraljeva, planirana je i izgradnja mostova u Čibukovcu iz pravca Makedonske, u Ribnici iz pravca Izletničke ulice, kao i novog pešačkog mosta od Gradske terase do desne obale Ibra na ribničkoj strani, gde je planiran novi gradski centar, odnosno novo naselje. U sklopu rasterećenja saobraćajne gužve u gradu, neophodna je i izgradnja više javnih garaža u centru grada i prigradskim naseljima. Među prioritetima su izgradnja nove Hale sportova na lokaciji ,,Stari Jasen", zatvoreni gradski bazen (za koji je urađen glavni projekat i postoji odobrenje za izgradnju), zatim izgradnja tzv. ,,severnog" (Čibukovac) i ,,južnog" gradskog ,,prstena" (Sijaće Polje), kao i rešavanje pitanja gradskog fudbalskog stadiona.
Kako ovo ne bi bio samo ,,spisak lepih želja", Spasojević podvlači da je neophodno hitno doneti Program uređenja građevinskog zemljišta za 2009. godinu, uraditi što pre Strategiju razvoja grada Kraljeva i usvojiti već davno urađene planove detaljne regulacije pojedinih gradskih zona i naselja.

PROJEKAT ZA SISTEM ,,LOPATNICA"
- Za regionalni vodoprivredni sistem ,,Lopatnica” urađen je idejni projekat i Kraljevo je spremno da učestvuje u njegovoj realizaciji kad Republika Srbija bude u mogućnosti da taj sistem, predviđen za više opština, počne da gradi, s obzirom na to da se radi o velikim sredstvima od 140 i više miliona evra!? Pomenuta dosadašnja ulaganja u vodosnabdevanje predviđena su da budu u sklopu tog sistema - kaže Spasojević.

VELIKA ULAGANJA REPUBLIKE U PUTEVE
- Pred ulaganja opštine Kraljevo, u protekle četiri godine na kraljevačkom području, posebno od 2006. do 2008. godine, iz republičkih sredstava u izgradnju magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva uloženo je oko 3,5 milijarde dinara!? Rekonstruisano je i asfaltirano oko 160 km magistralnih, 90 km regionalnih i 90 km lokalnih puteva. Najznačajnije investicije bile su na Ibarskoj magistrali od Adrana do Biljanovca, Starom putu Kraljevo-Čačak, putu Kraljevo-Kragujevac, obilaznici oko manastira Žiče, raskrsnici u Jarčujku, putu do Mataruške Banje i kroz nju, putevima Studenica-Mlanča, Kamenica-Goč, Gradac-Rudno i nizu lokalnih, seoskih puteva - napominje Spasojević.

OPREMANJE ŠEOVCA
Prema Spasojevićevim rečima, u opremanje industrijske zone Šeovac uloženo je oko 46 miliona dinara, uz učešće Republike od 35 miliona dinara. Izgrađene su ulice i putevi sa kompletnom komunalnom infrastrukturom i stvoreni uslovi za rad postojećih firmi i za nove investicije.
,,Hitno je potrebno da se na ovom području konačno reši zaštita od poplava, koje su zbog neplanske izgradnje objekata i nedostatka adekvatnog projekta i dalje veliki problem", kaže Spasojević.

,,NIJE DOBRO ŠTO SE KASNI!?"
- Po našoj oceni, veliki je propust napravljen što istovremeno sa budžetom grada nije usvojen Program uređenja javnog i ostalog građevinskog zemljišta grada Kraljeva za 2009. godinu. Još uvek ga nema na dnevnom redu Skupštine i zbog toga će kasniti početak izrade potrebne investicione dokumentacije i obavljanje javnih nabavki do početka nove građevinske sezone koja je na pragu - upozorava Dragiša Spasojević.

UKUPNA ULAGANJA - ŠEST MILIJARDI DINARA
Kada se saberu sva ulaganja iz budžeta grada Kraljeva, udružena sa republičkim sredstvima u periodu 2004-2008. godina, dobija se cifra od 2.520.150.000 dinara (1,494 milijarde iz budžeta Kraljeva, a 1,025 milijardi iz Republike). Ako se uzmu u obzir i posebna ulaganja Republike u ovom periodu u magistralne, regionalne i lokalne puteve na području opštine Kraljevo u iznosu od 3.435.500.000 dinara, dobija se cifra od  šest milijardi dinara, ili oko 65 miliona evra.

MANJE RADNIKA, VIŠE POSLA
- Direkcija za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo" trenutno ima 72 zaposlenih, šest manje nego 2004. godine (zbog odlaska u penziju). Istovremeno, obim našeg posla je povećan čak četiri puta!? Paradoksalno je takođe da su zarade zaposlenih u Direkciji znatno manje nego u ostalim javnim komunalnim preduzećima, jer je Direkcija indirektni korisnik budžeta, pa se zbog zakonskih ograničenja, ali i nerazumevanja osnivača, zarade nisu uvećavale kao u ostalim javnim preduzećima. Veoma sam zahvalan svojim saradnicima i svim zaposlenima na uloženom trudu i želim da budu još uspešniji i bolji sa novim direktorom - ističe Spasojević.

MINISTAR RADA STAVIO VAN SNAGE ODLUKU O PRIMENI OKU - piše Dragan Vukićević
Sindikati da traže smenu ministra Rasima Ljajića

   • Sindikati po hitnom postupku treba da traže smenu ministra Rasima Ljajića, jer svojim dosadašnjim radom, odlukama i postupcima, a posebno ovim poslednjim, ne zaslužuje da bude na funkciji ministra rada i socijalne politike. Očigledno je da on nema afiniteta ni sklonosti za ovu funkciju, jer sve vreme njegovog ministarskog rada svodi se na hapšenje Mladića, Karadžića i Hadžića - kaže predsednik Samostalnog sindikata Kraljeva Desimir Mionić

   Svega oko mesec i po (11. novembra) od donošenja Odluke o primeni Opšteg kolektivnog ugovora (OKU) na sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije, 30. decembra u ,,Službenom glasniku” ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić doneo je Odluku o stavljanju van snage Odluke o primeni OKU na sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije, čime je zvanično povukao potpis sa tog dokumenta, uz konstataciju da ta Odluka stupa na snagu 1. januara 2010. godine.
   - Odluku ministra rada i socijalne politike o stavljanju van snage Odluke o primeni OKU za sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije - kaže za ,,Ibarske novosti” predsednik Veća Saveza samostalnog sindikata Kraljeva Desimir Mionić, komentarišući uočinovogodišnju odluku ministra Ljajića - praktično znači da se od 1. januara OKU primenjuje samo kod poslodavaca koji su članovi Unije poslodavaca Srbije (UPS), koja je potpisala OKU. Za sada, predsednik UPS-a nije otkazao potpis na OKU i zato je i dalje u primeni. Nažalost, ostaje pitanje ko su članovi UPS-a koji su u obavezi da primenjuju OKU, jer zvanično ne može da se dobije spisak tih preduzeća, pa ne čudi što mnogi smatraju da je UPS zapravo fantomska organizacija. Stoga smatram da sindikati po hitnom postupku treba da traže smenu gospodina Rasima Ljajića, jer svojim dosadašnjim radom, odlukama i postupcima, a posebno ovim poslednjim, ne zaslužuje da bude na funkciji ministra rada o socijalne politike. Očigledno je da on nema afiniteta ni sklonosti za ovu funkciju, jer sve vreme njegovog ministarskog rada svodi se na hapšenje Mladića, Karadžića i Hadžića.
   U komentaru Zakona o radu, Samostalni sindikat u delu o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora konstatuje da opšti i posebni kolektivni ugovori obavezuju samo poslodavce članove udruženja poslodavaca učesnika kolektivnog ugovora. Poslodavce koji nisu članovi udruženja, kolektivni ugovor ne obavezuje, niti su dužni da opšti akt i ugovor o radu usklade sa primedbama tih kolektivnih ugovora i da ih neposredno primenjuju. Uz to, članom 257. Zakona o radu, dato je ovlašćenje ministru rada da može da proširi dejstvo primene opšteg i posebnog kolektivnog ugovora i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca učesnika kolektivnog ugovora. Ministar takođe može da proširi primenu celog kolektivnog ugovora ili samo pojedinih odredbi.
   Zahtev za proširenje dejstva kolektivnog ugovora može da podnese jedan ili svi učesnici kolektivnog ugovora čije dejstvo predlaže da se proširi. Zahtev mora da bude obrazložen, odnosno da se navedu razlozi zbog kojih se predlaže prošireno dejstvo kolektivnog ugovora. To treba da bude opravdani interes kojim se obezbeđuju jednaki uslovi rada kao minimum prava - vrednost radnog časa, najduži godišnji odmor, procenat uvećanja zarade i naknade zarade, zaštita na radu i druge oblasti.
   - Pre donošenja odluke o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora, ministar je dužan da zatraži mišljenje socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za Republiku - objašnjava Mionić. - Odluku ministar može da donese ako su ispunjena dva uslova - da se time obezbeđuju jednaki uslovi rada za zaposlene u oderđenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, radi ublažavanja razlika u zaradama koje bitno utiču na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih, a to ima za posledicu nelojalnu konkurenciju među zaposlenima, i, drugo, da se dejstvo proširuje na poslodavce koji zapošljavaju najmanje 30 odsto zaposlenih u određenoj grupi, grani ili podgrupi, odnosno delatnosti u odnosu na ukupan broj zaposlenih u toj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.
U komentaru člana 260. Zakona o radu, Samostalni sindikat konstatuje da odluku o stavljanju van snage odluke o proširenom desjtvu kolektivnog ugvoora i izuzimanju od primene proširenog dejstva kolektivnog ugvoora ministar može da donese ako prestanu razlozi zbog kojih je doneta odluka o proširenom desjtvu, odnosno izuzimanju od primene.
   - Zahtev za stavljanje van snage odluke o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora može da podnese jedan od učesnika kolektivnog ugovora. Zahtev za stavljanje van snage odluke o izuzimanju proširenog dejstva može da podnese udruženje poslodavaca ili pojedini poslodavci - kaže Mionić.
On navodi da je pre donošenja odluke ministar dužan da zatraži mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta i da odluka može biti doneta samo ako su prestali razlozi zbog kojih je prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, odnosno doneta odluka o izuzeću od primene kolektivnog ugovora. Takođe, odluka o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora ili pojedinih odredbi i odluka o izuzimanju od primene proširenog dejstva kolektivnog ugovora prestaje da važi danom prestanka važenja kolektivnog ugovora čije je dejstvo prošireno, odnosno izuzeto.
   - U ovom periodu socijalno-ekonomske krize i završne faze tranzicije, ako se tako može reći, Srbija mora imati ministra rada koji ima mudrosti da povlači najracionalnije poteze, koji će biti od interesa za zaposlene i poslodavce, a samim tim i za državu. Ukoliko dođe do masovnih protesta i štrajkova, koje sindikati moraju da prihvate i podrže, biće odgovoran upravo ministar Rasim Ljajić - konstatuje Desimir Mionić.

SAOPŠTENJE FK ,,ČIBUKOVAC"
Zamena

   FK ,,Čibukovac" je Rešenjem SIZ-a broj 211 dana 14. jula 1987. godine dobio je zemljište pored kombinata ,,Jasen" sa jasnim odrednicama da o svom trošku napravi sportski teren, službene prostorije u datom roku, koristi teren bez nadoknade, s tim da ga održava i čuva od trećih lica. Tačno je 22 godine kako FK ,,Čibukovac" živi i radi na ovom prostoru i ispunjava svoje obaveze. Zbog izgradnje poslovno-stambeno-sportskog centra, putem medija saznali smo da nam se oduzima naš objekat, bez poziva na razgovor, objašnjena i nuđenja bilo kakve alternative za budućnost našeg kluba. Klub se više puta pismeno obraćao gradonačelniku dr Milošu Babiću sa zahtevom za razgovor, i pronalaženju rešenja za ovaj problem. Ali odgovora nema.
Dana 13.01.2009. godine pismeno smo se obratili za pomoć: Premijeru Vlade Srbije, Ministarstvu omladine i sporta, Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, Poslaničkim klubovima Nove Srbije i Srpske radikalne stranke, predsedniku Skupštine grada Kraljeva, gradonačelniku grada Kraljeva, Gradskim odborima DS-a, DSS-a, NS-a, PK, SNS-a i LDP-a.
   U toku nedelje krećemoi sa potpisivanjem peticije građana za podršku opstanka FK ,,Čibukovac" sve zarad mladih našeg kluba i grada.
FK ,,Čibukovac" se ne protivi izgradnji poslovno-stambeno-sportskog centra, ali ima pravo na svoj opstanak. U slučaju da nam se oduzme postojeći objekat tražimo pismene garancije od grad da će se na drugoj lokaciji predati na trajno korišćenje novi sportski objekat, pre oduzimanja sadašnjeg.
Klub će nastaviti borbu za svoju sportsku budućnost i budućnost mladih koji se kroz sport vaspitavaju, odrastaju, i postaju prave ličnosti.
Upravni odbor FK ,,Čibukovac"

KAKO SU MALIŠANI DEČJEG SELA NA BERANOVCU UZVRATILI NA DIVAN GEST DOBROČINITELJA IZ KANADE - piše Marko Slavković
Aplauzi do neba

  • Jedan od najpoznatijih srpskih dobročinitelja Milomir Glavčić, poreklom iz Kovača kod Jošaničke Banje, drugi put je iz Kanade, deci i Dečjem selu na Beranovcu, poslao više od tri hiljade evra i paketiće, a mamama-hraniteljicama knjige i po dvadeset evra za novogodišnje praznike

   Jedna lepa, topla, ljudska priča prošla bi nezapaženo da o događaju, koji će uslediti, medijima nije dojavila porodica Stojane i Gradimira Milovanovića iz Kraljeva, inače bliska rodbina Milomira i Armeline Glavčić, iz Kanade. Reč je o tome da je, uoči Nove godine, u Dečjem selu na Beranovcu, za tamošnje devojčice i dečake, organizovan program pun zabave, što znači da je sastavljen od pesme i veselja. I to je vrlo lepo. Ali, i pesme, i šale, i kompletna razdraganost... sve bi to, na izvestan način, umanjilo značaj prednovogodišnjeg raspoloženja, ako mališanima u posetu ne bi došao Deda Mraz. A Deda Mraz bez poklona, to, već, ne bi ni moglo da se zamisli! S tim u vezi, u vezi sa poklonima, direktorka Dečjeg sela Vesna Jokanović-Mraković ovako se obratila deci:
   - Jedan čika iz Kanade, inače poznati dobročinitelj, po imenu Milomir Glavčić, poreklom iz potkopaoničkog sela Kovači, kod  Jošaničke Banje, nije mogao da dođe da vas lično pozdravi, ali je zato poslao puno, puno, čestitki i lepih želja za vas, i poslao je mnogo poklona. I ja vas molim...
Misao, koju je direktorka htela da do kraja iskaže, a značila je da deka-Milomiru treba zahvaliti veeelikim aplauzom, bila je prekinuta upravo velikim i dugotrajnim aplauzom.
Kad se aplauz stišao, direktorka Vesna je nastavila:
   - Jako davno, pre skoro šezdeset godina, gospodin Milomir je morao da ode iz Srbije. Bio je prilično mali kad je ostao bez svoje porodice, i morao je sam da se bori i da se probija kroz život. Otišao je u Kanadu, gde je morao mnooogo da radio i mučio se da bi stekao za pristojan život. Ima već mnogo godina kako gospodin Milomir pomaže svojoj rodbini u Srbiji, i drugima kojima je pomoć mnogo potrebna. On je to činio čak i onda kad ni za sebe nije imao dovoljno...
I, opet, aplauz. Dug, gromoglasan.
   - Deco, gospodin Glavčić je napisao i jednu knjigu - ,,Trn u nozi na dugačkom putu”, u kojoj opisuje svoj život. Ja vam predlažem da tu knjigu obavezno pročitate, jer je jako mudra, i sigurno će vam pokazati kako u životu može da bude baš teško, ali ako se trudite, kao gospodin Glavčić, na kraju se uvek završi dobro i lepo.
   Plemeniti deka, kako je Milomira Glavčića već nazvao jedan dečak iz plesne grupe Dečjeg sela, nije zaboravio ni na mame-hraniteljice.
- S obzirom na to da su naše mame-hraniteljice, posle dece, najvažnije i najzaslužine što je i 2008. godina uspešno protekla u Dečjem selu, gospodin Glavčić je izrazio specijalnu želju da se lično njima uruči po primerak knjige i po dvadeset evra. Pre toga, da naglasim da je gospodin Glavčić naš dobrotvor već drugi put. Ovom prilikom poklonio je Dečjem selu 3.160 evra, a pre dve godine naše selo i naš rad pomogao je sa tri hiljade evra. - naglasila je direktorka Vesna.
Naravno, usledio je još jednom aplauz, dug i iskren. Bio je toliko gromoglasan da se, činilo mi se, čuo do samoga neba.

TELOM U KANADI, MISLIMA U SRBIJI
   U ime Milomira i Armeline Glavčić, novac i poklone Dečjem selu, deci i mamama-hraniteljicama, uručio je Milomirov bratanac Radoje. Vidno zadovoljan što je sa oduševljenjem primljen gest njegovog strica, Radoje nam je u odvojenom razgovoru, pored ostalog, rekao:

   - Znam da bi Milomir ovoga trenutka bio veoma srećan, jer voli kad je u mogućnosti da pomogne, ne samo brojnu rodbinu, već i druge, kojima je pomoć neophodna. Novac koji ima za solidan život, pa možda i malo više od toga, zaradio je sa velikom mukom, radom, trudom, pa i pameću. On odlično zna šta znači nemati, pa je zato vrlo osetljiv i bolećiv kad se javi istinska potreba da nekome pomogne. Kao u slučaju dece iz Dečjeg sela. I odlično pamti svaki detalj iz otadžbine, iako su od njegovog odlaska protekle mnoge godine. Jednom sam ga, onako iznenađen, pitao kako uspeva sve to da održi u sećanju, a on mi je mirno odgovorio: ,,To je zato što sam ja svakog dana, po najmanje sat-dva, mislima u Srbiji.”
Time sam u potpunosti razumeo zašto već godinama pomaže familiji, koja nije baš mala, i zašto pomaže drugim pojedincima i ustanovama. Dakle, nije zaboravio svoj kraj, svoje potomke i, ako hoćete, nije zaboravio svoj narod - rekao je Radoje, naglašavajući da su mu svi zbog toga neizmerno zahvalni.

SRCE KAO KOPAONIK
   Divnom trenutku uručivanja poklona deci, Dečjem selu i mamama-hraniteljicama, prisustvovala je i Milomirova sestričina Stojana Milovanović, sa unucima Nemanjom i Stefanom. Kad govori o Milomiru i Armelini, Stojana često zastane. Bira reči.
   - Ono što, najkraće, mogu da kažem, a što je živa istina, jeste to da moj ujak Milomir, i ujna Armelina, imaju veliko srce, kao Kopaonik. Ne preterujem. Njima se ne ponosi rodbina samo starije i srednje generacije, već i deca. Lepo je, na primer, slušati praunuke kako se drugovima hvale da imaju najboljeg deku na celom svetu, ne samo zato što im šalje novac i poklone, već i zato što je brižan, i ne propušta da pita za sve i svakoga, da ponudi pomoć koliko je u mogućnosti. Znaju i deca da on, odnosno oni, to rade isključivo od srca, a ne da bi od nas čuli hvalospeve. A ako hoćemo iskreno, ne samo da zaslužuju zahvalnost, već i mnogo, mnogo, više od toga - kategorična je Stojana.

• • •
   Napuštam Dečje selo. Hladno je, a taksi kasni. Kad pomislim na radost koju su deca iskazala dobivši poklone, i na aplauze zbog toga, počinje da mi biva toplije. Oko srca, posebno.

HUMANITARNE AKCIJE - piše Dragan Bajović
Hadži Milena slika za ,,Hendikep centar"

   Kraljevačka slikarka Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević ovih dana na terasi Hendikep centra u Kraljevu, pri temperaturi ispod nula stepeni, slika ulja na platnu i na taj način pomaže ovu organizaciju.

   Ideja za ovu akciju potekla je od same slikarke. Živorad Veljović, upravnik Hendikep centra, potrudio se da joj obezbedi uslove za rad, dok je slikarski materijal sponzorisao Nemanja Milašinović, kapiten Košarkaškog kluba Mašinac, koji je na civilnom služenju vojske u Hendikep centru.

   Za desetak dana, koliko će trajati ova svojevrsna likovna kolonija sa samo jednim učesnikom, Hadži Milena očekuje da će naslikati najmanje deset slika većih formata, čijom će se prodajom prikupiti određena sredstva koja će biti upotrebljena u humanitarne svrhe. Osim toga, njena je želja da se i u zimskim danima hendikepirana lica okupljaju i druže. Nažalost, 90 odsto hedikepiranih, kaže Živorad Veljović, preko zime ne mogu da izlaze iz svojih kuća.

LEP GEST NAŠIH LJUDI IZ AUSTRIJSKE POKRAJINE FORALBERG - piše Marina Miljković Dabić
Zvono za crkvu na pešteru

   • U Vrbi, odakle je potekla ideja o darivanju zvona za crkvu u Buđevu, predstavnicima Crkvenog odbora iz tog pešterskog sela donacija uručena za vreme novogodišnjih praznika

   Selo Buđevo na Pešterskoj visoravni nekada je imalo 80 kuća, danas - tek dvadesetak. Meštani pretpostavljaju da je na mestu na kome su, u jesen 2008, počeli da grade, i za 20 dana okrovili novu crkvu, nekada bila manja drvena, čije su temelje našli na mestu na kome su se inače okupljali na seoskim zavetinama. Izgradnju su, dobrovoljnim radom i donacijama u materijalu, pomogli svi koji su mogli. Organizovanjem humanitarnog turnira, na kome su prikupljena sredstva za kupovinu crkvenog zvona, ovoj akciji su se priključili i fudbalski klub Šumadija i Crkveni odbor iz pokrajine Foralberg u Austriji.
   Na pozive da pomognu krajeve iz kojih su se rasuli po belom svetu, naši ljudi u dijaspori odazivaju se punog srca. Inicijativa da, na Petrovdan sledeće godine, oživi pravoslavna crkva u Buđevu, srpskom selu na Pešterskoj visoravni, potekla je iz Vrbe. U austrijskoj pokrajini Forlaberg prikupljena je i predstavnicima Crkvenog odbora iz sela Buđeva uručena donacija namenjena kupovini crkvenog zvona koje će se prvi put oglasiti kad crkva zvanično bude otvorena na Petrovdan, 12. jula ove godine.

,,OTVARANJE" - OD SRCA
   Od turnira u malom fudbalu i košarci, uz smotru folklora, za Hram dvanaest apostola u Buđevu, naši ljudi, na inicijativu fudbalskog kluba Šumadija iz Volfurta i Crkvenog odbora austrijske pokrajine Forlaberg, uz sve klubove, sponzore i Radničku komoru Austrije, prikupili su tačno 4.375 evra. Učestvovalo je 12 ekipa malog fudbala, dva tima košarkaša i dva folklorna ansambla.
   - Svi su se, ako tako mogu da kažem, od srca ,,otvorili". Prihode su davali ljudi različitih nacionalnosti. Zahvalio bih svima koji su pomogli da akcija bude uspešna - kaže Dalibor Roganović u ime Crvenog odbora za Foralberg. U Austriju je otišao sa 16 godina, a za Pešter je i rodbinski vezan: njegovi baba i deda poreklom su baš sa Pešterske visoravni.
   Radoslav - Mića Balšić, predsednik FK Šumadija iz Volfurta (rodom iz Vrbe i veliki prijatelj Kraljeva i Kraljevčana koje je, sa svojim klubom, u velikim grupama, poput kraljevačkog ,,Abraševića", umeo da ugosti tokom prethodnih godina), takođe ističe zadovoljstvo što su ljudi u Austriji na pravi način razumeli apel da se pomogne izgradnja i opremanje svetinje na Pešteru:
   - Zahvalnost, naravno, ide na adrese svih građana i klubova pokrajine Foralberg koji su se potrudili da pomognu. Posebnu zahvalnost upućujemo klubovima Šumadija i Ravna gora, koji su ovaj posao maksimalno kvalitetno odradili. Imena pojedinačno ne vredi nabrajati, jer je spisak ljudi dobre volje ogroman, ali mislim da treba pomenuti Sretka Antonijevića (rodom iz Rasna), Dalibora Roganovića iz Zete, Slobodana Bubića iz Republike Srpske. Oni su među najzaslužnijima što smo danas u prilici da predstavnicima Crkvenog odbora iz Buđeva uručimo ovu donaciju.
Na svim stranama ljudi su se potrudili da pomognu. Zoran Biočanin iz Brnjaka prikupio je oko 2.000 evra. U ime Crkvenog odbora Buđeva, za prikupljanje pomoći u Kraljevu, Čačku i Trsteniku bio je angažovan Zoran Marković. Kraljevačka ,,Amiga" je poklonila bakar, Rade Jovanović lim, a u celoj toj akciji donirano je oko 7.500 evra.

SVAKA POMOĆ - DOBRODOŠLA
   Zvono teško 140 kilograma za Hram dvanaest apostola u Buđevu već je poručeno. Ono košta manje nego što je prikupljeno, ali su svi donatori sigurni da će i preostali novac, kojim se planira izrada ikona i osvetljenja, biti iskorišćen na pravi način, jer su meštani Buđeva voljni da opravdaju svaku utrošenu stavku. U to ime, u ime Crkvenog odbora sela Buđevo, svim donatorima od srca je zahvalio predsednik Miroslav Rakočević, poručujući da su meštani Buđeva svesni da ima još dosta posla, ali da će priču o oživljavanju svetinje dovesti do kraja, zbog čega je svaka pomoć na tom putu - više nego dobrodošla.
   Spisku donatora, na sastanku u Vrbi tokom kog je upriličena primopredaja donacije, pridružio se i Zvezdan Đurić, direktor kraljevačkog ,,Abraševića", koji je obećao da će crkvi u Buđevu pokloniti luksuzan luster koji će krasiti njenu unutrašnjost.
   Kad na Pešterskoj visoravni 12. jula ove godine zabruje zvona, svi oni koji su bili deo ove akcije znaće da je vredelo truda. Kad kažemo svi, mislimo na sve one koji se na ovoj slici ne vide, ali im je srce kao kuća veliko, a volja da se pomogne oživljavanje svetinje na Pešteru nešto što im se po vaspitanju i ljubavlju za rodni kraj - jednostavno podrazumeva.

• Kraljevo je najbolji primer u zemlji i kako se ništa nije postizalo ubijanjem napuštenih pasa i kako je moguće biti i human i efikasan u isto vreme. Ako se nastavi realizacija CNR programa, uspeh će biti potpun. O tome govori naš gost iz Beograda, afirmisani zaštitnik životinja Elvir Burazerović
• I ranije je bilo stavova u javnosti da nismo dovoljno bogati da bismo štitili napuštene životinje, da je bolje dati novac izbeglicama nego ničijim psima i slično. Sa predstojećom krizom, može se očekivati još više ovakvih komentara. Da li su oni opravdani, utemeljeni u pravom stanju stvari? Da li se ovde, uopšte, radi o prioritetima?
Novac koji se izdvaja iz gradske kase opredeljuje se za rešavanje problema napuštenih životinja, odnosno radi umanjenja i potpunog eliminisanja mnogobrojnih problema koji se vezuju za njihovo postojanje (prenošenje bolesti, ujedi, prljanje javnih površina i slično). Način rešavanja problema napuštenih životinja regulisan je našim propisima koji su usklađeni sa Preporukama za menayment kontrole populacije napuštenih pasa Svetske zdravstvene organizacije (NjHO) i Svetskog udruženja za zaštitu životinja (NjSPA) iz 1992. godine.
Svedoci smo da su u našoj zemlji decenijama trošena ogromna sredstva za neefikasne i krajnje nehumane načine rešavanja ovog problema (trovanje, lovačke hajke ili hvatanje i eutanazija). Ove metode nisu uticale na smanjenje broja napuštenih životinja, a samim tim ni na mnogobrojne ekološke, zdravstvene i higijenske, ali i socijalne probleme sa kojima se danas suočavaju svi gradovi i opštine u Srbiji.
Napuštene životinje (lutalice) i načini na koji se rešavaju problemi u vezi sa njihovim postojanjem, ogledalo su stanja u društvu. Ove životinje dele sudbinu čoveka, pa je zato na nama - ljudima, koji sebe često nazivamo humanim i odgovornim bićima, da počnemo tako i da se ponašamo. Odgovoran stav ogleda se u preduzimanju preventivnih mera kojima bi se sprečio nekontrolisan porast broja kućnih ljubimaca, odnosno počeo da leči uzrok, a ne posledica, kao do sada.
• Da li su human odnos prema životinjama i takve promene u domaćim zakonima posledica ,,evropskog pritiska” ili autentična potreba svake zajednice?
Briga o dobrobiti životinja čiji opstanak direktno zavisi od čoveka (domaće životinje, kućni ljubimci, ogledne životinje i divlje životinje u zatočeništvu) autentična je potreba svake ljudske zajednice. Ona je deo stalne težnje ljudskog društva ka stvaranju humane zajednice. Humanost je nedeljiva.
Meša Selimović je često govorio: ,,S kojim pravom osuđujete na smrt i poniženje životinje? Zar zato što ne pripadaju ljudskoj rasi? Zar zato što ne govore kao mi? Ogriješivši se o pravdu u cjelini, ljudi nikada neće moći da ostvare žuđeni humanitet, jer je on cjelovit i svaka nepravda ruši ga u potpunosti!"
Borba protiv zlostavljanja životinja deo je mnogo šireg fronta - borbe protiv svih oblika nasilja u društvu, jer nasilje je nasilje bez obzira nad kim se ono ispoljavalo.
Pored toga, zaštita dobrobiti životinja za našu zemlju predstavlja privrednu i ekonomsku nužnost. Ukoliko želimo spoljnotrgovinsku razmenu sa zemljama EU, neophodno je unificirati kriterijume držanja i korišćenja životinja sa pravnim redom EU. Ovaj zahtev postoji kako bi se sprečilo da razlike između država članica u oblasti zaštite dobrobiti životinja prouzrokuju nejednake uslove konkurencije i tako se štetno odraze na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU. Tako, pri izvozu proizvoda životinjskog porekla, zemlja uvoznica zahteva da budu ispoštovane sve procedure u vezi sa držanjem i prevozom životinja i proizvoda životinjskog porekla sve do konačnog odredišta, odnosno potrošača. Takođe, pri izvozu lekova, zemlja uvoznica zahteva da je lek ispitivan na način kojim se oglednim životinjama ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres.
Dobrobit životinja se u EU shvata kao društvena kategorija i posvećuje joj se posebna pažnja. Protokol o zaštiti i dobrobiti životinja kao deo Amsterdamskog sporazuma (Official Journal C 340 of 10.11.1997) obavezuje zemlje članice EU da obrate punu pažnju na zaštitu dobrobiti životinja pri donošenju zakonskih propisa i izradi strategija u oblasti poljoprivrede, transporta, međunarodne trgovine i istraživanja.
Ovo su samo neki primeri koji govore o značaju koji briga o dobrobiti životinja ima za našu državu, društvo ali i svakog pojedinca. Zbog toga je pred Srbijom složen zadatak razvoja sistema zaštite dobrobiti životinja koji će biti u stanju da kreira, sprovodi i nadzire politiku zaštite dobrobiti životinja u našoj zemlji i tako ispuni jedan od važnih uslova za integraciju u EU.
• Šta se promenilo u našim zakonima iz ove oblasti u poslednjih nekoliko godina i koje su najvažnije promene koje se očekuju u predstojećem zakonu o dobrobiti životinja?
Srbija je u poslednjih nekoliko godina načinila značajne pomake u ovoj oblasti. Krajem 2005. godine, predsednik Republike Srbije podržao je Prvu rezoluciju o zaštiti životinja (ORCA, 2005. godina) i na taj način označio započinjanje aktivnosti naše zemlje na unapređivanju zaštite životinja. Takođe, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nastoji da u nastavne programe uključi obrazovanje i vaspitanje o dobrobiti životinja.
Prvog januara 2006. godine stupio je na snagu Krivični zakonik Republike Srbije, koji mučenje, povređivanje i ubijanje životinja označava kao krivično delo, a nedavno je na sednici Vlade Republike Srbije (25. decembra 2008. godine) utvrđen Predlog zakona o dobrobiti životinja, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri.
Donošenjem Zakona o dobrobiti životinja stvara se novi, sveobuhvatan okvir za zaštitu dobrobiti životinja i ustanovljava kvalitativno drugačiji pristup u tretiranju ove problematike u našoj zemlji. Ovaj akt se odnosi na sve životinjske vrste čiji opstanak zavisi od čoveka: domaće životinje, kućne ljubimce, divlje životinje u zatočeništvu, ogledne životinje, kao i životinje koje se koriste za sport i zabavu. Takođe, on će pored detaljnih uslova koje treba da ispunjavaju objekti za držanje domaćih i oglednih životinja, prvi put u našem zakonodavstvu propisati uslove za osnivanje i rad prihvatilišta za napuštene životinje, pansiona za kućne ljubimce, objekata za ulepšavanje i higijenu kućnih ljubimca, zooloških vrtova, odgajivačnica životinja i slično.
Osnovno polazište ovog zakona je priznanje da su životinje osećajna bića, bića u stanju da osete bol, strah, patnju, sigurnost i udobnost. Sledeći ovo načelo, zakon obezbeđuje zaštitu fizičke, psihičke i genetičke celovitosti životinja, precizno reguliše postupanje vlasnika, odnosno držalaca prema životinjama, istovremeno zabranjujuću ili favorizujući određene vidove korišćenja životinja.
Usvajanje zakona je važan prvi korak. Nakon toga treba da usledi njegovo dosledno sprovođenje.
• Koliko je dosadašnja promena zakonskih propisa uticala na promenu ponašanja ljudi prema životinjama i koliko je popravila kvalitet života samih ljudi?
U značajnoj meri.
Kvalifikovanje ubijanja i mučenja životinja u našem krivičnom zakonodavstvu kao krivično delo nosi sa sobom političke, društvene i pravne posledice. Ono predstavlja nesumnjiv izraz promene odnosa države prema zlostavljanju životinja kao društvenoj pojavi, to jest početak razumevanja ove oblasti kao važne društvene vrednosti koju treba na odgovarajući način štititi. Na ovaj način, briga o životinjama, odnosno njihova zaštita od zlostavljanja, svrstana je u vrednosti na kojima počiva savremeno društvo.
U 2007. godini izrečena je prva zatvorska kazna za zlostavljanje životinja u istoriji srpskog pravosuđa. Kazna zatvora izrečena je Mioljubu Saviću iz sela Latković kod Ljiga, jer je ubio psa na ulici. Nakon toga izrečene su još tri zatvorske i nekoliko novčanih kazni.
Ipak, potrebno je istaći da ne možemo u potpunosti biti zadovoljni načinom na koji nadležni državni organi međusobno sarađuju na procesuiranju ovog krivičnog dela. Naime, policija, veterinarska inspekcija i javno tužilaštvo treba još intenzivnije da sarađuju kako bi se efikasnije procesuirali mnogobroji slučajevi zanemarivanja, zlostavljanja i ubistva životinja.
• U javnosti se čuju i stavovi da napuštenih pasa ima previše, pa je potrebno najpre ih pobiti i tek onda primeniti nove zakonske propise o zaštiti životinja, pa se čak insinuira i da je slično urađeno i u drugim evropskim zemljama. Da li je to tačno i da li je to pravi put?
To je apsolutno netačno. Prošlost grada Kraljeva je ,,školski primer" da ubijanje, odnosno trovanje pasa nije dalo apsolutno nikakve rezultate. Prema zvaničnim podacima kraljevačkog Veterinarskog instituta, koji je dugi niz godina trovao napuštene pse izuzetno opasnim brzim otrovima, broj napuštenih pasa je iz godine u godinu rastao!
Nadam se da je vreme uzaludnog trošenja novca iz buyeta za neefikasne i nehumane programe zauvek iza nas. Kraljevo je sada na dobrom putu da bude grad koji će trajno rešiti problem napuštenih životinja.
• Koje zemlje mogu da posvedoče o uspešnosti programa ,,uhvati-steriliši-pusti''?
CNR program primenjuje su u svim sredinama gde je broj napuštenih životinja veliki, kao jedan od efikasnih i humanih načina na koji se populacija napuštenih životinja može smanjiti. Sprovodi se u Grčkoj, Španiji, Italiji, Indiji i drugim zemljama. Taj program je potpuno primeren i za grad Kraljevo.
Naime, u sredinima kao što je Kraljevo, jednostavno uklanjanje životinja sa ulica (ubijanjem, smeštanjem u prihvatilišta) ne predstavlja efikasan način smanjivanja njihovog broja. Na mesta sa kojeg su uklonjeni psi doseljavaju se novi jer su za njima ostali slobodni izvori hrane. Tako, veoma brzo, već nakon tri meseca, mesto sa kojeg su uklonjene životinje ponovo naseljava isti broj napuštenih životinja.
Nasuprot tome, CNR programom (Catch, Neuter and Release) tj. ,,Uhvati, steriliši i pusti", prvo se stabilizuje brojnost napuštenih životinja, a potom postepeno dolazi do smanjivanja njihovog broja - kroz sprečavanje nastanka nove generacije.
CNR program se, ukratko, svodi na hvatanje, sterilizaciju, vakcinaciju protiv besnila, čišćenje od glista/buva i obeležavanje životinja. Na staništa se vraćaju zdrave, neagresivne i neujedljive životinje, i to na mesta sa kojih su uhvaćene.
CNR program je efikasna prelazna mera, čiji je cilj da zaustavi dalji porast populacije, kao i dolazak novih životinja na slobodne izvore hrane. Drugim rečima, cilj je  formiranje manje, zdravije i stabilnije populacije napuštenih pasa/mačaka koju je lakše kontrolisati. S obzirom na to da se ove životinje ne mogu razmnožavati, njihov broj postepeno opada. Utvrđeno je da je prosečan životni vek životinje na ulici 2,5 godine, tako da smanjenje populacije nastupa relativno brzo.
Kako bi CNR program dao rezultate, on se mora sprovoditi planski, sinhronizovano i intenzivno, odnosno u što kraćem roku se mora sterilisati što više životinja. U protivnom, program neće dati očekivane rezultate. Pored toga, posebno želim da istaknem da ovaj program ne može dati rezultate ukoliko ga ne prate i druge važne mere koje su usmerene u pravcu otklanjanja uzroka problema napuštenih životinja: registracija i obeležavanje kućnih ljubimaca, obrazovanje vlasnika životinja i dece o odgovornom vlasništvu, sankcionisanje napuštanja životinja, kao i sprovođenje akcije masovne sterilizacije pasa/mačaka poznatih vlasnika.
• Upoznati ste sa situacijom u Kraljevu - kakva je ona u odnosu na druge sredine?
Grad Kraljevo je u potpunosti ispunio zakonske obaveze koje se odnose na rešavanje problema napuštenih životinja (osnivanje zoohigijenske službe i prihvatilišta za napuštene životinje, kao i redovno hvatanje i zbrinjavanje životinja u prihvatilišta).
Prema podacima JKP ,,Čistoća", u periodu od 01.10.2007. do 31.11.2008, na teritoriji grada Kraljeva je kroz CNR program sterilisano, vakcinisano protiv besnila, očišćeno od parazita, obeleženo tetovir brojem i vraćeno na prvobitna staništa ukupno 847 napuštenih pasa.
Prema podacima veterinarske inspekcije Raškog upravnog okruga, u periodu od 01.01.2007. do kraja novembra 2008, obeležena su 6.324 psa poznatih vlasnika.
Sve ovo rezultiralo je stvaranjem delimično stabilne i zdrave populacije napuštenih životinja, kao i smanjenjem broja ujeda na teritoriji grada Kraljeva sa 461 u 2007. godini na 309 u 2008. godini.
Dakle, uz sprovođenje CNR programa tokom 2008. stvoreni su odlični preduslovi da se problem napuštenih životinja trajno reši na human i efikasan način.
Smatram da je potrebno nastaviti dosledno sprovođenje CNR programa i hitno započeti sprovođenje mera koje će uticati na uzrok nastanka problema napuštenih životinja i to: sprovođenje registracije i obeležavanja pasa poznatih vlasnika; strogo sprovođenje propisa koji se odnose na držanje i zaštitu životinja; pokretanje procesa sterilizacije pasa poznatih vlasnika i sprovođenje obrazovnih programa na svim nivoima.
• Ipak, u Kraljevu ima dosta prijavljenih ujeda i više novca je lokalna samouprava izdvojila za naknadu štete ujedenim građanima nego u drugim sredinama. U čemu je, u stvari, problem?
Prema podacima Opštinskog javnog pravobranilaštva, u periodu od 2005. do 2007. za odštete ozleđenim građanima izdvojeno je čak 9.970.000,00 dinara. Znatne sume novca koje se izdvajaju za nadoknadu štete ozleđenim građanima treba da budu najjači podsticaj za grad da intenzivira sprovođenje CNR programa. Cilj svih ovih aktivnosti je nestanak pasa sa ulica. Potrebno je održati tendenciju smanjenja ujeda koji je postignut zahvaljujući preduzetim aktivnostima.
Takođe, treba reći da je u mnogim gradovima, a čini mi se da je to slučaj i sa Kraljevom, zabeležena da su građani zloupotrebili pravo kada su u pitanju zahtevi za nadoknadu materijalne i nematerijalne štete. Zbog toga mislim da bi bilo korisno da Opštinsko javno pravobranilaštvo unapredi saradnju sa Zdravstvenim centrom ,,Studenica" radi definisanja procedure utvrđivanja porekla ozlede i stepena ozleđenosti.
Ipak, treba istaći da je trend porasta broja tužbi u 2008. godini zaustavljen i smanjen (u 2007. podnete su 233 tužbe, a u 2008. godini 191 tužba).
• I sami ste veliki ljubitelj i zaštitnik životinja. Zašto i nama preporučujete suživot i drugovanje sa psima, mačkama i drugim životinjama?
Pas je najstarija pripitomljena životinja, koja je uz čoveka 12.000 godina. Čuvanje imovine i domaćih životinja, pomoć slepima, traganje za nestalim osobama, učešće u spasilačkim misijama, rad u vojsci i policiji neki su od primera koji pokazuju da je pas ne samo kućni ljubimac, već i korisna domaća životinja.
Ljubimci imaju veliku ulogu u našim životima. Oni mogu pomoći razvoju mnogih sposobnosti i veština kod deteta, neophodnih za život. Neke naučne studije pokazale su da deca sa kućnim ljubimcima imaju više samopouzdanja, jer ljubimac pruža detetu bezuslovnu ljubav i društvo koje ga ne procenjuje. Postoje dokazi da kontakt sa ljubimcem, osim što razvija negujući stav prema drugima,  poboljšava kod dece i razvoj veštine komunikacije, ali i neverbalne komunikacije. U odnosu sa životinjom, deca uče da prepoznaju ponašanje i njegovo značenje, te postaju opremljenija neverbalnim veštinama, lakše se integrišu u socijalnu sredinu, više su prihvaćena i imaju bolji socijalni status.
Životinje za društvo mogu biti korisne ne samo za našu psihičku dobrobit, nego i za zdravlje uopšte. Pogotovo je to slučaj sa decom sa posebnim potrebama, koja kroz interakciju sa kućnim ljubimcem imaju kvalitetniji život, samim tim što im je povećana samostalnost i pružena svakodnevna podrška. Druženje sa ljubimcima ubrzava oporavak od teških bolesti, jer stimuliše decu na aktivnost, pa tako u terapiji posle traumatičnih povreda mozga fizioterapeuti koriste životinje da bi motivisali decu da maze i četkaju ljubimce rukom kojoj je otežana pokretljivost.
• U vašoj višegodišnjoj aktivnosti na zaštiti životinja, šta vas je najviše obeshrabrilo, a šta podstaklo da istrajete?
Još se nije desilo ništa što bi ORCA-u, kao dobar tim, obeshrabrilo. Prepreke, kojih, naravno, ima dosta, doživljavamo kao izazove koje samo treba savladati.
Sve veća zainteresovanost, posebno mladih ljudi, za aktivno učešće u zaštiti životinja, nesumnjivo je najveći podstrek i garancija da je naš rad ispravan.

MINISTAR UNUTRAŠNJIH POSLOVA SRBIJE IVICA DAČIĆ U KOPNENOJ ZONI
Pojednostaviti proceduru prelaska

   Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić zatražio je od policajaca na kontrolnim punktovima u Kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu da što više utiču na to da se poveća brzina prelaska putnika, jer se građani žale na čekanje. Dačić je, prilikom obilaska kontrolnog punkta Rudnica, na putu od Raške prema Kosovskoj Mitrovici, rekao da bi policajci trebalo da pojednostave proceduru koja je do njih, ali uz potpunu kontrolu i sprečavanje šverca i kriminalnih aktivnosti.
   Podsećajući da Kopnena zona bezbednosti nije samo deo kod Bujanovca i Preševa, nego duž cele administrativne linije sa Kosovom, Dačić je zahvalio svim policajcima što na tom području danonoćno rade na očuvanju bezbednosti, sprečavanju terorističkih akata, šverca i kriminala. Ministra je sa situacijom u Kopnenoj zoni bezbednosti na području opštine Raška upoznao komandir policijske stanice u tom mestu Goran Todorović, koji je naveo da je u 2007. godini registrovano 60 krivičnih dela, dok ih je u 2008. bilo 97. Uglavnom se radi o krijumčarenju i nedozvoljenoj trgovini raznim vrstama robe, pretežno prehrambenim artiklima i naftom, rekao je Todorović.
   Prošle godine oduzeto je 625 boksova cigareta, 1.695 kilograma šećera, 1.645 litara nafte, 3.940 litara benzina. Na području opštine Raška dužina Kopnene zone bezbednosti je 51 kilometar, a površina 255 kvadratnih kilometara, a pokrivaju je policijske ispostave Rudnica i Kopaonik. Todorović je istakao da veliki problem u saobraćaju na kontrolnim punktovima predstavlja nedostatak treće saobraćajne trake, što usporava protok vozila.
Dačić je posetu Kopnenoj zoni bezbednosti nastavio obilaskom Policijske uprave Novi Pazar i još tri kontrolna punkta, a Pravoslavnu novu godinu dočekao u bazi žandarmerije Tabalije.

PREDSTAVLJAMO VAM: RADOVAN JOVANOVIĆ, VIŠESTRUKI UDARNIK - piše Stole Petković
Opet bih se prihvatio krampa!

  • Radovan Jovanović (1951) aktivno je učestvovao najpre na lokalnim radnim akcijama (pošumljavanju goleti, uređenju grada), a u svojoj Fabrici vagona bio je među pobednicima u akciji ,,Mladi radnik samoupravljač". Potom su usledile akcije Saveznog značaja

   Na omladinskim radnim akcijama učestvovao je 14 puta. Dvanaest puta je zaradio udarničku značku, a 11 puta je bio na mestu komandanta brigade.
- Počeo sam, sada već daleke, 1968. godine na ORA ,,Novi Beograd", a onda slede, opet ,,Novi Beograd", pa ,,Niš 1970". Potom je usledio odlazak u vojsku, ali se po povratku priključujem brigadi. Slučaj je hteo da bude ponovo Niš, ovoga puta 1972. godine. Dva puta sam učestvovao u izgradnji pruge Beograd-Bar, usledilo je zatim ,,Kozjansko 74", ,,Sutjeska 75", ,,Sava 76", ,,Goša 77", pruga Šamac-Sarajevo 78, ,,Niš 79", a dug spisak završava se ,,Plužinama" i ,,Pešterom" - u jednom dahu ispričao je Radovan Jovanović.
Za razliku od većeg broja kolega akcijaša, Radovan je sačuvao sve učesničke legitimacije:
- Sve ljubomorno čuvam, a tu su najdraže svakako one sa zvanjem udarnika. Veoma mi je draga i Spomen-plaketa Saveza socijalističke omladine opštine Kraljevo za 1975. godinu.
Priznanje je za aktivnost i postignute rezultate na omladinskim radnim akcijama lokalnog i saveznog značaja. Dobitnik je i više diploma i ostalih priznanja.
Radovanu nijedna akcija nije bila teška. Uvek je odlazio i vraćao se ozarena lica. Ipak:
- Radna akcija na izgradnji pruge Beograd-Bar je bila najteža. Konfiguracija terena bila je za naše pojmove nezamisliva. Trebalo je voditi brigu i o rezultatima, jer sve se bodovalo, ali i o bezbednosti učesnika akcije, čiji sam ja bio komandant. Ali, srećom, sve je bilo na najvišem nivou - podseća se Radovan.
Naravno, za odlične rezultate bio je potreban i pravi sastav brigadira.  Koje su brigade, ipak, bile najbolje.
- To su ORB ,,Živan Maričić" i ,,Mašinogradnja". Ova prva je u trećoj smeni ORA ,,Sutjeska 75" bila četiri puta udarna i dobitnik dve povelje, a ,,Mašinogradnja" je na akciji ,,Goša", dve godine kasnije, pet puta proglašena udarnom - kaže Radovan.
Radovan rado priča o mladosti, akcijama i drugarstvu, požrtvovanom radu, radnim rezultatima i naglašava da bi opet rado išao na radne akcije. Naravno, sada u sastavu brigade koju bi činili veterani, nekadašnji akcijaški kamarati.
Radovan više od 38 godina radi u Fabrici vagona kao metalostrugar. I sada je za strugom.

AKCIJAŠI I DALJE USPEŠNI
Za veći broj bivših akcijaša može se reći da su uspeli u životu. Svi imaju kvalifikacije, zaposleni su, jedan broj je fakultetski obrazovan, neki su završili više škole i nalaze se na poslovima organizovanja, odlične su zanatlije, stručnjaci, prosvetni radnici…

BRAĆA NA TRASI
Potpisivanjem Povelje o bratimljenju Kraljeva i Maribora i saradnji u svim oblastima društvenog, ekonomskog i političkog života organizovane su brigade ova dva grada. Kasnije se brigadi priključilo i bratsko Goražde. Zajednički su učestvovali na radnim akcijama i postizali zapažene rezultate.

NOVI SADRŽAJI U VRNJAČKOJ BANJI - piše Stole Petković
Ledene sanke i klizalište

   Na vrnjačkoj promenadi Turistička organizacija Vrnjačka Banja u saradnji sa Skupštinom opštine ovog grada 30.12.2008. priredila je pravljenje sanki od leda i tako u predstojećim praznicima omogućila svim posetiocima Vrnjačke Banje da se slikaju u njima i tako ponesu još jednu lepu uspomenu.


Od 2. januara počelo je da radi i klizalište locirano na stadionu malih sportova, popularnoj ,,Kocki".


I to je događaj koji nikako ne treba propustiti.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NAGRADA BOGDAN MRVOŠ - piše Bojana Milosavljević
Pobednik je "Gitara morte"

   Književni klub Kraljevo pre neku godinu ustanovio je još jednu nagradu za pisce, koja nosi ime istaknutog književnog stvaraoca i novinara Bogdana Mrvoša koji je deo detinjstva i mladosti proveo u Kraljevu, aktivno učestvovao u njegovom javnom i kulturnom životu i kao istinskom zavičaju ostao mu prisan i veran do kraja života. Generacija novih literata u Kraljevu stasavala je bodrena njegovom iskrenom naklonošću u kojoj je uvek bilo vrlo dobronamerne pouke i podsticaja.
   Čast da kao mlađi autor ponese ovu nagradu za najuspeliji rad u protekloj godini pripala je Srđanu Simeunoviću za ciklus pesama "Gitara morte."  Priznanje koje se sastoji od povelje i novčanog iznosa  biće mu uručeno sredinom februara. Simeunović je Rođen 1978. godine u Kraljevu, a poeziju je objavljivao u brojnim književnim časopisima. Danas živi u Sirči i priprema prvu zbirku pesama. Odluka da se baš njemu dodeli Nagrada Bogdan Mrvoš doneta je u utorak, a žiri Književnog kluba Kraljevo radio je u sastavu: Dejan Aleksić, Veroslav Stefanović i Miloš Milišić.



GALERIJA "VLADISLAV MARŽIK"
Humani slikari jednoj mladosti

   U utorak uveče u galeriji Udruženja likovnih umetnika "Vladislav Maržik" otvorena je prodajna humanitarna izložba slika, sa koje će sav prihod biti namenjen za pomoć Jasni Marjanović, teško oboleloj učenici Ekonomsko - trgovinske škole u Kraljevu. Ovu humanu akciju organizuje Atelje za opremanje slika i umetničkih radova "Perper," čiji je vlasnik Željko Labović. Postavku čine radovi kraljevačkih slikara: Alise Matović, Đorđa Simića, Milorada Maravića, Milana Đokića, Ivana Milutinovića i Momire Radosavljević.



NARODNI MUZEJ
Muzičko-poetsko veče

   U utorak, 13. januara, nekoliko sati pre početka Nove godine po Julijanskom kalendaru, u galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu održan je program pod nazivom Muzičko-poetsko veče. Organizatori ovog događaja bili su Muzej i Kulturni centar Ribnica. U prvom satu predstavili su se Nenad Stefanović, izvođač klasične muzike na gitari, a potom Milkica Miletić, pesnikinja iz Čačka.
   Sve do ponoći u galeriji Muzeja ređali su se pevači Marija Vučinić i Sandra Veljović, gitaristi Nenad Stefanović, Boris Kapetanović i Nemanja Bojović, pesnici Slobodan Stojadinović i Radoslav Vučković, satiričari Milenko Pajović, Ilija Šekuljica, Radomir Blažić i Dragan Bunardžić, dok je voditelj ovog programa bila Živka Dmitrović. Tako je, uz poeziju, satiru, svirku i pesmu dočekana i, takozvana, srpska Nova godina.



GODIŠNJA NAGRADA KNJIŽEVNOG KLUBA KRALJEVO
Priznanje Veroljubu Vukašinoviću

   Žiri za dodelu godišnje nagrade Književnog kluba Kraljevo, koja se više godina unazad dodeljuje iz Fonda dr Hranislava Miloševića, jednoglasno je odlučio da to priznanje pripadne pesniku Veroljubu Vukašinoviću iz Trstenika za rukopisnu zbirku "Lice." Nagrada će mu biti uručena uskoro pošto rukopis dobije formu knjige.
   U obrazloženju žirija, pored ostalog, stoji da je Vukašinović "osvedočeni tragalac za dubljim i čvršćim sponama koje naš tradicijski identitet čine živim i prisutnim, novim pesničkim rukopisom ostvaruje izuzetnu postavku lirskog subjekta naspram onih uporišta koja ga suštinski određuju. Ovaj rukopis je uspela rasprava autora sa sopstvenim uverenjem da su, ne istine, već načini na koji se one razumeju i tumače u vremenu koje nam je dato, jedino što može biti novo."
   Veroljub Vukašinović je autor više zapaženih knjiga pesama. Ove najnovije iz zbirke "Lice" pokazuju da je u pitanju umetnik koji veoma vlada pesničkim zanatom; ispevane su u pravilnim metrom i u nekom klasičnom obliku, ali je modernost ono što ga čini značajnim i posebnim stvaraocem.



LIČNI STAV
Karlova škola

   Poznata je floskula da je ,,razum nesigurni vođa”, pa je zato stalno izložen sumnjičenju i sporenju. Da je do sada prevladao, ljudi bi ga verovatno stalno koristili, a ne nikad ili povremeno.
   U vremenima bremenitim i teškim mnoge ljudske slabosti dolaze do izražaja. Manjkavost u kulturi svake vrste oseća se na svakom koraku. Možda najdrastičniji primer u našem gradu predstavlja parkiranje vozila svuda i na svakom koraku, sa tendencijom da vam i u kuću uđu. Trotoari i kućni pragovi su okupirani sileyijama različite vrste. Među ovim vozačima ima veliki broj beskarakternih bića ogrubelih od sebičluka i prostakluka. U teškim tranzicionim vcremenima jedino što su dobro naučili su bahatost i pare. Parama se odaju kao najvećim porocima - alkoholu i kocki. Ova vrsta ljudi prepoznaje se po specifičnom naglasku koji vuče na jugozapadno odavde. Po našem gradu se orijentišu prema poznatim kafićima i čuvenim frizerkama. Nazivi kraljevačkih ulica za njih su nedokučivi jer imaju prefiks istorije u sebi. Iz ovakve kulturološke matrice proizilazi i njihov nasilnički stav prema vašoj slobodi kretanja i autonomiji ličnosti. Gradovi u kojima su oni učili vožnju imaju mnogo trave i praznog prostora pa se tamo parkiranje i ne uči. Valjda nema potrebe. S obzirom na to da tamo fakultetske diplome nisu skupe, pitam se šta je sa vozačkim dozvolama.
   Ukoliko imate kuću sa dvorištem u starom gradskom jezgru, verovatno ste se svesno odlučili na dobrovoljno ropstvo. Kako drugačije objasniti činjenicu da u rođenu kuću ne možete ući ni iz nje izaći. I to voljom drugih ljudi, meni nedokučivog mozga.
   Možete misliti kako bi se oni osećali i ponašali kada se vrate sa puta, a pred vratima njihovog stana neko stovario tonu uglja. Naprosto vas teraju da se ponašate kao kengur ili ameba da biste ušli u svoje viševekovno ognjište.  Do samo pre nekoliko godina gradom je kružilo vozilo zvano pauk, koje je bilo jedini spas i lek od beskompromisnih vozača. Ali voljom nekih gradskih moćnika tadašnja vlast proglasi ga za nedemokratsku tekovinu pa ga vrlo brzo ukinuše. Otada pa do današnjeg dana građani Kraljeva su prepušteni neviđenom teroru koji ih je zadesio, bez ičije namere da mu stane na put. Svi oni koji su okrivljeni zato što njihovi preci pa i oni bitišu ovde vekovima morali su da započnu odbranu od novopridošlih osvajača. Tako su stari madraci, kante i zabetonirane gume, iz kojih stidljivo štrči po neka zarđala cev, postali performansi pred kućama starosedelaca.
   Tako vam je sa elementarnim nepogodama, vrlo često iza sebe ostavljaju talog najgore vrste, za čije čišćenje su potrebne godine ili decenije. A tranzicija je vrsta cunamija sa sociološkom naznakom. Zla vremena su formirala i jednu posebnu vrstu građanskog protesta, po formi i načinu.
Naš poznati sugrađanin i moj komšija Karlo je bio pobornik odvikavanja od gluposti i nasilja. Njemu su se napred opisane fizionomije i karakteri toliko smučili, od objašnjavanja i ubeđivanja o pravilima parkiranja i uljudnog ponašanja da je sve postalo bljutavo i besmisleno. Kao po nekom pravilu, pred njegovom kućnom kapijom su se redovno parkirale neke pridošlice. To su bili neki dokoni umorni besposličari, a tranzicioni dobitnici. Uobičavali su da se izležavaju na suncu u lokalnom kafiću kao debeli morževi. Tada se Karlo setio svoje stare šupe i kante sa lepkom. I kad umorni neradnici napuste svoj auto crnogorskih tablica, on bi uredno premazao šoferfajbnu od početka do kraja, i strpljivo sačekao da se osuši. A onda je iza zavese, uz dim cigarete, čekao da se pojave motorizovane sileyije. Pomno je gledao njihova zaleđena lica i izbezumljene poglede. Pričao je da su donosili špakle i strugali do u neko doba. A onda su uz bujicu psovki protinjali glavu kroz vrata na kolima i niz ulicu nestajali negde u noć.
   Karlo je inače bio vrlo raznovrstan i pedagoški nadaren. Svoje pitomce je umeo da iznenadi obukom sa oštrim ekserom, ispumpavanjem guma. Ko je završio njegovu školu, morao je da nauči kako se montira dizalica, pumpa guma i menja točak. Te male i na brzinu naučene veštine možda su im kasnije koristile u životu. Često je umeo da sa njima zapodene tobože zanimljiv razgovor uz iskreno sažaljenje šta ih je snašlo.
   Jedno je sigurno - sa kraljevačkih ulica nestaju uglađeni ljudi finih manira. Lepa reč i prijatnost su ustukli pred primitivizmom. Bahatost i nasilje vređaju moral i etiku starog Kraljeva. A Karlo još nije rekao poslednju reč.
Dragiša S. Kostić



MUZIČKA ŠKOLA
Uspešni solo pevači

   Nedavno je u Beogradu održano prestižno takmičenje solo pevača "Lazar Jovanović" na kome su učestvovali I učenici Srednje muzičke škole "Stevan Mokranjac" iz Kraljeva. Ajna i  Hana Zejlenović, učenice trećeg razreda, osvojile su pojedinačno treću nagradu. Obe takmičarke pohađaju klasu profesorke Dragane Đokić, a na beogradskom takmičenju nastupale su uz klavirsku saradnju Suzane Sajić.



VIŠAK PROSVETARA OBRAZOVAĆE ODRASLE
Teško školovanima

   Ni novi ministar prosvete dr Žarko Obradović nije načisto ima li u srpskim školama kadrovskog viška u rasponu od 3 do 10 odsto. Kada se završi brojanje i prebrojavanje, opet neće biti otpuštanja prekobrojnih , smiruje ministar blago uznemirene prosvetne radnike, sve ukazujući da su "organizacioni" i neki drugi problemi uzrok mogućeg viška nastavnika. On je, štaviše, nameran da takve nedovoljno iskorišćene prosvetare ozbiljno uposli i to u obrazovanju odraslih, jer srpska radna i stručna snaga moraju da se priklone evropskom modelu "doživotnog obrazovanja." Žalosno je samo to što u ovakvoj Srbiji krajnje bedan status imaju i oni mladi sa fakultetskim diplomama koji su se školovali regularno i po redu, te sada treba da im se priključi još i armija onih koji su, recimo, prevalili pola životnog i radnog veka ili čak više.
   Ako je ministar prosvete mislio ozbiljno onda će širom Srbije opet zaživeti institucija "radničkih univerziteta" a u njihove klupe će sedati mase funkcionalno nepismenih građana različite životne dobi. Može biti da će sa njima pomešati i veći deo od onih 5,6 odsto visokoobrazovanih  Srba, u zavisnosti od toga na kakvom su studijskom programu gubili vreme i mladost.

SPORT

KOŠARKA-PRVA (SVISLAJON) LIGA - piše Zoran Bačarević
Mašinac ,,zaleđen" u Jezeru, petak za (Slogin) početak

  • U 16. kolu ,,studenti" deklasirani u Kragujevcu (96:69 za Radnički) • Sloga bolja od novosadskog Radničkog (83:75 za Kraljevčane) • U 17. kolu (sutra) Sloga domaćin Kragujevčanima, Mašinac gostuje u Valjevu

   Dvonedeljna pauza u Svislajon ligi uz takoreći isto toliko praznovanje ostavila je najviše traga na formu košarkaša Mašinca koji su u kragujevačkom Jezeru poraženi od domaćeg Radničkog 034 grup (puno ime kluba) sa više nego ubedljivih 27 poena razlike. Kraljevački ,,studenti" su u kragujevačkoj hali sa karakterističnim imenom ,,bućnuli" već u prvih 20 minuta, kada su uspeli da izgube 14 lopti. Ono malo što su uspevali da ,,nadoknade" nije završavalo u košu domaćina, već, po pravilu, na obruču ili pored njega. Debitant na klupi Radničkog, nekadašnji igrač i kraljevačke Sloge Radovan Pešić, sa terena se preselio na klupu Kragujevčana, a njegovi dojučerašnji saigrači nemilosrdno su od početka do kraja kažnjavali svaku grešku indisponiranih gostiju. U jednom momentu, istina u samom finišu utakmice, imali su i prednost od 33 koša (96:63 u 37. minutu), da bi konačan rezultat glasio 96:69 (19:15, 25:15, 29:25, 23:14) za Radnički. Uroš Duvnjak je bio najefikasniji u pobedničkoj ekipi sa 23 koša i, naravno, igrač utakmice sa indeksom 37, dok je u Mašincu Srđan Živković stigao do brojke 20, kada je u pitanju koš učinak, i solidnog indeksa od 23.
   Košarkaši Sloge uspešno su startovali u novoj, 2009. godini, i zabeležili i drugu pobedu na zvaničnim utakmicama. Posle pobede u Kupu Srbije u Leskovcu  novogodišnju premijeru pred svojim pristalicama imali su prošlog petka na utakmici ,,šifrovanoj" ,,pod obavezno pobediti!”. U tome su momci Dragana Kostića uspeli savladavši ekipu Radnički Invest inženjering iz Novog Sada sa 83:75 (25:19, 18:18, 20:17, 20:21). Relativno lako su domaći košarkaši sa pleća skinuli ,,hipoteku" obavezujuće pobede i stigli do prednosti od deset koševa u samu zoru utakmice. U nastavku je domaće košarkaše posebno dobro ,,služio'' šut sa distance, u pokušajima za tri poena Nemanja Dašić i Bojan Ignjatović imali su stopostotni učinak (4/4, 3/3), a najefikasniji igrač susreta Saša Stefanović polovičan (4/8). To je uz Grbicićevih 16 poena (od čega 12 sa linije slobodnih bacanja iz 13 pokušaja) bilo taman dovoljno za sigurnu pobedu, petu u sezoni i izuzetno važnu u borbi za goli ligaški status. Kod Novosađana već opštepoznati veteran Zlatko Bolić, zadužen za glavobolju Kraljevčana ove sezone, postigao je 19 poena, a u Sloginim redovima Saša Stefanović bio je najefikasniji igrač utakmice sa 24 koša.
   Po rasporedu od minulog leta Sloga će u narednom, 17. kolu, ponovo biti domaćin (Radničkom 034 grup, sutra u 19,30), a Mašinac će na još jedno gostovanje, ovoga puta ide na noge Metalcu u Valjevo.



U PONEDELJAK OBAVLJENA TRADICIONALNA JANUARSKA PROZIVKA JESENJEG PRVAKA SRPSKE FUDBALSKE LIGE (ZAPAD)
,,Ledena" prozivka za toplo leto

   • Posle jednomesečnog rada u Kraljevu od 15. februara ,,beli" karavan seli se na Ohrid, po povratku sledi serija kontrolnih i trening utakmica pred prolećni start

   Minulog ponedeljka (12. januara) istekla je i jednoipomesečna zimska pauza za seniorski pogon Sloge,  većinu igrača koji su podneli sladak ,,teret'' jesenje titule na srpskoligaškom Zapadu. Polusezona bez izgubljene utakmice i čak tačno tuce (12) bodova prednosti daju za pravo i najnepopravljivijim optimistima da tvrde da je Sloga već u Prvoj (Telekom) ligi Srbije.
Tronedeljna ,,serija" ledenih dana u Srbiji, pa i u Kraljevu, nije sprečila šefa struke Igora Tufegdžića, njegove najbliže saradnike i nekolicinu članova najužeg rukovodstva kluba da u ponedeljak oko 11 časova i na minus sedam-osam stepeni izvrše ,,smotru" praktično kompletnog igračkog pogona (24 fudbalera) kojima ostaje da u preostalih 15 prolećnih kola ,,overe" titulu prvaka Srpske lige (Zapad).
Novogodišnje i božićnje čestitke i želje za uspešnu i berićetnu 2009. godinu uputio je potpredsednik kluba i dugogodišnji kraljevački fudbalski poslenik Miroslav Karapandžić:
- Verujem da ste se dobro odmorili i da ste spremni za ono što vam sledi na sportskom planu. Ipak, tek smo na pola puta do ,,zacrtanog cilja", a to je ulazak u Prvu ligu Srbije. Organizaciono i finansijski Sloga je stabilna i omogućili smo sve uslove za predstojeće dvomesečne zimske pripreme. Ovo je veliki projekat koji smo započeli, očekujem podršku svih Kraljevčana i naravno lokalne samouprave (grada Kraljeva), jer je njena pomoć neophodna u realizaciji svih naših planova - poručio je zvanično ,,drugi čovek" FK Sloga Miroslav Karapandžić.
Šef stručnog štaba Igor Tufegdžić izrazio je zadovoljstvo odzivom igrača od 99 odsto, na koje računa za prolećnu polusezonu, čime je potvrđeno jedinstvo i odlična atmosfera u klubu:
- U toku zimske pauze obavljen je veliki deo posla, nekim igračima dali smo odrešene ruke jer je za njih mnogo bolje da potraže drugu sredinu i - igraju. Seniorskom pogonu priključiće se ovog proleća i nekolicina mlađih igrača iz ,,našeg" pogona. Što se tiče pojačanja, bili smo i, i dalje smo, na slatkim mukama. Ponuda je više nego ,,evidentna", pa smo u situaciji da biramo - interesuje nas kvalitet, pre svega, i očekujem da to ovih dana Uprava kluba ,,odradi" na zadovoljavajuć način. Mi praktično obezbeđujemo pojačanja zbog naredne sezone u Prvoj (Telekom) ligi Srbije jer, kao dobri domaćin, ,,ne gojimo prase uoči Božića". Narednih mesec dana treniraćemo u gradu i na obližnjim terenima i prigradskim naseljima, a do 15. februara, kada idemo u Ohrid, na višednevne pripreme, odigraćemo i dve kontrolne utakmice - koncizan je bio u prvoj novogodišnjoj izjavi za medije prvi trener Sloge Igor Tufegdžić.
Posle prozivke usledio je i prvi trening na snegom (malim) i ledom pokrivenom terenu Gradskog stadiona. Komandnu palicu preuzeo je kondicioni trener Saša Milovanović, a ovu fazu priprema sažeo je najbolji strelac Sloge i Zapada minule jeseni (11 golova) Dejan Rađenović:
- Ovo je najnepopularniji deo ,,rada" za svakog fudbalera, bez koga se ne može. Posle uspešne jeseni na nama je i da na proleće delujemo moćno i pobednički. Sloga je organizaciono prevazišla uveliko ,,treću ligu" i ima veoma dobar tim. Atmosfera je izvanredna i jedva sam čekao da počnemo da treniramo i da se družimo, poručuje prvi golgeter Zapada minule, za njegov klub izuzetno borićetne, jeseni.

DOBROSUSEDSKA SARADNJA
Dogovorom gradskih rivala iz Metalca se na Gradski stadion seli mladi reprezentativac Miloš Janićijević, a na teren kod Ložionice istrčavaće ovog proleća Darko Vasiljević, Petar Kovačević i Mišo Otašević, koji je jesenas igrao u Omladincu iz Novog Sela. Odrešene ruke dobili su Bojan Obrenović i Marko Vrljičak. Do kraja ove sedmice očekujemo i drugo pojačanje u napadačkoj formaciji ekipe. Ne krijemo da nam je ,,na meti" iskusni Dejan Osmanović i za Slogu bi zimski prelazni rok bio završen, raportira direktor Sloge Ljubiša Vujović.

DVADESET ČETVORICA NA PROZIVCI
Prvom treningu Sloge prisustvovala su 24 igrača: Đogatović, Divac, Vujanac (golmani), Gojković, R. Vlašić, V. Vlašić, Pavlović, Đurić, Bilić, Vasić, Pelivanović, Tanasijević, Radovanović, Rađenović, Tadić, D. Andrić, Nikačević, Opančina, Čeha, Bižić, Memedović, Kovačević, Vasilić, Milenković. Stručni štab ,,belih" ostao je nepromenjen. Igoru Tufegdžiću pomažu prvi saradnik Predrag Stefanović, trener golmana Ivan Samardžić, kondicioni trener Saša Milovanović, fizioterapeut Vladan Ružić i sekretar Dejan Nestorović. Sa prozivke su izostali, opravdano, finansijeri Sloge Zoran Milašinović i Vlade Divac, ali i oni se već danas vraćaju iz inostranstva.



ODBOJKA - VINER ŠTEDIŠE LIGA
,,Smederevac" ni do plusa!

   • U 11. kolu u Kraljevu Ribnica-Smederevo 3:0 (25:17, 25:16, 25:15) • Đorđević i Mrdak po 12, Kovačević 10 poena protiv bledih Smederevca • U 12. kolu Kraljevčani gostuju u Novom Sadu

   Lakše, mnogo lakše, efikasnije i, konačno, brže nego što se moglo očekivati odbojkaši Ribnice na novogodišnjoj premijeri u Hali sportova savladali su ekipu Smedereva sa ubedljivih 3:0, po setovima 25:17, 25:16, 25:15. Po rezultatu, ali i po celokupnom ,,nastupu" gostiju, teško se moglo ,,shvatiti" da je ta ista ekipa na startu sezone savladala Vojvodinu, Radnički i konačno Ribnicu.
   Susret 11. kola Viner štediše lige odigran je u sredu uveče pošto su dvojica prvotimaca Ribnice (Kovačević i Mrdak) učestvovali na kvalifikacijama (uspešnim) za EP za kadete ove godine u Holandiji. Ribnica je u meč ušla relativno oprezno, na prvom TTA bilo je 8:7 za domaćina. Usledila je potom serija od četiri uzastopna poena domaćih odbojkaša na servis Vladana Đorđevića (uz tri uzastopna asa) i priča je, bar što se tiče uvodnog seta, bila završena, domaći igrači su ga rutinski priveli kraju za vođstvo od 1:0.
   Sličan, gotovo istovetan scenario, imao je i drugi set. Ribnica je na prvom TTA vodila sa 8:6, već posle narednog poena trener gostiju pokušao je da ,,stopira" domaćina uzevši ,,klupski" tajm-aut. Uzalud, pošto seriji grešaka gostiju nije bilo kraja. Kod rezultata 13:6 dojučerašnji prvotimac Ribnice u dresu Smedereva Vladimir Usiljanin, iznerviran lošom (i svojom) igrom Smederevca, zarađuje žuti karton. Domaćin ovaj set dobija sa ubedljivih devet poena viška.
   Na početku trećeg seta gosti su, kako-tako, došli do daha, poveli sa 2:1 i stigli do ,,nerešenih" 5:5 u prvoj petini završnog seta. Tada su se konačno predali i posle 8:6 na TTA, pa 13:9 i 20:12, stiglo se i do konačnih 25:15 za domaćina - sve da Smederevci nisu demonstrirali ni ,,O" od odbojke, naravno prvoligaške. Dojčilović, Usiljanin, Zekavica, Pešut i kompanija, više nego očigledno, još boluju novogodišnji-božićni mamurluk. Ribnica je kaznila sve slabosti protivnika, takoreći nedoraslog, a najuspešniji su bili Vladan Đorđević i Milija Mrdak sa 12 odnosno Uroš Kovačević sa 10 poena, s tim što je ovaj poslednji imao i posebno dobar učinak na prijemu servisa.
   Prvom novogodišnjom pobedom maksimalnim rezultatom Ribnica je plan za konačan plasman među najbolje četiri ekipe realizovala sa ,,pedeset odsto" pošto joj, po svemu sudeći, do tog cilja treba još jedna pobeda. U narednom, 12. kolu, Ribnica gostuje u Novom Sadu, gde je čeka uvek neugodna Vojvodina, i minule jeseni uspešna u Kraljevu. Novosađani su u sredu (kada i Ribnica) trijumfovali protiv Partizana u Beogradu sa 1:3. Ipak, ne bi se trebalo previše iznenaditi ako predstojeći okršaj Novosađana i Kraljevčana bude trajao i svih pet setova.



DVE LIGE JEDNIM POGLEDOM
Za sada sve po planu

   • Bez velike pompe i prevelikog trošenja papira kao u ,,starijem" Savezu (čitaj: FSRO), komesar u obe lige koje organizuje FSO Kraljevo Draško Đorđević je, kao na dlanu, u šezdesetak redova prikazao šta se to protekle jeseni dešavalo u Međuopštinskoj i Opštinskoj ligi

   U Međuopštinskoj ligi odigrano je 120 utakmica, a samo jedna je prekinuta. Zbilo se to u Vrbi kada su rivali bili Partizan i Mladost iz Vrdila. Udaren je sudija i meč je registovan 3:0 za goste. Partizan je taj gubitak bodova nadoknadio takođe za ,,zelenim" stolom u susretu sa Mladim krilima u čijim redovima je nastupio igrač sa automatskom kaznom. Slično se desilo i Gruži u susretu sa Grdicom. Zanimljivo je da je meč 12. kola Žiča - Borac (Adrani) registrovan postignutim rezultatom, iako je kod domaćina igrao fudbaler pod suspenzijom, jer je rezultat gotovo identičan službenom (1:4). Izrečeno je 388 javnih opomena odnosno 3,2 po utakmici, a uz to i 53 isključenja.
Zbog izrečenih kazni 39 igrača ,,odmaralo" se na 93 utakmice, devet fudbalera izdržalo je ili izdržava kaznu od 61 meseca, a jednom treneru izrečena je vaspitna mera od jednog meseca pauze.
Ni predstavnici klubova nisu imuni na prekršaje. Četiri prestavnika klubova odmaralo je 11 meseci. I na kraju, kada je fer-plej u pitanju, na tabeli vodi Grdica sa samo 20 javnih opomena bez isključenog igrača.
Naravno, bolna tačka su još uvek treneri koji bez linenci vode ekipe što je, konstatovano je u izveštaju, neprimereno za ovakav rang takmičenja.

OPŠTINSKA LIGA
   U Opštinskoj ligi prvenstvo je započelo bez Zvezde iz Čukojevca, a nešto kasnije od trke za bodove posle 12 odigranih kola odustala je Budućnost iz Samaila. Njihove utakmice smatraju se neodigranim i svi postignuti rezultati brišu se, što se nije baš dopalo ekipama koje su imale pobede nad Samailcima.
   Na utakmici sa Granitom Kablar je ostao sa sedam igrača i meč je prekinut, a utakmica Progorelica - Stara čaršija registrovana je službenim rezultatom u korist gostiju zbog napada ekipe organizatora utakmice na sudiju. Inače, postignuto je 189 pogodaka ili 3,4 po utakmici, a na 55 mečeva dužnost delegata obavljalo je 20 sportskih poslenika.



KARATE
Reikon u Gamzigradu

   Novu, 2009. godinu, treneri i takmičari Reikona obeležili su učešćem na trodnevnom zimskom karate kampu u Gamzigradskoj Bawi. Na treninzima su obrađene tradicionalne kate: pinan, šodan, gičin, funkaši, sensei, macamura, pasai - stare više od 1.300 godina. Obrađeni su principi borewa.
Na karate kupu ,,Gamzigradska Bawa 2009" zlatne medaqe osvojili su Andrija Dragojlović (kate i borbe), Strahiwa Marković (borbe) i Nikoleta Dukić (kate). Bronzane su pripale Vladimiru Markoviću u borbama i Đorđu Dukiću u katama.