Ponovo bez kvoruma, novo odlaganje zasedanja
Preuzimanje odgovornosti ili odgovorna opozicija
Luksuz industrijska zona
Ripli kao ,,mačji kašalj"
Redovni pregledi - najbolja preventiva
Za Vladu veterani socijalni slučaj!
Trn i krin
Složena ekonomska situacija
EU Kosovu poklonila - armiju
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Košarka, atletika, biciklizam, odbojka, fudbal

PROPAO I TREĆI POKUŠAJ ODRŽAVANJA DESETE SEDNICE SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Ponovo bez kvoruma, novo odlaganje zasedanja

   • Sednica odložena za 5. februar sa počtkom u 10 sati  • Nepromenjene ocene predstavnika vladajuće koalicije i opodživcije o razlozima novog odlaganja skupštinskog zasedanja

   Posle dva odlaganja, deseta sednica Skupštine grada Kraljeva ni juče, 29. januara, nije održana, ponovo zbog nedostatka kvoruma. Naime, pošto je predsednik Skupštine Branko Kaplarević konstatovao da na osnovu službene evidencije ne postoji dovoljan broj odbornika za odlučivanje, na osnovu Poslovnika, odložio je zasedanje za četvrtak, 5. februar, sa početkom u 10 sati. Posle nove neuspele sednice predstavnici vladajuće koalicije i opozicije za medije su dali izjave, u kojima su faktički ponovili stavove o razlozima skupštinske blokade.
   Čelnici vladajuće koalicije koji su potpisali koalicioni sporazum izrazili su nadu da će do srede postići dogovor da se deseta sednica Skupštine održi narednog četvrtka i da će o tome obavestiti javnost u sredu, 4. februara.
Vesna Nikolić-Vukajlović je u opširnom izlaganju optužila republičku vlast da "sprovodi diktaturu, da želi jednoumlje i da se unutrašnjost Srbije, posebno Šumadija i Pomoravlje zbog centralizacije ne razvijaju", a o odlaganju sednice pored ostalog podvukla:
- Stav SRS je da ova koalicija opstane i da konačno krenemo da radimo i realizujemo svoje programe. Nikad nije kasno da se započne, iako smo malo "zašlajfovali". Jesmo se malo pomučili, ali građani moraju da nas razumeju, jer nam se u posao sve vreme neko sa strane mešao ko nije smeo. Faktički je na delu bila otimačina vlasti, jer opozicija nije želela da se posle osam godina odrekne vlasti. Zbog toga ćemo imati još jedan sastanak do srede  i biće svi obavesšeni šta smo uradili, jer smo   dužni smo da kažemo narodu istinu.
   Tomislav Ilić, predsednik OO Nove Srbije, izjavio je da je odlaganje sednice usledilo zbog nerešenih sitnih, principijelnih problema u vladajućoj koaliciji i objasnio:
   - Ispred Nove Srbije bih rekao da su ovde čelnici svih stranaka vladajuće koalicije  što znači da mi hoćemo da radimo i smatram da želimo da izađemo iz problema koji su nastali tokom proteklog 8-mesečnog perioda. Kad je urađen rebalans budžeta videlo se da smo mnogo uradili, brojne puteve i druge infrastrukturne objekte. Međutim, kada smo želeli da nastavimo da radimo dalje, došlo je do određenih problema  i ja se nadam da ćemo da ih rešimo i da će 10. sednica da se održi 5. februara.
   Vladimir Bogavac, predsednik OO DSS-a, se najpre izvinio građanima zbog novog odlaganja sednice, a zatim najavio nove korake:
- Mi ćemo se zaista potruditi da vreme do sledećeg četvrtka  iskoristimo na najbolji način i otklonimo sve nesporazume i nesuglasice i da postavimo jak temelj na kojem će ova koalicija moći i ubuduće da radi i vodi Kraljevo. Ako ne budemo uspeli, verovatno će neka nova koalicija ili će uslediti izbori, kao krajnja solucija za koju se nadam da doći, jer bi to bilo novo gubljenje vremena.
   Sreten Jovanović, predsednik OO SPS, u opširnom izlaganju je rekao da SPS 13 godina nije bio na vlasti i da nije odgovoran  za urušavanje Kraljeva i brojne probleme koji u tom periodu nastali
   - Nama nije u interesu vlast radi vlasti i da ne možemo da uspešno rešavamo nagomilane probleme, pre svega u stvaranju uslova za otvaranje novih radnih mesta, izgradnji obilaznice i stanova, socijalnih problema itd. Upravo zbog toga smo kao SPS inicirali razgovore, ne želeći da bežimo ni od koga, niti od pozicije niti od opozicije, jer prvenstveno treba da rešimo prisutne probleme Kraljeva. Teško je doći do dogovora i molimo građane da to shvate. Lako je raspisati nove izbore, davati ponovo sitna obećanja, gubiti vreme i ne rešavati probleme.
Vukoimir Mitrović, šef OG DS-a, potvrdio je da je svoj stav da je 10. sednica "Dan D" za prekomponovanje vlasti.
  - Za ponovno odlaganje ove sednice kriva je aktualna vladajuća koalicija koja nije obebzbedilka kvorum, jer njihovi odbornici nisu bili u sali. Ja sam već izjavio da stvarno nema više mesta odugovlačenju, bilo da je u pitanju formiranje nove koalicione vlasti, ili opstanak postojeće koalicije na vlasti. To što danas nema kvoruma, upravo je i razlog da je ova sednica Skupštine "Dan D" oko prekomponovanja gradske vlasti u Kraljevu - zaključio je Mitrović.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE GRADSKOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Preuzimanje odgovornosti ili odgovorna opozicija

   • Lista ,,Za evropsku Srbiju", koju predvodi DS, ne želi samo osvajanje vlasti, već najpre sporazumno definisanje programskih ciljeva sa budućim koalicionim partnerima • Osim za listu SPS/PUPS, ,,vrata otvorena za sve političke grupacije demokratske provenijencije" • Kritika sadašnje vlasti da se bavi samo kadrovskim problemima i da nije dovoljno transparentna • I za Kraljevo bi bila bolja usaglašenost sa republičkom vlašću • Pojedine stranke o ,,prekomponovanju vlasti" još uvek očekuju odluku svojih ,,centrala"

   Demokratska stranka, kao stožer izborne liste ,,Za evropsku Srbiju", na republičkom i na lokalnom nivou, nastojaće da realizuje program koji će omogućiti građanima normalan život u uslovima svetske ekonomske krize, a na nivou Kraljeva da sa izbornom listom SPS/PUPS i ostalim demokratskim snagama konačno formira novu većinsku koaliciju, a ako u tome ne uspe, biće konstruktivna opozicija - rečeno je na konferenciji za novinare Gradskog odbora DS Kraljevo, održanoj početkom ove sedmice. Na pres konferenciji su predstavljeni čelnici DS-a u gradu Kraljevu i Raškom okrugu koji su dobili poverenje na nedavnim izbornim skupštinama.
   Govoreći o aktuelnim prioritetima stranke, Milan Vuković, prvi izabrani predsednik Gradskog odbora DS Kraljevo, istakao je da će Demokratska stranka preko uspešnog učešća svojih predstavnika u organima vlasti u narednom periodu najviše raditi ,,na implementaciji, kako svoje programske politike, da građani što manje osete probleme svetske krize i ostvare bolji život, tako i da se Srbija približi i priključi Evropskoj uniji".
   - Što se Kraljeva tiče, lista ZES-a i DS, kao njen stožer, pokušava da sa izbornom listom SPS/PUPS okonča pregovore koji su bili intenzivni u poslednja dva meseca i, jednostavno, ili formira potrebnu skupštinsku većinu koja će u narednom periodu preuzeti odgovornost u gradu Kraljevu, ili se determiniše kao odgovorna opozicija. Mislim da je DS, sa partnerima iz ZES-a, G 17 plus i SPO, bila korektna u svim dosadašnjim razgovorima sa listom SPS/PUPS, na načelima koji ne podrazumevaju puko preuzimanje vlasti, već realizaciju predizbornog programa ZES-a koji je u 90 odsto prihvaćen na izborima 11. maja, uz postojanje socijalnog dela na kome insistira lista SPS/PUPS. Tu se pre svega radi o novim investicijama, novom zapošljavanju, rešavanju komunalnih problema i ukupnom bržem razvoju Kraljeva - istakao je Milan Vuković.
   Prema njegovim rečima, među prioritetima u Kraljevu su nastavak izgradnje vodoprivrednog sistema ,,Lopatnica" i kraljevačke obilaznice, koja bi rasteretila gradski saobraćaj, a opremanjem  novih lokacija privukla domaće i inostrane investitire i bedemima duž Morave obezbedila zaštitu od poplava (obe investicije u saradnji sa Republikom). Tu su zatim izgradnja regionalne deponije, stanova na Ratarskom imanju, nove sportske hale i igrališta u školama, ali i niz mera u oblasti socijalne zaštite, pre svega najugroženijih građana. Svi ti prioriteti, naglasio je Vuković, ,,morali bi biti definisani koalicionim sporazumom ZES-a, SPS-a, PUPS-a i ostalih političkih grupacija demokratske provenijencije, osim SRS-a, sa kojim članice ZES-a ni ranije ni u narednom periodu ne mogu da sarađuju".
   - Ponavljamo da lista ZES ima strpljenja i da su napori koji su učinjeni u prethodnom periodu i kroz kvalitetan program, koji bi bio vodilja buduće vlasti u Kraljevu i bio moguć da se realizuje kroz podršku republičke vlasti u naredne 3-4 godine, suštinski razlog zbog čega treba da se formira nova eventualna vlast u Kraljevu. Znam da su mnogi naši sugrađani nestrpljivi i da izražavaju negodovanje zbog sporosti tog pregovaranja, ali da treba shvatiti da politika podrazumeva i neke matematičke činjenice jer ZES ima 26 odbornika, SPS/PUPS četiri, a sa 30 odbornika nije moguće formiranje potrebne većine. Zbog toga što se druge potencijalne grupacije još nisu izjasnile o tome, načelan dogovor postignut krajem 2008. godine nije mogao da se materijalizuje kroz konkretan sporazum i skupštinsko zasedanje - zaključio je Vuković.
   I potpredsednik GO DS Kraljevo i šef odborničke grupe te stranke u Skupštini grada Vukomir Mitrović potvrdio je da je ZES ,,širom otvorio vrata za sve političke opcije evropske i demokratske orijentacije, sa iskrenom željom da se prekomponuje vlast u interesu grada i građana Kraljeva", ali i upozorio na moguće negativne posledice ako do takve nove većinske vlasti ne dođe.
   - Ukoliko te i takve koalicije ne bude, mislim da je nemoguće da se efikasno rešavaju strateški problemi Kraljeva, i to je pokazala sadašnja vladajuća koalicija u proteklih 6-7 meseci, kada, osim kadrovskih, nijedno drugo pitanje za grad i građane nije realizovala. Smatram da je došlo poslednjih pet minuta kada mora da se raščisti situacija u lokalnoj upravi u Kraljevu: ili ćemo napraviti novu koaliciju ubrzo, ili će DS i njeni partneri biti korektni opozicionari i obavestiti građane Kraljeva gde smo i šta ćemo raditi u narednom periodu. Mi ćemo sa naše strane učiniti sve, i ovde i sa republičkog nivoa, da pomognemo koliko budemo u mogućnosti. U svakom slučaju, najbolja varijanta je da se napravi nova koalicija i da zajedno krenemo u realizaciju bitnih projekata za Kraljevo, s obzirom na to da sadašnja situacija ne govori da će perspektiva grada Kraljeva biti dobra. I naša lista ZES apsolutno stavlja u prioritete Kraljeva nove investicije i nova ulaganja, ali jedina razlika između nas i sadašnje vladajuće koalicije jeste što mi to želimo da radimo transparentno, da se, u skladu sa zakonom i drugim propisima o izgradnji, javno raspišu oglasi, definišu interesi građana Kraljeva i na taj način izaberu najbolji investitori koji odgovaraju gradu Kraljevu. Mi smo apsolutno za to, ali apsolutno nismo da se ne poštuju pravila i propisi jer na taj način, posebno kroz medije, pod udar štampe se stavljaju postojeći investitori i šalje loša poruka za nove investitore i sve koji bi želeli da ulažu u naš grad. Mi smo to želeli da promenimo, i danas se trudimo, ali iskreno, strpljenje je pri kraju - istakao je Mitrović.
   Predstavnici Gradskog odbora DS Kraljevo su, odgovarajući na novinarska pitanja, istakli da su iskustva pokazala da je  mnogo bolja situacija kada su republička i lokalna vlast usaglašene i da se o novoj vladajućoj koaliciji u gradu Kraljevu nisu još izjasnile ,,centrale" stranaka koje bi trebalo da je čine.

NOVO GRADSKO I OKRUŽNO RUKOVODSTVO
   Na pres konferenciji su saopštena i imena novih čelnih funkcionera i članova organa Gradskog i Okružnog odbora DS u Kraljevu. Kao što smo pisali, na prvoj redovnoj izbornoj skupštini DS Kraljevo, velikom većinom glasova za predsednika Gradskog odbora DS Kraljevo izabran je Milan Vuković, dipl. inž. građevine, kao i 20 stalnih članova Gradskog odbora. Za predsednika Foruma žena DS Kraljevo izabrana je Nela Dančetović, dipl. soc. radnik, kao i deset članica Foruma. Na konstitutivnoj sednici Gradskog odbora DS Kraljevo, održanoj 11. januara, izabrana su četiri potpredsednika tog organa: Vukomir Mitrović, dipl. hemičar, Dejan Srećković, dipl. pravnik, Zdravko Glišović, dipl. učitelj razredne nastave, i Ljibiša Simović, dipl. istoričar umetnosti. Za sekretara GO DS Kraljevo izabrana je Vesna Mitić, diplomirani pravnik.
   Na redovnoj izbornoj sednici Okružnog odbora DS Raškog okruga, koja je održana 25. januara, za novog predsednika Okružnog odbora izabran je Ivan Jovanović, inženjer informatike i narodni poslanik u Skupštini Srbije, kao i pet članova Okružnog odbora iz Tutina, Novog Pazara, Raške, Ušća i Vrnjačke Banje.

   • Opozicija nikada nije vršila opstrukciju u Skupštini Kraljeva, već ozbiljno radila i samo insistirala na primeni propisane procedure • Nalaz republičkog urbanističkog inspektora u vezi sa Planom detaljne regulacije dela urbanističke zone ,,Čibukovac, druga faza" kao primer nezakonitosti aktuelne kraljevačke vlasti • Prekomponovanje lokalne vlasti neophodno da bi Kraljevo konačno krenulo napred iz ,,živog blata"

   Na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare Opštinskog odbora G 17 plus u Kraljevu demantovane su tvrdnje gradonačelnika Kraljeva i predsednika Skupštine grada da zbog opstrukcije opozicionih stranaka i njihovih odbornika lokalna vlast u ovom gradu ne može da funkcioniše i rešava probleme. Takođe je izrečena ocena da G 17 plus i opozicija insistiraju isključivo na poštovanju zakonske procedure u donošenju svih planova i odluka i u njihovoj realizaciji.
   - G 17 plus u Kraljevu nikada nije vršio opstrukciju vlasti i nikada nismo prouzrokovali situaciju u lokalnom parlamentu da lokalna vlast ne može da funkcioniše. Naprotiv, stranka G 17 plus u ovom gradu, od osnivanja, samo insistira na poštovanju zakona i procedure, i to nekima u ovom gradu i te kako smeta. Haotično i anarhično stanje, koje je upravo uvedeno nepoštovanjem procedure i zakona, odgovara nekim ljudima da, kršeći zakon, dođu izgleda do neke lične koristi i mi ćemo uvek biti protiv toga - istakao je Vukman Rakočević, zamenik šefa odborničke grupe G 17 plus u Skupštini grada Kraljeva.

PRIMER NEZAKONITOSTI
   On je naglasio da je ,,u ovom slučaju u pitanju nesposobnost aktuelne vlasti i da ona za svoje neuspehe u proteklih skoro godinu dana više ne može optuživati opoziciju". Rakočević se posebno osvrnuo na pitanje donošenja Plana detaljne regulacije dela urbanističkih zona ,,Centar" i ,,Čibukovac", kao primer nepoštovanja zakona, i izjavu gradonačelnika Kraljeva da su taj plan radili stručnjaci sa licencama, a da o njemu ne mogu da sude mašinski inženjeri, doktori i ekonomisti. Podsetio je da je koalicija ZES u septembru uputila zahtev republičkom urbanističkom inspektoru da izvrši nadzor nad tim Planom, ali da je on posle mesec dana odgovorio da od nadležnih organa u Kraljevu nije dobio elaborat koji ide uz Plan. Pošto je i dalje insistirano na tome, kaže Rakočević, republički urbanistički inspektor je ipak izvršio nadzor i svojim zapisnikom i nalazom konstatovao da  ,,namene prostora u Planu detaljne regulacije nisu u potpunosti usklađene sa namenom površina koje su definisane važećim Generalnim urbanističkim planom Kraljeva 2010. (,,Sl. list” opštine Kraljevo, broj 16/2000), a što je suprotno odredbama člana 39. stava 1. Zakona o planiranju i izgradnji" (citat). Rakočević navodi da je zbog toga republički inspektor  uputio pismo Oliveru Duliću, ministru za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, da to Ministarstvo izvrši proveru zakonitosti Plana. Članice ZES-a insistiraju i na tome da se u Čibukovcu, na spornoj lokaciji, ,,stopiraju svi radovi dok nadležno ministarstvo ne oceni zakonitost tog Plana".
   - G 17 plus nije nikako protiv izgradnje nove sportske hale u Kraljevu, koja je i te kako potrebna za četiri naša prvoligaša i sve građane, ali se i tu mora poštovati zakonska procedura. Dakle, mi jesmo za hitnu izgradnju nove sportske hale u Kraljevu, ali uz poštovanje zakonske procedure. Ne možemo dozvoliti da se neke firme unapred favorizuju i da se veliki poslovi rade bez javnog oglasa i tendera. Postavio bih pitanje u ime G 17 plus da li je to aktuelna lokalna vlast postala talac novopečenih bogataša i tajkuna koji bi želeli da zarade veliki novac u Kraljevu i da li neko od tog posla još ima i lične koristi? Pošto su nas prozvali da ništa ne radimo, odborničke opozicione grupe u Kraljevu, kao što se vidi, ozbiljno rade i birani smo da bismo postavljali neka pitanja. Nijednom nismo tvrdili da smo u pravu, ali smo postavljali pitanja na osnovu onog što su napisali stručni ljudi koji dolaze iz nekih državnih organa - istakao je Rakočević.

DA KRALJEVO KRENE NAPRED
   Povodom pitanja prekomponovanja lokalne vlasti u Kraljevu, Rakočević je potvrdio da je koalicija ZES vodila ozbiljne razgovore i pregovore o tome, posebno sa SPS-om.
   - S obzirom na stalne tvrdnje SPS-a, i ne samo njih, da u aktuelnoj vladajućoj koaliciji ne mogu da ostvare svoje programske ciljeve, nadamo se da ćemo uspeti da se dogovorimo upravo sa SPS-om i sa još nekim odgovornim ljudima koji čine aktuelnu vlast u Kraljevu da se ova vlast prekomponuje i da konačno pokušamo da pomerimo grad Kraljevo iz ovog ,,živog blata" u kojem se, ne našom krivicom, našlo. Zbog toga ćemo biti veoma konstruktivni  što se tiče svih budućih pregovora i razgovora o stvaranju nove koalicije. Naši zahtevi apsolutno nisu megalomanski, uvek smo imali razumne i racionalne zahteve, nudili smo odlične kadrove i rešenja. Pokazali smo i u prošlom mandatu da naši ljudi rade dobro svoj posao i da je Kraljevo kako-tako napredovalo za vreme bivše vlasti. Sa ovom vlašću  Kraljevo svakog dana, korak po korak, ide unazad. Sada je odgovornost, pre svega, na ljudima iz SPS-a i drugih stranaka koje žele dobro Kraljevu, da sutra ili u nekom narednom periodu kažu ,,Dosta!" ovoj nesposobnoj lokalnoj vlasti, da se okrenemo radu i da neki ozbiljni i odgovorni ljudi, kojima je Kraljevo na prvom mestu, dođu na vlast i počnu da rešavaju nagomilane probleme - zaključio je Vukman Rakočević.

Predstavnici Inicijativnog odbora Srpske napredne stranke Kraljevo, na konferenciji za novinare održanoj početkom ove sedmice, istakli su da su ovakve pres konferencije jedini način da iskažu svoje stavove o rešavanju aktuelnih društvenih problema.
   Oni su tom prilikom ocenili da više od šest meseci Skupština grada Kraljeva ne funkcioniše, osim ako se u to ne računaju pokušaji opozicije da postane ,,pozicija", a da ,,pozicija" postane opozicija. Sve to nije u interesu građana, ali aktuelna lokalna vlast ne čini ništa da poboljša kvalitet života u samom gradu, ne čini na razvoju i uređenju onoliko koliko lokalna samouprava može, a u igri su, kažu ,,naprednjaci", samo neka kadrovska rešenja.
   - Šta je uradila do sada lokalna vlast? Postavila je par direktora lokalnih preduzeća. A, kao što vidimo, neko njihovo sledeće razmišljanje i sledeći koraci koje preduzimaju u tome su opet menjanje tih istih ljudi koje su postavili na rukovodeća mesta - istakao je Zoran Bojanić, član Inicijativnog odbora SNS Kraljevo.
   Prema oceni ,,naprednjaka", i opozicija izgleda ima samo ima želju da neke od svojih ljudi vidi na čelnim pozicijama grada, bez namere da pomogne bilo kome u svetu privrede ili van nje. Kako upozoravaju, ,,svetska ekonomska kriza o kojoj pričamo u Kraljevo je došla odavno, jer vlast ne preuzima na sebe dovođenje investitora niti novo upošljavanje".
   - Kod nas je preduzeće koje zapošljava sto radnika postalo ekonomski gigant!? Od onakvog grada kakvo je bilo Kraljevo evo sad smo jedna mala kasaba, negde tamo na periferiji svih zbivanja. Znači, i naši predstavnici u lokalnom parlamentu, a i oni koji su gore u republičkom, ne preduzimaju ništa da pomognu ovom gradu - tvrdi Bojanić.
   Jedini izlaz iz ,,pat pozicije" Srpska napredna stranka vidi u novim lokalnim izborima. Prema njihovoj oceni, oni ne bi bili samo ,,tehnička stvar", već bi doveli do toga da se smanji uticaj minornih partija koje se bave sitnim ,,trgovačkim" interesima.
   - Sigurno bi se sa ukrupnjavanjem političke scene dobilo i u kvalitetu i u rokovima, tako da bi to rezultiralo, bez obzira na naš interes, jednim većim kvalitetom za građane Kraljeva - kaže Đorđe Pavlović, član Inicijativnog odbora.
   Novinarima se Inicijativni odbor predstavio u proširenom sastavu: Dragan Jovanović, Đorđe Pavlović, Maja Mačužić, Zoran Bojanić, Nenad Marković, Radojica Vukosavljević, ali, kako je objašnjeno, to nije konačan izgled koji će imati rukovodeće telo Srpske napredne stranke u Kraljevu.

MAGNOHROM - LIČNI STAV
Luksuz industrijska zona

   ,,Obični" ljudi zanosno su se uzdali u svoje ubeđenje da su najpametniji baš oni koji su se prometnuli i zaseli na funkcije, uzletom na krilima njihovog juriša za bolje, te da zahvaljujući tome da su se tu našli iz njih izvire znanje za rešavanje problema, bez sumnje baš za njih ,,obične". A ne vide ,,obični" da takvi preoglašeni za najpametnije, ili ti jedini (o) moćni ne vide dalje od računa svojih koje svakim danom sve više pune. Njihova ciljana meta je sopstveno lagodno i u preizobilju življenje bez rada, naravno na račun onih u ime kojih su.
   U vrtlogu petooktobarskog juriša jurišnika, koji su progutali mamac ,,brzoprofiterstvo ili ništa", našao se i ,,Magnohrom”. U tako brzoizgrađenom ambijentu za brzo trčanje ka samoiskoristljivom, u uslovima zelenaškog svega, uz podršku političkih mešetara bez ikakve kontrole i samokontrole zaulareni su i radnici ,,Magnohroma”. Obezglavljen i zamutvljen poslovno, proisterivanjem pedesetak prvorukovodećih tehno-finansijsko-komercijalno-organizatorskih ljudi, pitanje je bilo samo dokle će izdržati na ,,malo vode i hleba".
   I tako dođosmo do razjapljenih praznih hala, silosa, poslovno-kancelarijskih prostora, a da najpametniji još uvek ne shvataju da zaletanje ka zahtevu da se zanovi proizvodnja, koju niko i nikako zanoviti ne može, jer nema ni finansijske potpore, ni kadrovskog poleta ni osposobljenosti, a ni sirovinskog potencijala, sunovrat je koji se završava evo već mesecima. Stanje duha radnika i rukovodećih godinama je bilo stešnjeno u zahtevu da se obezbedi plata za preživljavanje bez prethodno obezbeđene proizvodnje. Pozicioniranje nerada doveli su vodeći koji su gutali mamce obećavajućih poklona izvana i ubeđivanjem ,,običnih" da toga ima bez rada.
   Zagušljivost praznoobećavajućeg goni da se mora izaći na ,,čist vazduh" rešenja, bar koliko bilo i koliko može. Spasa nema, a raditi treba.
Ovde, očigledno je, čekanja više nema. Odzvonilo je. Ili bolje reći, oddobošarili su. Naravno i bubnjevi dobošara koji su vodili i rešavali, a do rešenja došli nisu. Iz prikrajka mogućeg, za ovaj i ovakav ,,Magnohrom”, za upošljavanje njegovih prostora, a i radnika u tim prostorima dolazi se do predloga formiranja industrijske zone. Svi i svuda nude i traže ledine gde će smestiti svoje ideje sa halama i raznim proizvodnjama. Prostori ,,Magnohroma”, bar oni prazni, delovi bez mašina, bez ljudi, nude se, gotovi sa svom infrastrukturom, halama, kancelarijskim prostorima, silosima za raznovrsne privredne sadržaje. Jednostavno, nudi se luksuz industrijska zona. Samo treba imati hrabrost ozbiljnog poduhvata za sastrugivanje učmalog da mora nešto što više ne može.
Čedomir Čubrić

INICIJATIVE - piše Radmila Vesković
Balkan biznis berza

   Spoljnotrgovinski deficit Srbije za prošlu godinu biće veći od deset milijardi dolara, i to je jedna od najbolnijih tačaka naše ekonomije. U takvoj besparici naša država izvoznicima ne pruža direktnu pomoć da preguraju udar svetske ekonomske krize.
   Jedan vid pomoći u sticanju strateških partnera u inostranstvu  mogla bi da bude Balkan biznis berza, koja je u osnivanju i koju je kraljevačkim privrednicima predstavio ekonomista Branko Dragaš.
   Balkan biznis berza je zamišljena kao poslovna mreža u državama regiona, koja treba da pomogne u plasiranju robe, kapitala i usluga. Nastala je iz potrebe privrednika da se povežu, jer iskustvo govori da ne znaju dovoljno jedni o drugima, a jaš manje o potencijalnim partnerima u inostranstvu.
Za lakše pronalaženje inostranih partnera Balkan biznis berza osniva kancelarije u svetu, ali prvenstveno regionalne kancelarije u našoj zemlji, koje će prikupljati poslovne informacije o privredi jednog područja. Usluge Berze ništa ne koštaju do trenutka realizacije ugovora, a tada će se plaćati provizija.
Predstavnici Balkan biznis berze kažu da su naišli na razumevanje vlasti u Kraljevu i da očekuju da će kancelarija uskoro raditi, jer su od ulaganja potrebni samo prostorija i računar.

INICIJATIVE
Izgraditi zonu na ušću Ibra

   O ušću Ibra u Zapadnu Moravu malo se zna, a mogućnosti razvoja zone oko ušća su ogromne. Tu oazu mira i lepote, koju je priroda podarila Ratini, nema niko na daleko. Nažalost, toliko se malo zna o tom lokalitetu, jer niko na taj prirodni fenomen i njegove izuzetne resurse decenijama nije obratio panju.
   Svojevremeno, Prostorni plan Republike Srbije je koncipirao plovidbu Zapadanom Moravom, od ušća Ibra u Moravu do Stalaća i dalje, pa bi u ovim teškim uslovima svetske krize bilo dobro organizovati javne radove, poput svojevremenih dobrovoljnih omladinskih radnih brigada.
   Za buduću zaobilaznicu oko Kraljeva, koja ide trasom preko ratinskih polja celom njihovom dužinom od Vrbe do Kraljeva, treba odlukom Skupštine opštine Kraljevo, koja zamenjuje Generalni urbanistički plan, definisati trasu, zaštitnu zonu uz trasu, infrastrukturu i prateće objekte od javnog interesa. Posebno lokalitete oko i na ušću, sa leve i desne strane mosta na Ibru, preko koga prolazi zaobilaznica oko Kraljeva, a taj postupak treba da inicira Mesna zajednica u Ratini, koja ima poseban interes na svom teritorijalnom području, a posebno za buduće programe svog razvoja.
   Bilo bi dobro da za ušće i njegove raspoložive privredne, turističke, vodoprivredne i mnoge druge neiskorišćene resurse pokažu interesovanje i sve institucije sistema.
Krsta Stojadinović

Muke stanara na Beranovcu

   Dugo je šezdesetak izbegličkih porodica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine čekalo na izgradnju stanova na Beranovcu, koje je finansirala Vlada Italije. I dočekaše oni useljenje u stanove početkom septembra prošle godine. Dočekaše, ali se opekoše. Odmah su se pojavili problemi. Prvi problem je kako da se greju preko zime. Rekoše im neka se snalaze kako ko zna i ume. Ogrevno drvo ne dolazi u obzir, jer za takvo grejanje ovi stanovi nisu ni predviđeni. Jedino je preostalo grejanje na struju. Stanari se uspaničiše. Trebalo je kupiti TA peći, pa kako i gde ih nabaviti. Budući da su sve porodice slabog finansijskog stanja, postavilo se pitanje kako platiti skupe peći i preko zime utrošenu električnu energiju. Stanari su potpisivanjem peticije tražili da ih oslobode plaćanja stanarine dok traje grejna sezona, jer je za njih previše da plaćaju utrošenu električnu energiju i ostale dažbine. No, ni to im niko nije odobrio.
   Nije problem samo u tome. Kada su počele jesenje kiše, stanari nisu znali kako da do svojih stanova dođu preko blata, pošto oko stambenih zgrada uopšte nije uređeno, a tek kako noću prići do stana, jer oko zgrade nema osvetljenja.
   Pored ova dva glavna problema, ima i onih drugih. Bilo je problema i unutar stanova. U jednom stanu bojler u kupatilu je pao na veš mašinu i polupao je. U drugom stanu u hodniku, još u toku useljavanja, pojavila se velika vlaga. Stanar je više puta odlazio u Stambenu agenciju i pismeno se obraćao u više navrata. Međutim, niko nije došao ni da pogleda u čemu je stvar.
   Početkom ovog meseca dođoše merači iz JKP ,,Vodovod", pa kad nekima pokazaše koliki je utrošak vode, oni se zaprepastiše.
Eto, to su problemi koji muče stanare novoizgrađenih stanova na Beranovcu. Znam da ni posle ovog mog pisanja neće biti nikakve pomoći, ali, eto, biće mi lakše na srcu. Ako neko misli da je ovo laž, neka dođe i proveri na licu mesta.
Ilija Šekuljica

AGONIJA ZAPOSLENIH U ,,PAPIRPROMETU” SE NASTAVLJA - piše Ivan Rajović
Ripli kao ,,mačji kašalj"

   Priča o kraljevačkom ,,Papirprometu" nije od juče, dakle nije ni nova, a ni lepa. Zapravo, to je samo još jedna od tragičnih priča kraljevačkih preduzeća koja su učestvovala u procesu privatizacije na srpski način. Prema tome, priča o ,,Papirprometu" je priča o neuspeloj privatizaciji, koja je radnike koji već godinama ne primaju plate naterala da se ponovo organizuju i krenu da traže svoja prava, a radi se o osnovnim ljudskim pravima na goli život. Tim povodom organizovana je i konferencija za novinare, a oglasio se i poverenik Sindikata ,,Nezavisnost” za Raški okrug Milan Trikoš. On je, pored ostalog, rekao da je ,,Papirpromet"  imao menadžment koji jednostavno nije radio na tome da ovo preduzeće promeni oblik u onaj kakav je imalo ranije, nego su koristili zakonske povoljnosti i ,,Papirpromet" je godinama čerupan na nači da im ni Ripli nije ravan.
   - Još dok je bio društveno preduzeće, radnici nisu primali plate, očekivali su da će kupovinom stanje biti poboljšano. Pre godinu i po ,,Papirpromet" je privatizovan, a taj novi kupac je, ne znajući verovatno,  došao u ,,neobrano grožđe". On nije mogao sva dugovanja da isplati, a veliko potraživanje je bilo i od jedne austrijske firme, koju je jedan naš Kraljevčanin otkupio za 500.000 evra, a sada je dug skoro dva miliona evra i on svoje obaveze namiruje preko suda. Da li je to dobro, trebalo je da kaže sadašnji zastupnik kapitala. Taj novi vlasnik je nepunih godinu dana tu, pokušao je nešto da uradi, ali ni njemu, očigledno, nije bilo u interesu da se od preduzeća živi, već da uzme šta može, da namiri cenu koju je platio, i iskoristi šta može da iskoristi.
   - Zaposleni su - nastavlja Trikoš - uspeli da ponište privatizaciju i da ,,Papirpromet” u avgustu dođe u novi nivo podržavljenog preduzeća. Država je imenovala zastupnika kapitala, koji je bio u obavezi da konsoliduje situaciju, da uspostavi bilans preduzeća, da imenuje menadžment, ali sve je to u nekom poluobliku organizovano i menadžment jednostavno ne funkcioniše, već samo zastupnik kapitala. On nije uradio ono što mu Zakon nalaže, a morao je, pored pomenutog, i da sačini socijalni program i da uspostavi socijalni dijalog sa zaposlenima. Očigledno je da on ne zna zašto je došao u ovu firmu, a gde god je do sada bio, kao, recimo, u ,,Kablaru”, u ,,Budućnosti”, on ih je odveo u stečaj, pa se postavlja pitanje da li on posle devet meseci nije svesno dozvolio da se nešto kapitala otuđi ne bi li ,,Papirpromet” doveo do stačaja?
   Poslednja dešavanja u ,,Papirprometu", gde zastupnik kapitala nije ni angažovao pravno lice  koje bi pratilo situaciju i ulagalo pravne lekove, to najbolje potvrđuje. Njega to nije interesovalo. Zaposleni su, ogorčeni, posetili Akcijski fond, izložili im sva dešavanja i ukazali na neaktivnost zastupnika. Oni su preneli zaposlenima da imaju drugačija uveravanja i da, prema njima, zastupnik ima kapitala po završnom bilansnom stanju posle sudskih odluka i prodaje u ekstra zoni objekte kao što su prodavnica ,,Ivan Goran Kovačić”, poslovna zgrada, bivša Direkcija. No, to je kupovina za dug, a ne za novac, i ovo je poslednji momenat, jer je dat nalog zastupniku da što hitnije napravi bilansno stanje, da sačini socijalni program zajedno sa sindikatima i da u skladu sa Zakonom zaposleni ostvare svoje pravo kod nacionalnih službi za zapošljavanje, da se ,,Papirpromet" konsoliduje, da nađe novog kupca, da se radnicima poveže radni staž, da se zaštite kod nacionalne službe ili da odu uz pristojnu nadoknadu. Na ovaj način, oni ne znaju gde su, ni šta im se ne nudi, a zastupnik nema rešenje i ne zna zašto je tu. On kaže da nije imao saradnju sa sindikatima, ali ne postoji nijedan pisani trag da je želeo da uspostavi kontakt, a da ne govorim o tome koliko su puta zaposleni išli kod njega, a on je odgovarao kako ne zna zašto je tu.
   - Ipak - kaže na kraju Milan Trikoš - zaposleni se nadaju da će naći rešenje u skladu sa Zakonom o radu i ostalim zakonskim propisima i da će nastaviti da rade ili bar da dostojanstveno odu, a taj novac ili to izmirenje radnog staža i drugih obaveza da im bude podsticaj za nove poslove.

U SLOVENIJI SVEČANO PROSLAVLJEN 27. JANUAR, DAN SVETOG SAVE
Sveti Sava, slava Srpskog kulturnog društva Maribor

   U srpskim društvima širom Slovenije proslavljena je tradicionalna školska slava Sveti Sava. Prvi srpski arhiepiskop i organizator narodne pravoslavne crkve Sveti Sava bio je i prvi predstavnik književnosti u Srbiji. Savindan već godinama obeležavaju Srbi u Sloveniji, a najviše u pet srpskih društava koja nose naziv ovog srpskog sveca.  Praznik najvećeg srpskog svetitelja obeležen je u Srpskom kulturnom društvu Maribor, koje za svoju krsnu slavu ima Svetog Savu.         
   Veliki broj Srba iz Maribora prisustvovao je  liturgiji u novoj pravoslavnoj crkvi Ćirila i Metodija u Mariboru, a onda su se zajedno sa parohom Savom Kosojevićem uputili u prostorije Srpskog kulturnog društva Maribor, gde ih je dočekao Rade Bakračević, predsednik Društva, i kumovi Verica i Dragan Popović. Već nekoliko godina ovo veoma aktivno društvo slavi Svetog Savu kao svoju slavu. Mada je vreme bilo izuzetno loše, sneg je padao celog dana i duvao je jak vetar, u Maribor na slavu Srpskog kulutrnog društva Maribor stigli su predstavnici bratskog srpskog humanitarnog društva ,,Desanka Maksimović" iz Celja, predstavnici Saveza srpske dijaspore iz Ljubljane, društva Srpske zajednice iz Ljubljane, Humanitarnog društva ,,Manastir Dečani" iz austrijskog Graca i mnogi članovi društva.
   Paroh Sava Kosojević je obavio čin rezanja slavskog kolača, uz pomoć Verice i Dragana Popovića, koji su već godinama kumovi Srpskog kulturnog društva. Otac Sava govorio je o ulozi Svetog Save u širenju kulture Srba. Posle njegovog svečanog govora članovi Društa i gosti zapevali su himnu Svetoga Save. Posle toga, po starom srpskom običaju, na stolove su doneseni pečeni odojci sa obaveznom sarmom i ostalim dobrotama koje je spremila kuma Verica Popović.
   Rade Živaljević, srpski vitez iz Graca, tom prilikom poklonio je članovima Društva arhivsku knjigu o Caru Lazaru.
Rade Bakračević

ZAPOČETI RADOVI NA ČIŠĆENJU INSTALACIJA
Sporo ali efikasno

   Dotrajale instalacije u kotlarnici Nova kolonija uzrok su izlivanja mazuta, kažu u kraljevačkoj ,,Toplani”. Oprema je u upotrebi od 1975. godine, a rok trajanja joj je petnaestak godina.
   - Problem je nastao jer se mazut izlio u sistem za cirkulaciju vode i, mrežom cevovoda i toplovoda, došao do samih korisnika. U delu gde su podstanice direktnog tipa došao je do radijatora, a gde su indirektnog tipa nije stigao do korisnika, ali jeste do podstanica - objašnjava Goran Cvetkov, rukovodilac proizvodnje i distribucije toplotne energije u ,,Toplani”.
   Prema rečima Radiše Grabovca, direktora ,,Toplane”, problem je brzo uočen, odmah se prešlo na alternativno gorivo, i započeti su radovi na sanaciji. Proces dugo traje jer je, kako kaže, najpre trebalo pronaći najbolje rešenje. Trebalo je izbeći korišćenje hemijskih sredstava, koja bi dovela do taloženja mazuta, kao i voditi računa o ekologiji i ne dozvoliti da se mazut izlije u vodene sisteme.
   - Postupak jeste spor, ali je efikasan. Ceo decembar tražili smo odgovarajuću tehnologiju, raspitivali se, prikupljali ponude, konsultovali se sa stručnjacima u ovoj oblasti i, na kraju, pribegli danskoj tehnologiji - kaže direktor Grabovac.
   Od danske firme iznajmljene su tri mobilne jedinice za filtraciju u cevovodima. Jedna je već u kotlarnici Nova kolonija, a druge dve će biti postavljene u zgradama u Dositejevoj gde je sistem direktnog tipa.
   Pored fizičko-hemijskog tretmana vode, i dve mobilne ekipe svakodnevno na terenu naknadno ispiraju radijatore i celokupnu cevnu mrežu kako bi se sprečilo taloženje mazuta u radijatorima.  
   - Apelujemo na korisnike da ništa ne pokušavaju sami da urade. Svaki problem treba da prijave nama, a naše ekipe su dužne da u roku od 24 časa izađu na teren - poručuje Goran Cvetkov.
   Ispiranje instalacija završeno je u oko pedeset odsto stanova i kuća. Da sve dovedu u red, radnicima ,,Toplane” će trebati bar još mesec dana. Način na koji se saniraju posledice, kažu u ,,Toplani”, jedini je bezbedan i neškodljiv i po ljude i po okolinu. Jeste dugotrajan, ali je i uspešan.
Prema planu investicionog ulaganja, u ovoj godini planirana je zamena dela opreme, između ostalog, i kotlova, koji su već nabavljeni.

MAZUT U RADIJATORIMA
   Početkom meseca pojavio se problem sa grejanjem u Dositejevoj ulici. Šta se zapravo dogodilo?
Tona mazuta je iz cisterne ušla u cevovod kojim struji topla voda koja služi za grejanje. Kako se to desilo posebna je priča, a ja verujem da će to utvrditi kompetentne službe. Taj mazut (pomešan sa vodom) razneo se po celom grejnom sistemu, taloži se u radijatorima, a kako je on dobar izolator, radijatori postaju ,,hladijatori".
   Ako se ne bude ozboljno prišlo rešavanju ovog problema, postoji opasnost da se do kraja grejne sezone mazut, nataložen na dnu radijatora, stvrdne, pa bi ga onda bilo nemoguće očistiti. Autor ovog teksta, koji stanuje na Senjaku, razgovarao je sa direktorom ,,Toplane” i upozorio ga na posledice koje slede i na nameru korisnika toplote da obustave plaćanje delimično ili potpuno, što je uostalom sugerisala i Vlada Srbije. Zahtevamo od ,,Toplane” da nam umanji račune za januar za 50 odsto. Ako to ne bude, mi ćemo obustaviti 100 odsto plaćanje.
Lazar Vuković

OBELEŽENA EVROPSKA NEDELJA ZA PREVENCIJU RAKA GRLIĆA MATERICE
Redovni pregledi - najbolja preventiva

   • Najbolji način da se spreči razvoj raka grlića materice su redovni pregledi i zato bi odlazak ginekologu, bez obzira na to da li postoje tegobe ili ne, trebalo da predstavlja deo zdravstvene kulture

   Rak grlića materice je zloćudni tumor koji nastaje na grliću materice, delu materice koji je lako dostupan pregledu. Bolest počinje kada se neke ćelije grlića materice promene i počnu da se umnožavaju na nekontrolisani način. Tako nastale abnormalnosti ćelije grlića materice se, tokom vremena, postepeno pogoršavaju i nazivaju premalignim promenama. Većina premalignih promena na početku razvoja bolesti je blagog stepena i spontano će nestati bez ikakvog operativnog lečenja. Premaligne promene drugog i trećeg stepena, kao i rane maligne poromene, ukoliko su blagovremeno dijagnostikovane, izlečive su u 100 odsto slučajeva. Lečenje je relativno jednostavno - hirurško, i ne ostavlja nikakve posledice po kasniji život i rađanje.
Rak grlića materice se razvija veoma sporo i u većini slučajeva je potrebno osam do 10 godina da se iz faze premaligne promene pređe u fazu punog razvoja maligniteta. Premaligne promene, međutim, ne daju nikakve simptome koji bi mogli da ukažu na to da se u organizmu nešto dešava. Zbog toga je jedini način da se ova bolest otkrije u ranoj fazi razvoja redovni ginekološki pregled i uzimanje Papanikolau brisa. Ovim testom se na ćelijama grlića mogu otkriti promene koje još uvek ne daju nikakve tegobe. Ukoliko se na ćelijama primete sumnjive promene, označavaju se Papanikolau grupom od III do V, što označava težinu promene. Postojanje promene na grliću se može otkriti i kolposkopskim pregledom. Kolposkop je optički instrument kojim se pod uveličanjem od 20 do 40 puta posmatra površina grlića materice i otkrivaju golim okom nedostupne promene. Ukoliko se pri kolposkopskom pregledu uoči postojanje promene na grliću i/ili ukoliko postoje promene u Papanikolau testu, treba uraditi ciljanu biopsiju pod kontrolom kolposkopa. To znači da se sa najsumnjivijeg mesta na grliću uzima isečak tkiva koji se šalje na histopatološki pregled, kojim se potvrđuje postojanje i određuje vrsta promene na grliću materice.
   Kada se rak grlića razvije u potpunosti, može da daje sledeće simptome: bol u donjem delu trbuha, krvavljenje nakon polnog odnosa, uporan sukrvičav vaginalni sekret. U većini slučajeva rak grlića materice se otkriva kod žena koje nisu redovno kontrolisane.
   Faktori rizika za nastanak raka grlića materice mogu biti nasledni (genetski), faktori sredine i određene lične navike. Ukoliko neko ima tzv. pozitivnu porodičnu anamnezu, tj. faktor rizika za određenu bolest, to ne znači da će i dobiti tu bolest. To jednostvano znači da su, ukoliko su svi ostali uslovi jednaki, šanse da oboli veće nego kod osobe koja nema isti faktor rizika.
Faktori rizika za nastanak raka grlića materice su sledeći:
• izvesne genitalne infekcije (HPV )
• pušenje (pokazano je da žene pušači imaju nešto više od dva puta veći rizik za nastanak raka grlića materice u poređenju sa ženama koje nikada nisu pušile)
• imunosupresija (oslabljen imuni sistem, HIV, stanja posle transplantacije organa)
• seksualne navike (rano stupanje u seksualne odnose, brojni seksualni partneri)
• faktori vezani za muškog partnera (promiskuitet)
• način života (loši socio-ekonomski uslovi).
   Prema dosadašnjim saznanjima, najvažniji faktor rizika za nastanak raka grlića je infekcija Humanim papiloma virusom (HPV). Postoji više od 100 tipova HPV, od toga 40 različitih tipova virusa dovode do infekcije polnih organa muškaraca i žena i zato se nazivaju genitalni tipovi. Oni su podeljeni u tri velike grupe:
• tipovi niskog onkogenog potencijala, koji se otkrivaju u benignim patološkim promenama tipa polnih bradavica ili kondiloma
• tipovi umerenog onkogenog potencijala
• tipovi visokog onkogenog potencijala.
   Genitalni HPV se obično dobija polnim putem i lako se prenosi sa jedne osobe do druge, bilo kakvim kontaktom kože, a ne samo seksualnim putem. Ovaj virus je toliko rasprostranjen da je oko 70 odsto odraslih ljudi nekada u svom životu imalo HPV infekciju. Primarna infekcija HPV virusom, obično ne daje nikakve simptome. Kod većine žena HPV infekcija spontano nestaje za šest do 24 meseca, delovanjem imunog sistema i stvaranjem antitela protiv ove infekcije. U nekim slučajevima HPV infekcija može da se održava bez ikakvih simptoma više godina. Zbog toga je veoma teško sa sigurnošću reći kada i kako je došlo do infekcije.
   HPV infekcija, iako najvažniji, nije jedini faktor rizika. Rak grlića materice neće se razviti ukoliko nema dugotrajne HPV infekcije. Da bi HPV infekcija dovela do nastanka raka grlića materice neophodni su i drugi faktori, od kojih su najvažniji pušenje i oslabljen imuno sistem.
Danas postoje vakcine koje mogu da zaštite od dva najčešća tipa ovog virusa, HPV-a 16 i 18, koji prouzrokuju oko dve trećine svih slučajeva raka grlića materice i mnogo abnormalnih nalaza Papanikolau testa. Za sada, nema pokazatelja da vakcinacija ima bilo kakav efekat na već postojeće abnormalnosti Papanuikolau brisa, pa kažemo da je vakcina profilaktička, ali ne i terapijska. Ove vakcine će biti najefikasnije ako se daju pre infekcije HPV-om 16 ili 18, ali neće štititi od svih tipova HPV-a. Zbog toga HPV vakcinacija neće eliminisati potrebu za skriningom za rak grlića materice u doglednoj budućnosti. Skrining podrazumeva preventivne medicinske preglede kojima se ispituje populacija naizgled zdravih ljudi, kako bi se pronašle one osobe koje pokazuju rane znake neke bolesti ili predispoziciju za nastanak nekog oboljenja. Redovni pregledi žena koje nemaju nikakve tegobe nazivaju se skrining pregledi. Cilj skrininga za rak grlića materice je da se promene na grliću pronađu rano, dok još nisu prerasle u rak, u premalignoj fazi u kojoj lako mogu da se otklone. Kada se rak već razvije, tretman postaje teži i njegov uspeh je neizvestan.
Najbolji način da se spreči razvoj raka grlića materice su redovni pregledi. Zato odlazak ginekologu, bez obzira na to da li postoje tegobe ili ne, trebalo bi da predstavlja deo zdravstvene kulture.
Dr Tamara Anđelković,
spec. ginekologije i akušerstva, citolog

DOBROVOLJNO DAVALAŠTVO KRVI
Strateško pitanje za Srbiju

   Gružansko selo Vitkovac je prvo, pre pet godina, organizovalo akciju dobrovoljnog davalaštva krvi na seoskom području. Da humanost nikada ne može da zamre, dokazali su meštani ovog, ali i okolnih sela, koji su prošle subote darivali 22 jedinice krvi.
   - Bio je veći broj prijavljenih, čak 31. Ali su mnogi odbijeni. No, drago mi je da su se akciji odazvali, uglavnom, mladi i novi dobrovoljni davaoci krvi. Jer motiv humanosti je bio i moj motiv kada sam prvi put dao krv. Ostao je i do danas, kada sam 99. put dobrovoljno darivao ovu dragocenu tečnost - kaže Milan Brkić, meštanin i osnivač Aktiva dobrovoljnih davalaca krvi u Vitkovcu.
   Crveni krst Kraljevo, Osnovna organizacija Crvenog krsta Vitkovac i Služba za transfuziju krvi Zdravstvenog centra ,,Studenica" su i ovoga puta bili na visokom profesionalnom i humanom zadatku. A Osnovna škola je, kao i mnogo puta ranije, u saradnji sa Mesnom zajednicom, bila dobar domaćin. To je zapazio i gospodin Vukota Jašović, predsednik Društva dobrovoljnih davalaca krvi Podgorica, koji je pri poseti Crvenom krstu Kraljevo iskoristio priliku da poseti i ovu akciju.
   - Ovo je prva od 20 planskih akcija dobrovoljnog davalaštva krvi za ovu godinu. Odazvao se zadovoljavajući broj meštana. U narednom periodu Crveni krst Kraljevo mora više da se angažuje na motivaciji postojećih, kao i novih dobrovoljnih davalaca krvi. U tome se očekuje i podrška lokalne samouprave, kao i ostalih relavantnih institucija i resornog Ministarstva - reči su Mirjane Lišanin-Gostiljac, sekretara Crvenog krsta Kraljevo, koja na ovaj način ističe dobrovoljno darivanje krvi kao strateško pitanje za Državu Srbiju kao celinu.
Milica Gostiljac

PROTEST REZERVISTA BIVŠE TREĆE ARMIJSKE OBLASTI
Za Vladu veterani socijalni slučaj!

   • Mi nismo socijalni slučajevi, nego ratni veterani, borci države Srbije, i hoćemo da se država prema veteranima ophodi na dostojanstven način i bez daljeg ponižavanja. Mi samo tražimo poštovanje zakona i ono što nama i pripada po zakonima države Srbije, a to je da budemo isplaćeni kao što su isplaćeni borci iz Kuršumlije - kaže predsednik Udruženja učesnika rata opštine Kraljevo 1991-1999. godine Sreten Lazović

   Rezervisti Treće armije Vojske Jugoslavije treba da budu isplaćeni u istom iznosu kao što je učinjeno u slučaju rezervista sedam opština Topličkog okruga, da dinamika i način isplate budu naknadno regulisani pregovorima i da se predlog rezervista odmah pretoči u sporazum koji će potpisati predstavnici rezervista i ministar Rasim Ljajić. Ovo su zahtevi ratnih veterana bivše Treće armijske oblasti Vojske Jugoslavije, koje su predstavnici boraca na Kosmetu 1999. godine u sredu, još jednom, ponovili na sastanku predstavnika ratnih veterana i predstavnika Vlade Srbije, koje je predvodio ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić, uoči jučerašnje sednice Vlade Srbije. Prema rečima predsednika Udruženja učesnika rata opštine Kraljevo 1991-1999. godine Sretena Lazovića, koji je predstavljao kraljevačke bivše ratnike, ministar Ljajić je ostao pri ranijem stavu da se razlika u dnevnicama veterana tretira kao socijalno pitanje i da se tako o problemu i razgovara.
   Prenoseći utiske sa tog razgovora, Lazović navodi da su ministru Ljajiću rezervisti jasno predočili da je neprihvatljivo da se rezervisti dele na građane prvog i drugog reda, da je problem rezervista nekadašnje Treće armije VJ moguće rešitit jedino po modelu rezervista Topličkog okruga i da je prihvatljivo da se to pitanje reši sporazumom rezervista i Vlade, koji bi u ime Vlade potpisao ministar Ljajić.
   - A ti naši zahtevi su precizni - kaže Sreten Lazović - i sveli smo ih u tri tačke. Najpre, da rezervisti Treće armije Vojske Jugoslavije budu isplaćeni u istom iznosu kao što je učinjeno u slučaju rezervista sedam opština Topličkog okruga, da dinamika i način isplate budu naknadno regulisani pregovorima i da se predlog rezervista odmah pretoči u sporazum koji će potpisati predstavnici rezervista i ministar Ljajić.
Prema njegovim rečima, sastanak je završen zaključkom da se Vlada na (jučerašnjoj) sednici izjasni o oba predloga, i ministra Ljajića i rezervista, a da se potom odluči o narednim konkretnim koracima.
Lazović kaže da su rezervisti jedinstveni u odluci da se ispoštuju njihovi uslovi, da odbijaju mogućnost da budu svrstani u socijalnu kategoriju i da će posle sednice Vlade u saradnji sa timom pravnih savetnika preduzeti odlučnije korake, od tužbe pred domaćim sudovima do suda u Strazburu.
   - Mi nismo socijalni slučajevi, nego ratni veterani, borci države Srbije, i hoćemo da se država prema veteranima ophodi na dostojanstven način i bez daljeg ponižavanja - kategoričan je Sreten Lazović. - Mi samo tražimo poštovanje zakona i ono što nama i pripada po zakonima države Srbije, a to je da budemo isplaćeni kao što su isplaćeni borci iz Kuršumlije.
   Do zaključenja ovog broja IN-a (četvrtak u podne), Vlada Srbije nije počela zasedanje, pa se i ne zna da li je zahtev ratnih veterana uopšte uvršten u dnevni red.

FONDACIJA ANA I VLADE DIVAC
Nastavak akcije zbrinjavanja izbegličkih porodica

   Fondacija Ana i Vlade Divac nastaviće, u saradnji sa UNHCR, i u 2009. godini humanitarnu akciju kupovine još 100 kuća za izbeglice, u kojoj je prošle godine zbrinuto 90 porodica, odnosno 400 ljudi, najavila je danas predsednik Fonda Ana i Vlade Divac Snežana Divac.
   Ona je na konferenciji za novinare izrazila očekivanje da će akcija fonda u ovoj godini doprineti zatvaranju nekoliko kolektivnih centara za smeštaj izbeglica. Prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike Srbije danas ima 98.000 registrovanih izbeglica i više od 200.000 interno raseljenih lica i prema tome zauzima 13 mesto u svetu.
   Prema rečima ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajića u Srbiji postoji još 73 kolektivna centra, od toga 56 u centralnoj Srbiji, u kojima živi 5879 ljudi. Ljajić je naveo da je Ministarstvo za kupovinu napuštenih imanja i kuća za zbrinjavanje izbeglica izdvojilo 40 miliona dinara kao podršku Humanitarnoj organizaciji Divac. On je napomenuo da od 2002. godine traje zajednički projekat ministarstva, Komesarijata za izbeglice i UNHCR uz međunarodne donatore, za sojijalno stanovanje, putem kojeg je do sada izgrađeno 430 stanova za 1.100 najugroženijih stanovnika Srbije, uglavnom izbeglica. Komesar Komesarijata za izbeglice Srbije Vladimir Cucić je istakao da svaki deseti stanovnik Srbije nije u njoj živeo pre 1991. godine i da je Srbija jedina zemlja u Evropi sa dugatrajnim problemom izbeglištva. Cucić je naglasio da bi i dalje trebalo insistirati da svi susedi iz okruženja moraju ispuniti svoje obaveze prema svojim državljanima, na način na koji je to Srbija učinila prema svojim. šef Kancelarije UNHCR u Srbiji Lenart Kocalainen rekao je da je doniranje seoskih kuća značajno, jer osim što obezbeđuje mesto stanovanja, pruža mogućnost da se u poljoprivrednim sredinama privređuje.
   "Dosadašnja postignuća ohrabruju da možemo još mnogo učiniti za te ljude i doprineti zatvaranju kolektivnih centara. Videli smo da je moguće smanjiti broj ljudi u centrima i da oni mogu živeti nezavisno od pomoći države" , rekao je Kocalainen dodajući da je za obnovu 70 kuća u prošloj godini prikupljeno milion dolara. Predstavnik Fonda Vlade Divac je izrazio zahvalnost ministarstvu rada, Komesarijatu za izbeglice i UNHCR što su podržali njegovu akciju apelujući na građane, institucije i opštine da nastave da pomažu, jer je problem izbeglica, problem svih nas.

   Kraljevački novinari, dopisnici beogradskih medija, nagradili su buketom krina predstavnike ustanova i pojedince koji su uvek spremni za saradnju, a trnovitom grančicom one koji to ponajviše izbegavaju.

   Posle sprovedene ankete i glasanja simbolično su buketom krina, lepog i lekovitog cveta, nagradili Policijsku upravu u Kraljevu, čiji su predstavnici, uprkos ograničenjima, ipak bili spremni na korektnu saradnju. Tu nagradu primili su načelnik Bogoljub Živković i pi-ar Kristina Nikolić. Od pojedinaca, najviše novinarskih glasova i priznanja za otvorenost prema javnosti dobio je Ranko Đekić, zamenik direktora JP ,,Vodovod" u Kraljevu. Buket trnja dodeljen je kraljevačkom pravosuđu (za koje su novinari ocenili da je previše informacija skrivalo, najčešće pod izgovorom ,,interesa istrage"), a od pojedinaca Nenadu Slavkoviću, načelniku Odeljenja za prosvetu Raškog okruga. On je pomenuto priznanje primio uz najavu da će ,,možda dogodine dobiti krin, ali ako se i predstavnici medija poprave zarad i meni drage istine".

   Na sličan način reagovao je i Mateja Mijatović, načelnik Raškog okruga, koji je prisustvovao ovom skupu i predložio ,,da dogodine i predstavnici institucija, ustanova i javnih preduzeća slične nagrade dodeljuju novinarima, a shodno proceni političara, načelnika, direktora o objektivnosti i profesionalizmu predstavnika medija na ovom području".

NAGRADE
Povelja za hrabrost Verici Barać

   Predsednici Saveta za borbu protiv korupcije Verici Barać danas je uručena nagrada Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić, koju dodeljuju Unija sindikata i Kuća pravde Strazbur. Verici Barać nagradu je uručila Marija Stošić, ćerka Dragoljuba Stošića, predsednika Unije sindikata i osnivačA Kuće pravde Strazbur, koji je preminuo 1. oktobra 2007. godine. Predsednik žirija Milovan Jovanović istakao je da se Verica Barać već godinama bori protiv svih oblika korupcije u Srbiji, trpi pritiske cenatara moći i zvaničnika Vlade Srbije.
   "Principijelnost i doslednost Verice Barać svih ovih godina nije dovođena u pitanje. Ona je istrajavala u borbi protiv svih vidova korupcije i ukazivala javnosti da država, ukoliko želi da bude deo evropske porodice, mora ozbiljno da se obračuna sa tim problemom", naglasio je Jovanović. Verica Barać je naglasila da je Srbija "zarobljena sistemskom korupcijom" koja sprečava nužne promene u zemlji.
   "Sa takvom korupcijom se ne mogu donositi kvalitetni zakoni i stvarati nezavisne i efikasne institucije. Ovo je patokratka država", istakla je Verica Barać. Ovo nije put u Evropu, rekla je Verica Barać, i istakla da stranke u Srbiji neće da kažu ko ih finansira.
   "Građani ne znaju za koga rade te političke stranke, čije interese zastupaju", istakla je ona. "Ovo mi nismo hteli. O ovome nismo sanjali ni mi, ni Dragoljub Stošić", poručila je Verica Barać. Prošlogodišnjici dobitni nagrade "Dragoljub Stošić" su autorke emisije "Peščanik" Radija B92 Svetlana Lukić i Svetlana Vuković, novinar Studija B Predrag Sarapa i slobodni sindikat PIK Zemun. Predstavnici Unije sindikata i Kuće pravde Strazbur osudili su hakerski napad na sajt Peščanika i demoliranje automobila Svetlane Lukić i pozvali nadležne organe da otkriju počinioce.

EKONOMSKA KRIZA U SRBIJI
Složena ekonomska situacija

   Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin izjavio je danas da u Srbiji nije problem samo globalna ekonomska kriza, već i kriza koje ne možemo da savladamo godinama unazad. On je na dvodnevnom simpozijumu "Kako lakše prebroditi ekonomsku krizu - šanse i izazovi" rekao da se glavni uzroci globalne ekonomske krize hiperprodukcija, poremećaji na finansijskom tržištu, neadekvatna regulacija finansijskog tržišta reflektuju i na Srbiju. Prema rečima Đuričina, ekonomska kriza je složena i ne možemo očekivati da se prevaziđe primenom nekoliko mera, već je za izlazak iz nje potrebno ići po fazama. Neophodno je, kako je naglasio povećavanje likvidnosti centralne banke, izvršiti rekapitalizaciju liberalnih banaka, dati garancija ze međunarodne kredite, za depozite i izvršiti konsulidaciju sustema "relevantnih banaka" Đuričin je istakao da se Srbija, pored svetske ekonomske krize koja je donela smanjenje investicija i smanjenje mogućnosti za dolazak do kredita, suočava i sa krizom tranzicionalizma, jer država koja nije došla do nivoa BDP pre početka tranzicije 1989. godine ne može smatrati da je završila tranziciju.
   "Drugi pokazatelj je nestabilnost, jer mi stalno imamo dvocifrenu inflaciju koju smanjujemo skupim merama trošeći devize za održavenje kursa", naveo je on. Prema njegovim rečima, država bi trebala da preduzme mere kojima bi delovala na sektore koji se nalaze pod njenom kontrolom i da obezbedi stabilan kurs dinara.
   "Delujte na sektore koje kontrolišete kao što su energetika, telekomunikacije, poljoprivreda, jer investicije u energetici mogu biti značajne", ocenio je đuričin. Direktor Galeb group Radoslav Veselinović je ocenio da je neophodno da država obezbedi stabilnost dinara, jer su njegove oscilacije katastrofalne za privredu. On je rekao i da kompanije treba da izvrše racionalizaciju, ali i da država isto to mora da uradi.
"Na kraju privatizacije smo, teret krize tek dolazi i mi u privatnom sektoru ćemo u narednom periodu imati problem da finansiramo ovako skupu državu", izjavio je on i dodao da očekuje otpuštanje radnika u narednom periodu, jer preduzeća koja budu mogla da posluju vršiće racionalizacije. Direktor Grimedž Holding GmbH Ivan Gros je govoreći o iskustvima Austrije i njenim merama za prevazilaženje globalne ekonomske krize rekao da je Austrija preko svojih banaka uložila mnogo novca u centralnu i jugoistočnu Evropu. Prema njegovim rečima Austrija se plaši da će u zemljama u koje je ulagala doći do još većih negativnih posledica.
   "Zbog tog banke u Austriji zajedno sa nekim evropskim bankama razmišljaju o pravljenju Master plana kojim bi se osnovao zajednički Fond koji bi bio stimulativan za zemlje JI Evrope i za Srbiju", naveo je Gros. Na skupu je rečeno da je neophodno napraviti zajednički i detaljan plan države i naših istaknutih ekonomista kako bi se izazovi koje donosi svetska ekonomska kriza prevazišli.

EKONOMSKA KRIZA
Najgori rast za šest decenija

   Međunarodni monetarni fond (MMF) je upozorio da će svet u 2009. godini biti suočen sa najtežim ekonomskim problemima još od Drugog svetskog rata i u najnovijem predviđanju globalnih ekonomskih tokova, navodi da će globalni privredni rast ove godine biti samo 0,5 odsto. S obzirom na veliko povećanje svetske populacije, dodaje, se, to znači da će u relativnom smislu doći do opadanja društvenog proizvoda po glavi stanovnika. Dok je u oktobru 2007. predvideo da će stopa privrednog rasta u 2009. iznositi 2,2 odsto, u najnovijim predviđanjima MMF je naveo da će britanska ekonomija, koja je nedavno zvanično ušla u recesiju, ostvariti negativan privredni rast od 2,8 odsto, preneo je BBC. Finansijska tržišta, naglašava MMF, i dalje su izložena snažnom pritisku, a globalna ekonomija je naglo promenila svoj dosadašnji kurs i počela da znatno slabi. Rezultat takvih kretanja je ogroman pad industrijske proizvodnje i trgovine u svetu.
"Očekujemo da će globalna ekonomija gotovo potpuno stati", izjavio je Glavni ekonomista MMF Olivije Blanšar.
MMF tvrdi da finansijski problemi nisu uklonjeni uprkos pozamašnim paketima pomoći koje su usvojile vlade širom sveta. Zato je neophodna međunarodna saradnja kako bi se sačinile nove inicijative, a injekcije kapitala treba da podrže "održive finansijske institucije".
U međuvremenu, smatra MMF, privredni rast u zemljama evrozone u 2009. godini biće smanjen za dva odsto, a u Sjedinjenim Državama za 1,6 odsto. MMF smatra i daće se privredni rast u zemljama u razvoju znatno smanjiti -sa 6,25 odsto u 2008. na 3,25 odsto u 2009. godini. Neposredno pre objavljivanja izveštaja MMF, Međunarodna organizacija rada je uzpozorila da bi tokom ove godine zbog globalne ekonomske krize širom sveta moglo da bude zatvoreno čak 51 milion radnih mesta.
Pretodno je postaojala nada da će privredni rast u zemljama u razvoju biti nastavljen i da će to pomoći da se ublaži recesija u razvijenim zemljama, poput Sjedinjenih Država i Britanije. Kriza bankarskog sistema kojoj se ne vidi kraj raspršila je, međutim, takve nade.
Zemlje poput Kine našle su se u ozbiljnim problemima zabog naglog pada tražnje na njihovim glavnim izvoznim tržištima. U međuvremenu, razvijene privrede - poput japanske, španske, američke i britanske, pogođene su recesijom, a vesti o zatvaranju radnih mesta stižu gotovo svakodnevno.

U RUSIJI BLIZU ŠEST MILIONA NEZAPOSLENIH
Broj nezaposlenih u Rusiji je u decembru povećan je za 511.000, pogodivši 5,8 miliona radno sposobnih, saopštila je Federalna služba statistike. Nezaposlenost je u decembru povećana na 7,7 procenata, a u novembru je bila 7,0 procenata. U septembru je nezaposlenih bilo 4,744.000, u oktobru 5,016.000 a u novembru 5,289.000. Broj nezaposlenih u Rusiji od početka leta do kraja decembra porastao je za 1,700.000 - sa 4,097.000 na 5,800.000 ljudi. Broj nezaposlenih u Rusiji izračunava se po metodologiji Međunarodne organizacije rada. U nezaposlene se ubrajaju svi bez posla, koji aktivno traže posao i spremni su da počnu raditi u najkraćem roku. Broj ekonomski aktivnog stanovništva krajem decembra iznosio je 75,8 miliona ljudi, ili vise od 53 odsto ukupnog broja stanovnika.

GRČKU BRINU POSLEDICE NA BALKANU
Vodeći londonski dnevnici najviše pažnje posvećuju odluci vlade da sa preko dve i po milijarde evra pomogne britanskoj automobilskoj industriji, ocenjujući da je to "suviše malo i suviše kasno". Fajnenšel tajms, PAK, piše da je Grčka upozorila svoje banke da sredstva iz vladinog paketa pomoći vrednog 28 milijardi evra ne šalju u filijale na Balkanu, strahujući od finansijskih poremećaja u tim zemljama. Guverner Grčke narodne banke je, kako prenosi Bi-Bi-Si na srpskom, rekao Fajnenšel tajmsu da ga brinu posledice globalne ekonomske krize u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj, koje su poslednjih godina beležile veliki bum kredita u stranim vlautama. Posebno je zabrinjavajući značajan pad vrednosti domaćih valuta tih zemalja, imajući u vidu da se većina klijenata zadužuje u stranim valutama. S druge strane, zvaničnici balkanskih zemalja strahuju da bi strane banke mogle da povuku sredstva iz regiona. Guverner srpske centralne banke Radovan Jelašić potvrdio je za Fajnenšel tajms da su prošlog meseca, kada su ublaženi propisi o obaveznoj bankarskoj rezervi, u roku od dve sedmice strane banke iz Srbije povukle 600 miliona evra.

RUSKA ŠTAMPA OCENJUJE
EU Kosovu poklonila - armiju

   Na nemirnom Balkanu ovih dana pojavila se - nova armija, piše ,,Vremja novostjej”. Ruski list konstatuje da su u pokrajini Kosovo, koja je proglasila nezavisnost od Srbije u februaru 2008, zvanično na borbeno dežurstvo stale Snage bezbednosti Kosova, koje su zamenile albanske Snage za odbranu Kosova, formirane 1999. pod okriljem OUN. Nova vojna struktura trebalo bi da se nalazi pod kontrolom Evropske unije, u njenom sastavu nalazi se 2.500 redovnih vojnika i 800 rezervista, naoružanih lakim streljačkim naoružanjem. Prema kosovskom Ustavu, one treba da održavaju bezbednost na čitavoj teritoriji Kosova, uključujući i Srbima naseljene severne regione.
   ,,Mi se zalažemo za novu fazu, ove snage su postale realnost", izjavio je na svečanosti u Prištini komandant novih jedinica general Sulejman Selimi.
On je, kako piše ruski list, podsetio da će se personalni sastav njegove armije formirati po multinacionalnom ključu. Međutim, Srbi ne žure da se uključuju u redove snaga koje smatraju opasnošću po krhki mir u pokrajini. Predsednik Srbije Boris Tadić je, piše ruski list, izjavio da se Beograd ne slaže sa stvaranjem Snaga bezbednosti Kosova i da ,,nikada neće priznati slično rešenje". Prema njegovim rečima, ,,jedini način za osiguranje bezbednosti stanovnika koji žive na Kosovu jeste njegova demilitarizacija". Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić je istakao da ,,kompetentni organi Srbije u sferi odbrane i bezbednosti tretiraju Snage bezbendosti Kosova kao direktnu opasnost po nacionalnu bezbednost, mir i stabilnost u celini". On je obećao da će ,,Srbija iskoristiti sva dioplomatska sredstva kako bi anulirala odluku o stvaranju ovih snaga". Albanski lideri u Prištini tokom poslednjih meseci nazivaju ove snage ,,armijom nezavisnog Kosova" i u tome imaju podršku Zapada. U proleće 2008. godine tadašnji predsednik SAD Yory Buš je dozvolio da se Kosovu isporučuje oružje, a Evropska unija se složila sa pojavom tih snaga bezbednosti. Odgovarajuća odrednica uključena je i u Ustav pokrajine, koji je usaglašen sa Briselom i koji je stupio na snagu u leto 2008. godine. U novembru prošle godine Savet bezbednosti OUN je sankcionisao razmeštanje civilno-policijske misije Evropske unije na Kosovu, pojasnivši pritom da će njena delatnost imati ,,statusno neutralni karakter". Na tome su posebno insistirali Srbija i Rusija. Stvaranje Snaga bezbednosti Kosova je prva akcija misije Evropske unije koja nije u skladu sa obećanom ,,neutralnošću" - naglašava ruski list. Analitičar lista ,,Vremja novostjej" je primetio da su dva vodeća politička prioriteta Beograda - težnja da se integriše u EU i osigura suverenitet nad Kosovom - teško ostvariva, jer su 22 od 27 zemalja članica EU već priznale nezavisnost pokrajine. U redovima protivnika kosovske nezavisnosti ostali su samo Grčka, Španija, Kipar, Rumunija i Slovačka.
   ,,Imajući u vidu to, jedan od rukovodilaca skupštine srpskih opština Kosova i Metohije Marko Jakšić već je pozvao kosovske Srbe da odustanu od pasivnog otpora i da aktivnije brane svoja politička, imovinska i socijalna prava, ne priznajući pritom Deklaraciju o nezavisnosti Kosova i sve što iz nje proizlazi, uključujući i stvaranje kosovske armije", navodi list. U prošlosti Evropska unija i NATO u više navrata zagovarali su razoružavanje oružanih formacija koje su delovale u drugim ,,vrućim tačkama Balkana", pored ostalog u Bosni i Hercegovini i Makedoniji. I na Kosovu su, nakon što su tamo juna 1999. godine došle međunarodne mirovne snage, u više navrata organizovane kampanje o oduzimanju oružja pod izgovorom osiguranja bezbednosti žitelja pokrajine. Međutim, danas je na Kosovu čak i vlastima sve teže da kontrolišu postojeće ekstremističke oružane formacije u pokrajini, kao što je, na primer, takozvana Albanska nacionalna armija. Ta polulegalna organizacija ima svoje strukture i izvan Kosova i, prema izjavama njenih lidera, spremna je da u svakom trenutku uzme vlast u svoje ruke. Postoji realna opasnost da će i upravo stvorene Snage bezbednosti izmaći kontroli pokrajinskih vlasti i Evropske unije, podržavajući delovanje albanskih oružanih formacija u susednim balkanskim državama pod parolom stvaranja Velike Albanije.
   ,,Kosovo ostaje bure baruta jer se na njemu u ilegalnom prometu nalazi između 300 i 400.000 komada oružja koje može biti iskorišćeno protiv Srba", prenosi ruski list izjavu ministra za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Goran Bogdanović. On zaključuje da ,,stvaranje Snaga bezbednosti Kosova ne obećava ništa dobro ni Kosovu, niti balkanskom regionu u celini".

ALBANSKE UBICE U BRITANSKOM AZILU
U Velikoj Britaniji se krije oko stotinu državljana Albanije, među kojima je 80 - ubica, izjavio je direktor albanske policije Ahmet Premci.
On je za ,,Dejli telegraf”, kako prenosi ,,Makfaks”, takođe rekao da žali što britanski sudovi sprečavaju ekstradiciju albanskih državljana, koju traži zvanična Tirana.
,,Imamo spisak od više od stotinu kriminalaca u Velikoj Britaniji, koji su u Albaniji osuđeni u odsustvu, a među kojima je 80 ubica", kazao je Premci.
  Većina njih, prema njegovim rečima, u Velikoj Britaniji koristi pravo na azil.

SAD imenuju izaslanika za Balkan?

   Bivši američki diplomata Džejms Huper izjavio je, u razgovoru za kosovsku redakciju Radija Slobodna Evropa, da se u novoj američkoj administraciji razmatra mogućnost imenovanja posebnog izaslanika za Balkan.
   "Raste zabrinutost zbivanjima na Balkanu, i siguran sam da će to biti neko ko uživa poverenje potpredsednika (Džozefa) Bajdena i državne sekretarke (Hilari) Klinton", rekao je Huper.
   "Potpredsednik Bajden je bio neprijatelj (Slobodana) Miloševića i njegove ultranacionalističke politike i on bi želeo da vidi demokratsku Srbiju, ali teško da bi mogao pasti na neke stare trikove", rekao je Huper.
   "Potpredsednik će biti oprezan u pogledu bilo kakvog rasta srpskog nacionalizma, ili želje da se granice menjaju silom, bilo u Bosni i Hercegovini, bilo na Kosovu", rekao je Huper.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

ŠUMARSKA ŠKOLA - piše Anđelka Milošević
Diplome najboljim učenicima

   Školska slava Sveti Sava, proslavljena je i u kraljevačkoj Šumarskoj školi. Pored brojnih saradnika, predstavnika Ministarstva za šumarstvo i Agencije za šume, gost je bio  i ambasador Bugarske u Beogradu gospodin Georgi Dimitrov.
   Gospodin Dimitrov je izrazio zadovoljstvo što je gost svetosavskog slavlja i rekao da se nada da će saradnja Kraljeva i bugarskih gradova Velingrad i Veliko Trnovo biti nastavljena.
   Direktor Šumarske škole Zoran Nikolić istakao je da je saradnja kraljevačke i Šumarske škole u Velingradu već uspostavljena i da je u maju planiran odlazak u Bugarsku.
   Na svetosavskoj proslavi uručene su diplome najboljim učenicima Šumarske škole u Kraljevu.



JEDINSTVENA KOLONIJA SA SAMO JEDNOM SLIKARKOM - piše Ivan Rajović
Šesnaest ulja na platnu za Hendikep centar

   Kao što je obećala na otvaranju kolonije jednog slikara u kraljevačkom Hendikep centru ovdašnja slikarka Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević završila je na terasi ovog Centra šesnaest slika u tehnici ulja na platnu. Bio je to povod i za svečano zatvaranje ovog svojevrsnog umetničkog hepeninga osmišljenog sa najboljim namerama. Naime, Milena koja je poznata po svojim raznovrsnim aktivnostima koje se, pored ostalog, svode i na širenje pozitivne energime među svim ljudima na planeti, a naročito među onima kojima je to najpotrebnije, odlučila je da na ovaj način pomogne štićenicima centra. Jedan od povoda bio je i višednevno druženje sa ljudima u kolicima koji su imali retku priliku da prate nastanak slikarske kreacije, da komuniciraju sa slikarkom i slučajnim i namernim posmatračima, da se druže i da na život pogledaju sa neke druge, vedrije strane. No valja naglasiti i to da je prihod od prodaje  slika nastalih na ovoj neobičnoj koloniji namenjen finansiranju humanitarnih aktivnost Hendikep centra, a ideja za ovu lepu akciju koja je potekla od same slikarke podržao je i direktor Hendikep centra Živorad Veljović, ali i mnogi donatori i novinari.
Živorad je obezbedio  uslove za rad, dok je slikarski materijal sponzorisao Nemanja Milašinović, kapiten Košarkaškog kluba "Mašinac", koji se nalazi na  civilnom služenju vojske u ovom centru.
-Hadži Milena Marija Magdalena odlučila je da na neobičan način pomogne Hendikep Centru. Likovna kolonija sa jednim učesnikom  u januaru mesecu na otvorenom prostoru nije uobičajena u slikarskom svetu, a sigurno je da neće ostati na tome. Jedan broj ovih slika krasiće domove naših članova, a nadamo se da ćemo prodajom ostalih slika uspeti da na određeni način pospešimo rad našeg centra u kojem materijalnih sredstava uvek nedostaje za akcije koje želimo da sprovedemo, kaže Veljović.
Inače, pored aktivnosti koje omogućavaju lakši život ljudi  sa hendikepom kraljevački Hendikep centar se dokazao kao jedan od najboljih u Srbiji koji se sa velikim uspehom bavi i kulturnim aktivnostima, izdavaštvom i organizovanjem sportskih manifestacija. Zbog svega toga Veljoviću je ovih dana ponuđeno da osmisli i realizuje projekat sportske hale za osobe za invaliditetom, što je bar za sada jedinstven slučaj u Srbiji.



PISMA ČITALACA
Reforma školstva ili promena svesti

   Zgražavamo se nad podatkom da samo jedan od pet stotina đaka pročita književno delo po programu za domaću literaturu! Recimo da taj podatak i nije sasvim tačan. Neka broj onih koji čitaju bude i pedeset, to je, opet, tek svaki deseti od ukupnog broja đaka. I to bi bilo zabrinjavajuće.
Kažem: zabrinjavajuće. Za koga? Za koga? Za malo koga. Zato i jesmo tu gde smo.
   Počnimo od države, u čijoj je nadležnosti prosveta. Koliko zaista vlast svojom politikom, sem deklarativnog izjašnjavanja, dokazuje da joj je obrazovanje jedan od stubova na koji se oslanja? Vrlo malo. Ne ogleda se to samo po tome koliko novca država izdvaja za prosvetu. Suština je u činjenici da ova država ne smatra da  njena i ekonomija i pravni sistem i zdravstvo i bezbednost i sve drugo zavisi od kvaliteta obrazovanja. Da nije tako, ne bi dozvolila da joj iz osnovnih i srednjih škola i sa fakulteta izlaze potpuno neosposobljeni, ni za život ni za rad, učenici i studenti - ,,kadrovi" koji će je dalje voditi. Nama je najvažnije da imamo što više učenika i studenata, da svima bude omogućeno ne samo da se školuju, nego i da završe školu, makar i silom, a posle ćemo znanje uvoziti, kao što to radimo decenijama.
   Zatim, šta radi prosvetna vlast? Decenijama započinje neke ,,reforme", a one traju onoliko koliko traje mandat resornog ministra. Kad ode sa vlasti, posle godinu-dve, sledeći ministar započne novu ,,reformu". I tako stalno. Šta se promenilo u međuvremenu?  Ništa! Ako i jeste, onda su te promene još gore! Dokaz: sad nam prijemni ispit za upis u srednju školu polažu i oni đaci koji, od dvadeset mogućih, imaju po samo jedan poen iz maternjeg jezika i matematike! Uskoro će i srednju školu proglasiti obaveznom, kao osnovna. I fakultet će uskoro biti obavezan. A za ono najvažnije - znanje, niti te ko pita, niti je ko zadužen, sve dok taj silni ,,kadar" ne dođe u situaciju da ga primeni u praksi.
   Naša škola nije doživela ni ,,r" od reforme, još od vremena neposredno posle Drugog svetskog rata, kad su se prva četiri razreda zvala osnovna škola, sledeća tri - gimnazija (posle je produžena na četiri), a sledeća četiri razreda - viša gimnazija. Naši đaci još uče iste predmete, sa istim ili veoma sličnim programom, samo u mnogo boljim uslovima nego posle Drugog svetskog rata. Reforma školstva je mnogo, mnogo više od izmene i dopune programa pojedinih nastavnih predmeta, na šta su se svodile dosadašnje ,,reforme". Reforma, pre svega, podrazumeva praćenje đaka i njegovih sposobnosti od prvog dana školovanja i njegovo ne samo usmeravanje prema budućoj profesiji, nego podsticanje i razvijanje stvaralačkih mogućnosti u onoj oblasti koja će biti njegova životna preokupacija. Taj i takav đak neće morati osam ili svih dvanaest godina da uči i one predmete čiji sadržaji mu nikada u životu neće trebati, nego će učiti i usavršavati su u onoj oblasti za koju ima smisla i od koje će živeti.
   Busamo se u prsa kako su naši đaci svestrano obrazovani, među najsvestranijim u svetu, a krijemo podatak da su među poslednjim po znanju, odnosno po sposobnosti primene stečenog znanja u praksi. I šta imamo od te svestranosti? Tačno je: svršeni osnovac u Americi nije ni čuo za Srbiju (naši moraju da znaju sve njihove veće gradove), on, možda, nije ni imao geografiju kao predmet, jer je, umesto nje, učio nešto od čega će živeti.
I sad, u uslovima kad naš đak ima 12-14 predmeta, u uslovima kad svaki nastavnik tvrdi da im je baš njegov predmet najvažniji, ima li naš đak uopšte uslova za čitanje književnih dela? Da pročita dela Ana Karenjina, Romeo i Julija, Faust, Čiča Gorio, Starac i more... Sve ovo što sam dosad rekao ukazuje na činjenicu da je naš đak preopterećen preglomaznim nastavnim programima i nepotrebnim predmetima i da nema vremena za čitanje. Međutim, nije tako! Čudan obrt, zar ne? Ali, nema obrta, sve je jednostavno: učenik čita onoliko koliko mu nastavnik prenese ljubavi prema književnosti. To je suština celog problema, a ne nešto drugo. Ako je nastavnik završio studije književnosti iz ljubavi prema njoj, on će tu ljubav preneti i đacima, a ako je te studije završio zato što nije uspeo da upiše i završi nešto drugo... nema potrebe da završim ovu misao. A đačko bežanje od knjige nije počelo juče. Ono se upravo poklapa sa vremenom zanemarivanja kriterijuma školovanja i odabira kadrova u ovoj zemlji, poklapa se sa vremenom uterivanja đaka u škole i na fakultete, sa vremenom obezvređivanja znanja i sposobnosti kao najvažnijeg merila vrednosti čoveka.
   Školovanje iz nužde, a ne iz iskonske potrebe i želje svakog pojedinca, osnovna je karakteristika našeg školstva. Zato ,,među našim nastavnicima maternjeg jezika i književnosti ima i takvih koji su se sticajem prilika opredelili za taj poziv, a nisu imali onih subjektivnih uslova za ispunjavanje tako odgovornih obaveza o kojima se ovde govori" (prof. dr Radmilo Dimitrijević: Problemi nastave književnosti i maternjeg jezika, knj. I, Zavod za udžbenike i nast. sredstva 1972. str. 9). Kad već citirah uvaženog profesora, on je u pomenutom udžbeniku, str. 7-29, jasno istakao po čemu nastavnik maternjeg jezika i književnosti mora da se razlikuje od ostalih nastavnika. Da ne bih zamarao čitaoce tim činjenicama, neka svaki nastavnik književnosti (ponovo) pročita taj tekst i neka sam sebi, glasno ili u sebi, odgovori na pitanje: da li se razlikuje od ostalih i da li ispunjava uslove da bude to što jeste: ,,nastavnik maternjeg jezika i književnosti mora da poseduje bogatu i široku stručnost u širokom svetu svoga predmeta, koji je i umetnost i nauka i psihologija i estetika i lingvistka i sociologija i politička ekonomija i istorija društva i etika u širokom u najširem smislu i istorija, politička, nacionalna i svetska i šta još ne... (isti autor i delo, str. 14). A da to naše nerazlikovanje od drugih nastavnika nije od juče, govori sledeći podatak: kad sam 1992. godine sa članovima dramske sekcije OŠ ,,Jovo Kursula" pripremio Sterijinu ,,Pokondirenu tikvu", išao sam u kraljevačke  osnovne škole da sa kolegama ugovorim posetu njihovih učenika Pozorištu u Kraljevu, gde smo igrali pomenutu komediju. U jednoj školi, tada na dobrom glasu, koleginica, tadašnji rukovodilac Aktiva nastavnika književnosti  osnovnih škola, brecnula se na mene: ,,Pobogu, kolega, ko to danas još radi u školi! Pa i da povedem đake u pozorište, šta će oni tamo kad nisu čitali ovo delo!" A vreme za obradu tog dela odavno je bilo prošlo. Ipak, gledali su predstavu, ali tek pošto sam obišao i direktora te škole (koji nije bio naše struke).
   Kao što se vidi, zaključak je jasan: nije problem u deci koja ne čitaju, problem je u našim starijima. Da li mi čitamo? To su naša deca, nisu pala sa neba. Mi ih rađamo, gajimo, učimo, vaspitavamo... Kako? Da li umemo da ih naučimo kako da čitaju? Da ne čitaju radi sadržaja, već da u sadržaju uočavaju, zapisuju i upijaju saznajne, vaspitne i estetske vrednosti dela (stvaralačko,  kreativno, istraživačko čitanje), što je nastavnica koja me je zamenila u odeljenju, posle mog odlaska u penziju, ocenila kao zastarelo tumačenje književnog dela. (Neka đaci prof. Krsta Ljubenovića kažu: da li bi njegovi današnji đaci čitali, i da li njegovi bivši đaci i danas čitaju, bez obzira kojim se poslom bavili?) Nema potrebe da mi neko govori da mi imamo dosta talentovane i vredne dece, pogotovu onih hiljadu-dve supertalentovanih koje stipendira država. U istinski reformisanoj državi i istinski reformisanom sistemu obrazovanja tih supertalenata bilo bi na stotine hiljada.  U svom radnom veku u školi sreo sam stotine istinskih talenata koji su se ugušili u ovakvom sistemu školstva. Znači, reforma obrazovanja, ona istinska - da. Ali, prvo, potrebno je izvršiti reformu društva. Država mora da zna šta hoće od škole: što veći broj školovanih, sa vrlo plitkim, površnim znanjem, nepismenih i polupismenih, ili što više sposobnih i kreativnih ličnosti, koje će i imati znanja i umeti da ga primene u praksi. A da bi se to ostvarilo, potrebno je najpre reformisati (promeniti) našu svest. Možemo li i hoćemo li to?
Radomir Jovanović, profesor u penziji



SVETOSAVSKA AKADEMIJA - BESEDA PROFESORA SVETISLAVA BOŽIĆA
Svetlost groma

   Rastko a potom Sava, sin od otca Nemanje a potom Simeona Mirotočivog, brat Stefanov i Vukanov, sinovac Moroslavljev rab Božij i sluga roda Serpskago kome je sasluživao i predao ključe od odaja kroz koje vodi put u spasenje.
Najsvetlonosniji Namanjić, ozareni monah i arhiepiskop, hodočasnik po najsudbonosnijim mestima sveta ondašnjeg, vidjevše Svet večernji prizvan na svetlozarnu i svetloobraznu trpezu prizivom Otca Nebesnago.
Stasiti princ i zlatonosni kraljević, osunčan mnogolikim vrlinama i darovima, raspozna boje ovozemaljskih privida i mladalačkom prozorljivošću i čistotom srca okrenu glavu od riterskih scena iz lova koje su mamile onom silinom koja je privilegovanim bila darovana kao nadahnuta dokolica.
Svetlošću umiven i poput strele iz Roditeljskih srca na Život odaslat, promišlju Tvorca, poneo je iz gotovo staračke plotnosti neizrecivo iskustvo i ozarenost, sposobnost da brzo promišlja, deluje, da mu ni misao ni ruka ne drhte pred najsloženijim odlukama koje je za svoga života morao da donese.
Svestan staloženosti zadatka koji mu se u svoj silini projavio, razumeo je da mnogo toga što je iz roditeljskog doma poneo, da svu silinu predaka kroz koju se krčio jevanđeoski put naroda koji će tek njime, artikulisano i državnički mudro i pribrano zatreperiti zrelošću Svetotrojičinog Bogopoznanja, treba oduhovljeno ustalasati i ozariti.
Stoga se umesto lova na izobilnu ponudu iz šuma ondašnjih, okrenuo na raspoznavanje vnutrenog sveta svojih misli koje su ga sve razgovetnije mamile manastirskome milju, manastirskoj tišini gde se otkriva Svet, smisao, večnost i prolaznost, mudrost i njena delatna kreativnost, ali i jalovost, zaludnost, praznina koja zebe kao pustoš iz ohladnela srca.
Kao da je razumeo da ni manastir pa ni manastirska tišina nisu nedvosmisleno dovoljni da se nadiđe ovozemaljska prividnost iz koje kao zloćudna jara bije gordost i sujeta, pohota i gramzivost, varljiva moć zlata iz bisaga i sečivo mača, igre na tronu i oko njega, spletke na kojima počiva carstvo sveta ovozemaljskog-prolaznog.
Mladost tela njegovog i silina žudnji sa kojima je poput srne razigrao srca onih koje je dodirnuo, bila je najkreativniji pokretač njegovih duhovnih stremljenja ka Mestu jednom dalekom, ka Gori, ka Svetosti, ka Tišini pa možda i Tuđini, gde će netruležno a pohranjeno živeti sve ono što videše oči njegove i vid Duhovni.
Njegov je susret sa životom bio sudbonosno zagrljajan i oboženo telesan. Fatalna strastvenost iz njegove duše ozarila je telo njegovo, da monaški uzvišeno grli sve ono što će za tili čas nestati u zaboravu i pepelu Maloga vremena.
Telo koje je takvom mišlju zavolelo svoje zemaljsko obitavalište imalo je snage da se visoko uznese, da savlada silne i gotovo nepremostive prepreke.
Kao da je u takvom skladu i saglasju telesnog i duhovnog počivala čistota Savinog zdravlja, njegovih odluka, njegova podvižnost u svim prilikama kada je i bez svoje želje ostajao sam pa čak i pečalno usamljen.
Kao u nekoj mladalačkoj igri, lakoćom takvoga obrasca Rastko zamiče na put koji je prepun radosnotvornih ponuda, koje će mu naslutiti ruka jednog ruskog monaha.
Ta ruka, desnica krstonosnoga Istoka, postaće jedna od najsnažnijih duhovnih činjenica diptiha srpskoga naroda, koju on još uvek nije - u svoj njenoj punoti - prigrlio i aktivirao a na svoje spasenje i izbavljenje.
Mladost te Rastkove odluke i njeno oboženo razrešenje doneće na scenu Vaseljene jedno ime - ne tako retko - ali srpskom redakcijom pečatano i neprolazno.
Tako se Sava imenom svoga zaštitnika iz Svetoga peska nadvio ne samo nad dva veka, nego i nad sudbinu potomstva svih naših vekova, razgorevši vatru na kojoj će se ogrejati, stasati i podnebesno uzvisiti rog njegov.
Potpirio je život u svakoj pojavi i aktivnosti svoga vremena osluškujući samo njemu podobnim sluhom kretanja u izobilnome azuru vizantijskog sveta.
Razumev snagu i moć vizantijskog ustrojstva satkanog od romejskog uzglavlja, sekularnog prava i antičkog promišljanja, pravoslavlja kao sabornog veziva tog čudesnolikog komonvelta, uvideo je šta je u tom arhipelagu prošlost, šta će umreti zaneseno i nesmotreno u sve bleđem sjaju nekadašnje moći.
Njegov um je prozreo svu igru oko Konstantinopolja jer je Sava svojim bilom razimeo mediteransko nadahnuće, kasnoantičku ponesenost, erudiciju dekadentnog uma, latinsku mrežu u biću carstva koje se potpirenim separatizmima u najvećim mukama spremalo na počinak.
To što je uvideo u Carstvu velikome, hiljadugodišnjem, ozaren mudrošću Svetoga hrama sa Zlatnoga roga, Svetom Sofijom prizvan i opomenut, pomoglo mu je da razume Rim i sve do današnjeg dana nepresahle igre oko privida ovozemaljske nepogrešivosti, da darovima zlatnonosnih kandila razgori ljubav u kamenu srca a na steni Svetoga Petra, u gradu što mišlju priziva večnost.
Udahnjujućim sa ocem novi dah duhovnog života u primireni manastir Vilinog dara, otkupljujući zlatom i darovima sve ono čime će se razgoreti ljubav za manastir Hilandar, Sava je pribavio srpskome rodu jedno od najuticajnijih pozicija u tadašnjem svetu.
Iz današnje vizure o Hilandaru i Svetoj gori atonskoj može se govoriti, sa podrazumevanim dozama kreativne opuštenosti, kao o svojevrsnom Volstritu.
To divno mesto, prirodno je postalo i predmet interesovanja mnogih moćnika svoga vremena pa samim tim i zona zakulisnih igara sa mnogolikim zloćudnostima.
Sava je razumeo svu realnost svojih odluka i činjenja, svu nebajkovitost ovozemaljskih činilaca i stoga se na sebi znane načine opremao za dalekovidu budnost i Svenoćno bdenije kojim je osvešćivao ne retku i ne malu nesmotrenost svojih saplemenika.
Svestan složenosti i nesagledivih opasnosti koje su vrebale iz okruženja, nedvosmisleno razgovetan pred događajima koji su menjali titulara moći, budio je najbliže iz Svetorodne dinastije da krajnje pribrano i odgovorno straže nad kapijama otečestva i svih njegovih znamenja.
Savini uvidi predstavljaju za Srbe uzvišenu činjenicu nadmaterijalnog i nadistorijskog kontinuiteta.
Otuda o tom vremenu davno minulom - a gotovo po svemu aktuelnom - najbolje govori i peva nematerijalna odežda hagiografskih sećanja, onaj huk žitijne literarnosti koji svetovnost vidi u nizu detalja koji kreativno pulsiraju sa dejstvenih margina i uznesenih fusnota, a crkvenost i svetovnost duhovnih otaca podiže u zone melanholične svetrajnosti i žuđene obnovljivosti.
Fascinirajuća snaga pogleda - koja po Domentijanovim rečima prozire sedmosvetla nebesa, krasila je Savu, čineći ga Svetiteljem, tako različitim od običnih ljudi, kojima je kao čovek bio sličan.
Dvojstvo Savine prirode, božansko i ljudsko, u kreativnoj i osunčanoj senci Bogočoveka, zalog je našeg trajanja i garant našeg postojanja. Ni danas ni sutra ova činjenica neće ustuknuti sa scene i kroz nju će se prelamati naša narodna i lična sudbina.
Vera pravoslavna kao štit iznad države, iznad svetovnog prava kojim se može do u beskraj manipulisati, vera pravoslavna iznad farisejstva i tikova efemernog i zlurado-estetskog mehanizma u nauci, filozofiji, umetnosti je ona činjenica i stena na kojoj počiva Savina reforma koja je nama predata u ruke ne kao kazna Sizifova prokletstva satkana od zla dana i još gore noći, no kao nagrada i potencijalna zasluga da je uzdižemo do u vrh gora gde frulom pastiri sviraju u planini.
Stolujući i putujući, na tronu svetovno-crkvenom ali i bez njega, Sava čini sve da izmiri bližnje a nesmotrene, primiri zadrigle i poašene velmože i saplemenike, osokoli jerarhe, zauzda gomilanje koristi stečene bez duhovnog podviga koja se kotila, zlurado prizivajući gnojnu ranu državnog i crkvenog rasula.
Njegova putovanja su obrazac mudroga državnika koji je znao da se na kratko ukloni sa scene kada je procenio da bi njegovo fizičko odsustvo bilo korisnije za rod i državu od prisustva.
Razumeo je snagu kreativnih predaha, tih dubokoumnih nadnošenja nad autoritet i polzu od učinjenog. Vođen svetlošću spoznanja i samospoznanja, uspevao je da monaškom bistrinom i sverazložnošću uposli telo svoje i svojih satrudnika, baš u onim časovima i u onim poslovima koji nisu dopuštali odlaganje i prenemaganje.
Prazneći povremenu nagomilanost od svetovnih šupljina telesnoga svoda, punio ga je duhovnim sadržajima, nabojima moćnim i neprolaznim, učeći bližnje da samo podvig duhovni obezbeđuje telesnom-svetovnom, punotu smislenosti i krasotu sladosti.
Kanonski dosledan ostavio nam je prostor za mnogolike varijacije, za rad na detalju, ostavio nam je uzvišenu tišinu i razuđeni duhovni instrumentarijum za kretanje po njoj - tajnovitoj i raznolikoj.
Sveti Sava je nedvosmisleno naše najveće iskušenje i naše spasenje. Mogućnost da ga slavimo i zborujemo o Njemu možda je prilika da ga nesmotreno i ceremonijalno-napoličarski zaboravljamo.
Tihujući Njime i uz Njega, delatno ga privijajmo uz kolevke roda, uz kolevke mudrosti, bez kojih se ne može proći ni kroz ovaj vek ni kroz ovaj svet.
Sava je u našem duhovnom vidu, sluhu, doživljaju istovremeno i bolan i radostan i star i mlad, i zadovoljan i gnevan i ozaren i smračen i smiren ali i dejstveno silan kada se verom pravoslavnom brani deržava nepobjedimuja i razslabljeni rod.
Mudar kod pregovora i zamkovidih ceremonija, diplomata od stila i besednik najvišeg reda, telesno jedar i patologijom neoskrnavljen, imao je i časove razočaranja i melanholične potištenosti, kada ga - po nadahnutom Domentijanovom svedočenju, a zlovođeni našim žestokosrđem - nismo prepoznali.
U takvom stanju Sava se nadnosi nad Jezero i kao kroz usta Svetoga Nikolaj Žičkog, tonom koji dinamizira molitveni huk sve do Jeremijinih vozglasa, kazuje episkopima sabranim u Žiči reči opominjušče i potresujušče:
,,Više me nećete videti u ovom telu, niti ćete čuti reč usta mojih, i mnogo ćete želeti videti dane moje, no neće vam se dati više da me vidite u ovom veku, no kada se tamo skupimo u domu Gospodnjem, tu ćete me ugledati..."
Kadenca zemaljskog života Savinog je bolna i za nas potresna. Usnuv u Trnovu, a potom položen u anđeoska nedra Mileševska on nas iz zimskog jutra Dana Roždestva pohodi i opominje da ga ne zaboravljamo i da mu se vratimo. Da se vratimo možda baš onom mladiću iz koga je on Rastkovido porastao.
Zagledan u mnogoliku tamu vekova, nosio je i bio Svetlost, kojom se i danas pa sve do Konca Vremena može osvetliti rod, život, delo, put i Sabor onih što prizivaju i raspoznaju Svetlost, a sabrani u Njegovo Ime u Porti Otca i Sina i Svjatago Duha.
Amin.



DODELJENE SVETOSAVSKE NAGRADE
Zasluženo

   Povodom školske slave Svetog Save, ministar prosvete Žarko Obradović uručio je danas 13 Svetosavskih nagrada za 2009. godinu institucijama i pojedincima za poseban doprinos obrazovanju i vaspitanju u Srbiji u prethodnoj godini. Među dobitnicima Svetosavske nagrade su četiri škole, jedna predškolska ustanova, jedan fakultet i sedam pojedinaca. Jedan od dobitnika, Rade Jezdić, učitelj u zlatiborskom selu Alin Potok u izdvojenom odeljenju Osnovne škole ,,Dimitrije Tucović" iz Čajetine, besplatno prevozi svoje đake od kuće do škole i nazad, inicijator je izgradnje seoskog bazena na reci za rekreaciju dece, sa učenicima je izdao zajedničku knjigu i dobitnik je mnogobrojnih priznanja za pedagoški rad. Direktor Tehničke škole ,,Jovan Vukanović" iz Novog Sada Stanko Matić zaslužan je za uvođenje novih profila i za međunarodnu saradnju sa školama iz Mađarske, Francuske i Nemačke. Svetosavska nagrada je posthumno dodeljena profesoru Prirodno- matematičkog fakulteta iz Kragujevca Radoslavu Žikiću za utemeljenje novih studijskih programa i doprinos osnivanju brojnih institucija. Svetosavske nagrade za izuzetne uspehe na takmičenjima iz matematike uručene su Bojanu Rošku, učeniku osnovne škole iz Zaječara, i srednjoškolcu iz Beograda Luki Milićeviću. Najbolji student Univerziteta umetnosti u Beogradu Nataša Bulatović, dobitnik Svetosavske nagrade, diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti sa srednjom ocenom 9,97. Nagrađeno je i Matematičko društvo ,,Arhimedes" iz Beograda, koje 35 godina radi na razvijanju i popularizaciji matematike. Osnovna škola ,,Dušan Popović" iz Belušića nagrađena je za velike napore koje ulaže za poboljšanje uslova rada učenika i nastavnika u školi i u svojih trinaest izdvojenih odeljenja. Nagrađena Poljoprivredna škola ,,Priština" iz Leška, kao najstarija stručna škola na Kosovu i Metohiji, primenjuje aktivne oblike učenja i osposobljava učenike za učenje putem otkrića i realizuje programe za podršku u procesu učenja. U Elektrotehničkoj školi ,,Mija Stanimirović" iz Niša zastareli obrazovni programi su izmenjeni i usklađeni sa razvojem računarskih i informacionih tehnologija. Škola sa domom za učenike oštećenog sluha i govora ,,11. maj" iz Jagodine objedinjuje predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i dom učenika za decu oštećenog sluha i govora od tri do 23 godine, decu iz hraniteljskih porodica i bez roditeljskog staranja. Predškolska ustanova ,,Poletarac" iz Sečnja posebnu pažnju posvećuje zbrinjavanju dece iz osetljivih socijalnih grupa i deci romske nacionalnosti. Dobitnik Svetosavske nagrade za 2009. je i Prirodno-matematički fakultet iz Novog Sada, koji afirmiše najviše standarde nastave i učenja usklađene sa Bolonjskim procesom.



DOGOVOR MINISTRA I PROSVETARA
Protokol o zaradama u petak

   Ministar prosvete Žarko Obradović potvrdio je da je na sastanku održanom u ponedeljak sa ministrom finansija Dianom Dragutinović i sindikatima postignut dogovor da se u danas (petak, 30. januar) potpiše Protokol o zaradama u 2009. godini, kao i posebni kolektivni ugovori o pravima zaposlenih u školama i đačkim domovima.
,,Protokol o zaradama podrazumeva povećanje zarada zaposlenima u obrazovanju od osam odsto u skladu sa planiranim troškovima rasta, i to u dva dela - u aprilu dva i u oktobru šest odsto", kazao je Obradović na dodeli Svetosavskih nagrada za 2009. godinu.
Kako je naveo, Protokol će sadržati i odredbu da će buduće moguće promene biti naknadno dogovarane između sindikata i Vlade.

SPORT

KOŠARKA-PRVA (SVISLAJON) LIGA - piše Zoran Bačarević
Sloga (ipak) ,,u bunaru", Mašinac (ponovo) grcao

  • U 18. kolu Vizura-Sloga 102:92, Mašinac-Ergonom 87:84 • Kapiten Mašinca Uroš Mirković sa indeksom 43 • Večeras u Kraljevu derbi začelja Sloga-Tamiš, sutra u Kruševcu komšijski derbi Napredak-Mašinac

   Ni treći ovogodišnji košarkaški vikend nije prekinuo svojevrstan hod po mukama kraljevačkih ligaša u Svislajon ligi za sezonu 2008/09. Istina, Sloga je poražena u gostima, Mašinac je pobedio ,,kod kuće" ali...
   Stariji kraljevački ligaš u novobeogradsku dvoranu Vizura na megdan istoimenoj ekipi otputovao je sa pritajenom nadom da se mogu doneti bodovi sa strane, koji, po pravilu, i u ovavom odnosu snaga u srpskoj košarci znače ,,pu spas za sve nas...” Od potencijalnog iznenađenja nije bilo ništa, domaćin je već u prvom kvartalu postigao 30 koševa, kao svojevrstan znak da će susret završiti sa trocifrenim brojem iza svoga imena. U drugoj deonici Vizura je malo ,,oduzela gas", Sloga je u obe četvrtine postigla po 19 koševa, a na ,,veliki odmor" otišlo se sa 15 koševa prednosti za ekipu sa Tošinog bunara. Treća deonica pripala je gostima iz Kraljeva, koji su je rešili u svoju korist sa plus 13 koševa i praktično u poslednju deonicu ušli sa egal rezultatom. Ponovo je domaćin bio srećniji i spretniji, okršaj ,,trojkaša" ubedljivo je dobio Miloš Avlijaš (5/6), dok su Saša Stefanović (2/8) i kapiten Nemanja Dašić (1/6) imali previše ,,tvrdu" ruku. Bez efekta je ostao izvanredan učinak centra Slobodana Božovića (i njegovih 25 koševa) i, sa indeksom 39, najboljeg pojedinca utakmice. Vizura-Sloga 102:92 (30:29, 23:19, 15:28, 34:26).
   Na utakmici Mašinac-Ergonom u subotu u Hali sportova ništa novo. ,,Studenti" su igrali po sistemu vruće-hladno. Sve do pred kraj trećeg ,,semestra" držali su se dosta sigurno, stekli prednost od 13 koševa, a onda krenuli u košarkaški hazard bez ikakvih rezona. Brzoplete napade i trapavost pod oba koša Nišlije su kaznile bez pardona i serijom od 14:0 došle do prednosti od dva koša (68:70 u 32. minutu). Opterećene ličnim greškama ,,udarne pesnice" gostiju su tu stale, usledila je ,,kontra" od 14:0 za domaćina i posle relativno mirne završnice Mašinac je pobedio sa 87:84 (21:10, 21:27, 26:22, 19:25). Solo partiju imao je kapiten Uroš Mirković (28 koševa, indeks 43!), a uz rame mu je bio novajlija Srđan Živković (24-32).
   Porazom i pobedom i Sloga i Mašinac su, opet, ,,na svom" u borbi za goli ligaški status. Rulet je i dalje u toku, a nova runda zakazana je za ovaj vikend. U ovonedeljnom, 19. kolu, Sloga će večeras od 18.30 u Hali sportova dočekati u derbiju začelja Tamiš iz Pančeva, dok će Mašinac u komšijski Kruševac na još jedan megdan domaćem Napretku.



ATLETSKE AKTUELNOSTI
Aleksandra istakla kandidaturu

   Takmičarka AK Kraljevo Aleksandra Marinković zauzela je treće mesto na ovogodišnjem, 42. ,,Belom krosu", u nedelju u beogradskom Košutnjaku. Aleksandra je nastupila u  konkurenciji starijih juniorki na stazi od  3.000 metara i osvajanjem trećeg mesta odnosno bronzane medalje istakla kandidaturu za člana reprezentacije Srbije za predstojeće Prvenstvo Balkana u krosu, 14. marta u Surčinu. Konačna odluka o sastavu nacionalne reprezentacije za PB u krosu biće doneta na predstojećem Prvenstvu Srbije, koje se ove godine održava 28. februara u Novom Sadu.
Kraljevački atletičari su na ,,Belom krosu" bili zastupljeni i u konkurenciji pionira (Vladimir Krstić) i mlađih juniora (Marko Mirković), a masovnije učešće Kraljevčana očekuje se na već pomenutom PS u krosu, krajem februara u Novom Sadu.
   Na snimku Peca Cvijovića, Aleksandra Marinković (br. 79) vodi trku na ,,otvaranju sezone" 2. januara u Mrsaću.



BICIKLIZAM: ODRŽAN CIKLO KROS ŠAMPIONAT SRBIJE
Ivanu pobednički pehar

   • Ivan Jovanović, član BK Metalac iz Kraljeva, pobedio u trci dana u kojoj su se nadmetali takmičari u seniorskoj konkurenciji

   U organizaciji Biciklističkog kluba Metalac, u Kraljevu je na placu Poljoprivredne škole organizovan Ciklo kros Šampionat Srbije. Učestvovalo je stotinak takmičara iz desetak klubova Srbije, koji su se u šest kategorija borili na kišom natopljenoj, ali i dobro pripremljenoj kružnoj stazi.
Bila je to jedna u nizu manifestacija povodom 125 godina biciklizma u Srbiji. Na startu, među kadetima su se pojavile i dve takmičarke. Na cilju, prva je bila Vanesa Durman iz Novog Sada, a Kraljevčanka Sanela Dašić na cilj je stigla druga.
Ostali rezultati po kategorijama:
Mlađi kadeti: Džejnal Hukić (Novi Pazar), Stefan Filipović (Metalac - Kraljevo), Darko Proković (Metalac - Kraljevo).
Kadeti: Lazar Jovanović (Borac - Čačak), Luka Nikolić (Radnički - Kragujevac), Đorđe Stevanović (Niš).
Juniori: Jovan Zekavica (Borac - Čačak), Dejan Marić (Partizan - Beograd), Marko Skadarski (Radnički - Kragujevac).
Seniori (elita): Ivan Jovanović (Metalac - Kraljevo), Bojan Ćurčić (Radnički - Kragujevac), Marko Ćurčić (Beograd).
Seniori (do 23 godine): Akont Brindža (Bačka Topola), Ćurđe Jovanović (Borac - Čačak), Aleksandar Milivojević (Metalac - Kraljevo).
Nagrade najboljim biciklistima predali su Mile Kočović iz Sportskog saveza Kraljevo, Rajko Čubrić, bivši reprezentativac, Svetlana Mladenović, direktor Poljoprivredne škole u Kraljevu, Dragan Dostanić, predsednik BS Srbije, i proslavljeni as Radoš Čubrić. Nadmetanje je otvorio dr Miloš Babić, gradonačelnik Kraljeva.



IN MEMORIAM
Slobodan Jelić 1950 - 2009.

   U Kraljevu je u 59. godini preminuo Slobodan Jelić (1950), poznati srpski odnosno jugoslovenski biciklista krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Rodom iz Šumarica, na obodu Kraljeva, član je najbolje ekipe koju je kraljevački biciklizam imao pomenutih godina minulog DžDž veka. Predvodio ju je legenda kraljevačkog biciklizma Radoš Čubrić već u zrelim sportskim godinama, a činili su je Slobodanov brat Dragan, Miodrag - Mige Ćirić, Žika Milosavljević i braća Slavoljub i Jezdimir Đuković.
   Rođeni talenat, Slobodan Jelić je ekspresno napredovao u takmičarskoj karijeri, postao juniorski prvak Srbije i jedan od najmlađih reprezentativaca SFR Jugoslavije, popevši se, svojevremeno, i na legendarni Vršić. U ekipi Metalca i reprezentaciji učestvovao je od 1966. do 1974. na brojnim domaćim (Kroz Srbiju, Oko Istre, Kroz Jugoslaviju...) i međunarodnim trkama (Berlin-Varšava-Prag, Tur d Bordo, više trka u Italiji, Bugarskoj), gde je imao više etapnih pobeda, trijumfa u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji. Slobodan Jelić proglašavan je i za najuspešnijeg sportistu Kraljeva, u izboru sportske redakcije ,,Ibarskih" i sportskih novinara Kraljeva.

   Slobodan Jelić sahranjen je u sredu na mesnom groblju u Šumaricama, a ispratili su ga brojni prijatelji, meštani, sportisti i sportski poslenici Kraljeva.



ODBOJKA - VINER ŠTEDIŠE LIGA
Kraljevčanima šamar u crno-belim tonovima

   • U poslednjoj utakmici pred svojim navijačima u Kraljevu (prvi ligaški krug) Ribnica poražena od Partizana sa 0:3 • Posle pobede Radničkog nad Mladim radnikom Ribnica (ipak) u mini-ligi i plej-ofu • Večeras u 14. kolu u Kragujevcu Radnički-Ribnica

   Poraženi ali i poniženi, kao nekad u poslednjih desetak godina iliti bolje na početku trećeg milenijuma, napustili su odbojkaši Ribnice parket kraljevačke Hale sportova pre osam dana (četvrtak uveče u direktom prenosu na nacionalnoj TV mreži).
   Beogradski Partizan slavio je ubedljivu pobedu od 3:0 (25:19, 25:23, 25:11). Momcima Milana Žarkovića (inače dugogodišnjeg igrača Ribnice i aktuelnog selektora mlađih kategorija nacionalne reprezentacije) nema se šta ni dodati ni oduzeti, tim pre što su i ranije generacije crno-belih umele da ,,zaviju" Ribnicu u crno, baš na ovom parketu. Čemu ,,priča"?
   Nedopustivo opušteno domaći igrači ušli su u ovaj meč, i pored toga što su postojale makar i teoretske šanse da ih požarevački Mladi radnik ,,skine" sa četvrte pozicije na tabeli koja donosi nastavak takmičenja u ,,super" mini-ligi i plej-of za titulu prvaka Srbije. Pre svega loš prijem, u kome se mlađani Kovačević ,,trpao" ispred daleko iskusnijih i zrelijih Jovića i Đorđevića, pa potom više nego ,,klasična" distribucija lopti prvog tehničara Predraga Bićanina išli su na ruku gostima koji su kontrolisali igru i rezultat u uvodnom, ali i u dobroj meri i u drugom setu. Trener Mačužić je Bićanina zamenio Radivojevićem, za koga je to, ipak, bio prevelik zalogaj, jedan jedini put Ribnica je izjednačila u drugom setu (18:18), a do kraja meča delovala kao pre dve nedelje Smederevo na ovom istim parketu: tromo, bezvoljno, otaljavajuće. Okončano je sa ponižavajućih 11:25 u poslednjem, trećem setu.
Svojevrska ,,korekcija" stigla je 48 sati kasnije vešću iz Požarevca da je Radnički iz Kragujevca savladao domaćina sa 3:1, pa će tako Ribnica ligu od osam ekipa (14 kola) završiti na četvrtom mestu. Uslediće zatim za Kraljevčane mini-liga od šest kola i plej-of po sistemu prvi sa četvrtim drugi sa trećim - sve za titulu prvaka Srbije za sezonu 2008/09. U međuvremenu, Ribnica će sutra u 14. kolu gostivati u Kragujevcu, gde je očekuje Radnički, sa Crvenom zvezdom najuspešnija ekipa prvog kruga prvenstva Srbije u muškoj konkurenciji.



KUP SRBIJE U KOŠARCI
Valjevci deklasirali Kraljevčane (Metalac - Sloga 95:81)

   Košarkaši Sloge nisu uspeli da se plasiraju u finale Kupa Srbije za 2009. godinu, tačnije za finalni turnir koji će biti održan od 19. do 22. februara, najverovatnije u Nišu. Za završni turnir Kupa Radovoja Koraća plasirali su se Valjevci, pošto je Metalac u utorak kao domaćin savladao Slogu sa 95:81 (27:13, 28:16, 23:30, 17:22). Pobedu je domaćin obezbedio već u prvih 20 minuta, kada je imao prednost od čak 27 koševa, zahvaljujući pre svih Mićeviću i R. Marojeviću. Jedina ,,lasta" u Sloginim redovima bio je Saša Stefanović, koji je sa 30 poena bio najefikasniji igrač utakmice.
Metalac: Tanasković 9, Bjelić, Teodosić 5, Ljubojević 6, Marković 10, Đorđić, Atanacković 13, R. Marojević 15, D. Marojević 2, Mićević 20, Birčević 8, Gagović 7.
Sloga: Vukotić 7, Dašić 13, Trtić 8, Stefanović 30, Ignjatović, Božović 8, Popović, Petrović 3, Grbicić 6, Veličković 4, Novoselski 1, Olujić 1.



I FUDBALERI METALCA POČELI PRIPREME - piše Stole Petković
Kvintet iz komšiluka kod Ložionice

   • Na prozivci mlađeg kraljevačkog srpskoligaša 26 fudbalera koji će pripreme odraditi uglavnom na terenu kod Ložionice • Stigla pojačanja iz komšiluka • Za sve igrače isti tretman

   Fudbaleri Metalca, mlađeg srpskoligaša iz grada na Ibru, započeli su pripreme za nastavak prvenstva. Na prozivci je bilo 26 fudbalera na koje će moći da se osloni trener Ivica Cvetanovski, koji je solidno upravljao ligašem sa Ložionice. Među pojačanjima su doskorašnji prvotimci Sloge Kovačević, Andrić, Vasiljević i Otašević. U suprotnom smeru, ka komšijama, otišao je Miloš Janićijević, omladinski reprezentativac, koji će Slogi pomoći da se domogne višeg ranga - Prve Telekom lige. U matični klub vratio se Marko Đorđević, bivši omladinac, kasnije igrač beogradskog Partizana.
- Kako prelazni rok još uvek traje, mi ćemo se potruditi da dovedemo još nekog igrača sa strane. Deficit nam je u veznom redu i špicu. Inače, novajlije će imati s početka isti status kao i starosedeoci. Dakle, niko neće biti u  podređenom položaju - kaže Cvetanovski.
Metalac je do desetog kola i meča sa komšijama, ekipom Sloge, bio u samom vrhu. Po mišljenju mnogih, igrali su fudbaleri Metalca najlepši fudbal. A onda je došlo do male stagnacije. Međutim...
- Možda nam je nedostajalo tri boda da bismo mirno ušli u drugi deo prvenstva. Nadamo se, ipak, da ćemo i ovaj deo prvenstva započeti udarnički i da nećemo morati da stahujemo - dodaje Ivica Cvetanovski, koji ističe da je kvalitet ekipa u Srpskoj ligi Zapad podjednak i da će bukvalno svi od drugog do poslednjeg mesta strepeti za status.
Sada predstoji mnogo rada. Posle kondicionog perioda na red će doći i prijateljske utakmice, posle kojih će sve biti jasno.

U KRALJEVU NAJLEPŠE
Metalac najverovatnije neće otići na pripreme van Kraljeva. U klubu ističu da su i ovde uslovi za rad dobri a da će na eventualnu novu lokaciju ići samo u slučaju da vremenske prilike ne budu slične sadašnjim.



KOŠARKA - PRVA LIGA (ŽENE)
Izdržale tri kvartala, pa ,,pale"

   • U 12. kolu Kovin - ŽKK Kraljevo 70:51 • U 13. kolu u nedelju od 19 časova u Kraljevu gostuje Proleter iz Zrenjanina

   Porazom u Kovinu od 50:71 od istoimene ekipe košarkašice Kraljeva počele su drugi deo prvenstva Prve lige Srbije.  Posle jednomesečne pauze prvenstvo je nastavljeno utakmicama 12. kola, a u nastavak borbe za bodove Kraljevčanke su ušle bez dve najbolje košarkašice iz prvog dela prvenstva -  Beloruskinje Hane Tihamirave (istekao ugovor, prešla u vršački Hemofarm) i najiskusnije i najefikasnije Ivane Todorović (povreda ligamenta).
- I pored toga što smo vidno oslabljeni u odnosu na prvi deo lige, u Kovinu smo se više nego dobro držali punih 30 minuta. Na startu poslednje četvrtine imali smo i minimalnu prednost od pola koša (44:43), da bi Tanja Živanović već u 31. minutu zaradila petu ličnu grešku, a Ivana Mihalović, takoreći istovremeno, četvrtu. Kada već znamo da nam je klupa, ipak, ,,prekratka", boljem rezultatu se nismo mogli ni nadati. Posle odlaska Beloruskinje iz naših redova imamo pravo na još jedno pojačanje u toku sezone, verujem da ćemo ga i obezbediti kako bismo, ipak, uspeli da ostanemo u srpskoj košarkaškoj eliti - komentariše ,,prolećni" start u Prvoj ligi košarkašica trener ŽKK Kraljevo Petar Marković.
   Ovog vikenda na programu su utakmice 13. kola, a ŽKK Kraljevo će prvu utakmicu pred svojim pristalicama odigrati sa ekipom iz ,,zlatne sredine", zrenjaninskim Proleterom.
   Utakmica ŽKK Kraljevo - Proleter igra se u nedelju u Hali sportova, a počinje u 19 časova (ako drugačije ne bude ,,naređeno").