Nova kadrovska rešenja u komisijama
Potvrđena četiri mandata odbornika, predlagači povukli dnevni red
Poplave prete bunarima za vodosnabdevanje Kraljeva
I medijima se ,,smeši” likvidacija
Dogovor o pomoći i podršci Republike gradu
Nastavlja se manifestacija "Prijateljstvo za nova vremena"
Bespovratna sredstva i "Startap" krediti
Kriza omasovila sajam
Milunovo samovanje, gladovanje i - nadanje
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Rukomet, fudbal, karate, odbojka

SA JEDANAESTE SEDNICE SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Nova kadrovska rešenja u komisijama

   Na poslednjoj, jedanaestoj sednici Skupštine grada Kraljeva, pored izbora gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća, imenovana je nova Gradska izborna komisija, Komisija za planove i dopunjen sastav tri skupštinske komisije, kao stalnih radnih skupštinskih tela. Ove odluke objavljene su u "Službenom listu" grada Kraljeva, broj 5/09 od 19. marta ove godine.

IZBORNA KOMISIJA
   Najpre, na predlog odborničkih grupa, doneto je rešenje o razrešenju dužnosti i imenovanju predsednika, sekretara i članova Izborne komisije grada Kraljeva. U novu Izbornu komisiju grada Kraljeva imenovani su: Radovan Čolović, dipl. pravnik(DS) - za predsednika, Branislav Simović, dipl. pravnik (SPO) - za zamenika predsednika, Zoran Tucaković, dipl. pravnik (vanstranački) - za ekretara, Milica Zucović (SPS) - za zamenika sekretara. Za članove i njihove zamenike imenovani su: 1. Vesna Mitić (DS), dipl. pravnik, Marija Žarčanin(DSS), dipl. pravnik (za zamenika člana) 2. Dalibor Dimitrijević (DS), dipl. pravnik i Jasmina Trivan (DS), dipl. pravnik, 3. Dragan Jezdimirović (SRS), dipl. pravnik, Marija Nikolić (SRS), 4. Vojo Vukajilović (SRS), Milica Krsmanović (SRS), 5. Ljiljana Jovanović (SRS), Snežana Milašinović (SRS), 6. Milan Vukadinović (SPO), dipl. pravnik, Miloš Korać (SPO), student, 7. Dejan Marković (G 17 plus), dipl. pravnik, Dragana Bojović (G 17 plus), dipl. pravnik, 8. Mirko Avramović (PK), dipl. maš. inženjer, Miloje Kundović (PK), dipl. pravnik, 9. Aleksandar Ilić (NS), dipl. pravnik, Silvije Jović (NS), elektrotehničar, 10. Dragan Vulić (SPS), ekonomista, Dragiša Belopavlović (SPS), dipl. agronom, 11. Miloš Rakić (DSS), dipl. pravnik,  Bojan Ćajić (DSS), apsolvent pravnog fakulteta,  12. Saša Pantelić (DS), dipl. pravnik, Marija Milić (DS), dipl. pravnik.
   U "Službenom listu" objavljeno je i uputstvo o pravnom sredstvu po kojem je protiv ovog Rešenja dozvoljena žalba Okružnom sudu u Kraljevu, u roku od 24 sata od donošenja rešenja. Na pres konferenciji GO SRS Kraljevo je saopšteno da jet a stranka podnela žalbu protiv donetog rešenja o izboru GIK-a na 11. sednici Skupštine grada.

OSTALE KOMISIJE
   Rešenjem Skupštine za predsednika i članove Komisije za planove grada Kraljeva imenovani su: Olivera Daković, dipl. ing. arhitekture - za predsednika, a za članove: Bojan Janković, dipl. ing. arhitekture, 2. Tatjana Vlajković, dipl. ing. građevinarstva, 3. Saša Veljović, dipl. ing. građevinarstva, 4. Vovo Pljevaljčić, dipl. ing. građevinarstva, 5. Tomislav Dugalić, dipl. ing arhitekture. Pored ovih članova Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja za članove Komisije za planove grada Kraljeva imenovalo je 3. februara Dušana Vulovića, dipl. ing. arh. iz Čačka, mr Biserku Mitrović, dipl. arh. iz Beograda i Milana Pejića, dipl. prostornog planera iz Užica.
   Za dva člana Administrativno-mandatske komisije Skupštine grada Kraljeva imenovani su Aca Nikolić (G 17 plus) i Nela Dančetović (DS).
U Komisiju za izbor i imenovanja Skupštine grada Kraljeva rešenjem su takođe imenova dva člana: Milovan Ćurišić (SPO) i Verica Anđelković (DS).
Najzad, Skupština je svojim rešenjem na 11. sednici za člana svoje Komisije za Statut i upravu imenovala Zorana Košanina (DS).

TRI NOVA ŠEFA ODBORNIČKIH GRUPA
   Odborničke grupe Srpskog pokreta obnove, G 17 plus i Pokreta za Kraljevo obavestile su Skupštinu da će, zbog izbora svoji dosadašnjih šefova na nove dužnosti (Milomir Šljivić - SPO, dr Ljubiša Jovašević - PK), odnosno podnošenja ostavke (mr Jovan Nešović - G 17 plus), ovlašćenja šefova tih odborničkih grupa ubuduće vršiti drugi odbornici. Novi šef odborničke grupe SPO je Milovan Ćurišić, šef odborničke grupe Pokreta za Kraljevo Radovan Marković, a šef odborničke G 17 plus Vukman Rakočević (zamenik šefa  Marko Krndija umesto Miloša Veskovića koji je izabran u Gradsko veće).

DVANAESTA SEDNICA SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Potvrđena četiri mandata odbornika, predlagači povukli dnevni red

   Jučerašnja vanredna, dvanaesta sednica Skupštine grada Kraljeva, sazvana na zahtev 25 odbornika Srpske radikalne stranke i Nove Srbije, okončana je donošenjem odluke o potvrđivanju mandata četiri odbornika vladajuće koalicije, a zatim povlačenjem svih tačaka predloženog dnevnog reda od strane ovlašćenog predlagača, kao i davanjem odgovarajućih informacija odbornicima.
   Naime, pošto su na 11. sednici Skupštine  odbornici Ljubiša Simović (DS), dr Ljubiša Jovašević (PK), Vladimir Krunić (DS) i Miloš Vesković (G 17 plus) izabrani na nove dužnosti u izvršnoj gradskoj vlasti i zbog toga im konstatovan prestanak mandata, na njihova mesta predloženi su novi kandidati. Po zakonskoj i poslovničkoj proceduri (dostavljanje predloga, rešenja Gradske izborne komisije, izveštaj verifikacione komisije itd.) Skupština je sa 36 glasova za donelo odluku o potvrđivanju odborničkih mandata u Skupštini grada Kraljeva Milanu Vučetiću (DS), Dragoslavu Vujoviću (DS) i Živoradu Vukosavljeviću (G 17 plus), svoj trojici sa izborne liste "Za evropsku Srbiju - Boris Tadić" i Srđanu Kneževiću (PK) sa izborne liste "Pokret za Kraljevo - dr Ljubiša Jovašević". Novoizabrani odbornici su dali i potpisali tekst zakletve i preuzeli uverenja o izboru za odbornike.
   Šef Odborničke grupe Srpske radikalne stranke Soko Vilotijević i šef Odborničke grupe Nove Srbije Tomislav Ilić tokom zasedanja izašli su za govornicu i izjavili da u ime svojih odborničkih grupa povlače sve predložene tačke dnevnog reda jer "i ovu sednicu smatraju nelegitimnom".
Inače, pošto je Milomir Šljivić, predsednik Skupštine grada Kraljeva, konstatovao da na sednici na osnovu službene evidencije postoji kvorum za rad i odlučivanje dao je obaveštenja o dopunskim materijalima uručenim odbornicima pred početak zasedanja. On je informisao prisutne odbornike da je Okružni sud u Kraljevu svojim rešenjima odbacio žalbu predsednika GO Nove Srbije Tomislava Ilića I OG SRS i njenog šefa Sokola Vilotivića  da se poništi Rešenje Skupštine grada Kraljeva o razrešenju i imenovanju predsednika, sekretara i članova Izborne komisije grada Kraljeva, doneto na 11. sednici Skupštine, održanoj 19. marta. U obrazloženju se ističe da su obe žalbe podnete neblagovremeno, 21. marta, što znači posle zakonom predviđenog roka od 24 časa od donošenja rešenja Skupštine. Šljivić je takođe obavestio odbornike da je Okružni sud u Kraljevu doneo presudu kojom je odbacio žalbu predsednika GO NS i šefa OG NS Tomislava Ilića radi poništavanja odluke Skupštine grada o prestanku mandata navedena četiri odbornika, sa obrazloženjem da im je "mandat prestao u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima imenovanjem na nove dužnosti nespojive sa funkcijom odbornika".
   Povodom prve tačke koju su predložili odbornici SRS i NS  pod nazivom "Razmatranje izveštaja budžetskog o nađenom stanju u Gradskoj upravi, javnim preduzećima i ustanovama, kao i razmatranje informacije o hapšenjima radnika Gradske uprave pod osnovanom sumljom da su nezakonitim radnjama zloupotrebili službeni položaj i oštetili budžet grada Kraljeva" predsednik Skupštine Milomir Šljivić pročitao je informacije Policijske uprave Kraljevo, zamenika Okružnog javnog tužilaštva Kraljevo i Okružnog suda u Kraljevu o tome da se povodom izveštaja budžetskog inspektora i hapšenja radnika GU void istraga I da rasprava na sednici Skupštine mogla negativno da utiče na njen tok. Istim povodom  gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović pročitao je Zaključak Gradskog veća koje je istim povodom, na sednici održanoj pre skupštinskog zasedanja,  odbijen zahtev odbornika SRS i NS da se ta tačka uvrsti u dnevni red (obrazloženje u posebnom prilogu). Takođe, Vukomir Mitrović, šef odborničke grupe DS, pored toga istakao je i da ostale tačke predloženog reda od opozicije o razrešenju sadašnjeg gradonačelnika i izboru novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća nisu u skladu sa predviđenim zakonskim i poslovničkom postupkom, a da usvajanje Programa uređenja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2009. godinu nije moguđe jer predlog nije prošao propisanu prethodnu proceduru. Predsednik Skupštine Milomir Šljivić informisao je odbornike i o obaveštenju sekretara Skupštine grada o tome zašto četiri predložene tačke opozicije nisu mogle da budu uvrštene u dnevni red.
   Na ovom zasedanju usvojen je još jedino Izvod iz zapisnika sa jedanaeste sednice Skupštine grada, a zasedanje je trajalo oko sat vremena. Posle sednice vladajuća koalicija i odborničke grupe SRS I NS održale su konferencije za novinare na kojima su objasnile svoje stavove.

IZ ZAKLJUČKA GRADSKOG VEĆA
   Gradsko veće na prvoj, vanrednoj sednici, jednoglasno je donelo zaključak da se prva tačka o nalazu budžetskog inspektora i hapšenjima u Gradskoj upravi ne uvrsti u dnevni red 12. sednice Skupštine. U obrazloženju se pored ostalog navodi da na osnovu Zakona o budžetskom sistemu nadležni organ izvršne vlasti osniva lokalnu službu za budžetsku inspekciju i reviziju i donosi poseban akt kojim uređuje njihov rad, metodologiju, kao i pravo na podnošenje žalbe protiv rešenja budžetskog inspektora. Konstatuje se da Gradsko veće u prethodnom periodu nije donelo takve odluke niti je postavljeni budžetski inspektor dostavljao izveštaje o svojim nalazima i merama Gradskom veću, kao i da su zapisnici tog inspektora rađeni u periodu od februara do decembra 2008. godine i da u tom periodu nisu bili predmet razmatranja.
   Osnovanost ovakvog zaključka Gradskog veća nalazi se u pribavljenim izveštajima Okružnog javnog tužilaštva Kraljeva, MUP-a-Policijske uprave Kraljevo i Okružnog suda Kraljevo. Posebno je citiran deo iz izveštaja istražnog sudije Okružnog suda Kraljevo koji glasi: "Skupština grada Kraljeva ne može na sednici, kao jednu od tačaka, razmatrati o hapšenju radnika Gradske uprave, obzirom da je to stvar istražnih organa koji su kompetentni da u ovoj fazi postupka rasvetle i prikupe dokaze da li u radnjama okrivljenih ima elemenata krivičnog dela za koje postoji osnovana sumnja da su ista učinili. Ukoliko bi Skupština grada Kraljeva razmatrala o konkretnom slučaju, na taj način bi mogla samo da ometa dalje vođenje ovog krivičnog postupka". Gradsko veće je konstatovalo da će se baviti pitanjima kriminala i korupcije, ali samo kad nadležni organi završe svoj deo posla i dostave svoje izveštaje.

PREDLOZI NEMOGUĆI PO POSLOVNIKU
   Povodom zahteva za sazivanje dvanaeste sednice Skupštine grada Kraljeva koje su uputile odborničke grupe Srpske radikalne stranke i Nove Srbije, sekretar Skupštine grada Dejan Ćajić obavestio je njihove šefove da se četiri predložene tačke ne mogu naći u  predloženom dnevnom redu te sednice jer nisu upućene u skladu sa Poslovnikom o radu Skupštine. To su predložene tačke koje glase: "Razrešenje predsednika Skupštine grada Kraljeva gospodina Milomira Šljivića", "Izbor predsednika Skupštine grada Kraljeva", "Razrešenje zamenika predsednika Skupštine grada Kraljeva druga Sretena Jovanovića" i "Izbor zamenika predsednika Skupštine grada Kraljeva".
   U obrazloženju se navodi da je članom 53 stav 8 Poslovnika o radu Skupštine grada Kraljeva predviđeno da  "predlozi za izmene i dopune koji ne budu uvršćeni u dnevni red sednice Skupštine grada mogu se ponovo predložiti od strane ovlašćenog predlagača tek posle dve održane radne sednice Skupštine".

   "Kako su napred navedene tačke već bile predlozi za dopunu dnevnog reda jedanaeste sednice Skupštine grada, a nisu uvršćene u dnevni red, to se iste mogu razmatrati tek po održavanju dve radne sednice Skupštine grada", kaže se u obaveštenju sekretara Skupštine grada Dejana Ćajića šefovima odborničkih grupa SRS i Nova Srbija.

ZBOG NABUJALOG IBRA USLED TOPLjENjA SNEGA I POVEĆANIH PROLEĆNIH PADAVINA - piše Violeta Konjokrad
Poplave prete bunarima za vodosnabdevanje Kraljeva

   • Nadležni operativni štabovi za zaštitu od poplava u Kraljevu redovno prate stanje vodostaja Ibra i Zapadne Morave i preduzimaju preventivne i druge mere • Komunalna inspekcija naložila kraljevačkom "Vodovodu" da u najkraćem roku obezbedi završetak zaštitnih nasipa u Žičkom polju • Situacija trenutno stabilna i pod kontrolom

   Zbog porasta pre svega vodostaja Ibra i opasnosti plavljenja bunara za vodosnabdevanje u Žičkom polju, ali i porasta vodostaja Zapadne Morave,  Regionalni i gradski operativni štab za zaštitu od elementarnih nepogoda za poplave je u stalnom zasedanju. Merenja nivoa vodostaja ovih reka su redovna i prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda situacija je za sada stabilna, ali se preduzimaju maksimalne preventivne mere zaštite od eventualnih poplava.
   Za razliku od od ponedeljka, kada je vodostaj Ibra bio pojačan u Raškoj i na mernom mestu "Lakat" kod Bogutovca, od utorka izjutra je došlo do njegovog pada. Merenja su redovna i situacija se prati iz sata u sat. Po podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda,  Zapadna Morava, pak, bila je u ponedeljak na nivou srednjeg i visokog vodostaja sa naznakom da bi poplavama moglo da bude ugroženo Kraljevo. Međutim, u utorak izjutra, na mernom mestu most u Miločaju zabeležen je skoro duplo niži nivo u odnosu na alarmantni kada inače počinje pojačano osmatranje i praćenje reke zbog nastanka plavnog talasa.
   - Očekujemo i povećanje vodostaja  iz razloga što, po podacima meteorološke službe, dosta snega i snežnih padavina ima u Crnoj Gori, dosta ga ima i na Kopaoniku. Međutim, ukoliko ne budemo imali uzastopno više dana sa obilnijim atmosferskim padavinama, bez obzira na povremeno otopljavanje, očekujemo da ćemo se, da kažemo, možda i "provući" bez nekog velikog plavnog talasa - kaže Jasminka Jovanović, šef Gradskog operativnog štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda Kraljeva od poplava.
   Po njenim rečima, zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa sa jednim od vlasnika zemljišta koje služi kao zaštita izvorišta vodosnabdevanja u Žičkom polju deo zaštitnog nasipa na tom prostoru još uvek nije završen. Kako se ne bi ponovila situacija iz 2006. godine, kada su zbog ovog problema bili ugroženi bunari u Žičkom polju i poplavljeno 12.000 hektara zemljišta, Komunalna inspekcija donela je u utorak rešenje kojim se JKP "Vodovod" Kraljevo nalaže da bez odlaganja preduzme mere zaštite komunalnih objekata, uređaja i instalacija izvorišta vodosnabdevanja u Žičkom polju.
- Ovo rešenje daje mogućnost JKP "Vodovod" Kraljevo da po jednoj ubrzanoj proceduri, u saradnji sa Direkcijom za planiranje i izgradnju "Kraljevo" i "Zapadnom Moravom", sa Upravom za vodoprivredu i republičkim vodoprivrednim inspektorom, u nekom najkraćem mogućem roku pristupi dovršetku nasipa radi zaštite od poplava Žičkog polja - naglašava Jovanovićeva.
   Prema podacima Operativnog štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda, "trenutna situacija je za sada pod punom kontrolom i građani nemaju razloga za brigu, jer postoje uhodane ekipe koje su osposobljene da u najkraćem roku intervenešu na terenu i na vreme informišu Kraljevčane o svim zbivanjima".

SVETSKA FINANSIJSKA KRIZA
I medijima se ,,smeši” likvidacija

   Svetska finansijska kriza i u Srbiji se već odrazila na poslovanje medija, pa se postavlja pitanje koliko će njih, od ogromnog broja štampanih i elektronskih glasila, u bliskoj budućnosti morati staviti katanac na bravu. Procenjuje se da će se zbog finansijske krize drastično smanjiti prihodi od marketinga i da će se mnogi vlasnici jednostavno odlučiti na zatvaranje. Direktor Asocijacije novinskih i elektronskih medija Zoran Papić rekao je za za radio Slobodna Evropa da su krajem 2008. godine novinski izdavači zabeležili pad zarade od 10 odsto:
   "Sve to što se zbivalo, nastavilo se i u prva dva meseca 2009. godine, kad pojedini vodeći mediji beleže smanjenje prihoda od marketinga čak i za do 40 odsto. Bojim se da će se taj trend u narednom periodu nastaviti. Mislim da se može govoriti o dosta sličnom trendu kada su svi mediji u pitanju."
   Tiraži domaćih dnevnika i nedeljnika, drastično su opali, a zbog velikog smanjenja broja oglasa, od kojih uglavnom i žive, prvo se javljaju katastrofični scenariji o otpuštanju novinara i zatvaranju redakcija. Prosečan broj prodatih dnevnih listova u Srbiji iznosi 800 hiljada, dok najjači dnevnik uobičajeno ima tiraž od oko 150 hiljada. I na televizijama i radio stanicama manji je broj reklama nego ranije, ali država, zbog spasavanja kompletne ekonomije, do sada nije imala vremena da se bavi pomoći medijima. Papić je rekao da je sigurno da će morati da se umeša i u medijsku sferu.
   "Pre svega će sami mediji morati da dođu do nekog konsenzusa na koje bi to sve načine država mogla da im pomogne. Možda nekakvim oslobađanjem od plaćanja poreza i doprinosa, mada nisam siguran da je to pravac u kojem bi država uopšte mogla da deluje i da o njemu razmišlja. To su sredstva koja idu u budžet iz kojeg se onda alimentiraju potrebe svih državljana ove zemlje."
Pomoć države je, ipak, škakljivo pitanje, smatra direktorka Ekonomist medija grupe Biljana Stepanović.
   "Država može da pomaže tako što će vam davati oglase ministarstava ili pojedinih državnih institucija ili državnih kompanija. Može da daje dodatke, što se već sada dešava. Pitanje je, međutim, šta će država, u krizi koja se zaoštrava, da traži zauzvrat. Pa me strah da ta pomoć ne bude plaćena slobodom medija", rekla je Stepanović.

• I onda, kada smo se ponadali da ćemo polako početi da se izvlačimo iz višedecenijske krize, zapljusnuo nas je talas bede kojem teško da ćemo uspeti da odolimo ukoliko se nešto značajno ne dogodi u glavama onih koji nas vode. Dogodila se SEKA, kako je od milošte zovu neki, a što bi otprilike trebalo da znači svetska ekonomska kriza

   U nekim ranijim vremenima, dok smo još živeli u nekom prividno bezbrižnom okruženju, dolazak tetke iz Australije, kako su govorile tadašnje drugarice slobodnijih shvatanja, doživljavali smo kao period maksimalnog zadovoljstva koje je trebalo znati maksimalno koristiti. Kasnije su se u našim životima pojavljivale neke druge skraćenice, metafore i slikovite formulacije koje su znale da određena socijalna, psihološka, politička ili druga događanja za sva vremena utisnu u našu svest. Setimo se samo sankcija, faktora stabilnosti, Međunarodnog monetarnog fonda, hladnog rata, gvozdene zavese, setimo se samo tranzicije koja je još uvek u toku. U svemu tome, gotovo po pravilu, pojavljivala se reč kriza  kao nezaobilazna faza u svakom manje - više značajnom periodu svetskog, a i našeg, napredovanja ka ničemu. I onda, kada smo se ponadali da ćemo polako početi da se izvlačimo iz višedecenijske krize, zapljusnuo nas je talas bede kojem teško da ćemo uspeti da odolimo ukoliko se nešto značajno  ne dogodi u glavama onih koji nas vode. Dogodila se SEKA, kako je od milošte zovu neki, a što bi otprilike trebalo da znači svetska ekonomska kriza. I kada su mnogi bili u stanju da tvrde kako smo mi neki nus- proizvod, slepo crevo međunarodne zajednice, neko na koga više niko ne računa postalo je jasno da ovoga puta zajedno sa svima ostalima, a možda još i mnogo zdušnije, i mi učestvujemo u ovoj značajnoj svetskoj manifestaciji.
   Već dovoljno prekaljeni, očeličeni, izvežbani, naviknuti na preživljavanje u uslovima u kojima to nikome ne bi pošlo za rukom i SEKU smo dečekali spremno, čak sa nekom vrstom pritajene radosti, moglo bi se reći.
   "A šta može seka nama, šta nam može šta nam sme..." pevaju radnici koji su poslednju visoku peć potpalili pre dvadeset godina, pevaju otpušteni, socijalno programirani, jodluju tehnološki viškovi, terciraju nezaposleni i oni koji zaposleni nikada neće ni biti. "Nek nam nosić pocrveni, eto to je, to je sve" u horu se oglašavaju penzioneri, samohrane majke, prosjaci, žicaroši, sindikalno članstvo, aktivisti i ostali tranzicioni autsajderi.

SPASONOSNA REŠENJA
   Ali, kako to uvek biva, naši vrli ministri i svi ostali koji se svrstavaju u sam vrh srpske političke elite, našli su i ovog puta spasonosno rešnje koje će učiniti da najveća svetska kriza (SEKA), u vidu ribljeg dima, protutnji pored nas, kao mačji prdež, neosetno, nevidljivo i tek na momente neprijatno vonjajući na crevne i druge parazite. Za početak, najavljeno je oporezivanje zarada svih onih koji primaju više od 100 evra mesečno, a kasnije će, verovatno, porez plaćati i oni koji platu ne primaju, porodilje, invalidi i svi ostali koji spadaju u kategoriju socijalnih slučajeva. Ne može se ovde uživati nikakva privilegija, pa čak ni status socijalnog slučaja, a da se državi na ime nadoknade ne uplati određena novčana svota, ma kolika ona bila.
   Genijalani preko svake mere naši su vrli stručnjaci za SEKU odmah došli na ideju da prvo u Beogradu, a potom i širom Srbije, otvore takozvane SOS ( spasavanje ojađenog srpstva) prodavnice u kojima će gladni i gologuzi slojevi stanovništva moći da se snabdevaju robom široke potrošnje za sitni lovu koju ionako nemaju. Odmah potom najavljeno je da će broj ministarstava u vladi drastično biti sveden na optimalan nivo, kao u Kini ili Indiji i da službenim automobilima više neće moći da se ide u šoping, švrljanje i švaleraciju. Službeni automobili se moraju koristiti samo u službene potrebe, zaključila je vlada, što su građani pozdravili sa odobravanjem, naročito oni koji su sa pravim patriotskim nabojem u nikotiniranim plućima oberučke prihvatili kupovinu cigareta na komad. Tako će mnogi moći da popuše samo jedanput ili više puta dnevno. čime će se bitno popraviti njihov kućni budžet, a i broj obolelih od bolesti pušenja biće smanjen za  bar dvadeset procenata.

STARIM DO NOVOG
   U svemu tome sjajno su se snašli i naši nadaleko poznati trgovinski stručnjaci. U prvom naletu ponuđeno je državljanima Srbije da mogu zamenom za stare šerpe, bakrače, tiganje i vangle, uz popust od dvedeset odsto, da dođu do sasvim novog kuhinjskog posuđa u kojem mogu da kuvaju žir, koprive, maslačke, brezovu koru i puževe. Ovakva inventivnost prosto je fiscinirala svetske moćnike, a i naše domaće stručnjake koji su već najavili kako će svetska ekonomska kriza stimulativno delovati na našu privredu, a naročito na kreativnost naših pronalazača koji su uvek u sličnim okolnostima dostizali najviši nivo prosvetljenja i patentiranja novih ideja i kreacija. Daleko je otišao jedan Srbin, daleki potomak Nikole Tesle, koji je patentirao lov na puževe uz pomoć solarne energije. Postupak je do te mere pojednostavljen da za ovaj biznis nije potrebno ništa osim vreće, kape i dobre volje, uz solarnu energiju, naravno. Berza na Volstritu još uvek ne može da se opasulji od šoka posle objavljivanja ove epohalne senzacije nastale na tlu koje se pokazalo i te kako plodnim ali i imunim na bilo kakve seke i ostale američke i belosvetske oštrokonđe.
   Dakle, počelo je sa posuđem, a onda je ideja poput požara zahvatila i ostale trgovce. Odmah su se uključili i prodavci obuće koji su jedan od najsmrdljivijih delova srpske opreme počeli da nude po istom principu. Ti meni stare gilje, a ja tebi nove sa dvadeset posto popusta. Uskoro se može očekivati da će se i sredstva za higijenu prodavati po istom principu. Vratite pakovanje upotrebljenih ali sačuvanih listića toaletnog papira, a dobijete rolnu Perfeksa "lakše se briše" uz popust od 20 odsto. Isto važi za prezerevative, uloške, zubne paste, štapiće za uši, šampon protiv vašaka, dezodoranse i sve ostalo. Mleko će se, kako čujem, prodavati u naprstak, hleb na mrvice, mrve i grudvice, so, brašno i šećer na kašičice, a biće i sporogorećih univerzalnih sveća za zagrevanje vode za kupanje, kuvanje pasulja u zemljanom loncu, osvetljenje i druge morbidnije namene, što će nam sve skupa olakšati život u SEKI i smanjiti potrošnju energije na minimum. Deci u školama će gradivo biti prilagođeno novim okolnostima pa će umesto veronauke i građanskog vaspitanja, budući da se ni jedno ni drugo nisu pokazali ni od kakve koristi, učiti kako preživeti u Srbiji bez kinte, kako ne jesti, ne piti a biti sit, kako nemati ništa a biti srećan, kako živeti među  ljudima i kada o tebi niko ne brine i kako biti Srbin i onda kada se to čini potpuno nemogućim?
   No, rukovodstvo ove zemlje, kao i ono pre njega, traži odricanje, traži razumevanje, traži požrtvovanje, traži stezanje kaiša do poslednje rupe, do kopče takoreći. Samo nam još nisu rekli gde - oko stomaka koji je toliko stegnut da nam pupak pritiska kičmu, ili oko vrata što bi, kako se  čini, za mnoge moglo biti jedino rešenje.

MINISTAR ZA RAD I SOCIJALNU POLITIKU RASIM LJAJIĆ POSETIO KRALJEVO
Dogovor o pomoći i podršci Republike gradu

• Ministar obećao pomoć u izgradnji ili adaptaciji jednog objekta za decu ometenu u razvoju i za deo nedostajuće opreme u Gerontološkom centru u Mataruškoj Banji • Razgovarano i o drugim socijalnim problemima u uslovima ekonomske krize, a gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović zatražio  podršku Vlade Srbije u privrednom razvoju Kraljeva, u funkciji bolje socijalne zaštite • Sagledavanje novih mogućnosti izgradnje civilnog aerodroma u Lađevcima

   Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku u Vladi Srbije, prekjuče je posetio Kraljevo. Tom prilikom, u prostorijama Gerontološkog centra u Mataruškoj Banji, gradonačelnik Kraljeva sa saradnicima i predstavnici socijalnih ustanova sa ovog područja informisali su ga o socijalnim potrebama lokalnog stanovništva i raseljenih lica, kao i o privrednim problemima kraljevačkog područja.  Iako je naveo da su budžetska sredstva za njegovo resorno ministarstvo smanjena za 25 odsto, ministar Ljajić je obećao da će finansijski podržati projekte iz oblasti socijalne zaštite za koja nisu potrebna velika ulaganja.
   - Tu pre svega mislim na izgradnju jednog dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju. Danas smo pričali o dve varijante: ili da se gradi novi objekat ili da se adaptira neki od postojećih, što bi bilo daleko povoljnije  jer bi trebalo manje sredstava - istakao je Ljajić.
   Na sastanku se čulo da je prethodna gradska vlast u Kraljevu u budžetu nije vodila dovoljno računa o socijalnoj komponenti, jer je udeo tih sredstava u budžetu samo jedan odsto, dok je u Republici tri puta veća. Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović je zbog toga najavio brz rebalans budžeta grada za ovu godinu u kojem bi se sredstva za socijalnu zaštitu povećala  i jasnije definisala, kako  bi se ublažile posledice ekonomske krize za najugroženije slojeve stanovništva Kraljeva. Iako je bilo reči i o jednokratnim socijalnim pomoći za ugrožene, za Rome na Starom aerodromu i za izgradnju infrastructure u "socijalnom" naselju na Beranovcu, gradonačelnik Ljubiša Simović je posebno zatražio od ministra Ljajića podršku za privredne razvojne projekte  i investicije Vlade Srbije Kraljevu, jer se, kako je podvukao, samo otvaranjem novih radnih mesta mogu obezbediti trajno veća sredstva i za socijalnu zaštitu stanovništva.
   Posebno je bilo reči o dogradnji i osposobljavanju  vojnog aerodroma u Lađevcima i za civilne letove, što bi uz izgradnju distributivnog centra za stoku i za voće u Adranima, dalo zamajac bržem provrednom razvoju čitavog regioina.
   - Ja sam juče razgovarao sa turskim ambasadorom i on me je informisao da je prilikom prošlonedeljne posete ministra Jeremića Ankari u razgovoru sa svim zvaničnicima Turske otvoreno i to pitanje i da je dobio načelnu saglkasnost da Turska pomogne realizaciju jednog takvog projekta. Ipak, ne treba imati prevelika očekivanja, jer mora još puno toga da se uradi da bi se takav projekat realizovao - rekao je Ljajić.
   I svojim domaćinima u Gerontološkom centru ministar Ljajić je najavio pomoć resornog ministarstva u kupovini dela nedostajuće oprema za taj Centar.

ČLANOVI "ŠTAJERSKE ZAJEDNICE" POVEZUJU ŽITELJE TRI PRIJATELJSKE DRŽAVE
Nastavlja se manifestacija "Prijateljstvo za nova vremena"

   Velika porodica Srba koji žive u slovenačkoj i austrijskoj Štajerskoj odlučila je da preko Internacionalnog kulturnog društva "Štajerska zajednica" iz Maribora poveže stanovnike dve štajerske pokrajine sa stanovnicima Vojvodine. Ideju za povezivanje stanovnika slovenačke Štajerske preko austrijskog Graca sa Vojvodinom  dao je Radu Bakračeviću, predsedniku društva "Štajerska zajednica" pre tri godine Boris Tadić, predsednik Srbije. Predsednik Tadić je tada obavestio da je privreda austrijske Štajerske jako povezana sa privredom Vojvodine i da je potrebno da  članovi ?tajerske zajednice povežu i slovenačku Štajersku sa Vojvodinom. Predlog predsednika Tadića su prihvatili članovi ?tajerske zajednice i ovih dana počinje povezivanje življa tri prijateljske države Austrije, Slovenije i Srbije. Prva akcija je kulturna. Odlučeno je da se tri naroda povežu preko "Mostova prijateljstva" i to po prirodnoj stazi, koja vekovima povezuje ova tri naroda. Počinje iz austrijskog Graca po reci Muri do Slovenije gde bi se priključili Mariborčani na reci Dravi i dalje do ušća u Savu gde bi ušli članovi hrvatsko - kineskog društva i svi tako po Savi do Beograda a onda po Dunavu do Novog Sada gde će ih sačekati veliki broj Srba i Slovenaca iz slovenačkog društva "Kredarica" iz Novog Sada i članovi folklornog ansambla društva "Kosta Abrašević"iz Bačke Palanke sa Sašom Bogunovićem, najkvalitetnijim koreografom srpskog folklora na teritoriji bivše zajedničke države i dobitnikom "Zlatnog opanka" za svoje koreografije. U prestonici Vojvodine će nastati dvodnevno veselje. Štajerci će stići u Novi Sad maja meseca.
 "Štajerska zajednica" je preuzela veoma odgovorno delo da, pored privrednog povezivanja, poveže i sa kulturnim manifestacijama žitelje tri prijateljske države. Srbi i članovi drugih nacionalnosti povezani u "Štajersku zajednicu" sa pesmom i muzikom ponoviće masovni odlazak u Novi Sad kao što je i pre nekoliko godina odlazak u Srbiju organizovao Tone Petelinšek, "zlatno pero" slovenačkog novinarstva sa svojom akcijom "Prijateljstvo za nova vremena". Tom prilikom su odlazak u Kraljevo pomogli Rade Bakračević, počasni konzul i turistička agencija "Sonček" iz Maribora. Posle toliko godina Tone Petelinšek će ponovo učestvovati u ovoj veoma pozitivnoj manifestaciji, koja će nositi ime "Prijateljstvo za nova vremena".
   Sa ovom veoma pozitivnom akcijom preko mostova prijateljstva organizatori će predstaviti i Pera Dimitrijevića muzičku legendu koji će sa ovim putešestvijem proslaviti svojih pedeset godina bavljenja muzikom i svojih sedamdeset godina života u drštvu sa poznatim pevačima iz zlatnih godina slovenačkih muzičara. Preko "Mosta prijateljstva" će u Novi Sad otputovati deset članova iz srpskog društva "Sveti Sava" iz Graca, dvadeset iz Maribora, deset iz Srpskog kulturno humanitarnog društva "Desanka Maksimović iz Celja, novinari Radio Maribora i televizijska ekipa iz Murske Sobote. Pero Dimitrijević će predvoditi kolonu pevača iz zlatnih šezdesetih godina slovenačke muzike, među kojima su već potvrdile svoje učešće: Elda Viler, Lidija Kodrič, prva dama slovenačke narodne muzike, koja je dvadeset godina pevala u Beogradu, Eva Seršen, Jožica Cvete, Irena Kohont i drugi. Oni će sve vreme  prepevati stare gradske pesme koje su pre pedeset godina a takođe i sada bile veoma popularne u Sloveniji.
Rade Bakračević

POVODOM DANA DOBROVOLJNIH OMLADINSKIH AKCIJA - piše Marina Miljković Dabić

SAJAM AUTOMOBILA U BEOGRADU - priredila sonja Cvetković
Kriza omasovila sajam

   • Svetska ekonomska kriza nije bitnoo uticala na Auto kuće koje su izložile najnovija dostignuća u auto industriji. Beogradski sajam predstavio 48 premijera koje su imali pre nas da vide samo posetioci Ženevskog sajma.

   Na ovogodišnjem sajmu automobila u Beogradu učestvuje više od 500 izlagača na 40.000 kvadratnih metara izlagačkog prostora. Ovo je, smatraju mnogi, jedna od najvažnijih godina u istoriji automobilske idustrije. Pažnja javnostoi je iz tog razloga usmerena ka poslovnim rezultatima autoindusrije koja je postala ključni indicator ekonomske snage jedne zemlje, jer se ona najviše oseća direktno ili indirektno u sektorima koji vezanih za utoindustriju, kao ćto je metalska i industrija auto guma.
   Iako su se mnogi ponadali da će se na "Fijatovom" štandu naći punto proizveden u Srbiji to se nije desilo. Umesto njega "punto" je stigao iz Italije, a direktor preduzeća Fijat Srbija Đovani de Filips najavio je da će u vreme sajma prvi punto sići sa trake kragujevačke zastave što se i desilo.
   - Do kraja maja biće proizvedeno 2.000 vozila, i onda ćemo videti šta tržište traži. Sredinom aprila počeće isporuka ovih automobile proizvedenih u Kragujevcu. Njih će dobiti graćani koji su se meću prvima upisali na listu rezervacija. Tako da ćemo ispuniti sigurno obavezu prema kupcima. - tvrdi Đovani de Filips.
   Koliko je realno ekonomska kriza pogodila auto industriju ne može se zaključiti na osnovu ponude, ali na osnovu cena i popusta može. Prodavci automobile se praktično utrkuju ko će da ponudi bolje uslove, te je Beogradski sajam postao prava arena u kojoj se svi bore za kupca. Popusti idu od 500 do čak 5.000 evra jer što je auto skuplji to su I popusti veći. Većina dilera kažu i da će nakon sajma većina njih nastaviti sa istom akcijom. Kraljevčani u dve dilerske kuće Dačija Stanić Auto kar i Marić centar će biti u prilici da pod istim uslovima kupe željene ljubimce. Svakako da će prednačiti Snadero - Dačija  i Klasa * I* generacije Hjundaji koji su ponudili i pet godina besplatnog održavanja ili kupovina na rate bez kamate. Osim keša uvek su popularni i kreditni aranžmani.
   Najjeftiniji automobil na Sajmu je Ševrolet Spark koji košta 5.995 evra dok je najskuplji Audi i S klasa mercedesa sa nepunih 160.000 evra. Oni koji redovno prate ovaj Sajam mogu zaključiti da su cene evidentno niže. Prema nepotrvđenim informacijama do sada je ipak prodat zavidan broj automobila. Prateći program je bio za svaku pohvalu ali su za razliku od ranijih godina izostale mediske zvezde koje su bile zaštitno lice određenioh auto kuća ali to nije izgubilo na značaju. Kao po starom dobrom običaju ovaj dobri šou su pratile sve zanačajnije banke i osiguravajuće kuće koje će biti značajni partneri svim dilerima u Srbiji.
   Kako god da bilo 38. brendova auto industrije i ono što nju danas predstavlja u svetu se nakon Srbije seli u Berlin. Ne zaostajemo za Evropom u tom pogledu, ali izgleda ni u kupovini. Sajamske kapije se zatvaraju u nedelju pa vikend možete provesti u lepomj druženju. Cena ulaznice je 200 dinara dok za parking morate izdvojiti dodatnih 300 dinara. Čak i ako niste kupac vredi videti ove moćne mašine.

JOŠ JEDNA PRIČA O SIROMAŠTVU I LJUDSKOM BEZNAĐU - piše Marko Slavković
Milunovo samovanje, gladovanje i - nadanje

   • (...A kad sam mu rekao da su i mnogi od nas, zaposlenih u ,,Ibarskim novostima,,, postali socijalni slučajevi, Milun Milosavljević, težak mukotrp iz Lasca, prvo je slegao ramenima, a onda je zasuzio. Nisam imao snage da ga pitam nad čijom sudbinom je zasuzio

   Čovek je petnaestak koraka išao ispred mene. A onda je nekoliko trenutaka stajao pre vratima naše zgrade (čuj mene: naše!), nečije zgrade u kojoj je redakcija ,,Ibarskih novosti,,. Bio je loše odeven, snužden, a kad me je ugledao, delovao je čak da je uplašen do poniznosti. U prvi mah sam pomislio da se pretvara, i da mu namera, bez uvrede, nije dobra. Kako se čovek prevari! A baš ja nisam voleo policajce upravo zato što su oni u svakom čoveku, malo li je neobičnijeg izgleda, uvek videli sumnjivog tipa.
   Priznajem, pogrešio sam. I to sam grdno pogrešio.
Kad smo već bili rame uz rame, čovek me pozdravi sa ,,Dobar dan!,,, ja mu istim rečima otpozdravih.
- Gde mogu da nađem Marka?- progovorio je tihim glasom.
- A šta ti treba?- pitao sam ga autoritativno, čak osorno. Za svaki slučaj.
   - Poslali su me otuda... ja imam velikih problema.. pa da se moj slučaj obnaroduje, da mi se štogod pomogne...
Čovek hoće da priča svoju muku, ali je uviđajan, neće da ometa kolege, pa odlazimo u park, na klupu.
   Hoće se meni, pomislih uzgred. Još jedna tužna priča, kao da veselja i nema u ovoj našoj tugovanki od života!
• • •
   Čovek se zove Milun Milosavljević, iz Lasca je. Ima 53 godine, a nema ni ženu, ni decu, ni oca, ni majku, ni braću. Nikog. Sam je, kao sužanj. Živi u planini, u kućici sa ukupno dvanaest kvadrata. U njoj: ,,trojka,, šporet, krevet, astal i televizor, poklon od najbliže rodbine. To je sve. Bez okućnice, bez imanja. Vodu donosi u kantama, uzbrdo, pešačeći više od dvadeset minuta. A do prodavnice mu treba sat i po hoda, i to brzog. U jednom pravcu, naravno. Muči se čovek, ,,kao pakče,,. Najčešće i gladuje. Iako živi u planini, u šumi, nema svog ogreva. Kad padne suva grana, kad vetar obori obolelo stablo, to je vatra. Za hranu se snalazi. Uglavnom, nema ništa, jer nema ni prihoda.
- Četiri dana nisam jeo!- kaže, a glas mu drhti.
   Mora da istinu zbori. Verujem mu. I to što pojede, zaradi nadničeći, pomažući drugima. A nema ni uvek da se radi, pa muka. Život jeste mio, ali ako nije baš pasji!
   - Socijalno mi je devet meseci godišnje davalo po pet hiljada mesečno, pa sam od toga kupovao hleb, džak brašna, zejtin, šećer, so... A zato što nisam stigao da na vreme overim neke papire, pomoć od pet hiljada mesečno sad mi je smanjena na šest meseci, umesto da mi daju stalnu pomoć od po pet hiljada. Ne tražim više.- pomirljivim glasom kaže Milun.
   Istim tonom Milun moli da ga poseti određena komisija, da na licu mesta utvrdi njegovo materijalno i zdravstveno stanje, da članovi komisije vide gde on živi, i kako živi, pa da po pravdi i istini odluče. A to znači, kad budu videli njegovo ukupno stanje, da treba da mu se dodeli stalna socijalna pomoć. Tako se Milun nada. S razlogom.
   Obećao sam Milunu da ću preneti njegovu priču, njegov mukotrp, ali sam mu, više uzgred, dao do znanja da su i mnogi od nas, zaposlenih u ,,Ibarskim novostima,,, postali socijalni slučajevi...
Čuvši to, Milun je, najpre, slegao ramenima, a onda je zasuzio.
   Nisam imao snage da ga pitam nad čijom sudbinom je zasuzio.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

LIKOVNI ŽIVOT - piše Dragan Bajović
Slikari podeljeni u tri grupe

   • U Galeriji kraljevačkih likovnih umetnika "Vladislav Maržik" otvorena je "Prolećna izložba" na kojoj su izloženi radovi koje je ocenjivao Umetnički savet Galerije. Prvi put u istoriji dugoj dvadeset godina, Udruženje je odlučilo da slikare koji su konkurisali podeli u tri grupe - one koji imaju akademsko zvanje, koji su završili srednju ili višu umetničku školu i na samouke

   Na prvoj "Prolećnoj izložbi" kraljevačkih likovnih umetnika izloženo je 27 radova. Toliko je autora i učestvovalo na konkursu. Nismo videli slike Miće Maravića, Đorđa Simića, Milana Đokića, Pavla Popovića, Dragoljuba Bosića, Danke Pribaković, Vlastimira Spasojevića, Miloša Antonovića, Velimira Zelenovića, Jelene Petrović, Bobana Bosića, Slađane Miljković, Dušice Radosavljević i mnogih drugih poznatih kraljevačkih slikara... Svako ima svoj razlog neučestvovanja. Činjenica da radove nije ocenjivao žiri čiji članovi nisu Kraljevčani, već Umetnički savet Galerije, može biti jedan od tih razloga, dok podelu slikara prema formalnom obrazovanju u tri grupe večina onih koji nisu poslali svoje radove smatra čudnom i nepopularnom.
   Međutim, Milorad Vujašanin Cujo, predsednik Umetničkog saveta, smatra da upravo ta podela ide u prilog onima koji nemaju akademsko zvanje. On u skromnom katalogu za izložbu, između ostalog, kaže: "Nepopularna razdeljenost u grupe prema umetničkom obrazovanju nastala je samo iz razloga da bi se stvaraocima iz svake od njih omogućila principijelna ravnopravnost."
   Ali, ako bismo se za trenutak osvrnuli na neke najveće slikare, videćemo da oni nisu imali formalno likovno obrazovanje.
Rembrant se upisao na univerzitet u Lejdenu koji zapravo nije ni pohađao,  Gogen je radnim danima bio uspešan berzanski broker, a vikende je provodio slikajući sa Pisaroom i  Sezanom, Van Gog je bio službenik u knjižari, trgovac i sveštenik. Naš Vlada Veličković završio je arhitekturu, ali je danas jedan od najčuvenijih pariskih i svetskih slikara. Uostalom, ni Kraljevčanin Mića Maravić nije akademski slikar, a visoko je kotiran u srpskom slikarstvu.
   Prilikom otvaranja izločbe predsednik Udruženja slikar Ivan Milunović dodelio je tri ravopravne nagrade: Veri Virijević Mitrović, iz grupe sa akademskim zvanjem, za sliku pod nazivom "Iz dubina", Leli Labović sa srednjom umetničkom školom za sliku "Jesen" i samoukoj slikarki Gordani Mihajlović za sliku "Kompozicija".
   Gordana Mihajlović je zbog bolesti bila sprečena da prisustvuje otvaranju izložbe, pa je u njeno ime nagradu preuzela njena kćerka Jelena.



NOVA KNJIGA
,,Jugoslavija na tehničkom planu 1919-1929."

   ,,Jugoslavija na tehničkom planu 1919-1929." je izuzetno vredna knjiga - Monografija o radu Udruženja jugoslovenskih inženjera i arhitekata posle Prvog svetskog rata, koja je ostala nepoznata gotovo za sve generacije posle njenog prvog izdanja. Ovo kažem uslovno, jer i pored toga što sam se interesovao za razvoj iz tog perioda, nisam pronašao ovoliko podataka o industrijskom razvoju u tom vremenu Kraljevine Jugoslavije, sem što mi je poznato da su postojale strukovne organizacije još iz doba Obrenovića (1899.).
   Ovo nije knjiga samo o inženjerskoj organizaciji, već svojevrsni deo istorije srpskog naroda, njegovom ponosu i zabludama u nesrećnom vremenu 20. veka. Ako se pažljivo analizira sadržina teksta može se zaključiti da postoje mnoge sličnosti iz izstih uzroka kao i sadašnje nevolje. Ali, da ne ulazim u dublju analizu društvenih odnosa tog vremena, mogu samo da napomenem, da u predgovoru izdanja iz 1929. daje povoda za utvrđivanje sličnosti sa sadašnjom krizom što zaslužuje posebnu pažnju za komentarisanje nekim drugim povodom.
   Za Kraljevo je od posebnog značaja što je data gotovo knjigovodstvena dokumentacija o investicijama u železnički saobraćaj od Kragujevca preko Kraljeva; izgradnja tunela od Vučkovice pa uz Ibarsku dolinu prema Kosovskoj Mitrovici. Opisan je projektovani most na Moravi, sa tehničkim crtržom na dva sprata (na Kamidžori) gde je gornji deo koristila železnica, a donji za drumski saobraćaj. (Ovaj most su bombardovali saveznici 1943. godine).
   Takođe zabeležena je izgradnja nekoliko tunela iz Ibarsku klisuru, kao što je ,,Lakat", ,,Bela glava" i ,,Dželep". (Ovaj poslednji ne znam gde se nalazi).
   U Kraljevu je detaljno opisana izgradnja radionica za opravku putničkih vagona i radionica za opravku lokomotiva, sa impresivnim fotografijama iz tog vremena. Radionice zauzimaju prostor od 79.000 kvadratnih metara.
   Svakako da ova knjiga zaslužuje pažnju tehničke struke u prvom redu, a zatim ekonomista i svih ljudi koji se bave društvenim radom. Ova knjiga nije bila poznata mojoj generaciji i predpostavljam da je stradala 6. aprila 1941. godine u bombardovanju nemačke avijacije. Ostale su uništene u paljevini naših kuća i stradanju celokupnog tehničkog kadra u Kraljevu i širom Srbije.
Onaj ko je sačuvao ili pronašao ovu knjigu zaslužuje posebno priznanje.
Petar Cvetković



POZORIŠNI ŽIVOT - piše Ivan Rajović
"Opravljamo kišobrane" u Kraljevačkom pozorištu

   Dramski studio "Sveznalice" koji radi u okviru kraljevačkog Teatra "Sunce" izvešće u ponedeljak u 18 časova u Kraljevačkom pozorištu predstavu Bobana Arizanovića "Opravljamo Kišobrane.
   Predstavu je kompletno adaptirala za izvođenje glumica Jasmina Radović uz veliku pomoć Kraljevačkog pozorišta. Predstava je između ostalog, zanimljiva i po tome što u njoj nastupaju glumci od 4, 5 do 62 godine i što mladi glumci tumače svoje starije kolege iz crtanih filmova.



IN MEMORIAM
Momir Jović 1953-2009.

   Cigo,
Nečekatelj na zagrobni svet, već je imao više života: pošto dolazaše i na spartanska borilišta i na atenska sukobilišta. Odlaganju ništa ne pomože, ni zapitanost, ni radinost, ni borbenost, da izdrži još jednu operaciju učešća u drugom bajpasovskom tranzicionom ciklusu...
   Komunikacije mu nikad ne behu postavljene samo na plan ponude i potražnje, bilo je to više tragalaštvo za savršenstvom. I slikarski materijali, i roba za školstvo, bili su samo prateći sadržaji urođenog smisla za estetsko: ramljenje slika sa merom - rođenog maestra.
Bogatiji za pristup čarobnosti nikotinskog dima, gotovo uvek, imao je sveden dijalog - posle čega se samo dugo ćuti... Ali, nažalost, sada je upravo novi neželjeni tajac.
   Kome sad?, bez tako blagog, čelično-staklenog srca, kuda da se denemo napušteni? Kuda usmeriti probleme poručilaca?
Kako bilo, ostaćemo uskraćeni i za još jedan ritual: pečalan put sa Cigom ka lepoti ideje.
   Gde i kako da pronađemo smisao daljim bavljenjem umetnošću?, kad' nas napuštaju pretekli neimari istovremeno i jedini konzumenti naših umetničkih preokupacija! Kako li tek nenadoknadivu prazninu osećaju njegovi najbliži prijatelji - redovni posetioci njegovih radionica, poslovnih prostora, njegova rodbina, pa, pa i najuža porodica: životni pratilac, ćerka i sin, koji ostaše bez najmilijeg, najradinijeg i najvisprenijeg...
Miroljub Domazet

SPORT

RUKOMET - IZBORNE AKTIVNOSTI - piše Stole Petković
Izabrano najuže rukovodstvo u Metalcu

   U subotu je održana redovna Skupština Rukometnog saveza opštine Kraljevo. Bila je to prilika da se posle četiri godine napravi presek stanja svega onoga što je u tom vremenskom periodu urađeno. Prisutni su bili članovi Skupštine Opštinskog saveza: sportski radnici iz oba pogona Rukometnog kluba Metalac, zatim predstavnici trenera, sudija, kontrolora i delegata.
   Skupštini su prisustvovalki i gosti iz opštinskog sportskog saveza i mnogi prijatelji kluba koji godinama nesebično pomažu aktivnosti svih selekcija RK Metalac.
   Rukometni savez Srbije ne želi ništa da prepusti slučaju, imenovana je komisija za praćenje izbora po savezima a ovu Skupštinu nadgledao je Siniša Lazić koji će podneti iscrpan izveštaj sa ovog velikog skupa rukometnih poslenika Kraljeva.
   Tom prilikom za predsednika Skupštine saveza izabran je Slavko Pejčić a za predsednika Saveza Dragan Simović, dugogodišnji savezni sudija. Za sekretara imenovan je Vladimir Pribaković, na čelu sudijske organizacije je Dimitrije Savić a trenerske Aleksandar Nesto-rović. Izabrani su i članovi Upravnog odbora RS raškog okruga. To su Dragan Simović i Milivoje Arsić koji predložen u Skupštinu RS Srbije.
Jedan od najvažnijih ciljeva Rukometnog saveza opštine i RK Metalac biće da u narednom periodu preko  RS Srbije i Ministarstva za sport obezbede balon halu. Tada bi se rukometaši i rukometašice ravnopravno nadmetali sa ostalim klubovima i uspeh svakako ne bi izostao.

AKTIVNOSTI
Škola rukometa u ženskoj i muškoj konkurenciji uspešno je radial u proteklom četvorogodišnjem ciklusu. Mladi rukokome-taši su u obe konkurencije uključeni u ta-kmičenja pri RS Srbije i redovnoj ligi RS raškog okruga.

NA ASFALTU
Obe selekcije Ruko-metnog kluba Metalac (žene i muškarci) bili su do sada članovi Druge rukometne lige. Usled nedostatka hale sportova sa rukometnim terenom obe kategorije prinđene su da u narednoj sezoni nastupaju u Srpskoj ligi. Tako će ljubitelji ovog sporta u Kraljevu na stadionu kod Zelengore gledati ruko-met na asfaltu.

SUDIJE
Vredni pomena bili su sudije, delegate i kontrolori RS opštine Kraljevo. Svoj kvalitet dokazaliu sun a do sada brojnim takmičenjima i ligama. Za sada ima dva para sanveznih sudija: Savić - Šekularac i Pribaković - Lazarević. U nižim ligama bitiše tri para delilaca koji sude na škoilskim takmičenjima i dečjoj ,,Lavita" ligi.



STONI TENIS-KADETSKO PRVENSTVO RSTSN
Dunjina medalja u singlu

   U trsteničkoj Hali sportova u nedelju 22.marta održano je pojedinačno prvenstvo niškog regiona u stonom tenisu za kadete i kadetkinje na kome je učestvovalo preko 100 igrača iz više od 20 klubova najvećeg stonoteniskog regiona Srbije.Posle predtakmičenja u  glavni žreb plasirali su se oni najbolji pa u tada i viđeni najzanimljiviji mečevi.
   U ženskoj konkurenčiji prvi nosilac, Dunja Milutinović najbolja igračica kraljevačkog Metalca,savladala je sve rivalke. Najveći otpor pružila je Marija Josifović iz Negotina u polufinalnom susretu . Taj meč Dunja je dobila sa 3:1 u setovima. U finalnom meču bez mnogo napora pobedila je Andreu Tešić iz Niša rezultatom 3:0 u setovima i tako osvojila titulu najbolje kadetkinje regiona i zlatnu medalju. Do bronzane medalje stigla je i Vanja Vulović izubivši neočekivano od pomenute Andree Tešić u polufinalu u trenutku kada se očekivalo da u finalnom meču nastupe obe kraljevačke igračiče. Pobednicve u dublu bio je par Marija Josifoviđ - Andrea Tešić U muškoj konkurenciji titulu pobednika osvojio je Nikola Strugarević ,član "Slavije" iz Ćuprije koji je u finalu imao dostojnog protivnika u Dejanu Ocokoljiću, takmičaru domaće ekipe "Prve Petoletke" iz Trstenika.
Novu priliku za dokazivanjem imaće kraljevačke stonoteniserke već 4. aprila kada se u Paraćinu održava takmičenje 12 najboljih kadetkinja niškog regiona među kojima ima tri predstavnice kraljevačkog Metalca i gde će pored već pomenutih osvajačica medalja, Dunje Milutinović i Vanje Vulović ,nastupiti i vrlo dobra Teodora Trajković.



FUDBAL-SRPSKA LIGA (ZAPAD) - piše Zoran Bačarević
Dva ,,minimalca" Sloge, Metalac ,,pregazio" Pribojce

   • U 18. kolu Sloga pobedila u Lajkovcu, Metalac remizirao u Čačku U 19. kolu Sloga savladala Budućnost, Metalac ubedljiv protiv FAP-a • U 20. kolu Sloga gostuje u Petrovcu na Mlavi, Metalac u Kragujevcu

   Dva gola u četiri dana, jedan u Lajovcu a jedan u Kraljevu, zadržali Slogi distancu od devet bodova u odnosu na prvog ,,trabanta" (ranički, Klupci). U 18. kolu u Lajkovcu ,,beli" su zabeležili prvu prolećnu pobedu nad domaćim Železničarom od 1:0, a jedini pogodak za sva tri boda postigao je Rade Vlašić u 81. minutu. Taman na vreme da ,,Žele" nema šansu da nadoknadi ,,kašnjenje" od 95 minuta, koliko traje većina utakmica od najnižeg do najvišeg ranga.
   U 19. kolu, u sredu je na Gradskom stadionu gostovala valjevska Budućnost a sva ,,podvala" svela se na klasičan italijanski ,,katanaćo" kakv odavno nije viđen u Kraljevu. Gosti su samo jednom čestito prešli ,,centar", ali je Đogatović bio uspešniji od Valjevaca B. Đurića. Fudbaleri Sloge imali su sijaset prilika, obrukali su se (serijski) Pelivanović, Janićijević, Nikačević i Gojković, ali i glavni sudija Davor Protić iz Požarevca. Protić nije video (dosudio) igranje rukom gostujućeg igrača Jevtića.  Za promašaj se, ipak, iskusio omladinski reprezentativac i novajlija u Slogi Janičijević, koji je golom u sumrak utakmice na Gradskom stadionu (89. minut) Slogi doneo nova tri boda i devet bodova prednosti u odnosu na najbližeg pratioca. To je, još uvek, Radnički iz Klubaca, a posle poraza u Užicu iz Slobode u trci za baraž otpao je Radnički iz Kragujevca, pa će Užičani preuzeti njegovu ,,ulogu".
   Fudbaleri Metalca u četiri dana postigli su četiri gola i osvojili isto toliko bodova. U Čačku su u 18. kolu osvojili bod u Gradskoj koloniji igrajući sa Slobodom bez golova, da bu u sredu u 19. kolu bukvalni pregazili pribojske ,,Kamiondžije". Dvostruki strelac bio je Barjaktarević a mini buket golova dopunili su Otašević i Belopavlović. Šest odnosno četiri boda zadržali su Slogu na vrhu, a Metalacu omogućili povratak u ,,gornji dom".
U narednom 20. kolu kraljevački srpskoligaši gostuju: Sloga kod imenjakinje u Petrovcu na Mlavi, a Metalac ide na noge posustalom Radničkom u Kragujevcu.



KARATE-FINALE LIGE ŠAMPIONA U MATARUŠKOJ BANJI
Rumenićeva u Holandiji

   U sportskom centru  OKANIK u Mataruškoj Banji održano je finale Lige šampiona na kome je učestvovalo oko 680 takmičara-od pionira do seniora-iz 55 klubova širom Srbije. Plasman od 1. do 4.mesta obezbeđivao je mesto u reprezentaciji Srbije za PE u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji, koje se održava u Holandiji od 2. do 5. aprila i PE za mlađe kategorije čiji će domaćin biti Beograd, od 23. do 24. maja.
   Karate klub Reikon bio je uzoran domaćin ovog velikog takmičenja, a više takmičara ovog kluba, zahvaljujući medaljama i plasmanu do 4. mesta, postali su reprezentativci za ova dva evropska prestižna takmičenja.
   Jasna Rumenić je osvojila srebrnu medalju u katama i borbama u juniorskoj a zlatnu u seniorskoj konkurenciji (borbe), dok je u katama kod seniorki bila četvrta i već u sredu otputovala na EP u Holandiji. Iz Reikona je zlatne medalje osojio Jeremija Jelić (kate i borbe, pioniri), Marija Stojković je bila srebrna u borbama za mlađe juniorke, a četvrta u katama. Andrija Dragojlović je takođe bio četvrti u borbama kod mlađih juniora, a Ana Rančić bronzana u katama (kadetkinja) a četvrta u borbama. Čatvrto mesto u borbama kadeta zauzeo je Aleksandar Milovanović, a Uroš Milošević bioje treći u dogovorenom sparingu pionira, ali nije u izboru za reprezentaciju.
   ,,Ispostava" Reikona u Gruži takođe je bila uspešna u Mataruškoj Banji. KK Gruža je perjanicu imao u Mladenu Brankoviću (pioniri, dve zlatne medalje-kate i borbe), dok je Aleksandra Pavlović (takođe pionirka) osvojila bronzu u katama. Konačno, juniorka Sofija Mijatović je osvojila srebrnu medalju u borbama i izborila mesto u reprezentaciji za EP u Beogradu krajem maja.



SUPER KUP U SUBOTICI
Nikola prvi Srbin

   Takmičari KK Sa TA MI iz Ribnice imali su više nego uspešan nastup na velikom međunarodnom turniru ,,Super NP karate kup 2009" u Subotici na kome je učestvovalo 1587 tamičara, iz 87 klubova, iz 18 zemalja. Najuspešniji je Nikola Petrović koji je bio jedini Srbin koji je u seniorskoj konkurenciji osvojio medalju0bio je treći u katama.
   Najsjajnije odličje, ipak, osvojio je Aleksandar Sekulić, 2000. godište-zlatnu medalju u katama. Mladim Ribničanima pripale su i tri srebrne medalje: Darku Radosavljeviću u katama, Aleksandri Serdarević u borbama i kata timu devojaka (94-95. godište( u sastavu Ivana Miljković Tamara Milanović, Kristina Sorkov. Bronzane medalje u Subotici osvojile su i Tamara Milanović (1996.) i Katarina Bulatović (1999.), obe u katama. Trener KK SA TA MI, Milan Tošev, zadovoljan je sa sedam osvojenih medalja, pošto je reč o jednom od najmasovnijih i najkvalaitetnijih evropskih revija u karateu.



ZAVRŠEN TURNIR PIONIRSKIH EKIPA MEĐUREGIONALNOG SAVEZA
“Bataljonu” prvo mesto

   U sportskoj hali Osnovne škole 4. kraljevački bataljon u nedelju je održan odbojkaški turnir u konkurenciji pionirki za područje Međuregionalnog saveza. Bio je to četvrti turnir u A grupi u kojoj se pored OK Kraljevo (koji vode bivši odbojkaši Branko Stojanović i Slobodan Ilić) nalaze Tutin, OŠ ,,Đura Jakšić" - Konarevo i Bane - Raška. Na dosadašnja tri u Raški, Tutinu i Konarevu prva mesta su pripala odbojkašicama Tutina. Na svim do sada održanim turnirima po jedna ekipa je bila slobodna. Sada u Kraljevu nije bilo Tutina. Ovoga puta u u gradu na Ibru prvo mesto pripalo je ekipi OK ,,4. kraljevački bataljon". Kraljevčanke su u prvom meču bile bolje od pionirki iz Konareva - 3:1, a u finalu slavili su protiv Bana - 3:0. Mlade Raščanke su sa 3:2 pobedile OŠ ,,Đura Jakšić" sa 3:2.
   - Ovim trijumfom naša ekipa je po uspešnopsti druga u grupi i mi smo veoma zadovoljni tim rezultatom. Treba napoomenuti da su Bane i naš klub najmlađi jer postojimo tek jednu, odnosno dve godine. Tutin je već klub sa tradicijom. Godinama ima klub u drugoj ligi i naravno mlađe selekcije koje ga prate - rekao je Stojanović posle osvajanja prvog mesta na turniru u Kraljevu.
Treba istaći i odličnu organizaciju ovog jednodnevnog nadmetanja na mreži.
   - Domaćini turnira OK ,,4. kraljevački bataljon" potrudio se da sve bude onako kako se i očekuje a mi iz Saveza delegirali smo mlade i perspektivne sudije. Inače, funalni turnir biće održan 4. i 5. aprila gde će pored Tutina iz ove grupe igrati još Ekonomac iz ,,B" i Trstenik iz ,,C" grupe - rekao je Slavko Adamović, generalni sekretar Međuokružnog odbojkaškog saveza Kraljevo.



VANDALI OJADILI FK MAGNOHROM
Srušena tribina, iščupana bandera…

   Fudbalski klub Magnohrom je pred početak prolećnog dela prvenstva bio na meti nepoznatih rušitelja. Dan pre odigravanja utakmica prvog kola (koje je kasnije dva puta odlagano) vandali su noć iskoristili za brzu akciju. Srušeno je dvadesetak metara tribina, isčupana je metalna bandera za osvetljenje i pokidane vodovodne instalacije u prostorijama za igrače.
Treba reći da su pojedini elementi betonskih tribina teški i do 100 kilograma.
   - Policija je obavila svoj deo posla a mi smo morali iz svog džepa da nabavimo i postavimo pokidane elemente iz kupatila koje nam je žila kucavica. Naime, mi imamo tri selekcije koje se redovno takmiče i želimo da dečacima priuštimo potpun konfor. Pre godinu dana ostali smo i bez, takođe, dvadesetak metara ograde ispred prostorija - kaže Nebojša Ilić, predsednik FK Magnohrom.



REAGOVANJE
Popović “uzvraća udarac”

   Povodom teksta objavljenog u "Ibarskom Novostima" od 20.marta pod naslovom "Treći pokušaj rasturanja Ekonomca",a pozivajući se na Zakon o informisanju, dajem sledeći demnati.
   U navedenom tekstu potpisani su izneli niz neistina. Jedino je tačno da je 2001. godine osnovan OK "Ekonomac", a da su meni, kao osnivaču, u tom poslu pomogli Branislav Miković, Goran Aćimović i Vito Dmitrović. Ideja je bila okupljanje ženske omladine jer je sredinom devedestih godina ženska odbojka u Kraljevu zamrla. Klub je odmah okupio veliki broj dece,a zvanično je i registrovan pri Ministarstvu omladine i sporta Republike Srbije pod rednim brojem 9722 i u tom rešenju se jasno vidi da je Ljubiša Popović, odnosno moja malenkost, ovlašćeno lice kluba. Pored mene ovlašćeno lice je bio i Dmitrović Vito. U međuvremenu Dmitrović Vito se dosta politički angažovao tako da nije imao vremena da se posveti radu u klubu,a iz privatnih razloga odustao je i Aćimović Goran, pa je kompletan rad kluba pao na moja leđa. U navedenom tekstu pominje se "cepanje legitimacija i rasturanje prve ekipe", a istina je sledeća. Ekipu su u to vreme činile starije igračice koje su nesportski živele, nedisciplinovano se ponašale i našao sam za shodno da, posle utakmice u Kruševcu, jednu od njih odstranim iz kluba. Time nisam rasturio ekipu već zaštitio mlađe igračice od lošeg uticaja. Interesantno je da o ovom događaju govore i meni sude ljudi koji su u klubu manje od dve godine i nisu bili svedoci pomenutog događaja.
U pomenutom tekstu se pominje i trener Anđelka Tijanić koja je dve godine bila trener u Ekonomcu. Sa istom sam imao jako dobru saradnju, za razliku od roditelja igračica. Ti isti je sada brane od mene iako su o njoj imali jako loše mišljenje. Naša saradnja se završila onog trenutka kada sam odlučio da sam vodim prvi tim, a njoj ponudio rad sam mlađim selekcijama. Istovremeno sam u kluzb doveo i sadašnjeg trenera prve ekipe Ekonomca Nenada Džamića. Pominjanje fizičkih obračuna sa roditeljima je tendenciozno, jer je odlaskom Anđelke Tijanić iz kluba otišao i jedan broj igračica koje je Upravni odbor OK EKonomac suspendovao na godinu dana. To je izazvalo revolt kod roditelja i rodbine te dece pa je na jednom treningu došlo do fizičkog napada na mene, a to lice je osuđeno.
   Moram da istaknem da je ekipa u sezoni 2007./2008. zvaršila takmičenje na četvrtom mestu u Drugoj ligi, a da su potom roditelji igračica koji su i članovi Upravnog odbora kluba, rasturili ekipu. Isti su svoju decu vodili po raznim prvoligaškim klubovima, deca su igrala za druge na raznim turnirima (Majski turnir u Beogradu) bez odobrenja kluba. U narednoj sezoni klub je ostao bez pet igračica iz prve postave,a krivicu za to pokušavaju da svale na mene. Osim jednog roditelja koji se povukao iz kluba, svi pomenuti su ostali u klubu, pustili svoju decu u druge klubove i nastavili da lobiraju da i druga deca iz Ekonomca odu u druge sredine. Iz ovoga se vidi ko rastura Ekonomac.
   Povodom Skupštine OK Ekonomac, o kojoj se takođe govori u navedenom tekstu, moram da naglasim da je ista održana potpuno regularno uz prisustvo redovnih članova kluba, kako nalaže Statut. Održavanje Skupštine je bilo neophodno zbog preporuke Ministarstva za omladinu i sport da se prečisti tekst postojećeg Statuta kluba jer je pretilo brisanje iz evidencije sportskih organizacija, odnosno gašenje kluba. Skupština je održana 12. decembra 2008. godine uz prisustvo 15 od 20 redovnih članova i sve odluke su donete punovažno. Odmah je aplicirano kod pomenutog Ministrastva sa odgovarajućom dokumentacijom i 14. januara ove godine stiglo je rešenje da je OK Ekonomac registrovan pod brojem 661-02-1897/2001-11. U Pouci o Rešenju piše da je ono konačno i protiv njega nema žalbe.
   Grupa ljudi, potpisnika pomenutog teksta, uvidevši da gube kontrolu u klubu prave krivično delo falsifikujući pečat kluba i to ne jednom nego dva puta. Zbog ovoga sam podneo i krivičnu prijavu nadležnim organima i oni će dati konačni sud.
   Nemam nameru da polemišem sa ljudima koji potpuno nelegalno vode OK Ekonomac, ali moram da se branim jer sam napadnut. Čak i moja smena sa mesta trenera prve ekipe je urađeno nezakonito, jer sam kao predsednik UO morao da napišem rešenje da bi sve bilo legalno. To rešenje do dana današnjeg nije ugledalo svetlost dana. Više od 30 godina radim u sportu, tačnije u odbojci i ostvarene rezultate niko ne može da mi izbriše. Podatak da sam za poslednje tri godine stvorio šest igračica koje sada nastupaju za superligaške i prvoligaške timove dovoljno govori. Kada sam ja radio u odbojci ovi koji me sada bezrazložno i bezočno napadaju nisu bili u sportu uopšte,a neki nisu bili ni rođeni.
   U svemu je najbitnije da klub nastavi da radi zbog velikog broja dece koja se u Ekonomcu okupljaju. Klub sam osnovao i ostajem mu veran do kraja života.
Predsednik OK "Ekonomac"
Ljubiša Popović