Usvojen predlog Programa uređivanja građevinskog zemljišta za 2009. godinu
Ne odustaju od zahteva za "polaganje računa"
Radovi kasne zbog političkih "previranja"
Parastos žrtvama fašističkog terora
Ramuš Haradinaj je glavni trgovac organima ubijenih Srba u Albaniji
Pomoć za korisnike "Narodne kuhinje"
Sve je manje lepih vesti
Zdravstveni centar “Studenica” krši zakon
Da li smo mi Srbi baš takvi?
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Odbojka, fudbal, rukomet, karate

ODRŽANA DRUGA SEDNICA GRADSKOG VEĆA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Usvojen predlog Programa uređivanja građevinskog zemljišta za 2009. godinu

   • Ukupni planirani prihodi Programa veći od milijardu dinara, a u rashodima najviše sredstava (554,8 miliona) predviđeno za opremanje građevinskog zemljišta, odnosno investicije • Planovi detaljne regulacije "Autotransport-Grdica" i Ušće idu u skupštinsku proceduru, a za "Rekreaturs-Status" i "Ribnicu 6.2" odlažu za naredni period • Doneta odluka da se, po ugledu na druge gradove, pristupi donošenju efikasnijih rešenja za probleme pasa lutalica

   Na drugoj sednici Gradskog veća Kraljeva, održanoj 7. aprila, usvojen je Program uređivanja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2009. godinu, a razmotreno je i više drugih pitanja iz nadležnosti ovog izvršnog organa.
   Prema tekstu predloga Programa i usmenom obrazloženju koje je na sednici dao Dragiša Spasojević, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju "Kraljevo", ukupni prihodi Programa iznose nešto više od milijarde dinara (1.012.067.994). Od toga su najveći prihodi iz već usvojenog budžeta grada Kraljeva za ovu godinu koji iznose 913 miliona dinara i predstavljaju 44 odsto ukupnih budžetskih sredstava, dok planirani prihodi od republičkih ministarstava iznose 93,5 miliona, a sopstveni prihodi Direkcije 5,5 miliona dinara.
   U strukturi planiranih rashoda ovog Programa najviše sredstava predviđeno je za opremanje građevinskog zemljišta, odnosno investicije - 554,8 miliona dinara, zatim za obavljanje komunalnih delatnosti - 230,5 miliona dinara, za održavanje lokalnih i nekategorisanih puteva - 75 miliona, pripremu građevinskog zemljišta - 63,5 miliona dinara i materijalne troškove Direkcije 88,2 miliona dinara. Među investicionim troškovima u okviru opremanja građevinskog zemljišta, za završetak ugovorenih radova iz 2008. godine planirano je 30 miliona dinara, za izgradnju ulica, trotoara i parkinga - 137 miliona, za vodosnabdevanje i zaštitu izvorišta - 137 miliona, za ulaganja u mesne zajednice - 81,8 milion, uređenje rečnih obala i lokalnih vodotokova - 76 miliona, gasifikaciju 34 miliona, izgradnju obdaništa u Mataruškoj Banji - 20 miliona, toplifikaciju - osam miliona, sanaciju gradske deponije i izgradnju reciklažnog centra - deset miliona, izgradnju kapele na Novom groblju - 15 miliona i za učešće u izgradnji infrastrukture naselja za raseljena lica na Beranovcu - deset miliona dinara.
   Tokom rasprave istaknuto je da su u Programu dogovoreni prioriteti u datim uslovima. Članovi Gradskog veća saglasili su se takođe da se u predlogu Programa izvrše dve izmene : da se na poziciji "Izgradnja parkinga u Ulici Veljka Vlahovića" planirana sredstva od osam miliona smanje za tri miliona i planiraju za troškove izgradnje parkinga Zdravstvenog centra "Studenica" i "Učešće sa NIP-om u izgradnji Autodromske ulice" smanji sa 27 na 19 miliona, a preostalih osam miliona planira za izgradnju ulice u industrijskoj zoni "Šeovac". Takođe je, zbog kašnjenja u donošenju i drugih razloga, nagovešena i mogućnost skorog rebalansa Programa, istovremeno sa rebalansom budžeta grada Kraljeva za ovu godinu.
   Na dnevnom redu bili su i planovi detaljne regulacije nekoliko urbanističkih lokacija oko kojih je prethodnih meseci bilo nedoumica i sukoba u Skupštini grada. Gradsko veće je, posle široke rasprave sa oprečnim savovima, odlučilo da predlozi planova detaljne regulacije Autotransport-Grdica i Ušće uđu u skupštinsku proceduru, a da se za "Rekreturs-Status" i "Ribnicu 6.2" odlože za kasnije, dok se do kraja ne otklone neke zakonske, proceduralne i praktične nedoumice oko njihove regularnosati.
   Ramotreni su i problemi zbrinjavanja pasa lutalica.U skladu sa iskustvom, pre svega grada Kragujevca i nekih drugih sličnih gradova, Veće je donelo odluku da se izrade nova Odluka o držanju domaćih životinja za celo područje grada i Pravilnik o rešavanju zahteva građana za naknadu zbog ujeda pasa lutalica u čijoj je osnovi vansudsko poravnanje, ali i sistematičnije pristupanje rešavanju ovog problema, sa posebnim akcentom na sterilizaciju i obezbeđenje dodatnog prostora.
   Takođe, usvojen je i Poslovnik o radu Gradskog veća, predlog Programa korišćenja sredstava za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje i Odluke o uslovima i načinu regresiranja osiguranja životinja, useva i plodova za 2009. godinu, a data je i saglasnost na promenu Statuta JKP "Pijaca" Kraljevo. Odlučeno je i da se usvajanje predloga čitavog seta odluka koje proističu iz Lokalnog ekološkog akcionog plana Kraljeva odloži do njihovog kompletiranja, kao i da se o zahtevu Upravnog odbora "Vodovoda" za poskupljenje cene vode razmotri prilikom razmatranja i usvajanja Programa poslovanja ovog preduzeća za 2009. godinu.

SRPSKA RADIKALNA STRANKA O DVANAESTOJ SEDNICI SKUPŠTINE GRADA - piše Elizabeta Todorović
Ne odustaju od zahteva za "polaganje računa"

   • Ova stranka kaže da neće nikada odustati od zahteva da se razmotre nalazi budžetskog inspektora i nezakonitosti u prethodnom periodu • Na pres konferenciji istaknuto da je novouspostavljena vladajuća koalicija u Kraljevu svojom opstrukcijom skupštinskih zasedanja znatno više oštetila budžet grada, a odbornici SRS odrekli su se i dnevnica za 12. sednicu Skupštine grada

   "Vanaredna, dvanaesta sednica Skupštine grada Kraljeva bila je nelegalna, a izbegavanjem da raspravljaju o izveštaju budžetskog inspektora i hapšenjima odgovornih lica u Gradskoj upravi novouspostavljena vladajuća koalicija izbegla je sopstvenu odgovornost" - rečeno je na konferenciji za novinare Gradskog i Okružnog odbora Srpske radikalne stranke u Kraljevu, održanoj krajem prošle sedmice.
   Istovremeno, čelnici Srpske radikalne stranke u Kraljevu poručili su da nikada neće odustati od zahteva da se pred odbornicima nađe, kako navode, "njihova" tačka dnevnog reda povodom nalaza budžetske inspekcije.
- Znači, dok se ne polože računi šta se uradilo u prethodnom periodu, ne može da krene naredna vlast da radi - bila je kategorična Vesna Nikolić Vukajilović, predsednik Okružnog odbora SRS i doskorašnji zamenik gradonačelnika Kraljeva.
   "Pokrivena gomilom papira novouspostavljena vladajuća koalicija želi da plasira neistine da zataška zloupotrebe i nezakonitosti u svom radu, naglasila je Vukajilovićeva. Bivši predsednik Skupštine grada, pak, Branko Kaplarević podsetio je članove nove vladajuće koaliciju da je zbog njih "deset puta odlagane sednice gradske Skupštine" i tvrdi da "troškovi jednog skupštinskog zasedanja nikako ne mogu da iznose pola miliona dinara".
- Ako su prisutnih svih sedamdeset odbornika, dnevnice od 1.700 dinara, putni troškovi, piće koje se popije u holu ispred sale, materijal koji se umnožava i sve drugo košta daleko više od pola miliona dinara - pojasnio je Kaplarević.
   Istaknuto je i da se odbornici SRS ponašaju u skladu sa realnom situacijom i ekonomskom krizom u zemlji i Kraljevu.
- Mogu da kažem da se odbornici Srpske radikalne stranke odriču dnevnica za dvanaestu sednicu Skupštine grada, tako da opštinu, odnosno grad Kraljevo naši odbornici za ovu sednicu ne koštaju ništa - obrazložila je Vesna Nikolić Vukajilović.
   Inače, prema informaciji iz stručnih službi, odbornici Srspeke radikalne stranke, po službenoj evidenciji nisu ni prisustvovali dvanaestoj vanrednoj sednici Skupštine grada Kraljeva, po im, u i skladu sa propisima dnevnice za tu sednicu nisu ni pripadale.

UOBIČAJENO PROLEĆNO UREĐIVANJE GRADSKE KOMUNALNE INFRASTRUKTURE KRALJEVA - piše Vera Nikolić
Radovi kasne zbog političkih "previranja"

   • Završavaju se izgradnja Trga Svetog Save, rekostrukcija ulica Hajduk Veljkove i Veljka Vlahovića i parka kod Duhovnog centra - Ostali radovi u gradu započeće tek tada Skupština grada usvoji Program uređenja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2009. godinu

   Uobičajeno prolećno uređivanje ulica, parkova i druge komunalne infrastrukture u Kraljevu i ove godine je vidljivo na sve strane, ali je izostala realizacija ambicioznijih planova Direkcije za planiranje i izgradnju "Kraljevo" za ovu godinu zbog političkih "previranja" u gradu, što je prouzrokovalo i neblagovremeno usvajanje Programa uređenja javnog i ostalog građevinskog zemljišta za 2009. godinu.
Ipak, u toku su radovi na završetku Ulice hajduk Veljkove u delu ka Keju. Vrednost ovih radova je oko šesnaest miliona dinara. Radovi su započeti prošle godine i očekuje se da će za dvadesetak dana biti završeni.
   - U tom delu je preostalo da se uradi posle skidanje asfalta uradi postavljanje vodovodnih i kanalizacionih cevi i šahti, i određene intervencije na elektroinstalacijama, pre svega na izmeštanju kablova. Nakon toga, normalno, uslediće zamena ivičnjaka i asfaltiranje ulice - kaže Dragiša Spasojević, direktor Direkcije "Kraljevo"
   U ovoj Direkciji saznajemo i da je aktuelan predlog da se u ovoj godini uredi i Ulica Veljka Vlahovića preko puta Doma društvenih organizacija, u delu prema parkingu, za koju je već urađen projekat rekonstrukcije.
   - Ako to bude prihvaćeno od strane Skupštine grada, završiće se i taj deo posla u ovoj godini tako da imamo kompletno "odrađenu" Hajduk Veljkovu ulicu, uključujući i deo parkinga kod Doma driuštvenih organizacija - ističe Spasojević.
   Po njegovim rečima, planova za obnovu gradskih ulica i trgova u Kraljevu ima mnogo, ali njihova realizacija, nažalost, kasni zbog aktuelne političke situacije u gradu, a delom i proteklih nepovoljnih vremenskih tokom prva tri meseca ove godine. Za sada je izvesno da se radovi na izgradnji Trga Svetog Save privode kraju i da je u parku kod Duhovnog centra ostalo još da se obnovi parkovsko rastinje. U planu za ovu godinu i rekonstrukcija Ulice cara Lazara i deo Ulice Oktobarskih žrtava.

ORGANIZACIJA CIVILNIH INVALIDA RATA KRALJEVA I VRNJAČKE BANJE - piše Jasna Marković
Parastos žrtvama fašističkog terora

   Povodom 6. aprila, Dan sećanja na žrtve nemačkog fašističkog bombardovanja Beograda i agresije, koja je bez objave rata, tog datuma 1941. godine izvršena na Kraljevinu Jugoslaviju, kao i Dana civilnih invalida rata Srbije, Opštinska organizacija Saveza civilnih invalida rata Kraljeva i Vrnjačke Banje tradicionalno je, i ove godine, toga dana na Spomen groblju streljanih u Kraljevu organizovala parastos. Parastos su, uz molitve i sveće, služili sveštenici Eparhije žičke. Vence na spomen obeležja streljanih tim povodom, pored delegacije Opštinske organizacije civilnih invalida rata, položile su delegacije grada Kraljeva, GO SPS Kraljevo, Udruženja učesnika ratova 1991-1999. godine i MZ "Centar" u Kraljevu.
   Posledice Drugog svetskog rata, pored velikog broja streljanih, izginulih i ranjenih u vojnim i ratnim dejstvima, donele su 1.800 civilnih invalida rata Kraljevu i Žičkom srezu. Tokom NATO agresije 1999. godine područje opštine Kraljevo bilo je 54 puta meta NATO bombardovanja, a šesnaest građana je teško ranjeno, od toga troje dece od sedam do šesnaest godina.
   - Na ovom svetom mestu danas odajemo dužno poštovanje nevinim žrtvama koje je masovno streljala nemačka okupatorska vojska. Žrtve su bili naši dedovi, očevi, majke, braća, sestre, naši rođaci i prijatelji… Zločin koji nam je nanela NATO avijacija ni posle deset godina ne možemo da zaboravimo. Ovaj narod i ova zemlja su mnogo propatili, ove žrtve nas obavezuju da izdržimo sve teškoće, ne samo zbog nas već i zbog budućih pokoljenja - poručio je tom prilikom Dragutin Matić, sekretar Organizacije Civilnih invalida rata Kraljeva i Vrnjačke Banje.
   Prethodno je, krajem prošle sedmice, istim povodom održana pres konferencija na kojoj je saopšteno da danas Opštinska organizacija civilnih invalida rata sa sedištem u Kraljevu, ima 76 članova iz kraljevačke i vrnjačke opštine, sa telesnim oštećenjima od dvadeset do sto odsto. Za njih, kako je naglašeno, Organizacija, sa skromnim sopstvenim sredstvima i uz pomoć raznih dobročinitenjlja, firmi i pojedinaca, organizuje razne vidove pomoći, druženja i izleta. Poseban akcenat stavljen je na pružanje pomoći teško obolelim i nepokretnim članovima u ogrevu, lekovima i drugim potrepštinama, kako bi lakše podneli životne probleme. Drugim rečima, Opštinska organizacija civilnih invalida rata Kraljeva i Vrnjačke Banje je pre svega "humanitarna organizacija socijalne orjentacije", jer su joj aktivnosti usmerene na efikasnije rešavanje socijalnog i materijalnog položaja članstva, kao i na njihovo uključivanje u društveni život istaknuto je na pres konferenciji i apelovano na veću pomoć države i lokalne samouprave ovoj Organizaciji, posebno u sadašnjim kriznim vremenima.

BRUNO VEKARIĆ, PORTPAROL TUŽILAŠTVA ZA RATNE ZLOČINE - piše Dragan Vukićević
Ramuš Haradinaj je glavni trgovac organima ubijenih Srba u Albaniji

   • Imamo dokumente, bankovne račune i druge materijale koje povezuju Ramuša Haradinaja sa slučajem trgovine organima. Određeni bankovni računi vezani su za njegovo ime, kao i kuće u kojima su bili lideri OVK u trenutku kada su formirani logori za Srbe i nealbance na severu Albanije. Lica do čijih smo imena došli povezana su, pre svega, sa kidnapovanjem i ubistvima, jer to je naš primarni nivo interesovanja kada su u pitanju slučajevi kao što je "žuta kuća". Došli smo, takođe, do veoma važnih dokaza o umešanosti u zločine na severu Albanije i nekih ljudi iz političkog vrha Kosova i Albanije, takođe preko određenih bankovnih računa u albanskim i švajcarskim bankama - kaže portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić

   Tužilaštvu za ratne zločine Unmik je sredinom marta dostavio rezultate višegodišnje istrage trgovini organima otetih nealbanaca, mahom Srba, na Kosmetu 1999. godine. U svojoj istrazi, Unmik je identifikovao i vođe kriminalnih organizacija osumnjičenih za trgovinu organima, među kojima je široj javnosti najpoznatiji Ramuš Haradinaj.
Portparol Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu Bruno Vekarić u intervjuu za “Ibarske novosti”, osim o pokretanju sudskog postupka o trgovini organima otetih Srba na Kosmetu, govori i o promeni odnosa javnosti prema “patriotizmu”, zločinu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu nad vojnicima tadašnje JNA i oduzimanju imovine stečene u ratovima na prostortima bivše SFRJ minule decenije, u skladu sa Zakonom o zapleni imovine stečene kriminalom koji je nedavno stupio na snagu.
• Sa stanovišta sudskog postupka, kakvog su kvaliteta dokumenta koja ste dobili od Unmika u slučaju trgovine organima?
- Predmet je, u procesnom smislu, više nego jak. UNMIK je 18. marta dostavio tužiocu za ratne zločine Republike Srbije Vladimiru Vukčeviću dokumentaciju u vezi sa istraživanjem navoda o trgovini organima tokom sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Obavestili su tužioca Vukčevića da su pronađeni dodatni materijali, posle detaljnog uvida u dokumentaciju UNMIK-a. Ta dokumentacija se sastoji od deset priloga, a jedan od njih je kompletan izveštaj o "žutoj kući" u koji je naše Tužilaštvo ranije imalo uvid. Radi se o izveštaju iz 2004. godine, sa severa Albanije. Osim sanitetskog materijala i lekova, u jednoj od prostorija "žute kuće" u mestu Burel, na severu Albanije, istražitelji su pronašli i tragove krvi, uz pomoć rastvora luminola, na dva zida i na podu prostorije koja se nalazi u prizemlju, i za koju se sumnja da su u njoj obavljane operacije. Na desetine svedoka koje smo ispitali i mi i istražitelji u Hagu govore o tome da je vrlo verovatno da je oko 300 kidnapovanih nealbanaca, među kojima najviše Srba, bilo ubijeno ili izloženo mučenjima na takav način.
• Da li i u kojoj meri ova dokumenta potvrđuju dosadašnje nalaze srpskih istražitelja o "žutoj kući"?
- Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije vodi krivični postupak u pravcu utvrđivanja istinitosti tvrdnje bivšeg glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte, koju je iznela u svojoj knjizi "Lov, ja i ratni zločinci'', i ovu tvrdnju je preko medija iznela u javnost. Tvrdnja se sastoji u tome da su u periodu od 1999. do 2001. godine, pripadnici OVK, po naredbi svojih starešina, koje su potom postali vodeće ličnosti u političkom životu Kosova, otimali građane srpske, romske i albanske nacionalnosti, koji nisu bili lojalni, zatim ih prebacivali na teritoriju Republike Albanije, zatvarali u logore na području opštine Tropoja, Kukeš i u rudniku Deva, da bi tako zatvorena lica podvrgavali mučenju i torturi, pa čak i hirurškim intervencijama, pri kojima su im iz tela odstranjivali vitalne organe koje bi kasnije prodavali, te da su lišili života oko 300 lica, zatvorenika, a posmrtne ostatke tih lica sahranili u masovne grobnice na istom području. Otkrili smo još mnoge interesantne stvari. Naš predmet koji smo nazvali "Trgovina organima" i vodimo ga pod brojem 33/08 ima 41 prilog, svaki je za sebe izuzetno zanimljiv i zahteva veliko angažovanje. Imamo 134 posredna i neposredna svedoka, više od 200 stranica materijala. Imamo i lokacije gde su, po nama, pokopani likvidrani Srbi i nealbanci.
Uz posredovanje Ambasade SAD otputovali smo oktobru prošle godine u Albaniju, da pokušamo da istragu vodimo sa tamošnjim tužilaštvom. Nismo naišli na razumevanje, ne domaćina tog susreta, već albanske politike. Nastavili smo da radimo dalje, zajedno sa istražiteljima Haškog tužilaštva. Podigli smo predmet na međunarodni nivo, obavestili OEBS, Savet Evrope, Ujedinjene nacije. Očekujemo posetu specijalnog izvestioca Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope Dika Martija.
Potom, puno su nam pomogli novinari koji su otišli na lice mesta i doneli ekskluzivne snimke iz severne i centralne Albanije i razgovorali sa tamošnjim stanovništvom.
Tamo se jasno vidi kako su albanski tužioci koji su sa haškim istražiteljima učestvovali u istrazi 2004. godine, govorili neistinu.
• Da li je i kada moguće, zbirno sa dosadašnjim nalazima, pokrenuti sudski postupak?
- U toku je velika, opsežna, ozbiljna istraga, koja je poprimila međunarodne razmere. U dopisu UNMIK-a tužiocu Vukčeviću 18. marta, napominje se da su istrage o navodnoj trgovini organima i ratnih zločina sada u nadležnosti EULEKS-a, koji je obavešten o zahtevima Tužilaštva za ratne zločine. Mi se nadamo da će Euleks istražiti u potpunosti navode o nestancima Srba na Kosovu i Metohiji koji su povezani i sa zločinima na severu Albanije. Sudeći prema najavama koje smo čuli poslednjih dana, a i na osnovu razgovora koje smo 5. marta vodili sa glavnim tužiocem Euleksa Teom Jakobsom i njegovim saradnicima (šef Specijalne kancelarije Euleksovog tužilaštva za ratne zločine, terorizam i organizovani kriminal Izabel Arnal i tužilac Jens Kristensen), verujem da će ozbiljno pristupiti tom predmetu. Mi smo, u više navrata, imali razgovore sa haškim istražiteljima, koji su po nalogu glavnog tužioca Serža Bramerca omogućili da istraga krene u pravom smeru, i u mnogome doprineli da se razotkriju brojne stvari koje su, po nama, do sada zataškavane.
• Koja se imena pominju kao organizatori i počinioci tih zločina u nalazima UNMIK-a?
- Mogu slobodno da kažem da smo, u najvećoj meri, mi sami radili na prikupljanju tih dokaza, sarađujući sa porodicama žrtava, međunarodnim i nacionalnim organizacijama i institucijama. Imamo dokumente, bankovne račune i druge materijale koje povezuju Ramuša Haradinaja sa ovim slučajem. Određeni bankovni računi vezani su za njegovo ime, kao i kuće u kojima su bili lideri OVK u trenutku kada su formirani logori za Srbe i nealbance na severu Albanije. Lica do čijih smo imena došli povezana su, pre svega, sa kidnapovanjem i ubistvima, jer, podsećam Vas, to je naš primarni nivo interesovanja kada su u pitanju slučajevi kao što je "žuta kuća". Došli smo, takođe, do veoma važnih dokaza o umešanosti u zločine na severu Albanije i nekih ljudi iz političkog vrha Kosova i Albanije, takođe preko određenih bankovnih računa u albanskim i švajcarskim bankama.
• Kakva je saradnja Tužilaštva, u vezi istrage za zločine trgovine organima, sa institucijama Albanije i UNMIK-a, odenosno Euleksa?
- Tužilaštvo za ratne zločine i istražni sudija Veća za ratne zločine su odmah posle početka istrage zatražili od UNMIK-a sve raspoložive informacije o ovoj istrazi. Dopis Tužilaštva za ratne zločine je UNMIK-u upućen aprila 2008. godine. Dopis slične sadržine upućen je i Međunarodnom komitetu Crvenog krsta koji je imao uvid u logore na severu Albanije, kao i samom albanskom tužiocu putem međunarodne pravne pomoći. UNMIK juna 2008. godine negira posedovanje bilo kakvog materijala iz istrage na severu Albanije i negira da je takve istrage uopšte bilo. Neformalnim putem, Tužilaštvo za ratne zločine dolazi do ključnog izveštaja iz "žute kuće" sa severa Albanije. U njemu se navodi čitav niz medikamenata i opreme koja je kompatibilna sa mogućnošću da je na tom mestu bilo hirurških zahvata. Takođe, nabrojana su lica koja su učestvovala u uviđaju u "žutoj kući". Iznosi se činjenica gde se nalaze dokazi iz "žute kuće"- forenzički centar u Orahovcu na Kosovu.
Tu je i karaula na graničnom prelazu Košare, nekoliko masovnih grobnica, i još mnogo toga što tek treba pažljivo istražiti. Izveštaj smo zvanično zatražili prilikom posete našeg sekretara Savetu bezbednosti UN. Na kraju nam je i zvanično dostavljen. Imamo potpunu podršku međunarodne zajednice, sarađujemo na tom predmetu sa Savetom Evrope, sa Haškim tribunalom, sa ambasadama SAD i Rusije, sa Misijom OEBS-a. Moj je utisak da svi oni žele da se sazna istina o onome šta se dešavalo na severu Albanije. To je i u interesu pravde, a može i da razotkrije određene kriminalne grupe međunarodnih razmera.
• Da li verujete da će ti zločini dobiti sudski epilog i da će se odgovorni naći na optuženičkoj klupi? Pogotovo što mediji godinama, a i ovih dana to ponavljaju, upiru prst u najviše zvaničnike Kosova kao organizatore tih zločina...
- Ukoliko Euleks bude vodio istragu držeći se profesionalnih i moralnih standarda, onda će, nema sumnje, odgovorni - krivično odogovarati. Dokazi su prikupljeni, svakim danom dolazimo do novih, a Euleks je, kao što znate, obavešten o našim zahtevima.
• Tužilaštvo za ratne zločine je prošlo put od osporavanja javnosti, medija i političara, do potpune afirmacije Vašeg rada. Kako to komentarišete, kako ste to postigli, šta se to promenilo?
- Promenila se svest o potrebi da se oni koji su ukaljali obraz svom narodu izvedu pred lice pravde. Građani Srbije danas vide da ih nekažnjavanje ratnih zločina vraća u devedesete, i psihološki i materijalno. Cela Srbija je videla sramotu kako velike patriote ubijaju šest razoružanih mladića u mestu Godinjske bare u Bosni, za koje je, ubeđen sam, malo ko čuo. S druge strane, mi se u Tužilaštvu zaista trudimo da svaki ratni zločin koji procesuiramo približimo javnosti, da razjasnimo, objasnimo okolnosti, da na suđenju koje je javno, dokažemo da su osobe koje smo optužili zaslužile kaznu. Suđenja za ratne zločine su jedinstvena prilika da se uverite u svu patnju koja je naneta žrtvama i njihovim porodicama, a koja je nastala iz mržnje i koristoljublja. E tu onda padaju maske i heroji se svedu na svoju meru, kakvu su sami sebi skrojili.
• Da li to znači i da se menja klišeirana predstava o patriotizmu?
- Menja se, i to se vidi na svakom koraku, ne samo u sudnici Specijalnog suda. Patriotizam je ljubav prema svojoj zemlji, a ne mržnja prema drugom i drugačijem. Tokom devedesetih patriotizam je bio sredstvo manipulacije javnim mnjenjem. Dok smo mi "slavili" pobedu nad NATO snagama, tela ubijenih su se prevozila hladnjačama po Srbiji, a Srbi su ubijani na Kosovu i Metohiji. Dok smo slavili takozvane pobede u Hrvatskoj i BiH, otkopavale su se grobnice pored Vukovara sa više od 200 žrtava i u Bosni sa više od sedam stotina tela, a Srbi su proterani i ubijani u Krajini. Svi su na ovim prostorima izgubili, zauzevši pogubnu poziciju žrtve koja je i opasna - ona dozvoljava da činite zločine, da se svetite, bez svesti o tome da u ratu postoje sasvim jasna pravila ponašanja i da će doći vreme kada će se po tim pravilima postupati. Sada je došlo to vreme.
• Da li postoje slična tužilaštva i u BiH i Hrvatskoj i da li su ona aktivna koliko i Vaše i kakva je vaša međusobna saradnja?
- Da, postoje državni organi i u BiH i u Hrvatskoj, kao i u Crnoj Gori i Makedoniji koji su specijalizovani za predmete ratnih zločina i organizovaog kriminala. Sa svima njima imamo dobru saradnju - sa nekima efikasniju, a sa nekima manje efikasnu, sve zavisi od toga koliki je uticaj politike na njihov rad. Najbolje sarađujemo sa hrvatskim državnim tužilaštvom, sa kojim smo 2006. potpisali Sporazum o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida koji nam omogućava da ustupamo dokaze iz predmeta ratnih zločina jedni drugima kako bismo ih efikasije procesuirali, da se državljanima jedne zemlje sudi u zemlji u kojoj su dostupni. To ide teško sa tužilaštvom BiH, jer oni slede državnu politku da se ratnim zločincima sudi na teritoriji na kojoj je taj zločin i počinjen. Pa ipak, u predmetu "Tuzlanska kolona" efekti saradnje sa Kantonalnim tužilaštvom iz Tuzle su veoma pozitivni, za razliku od sarajevskog, Glavnog tužilaštva BiH, gde ta saradnja zapinje, kao što je slučaj sa "Dobrovoljačkom". Upravo sam se vratio sa jednog od brojnih naših susreta, to je bilo 2. i 3. aprila u Briselu, u organizaciji Evropske komisije. Tamo je bio i gospodin Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala i načinili smo ponovo, svi zajedno mnogo malih, ali veoma važnih koraka za budućnost pravde u regionu.
• Jedni tvrde da se u Hagu sudi mahom Srbima i da se na osnovu toga "ruži" srpski narod, te da se tako postavljaju temelji i za naplatu ratne štete, te kao cilj potpune satanizacije srpskog naroda. Kakav je Vaš komentar?
- Predstavnici srpskog naroda su prvo satanizovali sami sebe stravičnim zločinima koje su počinili nad nedužnim civilima. Kada kažem civili mislim na bebe, starice od sto godina, trudnice, a mislim i na ratne zarobljenike koji su zaštićeni međunardonim humanitarnim pravom. Činjenica je da to nije bila samo "srpska osobina" devedesetih. Ali je na nama, kao državnom organu Srbije koji postupa u tim predmetima - da goni počinioce ratnih zločina, da takve građane naše zemlje privede pravdi. Doduše, naša je nadležnost mnogo šira - ona se proteže na tertoriju cele bivše Jugoslavije, i mi u našim predmetima imamo i one koji su počinili stravične zločine upravo nad Srbima. Hoću da kažem da je to stanje stvari, da je Haški tribunal prvi počeo da procesuira "naše zločince", da su neke odluke tog suda prosto neshvatljive - slučajevi Haradinaj, Naser Orić ili pak Sefer Halilović, kao primeri, ali to je problem Haškog tribunala. Niko se ovde nije bunio kada je isti taj sud oslobodio Veselina Šljivančanina ili kapetana Radića za zločine u Vukovaru.
Ratnu štetu niko ne želi da plati. Ali o tome odlučuju međunarodni sudovi i ne možemo da ih ignorišemo.
• Orijentaciono, koliko očekujete da će Vaše Tužilaštvo pokrenuti još sudskih postupaka, odnosno do kada smatrate i predviđate da će Tužilaštvo da završi svoj mandat? Naravno, u svetlu pravne odredbe da ratni zločini ne zastarevaju.
- Od 2003. godine do danas, optužili smo 91 lice za ratne zločine u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu i Metohiji. Pod istragom je trenutno 290 lica, na desetine novih krivičnih prijava je u radu. Naš je cilj da istražimo događaje ratnih zločina u potpunosti i da odgovorna lica za ta teška krivična dela privedemo pravdi. Čeka nas još jako mnogo posla, na žalost, puno je tih događaja i puno je odgovornih lica još na slobodi. Politika sprečavanja nekažnjivosti je osnovni princip našeg rada. Ni jedan naš predmet nije završen, stalno otkrivamo nove počinioce. Ima tu još jedna veoma važna stvar i mislim da malo ko ovde na to obraća pažnju: Evropska unija će ocenjivati rad pravosudnog sektora u državama Zapadnog Balkana po eventulanom zatvaranju Tribunala u Hagu, iako je Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta jednoglasno izglasao predlog preporuka kojima se traži od Evropskog saveta da po hitnom postupku preduzme radnje za produžavanje rada Haškog tribunala bar do 2012. godine. U izveštajima Evropske komisije opservirani su koraci koje zemlje regiona čine ka kažnjavanju ratnih zločina. Protivnici evropskih integracija će možda protrljati ruke, ali je činjenica da ćemo još dugo biti pod budnim okom Evrope i sveta kada su u pitanju ratni zločini. Konačno, to je dug prema generacijama koje dolaze i koje moramo da oslobodimo balasta ratnih zločina.
• Na snagu je stupio i Zakon o zapleni imovine stečene kriminalom. U kojoj meri će primena ovog Zakona doprineti efikasnijem radu sudova i u slučajevima koje pokreće Vaše Tužilaštvo?
- Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima ima specifičnu dimenziju kada su u pitanju predmeti ratnih zločina. Tu će se ogoliti pravi motivi nekih "narodnih heroja" koji su svoj ratni plen - pljačku - "sadili" pored puteva - benzinske pumpe, restorani, prodavnice... Neki su taj prvobitno akumulirani kapital stečen na mržnji i krvi "obrnuli" kroz još unosnije poslove - trgovinu ljudima, oružjem, narkoticima, automobilima, u početku kradenim automobilima. Ono što će predstavljati procesni problem to je dokazivanje da je ta imovina stečena u ratu. Postoje, međutim, u optužnicama, navodi o oduzimanju hiljada i hiljada tadašnjih nemačkih maraka od žrtava pre nego što su ubijene. Trebaće tužilačke i pravničke veštine za tu vrstu dokazivanja, ali zato je tu Zakon koji u tančine sve to definiše i reguliše.

PRETNJE SMRĆU
U kojoj meri pretnje koje dobijate Vi i tužilac Vukčević utiču na efikasnost Tužilaštva i da li uopšte utiču?
- Do sada smo notirali 62 pretnje što direktno tužiocu Vukčeviću, među kojima su i pretnje smrću, što nama, njegovim saradnicima. Te pretnje su, na žalost, sastavni deo našeg posla. Mi nastavljamo da radimo na isti način kao što to radimo od početka, evo već šestu godinu. Pretnje, ipak, ozbiljno shvatamo, prosleđujemo ih nadležnim državnim organima, neke ispituje i FBI, s obzirom da dolaze iz Čikaga. Sve te pretnje imaju bar dve zajedničke karakteristike: uglavnom se pojave kada je u toku akcija lociranja haških optuženika u bekstvu, a drugo zajedničko obeležje im je da ih upućuju ljudi koji su na strani destruktivne, nazadne Srbije, koja ne želi da podigne glavu iz prošlosti, koja nas je unazadila decenijama od svega naprednog i civilizovanog.

AKCIJA GRADSKOG ODBORA JEDINSTVENE SRBIJE U KRALJEVU - piše Violeta Konjokrad
Pomoć za korisnike "Narodne kuhinje"

   • Članovi Jedinstvene Srbije prikupili namirnice za "Narodnu kuhinju" u Kraljevu u vrednosti od 70.000 dinara • Apel iz ove stranke i Crvenog krsta i na ostale organizacije i pojedince, ljude dobre volje, da krenu primerom Gradskog odbora Jedinstvene Srbije Kraljevo

   Gradski odbor Jedinstvene Srbije "Dragan Marković Palma" u Kraljevu organizovao je u proteklom periodu humanitarnu akciju u okviru koje je poklonio veću količinu životnih namirnica "Narodnoj kuhinji" u Kraljevu. Vrednost ove donacije je oko 70.000 dinara, a, kako ističu u Crvenom krstu Kraljevo, sa ovom i dugim vrstama podrške, rad Narodne kuhinje siguran je do kraja jula. Podsećanja radi, kraljevački Crveni krst početkom ove godine imao je probleme oko daljeg opstanka "Narodne kuhinje", jer njeni korisnici više od mesec dana nisu dobijali hleb. Zahvaljujući apelima preko informativnih medija i ljudima dobre volje, obezbeđene su dovoljne količine brašna, a "Narodna kuhinja" nastavila je sa radom.
Kada su čuli za ove probleme, članovi Jedinstvene Srbije u Kraljevu, na incijativu svog Gradskog odbora, prikupili su veću količinu namrinica neohodnih za za rad "Narodne kuhinje" i socijalno najugroženije Kraljevčane, korisnike njenih usluga. Namirnice su predate kraljevačkom Crvenom krstu i njegovoj "Narodnoj kuhinji" početkom ove sedmice.
   - Onog trenutka kad smo čuli od predstavnika Crvenog krsta da su iscrpljene zalihe hrane za najugroženije naše sugrađane, odnosno najsiromašnije naše građane, u našoj stranci data je inicijativa o početku prikupljanja sredstava za ovu namenu. U međuvremenu smo preko naših članova prikupili dovoljno sredstava i nabavili smo tonu brašna, tonu krompira, 120 litara jestivog ulja, 100 kilograma soli i 100 kilograma šećera. Recimo, kada bismo sada pošli u bilo koju prehrambenu radnju ili trgogovinski market bilo bi nam potrebno negde oko 70.000 dinara da sve to kupimo - kaže Slobo Radović, predsednik Gradskog odbora Jedinstvene Srbije u Kraljevu, izražavajući zahvalnost svim članovima stranke i građanima koji su se odazvali ovoj inicijativi i apelujući na druge organizacije, ne samo političke, kao i pojedince koji su u mogućnosti, da postupe na sličan način i pomognu "Narodnu kuhinju".
   O tome kakav je značaj ove akcije Jedinstvene Srbije, govori podatak da hleb i obroke "Narodne kuhinje" u Kraljevu trenutno svakodnevno uzima šest stotina korisnika materijalnog obezbeđenja, a još toliko korisnika nalazi se na listi čekanja!? Obroci se pripremaju u kuhinji u "Agensu" u Mataruškoj Banji, a zatim distribuiraju u prostorije Druge mesne zajednice gde se dele korisnicima. Dovoljno zaliha hrane za postojeće korisnike obezbeđeno je do kraja jula, a sigurnost rada "Narodne kuhinje" dodatno obezbeđuje i donacija Vlade Republike Srbije.
- Ovakvi primeri kao današnji upravo nas uveravaju da će se javiti i drugi dobri ljudi, organizacije, kompanije, čak i političke stranke koji će pružiti i moralnu i materijalnu pomoć Crvenom krstu, kako bi šesto najugroženijih stanovnika mogli sebi da obezbede nesmetanu egzistenciju, bar što se tiče Kraljeva - naglasila je Mirjana Lišanin Gostiljac, sekretar Crvenog krsta Kraljevo.
   Inače, ovo nije prva akcija pomoći Gradskog odbora Jedinstvene Srbije Kraljevo svojim sugrađanima. Podsećanja radi, Savet prosvetnih radnika ovog Gradskog odbora organizovao je pomoć učenicima u pripremanju nastave, Savet penzionera posete i podršku najstarijim Kraljevčanima, a Aktiv mladih pokrenuo niz inicijativa za okupljanje i rešavanje gorućih problema kraljevačke omladine.

RODOLJUB ŠABIĆ
Zdravstveni centar “Studenica” krši zakon

   Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je da Zdravstveni centar "Studenica" iz Kraljeva uporno krši zakon i još nije predao tražene kopije dokumenata suprugu tragično preminule Anđelke Popović. Šabić je u pisanoj izjavi naglasio da je njegovo rešenje kojim im je naložena predaja dokumenata, obavezujuća za Zdravstveni centar "Studenica", ali i pored toga, rukovodstvo tog centra i dalje izbegava da to učini.
   "Da imam na raspolaganju bilo kakvu mogućnost da kaznom ili na drugi sličan način obezbedim izvršenje ove odluke to bih svakako učinio. Međutim, ne rasposlažem takvom mogućnošću, a Vlada Srbije čija je zakonska obaveza da u slučaju potrebe obezbedi izvršenje rešenja, a koja nažalost to do sad nikada nije činila i dalje istrajava u tom potpuno neprencipijelnom stavu", poručio je Šabić.
   Šabić je istakao da Vlada takvim odnosom "zapravo poziva na nepoštovanje zakona i doprinosi urušavanju autoriteta zakona i institucija".
   On je rekao da mu je ministar zdravlja Tomica Milosavljević obećao da će nalog za dostavljanje dokumentacije biti izvršen bez odlaganja. Šabić je istakao da je zabrinjavajuće da je suprugu pokojne Anđelke Popović ponuđeno da dobije tražene kopije dokumenata, ali samo uz uslov da ih neće "zloupotrebljavati".
   "U nastojanju da tom čoveku pomognem u ostvarivanju prava koje ima i po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama i po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, tražiću od Zaštitnika građana i od Republičkog javnog tužioca preduzimanje odgovarajućih disciplinskih, ali i krivično-sudskih mera protiv odgovornih zbog nesavesnog rada i moguće zloupotrebe službenog položaja", poručio je Šabić.

PISMA ČITALACA
Da li smo mi Srbi baš takvi?

   Rečenica "Takvi smo mi Srbi" u meni uvek budi nelagodu jer mi zvuči kao priznanje naših mana koje su konstanta i koje se nekada za sva vremena neće promeniti. Nedostaci su takvi, koje mi obogaljeni, zato što smo Srbi, moramo da nosimo i ističemo da se slučajno ne zaborave. To je kao ljaga, sramni žig koji nam je udaren da ga nosimo od rođenja kao znak raspoznavanja.
Nikada nisam čula od Hrvata, Mekedonaca i drugih naroda, čiji jezik razumemo, da nešto slično izjave. To nije prisutno ni kod drugih naroda. Uobičajeno je da ljudi ističu svoje dobre osobine i da se na razne načine jača osećaj pripadnosti i ponos zbog te pripadnosti.
Amerikanci, koje nikako ne volim da uzimam za primer u bilo kom smislu, u svakom svom filmu, makar na trenutak, prikazuju svoju zastavu. Kažu da je to zakonska obaveza. A mi sa mnogo kompleksa kroz rečenicu "Takvi smo mi Srbi" kao da pokazujemo neku nakaznost, neku ružnu zapuštenost, svoju ranu zbog koje od nas treba bežati kao da smo kužni. Mšljenja sam da ova činjenica zaslužuje neko sociološko istraživanje!
A da li smo mi baš takvi? Da li znamo da pohvalimo nešto što je dobro, da li smo spremni da nekog ko je iznad proseka potapšemo po ramenu i kažemo "Svaka čast-to je i naš uspeh!" Hajde probajmo, lepši je osećaj nego bljuvati jed i čemer od koga i sami budemo pobljuvani.
Povod ovom tekstu je za mene bolan jer sam zbog povreda u saobraćajnoj nesreći boravila u Zdravstvenom centru "Studenica". Na žalost, imala sam priliku da pratim razvoj ovog centra jer su i meni bližnji u njemu boravili.
Zadovoljstvo je videti da u ovom lepom ali zamrlom gradu nešto ide napred.
Medicinski centar Studenica sa punom odgovornošću nosi to časno ime. Počev od čistoće koju jednostavno morate da primetite jer veliki broj ljudi stalno nešto čisti, do probuđene ekološke svesti o razvrstavanju otpada. Centar se trudi, pacijenti ne baš! Zamislite bolnicu u kojoj nisu musavi prozori, koja je okrečena, čista. Musavog čoveka ne cenimo, a kamoli ustanovu u koju smo došli po zdravlje.
Bolest okreće čoveka sebi i on sebično misli da je njegova bolest centar sveta i zbog toga često nekritički gunđa i kritikuje. Nesporno je da treba kritikovati ono što je loše da bi se popravilo, ali svakako treba pohvaliti ono u šta su ljudi uložili trud i što funkcioniše kako treba.
Odgovorno mogu da kažem da Kraljevčani, kao i svi drugi ljudi koji gravitiraju ovom centru ili se tu zadese, mogu da imaju puno poverenje u zdravstvenu zaštitu koju će dobiti na Ortopedskom odeljenju ovog centra. Nezahvalno je pominjati imena jer se izlažete riziku da nekoga neopravdano ne pomenete, ali ja moram da pomenem lekare koji su bili neposredno uključeni u moje lečenje. Nezaobilazno i po redu kako sleduje, sada već doajen na ortopediji dr Milenko Perović. Topao i profesionalan odnos ovog velikog humaniste daje vam snagu da sve, uglavnom neprijatne intervencije i situacije lakše preživite. Saznanje da o vama brine neko na jedan tako nenapadan, a siguran način uliva spokojstvo. To nije ništa novo, to Kraljevčani znaju. Dr Perović se za takvo mšljenje o sebi izborio pregalačkim i upornim radom.
Srećom pojavili su se i novi ljudi koji su budućnost ortopedije na ovim prostorima, a među njima, svakako moj favorit dr Aca Radosavljević. Ovaj mladi lekar rođen je 1973. godine u Kraljevu, a Medicinski fakultet u Beogradu je završio sa prosečnom ocenom 9,67. Entuzijazam, profesionalizam i potpuna posvećenost pacijentu jednostavno plene. Sa rezonom da je diploma samo ulaznica za radno mesto, da se prava znanja stiču tek radom i da od zainteresovanosti svakog pojedinca zavisi koliko će se ostvariti kao profesionalac, ostajete zadivljeni i ponosni što je taj čovek naše gore list.
Kraljevčani, čuvajte kosti, ali ako vam se ipak nešto desi zapamtite ova imena i budite spokojni jer ima ko da vam pruži vrhunsku medicinsku pomoć.
Nepravedno bi bilo ne pomenuti Odeljenje intenzivne nege. Ovo odeljenje funkcioniše kao savršeni organizam iako su ti poslovi jedni od najtežih jer ste na stalnoj klackalici život-smrt, a vi ste taj jezičak koji opredeljuje stranu. Neka istraživanja pokazuju da anesteziolozi zbog stresa pod kojim rade žive znatno kraće od ostalih. Za sestre i tehničare niko nije vršio ispitivanja, ali sam sigurna da način kako se to radi, a leti se i lebdi nad svakim pacijentom, neumitno odnosi i troši značajan deo životne energije. Na opasku da su bar u ravni ili za pedalj ispred Odeljenja za reanimaciju VMA, na kome sam, na žalost, takođe boravila, načelnik anestezije dr Kuševija mi je odgovorio da je to zasluga prethodnih načelnika i svih zaposlenih na ovom odeljenju. Apsurd je da ovi ljudi nemaju nikakve beneficije za ovaj, nesporno jedan od najtežih poslova. Službenici u MUP-u, koji nemaju nikakve veze sa operativom i koji bi tu vrstu administrativnih poslova mogli da obavljaju u bilo kom državnom organu imaju beneficirani radni staž, a ovi pregaoci ne?! Ništa nije nepromenljivo, pa ni to ko treba, a ko ne da ima beneficirani staž. Značajnu ulogu tu mogu da odigraju Srpsko lekarsko društvo i strukovna udruženja koja snagom argumenata mogu da se izbore da se ova nepravda ispravi.
Ovo nije oda kraljevačkom zdravstvu, sigurno je, na žalost, da ima i drugačijih lekara. Lekarske greške su moguće. Nesavesne lekare treba sankcionisati i to kroz individualizaciju krivice, a ne kroz neopravdane i uopštene opaske da nam je zdravstvo korumpirano i nikakvo, jer je to nepravedno. Pokušajte da zamislite svoj život bez njih.
Zahvalni pacijent,
Zora Lozanić

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

IZLOŽBA ĐORĐA SIMIĆA - piše Bojana Milosavljević
Akvareli pred publikom Šapca

   • U galeriji Kulturnog centra Šapca u toku je dvonedeljna izložba slika (akvarela) kraljevačkog likovnog umetnika Đorđa Simića. Gostovanje u Šapcu je vid priznanja ovom majstoru "vodenih boja" jer je prošle godine dobio nagradu ove ustanove na 14. izložbi akvarela

   Poslednja u nizu samostalnih izložbi kraljevačkog slikara Đorđa Simića otvorena je 6. aprila u Kulturnom centru - Šabac, a novom uspehu našeg umetnika prethodila je prošlogodišnja glavna nagrada na 14. (svesrpskoj) izložbi akvarela koju organizuje pomenuti Centar. Đorđe Simić, pored ostalog i član Tiske akademije akaverela, dakle, odabrane i dokazane grupe pobornika ove likovne tehnike, u pravom svetlu predstavio se i šabačkoj likovnoj javnosti. Uvek spreman da prezentuje uzbudljivu lepotu svedenog izraza koji odlikuje akvarel, Simić je i za ovu priliku odabrao dovoljno radova da i tamošnjoj publici dokaže koliko je u svojoj likovnoj poetici visoko.
Đorđe Simić je u svojim akavarelima "tihe dramatike" pre svega umetnik sklon meditaciji, kako zapaža naš istaknuti kritičar Sava Stepanov:
"Ta meditativnost je vidljiva već u "fasadnom" sloju slike i ona proističe iz samog kolorita, iz psiholoških vrednosti boje i iz jednog sasvim racionalističkog načina promišljanja same slike i njene funkcionalnosti... Tako akavarel nastaje u jednoj seansi i jednom dahu, on je s asvim očigledno plod kontemplativnog shvatanja samog čina slikanja..." - piše, između ostalog, S. Stepanov. Istovremeno, Sonja Petrović, jedan od organizatora postavke u Šapcu i autor propratnog kataloškog teksta, pojašnjavajući svoj izbor gosta - umetnika, hvali rad Đorđa Simića, pripisujući ga njegovom ljudskom i umetničkom senzibilitetu, ali i nespornom poznavanju ove likovne tehnike:
"Umetnik se lako odlučuje, imponuje sigurnost realizacije. Sve to ostavlja neizbrisiv trag spontanosti i igre koja čuva neophodnu svežinu. U nekim akvarelima dominiraće graditeljsko, u nekim potpuna oslobođenost izražena tek dodirima četke po papiru... Dakle, sve ono što dobar akarel treba da ima, predmet je Simićevog istraživanja..."
Šta još reći o umetniku koji je prvi put izlaga pre pola veka (1959. godine u Kraljevu), i to pre nego što je i završio formalno školovanje? NJegov učitelj akarela bio je profesor Svetolik Lukić. Naš slikar je svojim angažmanom opravdao velika očekivanja onih koji su ga na putu umetnosti podržavali. Aktuelna izložba u Šapcu mu je 45. samostalna do sada, a kolektivno je izlagao više od tri stotine puta, može se reći - širom sveta, uključujući pre svega bivši zajednički deo balkanskog prostora. Đorđe Simić je od 1971. godine član ULUS - a, a pravi kuriozitet je i podatak da je i član Azijsko - evropskog umetničkog udruženja ASPORA, formiranog u Kunsanu (Južna Koreja), gde je, takođe, izlagao. Ovaj umetnik je i osvedočeni humanitarac - kroz učešće na brojnim kolonijama i u dobrotvornim akcijama. Najzad, stručna javnost ali i Kraljevo u kome decenijama živi i stvara, prepoznavali su njegov svekoliki angažman. Dobitnik je više nagrada u Kraljevu, zaslužni je građanin, a jedan od bisera njegove biografije je nagrada na Bijenalu akvarela Jugoslavije (Zemun, 1997).



ŠKOLSKA TAKMIČENJA
Blistali mladi istoričari

• Više od dve stotine osnovaca iz brojnih škola Raškog okruga 5. aprila nadmetalo se na okružnom takmičenju iz istorije. Desetak njih predstavljaće na državnom takmičenju u Nišu, 9. i 10. maja, svoje škole, gradove, ali i Rašku oblast. Dobar domaćin ovom takmičenju bila škola "Živan Maričić" u Žiči

   Tačno 208 učenika iz pet gradova Raškog okruga (Novi Pazar, Tutin, Raška, Kraljevo i Vrnjačka Banja) 5. aprila u žičkoj osnovnoj školi odmerilo se u znanju istorije. U skladu sa pravilima takmičenja, devet starijih osnovaca (sedmi i osmi razred) steklo je pravo učešća na državnom prvenstvu koje će se narednog meseca održati u Nišu. Dakle, najuspešniji su bili: Vuk Janković, učenik sedmog razreda OŠ "Dimitrije Tucović", a potom učenici osmog razreda: Ninoslav Živanović, Ana Ivanović i Ivana Radojević (svi iz OŠ "Jovo Kursula"); Nikola Petrović i Ana Vulović - oboje iz škole u Vitanovcu, kao i: Nikola Miljković ("Dositej Obradović" - Vrba), Dunja Petrović ("Četvrti kraljevački bataljon") i Teodora Dobrosavljević ("Živan Maričić" - Žiča).
   Prema propozicijama, okružno takmičenje je završna etapa za učenike petog i šestog razreda. Među petacima pobednik iz istorije je Muamer Ajvazi, učenik iz Novog Pazara. NJegovi vršnjaci iz Kraljeva - Bogdan Mićović i Lazar Pavlović (obojica iz OŠ "Dimitrije Tucović") osvojili su drugo mesto, kao i Nebojša Pešić iz OŠ "Dositej Obradović" u Vrbi. Treće mesto pripalo je Ognjenu Miliću ("Živan Maričić"), Aleksandru Božinoviću i Aleksandru Petroviću (obojica iz OŠ "Četvrti kraljevački bataljon"). Najbolje rangirani učenici šestog razreda su: Teodora Pavićević i Milica Manojlović ("Četvrti kraljevački bataljon") - na prvom mestu. Milan Stanić ("Dimitrije Tucović"), Stefan Jovićević ("Četvrti kraljevački bataljon") i Nađa Vukašinović ("Četvrti kraljevački bataljon") osvojili su drugo mesto, dok je treće pripalo Jovani Dobrijević ("Četvrti kraljevački bataljon").
Za uspeh mladih istoričara svakako su zaslužni kraljevački profesori i nastavnici ovog predmeta: Ivana Hasanović ("Jovo Kursula"), Svetlana Spasojević ("Dositej Obradović" - Vrba), Aleksandar Mirović (Vitanovac), Drina Tanasković i Dragomir Beloica ("Četvrti kraljevački bataljon") i Milan Petrović ("Dimitrije Tucović").



LIKOVNI ŽIVOT - piše Dragan Bajović
"Od figuracije do apstrakcije"

   U Galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu otvorena je izložba slika Miroslava Lazovića pod nazivom "Od figuracije do apstrakcije". Ovaj slikar poznat je Kraljevčanima po muralima koje je sa svojim studentima islikao na mnogim fasadam zgrada u našem gradu.
Talentovani Miroslav Lazović, čije će slike biti u Galeriji Narodnog muzeja do 17. aprila, smatrao je na početku svoje umetničke karijere da slikarsko akademsko zvanje nije potrebno, pa je počeo da studira ruski jezik i književnost. U međuvremenu, boraveći u ruskim manastirima gde je na svojim platnima beležio duhovnost i slovensku baštinu, shvatio je značaj akademskog obrazovanja. Završio je Falultet primenjenih umetnosti u Beogradu i sada je docent na toj visokoškolskoj ustanovi.
   O Miroslavu Lazoviću govorio je direktor Muzeja Dimitrije Jovanović. Lazović, rekao je između ostalog Jovanović, iz nekih razloga obožava Kraljevo. Zato je i posvetio toliko vremena da svojim muralima oživi sive fasade zgrada u našem gradu.
   Otvaranje izložbe Miroslava Lazovića pratio je bend “Burns” uz koji su nastupile vokalne solistkinje Sandra i Maja.

SPORT

ODBOJKA - RIBNICA SUMIRALA MINULU SEZONU - piše Zoran Bačarević
Uspešan klub čeka (uspešnog) predsednika

   • Redovni izbori u klubu do kraja aprila, pet igrača na širem spisku seniorske reprezentacije, petorica prvotimaca slobodni

   Udarni ,,trio" kraljevačkog prvoligaša (trener Mačužić, predsednik skupštine kluba Mitrović i direktor Milinković) minulu sezonu ocenio je prošlog utorka na KZŠ u ,,Kvartu"-uspešnom. ,,Jakom žetvorkom" otprilike. Četvrtim mestom u nacionalnom šampionatu plasman juniora na finalni turnir, kadeta ako prođu Pirot, a pionira ako prođu polufinalni turnir u Kraljevu od 17. do 19. aprila-ostvareni su ciljevi koje je rukovodstvo kluba ,,zacrtalo" na početku sezone 2008/09.
   Prvi čovek struke Boško Mačužić posebno je zadovoljan što je prošle jeseni i proleća nekoliko mlađih igrača punim jedrima nastupilo na prvoligašku scenu i što je selektor reprezentacije Srbije na širi spisak stavio gotovo celu postavu Ribnice. Na njemu su Kovačević, Mrdak, Radević, Borovnjak i Jović a dvojica su trenutno na Ep za kadete u Holandiji (Kovačević i Mrdak). Igrom brojki čak petorica prvotimaca biće slobodni narednog jula (Gavrilović, Đorđević, Jović, Mijalković i Radivojević), ali će se učinak prelaznog roka znati tek krajem avgusta.
   Predsednik skupštine kluba, Milivoje Mitrović najavio je za kraj aprila redovnu izbornu skupštinu kluba na kojoj će, svi su izgledi, biti promovisan i predsednik Upravnog odbora, bez koga je klub poslednjih pet godina. Traži se uspešan čovek za uspešan klub, koji bi ugledom i vezama obezbedio Ribnici dodatna sredstva za još jedan izlazak na evropsku scenu (Čelendž kup), gostovanje dve selekcije iz Zelene Gore (Poljska) u Kraljevu u maju i gostovanje Kraljevčana u poljskoj u septembru, kao i za normalno funkcionisanje kluba do kraja kalendarske godine.
   Recesija se, naravno, odražva i na finansijsko poslovanje kluba pa je ovu godinu klub počeo sa dugovima, i pored toga što je prošli završio sa ,,viškom" od 120.000. Alarmno zvono posebno je uključio direktor kluba Đurađ Milinković, pošto ,,opština" ove godine ne prebacuje novac sportskim organizacijama Kraljeva. Skromnost je višedecenijska vrlina kluba pa će, u slučaju da kriza potraje biti primenjena ,,varijanta B-oslanjanje na isključivo ,,domaći" igrački kadar i borba za goli ligaški status. Ova druga varijanta je uslovno moguća jer su dosadašnji ,,stranci", a pre svega Mijalković, više nego zadovoljni korektnim odnosom klupskog rukovodstva. Septembar je, ipak, prilično daleko a u međuvremenu će, pored ,,gošćenja" Poljaka Ribnica nastupiti na tradicionalnom međunarodnom prvomajskom turniru u Beogradu, na kome su svojevremeno mladi odbojkaši Ribnice pod imenom Kraljevo osvojili prva mesta i pobedničke pehare.



BICIKLIZAM
Stanković drugi na Mišeluku

   Na startu ,,Biciklističke lige Srbije" na novosadskom Mišeluku takmičar kraqevačkog Metalca Marko Stanković osvojio je vredne bodove u novoj takmičarskoj sezoni. Stanković je bio drugi u konkurenciji elita, takmičari do 23 godine, a pretekao ga je Aleksandar Dukić iz Niškog Železničara. Staza je bila duga 90 kilometara, a iza Stankovića, na treću poziciju plasirao se Slobodan Pajić (Partizan, Beograd).



FUDBAL-SRPSKA LIGA (ZAPAD) - piše Zoran Bačarević
Tri puta jedan jednako devet

   • Golom Janićijevića ,,beli" u Petrovcu na Mlavi osvojili nova tri boda i prednost nad drugoplasiranom ekipom (radnički Stobeks) povećali na 11 • Poraz Metalca u Kragujevcu- 2:2 za Radnički • U 21. kolu dve Slobode u Kraljevu: sutra Metalac-Sloboda (U), u nedalju Sloga-Sloboda

   U tri uzastopna kola lider sa tabele srpskoligaškog ,,Zapada" postigao je (svega) tri gola ali je osvojio maksimalnih devet bodova pa ponovo razliku u odnosu na prvog pratioca povećao na dvocifreni broj bodova. Rade Vlašić je bio strelac u Lajkovcu protiv Železničara da bi ,,preostala" dva, na dve utakmice postigao novajlija u dresu Sloge Miloš Janićijević. On je najpre u ,,vanrednom" 19. kolu protiv Budućnosti iz Valjeva ,,belima" doneo prva tri boda na Gradskom stadionu, da bi ,,reprizu" imao tri dana kasnije u Petrovcu na Mlavi. Na susretu u Petrovcu, na terenu koji više podseća na bolje stojeće seosko igralište, Sloga je u minulom 20. kolu dominirala svih 90 minuta. Naravno, u pitanju je kraljevačka Sloga koja domaćinu nije dala da čestiti ,,otvori oči". U pitanju je razlika u kvalitetu, ali je četa sa Ibra još jednom promašila sijaset prilika-da bukvalno baci na kolena imenjaka iz varoši na Mlavi. U nedostatku povređenog Rada Vlašića i ,,opravdano odsutnog" najboljeg strelca lige Dejana Rađenovića (odrađivao žute kartone) ulogu ,,egzekutora" preuzeli su Nikačević, Tadić, Vasić pa i Vinko Vlašić, ali je jedino Miloš Janićijević uspeo da zatrese mrežu domaćina (39 minut) i da svojoj ekipi obezbedi maksimalan učinak i u trećem uzastopnom kolu, uz minimalna ,,ulaganja".
   Posle dva uzastopna uspešna kola fudbaleri metalca poklekli su na gostovanju u Kragujevcu. Radnički je prekinuo lošu prolećnu seriju savladavši četu sa kraljevačke Ložionice sa 2:1 i kako-tako se uključi u trku za drugo mesto i baraž, pošto su Užičani poklekli na Ubu, a Radnički Stobeks (Klupci) u Lajkovcu remizirao sa domaćim Železničarem.
   Učinkom u prvih pet prolećnih kola kraljevački ligaši mogu biti zadovoljni, pre svih Sloga, pošto je u tri uzastona kola zabeležila najslađe pobede. Voljom žreba, ovog vikenda će u Kraljevu gostovati dve Slobode. Užička će sutra kod Ložionice pokušati da domaći Metalac ,,oslobodi" sva tri boda kako ostala u trci za drugu poziciju na tabeli dok će čačanska sutradan gostovati na Gradskom stadionu, bez opterećenja, i prepustiće ulogu favorita domaćinu.



RUKOMET - SRPSKA LIGA - piše Stole Petković
Gosti pali u nastavku

Metalac - Hidroelektrana (BB) 34:19 (14:12)
Stadion kod Zelengore. Gledalaca 200. Sudije: Lazarević (Kraljevo), Tepavčević (Čačak). Sedmerci: 2 (1) Metalac, 2 (1) Hidroelektrana.
Metalac: Ne. Nikoli, Nik. Nikolić 3, Dimitrijević 4, LJubičić 4, Mirković 1, Andrić 5, Dragićević 1, Stamenković 1, Kanjevac, Blagojević 2, Veljović 5, Cvetkjović 3, Kostić 4
Hidroelektrana: Gavrilović, M. Lukić, A. Lukić 1, Simić 1, Semić 1, Tašić 2, Krstić 6, Milosavljević, Ć. Jovanović, Filipović, A. Jovanović 4, Vejzović 3, Stevanović, Mitrović
   U prvom kolu Srpske lige gosti iz Bajine Bašte imali su dva različita izdanja. Solidnu igru u prvom i neefikasnu igru u nastavku susreta na stadionu kod Zelengore. Prvi deo susreta pripao je domaćinima sa dva poena razlike. Bila je to ravnopravna igra sa rezultatskom klackalicom.
U nastavku znatno bolja igra Metalca. Ulazak u igru golmana Kanjevca znatno je ubrzao ritam ekipe trenera Markovića. Sa nekoliko dirigovanih kontri iz svog šesterca Kanjevac je opsluživao udarne igle iz svog napada. Tako je za tyioli čas domaćin devet puta zatresao mreža gosti samo u tri navrata. Do kraja meča prednost se povećavala i na kraju je bila plus 15 u korist ekipe sa Zelengore.
U narednom drugom kolu Metalac ide u Sjenicu gde ga dočekuje Sloga.



AMERIČKI FUDBAL - piše Stole Petković
Poraz u Vitanovcu

Divlji veprovi (Kragujevac) - Rojal kraunsi 42:0
   Rojal kraunsi tim američkog fudbala iz Kraljeva doživeo je poraz u drugom kolku SAFS lige Srbije. Poraženi su od ekipe Divljih veprova iz Kragujevca sa 42:0.
   - Solidan otpor pružili smo jedino u prvom poluvremenu kada su gosti imali rezultat od 6:0. U nastavku mladi igrači su usled nedovoljnog broja izmena popustili a to su iskusni gosti umeli da iskoriste na najbolji način - kaže Goran Seničić, trener Kraunsa.
Kragujevčani su za sada nepoobediva ekipa koja u svom sastavu ima kvoterbeka svetskog glasa Stena Bervela.
   Tužno je da kraljevački klub mora utakmice na terenima koje nalazi u poslednji čas. Naravno, velika zahvalnost ljudima iz Vitanovca ali obećanja koja su dobili od gradskih otaca ostala su neispunjena. Atletski stadion je bio je u igri, planirano je da tu dočekaju svoje rivale ali od obećanja nema ništa. Obećanje …
   U narednom kolu Kraunsi odlaze Hantersima u Vrbas.

,,KRUNE” BI U CENTAR GRADA
   Teren Atletskog stadiona bio bi najoptimalnija lokacija za američki fudbal. Postoji uverenje i bojazan da je ovo sport jakih momaka i akcija na terenu, koje bi mogle da unište travnatu podlogu. Ipak.
   - Pa, naše akcije, to znaju svi oni koji pomno prate američki fudbal, traju po pet šest sekundi. Svaka pa i najveća ,,gužva” na terenu oko lopte je toliko kratka da nema vremena da dođe do bilo kakve havarije na terenu. Mi se i dalje nadamo da ćemo naše utakmice igrati baš na Atletskom stadionu na radost velikog broja ljubitelja ovog sporta - kaže Seničić.



KARATE-EVROPSKO PRVENSTVO U HOLANDIJI
Jasna je srebrna

   Jasna Rumenić, takmičarka KK Reikon iz Kraljeva osvojila je srebrnu medalju u borbama na upravo završenom Evropskom prvenstvu u karateu za seniore i juniore koje je održano u Holandiji. Sportska javnost Kraljeva a posebno karate poslenici u gradu na Ibru sa posebnim zadovoljstvom primili vest o velikom uspehu mlade Kraljevčanke pred kojom je nastavak inače veoma uspešne karijere.



IZBORI U KARATEU
Jovanović u predsedničkoj ,,fotelji"

   Skupština Karate saveza opštine Kraljevo izabrala je za predsednika Saveza Nebojšu Jovanovića, trenera iz KK Ipon iz Vrbe. Skupštini su prisustvovali predstavnici sedam karate klubova sa područja opštine (grada) Kraljevo, po troje, a u Upravni odbor Saveza ušao je po jedan predstavnik.
Za zamenika predsednika izabran je Slavoljub Đaković (KK Šampion) dok je u direktorsku ,,fotelju" zaseo Milan Tošev (KK SA TA MI). Skupština je donela više odluka a jedna od najbitnijih, je da se Savez ponovo obrati Sportskom savezu Kraljeva za prijem u članstvo.



KIK BOKS
Tri medalje iz ,,Pinkija"

   Takmičari KBK Kraljevo imali su veoma uspešan nastup na Prvenstvu Srbije u disciplini lajt kontakt, u seniorskoj konkurenciji. Nenad Miletić je postao prvak države u kategoriji +90 kilograma, Dragomir Polugić srebrnu medalju u kategoriji do 75, a Stefan Vuksanović bronzanu u kategoriji do 60 kilograma. Konkurencija je bila izuzetno jaka jer se počinjalo od šesnaestine finala, a u ,,Pinkiju" (Zemun) održana je i godišnja skupština Kik boks saveza Srbije. Kraljevčane je na ovoj godišnjoj ,,sesiji" predstavljao trener Vuković.