Kao "Čardak ni na nebu ni na zemlji"
Doprinos bržem razvoju poljoprivrede
Timskim i odgovornim radom do prevazilaženja sveukupne krize u gradu
Rad jeftin, radnici obespravljeni i očajni, država preskupa!
Nemam optimističku poruku
Bista na Trgu Savatija Božića
Novi grip se širi i van Meksika
Bože, spasi nas od nas!
Festival na Magliču i poseta ambasadora
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, atletika, karate, paraglajding

BROJNI KOMUNALNI PROBLEMI U MESNOJ ZAJEDNICI UŠĆE - piše Radmila Vesković
Kao "Čardak ni na nebu ni na zemlji"

   • Najveći problemi neizgrađeni vodovod i kanalizacija, neasfaltirani putevi i druga infrastruktura, za šta je potrebna finansijska podrška države i lokalne samouprave u Kraljevu • Narodni poslanik mr Jovan Nešović razgovarao sa privrednicima ušćanskog kraja o mogućnostima podsticaja razvoja u uslovima krize • Zbog ekonomskog zaostajanja nastavlja se povećano iseljavanje stanovništva

   U Mesnoj zajednici Ušće već godinama su prisutni brojni komunalni problemi, posebno sa neizgrađenim vodovodom, kanalizacijom i putevima, ali, kako podsećaju meštani, već godinama njihovi problemi slabo dopiru do gradskih vlasti u Kraljevu. Kako slikovito opisuju, njihova varošica je "Čardak ni na nebu ni na zemlji". Imaju problema sa infrastrukturom kao da žive u gradu, i ono malo preduzeća što je bilo, kao što je "Ekonom", zatvara se, a od poljoprivrede, na ovom brdsko-planinskom području, teško je živeti.
- Meštane Ušća najviše muči vodovod, jer, otprilike, urađen je predprojekat prošle godine, ali samo smo dobili od grada Kraljeva tri miliona dinara za ovu godinu što je "kap u moru". Drugo što nas muči to je kanalizacija, jer nemamo nikakvu i evo ovde smo ispred zdravstvene ambulante i tu često šaljemo svoje radnike da očiste sengrup koji se često, kao i kod svih zgrada, izliva - ističe Momčilo Romčević, predsednik Mesne zajednice Ušće.
- Lokalna samouprava bi mogla da učini puno. Međutim, čini mi se da je Ušće još uvek za grad Kraljevo "pastorče". Ja zaista moram da kažem to, jer to se ponavlja godinama, to se nastavlja i dalje, a mogla lokalna samouprava mogla bi da pomogne u smislu da izdvoji više sredstava za Ušće s obzirom da godinama za nas niko ne izdvaja za infrastrukturu. Zato imamo problema, kao i sve druge sredine, kada je u pitanju vodovod, putevi, kanalizacija i mnogo toga još - potvrđuje i Miroljub Baltić, vlasnik preduzeća "Ekofarm" u Ušću.
U ovoj godini krize i praznog državnog i gradskog "novčanika" trebalo bi iskoristiti prvenstveno za pripremanje projekata za narednu godinu, ocenjuje narodni poslanik mr Jovan Nešović koji je krajem prošle sedmice razgovarao sa privrednicima sa ušćanskog područja.
- Država je donela određeni "paket" mera i mi danas razgovaramo o tom "paketu" mera i onome šta mi, koji se bavimo javnim poslom, možemo ljudima koji trenutno posluju možemo da pomognemo. Takođe, i onima koji imaju ideju, što znači da preko "Start-ap" kredita i nekih drugih stvari koje radi država jednostavno pokušamo da pomognemo da što više ljudi koji imaju preduzetnički duh mogu da te projekte materijalizuju i da zaposle još neke ljude - podvlači Nešović.
On najavljuje da će do kraja godine ipak biti završena sportska sala pri Osnovnoj školi u Ušću. Dugoročno, on razvoj ovog područja vidi u kontekstu ekološkog turizma, kroz Master plan Golije čija bi realizacija trebalo da počne sledeće godine.
- Čini mi se da će to krenuti prvo sa ivanjičke strane, ali mi jednostavno ne treba da stojimo "skrštenih ruku", već treba da lobiramo da i onaj deo koji se odnosi i na Ušće, a to znači povezivanje Rudna i Studenice, što pre krene, jer mislim da se to dve turističke destinacije koje u narednom periodu maksimalno iskoristiti - naglašava Nešović.
U međuvremenu, iz Ušćanskog kraja se iseljava sve više stanovništva.
- Precizne najnovije podatke nemamo koliko je to, ali svakodnevno nam se dešava da i porodice odlaze, a i deca nam idu na školovanje i retko se vraćaju u ovaj kraj zbog nedostatka posla - kaže Momčilo Romčević.
Mesna zajednica Ušće ima oko 4.000 stanovnika. Ako se na razvoju ovog kraja nešto hitno ne preduzme, u njemu bi za desetak godina mogla ostati samo staračka domaćinstva.

PRIPREME ZA IZGRADNJU NOVE STOČNE PIJACE SA PRATEĆIM INFRASTRUKTURNIM OBJEKTIMA - piše Slobodan Rajić
Doprinos bržem razvoju poljoprivrede

   • Posle izrade i usvajanja urbanističkih planova i projekata na povoljnoj lokaciji u Adranima počinje izgradnja nove stočne pijace i regionalnog distibutivnog centra za promet stoke • Radovi bi trebalo da budu okončani u dve faze do kraja 2009. godine, a za ovu namenu iz Programa Direkcije izdvojeno je 20 miliona dinara • Predstojeća konverzija aerodroma Lađevci i za civilni kargo transport imaće takođe veliki značaj za razvoj celokupne privrede kraljevačkog regiona •Gradonačelnik LJubiša Simović: ,,Nova stočna pijaca će biti projektovana po svim standardima Evropske unije"

   Problemi u vezi sa radom postojeće kraljevačke stočne pijace u centru grada, izgleda, bliže se kraju. Posle zabrane, a zatim i davanja privremene dozvole za njen rad od republičke inspekcije, novouspostavljena gradska vlast, u razgovoru sa predstavnicima nadležnih republičkih organa, postigla je konkretne dogovore za rešavanje ovog velikog problema. Prema postignutim dogovorima, u toku su intenzivne pripreme za izgradnju nove stočne pijace u Adranima sa regionalnim distributivnim centrom za promet stoke koji bi trebalo da doprinese bržem razvoju stočarstva i ukupne poljoprivrede ovog kraja. To za naš list potvrđuje i gradonačelnik Kraljeva LJubiša Simović, koji o aktivnostima i dinamici u realizaciji ovog značajnog projekta iznosi najvažnije detalje:
- Onog trenutka kada je došlo do razumljive zabrane prometa stoke u centru grada, mi smo bili prinuđeni da stupimo u kontakt sa Ministarstvom za poljoprivredu i da intenziviramo sve poslove na izmeštanju naše stočne pijace. Dok ne dovršimo taj projekat, i dalje će se promet stoke vršiti pod povećanim nadzorom veterinarske inspekcije na postojećem prostoru u gradu. Po Akcionom planu i protokolu koji smo napravili sa Poljoprivrednom školom, već smo ušli u izradu Plana detaljne regulacije i projekta za taj deo - ,,Jabučar" u Adranima - koji je jako povoljna lokacija za buduću stočnu pijacu. Posle toga sledi nam da, po Programu građevinskog zemljišta, gde smo izdvojili 20 miliona dinara za radove na toj novoj lokaciji, do jeseni dovršimo bar prvu fazu, kada će stočna pijaca moći da profunkcioniše, a da do kraja godine dovršimo i ceo projekat izgradnje distributivnog centra za promet stoke koji će biti regionalnog karaktera i moći da uđe u red takvih centara koji će opstati i nakon našeg ulaska u Evropsku uniju. To je jako važno zato što je Kraljevo prostor na kojem se vrši najveći promet stoke u Srbiji i nemamo nijedan razlog da ne pristupimo izradi stočne pijace koja će biti projektovana po svim standardima Evropske unije, čak sa izvesnim proširenjima, jer se otvara mogućnost i međunarodnog prometa stoke u tom delu.

CENTAR I ZA OTKUP VOĆA I POVRĆA
Prema rečima gradonačelnika Simovića, izgradnja nove stočne pijace i distributivnog centra u Adranima imaće ogroman značaj za razvoj ukupne poljoprivrede, koja, kako kaže, ,,po pravilu jeste jedan od najvažnijih oslonaca, naročito u vreme krize".
- Ovaj tim koji je trenutno na vlasti to prepoznaje i sigurni smo da ćemo promeniti odnos prema poljoprivredi, kao jednoj ozbiljnoj privrednoj grani, kao i odnos prema poljoprivrednim proizvođačima. Jedan od mojih pomoćnika je veterinar, zadužen je za taj sektor, mlad kadar, veoma sposoban i vredan, i on će izaći sa programom ozbiljnijeg pristupanja problemima poljoprivrede. To je povezano sa izmeštanjem stočne pijace i izgradnjom distributivnog centra stoke u Adranima, jer to je nešto što bi trebalo da podstakne razvoj stočarstva u ovom kraju. S druge strane, u toku su razgovori za otvaranje jednog centralnog otkupnog mesta i za voćarsku proizvodnju u ovom kraju, jer je poznato da je na potezu od Kraljeva prema Čačku jedna vrsta voćarske proizvodnje, a od Kraljeva prema Kruševcu druga vrsta i voćarske, ali i povrtarske proizvodnje, koja takođe mora da nađe svoje mesto u takvom otkupno-distributivnom centru. Pošto ova vlast sve probleme gleda u ,,mreži", taj projekat je tesno uvezan i sa kargo transportom koji je predviđen nakon konverzije vojnog Aerodroma Lađevci u civilni sektor. Na taj način će se olakšati transport, podići nivo proizvodnje i povećati tržište za stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo na ovom području. Dakle, ako obezbedimo otkupna mesta za sve vrste proizvodnje, ako obezbedimo transport, ako obezbedimo kredite za razvoj poljoprvrede i standardizovanje poljoprivrednih proizvoda, koje je nemonovno, onda smo stvorili sve uslove i ambijent za rast poljoprivredne proizvodnje u čitavom ovom kraju. - kaže Simović.

AERODROM LAĐEVCI
Na pitanje o početku radova i mogućnostima realizacije konverzije Aerodroma Lađevci tokom njegovog mandata, gradonačelnik Simović odgovara da ne može da tvrdi da će ovaj projekat biti okončan u nečijem mandatnom periodu zbog toga što niko ne polaže ,,tapiju" na ovo mesto i ne zna koliko će mu trajati mandat. Međutim, on ocenjuje da je sasvim siguran da će dok je on na toj dužnosti, ,,apsolutno ceo tim ljudi koji je sada u gradskoj vlasti u Kraljevu biti usmeren ka rešavanju tog problema".
- To je jedan ozbiljan posao koji treba da obavimo, jer konverzija Aerodroma Lađevci je nešto što je vizionarski projekat iz ranijih perioda za koji se konačno stekao uslov da se pristupi realizaciji. Ministarstvo odbrane je ušlo veoma ozbiljno u taj process. Mi smo kao lokalna samouprava podržali taj proces i ja u četvrtak (30. aprila) imam sastanak sa predstavnicima gradova i opština koje gravitiraju području aerodroma u Lađevcima i koje će biti naši partneri. Mi smo uputili i zahtev Direktoratu za civilni i vazdušni saobraćaj pre pet-šest dana i ja sam, putem naših veza u Vladi Srbije, zamolio da se urgira na najhitnijem postupku iz domena Direktorata koji mora da formira komisiju koja će doći na aerodrom Lađevci i utvrditi minimume na osnovu kojih može da se pristupi realizaciji projekta. To je prvi korak i taj korak je povučen - ističe Simović.
On podseća i da je nedavno prilikom posete ministra Rasima LJajića, i u razgovoru sa njim i jednim državnim sekretarom za odbranu, dobio uveravanja da su predstavnici Vlade Srbije imali smo kontakte sa Republikom Turskom koja je veoma zainteresovana da izvesnom procentu učestvuje u realizaciji tog projekta.
- Pored toga, mi smo dobili iz Evropske unije potpuno besplatno kontrolni toranj za avio-letove, koji bi pokrivao oba sektora, i civilni, i vojni. To je, dakle, jedna zaokružena ,,priča" koja je prilično jasna i koja ne iziskuje prevelika sredstva, a za koju sam dobio obećanja iz Vlade Srbije da će Vlada podržati takav projekat. Ne verujem da se to više može zaustaviti, mislim da je to proces koji je u toku i koji će pre svega podstaći poljoprivredu, a zatim i turizam i celokupnu privredu ovog kraja.

LJUBIŠA SIMOVIĆ, GRADONAČELNIK KRALJEVA, O TRENUTNOM STANJU, AKTUELNIM PROBLEMIMA, AKTIVNOSTIMA I ZADACIMA U FUNKCIONISANJU LOKALNE SAMOUPRAVE - piše Slobodan Rajić
Timskim i odgovornim radom do prevazilaženja sveukupne krize u gradu

   • LJubiša Simović, diplomirani istoričar umetnosti, izabran je 19. marta na dužnost gradonačelnika Kraljeva. U razgovoru za ,,Ibarske novosti" govori o trenutnom stanju, aktuelnim problemima, dosadašnjem radu i najvažnijim zadacima gradske samouprave u narednom periodu u stvaranju uslova za prevazilaženje ekonomske i socijalne krize u Kraljevu. S obzirom na dužinu obavljenog razgovora, neka od aktuelnih pitanja izdvojili smo kao posebne teme i objavljujemo ih na drugim stranama ovog broja lista

   • Gospodine Simoviću, gradonačelnik Kraljeva ste tek nešto više od mesec dana, ali ste u tom periodu imali niz važnih aktivnosti, pa Vas molim za kraći osvrt na ta prva iskustva u dosadašnjem radu na novoj dužnosti?
- Aktivnosti su započete i pre mog zvaničnog izbora, s obzirom na to da sam ja bio kandidat DS za mesto gradonačelnika i da smo i pre 19. marta uspeli da ,,prekomponujemo" skupštinsku većinu. Još u tom periodu ja sam ušao u razgovore, kako na lokalu - da bih stekao uvid u postojeće probleme, tako i sa republičkom vlašću - na koju računamo kao na oslonac za rešavanje ovih ,,gorućih" problema. Od mog izbora do danas upravo je niz tih ,,gorućih" problema ušao u proceduru rešavanja, što kroz pripremu na relaciji sa resornim ministarstvima u Republici, što kroz komunikaciju sa nosiocima lokalne samouprave u javnim preduzećima, ustanovama itd.
- Kada se razmišljalo kako pristipiti svim tim problemima, logično je bilo da je politika koja je stupila na vlast i preuzela odgovornost u jednom kriznom periodu morala da postavi listu prioriteta u rešavanju problema. Činjenica je da smo u posedu veoma male površine gradskog građevinskog zemljišta koje može da bude ponuđeno budućim investitorima. I industrijske zone su nam loše opremljene i to su prioriteti jednostavno zato što ova vlast ne može da zasnuje svoju ,,vladavinu" samo na ,,prekomponovanju" budžeta tako da na prost način preusmerimo sredstva za socijalnu politiku, već moramo da unapred razmišljamo i da dođemo do nekih prihoda koji će podići nivo ukupne mase budžeta da bi ta socijalna davanja koja nam predstoje u ovoj kriznoj godini bila u svom realnom iznosu veća. Prethodnim stanjem i budžetom koji smo nasledili nije uvažena predstojeća kriza u kojoj se već nalazimo. Mogu Vam reći da bismo, već kroz rebalans republičkog budžeta mi, po nekom prosečnom iznosu smanjenja transfernih sredstava, trebalo da izgubimo od ukupne mase gradskog budžeta oko 200 miliona dinara i sasvim sigurno polovinu onih sredstava koje je trebalo da dobijemo kroz investicije iz republičkih ministarstava!? To nije mala suma, to je suma koja bi mogla da dovede i do kolapsa lokalne samouprave!?

RAGOVORI SA PREDSTAVNICIMA VLADE
- Zato sam, već u startu, od prvog dana, krenuo u razgovore sa republičkim vlastima po svim nivoima koji bi ih ,,prinudili" da uvaže situaciju u Kraljevu, koje je imalo ogroman priliv od oko 25.000 raseljenih lica i izbeglica na nepripremljenu infrastrukturu, nepripremljen budžet, na privredu koja je u zapuštenom stanju, osim svetlih primera privatnih malih i srednjih preduzeća koja se bore, opstaju i glavni su izvori punjenja našeg budžeta. Moj utisak je da su u republičkim vlastima razumeli tu poziciju Kraljeva, koje je bukvalno marginalizovano i nalazi se na listi ugroženih područja. Mislim da će ta suma novca biti redukovana i da ćemo dobiti bolju i povlašćeniju poziciju u delu racionalizacije transfernih sredstava, da ne bismo bili paralisani i da bismo mogli iz svog budžeta da planiramo utvrđene, važne prioritete.
• Da li je zatečeno stanje problematično i zbog izgubljenog vremena promene i neangažovanja prethodne vlasti?
- Radi se o tome da prethodna vlast nije bila svesna stanja koje nastupa - krize. Mi to možemo prepoznati u planiranju budžeta, gde su oni to apsolutno prevideli. Mi, na primer, u budžetu imamo planirano samo oko jedan odsto sredstava za vođenje socijalne politike, što je duplo manje nego u svim okolnim gradovima i od republičkog proseka!? To pokazuje koliko oni nisu imali svest o tome kakvo vreme nastupa. Nije se preduzelo ništa u rešavanju tih ,,gorućih" problema, što bi, ponavljam, dovelo do ozbiljnijeg punjenja budžeta u smislu da se ojača socijalna politika. To je sve bilo skopčano i sa dugim i iscrpljujućim pregovorima oko ,,prekomponovanja" vlasti i na kraju smo došli u situaciju da smo bili prinuđeni da u veoma kratom roku usvojimo Program uređivanja građevinskog zemljišta. Taj program je urađen po onim prioritetima koje sam ja istakao u jednoj vrsti izlaganja na sednici Skupštine kada je usvojen. On je na taj način sačinjen da se pod neke prioritete postavila iznova obilaznica.

OBILAZNICA I INVESTICIJE
- Mi moramo do jeseni da sačinimo Plan detaljne regulacije za tu trasu koja prolazi kroz celo područje grada Kraljeva, koje je dugo, čini mi se, oko 25 kilometara. To je uslov da bi se konačno do kraja godine napravio izvod iz Generalnog plana na osnovu kojeg će Ministarstvo finansija da vrši eksproprijaciju za taj deo obilaznice koja prolazi kroz Kraljevo i da bi se ušlo na kraju godine u plan budžeta za narednu godinu gde bi se započeli radovi na ovom delu obilaznice. Jer, da podsetim, do 2012. godine bi trebalo da bude okončana prva faza radova na autoputu od Pojata do Preljine, što bi značilo da taj deo koji obilazi Kraljevo mora biti u prvoj fazi dovršen. To je nešto što je ,,gorući" problem. S jedne strane je saobraćaj u Kraljevu, koji je preopterećen i koji stvara nove probleme jer teški kamioni prolaze ulicama grada, prave gužvu, zatim veliku štetu postojećim ulicama uništavajući asfalt, pa moramo uvek da trošimo iznova sredstva za krpljenje rupa po gradskim ulicama. S druge strane, obilaznica je neophodna upravo zbog nedostatka građevinskog zemljišta neophodnog za privlačenje investicija, jer se obilaznica pojavljuje kao novi resurs u svaranju nove industrijske zone gde bi se opet privukli novi investitori i išlo ka povećanju broja radnih mesta.
• Kad pominjete industrijske zone, industrijska zona ,,Šeovac", usvajanjem urbanističkog plana Autotransport-Grdica trebalo bi da bude proširena. Da li možemo do kraja godine da očekujemo završetak započetih objekata na toj lokaciji?
- Nadam se da možemo. Tu je već u izgradnji ulica koja prolazi kroz industrijsku zonu ,,Šeovac". Bio sam tamo i video da se uveliko radi na toj ulici i nadam se da će ta industrijska zona da dobije onu formu koja joj i pripada prema urbanističkom planu.
• U oblasti vodosnabdevanja očekuju nas takođe velike investicije.
- Već smo pristupili projektima proširenja izvorišta u Žičkom polju. Tu smo dobili podršku od resornog republičkog ministarstva. Nažalost, jedan deo tih projekata će u ovoj godini u tom delu morati da otpadne zato što Republika ne može da realizuje sve što je planirala. Međutim, ja sam, zajedno sa našim poslanikom iz DS-a Ivanom Jovanovićem, u kontaktu sa Direkcijom za vode, gde smo taj prioritet na neki način sačuvali. Ipak ćemo dobiti sredstva za proširenje izvorišta, a mi ćemo nastaviti radove na zaštitnom bedemu, koji je jedan od akutnih problema zbog kojih strepimo da li će kiša i porast vodostaja Ibra ponovo da zaprete Kraljevu. Naš grad će na ovaj način dobiti, s jedne strane, dodatnih 120 litara vode za piće u sekundi što je sasvim dovoljno za sam grad i planirana proširenja vodovoda prema Konarevu, a s druge strane, konačno ćemo rešiti i problem plavljenja Žičkog polja i žaštite bunara od mogućeg zagađivanja, odnosno zaštite kvaliteta vode za piće.

BESPLATAN PRIKLJUČAK NA GASOVOD!?
• Jedan od kapitalnih projekata je i nastavak gasifikacije Kraljeva. Šta je tu trenutni prioritet?
- Imamo već dovoreno dovršenje radova na primarnoj gasifikacionoj mreži, to je ušlo u Program Direkcije za ovu godinu. Međutim, još važnije je da smo u razgovorima sa austrijskom kompanijom PSE, iza koje stoji austrijska Vlada i jedna od najvećih nemačkih kompanija za gasifikaciju. Ta kompanija ima interesa da uloži veliki novac, po našoj proceni negde 15-20 miliona evra, u sekundarnu gasifikacionu mrežu u Kraljevu. Ono što je izuzetno važno, ako uđemo u aranžman sa ovom kompanijom, svi zainteresovani građani Kraljeva će dobiti sekundarnu mrežu, odnosno priključak na gas, potpuno besplatno!? To do sada niko nije napravio, a mi smo veoma blizu jednog takvog dogovora. Nadam se, pošto sam formirao komisiju za pristupanje tom poslu, da ćemo ovih dana postići sporazum i da ćemo ući u taj projekat koji obuhvata više od 20.000 besplatnih priključaka na gas na teritoriji grada Kraljeva. Taj projekat je takođe prioritet, pošto je to projekat vredan više od 15 miliona evra. Ako se bolje razmisli, grad Kraljevo ima oko pet miliona evra za ukupni investicioni budžet, što bi značilo da bi samo za taj projekat samostalno trebalo četiri godine da izdvajamo kompletan investicioni budžet da bismo kompletno dovršili sekundarnu gasifikacionu mrežu. To nam se nudi besplatno jer PSE kompanija ima interes da preuzme distribuciju na ovom području po svim zakonskim pravilima koja ćemo napraviti u dogovoru sa Ministarstvom za energetiku. Oni će imati 90 odsto prava na distribuciju gasa na kraljevačkom prostoru, a nama će pripasti deset odsto, što je sasvim dovoljno da rešavamo imovinsko-pravne probleme vezane za prolazak mreže. Najveću korist od toga imaće građani Kraljeva, koji dobijaju priključak na gas potpuno besplatno.

REBALANS BUDŽETA I RACIONALIZACIJA UPRAVE
• Posle usvajanja rebalansa republičkog budžeta, kada očekujete da bude usvojen rebalans budžeta grada Kraljeva?
- Nemamo vremena za čekanje, nego moramo već ovih dana da pristupimo izradi rebalansa budžeta grada, jer će biti veoma jasna razlika između projektovanog budžeta i realnog stanja. Zbog te razlike, prinuđeni smo da već u toku maja pristupimo izradi Nacrta rebalansa budžeta grada i da ga do kraja maja verovatno i usvojimo. U tom kontekstu će morati da ide paralelno i rebalans Programa uređivanja građevinskog zemljišta za 2009. godinu.
• Koliko vidimo, za sada se odustalo od racionalizacije i smanjenja broja zaposlenih u administraciji u lokalnim samoupravama. Vi ste bili spremni za to?
- Mi jesmo bili spremni, na osnovu programa oko koga smo se dogovorili sa Vladom i Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Međutim, taj program je usled nedostatka sredstava povučen. Ono što je nama veliki i osnovni problem jeste da je ukupna masa za plate ugrožena zbog velikog broja radnika u Gradskoj upravi. Mi ćemo biti prinuđeni na neke korake u tom smeru, po prirodi stvari, jer ljudi koji rade u Gradskoj upravi ne mogu raditi za tako male plate te poslove. Zato ćemo biti prinuđeni da racionalizujemo Gradsku upravu, ali ne u onoj meri o kojoj se ranije govorilo vezano za ukupan broj stanovnika i broj službenika, već u mnogo blažoj. Nadam se da ćemo u toku narednog meseca, uz izvesne korekcije u Gradskoj upravi, doći do neke koliko-toliko prihvatljive varijante, i za zaposlene i za budžetski deo mase za plate, jer i taj deo će podleći smanjenju u rebalansu budžeta pošto je ta masa nezakonito i postavljena u prethodnom budžetu.
• Molim Vas za kraći osvrt na mere štednje u gradskim javnim preduzećima i ustanovama, imajući u vidu da Skupština još nije usvojila njihove izveštaje o radu za prošlu i finansijske planove za 2009. godinu?
- I oni će morati da se pridržavaju svih usvojenih mera štednje jer to su preduzeća i ustanove čiji je osnivač lokalna samouprava. Moraće da dele sudbinu Gradske uprave. Već sam pristupio nekom programu umanjenja, posebno sredstava za reprezentacije u javnim preduzećima i ustanovama, jer, nažalost, veći deo te stavke je potrošen u ovom prvom kvartalu, tako da će ubuduće morati da se štedi maksimalno. To je nemonovnost. Važno je takođe da se uđe u bolji timski rad između javnih preduzeća i ustanova, naročito pri javnim nabavkama, gde se može postići uvek bolji rezultat, bolja cena za sve neophodne poslove.

TIMSKI I TRANSPARENTAN RAD
• Kad pominjete timski rad, da li ste Vi kompletirali svoj tim kao čovek na čelu izvršne gradske vlasti?
- Tim je uglavnom kompletiran. Još ćemo na jednoj sednici imati malo kadrovskih izmena, i to je nešto što je neophodno da se dovrši u prvoj polovini maja. Kada je u pitanju rad u izvršnoj vlasti i upravi, već imam formiran kabinet i već su u poslu pet pomoćnika gradonačelnika zaduženih po resorima, a tu je i Gradsko veće koje je prvi put sada resorno podeljeno kao jedna gradska vlada koja će se baviti određenom problematikom. To su ljudi koji su stručnjaci u svojim oblastima i dobili su zaduženja po resorima. Sa te strane tim je formiran i čini mi se, gledajući čak i po edukacijskom nivou i usmerenju, da je to sada primereniji tim od prethodnog. Sa druge strane, imam dosta dobre relacije i sa službama u Gradskoj upravi, i to je opet jedan drugi ,,horizontalni prsten" u smislu tima kojim raspolaže izvršna vlast. U postupku je formiranje Saveta gradonačelnika za privredu i ekonomski razvoj grada, koji će biti tesno povezan sa kraljevačkim privrednicima, i to će onda biti jedna zaokružena ekipa koja će moći da efikasno funkcioniše.
• Da li ćete ispuniti najavljenu transparentnost, odnosno javnost u radu izvršnih i svih gradskih organa vlasti?
- To je ono na čemu je ova vlast insistirala u vreme dok je bila opozicija. Naša osnovna primedba prethodnoj vlasti bila je to što građani Kraljeva nemaju uvid šta vlast radi i čime se bavi. Mi planiramo da svi naši potezi budu potpuno transparentni, javni, da građani u svakom trenutku mogu da razmišljaju da li su to pravi potezi. Zato se ja veoma često pojavljujem u medijima i veoma često govorim o svim našim projektima. Ne postoji nijedan razlog da bilo šta u predstojećim poslovima skrivamo od građana, jer sve što činimo - činimo upravo da ovaj grad pokrenemo sa ,,mrtve tačke". To je naš cilj, kao i da javnost do kraja bude upoznata sa tim potezima.

BORBA PROTIV KORUPCIJE
• Šta možete da nam kažete o borbi protiv kriminala i korupcije, o čemu je govorila prethodna gradska vlast, a to je i jedan od prioriteta i DS-a i Vlade Srbije?
- Mi smo, kao Demokratska stranka, pokazali na republičkom nivou da nikoga nećemo prikrivati niti štititi u njegovim poslovima od inspekcijskih, sudskih i policijskih organa. Naš je interes da i na nivou grada postavimo jednu takvu situaciju, potpuno transparentno, u kojoj niko neće moći da bude sakriven i zaštićen u svojim eventualnim nezakonitim poslovima. Samim tim, stvara se uslov da se što manje prostora otvori za korupciju i kriminal. Onog momenta kada vi radite sve transparentno i javno, tu je apsolutno sužen prostor korupciji i kriminalu. Na području Kraljeva, takođe, niti imamo mi te mehanizme, niti želimo da bilo koga štitimo i prikrivamo. Znači, bilo da se radi o pripadnicima DS-a, koalicije ,,Za evropsku Srbiju" ili ostalih koalicionih partnera koji su u vlasti, svi će biti izloženi proverama i naš je interes da korupciju svedemo na minimum. Naravno, niko ne očekuje da korupcija može u potpunosti biti ukinuta, ali moj interes, interes mog tima i naše koalicije na vlasti jeste da se korupcija svede na minimum koji će, na kraju krajeva, ostaviti pozitivne posledice i na budžet grada, jer mnoga sredstva su upravo preko korupcije odlivana u privatne džepove. Dakle, to je nešto što će uvek biti prioritet.
• S obzirom na veliku ekonomsku krizu, koja bi na kraju bila Vaša poruka svim gradskim ,,strukturama", ali i svim građanima Kraljeva?
- Već sam naglasio da je moja poruka svim rukovodiocima i funkcionerima u lokalnoj samoupravi, bilo da se radi o onima koji vode javna preduzeća i ustanove, bilo da se radi o onima koji su zaduženi za rad Gradske uprave i izvršnu vlast, da jedino timskim radom, zajedničkim nastupom, možemo dovesti do racionalizacije i smanjenja izdataka za sve poslove kojima se bavimo. S druge strane, neminovna je najozbiljnija štednja u domenu reprezentacije i ukupne javne potrošnje ako želimo da prebrodimo ovu krizu. Ako ,,zatvorimo oči" pred krizom, ući ćemo u potpuni kolaps, to je sasvim sigurno. Ponavljam, moramo se strogo držati liste prioriteta i ja sam imao prilike više puta da naglasim, naročito u Skupštini kad je kritikovan Program građevinskog zemljišta, da bi, ako bi odbornici polazili sa te pozicije da svako asfaltira svoju ulicu ili put, Program uređenja bio potrošen samo za asfaltiranje ,,odborničkih" ulica!? Iz tog razloga očekuje se visoka politička svest upravo odbornika, koji su istovremeno i političari, da prepoznaju te prioritete, a da nedovršene poslove i rešavanje tih problema ostave za bolja vremena, jer onog momenta kada se ispoštuju prioriteti, tog momenta se stvaraju i veći prihodi koji će omogućiti i rešavanje tih parcijalnih problema.
• Da li ste optimista da će za prvih sto dana nove vlasti Kraljevo brže krenuti napred, uprkos aktuelnoj ekonomskoj krizi?
- Ja se nadam da hoće, pogotovo što smo već imali u proteklom periodu i intenzivne razgovore sa resornim ministarstvima, a pojavljuju se kod nas i novi investitori zainteresovani za odrećene projekte. Primera radi, ovih dana sam razgovarao sa predstavnicima jedne italijanske kompanije za proizvodnju metalnih profila i platformi koja je zainteresovana da uloži u fabriku u Kraljevu i, ako na pravi način okončamo te pregovore, ovde će biti izgrađena takva fabrika koja će zaposliti oko 40 stručnih radnika iz oblasti metalske industrije. To je investicija od oko 12 miliona evra, koja je i te kako potrebna gradu. Tu postoji još zainteresovanih investitora sa kojima predstoje razgovori u narednim danima, koji takođe nameravaju da zaposle 200-300 radnika. Ja se nadam da tako, korak po korak, možemo doći do neke povoljnije pozicije. Ne možemo očekivati nikakva ,,epohalna" rešenja, ali ćemo pokazati u narednih sto dana da idemo u pravom smeru. To je naš cilj i imamo uslove za to.

PRVOMAJSKI PROTEST U BEOGRADU SAVEZA SINDIKATA SRBIJE
Rad jeftin, radnici obespravljeni i očajni, država preskupa!

   • Budimo solidarni u odbrani našeg prava za veće učešće u odlučivanju o ekonomskom i socijalnom razvoju. Založimo se za istinske vrednosti gde će se rad i kvalitert poštovati, a državabiti racionalna i socijalno odgovorna. Zahtevajmo ravnopravno socijalno partnerstvo i istinske, duboke promene u razvoju društva, čiju cenu neće plaćati samo radnici. Angažujmo se na stvaranju naše budućnosti, jer od svih nas zajedno ona zavisi. Dajmo šansu radu, konstatuje se u prvomajskom proglasu Saveza samostalnih sindikata Srbije

   Danas je rad jeftin, a država skupa. Osnovna prava iz rada su stalno ugrožena, a bolji život je samo u predizbornim kampanjama. Biti zaposlen je priviliegija, broj nezaposlenih je sve veći, a opšta nesigurnost i strah od otkaza sve je prisutnija. Ovo je samo deo Prvomajskog proglasa Saveza samostalnih sindikata Srbije kojim se ukazuje na sve teži položaj zaposlenih, ali i svih kategorija društva u periodu tranzije kojeem se ne vidi kraja i koji je poligon i prilika za svakakva mešetaranje pre svega ekonomske pa i političkje elite.
   U Prvomajskom proglasu, Samostalni sindikat ukazuje da nekontrolisana privatizacija i siva ekonomija pune džepove pojedincima, uz sve veću kriminalizaciju društva i poremećaj sistema vrednosti. Nemoć države, navodi se u proglasu, efekti zakasnele tranzicije i dugogodišnje recesije pravdaju se nužnošću, a katastrofalni rezultati privrede globalnom ekonomskom krizom, iako je radnicima ova svetska, a naša kriza, poznata već dve decenije. Mala grupa, navodi se dalje, odlučuje o sudbini ogromne većine, a sindikati se konsultuju tek u završnoj fazi predloga, kada su odluke već donete. Osim toga, još uvek ne postoji opštedruštvena saglasnost o ciljevima reformi, niti se predlažu istinska rešenja za prevazilaženje stanja. Uz slogan “samo jedinstveni i solidarni u odbrani vrednosti sveta rada imamo perspektivu”, Samostalni sindikat u Prvomajskom proglasu insistira da se stanje promeni.
   Budimo solidarni u odbrani našeg prava za veće učešće u odlučivanju o ekonomskom i socijalnom razvoju. Založimo se za istinske vrednosti gde će se rad i kvalitert poštovati, a državabiti racionalna i socijalno odgovorna. Zahtevajmo ravnopravno socijalno partnerstvo i istinske, duboke promene u razvoju društva, čiju cenu neće plaćati samo radnici. Angažujmo se na stvaranju naše budućnosti, jer od svih nas zajedno ona zavisi. Dajmo šansu radu, konstatuje se u Prvomajskom proglasu Saveza samostalnih sindikata Srbije.
   Sa efektima privatizacije koja je pri kraju, svima je bilo jasno, pa i Vladi Srbije, koja je bila idejni tvorac ovakvog načina privatizacije, da će svi građani dospeti u izuzetno tešku materijalnu situaciju, a gašenjem privrede praktično smo izgubili i mogućnost formiranja budžetskih sredstava za redovno funkcionisanje državnih aparata, pa samim tim i funkcionisanje zaposlenih i pružanje usluga građanima Republike Srbije, Srbiji uopšte nije bila potrebna svetska ekonomska kriza. Ovo je rekao predsednik Opštinskog veća SSSS u Kraljevu Desimir Mionić uoči jučerašnjeg protesta Samostalnog sindikata u Beogradu, koji je na Trgu Nikole Pašića počeo tačno u podne.
Protest se organizuje, kako je rekao, radi preduzimanja mera koje će obezbediti ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize i pogubne privatizacije na materijalni i socijalni položaj zaposlenih, penzionera i građana, kao i radi obezbeđivanja očuvanja nivoa zaposlenosti i sprečiti otpuštanje zaposlenih. Sindikalci će na protetsu zatražiti da sve mere za ublažavanje svetske ekonomske krize budu usmerene ka oživljavanju proizvodnje, da se osiguraju zarade i penzije od kojih može da se živi pristojno, te poštovanje zaključenih kolektivnih ugovora i efikasno rešavanje radnih sporova.
   Sindikat insistira na istinski socijalnom dijalogu u kome svaki od socijalnih poartnera preuzima na sebe svoj deo odgovornosti, da se spreči uvođenje dodatnih oporezivanja zarada (“solidarni porez”) i zamrzavanja zarada, a da teret ekonomske krize pre svega podnesu najbogatiji slojevi društva, a posebno oni koji su se obogatili kroz privatizaciju i da se efikasnije vršći kontrola sprovedenih privatizacija i raskidaju kupoprodajni ugvoori tamo gde kupci ne izvršavaju svoje obaveze. Ukoliko Vlada Srbije ne može da realizuje te zahteve, Samostalni sindikat zahtevao njenu ostavku, jedna je od parola jučerašnjeg protesta.
   - Zauvek će ostati nejasno da li je moguće da pojedinci koji su doveli celu državu u ovu situaciju, da sada daju sebi za pravo da potpisuju neke nove mere, utvrđuju nova pravila ponašanja, kao i donošenje nekih zakona koji će garantovati preživljavanje građana u narednom periodu - rekao je Mionić, naglasivši da za redovne čitaoce IN-a ovo takođe nije novost, jer Samostalni sindikat je redovno informisao javnost o stanju u državi, a posebno na teritoriji opštine, a sada grada Kraljeva, šta se radi, šta treba preduzeti i koja su to realna očekivanja, ako se uspostavi socijalni dijalog da je moguće određene probleme rešiti na dobrobit svih.
   - Nažalost, ni političke strukture nisu imale sluha za ovakav vid rešavanja gorućih pitanja na teritoriji grada Kraljeva - konstatovao je Mionić. - Stiče se utisak da je najvažnije postati funkcioner na nivou grada, primiti deo zarade za to, imati subvencije i prinadležnosti koje idu uz to, a kakvi će rezultati biti - to je najmanje važno.

MINISTAR ZA RAD I SOCIJALNU POLITIKU RASIM LJAJIĆ
Nemam optimističku poruku

   Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim LJajić poručio je da za radnike "nema optimističku poruku" povodom 1. maja, Praznika rada.
"Nažalost, nemam optimističku poruku, s obzirom na to da vreme globalne ekonomske krize u kojem živimo i na šta ni na koji način nismo mogli da utičemo", rekao je LJajić, koji je povodom Svetskog dana bezbednosti na radu posetio gradilište Avalskog tornja. Jedino što očekujem i čemu mogu da se nadam, dodao je ministar, jeste početak suštinskog socijalnog dijaloga i traženja zajedničkih rešenja za ublažavanje posledica krize. LJajić je naglasio da Vlada Srbije čini sve da bi osigurala maksimalnu bezbednost zaposlenih na njihovim radnim mestima, ali je upozorio na to da se zakonski propisi u oblasti zaštite i bezbednosti na radu striktno moraju poštovati. On je izneo podatak da danas u svetu godišnje oko dva miliona ljudi doživi neku povredu ili oboljenje na radu.
"U Srbiji smo prošle godine imali 42 smrtna slučaja i 1034 teške povrede na radu. Na sreću, broj smrtnih ishoda u prvom tromesečju ove godine je znatno smanjen - bilo je pet takvih slučajeva i 252 teške povrede", precizirao je LJajić.
"I taj broj je veoma visok i mi činimo sve da se on smanji", zaključio je ministar.

NEZAKONIT OTKAZ I PRAVA ZAPOSLENOG NA ZARADU I OSTALA PRIMANJA
U jeku ekonomske krize postoji realna opasnost da poslodavci zloupotrebe objektivne teškoće u poslovanju i nezakonito otpuste jedan broj radnika.UGS ,,Nezavisnost" upravo zbog toga podseća radnike na prava koja im Zakon obezbeđuje u slučaju da bez razloga ostanu bez posla.
Ako sud donese pravosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva.
Pored vraćanja na rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opstem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Naknada štete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.
Ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi, i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina života zaposlenog, kao i broja izdržavanih članova porodice.
Odluku iz stava 4,ovog člana sud može doneti i na zahtev poslodavca, ako postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije moguć, s tim da se naknada štete zaposlenom dosuđuje u dvostrukom iznosu od iznosa koji se utvrđuje u skladu sa stavom 4. ovog člana.
Poslodavac i zaposleni mogu podneti zahtev iz st.4 i 5.ovog člana do okončanja glavne rasprave pred sudom.
U slučaju nezakonitog otkaza iz člana 191. Zakona, moguće su sledeće situacije:
-- da zaposleni kome je nezakonito prestao radni odnos zahteva da se vrati na rad kod poslodavca kod kojeg mu je nezakonito prestao radni odnos;
-- da zaposleni kome je nezakonito prestao radni odnos ne zahteva da se vrati na rad kod poslodavca kod kojeg mu je nezakonito prestao radni odnos;
-- da na zahtev poslodavca sud donese odluku da zaposlenog ne vrati na rad.
U svim navedenim slučajevima utvrđena su i različita prava zaposlenog na naknadu štete i socijalno osiguranje.

PRAVA ZAPOSLENOG KADA ZAHTEVA DA SE VRATI NA RAD KOD POSLODAVCA
Prema st.1. do 3. člana 191. Zakona, u slučaju kada zaposleni u sudskom sporu koji se vodi u vezi sa nezakonitim prestankom radnog odnosa,zahteva da se vrati na posao kod poslodavca kod kojeg mu je prestao radni odnos, ima sledeća prava:
1) pravo da se vrati na rad;
2) pravo na naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu, i
3) pravo na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period od dana nezakonitog prestanka radnog odnosa do dana vraćanja na rad.
1.1. Pravo zaposlenog na naknadu štete u visini izgubljene zarade
Prema članu 105.Zakona, zarada zaposlenog sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade,bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Prema članu 106. Zakona, zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade za radni učinak i uvećane zarade.
Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.
Prema članu 108. Zakona, utvrđeno je pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, a ne manje od uvećanja koje je propisano zakonom za prekovremeni rad, rad na dan praznika koji je neradan dan, za rad noću i rad u smenama i po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu ostvarenu u radnom odnosu--"minuli rad".
Prema našem mišljenju, u slučaju kada zaposleni ostvaruje pravo na naknadu štete u visini izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza od stane poslodavca,pod zaradom sa podrazumeva samo osnovna zarada i uvećanje zarade po osnovu"minulog rada". Prema članu 33.stav 1. tačka 10. Zakona, obavezna odredba ugovora o radu je, između ostalog, i odredba o iznosu osnovne zarade zaposlenog.
Pravo na uvećanje zarade po osnovu radnog učinka i rezultata rada, kao i pravo na uvećanje zarade po drugim navedenim osnovima je nemoguće utvrditi, s obzirom na to da zaposleni nije radio, pa samim tim nije mogao da ostvari navedena uvećanja.
Takođe, smatramo da zaposleni kome je nezakonito otkazan ugovor o radu, nema pravo na naknadu troškova iz člana 118. Zakona (troškovi odlaska i dolaska na posao, troškovi službenog puta, smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, "topli obrok" i regres za korišćenje godišnjeg odmora) jer nije radio.
Prema stavu 3. člana 191. Zakona, naknada štete se umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa, što treba da bude utvrđeno u sudskoj odluci.

POVODOM 137 GODINA CRVENOG KRSTA KRALJEVO - piše Ivan Rajović
Bista na Trgu Savatija Božića

   • Savatije Božić je, kaže dr Krpić, osnivač Crvenog krsta Kraljeva pre 137 godina, on je mit, legenda, čovek koji je imao devet sinova i jednu ćerku, otac najčuvenijeg naučnika koji je izašao iz Kraljeva - čuvena Božićeva kočnica, to svi mašinci ove zemlje znaju i zbog toga je Fabrika vagona kasnije pravljena u Kraljevu...

   Crveni krst Kraljevo tradicionalno, već petu godinu zaredom, obeležava sećanje na pokojnog Savatija Božića, prvog predsednika Crvenog krsta, koji je na tom mestu ostao dosta dugo i koji je u toku svog života svojim aktivnostima na širokom planu obeležio jednu veoma značajnu epohu. Ovaj datum je obeležen i ove godine, i kako kaže sekretar Crvenog krsta Kraljevo Mirjana Lišanin Gostiljac:
- Ovo je, takođe, peta godina kako Savatijev potomak Vladan Roškić drugog dana Vaskrsa dolazi u Crveni krst i zajedno sa predstavnicima i ostalim prijateljima Crvenog krsta evociramo uspomene na život i delo, a naročito na humanitarni rad. Potom, već tradicionalno odlazimo na grob gde polažemo cveće i palimo sveće.
Na ovu ideju u Crvenom krstu se došlo pre pet godina zahvaljujući dr Nikoli Krpiću koji je veliki istraživač kraljevačke prošlosti, koji je došao do tog podatka i predložio nam, a mi smo sa zadovoljstvom prihvatili, da ga na ovaj način obeležavamo jer Crveni krst ,da bi imao svoju budućnost, mora da razmišlja o prošlosti i razvija sadašnjost To je naš osnovni moto i zahvaljujući tome Crveni krst postoji već 137 godina, kaže Mirjana Lišanin Gostiljac.

VLADAN ROŠKIĆ, PRAUNUK OSNIVAČA CRVENOG KRSTA
Vladan Roškić, pravnik, rođeni Kraljevčanin koji živi u Beogradu i potomak Savatija Božića, ovim povodom kaže za “Ibarske novosti” : "Već petu godinu se okupljamo na drugi dan Uskrsa i izlazimo na grob moga pradede, gde simbolično postavljamo venac i ukazujemo poštu njegovom delu. Moj pradeda Savatije Božić je bio osnivač i prvi predsednik Crvenog krsta Kraljevo i uz pomoć, to moram da kažem, Kraljevčana - uspeo je da sprovede mnoge akcije, ne samo preko Crvenog krsta, već kod osnivanja Gimnazije, Poljoprivredne škole, Aero kluba…. Ja sam zahvalan Crvenom krstu i mom prijatelju dr Nikoli Krpiću na inicijativi i na radu za Kraljevo. Kao rođenom Kraljevčaninu, koji živi u Beogradu, mnogo mi je draga svaka akcija koja se sprovede u Kraljevu i svaka pomoć koja može da se ukaže Kraljevčanima.
Govoreći o tome kako je došlo do toga da se ovaj dan obeležava, ali i o mnogim drugim stvarima, narodni poslanik dr Nikola Krpić je, pored ostalog, rekao:
-Velika stvar je biti danas Kraljevčanin i družiti se sa Kraljevčanima, iz prostog razloga, jer pišući drugu svoju knjigu o zdravstvu, a prva je "Velikani kraljevačke medicine" i sakupljajući podatke za tu knjigu, slučajno sam se sreo sa gospodinom Haritonom Miljkovićem koji je došao kod mene kući. Na stolu je bio lom tog papira, a on me pita šta radim. Ja sam mu rekao da radim to o lekarima, a onda me je Vladan Roščić pravnik i praunuk Savatija Božića, pitao da li znam dr Božića koji je bio u Mataruškoj Banji. Pojma nisam imao da je taj čovek postojao. Kada mi je rekao da je Savatije njegov pradeda i sve ostalo, a doneo mi je i nekoliko dokumenata koji svedoče da je osnivač Crvenog krsta u Kraljevu te davne 1882. bio Savatije, ja, srećan, pun entuzijazma i energičnosti odlazim kod svoje dobre drugarice Mire Lišanin Gostiljac i pokazujem joj zvanično dokumenta iz tog vremena koja nose svoje datume i pečate i ona je oduševljeno prihvatila moj predlog i eto...

SAVATIJE - OSNIVAČ CRVENOG KRSTA KRALJEVO
A Savatije Božić je, nastavlja Krpić, osnivač Crvenog krsta Kraljeva pre 137 godina, on je mit, legenda, čovek koji je imao devet sinova i jednu ćerku, otac najčuvenijeg naučnika koji je izašao iz Kraljeva - čuvena Božićeva kočnica, to svi mašinci ove zemlje znaju i zbog toga je Fabrika vagona kasnije pravljena u Kraljevu, crkva i sve ostalo. Zbog svega toga prihvaćen je datum praznovanja - drugi dan Vaskrsa, to je dan kada je formiran Crveni krst i evo, već pet godina mi se družimo i zahvaljujući slučajnosti , a sve biva u slučajnosti, mi danas slavimo 137 godina Crvenog krsta. To je jedini moj udeo u celoj priči, kaže Krpić i nastavlja: "Danas na groblju gde smo položili cveće i zapalili sveće dogovorili smo se da pokrenemo i evo, pokrećemo inicijativu da u malom parku na uglu Ulice Vojvode Stepe i Doma vojske, kuda je Savatije prolazio, služeći 101 godinu pravoslavlju, postavimo bistu. Sigurno će biti dobrih ljudi - darodavaca i mislim da bi grad Kraljevo trebalo da nam reši pitanje odobravanja podizanja biste Savatiju Božiću koji to u potpunosti zaslužuje, a to je istovremeno i dug Kraljeva prema onima koji su za Kraljevo učinili više nego svi mi ostali.

BISTA ZA MANASTIR
Osim ovog, dr Krpić ima još jedan predlog koji će i kao narodni poslanik, Kraljevčanin i hroničar ovoga grada, pokušati da sprovede u delo. A o čemu se zapravo radi:
-U trenutku kada je 1943. god. bilo pripremano veliko bombardovanje manastira Studenice, kaže Krpić, na molbu crkvenih velikodostojnika tadašnji predsednik Vlade Srbije Milan Nedić, dao je predlog da se iznad manastira postavi zastava sa simbolom Crvenog krsta i da manastir na stan i hranu primi stotinak siročadi, jer se pretpostavljalo da u tom slučaju neće biti bombardovanja. Tadašnji iguman studenički je prihvatio ovaj predlog i, zaista, čudo se dogodilo, manastir nije bombardovan, deca su ostala u manastiru, a simbol crvenog krsta je, kako se pokazalo, zaštitio našu svetinju koja je bila i prva srpska bolnica. Trebalo bi znati i to da je Sveti Sava od Studenice krenuo na Sinaj, a na ovim prostorima Nemanjići su ostavili dubok trag u istoriji srpskog naroda.
-Zbog svega toga, kaže dr Nikola Krpić, predlažem da se u unutrašnjosti manastira, u delu gde sada postoji spomen ploča povodom 800 godina Srpskog lekarskog društva, koju je predsednik ovog Društva položio, zajedno sa ministrom zdravlja, a uz dozvolu svih merodavnih, postavi bista na istom mestu, a u spomen Crvenog krsta. Jer, kao što je poznato, zdravstvo i Crveni krst, kao humanitarne organizacije, oduvek su štitili srpski narod, pa i ovaj manastir. I mislim da bi to bila divna poruka da istorija koja je bila 1943, a istinita je priča, da se ona ove godine za Đurđevdan, ili nešto kasnije, obistini gore i da se to sredi, kaže Krpić.

USPEO JE ČAK DA BUDE I PILOT
Pridružujući se ideji o podizanju biste Savatiju Božiću u parku kod Doma vojske, Mirjana Lišanin Gostiljac kaže:
-Pored biste i sam park, odnosno trg, bi se zvao Park Savatija Božića, jer je on bio preteča vremena u kojem je živeo. Poznato je da je veliku podršku imao i od svoje supruge Bosiljke i da su zajedno išli po selima i devojčice učili prvoj pomoći, što znači da prva pomoć ima dugu tradiciju u Kraljevu i da kao način da se pruži pomoć i samopomoć datira od davnina. Inače, Savatije je bio i pilot, pored toga što je bio sveštenik. Podaci govore da je u svojoj 67 godini poleteo avionom i da mu je to bila velika ljubav, pored svoje profesije, kojoj se predao, i humanitarnog rada zahvaljujući kojem je mnoga sirotinja u tadašnjem našem gradu dobijala pomoć. Recimo na kraju i to da je doterao čak i tri vagona pšenice iz Vojvodine sakupivši pre toga novac u Kraljevu.

TAMO AMO PO KRALJEVU - piše Ivan Rajović
Bože, spasi nas od nas!

   Ne znam da li je još nekoga do te mere iznenadila, uzbudila i šokirala patrijarhova uskršnja Poslanica, ali trebalo bi da jeste. Prekor sopstvenom stadu zbog nedostatka morala i karaktera, trebalo bi da žestoko zabrine sve one kojima je još nešto od ove dve ljudske, a nekada i srpske, vrline preostalo. Da bi se nešto takvo reklo na najlepši, najveći i najradosniji praznik u Kosmosu, trebalo bi zaista da postoji dobar povod. I on postoji, naravno. Ali se postavlja pitanje : zašto svi drugi ćute, a znaju da je to tako?
-Budimo ljudi, iako smo Srbi - poručio je, ne tako davno, ovaj živi svetac, ali ga niko nije poslušao, ili bar ne oni kojima je to prevashodno i bilo upućeno. Naprotiv, čini se da su baš oni, svesno ili nesvesno, sve radili kako bi patrijarha Pavla naveli da kaže ono što je rekao , a što nije ni malo bezazleno, pod uslovom da stigne do ušiju i mozgova onih kojima je namenjeno, a to je već mnogo teže nego uvoštenog i ohlađenog Lazara podići iz mrtvih.
Ne tako davno, bili smo, ili smo bar mislili da jesmo, božji miljenici, nebeski narod, čudo prirode kojem je trebalo da se svi dive , klanjaju i zavide. A tako malo nam je trebalo da se od nebeskih Srba spustimo do samog dna svetskog gliba, na nivo amoralnih beskarakternih individua koje tumaraju gradovima u potrazi za poslom kojeg nema, za parama, za smislom bitisanja i za samima sobom. Beda je postala naš način života, života bez nade, bez iluzije i bez vere u bolje sutra, dok se nešto u suštini ne promeni, a za šta, kako sada stvari stoje, nema nikakve šanse. Jer, čovek, kao i država, sa malo volje, napora i srećnih okolnosti, može i da se uzdigne iz bede, a amoralna osoba više nema kud, već samo dalje i dublje u beskrajni bezdan sopstvene bedastoće.

GREŠITI JE LJUDSKI, ALI NE TOLIKO
LJudima se mnogo toga može oprostiti jer je i grešiti ljudski, ali amoralnost na način na koji se to ovde manifestuje - nikada. U moralnim zajedicama moral je prvi i osnovni uslov života među sebi sličnima, a karakter lična karta sopstvene pojavnosti koja nas legitimiše kao osobene jedinke iste vrste. Dakle, biti amoralan i beskarakteran znači svesno se pretvoriti u ljudsku nakazu zarad samo sebi znanih ličih ciljeva. Ali i za ovakav poduhvat valja imati određene predispozicije, određenu dozu genetske zloće, kućnog nevaspitanja, kompleksa i svega onoga što se u psiholoiji, a i životu, smatra ljudskim manama.
Koliko je samo amoralnih sunarodnika prodefilovalo kroz naš život, koliko beskarakternih kreatura koje su nam trasirale put u ono što danas imamo, a nemamo ništa osim bulumente beskarakternih krvopija koje nam uništavaju živote.
Patrijarh je u pravu, neosporno, ali se pitam šta bi rekao da je imao prilike da sa svoje svetačke visine vrhovnog duhovnika siđe među nas uboge, obične, gladne, u sam centar takozvanog društvenog života, na ulice, u kafane, na stranačke izborne skupove i partijska kadrovanja, u upravne odbore, u banke, u privatna preduzeća novih goniča srpskih robova, u Velikog brata, recimo. Tu se i na one bez morala gleda kao na uljeze. Oni su tu nalik deci u vrtićima u poređenju sa tranzicionim zlojebima, sa novokomponovanim srpskim kapitalističkim šljamom, sa onom nacionalnom gubom koja nas je obezličila, razjela i unakazila.
Svet bez lepote i nije svet, a ovde lepote nema, ukoliko učesnik nije potpuno poremećen. Već dvadeset godina ovde se živi bez minimuma sredstava za život, bez estetike, bez vrednosnih kriterijuma, bez ičega što čoveka karakteriše kao moralno biće. A živi se?!

ZOOLOŠKO BITISANJE
I svi ćute, svako se na svom nivou zoološkog bitisanja snalazi da opstane u uslovima u kojima najgori dostižu najviće domete. Najgori su najbolji, primer deci šta bi trebalo ovde da budu u životu. I umesto da leže po ludnicama i zatvorima, oni defiluju po televizijama, oni kuvaju, igraju, pevaju, prde, bale, podriguju i kenjaju kao foke izrugujući nam se u lice, a sve to u svojstvu srpske političke elite. Ovde se još niko nije usudio da kaže da elita nije sinonim za smrad.
Zemlja u kojoj 85% građana ne može da smisli tu i takvu elitu, u kojoj milioni gladuju, milioni bazaju bez posla, smisla i perspektive, zaista je u velikoj nevolji. Zemlja u kojoj najviše otimaju oni koji bi, bar po opisu posla, trebalo da budu najmoralniji, zaista nema nikakve šanse. Zemlja u kojoj se državni aparat ostrašćeno bavi jedino sjebavanjem sopstvenih podanika ne bi ni trebalo da postoji kao takva. Ali kako kad je decenijama prostota forsirana kao osnovna srpska karakterna crta? Kako kada je vojska najgorih preuzela sve poluge društva, kada su pametni otišli u svet, a preostali borci nemoćni da bilo šta pokrenu u takvim okolnostima?
-Ko je zelen - poješće ga koze, poručivao je Gete.
-Budimo ljudi, poručivao je svojevremeno srpski patrijarh. A biti čovek ovde, znači biti zelen, a onda se zna šta sledi. To nam se i dogodilo. Na žalost, nas su davno pojele hijene, do te mere smo pojedeni da zaista nikakvu perspektivu iz ove pozicije niko više ne može da vidi. Jedino nam preostaje da verujemo da će nam on, mislim Bog, pomoći, mada mi se sve više čini da je od onih koji sami sebi rade o glavi i on digao ruke.
I nije tačno da smo mi beskarakterni, ali je naš karakter loš. Ipak, u svemu tome ima i nečeg dobrog, nečega što može da nam služi na čast, bar u tome smo jedinstveni, ovakvih više nema. Ili, što bi rekao pesnik :"Ovo majka više ne rađa". I zato kažem:" O, Bože, spasi nas od nas. Amin."

PROGRAM "DANA JORGOVANA 2009"
Festival na Magliču i poseta ambasadora

   • U subotu, 2. maja, planirani obilasci manastira i centralna manifestacija sa muzičko-scenskim prikazom i "Serbianit festom" na Magliču, a u utorak, 5. maja, Kraljevo i Vrnjačku posetiće francuski ambasador u Srbiji Žan Fransoa Teral

   Prema objavljenom programu i "satnici", ovogodišnji "Dani jorgovana", tradicionalna kulturna, ekološka i turistička manifestacija u organizaciji Društva "Sveta Jelena Anžujska" u Kraljevu, organizovaće se u dva dela.
   Prvog dana, u subotu, 2. maja, učesnici i posetioci, posle skupa na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu (7 sati), posetiće manastire Žiču (8 sati), Sopoćane (11 sati) i Gradac (13 sati), dok će se centralni program u slavu Jelene Anžujske i srpsko-francuskog prijateljstva, sa muzičko-scenskim prikazom pod nazivom "Srpsku brazdu dobrote zasejala semenom znanja, ljubavi i lepote" i "Serbianit festom" održati na srednjovekovnom gradu Magliču (sa početkom u 15 sati).
   U utorak, 2. maja, predviđena je poseta francuskog ambasadora u Srbiji Žan Fransoa Terala gradu Kraljevu i opštini Vrnjačka Banja. Prema utvrđenom protokolu, posle dočeka u Kraljevu francuski ambasador će obaviti razgovor sa privrednicima i čelnicima gradske vlasti (12 sati), a potom posetiti "Francusku kuću" gde će razgovarati i sa kraljevačkim gimnazijalcima (13,15 sati). Nakon Kraljeva, francuski ambasador će posetiti Vrnjačku Banju (14 -16 sati) gde će mu biti priređen svečani doček i ručak, a u povratku manastir Žiču gde će biti izveden muzičko-scenski program ovogodišnjih "Dana jorgovana". Poseta ambasadora Francuske biće završena u gradskoj biblioteci "Stefan Prvovenčani" u Kraljevu promocijom knjige "Umeće življenja na francuski način" čiji je autor Mari Pjer Teral, ambasadorova supruga, a početak promocije knjige predviđen je u 18 sati.

BORAVAK FRANCUSKOG AMBASADORA
U utorak, 5. maja, domaćini francuskom ambasadoru u Kraljevu biće gradonačelnik LJubiša Simović, a u Vrnjačkoj Banji predsednik ove opštine Zoran Seizović.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

IZLOŽBA SLIKA HADŽI MILENE KOVAČEVIĆ MARIJE MAGDALENE U “OKANIKU” - piše Ivan Rajović
U slavu duhovnog mira i ljubavi prema svima

   • I kako to biva, sasvim neočekivano, a možda je to i moralo baš tako da bude, u samom centru zbivanja, najednom se pojavio Dragan Kostić, čovek koji je sa oduševljenjem prihvatio da vođen istom idejom ljubavi prema bližnjima, slike otkupi, opremi i organizuje izložbu u Sportskom centru "Okanik" u Mataruškoj Banji.

   Pored svega što radi u životu, a po čemu je poznata u svetu i kod kuće, naša sugrađanka Milena Kovačević sve više vremana posvećuje slikanju i to slikanju u humanitarne svrhe. Prošle subote, u prisustvu zamenika gradonačelnika Kraljeva dr LJubiše Jovaševića, velikog broja posetilaca u Sportskom centru “Okanik” u Mataruškoj Banji otvorena je još jedna izložba Mileninih slika.
   I koliko sve drugo bilo podložno potvrdnim ili protivrečnim opaskama, svetski duhovni mir je revolucionarna ideja koja se sve više nameće kao suština opstanka i produžetka ljudske vrste, kao smisao postojanja čoveka kao takvog. Sve se to na Mileninim slikama da videti i sve rečeno, ako ništa drugo, čak i u uslovima potpune negacije, neiscrpna je inspiracija u kojoj naša slikarka traži, pronalazi i vizuelizuje svoje ideje, svoja viđenja, svoje nade i predosećanja. Ono što vidimo, to i postoji, zar ne? A Milenine slike postoje, kao zapisi o unutrašnjim uzletima svesti naše slikarke, svesti zaokupljene sobom u makro i mikrokosmosu, svesti koja pokušava da dokuči sebe samu, što je i najviši stepen ljudskog postojanja.

BOJOM ZA POKRET DUHA I TELA
Iz takvih duhovnih riznica i promišljanja došla je Milena na ideju da u zimu 2009. na terasi Hendikep centra u Kraljevu i pri temperaturi daleko ispod nule, naslika dvadesetak slika. U osnovi cele ideje, kako je objasnila, bila je potreba da izvesno vreme, slikajući, provede sa štićenicima ove ustanove kako bi im, koliko je to moguće, približila umetnost, svoje ideje i ulepšala nekoliko dana, a prodajom slika, koje je poklonila, koliko - toliko poboljšala uslove života i rada u Centru. Naravno, sve sa idejom svetskog duhovnog mira, ljubavi prema bližnjima i brizi za one kojima je osećanje da neko o njima brine jedini, mada nedovoljni, nadomestak za hendikep koji ih je zadesio. Na zadovoljstvo slikarke i svih koji su pratili čitav tok ove akcije, nastajale su slike, jedna po jedna, do konačno zacrtanog broja, slike koje su sada pred nama, i kao proizvod umetničkog nadahnuća, ali još više kao otelotvorenje jedne nesvakidašnje ideje u čijoj osnovi se nalazi briga za čoveka, za čoveka koji sticajem okolnosti nije u stanju da brine o sebi, tim više što živi u surovom svetu u kojem više niko nema vremena za druge. Ili, možda, kako je Milena pokazala, ipak ima.
Pored direktora Hendikep centra Živorada Veljovića, brojnih novinara i sponzora, ovaj nesvakidašnji umetnički događaj podržali su i pomogli mnogi znani i neznani sugrađani. I kako to biva, sasvim neočekivano, a možda je to i moralo baš tako da bude, u samom centru zbivanja, najednom se pojavio Dragan Kostić, čovek koji je sa oduševljenjem prihvatio da vođen istom idejom ljubavi prema bližnjima, slike otkupi, opremi i organizuje izložbu u Sportskom centru "Okanik" u Mataruškoj Banji. A takva ideja, sa toliko dobrih, po istom principu naelektrisanih ljudi i sa toliko udružene pozitivne energije koja je pratila njeno ostvarenje, teško da može da bude proizvod slučajnosti. Pre bi se reklo da je logičan sled nužnosti i samo još jedan od dokaza da se ljubav i duhovnost lako daju materijalizovati kada nema ni traga sumnje u njihovo ostvarenje, kada postoji vera da je čovek, čak i u sopstvenom svetu, ali i svetu koji nam je dat, pa ma kako na momente surov i nepravedan bio, baš ono što jeste, pre i posle svega - čovek. Milena je to i ovoga puta dokazala.



KRALJEVAČKA BIBLIOTEKA NA ORIGINALAN NAČIN OBELEŽILA DAN KNJIGE - piše Miloš Milišić
Čitaocima - s ljubavlju

   • Više stotina Kraljevčana posetilo kraljevački hram knjige i s bibliotekarima "proslavilo" Dan knjige, čitanja i autorskih prava. Poznati Kraljevčani preporučivali dela domaće i strane književnosti

   Brojnim programima Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani" iz Kraljeva obeležila je 23. april, Dan knjige. Blizu 600 naših sugrađana posetilo je tog dana kraljevački hram knjige, a mnogi od njih dobili su članske karte. S čitaocima družili su se dr Aleksandar Milovanović, glumci Biljana Kostantinović i Mile Nedeljković i doajen srpskog novinarstva Voja Blagojević.
Unesko je, inače, 1995. godine prihvatio inicijativu španskih bibliotekara da 23. april bude proglašen Danom knjige, čitanja i autorskih prava. Na taj dan preminuli su, naime, španski pisac Miguel de Servantes i engleski pesnik Viljem Šekspir. Svi bibliotekari sveta "slavili su", a kraljevački su odlučili da ovaj datum obeleže s ljubiteljima knjige i čitanja.
- Želja nam je da što više Kraljevčana postanu naši članovi i da svakodnevno koriste naše usluge. Na raspolaganju im je oko 170.000 knjiga, preko 200 stručnih časopisa, periodične i dnevne novine. Po čitav dan otvorene su naše čitaonice koje uglavnom koriste studenti. Što u šali, što u zbilji, kažemo da je članstvo u našoj biblioteci jedino kojeg se niko neće stideti - ističe Dragana Tipsarević, upravnica Narodne biblioteke "Stefan Prvovenčani" iz Kraljeva.
U podne na Pozajmnom odeljenju našli su se penzionisani novinar "Politike" Voja Blagojević, jedan od najstarijih članova kraljevačke biblioteke i glumac Mile Nedeljković. NJih dvojica "pomagali su" bibliotekarkama Radmili Crnčanin i Ivanki Seničić da zadovolje čitalačke želje brojnih ljubitelja pisane reči koji su baš tog želeli da "pozajme" knjige domaćih i stranih pisaca.
- Redovno dolazim u kraljevačku biblioteku. Čitam knjige od malih nogu, a ovde mogu pronaći sve što me zanima. Podjednako me zanimaju knjige domaćih i stranih pisaca. Volim da čitam dela iz savremene i klasične književnosti - kaže Zoran Jovanov kojeg smo zatekli na Pozajmnom odeljenju.
Voja Blagojević je najčešće preporučivao roman " Tesla, portret među maskama", a Mile Nedeljković "nagovarao je" Kraljevčane da, ukoliko nisu, obavezno pročitaju romane našeg sugrađanina Gorana Petrovića.
- Znao sam da je naša biblioteka jedna od najboljih u Srbiji, ali zaista nisam verovao da ovoliko ljudi dolazi u nju. Ovde se naši sugrađani, očigledno, osećaju kao kod svoje kuće, u to sam se lično uverio. Ponosim se time što sam šezdesetak minuta bio bibliotekar ovakve biblioteke - nije krio zadovoljstvo Voja Blagojević.
Na Dečjem odeljenju glumica Biljana Kostantinović za najmlađe čitaoce izvela je lutkarsku predstavu, a onda im je, sedeći s mališanima na podu, čitala bajke. Penzionisani dečji hirurg dr Aleksandar Milovanović čitav čas razgovarao je s dečacima i devojčicama koji su tog dana došli da "zamene" knjige.
- Lepo je u biblioteci videti ovoliko mališana najrazličitijeg uzrasta. Kod njih neprestano treba razvijati ljubav prema knjizi i čitanju. Čestitam kraljevačkim bibliotekarima na uspešnom vršenju misije popularizacije knjige - kaže dr Aleksandar Milovanović.
LJubav, strpljenje, lepa reč...svakako otvaraju put do čitaočevog srca. Taj "recept" kraljevački bibliotekari odavno uspešno primenjuju. Ne samo na Dan knjige.



PROMOVISANA KNJIGA O DR MILENKU VESNIĆU
Gransenjer srpske diplomatije

  U kraljevačkoj biblioteci promisana je, krajem prošle nedelje, knjiga " Dr Milenko Vesnić, gransenjer srpske diplomatije" autora Radoslava Vesnića, Mlađeg.O čuvenom diplomati, srpskom kraljevskom poslaniku u Parizu između 1903. i 1820. godine, poznatom naučniku, koji je detinjstvo proveo u našem gradu, govorili su prof. dr Predrag Simić i prof. dr Stanislav Sretenović.
   Obojica su naglasili da je dr Milenko Vesnić jedan od najistaknutijih srpskih diplomata, čiji je diplomatski rad "mnoga dobra doneo Srbiji".



ĆOPIĆEVA NAGRADA DEJANU ALEKSIĆU - piše Bojana Milosavljević
"Dovoljno" za novo priznanje

   • U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti pesniku iz Kraljeva Dejanu Aleksiću upravo dodeljena Nagrada "Branko Ćopić" (koju je ustanovila zadužbina ovog velikog srpskog pisca 20. veka) a za knjigu pesama "Dovoljno," čiji je izdavač Matična biblioteka "Svetozar Marković" iz Zaječara

   Jednoglasnom odlukom žirija Upravnog odbora Zadužbine Branka Ćopića u sastavu: predsednik Svetozar Koljević, Matija Bećković, Milosav Tešić, Dušan Kovačević i Nada Milošević - Đorđević - kraljevačkom pesniku Dejanu Aleksiću pripala je Nagrada "Branko Ćopić" za najbolje pesničko delo objavljeno u minuloj godini - knjigu pesama "Dovoljno." U najužoj konkurenciji su bile još dve pesničke knjige, dok je proznih autora koji su konkurisali za ovo visoko priznanje bilo desetak. Među prozaistima nagrada je pripala Lauri Barne za roman "Moja poslednja glavobolja."
Nagradu Ćopićeve zadužbine laureatima je uručio predsednik žirija Svetozar Koljević, a o Aleksićevoj knjizi govorio je pesnik Milosav Tešić, rekavši između ostalog, da je u njoj "od prve do završne pesme autor istrajavao na praktičnom potvrđivanju sopstvenih pesničkih načela. U tom istrajavanju on (Aleksić), međutim, ne preteruje u naglašavanju običnih (banalnih, trivijalnih) motive i tema…"
Povodom dodele priznanja iz zadužbine jednog od srpskih klasika prošlog veka Dejan Aleksić je, pored ostalog, kazao: "Mirne duše mogu reći da sam u raskoš domovine jezika dospeo vodeći se videlima što sjakte iz stiha ili rečenice Branka Ćopića."
Nagrada "Branko Ćopić" ujedno je i veliko priznanje izdavaču Aleksićeve knjige - Matičnoj biblioteci "Svetozar Marković" u Zaječaru.



JOAKIMFEST U KRAGUJEVCU
Kraljevačko pozorište s najboljima

   Na 6. Festivalu najboljih pozorišnih predstava Srbije po tekstovima domaćih autora koji će se održati od 7. do 15. maja u Kragujevcu (domaćin je najstarije srpsko pozorište -Teatar "Joakim Vujić") učestvuje i Kraljevačko pozorište. Dragana Bošković, teatrolog iz Beograda i ovogodišnji selektor festivala izabrala je osam predstava za takmičarski program smotre. Sve one konkurišu za osam stručnih nagrada i još jednu vrednu - nagradu publike. Predstava kraljevačkog ansambla "Putujuće pozorište Šopalović", po tekstu LJubomira Simovića, a u režiji Nebojše Dugalića, uvršćena je u takmičarski repertoar 6. Joakimfesta, što je već po sebi izuzetno priznanje, s obzirom na konkurentske ansamble: Atelje 212, Jugoslovensko dramsko pozorište - Beograd, Narodno pozorište - Beograd, Zvezdara teatar - Beograd, Srpsko narodno pozorište - Novi Sad i druge.
Kako je i uobičajeno, takmičarsku selekciju pratiće brojne priredbe ali i programi koji ne učestvuju u glumačkom nadigravanju. Kraljevačka predstava "Putujuće pozorište Šopalović" biće prikazani na sredini ove najveće glumačke smotre u Srbiji.



UMETNIK MIHAILO LIŠANIN, KRALJEVČANIN KOJI ŽIVI U CELJU - piše Rade Bakračević
Rekorder po broju priznanja

   Da naši ljudi po celom svetu dobijaju priznanja i nagrade to je već godinama poznato, međutim da jedan čovek, svestrani umetnik po rodu iz Kraljeva te nagrade svake godine donosi iz celog sveta to je manje poznato. Mihailo Lišanin, Kraljevčanin, umetnik dobio je toliko priznanja po celom svetu da bi ga trebalo predložiti za Ginisovu knjigu rekorda. Godinama Mihailo Lišanin, koji decenijama živi u slovenačkom Celju, donosi priznanja iz celog sveta za uspehe u slikarskim aktivnostima. Da se ne bi uspešna tradicija izneverila iz Ministarstva za kulturu Kube stigao je pre nekoliko meseci poziv za Mihaila Lišanina da dođe na Kubu. Lišanin je otišao na Kubu i na posebnoj svečanosti je kao predsednik komisije predao diplome nagrađenim slikarima iz Kube, koji su se takmičili na ovogodišnjem konkursu mladih slikara u slovenačkom Celju.
Imao je prijatnu dužnost i da otvori 10. Međunarodni bijenale umetnosti. Dvadeset dana proveo je sa tamošnjim slikarima i ljubiteljima umetnosti i ove nedelje stigao je iz daleke Kube iz glavnog grada i doneo posebno priznanje za promociju mladih kubanskih likovnih talenata, koje su mu dodelili organizatori 10. međunarodnog bijenala umetnosti Havana 2009.
Dvadeset dana druženja sa kubanskim slikarima dovelo je do toga da je Mihailo Lišanin na posebnom prijemu u Ministarstvu za kulturu zaključio dogovor o zajedničkoj promociji kulture dve države Kube i Slovenije na području Evrope i prijateljskih karipskih ostrva. Tom prilikom je Lišanin poklonio kubanskom ministarstvu za kulturu monografiju Celja sa celjskim knezovima, koja će uvek podsećati tamošnje kulturnike na daleku državu iz Evrope, na Sloveniju.
U slovenačkoj delegaciji nalazila se i Irena Polanec poznata slovenačka slikarka iz Maribora.
Da je Lišanin zastupao svoju novu domovinu Sloveniju je tačno, međutim njegovoj ekipi je svesrdnu pomoć nudila Jelena Živojinović, kulturni ataše Srpske ambasade u Havani, ćerka popularnog srpskog glumca Bate Živojinovića.
Mihailo Lišanin je poznati Celjanin i godinama se nalazi na vrhu popularnosti u ovom slovenačkom gradu. Vlasnik je najpoznatije svetske galerije likovnih radova mladih. U svojoj galeriji ima više od sto hiljada slika mladih slikara sa svih pet kontinenata.



GODIŠNJICA BROZOVE SMRTI - piše Dragan Vukićević
Tito

   Dva puta sam video Tita, i to u jednom danu. Tom danu radovao sam se sedmicu unapred, znajući da nećemo imati nastavu. U plavim bluzama, sa amblemom škole, zastavicama, buketima različitog cveća i u špaliru, uz skandiranje onog - "Mi smo Titovi - Tito je naš". Zastavicu, trobojku sa petokrakom već ranije su mi oteli osmaci, a da skandiram nisam mogao, jer onako malen i mršav, gurnut u poslednje redove, upinjao sam se da Ga vidim preko ramena svojih vršnjaka u poznatoj limuzini, u tada Kidričevoj, tada popločanoj kockom...
Kabriolet je bio spuštenog krova i podignutih prozora, kolona je brzo prošla iz pravca "Magnohroma", a mi od NJega nismo videli ni barem poznate bele rukavice, te smo se kasnije kolektivno samoobmanjivali, i tim lažima verovali, da smo Ga videli jasno i da se upravo nama smešio i mahao rukavicom.
Istoga dana, na gradskoj železničkoj stanici, na ispraćaju Plavog voza, koji nikada ne kasni. I tada je, u opštem metežu mase, trebalo drugi, a zapravo prvi put, da Ga vidim. Oba puta sam lagao. Druga Tita nikada nisam video!
Nisam učestvovao ni na sletovima na Atletskom stadionu za Dan mladosti, niti trčao za, a kamoli nosio štafetu, ili barem štafetu. Niti sam, dakle, bio na beogradskom sletu, na stadionu JNA. Zbog "kolca u ledima" i kao potvrdeni dunster za okretne ritmičke igre, uvek sam ispadao već u kvalifikacijama. Onima što su išli u Beograd zavideo sam. što će dobiti besplatno majice, šorts i patike, i što će videti Avalu i Zoo-vrt. Te dve "kote" bile su za mene sinonim za prestoni grad, pošto smo jednodnevnu ekskurziju prethodne godine proveli upravo tamo.
A u maju '80, jedan tadašnji ovdašnji marksista (danas opozicioni poslanik u Saveznom parlamentu sa četiri stranačke legitimacije za svega tri godine pluralizma) pisao je u "IN"-u feljton, otprilike u smislu "da će Titovu misao u narednim decenijama sa rizikom neuspeha i nedorečenosti da proučava elita svetske filozofske misli i da će NJegovo naučno delo budućim generacijama mislećih ljudi u SFRJ biti trajno nadahnuće, a samoupravljanje i rešenje nacionalnog pitanja obrazac za sve zemlje koje plediraju na demokratiju...".
Nisam posetio ni Kuću cveća. Ni kada je organizovan sindikalni pohod Grobu. Jer, kako reče Budo Dugalić, "tamo niko moj nije sahranjen".
A pre neko veče, u stanu bivšeg "druga", a sada biznismena i gospodina, u tematski razgovor umešala se trinaestogodišnja domaćinova kćerčica pitanjem: "A kada je Tito umro?". Nasmešio sam se, zavideći detetu na neznanju. Domaćin mi je kasnije poverio da o Titu i njegovom vremenu deci ne kazuje, da je dobro što tako postupaju i nastavnici, i da hoće da ih poštedi priče o "traumama našeg detinjstva i mladosti koje smo proveli u apsolutističkoj ideološkoj zabludenosti, da je Tito kriv za sve ovo...".
Te reči oćutao sam iz pristojnosti (začudo?), a sada kažem: "Dete moje, Tito je umro 4. maja '80, svi smo plakali, a rođen je pre 102 godine na jučerašnji datum. Tvoj otac stekao je obrazovanje u Jožetovom rodnom mestu (inače bi i sada bio metalostrugar i podstanar), držao je predavanja u partijskim školama i na kursevima, izricao partijske kazne i kadrovao, i kao proveren drug, sa nekoliko partijskih funkcija, dobio je ovaj stan od jednog ara (koji je o Novoj godini otkupio za 18 maraka), u kome Ti, eto, imaš sređeno detinjstvo oslobodeno ideoloških trauma i zabluda!
(izvod iz knjige “Tekstovi”, koja uskoro izlazi)
draganvukicevic@hotmail.com

SPORT

FUDBAL-SRPSKA LIGA (ZAPAD) - piše Zoran Bačarević
Pet minuta za tri boda

   • Golovima Markićevića (autogol) u 45. i Janićijevića u 50. minutu Sloga u derbiju 23. kola savladala Radnički iz Kragujevca sa 2:1 • U sredu igrano vanredno 24. kolo, u 25. (nedelja od 16 časova na Gradskom stadionu) kraljevački derbi Sloga-Metalac

   U ciglo pet minuta fudbaleri kraljevačke Sloge postigli su dva gola, savladali u derbiju 23. kola Srpske lige (Zapad) komšijski Radnički sa 2:1, osvojili nova tri boda i zadržali lidersku poziciju na tabeli sa deset bodova prednosti od Radničkog iz Klupca. Pobedom nad Kragujevčanima, svi su izgledi, Sloga je praktično ,,rešila prvenstvo" već posle tri četvrtine lige, a samo je čudo može sprečiti da od jeseni i zvanično postane član Prve Telekom lige!
U još jednom ,,košavskom" popodnevu na Gradskom stadionu, u pravom derbi ambijentu (više od 1.500 gledalaca, ,,kasapi" i ,,đavoli" na suprotnim tribinama uz jako policijsko obezbeđenje, idealni ,,terenski" i temperaturni uslovi) Radnički je bio bolji u prvom poluvremenu, a nadmoćnost je krunisao efektnim golom Lepovića u 32. minutu. Kod leve korner zastavice gosti su izveli kratku kombinaciju, sa ivice šesnaesterca Lepović je, kao iz praćke, nišanio i pogodio gornji desni ugao Đogatovića.
Kada je već izgledalo da će se na odmor otići sa prednošću Kragujevčana u nadoknadi vremena Nikačević je pogodio u glavu nekadašnjeg ,,slogaša" Markovića, a lopta je završila u mreži Vranića-1:1, zvanično u 45. minutu. Hitronogi Nikačević asistirao je i kod drugog, pobedeonosnog gola za Slogu. Igrao se peti minut nastavka, Nikačević je stigao do korner linije, ubacio loptu u peterac gostiju a Miloš Janićijević je postigao već svojčetvrti gol ovog proleća -2:1 u 50. minutu. Sada su Kragujevčani bili u prilici da krenu na sve ili ništa, uspeli su (uz vetar) da stvore i par izglednih prilika, posebno posle uzastopnih udaraca sa ugla ali je Đogatovićeva mreža mirovala sve do 96. minuta. Nadoknada je posle drugog poluvremena iznosila čak šest minuta (povreda R. Vlašića, kojoj je predhodila i dosta neugodna povreda Gojkovića u prvom delu igre) a u njoj je više nego stopostotnu šansu da matira goste propustio rezervista Bulić: potpuno sam, sa četiri metra, tukao je preko gola, za još najmanje jednu visinu. U kontranapadu, srećom po Slogu, gosti nisu kaznili ovaj veliki promašaj.
Fudbaleri Metalca u minulom kolu gostovali su u Valjevu, ali nisu ponovili uspeh sa gostovanja na Ubu kada su, nedelju dana ranije, osvojili sva tri boda. Vujić voda nije goste iz Kraljeva častila ni ,,kiselom", pobedili su Valjevci sa 1:0, a Metalac nije previše tugovao.
U prvenstvu srpske lige (Zapad) u sredu je odigrano 24. vanredno kolo, a u nedelju je u 25. na programu još jedan gradski kraljevački derbi. Susret Sloga-Metalac igra se na Gradskom stadionu, početak je u 16. časova. U jesenjem derbiju na igralištu kod Ložionice slavili su ,,gosti", Sloga je pobedila sa 2:0.



ATLETSKE AKTUELNOSTI
Osam plus tri-desetoboj

  Atletski stadion pored Ibra bio je prošlog petka i subote (24. i 25. aprila) ,,poprište" ljutog desetoboja-sve povodom prvog atletskog mitinga koji je u aprilu pre deset godina održan na istom stadionu, a u jeku NATO agresije na Srbiju. Ovog aprila 2009. na prigodnom desetoboju osam desetobojaca i tri takmičarke, bilo je i desetak ,,pojedinaca", a u petak je održan i drugi miting za mlađe pionire (Škola atletike) sa više od 20 takmičara.
Pobednik ovogodišnjeg desetoboja AK Kraljevo je Dragoš Glavčić koji je sakupio 3899 bodova, drugi je Matija Nešović (3313), a treće Marko Mirković (3219). Glavčić je pobedio u čak pet disciplina (kugla, vis, disk, motka i koplje), a darko Lazović u tri (100m, dalj i 400m). Da se Lazović nije povredio u trci na 400 metara borba za pobednika desetoboja bila bi još neizvesnija. Po jednu pobedu ostvarili su matija Nešović (100m sa preponama) i Marko Mirković (1500m).
Kod devojaka, pobedila je Jovana Kostić sa 2919 bodova, pobedom u čak sedam disciplina, Milica Arsić bila je bolja u bacanju kugle i diska, dok u skoku s motkom nijedna takmičarka nije ostvarila- rezultat. Desetoboj je uspešno završila i Dušica Đurađević, kod dečak je to uspelo šetorici takmičara.
Najbolji rezultati na desetoboju, inače, ostvarili su Natalija Adnan u trci na 400m (1:03,6) i Radmila Lečić na 100m (13,5 sekundi).



KARATE
Dvestadvadeset i dva učesnika

   U organizaciji Regionalnog kraljevačkog karate saveza održan je, prošlog petka, subote i nedelje Drugi miting borilačkih veština, na kome je učestvovalo 222 takmičara iz svih krajeva Srbije.Pored karatea, kojim je otvoren miting, na programu su bile veštine koje mnogi do sada nisu bili u prilici da vide (kudo, MMA, kung fu, tekvando, svebor, aikido, kik boks...). Cilj je bio da se razmene fizički i duhovni principi borilačkih veština, upoznavanje sa metodikom obučavanja, i razreše nedoumice oko zajedničkih treninga-predavanja (jedna veština na treningu druge...), koji način borbe je realniji i praktičniji. Tu je i analiza borenja između majstora dve razližite borilačke veštine...
   Predavači su bili Stevica Jovanović (sportski karate), Miloš Senić (kaza ha karate), Slobodan Jovanović (kudo), Zoran Čingelić (MMA), nenad kastratović (kung fu), Leo Vuleta (điju đicu), Dalibor Kovačević (tekvando), Goran i Bojan Vuksanović (kik boks), Zoran Čingelić (svebor) i Igor Tundžić (aikido).
Naredni, Treći miting, prema dogovoru naredne 2010. godine iz sale KK Reikon biće ,,premešten" na Trg srpskih ratnika a trajaće, takođe tri dana.
   U nedelju je održan i Treći karate kup ,,Kraljevo open 2009" a najuspešnijima u kategorijama uručene su diplome i medalje, a ostalim učesnicima mitinga sertifikati i plakete.



PRVENSTVO SRBIJE
Rakić trostruki prvak

   Desetogodišnji takmičar KK Ipon iz Vrbe, Andrija Rakić, postao je trostruki prvak Srbije za ovu godinu, na prvenstvu Srpske karate unije (SK) koje je u nedelju održano u Požarevcu. Andrija je osvojio zlatne medalje u katama pojedinačno, borbama pojedinačno, i borbama ekipno, gde su pored njega bili i Miloš Atanasković i Milan Bićelac. Za Ipon su medalje u Požarevcu osvojili Monika Butačević (1998.) -kate pojedinačno-drugo mesto, a u borbama treće, dok je Kristina Prodanović bila prva u borbama pojedinačno (40 kg), a njena imenjakinja Kristina Jovanović bila druga, takođe u borbama (35 kg).
   U Požarevcu su uspešan nastup imali i takmičari KK SA TA MI iz Ribnice. Prvaci Srbije u svojim kategorijama postali su Drako Radosavljević (1997.), teodora Dimić (1999.) i Jakov Dimić (2000.)-svi u katama, kao i kata tim starijih pionirki (nevena Vlajić, Teodora Dimić i Anastasija Pavlović). Srebrne medalje u požarevcu osvojili su Nevena Vlajić (1997.) u katama, kata tim nada (darko radosavljević, Marko Tošković, Petar Krstić), dok je Nemanja nedeljković osvojio bronzanu u katama.
Na PS Srbije učestvovalo je 480 takmičara, iz 43 kluba.
   Ovog vikenda, u nedelju 3. maja, takmičari Ipona i SA TA MI-a učestvovaće na Šestom turniru ,,Vrnjačka Banja open 2009", a KK Ipon je, uz domaći KK Padobranac, tehnički organizator i domaćin turnira. Učesnik će biti i seniorska reprezentaacija Srbije, kojoj će to biti i vikend pripreme za SP za seniore od 6. do 15. maja u SAD (Majami).



IN MEMORIAM
Mirko Đoković (1948 - 2009)

   U Kraljevu je u nedelju u 61. godini posle duge i teške bolesti preminuo Mirko Đoković dugogodišnji košarkaš kraljevačke Sloge. Punih 10 godina bio je kapiten "belih", preteča generacija koje će proslaviti prvoligaša sa Ibarskog keja. Kao junior sa Slogom osvojio je 1966. godine titulu prvaka Jugoslavije,a u istom uzrastu bio je i Balkanski šampion. U periodu dok je igrao bio je uzor mlađim generacijama, a kasnije, dok ga bolest nije odvojila, stalno prisutan na utakmicama svoje Sloge.
Povodom smrti Mirka Đokovića u prostorijama KK Sloga održana je komemoracija,a dugogogodišnji igrač i kapiten "belih" sahranjen je u ponedeljak na gorblju u Mataruškoj Banji.



AMERIČKI FUDBAL - piše Stojan Petković
,,Zmajevi" preleteli Ibar

   Na Atletskom stadionu pravi sportski praznik. Mnogo brojni gledaoci imali su prilike da odgledaju zanimljiv meč 4. kola SAFS lige Srbije između domaćina Royal cronjnsa i Blue Dragonsa (Plavi zmajevi).
Pobeda je pripala gostima iz Beograda, rezulatat 41:14. Mlada ekipa tyrenera Gorana Seničića dugo je odolevala iskusnim gostima.- Imali smo aktivan rezultat sve do početka poslednje četvrtine. Imali smo loptu I priliku da se na poen približimo protivniku sa 20:14 na 21:20 ali šansa je otišla u nepovrat - priča Seničić.
Ipak, ima mesta zadovoljstvu tim pre što je rival kraljevačkih Kruna iskusna ekipa koja uporedo igra u elitnom evropskom takmičenju. Tako će Beograđanmi za koji dan imati za protivnika ekipu Barselone
U narednom kolu SAFS lige Royal Kronjns gostuje u Pančevu gde ih dočekuje tim Pantersa (Panteri). Kraljevčani za sada dele poslednju poziciju upravo sa Pančevcima. Nemaju nijednu pobedu baš kao i njihov protivnik. Nada ipak postoji jer se utakmica igra na Dan pobede 9. maja. To treba iskoristiti.



PARAGLAJDING - "VRŠAC OPEN 2009"
Prelet preko Srbije

• Bačanin četvrti, Petrović deli šesto mesto sa Ovukom

   U petak, subotu i nedelju (24, 25, 26 april) oko 50 pilota paraglajdera takmičilo se u disciplini prelet paraglajderom "Vršac Open 2009". U organizaciji Kluba slobodnog letenja "Ares" iz Beograda i Vazduhoplovnog saveza Srbije, učestvovali su takmičari iz Srbije, Mađarske i Rumunije.
Paraglajderisti su poletali sa Vršačke kule, koja se nalazi na 400 metara nadmorske visine, a letenje se odvijalo na visini do 3000 metara.
   Paraglajderisti su leteli u pravcu Niša, Bele Crkve, Petrovca na Mlavi... Učesnjtvovalo je i desetak juniora, a o ugledu takmičenja, koje "Ares" organizuje četvrti put, govori i podatak da su učestovali neki od najboljih srpskih pilota. Među takmičarima su i državni rekorder u ovoj disciplini Željko Ovuka (koji je prošle godine postavio ovaj rekord preletevši gotovo 200 km), kao i Zoran Petrović - Gugi, višestruki dobitnik statue “Zlatnog orla”.
   U konkurenciji dvadeset šest pilota Vladimir Bačanin, član kraljevačkog PK “Eol”, zauzeo je četvrto mesto, a Zoran Petrović deli šesto sa Željkom Ovukom. Ekipno prva je “Gugi para pro”, ekipa sastavljena od takmičara iz kraljevačkog regiona.



REAGOVANJE
Zašto tako, gospodine novinaru???

   Novinarstvo je oduvek podrazumevalo častan, objektivan i hrabar pristup poslu kojim se novinari bave, barem oni pravi. To su neka osnovna načela ovog divnog poziva. Ali, svakodnevno smo svedoci nečega što svakog časnog i objektivnog čitaoca dovodi u dilemu da li u pozadini određenog teksta ima i nečeg prikrivenog i pristrasnog, iz ovih ili onih razloga.
Našu potrebu da reagujemo podstakao je komentar vašeg izveštača sa odbojkaške utakmice lokalnih rivala, ekipa Gimanazijalac i Ekonomac, odigrane na Vaskrs, a objavljen u vašem listu 24. aprila pod naslovom ,,Zašto tako učitelju!!!" Taj naslov nas je i primorao da se prisetimo svih detalja po završtku utakmice i da uradimo pedantnu rekonstrukciju celog događaja. Naša ekipa na čelu sa kapitenom stoji ispred zapisničkog stola i pored sudija ovog meča čekajući protivničku ekipu radi sportskog pozdrava i čestitki, dok pobednička ekipa euforično proslavlja pobedu na svom delu terena sa svojim trenerom. Pošto to slavlje, za koje mi imamo razumevanje otprilike kao i vaš izveštač, traje prilično dugo, naše igračice bez sportskog pozdrava napuštaju prostor ispred zapisničkog stola odlazeći na svoju polovinu terena. Sudija nemo posmatra euforično slavlje pobedničke ekipe ne insistirajući kod njihovog trenera da pošalje ekipu do mreže kako bi se igračice sportski pozdravile i primile čestitke od poražene ekipe. Koliko je nama poznato prvo ide pozdrav a iza toga neograničeno slavlje. Sudije u ovom rangu takmičenja bi to morale znati, kao i treneri. Vaš izveštač, nije bio izgleda u obavezi da to zna.
Nemamo pretenzije da opravdamo ovaj postupak naših igračica, jer za tim i nema nikakve potrebe. Puno emocija ali i revolta zbog grubih previda i grešaka sudija (po tradiciji i nepisanom pravilu uvek na štetu ,,Ekonomca") i to uvek u prelomnim trenucima meča. Imamo donekle razumevanja kada se takve stvari dešavaju u profesionalnom sportu zbog raznoraznih interesa, ali nepravedno kažnjavati u tom uzrastu (najmlađa ekipa u II ligi, juniorske prvakinje regiona i finaliste juniorskog prvenstva Srbije) je zaista neprimereno. Slažemo se sa vašim stavom da ,,igrače treba učiti da se izdignu iznad poraza i možda poneke nepravde". Ne čini li vam se to pomalo licemernim, ako ste već preuzeli ulogu objektivnog izveštača sa ove utakmice. Ukoliko ste to stvarno bili, nemoguće je da niste uočili lep i sportski gest ekipe ,,Ekonomac", koja je svojim rivalkama pred početak utakmice darivala lepu pletenu korpicu sa vaskršnjim jajima. Da li je moguće da u tom gestu ne vidite ništa lepo što vam može ukazati na primerno vaspitanje i korektan odnos naših igračica i njihovog trenera prema protivničkoj ekipi?
U svom komentaru sa ove utakmice konstatovali ste i to vrlo autoritativno i kvalifikovano da fer-plej očigledno nije jača strana ,,Ekonomcu". Pre izricanja te i takve izjave vaša dužnost i obaveza je bila da se malo podrobnije raspitate i ponašanju svih članova kluba ,,Ekonomac", kako igračica i njihovih trenera, tako i članova uprave. Obilje informacija vrlo lako ste mogli dobiti od gospode Adamovića, Radakovića, Vilimonovića i drugih. Brojna takmičenja u II ligi i mnogi turniri u organizaciji ,,Ekonomca", radi vaše bolje informisanosti, ostala su u prelepoj uspomeni svima koji su u njima učestvovali ili prisustvovali.
Toliko o vašoj objektivnosti.
Dalje, u vašem komentaru primećujemo preveliku dozu osetljivosti i to baš u ovom trenutku. Ne čini li vam se da ste malo preterali. U trenutku kada naš klub pokušava da kako-tako konsoliduje svoje redove, da sačuva decu koja igraju u njemu i da teškom mukom sačuva opstanak u II ligi, vi se oglašavate kao ,,objektivan", a ujedno i vrlo ostrašćen kritičar, ne samo ,,nekorektnog gesta igračica Ekonomca", već se upuštate i u ,,dublje korene" toga šta se desilo. Izvinite, moram vas priupitati, šta vi znate o ,,tim dubljim korenima"?
Kulminacija svega je vaša završna konstatacija da je ,,DŽamić odbojkaški sudija na Regionalnoj ligi". Nije nam jasno šta je autor time hteo da kaže. Znate li možda ,,na kojoj su ligi sudije koje su sudile i vodile ovaj meč", kao i brojne druge njihove kolege.
Kada smo već kod fer pleja, ne možemo, a da vas kao objektivnog i nepristrasnog izveštača sa odbojkaških utakmica ne priupitamo sledeća: ,,Da li je za vas negovanje fer plej odnosa samostalno prijavljivanje ekipe Gimanzijalac kao jedinog i isključivog predstavnika grada Kraljeva za učešće na tradicionalnom prvomajskom turniru ,,Trofej Beograda", za omladince, a da ekipa Ekonomac učestvuje predstavljajući Vrnjačku Banju.
Toliko o fer pleju.
Odbojkaški klub Ekonomac Kraljevo