Studija o izvodljivosti i dogovor srazmernom učešću u finansiranju
Stvaranje uslova za veću privrednu saradnju
Pomoć područjima sa posebnim razvojnim problemima
Eliksir života umesto nervnog otrova
Nemam optimističku poruku
Florens
Da nam živi, živi rad !
Veterani podneli 3.000 tužbi protiv države Srbije!
Nezaboravno druženje
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, ribolov, odbojka, kik-boks, biciklizam

U KRALJEVU ODRŽAN SASTANAK O PRETVARANJU DELA VOJNOG AERODROMA LAĐEVCI U MEŠOVITI - piše Elizabeta Todorović
Studija o izvodljivosti i dogovor srazmernom učešću u finansiranju

   • U projekat konverzije Aerodroma Lađevci uključeni predstavnici državnih organa, dvanaest lokalnih samouprava i američka agencija USAID MEGA program • Neophodnost fazne izgradnje i razvoja budućeg civilnog dela Aerodroma • Uskoro potpisivanje protokola zainteresovanih gradova i opština o srazmernom finansiranju studije i projekta

  Gradska samouprava u Kraljevu podržaće dalje napore na pretvaranju (konverziji) dela Vojnog aerodroma Lađevci u mešoviti, ali to mora da postane i briga države i drugih zainteresovanih subjekata, rečeno je na sastanku koji je tim povodom održan 30. aprila u Kraljevu. Na ovom sastanku predstavnika dvanaest lokalnih samouprava sa predstavnicima Ministarstva odbrane, Direktorata civilnog vazduhoplovstva i USAID MEGA programa, dogovoreno je potpisivanje protokola kojim će lokalne samouprave, srazmerno broju stanovnika, učestvovati u finansiranju studije o izvodljivosti za ovaj izuzetno važan projekat.
   Iako je još pre osam godina potekla ideja o pretvaranju Vojnog aerodroma Lađevci u mešoviti vojno-civilni, nije se daleko odmaklo u realizaciji tog predloga, rečeno je na skupu u Kraljevu. Na užem području Aerodroma Lađevci, kako je saopšteno, živi oko šest stotina,  a na širem oko 920.000 stanovnika. Cilj sastanka zbog toga je bio da se učini korak dalje u realizaciji ove inicijative. Kako je istaknuto, na Aerodromu postoji izgrađena infrastruktura koju treba dograditi, ali ne postoji studija o izvodljivosti koja bi trebala da bude pretpostavka dalje konverzije dela ovog Aerodroma.
- Prioritetni cilj ovog našeg projekta jeste stvaranje uslova za privlačenje direktnih stranih investicija i regionalni ekonomski razvoj, izgradnjom infrastrukture za uspostavljanje civilnog vazdušnog saobraćaja na regionalnom nivou u centralnom delu Srbije. Prethodni uslov i cilj ovog našeg projekta, koji je odobren od USAID-a, jeste urađena sudija o izvodljivosti za konverziju vojnog aerodrome u mešoviti u svrhu pripreme projekta za dobijanje sredstava za njegovu realizaciju - istakla je Mirjana Prodanović, rukovodilac Projektno-razvojnog centra Gradske uprave u Kraljevu.
Nikakvih smetnji nema da se deo vojnog aerodrom Lađevci pretvori u civilni aerodrom, čulo se na sastanku od predstavnika Ministarstva odbrane, s tim što vojni deo kompleksa treba da ostane u vlasničkom odnosu kao i do sada. Pri tom, civilni deo treba da bude urbanizovan, a vojni reurbanizovan. Međutim, da bi studija o izvodljivosti bila urađena kako treba, predstavnici Direktorata civilnog vazduhoplovstva će tokom maja posetiti Lađevce i odrediti elemente koji predstavljaju minimum uslova da bi se deo ovog Aerodroma osposobio i za civilni saobraćaj. Načelnik Direktorata Miodrag Trajković posebno je ukazao na neophodnost fazne izgradnje i razvoja budućeg civilnog aerodroma u Lađevcima. Inače, sredstva za studiju o izvodljivosti nisu odobrena iz Nacionalnog investicionog plana za 2009. godinu. Prema proceni stručnjaka sa Saobraćajnog fakulteta iz Beograda, za njenu izradu potrebno je oko 177.000 dolara. Za izradu studije je dobijena načelna saglasnost od američkog USAID MEGA programa za podršku i razvoj, koji je ovaj posao, s obzirom na njegov značaj, svrstao u svoje prioritete.
- Očekujemo da ćemo već u maju ove godine, zajedno sa vašim Projektnim centrom, završiti kompletnu projektnu dokumentaciju i već u prvoj polovini juna imati taj tender, kako bi se tokom juna i avgusta završila tenderska procedura i da već u septembru, ko bude dobio taj posao, krene sa radovima. No, nadam se da će, uz jednu kvalitetnu pripremu, možda i manje vremena biti potrebno da se uradi jedan takav dokument - istakao je Nebojša Rančić, predstavnik UASID MEGA programa.
   Prema najavama, moguće je da će ova američka agencija  izradu studije o izvodljivosti finansirati sa 50 umesto ranije najavljenih 30 odsto sredstava. Za čitav projekat zainteresovana je i Vlada Turske i takođe izrazila spremnost za svoje učešće u finansiranju ove Studije. Prema postignutom dogovoru na sastanku predstavika dvanaest lokalnih samouprava, biće potpisan i konkretan protokol o njihovom srazmernom učešću u finansiranju izrade Studije.
   - Kad sve to zbrojite, posebno podršku svih 12 opština i gradova koji gravitiraju ka Aerodromu Lađevci koji se nalazi na udaljenosti manjoj od sata vožnje, kada uključite sve ono što će ta studija o izvodljivosti, odnosno tehno-ekonomska studija sadržati,  već unapred se mogu napraviti neke projekcije i imati kao argument da Vlada Srbije stane iza ovakvog projekta. Ja lično sam optimista i smatram da smo ovim sastankom krenuli korak dalje u realizaciji ovog projekta - ocenio je Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva.
   Naredni korak biće izrada tehno-ekonomske studije i master plana koji će obuhvatiti sve faze konverzije, odnosno pretvaranja vojnog dela Aerodroma Lađevci u objekat i za civilni vazdušni saobraćaj.

"DVANAESTORICA" UDRUŽENIH
   Pored predstavnika grada Kraljeva, razgovorima i dogovoru u Kraljevu prisustvovali su i u projekat uključeni i odgovorni predstavnici gradova Kragujevac, Čačak i Novi Pazar i opština Gornji Milanovac, Lučani, Ivanjica, Knić, Trstenik, Vrnjačka Banja, Brus i Raška.

POSETA FRANCUSKOG AMBASADORA ŽAN FRANSOA TERALA KRALJEVU I VRNJAČKOJ BANJI - piše Slobodan Rajić
Stvaranje uslova za veću privrednu saradnju

   • Tokom boravka u Kraljevu ambasador Teral održao sastanak i sa ovdašnjim privrednicima i javnim radnicima na kojem je najavio skori dolazak delegacije francuskih biznismena u Srbiju i otvaranje Francusko-srpske privredne komore u Beogradu • Insistiranje na direktnim direktnim poslovnim kontaktima privrednika dve zemlje i konkretnim projektima i programima u svim oblastima saradnje • Posete Francuskoj kući u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i manastiru Žiči i promocija knjige ambasadorove supruge u biblioteci "Stefan Prvovenčani" u Kraljevu

  U okviru manifestacije "Dani jorgovana" koju je po 17. put organizovalo Društvo srpsko-francuskog prijateljstva "Sveta Jelena Anžujska", francuski ambasador u Srbiji Žan Fransoa Teral, u utorak, 5. maja,  postio je Kraljevo i Vrnjačku Banju. Njemu je najpre u Kraljevu priređen srdačan doček i prijem kod gradonačelnika Kraljeva, a zatim je u Klubu odbornika gospodin Teral održao sastanak sa privrednicima i drugim predstavnicima grada.
Tom prilikom, pozdravljajući abasadora Terala,  gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović je najpre izrazio zadovoljstvo što, kako je rekao, "od kad je izabran na odgovornu dužnost u kratkom vremenu može da dočeka jednog tako visokog predstavnika Francuske", naglasivši da to "ne čini samo iz kurtoazije".
- Francuska je zemlja sa kojom je Srbija oduvek imala kroz istoriju dobre i prijateljske odnose i ta tradicija datira duboko iz srednjeg veka. Ona se  potvrđuje upravo sada kada obeležavamo "Dane jorgovana", posvećene francuskoj princezi i srpskoj kraljici Jeleni Anžujskoj i nastojimo da prijateljstvo dve zemlje proširimo sa kulturno-prosvetnih veza, a znamo da je Francuska kao "svetionik culture" imala najveću ulogu u Evropi, na druge veze i mnogo širu saradnju. Iz tog razloga posebno mi je zadovoljstvo što je francuski ambasador iskazao želju da se susretne, ne samo sa predstavnicima lokalne samouprave, već i sa kulturnim poslenicima i iznad svega sa privrednicima grada Kraljeva. Ja se nadam da je ovo samo prvi takav sastanak koji će istovremeno biti i prvi korak ka još boljoj i dubljoj saradnji - istakao je Simović.
Obraćajući se prisustnima, ambasador Žan Fransoa Teral je najpre ukazao na značaj Srbije "kao kičmenog stuba ovog regiona po broju stanovnika, privrednim, naučnim i kulturnim potencijalima i geografskom položaju (Koridor 10)", za koju je Francuska sigurna da će ući u Evropsku uniju kojoj objektivno i pripada. On je, pored ostalog, naglasio i da Srbija u poslednje vreme čini sve da savlada preostale prepreke da se pridruži EU. "Upravo iz tih razloga Francuska želi da razvija dobre odnose sa Srbijom i radi puno na tome", podvukao je Teral. Negirao je tvrdnje da Francuska nije dovoljno ekonomski prisutna u Srbiji, navodeći kao primer velikih svetskih kompanija "La Farž" (cement) i "Mišelin" (peneumatici), još 12 malih i srednjih francuskih preduzeća i dve velike  francuske banke. U osvrtu na proširenje saradnje dve zemlje i uključivanje kraljevačkog regiona u taj proces, ambasador Teral je između ostalog najavio:
- Mi radimo na tome da u junu u Beograd dovedemo jednu veliku privrednu delegaciju iz Francuske kako bi predstavnici tih firmi mogli da sagledaju mogućnosti investiranja u srpsku privredu. Tada će biti organizovan sastanak u Privrednoj komori Srbije i ja ću se pobrinuti da predstavnici lokalnih firmi, uključujući i firme iz Kraljeva i ovog regiona, budu uključeni u te konkretne  razgovore. Želimo da takođe da ostali francuski biznismeni od svojih kolega koji su već investirali u Srbiji dobiju saznanja kako ovde funkcionišu stvari. Drugo, mi u Beogradu trenutno radimo na formiranju Francusko-srpske privredne komore i to će biti glavni instrument razvijanja saradnje. Ta Komora će biti "sagovornik" lokalnim privrednim komorama, pa i Regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu. Dakle, vi biste mogli da pozovete predstavnike nove Francusko-srpske komore da dođu u Kraljevo i da direktno razgovaraju sa vašim privrednicima o konkretnim obilicima poslovne saradnje.
Mladomir Novaković, predsednik Regionalne privredne komore Kraljevo, informisao  je ambasadora Terala da je privreda sa područja te Komore, koja obuhvata Raški i Rasinski okrug, prošle godine imala ukupnu trgovinsku razmenu sa Francuskom u iznosu od 30 miliona dolara, od čega kroz uvoz 18,2, a kroz izvoz 11,8 miliona dolara. U tome je  grad Kraljevo imao izvoz od 5,6 miliona i uvoz od 1,2 miliona, a opština Vrnjačka Banja izvoz 74 hiljade, a uvoz 900 hiljada dolara.
Odgovarajući na pojedina pitanja privrednika, ambasador Teral je naglasio da "proširenje saradnje može biti isključivo na osnovu ekonomskih interesa samih privrednika da kupuju, prodaju i investiraju, a ne želja i namera i da je on spreman da takve konkretne kontakte olakša kroz međusobne susrete i razgovore", pa i da privrednici Srbije i predstavnici njihovih komora posete u tom cilju Francusku. Što se tiče kulturne saradnje, gospodin Teral je uputio kraljevačke kulturne poslenike da uspostave odnose sa Odeljenjem za kulturu Ambasade Francuske i Francuskim kulturnim centrom u Beogradu i to sa pripremljenim konkretnim programima za razgovor.

ŠIROK PROGRAM POSETE
Posle prijema kod gradonačelnika Kraljeva i sastanka sa kraljevačkim privrednicima, ambasador Francuske Žan Fransoa Teral postio je Francusku kuću u Kraljevu gde je ragovarao sa gimnazijalcima, a zatim Vrnjačku Banju gde mu je takođe priređen srdačan doček i ručak. Po povratku iz Vrnjačke Banje,  posetio je manastir Žiču gde mu je priređen nezaboravan doček (zbog čega je francuski ambasador izjavio da želi da ponovo poseti Žiču i Kraljevo), a potom izveden kraći scensko-muzički program ovogodišnjih "Dana jorgovana".

RADOJKA SAVIĆ, DIREKTORKA REGIONALNE RAZVOJNE AGENCIJE - piše Ivan Rajović
Pomoć područjima sa posebnim razvojnim problemima

   • Gospođo Savić, šta se, zapravo, podrazumeva pod pojmom “Proces regionalnog razvoja u Srbiji”?
Osnovni motiv za angažovanje države u ovoj oblasti su ogromni unutarregionalni i međuregionalni neskladi koji sputavaju razvoj i iniciraju migracione tokove.  U novoj regionalnoj politici uloga države svodi se na uklanjanje i ublažavanje ograničenja sa kojima su suočena ugrožena područja, odnosno njihovo osposobljavanje za autopropulzivni razvoj.To se naročito odnosi na pomoć područjima sa posebnim razvojnim problemima, kroz investicije i stimulisanje priliva kapitala, kako bi ta područja kompenzirala svoje strukturne slabosti. Da bi podrška države bila efikasna, neophodno je obezbediti kontinuitet podrške i održati intenzitet podrške na duži rok. Kompleksnost nasleđenih regionalnih problema Republike Srbije uz pojavu novog "tranzicionog siromaštva" dostigli su takve razmere, da je bilo neophodno pristupiti definisanju novog koncepta regionalnog razvoja
          Srbija je zemlja sa najneujednačenijim razvojem pojedinih delova. Razlike između najrezvijenijih i najnerazvijenijih regiona u Srbiji su 1:7 a između pojedinih opština čak  1:15, što znači da je jedna opština i 15 puta razvijenija od one sa dna lestvice. Nacrtom Zakona o regionalnom razvoju su posebno predviđeni uslovi i kriterijumu prema kojima će se raspodeljivati sredstva, koja će uticati na smanjenje razlika.
• Kakva je uloga Regionalne razvojne agencije u procesu regionalizacije?
Ključni zadatak Regionalne razvojne agencije mora biti preuzimanje ogovornosti za razvojne procese na regionalnom nivou, kroz kreiranje Regionalnih razvojinih strategija, njihovu implementacju, jačanje razvojnog identiteta jedne teritorije i permanentno razvijanje mreže ključnih nosilaca razvojnih poslova.
Razvojna agencija   identifikuje pojedinačne ili ukupne razvojne probleme, bira niz mogućnosti ili metodologija za njihovo rešavanje i promoviše projekte koji mogu da reše probleme na najbolji mogući način.
Razvojna agencija treba da bude prihvaćena i shvaćena od strane političkih struktura, sve svoje ciljeve treba da prenese na operativne projekte, treba da koordinira svoju politiku sa drugim regionalnim organizacijama koje već postoje, da nađe neophodne finansijske izvore za svoj rad i implementira nove projekte.
• Šta možete da kažete, najosnovnije, o Regionalnoj agenciji za razvoj Raškog i Moravičkog okruga?
Regionalna agencija za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga d.o.o., osnovana je 15.10.2008.godine uz podršku Programa za razvoj opština u jugozapadnoj Srbiji PRO koji finansira Evropska unija i Švajcarska vlada.
Osnivači agencije su Opština Vranjačka Banja, Opština Raška, Opština Ivanjica, Regionalna privredna komora Kraljevo, Asocijacija za razvoj Ibarske doline IDA, Grad Čačak i Grad Kraljevo.
Nadamo se da će i proces pridruživanja opština Lučani i Gornji Milanovac koji je u toku biti uspešno završen.
U punom kapacitetu Agencija je počela sa radom 01.03.2009.godine. Sedište Agencije je u Kraljevu, u Ulici Toplice Milana 2. Agencija deluje kroz odeljenja za opštinsku podršku i saradnji, finansije, ekonomski razvoj, ljudske resurse, administrativno i odeljenja za informacione tehnologije i IN-DOC centar.
• Koji su, u ovom trenutku, prioriteti u radu  Agencije?
            Agencija svojim radom treba da doprinese povećanju konkurentnosti regiona; definisanju i sprovođenju regionalnih razvojnih politika i planova; saradnji sa lokalnim, nacionalnim i međunarodnim partnerima; unapređenju kvaliteta života; zaštiti životne sredine; razvoju ljudskih resursa, socijalnih i kulturnih vrednosti.
Agencija će u svom radu posebnu pažnju obratiti na razvoj sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva; razvoj promotivnih alata regiona; podršku kreiranju lokalnih i regionalnih strateških dokumenata; podršku ciljnim grupama kroz usklađivanje nacionalnih politika sa lokalnim i regionalnim potrebama; funkcionalno povezivanje svih činilaca razvoja kroz aktivne radne grupe; unapređenje usluga javnog sektora; iniciranje razvoja projekata očuvanja životne sredine; unapređenje obrazovanja; podršku marginalizovanim slojevima društva; podršku razvoju regulacionih i prostornih planova.
            Takođe, planirano je da Integrativni plan održivog razvoja Raškog i Moravičkog okruga  bude završen i verifikovan na Skupštini osnivača Agencije do kraja 2010. godine. U okviru plana biće definisana strategija razvoja regiona, koja će objediniti pojedinačne razvojne prioritete gradova i opština.
Regionalni pristup procesu razvoja ukazuje na potrebu za postojanjem jakog institucionalnog okvira  u kome će jasno biti raspodeljene obaveze i odgovornosti između svih učesnika, a proces razvoja, uz stručnu institucionalnu pomoć, planiran i implementiran na najefikasniji način. Ovo pre svega podrazumeva usvajanje Zakona o regionalnom razvoju, donošenje i usvajanje Regionalne strategije razvoja i jačanje institucionalnih oblika udruživanja opština.
• Koje su to dosadašnje aktivnosti, budući da se radi o relativno novoj Agenciji na ovim prostorima?    
Potpisan je ugovor o saradnji sa Business Start-up Centrom iz Kragujevca, o realizaciji programa obuka iz poslovnih veština i takmičenju za biznis plan. Besplatne obuke iz poslovnih veština namenjene su mladima koji žele da pokrenu ili osnaže već postojeći sopstveni biznis, kao i onima koji žele da poboljšaju svoju konkurentnost na tržištu rada. Novi ciklus treninga koje će državati relevantni stručnjaci iz oblasti koje su neophodne za bavljenje biznisom počinje 4.maja i ovim putem još jedanput pozivamo sve zainteresovane da se uključe. Takođe, pozivamo sve koji žele da se upuste u preduzetničke vode ili već imaju sopstveni biznis da se prijave na Takmičenje za najbolji biznis plan, u okviru koga će moći da konkurišu za kredit pod izuzetno povoljnim uslovima, kao i da dobiju besplatne konsultantske usluge i besplatnu registraciju. Poseban deo projekta namenjen postojećim preduzetnicima i preduzećima je konsultantska i finansijska podrška u procesu standardizacije i sertifikacije. 
Organizovan je okrugli sto kome su prisustvovali predstavnici gradova i opština sa teritorije Raškog i Moravičkog okruga i predstavnica Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, gđa Jovanka Vukmirović, načelnica Odeljenja za analizu i politiku regionalnog razvoja. Ovom prilikom predstavnica Ministarstva je ukratko izložila nacrt Zakona o regionalnom razvoju, a predstavnici Agencije govorili su o principima i prioritetima regionalnog razvoja Raškog i Moravičkog okruga. Takođe, predstavnici Opština imali su priliku da iznesu pojedinačne razvojne probleme i prioritete.
Agencija je potpisala ugovor o saradnji sa Republičkom agencijom za razvoj malih i srednjih preduzeša i preduzetništva.
Potpisanim ugovorom  Regionalna agencija se uključuje u republičku mrežu stručne podrške za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva Republike Srbije. Jedna od prvih aktivnosti u ovom programu će biti Start Up krediti za početnike u poslu, koje odobrava Fond za razvoj Republike Srbije.
• I na kraju, šta je to na čemu se u Agenciji trenutno radi ?
Trenutno, zaposleni Agencije su angažovani na izradi Biznis plana Agencije za period 2009-2011, kojim će biti definisane i predviđene aktivnosti Agencije za naredne tri godine.

APEL OGORČENOG PROIZVOĆAČA KRALJEVAČKE “MUČENICE” - piše Ivan Rajović
Eliksir života umesto nervnog otrova

   • Dobro raspoloženje je, složićemo se, ono što nam svima i te kako nedostaje, a da li je “dobra kapljica” baš pravi način da se ono dostigne, na svakome je da odluči sam. Živeli!

   Kraljevčanin iz Jarčujka Stanislav Trifunović je, kako sam za sebe kaže, proizvođač rakije od voća, rakije poznate pod imenom “Bukovičanka”, odnosno “Canovka”. Ova rakija je na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu prošle, a potom i ove godine, dobila veliku zlatnu medalju i veliki zlatni pehar. Trifunović je i jedan od osnivača “Srpske rakije” u Beogradu. Za svoju rakiju kaže da je pravi srpski brend i, kako skromno dodaje, o sebi ima sve na svom sajtu, pa koga zanima može tamo da potraži i dodatne informacije. Međutim, razlog zbog kojeg je Trifunović lično posetio našu redakciju leži u činjenici da je ovaj uspešni proizvođač, umesto da naiđe na razumevanje okoline i odgovornih u gradu i državi za ono što radi, u situaciji da od svog proizvoda, bar kada je naše tržište u pitanju, i nema neke naročite koristi, a da situacija bude još gora, sve to na račun zdravlja konzumenata “šljivinog soka”.
U svojoj izjavi za naš list, a obraćajući se svekolikoj javnosti, ogorčeni tvorac “Canovke” kaže:
-Dragi moji Kraljevčani, pijete rakiju od 100 dinara, a moja je rakija, u skladu sa kvalitetom, u odnosu dinara prema evru, procenjena na 1500 dinara. Shvatite jedno, na flaši koju vi kupujete, a imate ih od 130 - 150 dinara, piše sve što piše i na mojoj etiketi, ali zamislite da je samo akcizna markica 100 dinara, a gde je flaša, gde je etiketa, gde je trgovinska marža i sve ostalo, gde su ostali porezi? Vi pijete čist nervni otrov, protiv čega se ja uporno borim. Znam da svoju rakiju ne mogu da prodam vama jer nemate para da je kupite i zato čekam da svoju rakiju izvezem. Ali, u Kraljevu je moja rakija 700 dinara, bez akcizne markice, a sa akciznom markicom 800. Imam pravo da je prodam i u refuzu i sa akciznom markicom i bez nje, ali je to prava prirodna rakija koja je ocenjena tamo gde se rakije i ocenjuju od najkompetentnijih ljudi, na Međunarodnom sajmu. Učestvovao sam ja na mnogim sajmovima turizma i ugostiteljstva i dobitnik sam mnogih drugih priznanja pored ovih, ali to ne želim da pominjem. Želim samo da vam skrenem pažnju  da sačuvate sebe i svoju decu i apelujem na organe koji bi trebalo da se tim poslom bave, odnosno koji vrše kontrolu rakija, a to su inspekcijski organi Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, tržišna inspekcija i mnogi drugi, da se uključe u akciju da spasimo svoju decu i građane od otrova jer je to što piju čist nervni otrov, a to smem da potpišem po cenu života. Ja ću to poneti i pokazaću na Međunarodnom sajmu šta se ovde dešava i šta piju naši građani. Zato vas srdačno pozdravljam i poručujem da se čuvate svega toga, nemojte dozvoliti da nam deca ginu na taj način, a i mi sami gubimo zdravlje i idemo u bolnice. Ako već pijete, pijte umereno i uvek samo proverene, merodavno ocenjene i prirodne proizvode koji su dokazano napravljeni od voća.”
Uostalom i na flajeru kojim Trifunović reklamira svoj proizvod, a srpski brend, na kraju lepo i jasno piše “ Samo, nemojte da preterate. Jako će vam, sigurno, prijati u svako doba. I ne zaboravite, prvu čašu uzmite naštinu, za dobro raspoloženje”.
To je, složićemo se, ono što nam i te kako nedostaje, a da li je ovo baš pravi način za postizanje optimizma i dobrog raspoloženja na svakome je da odluči sam. Živeli!

SLAVA DVE DEMOKRATSKE STRANKE U KRALJEVU
Gradski odbori DS i DSS proslavili Đurđevdan

    Sečenjem slavskog kolača i uz druge pravoslavne običaje i goste, kraljevački gradski odbori Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije proslavili su 6. maja svoju krsnu slavu - Đurđevdan.
Gradski odbor DS Kraljevo, po tradiciji, Đurđevdan je proslavio u hramu "Spaljivanje moštiju Svetog Save" u Kraljevu, dok je Gradski odbor DSS Kraljevo Đurđevdan slavio u prostorijama stranke u Jug Bogdanovoj ulici.

SA CENTRALNE MANIFESTACIJE "DANI JORGOVANA 2009", POSVEĆENE SVETOJ JELENI ANŽUJSKOJ - piše Slobodan Rajić
Večni sjaj srpsko-francuskog prijateljstva

   • Posle posete hodočasnika manastirima Žiča, Sopoćani i Gradac, centralni scensko-muzički prikaz pod nazivom "Srpsku brazdu dobrote zasejala semenom znanja, ljubavi i lepote" i treći muzički festival "Serbianit fest" održani 2. maja na srednjovekovnom gradu Magliču • Manifestaciju otvorio Milomir Šljivić, predsednik Skupštine grada, a brojne posetioce i učesnike programa pozdravio i Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva 

   Sedamnaesta kulturna, ekološka i turistička manifestacija "Dani jorgovana 2009", koju tradicionalno organizuje Društvo srpsko-francuskog prijateljstva "Sveta Jelena Anžujska" u Kraljevu, ovog puta održana je iz dva dela i na specifičan način. Centralni program održan je u subotu, 2. maja, i obuhvatio najpre posetu  hodočasnika manastirima Žiča (gde je izvedena "Nebesna liturgija), Sopoćani (zadužbina Uroša Prvog Nemanjića) i Gradac (zadužbina Svete Jelene Anžujske), a zatim, po običaju, u srednjovekovnom gradu Magliču muzičko-scenski prikaz pod nazivom "Srpsku brazdu dobrote zasejala semenom znanja, ljubavi i lepote" i treći po redu festival renesanske i etno muzike "Serbianit fest".
Ovogodišnju manifestaciju "Dani jorgovana" na Magliču  otvorio je Milomir Šljivić, predsednik Skupštine grada Kraljeva. Pozdravljajući u ime  građana Kraljeva sve posetioce i učesnike programa, Šljivić je najpre naglasio da se na ovaj način čuva vekovna tradicija srpsko-francuskog prijateljstva i "sa velikim nadahnućem vraćamo korenima i izvoru naše istorije, kulture i pismenosti". Zatim je podsetio na istorijat događaja i   govoreći o toj, mnogocvetnim jorgovanima protkanoj ljubavi francuske princeze Jelene i srpskog kralja Uroša Prvog, izlaganje završio rečima:
- Za sve što je uradila za srpski narod, negovala, vaspitavala i učila srpske devojke, osnovala prvu domaćičku školu na Balkanu Jelenu Anžujsku je Srpska pravoslavna crkva kanonizovala kao Svetu Jelenu. Uveren da će naši umetnici dočarati makar deo onog srednjovekovnog vremena, ja vas pozdravljam u ime građana i grada Kraljeva i uveravam vas da ćemo sve učiniti da ovaj spomenik srpsko-francuskog prijateljstva dobije novi sjaj u nekom narednom vremenu".
A gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović, koji je zbog službenih obaveza stigao u središte programa, obraćajući se prisutnima, podsetio je da je zamak na Magliču, kao biser srednjovekovne culture, bio deo njegovih profesionalnih aktivnosti, ali i da on danas znači mnogo više.
- On danas služi u svrhu kulturnih veza i podizanja kulturne saradnje sa Francuzima i obnavlja sećanja na srpsku kraljicu francuskog roda Jelenu Anžujsku koja je u svoje vreme znala da prepozna vrednosti srpske kulture, da ih ukrsti sa zapadnom, gotskom kulturom toga doba i na taj način Srbiju svrsta među evropske zemlje  i potvrdi njene evropske vrednosti. Ono što je jako važno jeste da se ova fortifikacija, ovaj zamak, koristi upravo u kulturne a ne u vojne svrhe i da danas imamo obavezu prema njemu, ne samo sa stanovišta zaštite kulturnog nasleđa, već i razvoja turizma ovog područja, jer, ne zaboravimo, turizam danas nije samo "razbijanje dokolice", već je to i kulturni, verski, naučni, zdravstveni turizam. Ja vam se zahvaljujem što svojim prisustvom svake godine podižete nivo i uveličavate ovu svečanost i molim vas da i dalje podržavamo ovu tradiciju - zaključio je Simović.
Ove poruke gradskih čelnika Kraljeva, umetnici iz brojnih mesta Srbije svojim nastupom znali su da opravdaju. U scensko-muzičkom prikazu i ovog puta blistali su u neprevaziđenoj ulozi Jelene Anžujske glumica Vesna Pavlović, Uroša Prvog Nebojša Pavlović i Danila Drugog Momir Bradić, a ovom delu programa učestvovao je i solo pevanjem Miloš Milišić. Treći "Serbianit fest" uveličali  su svojim nastupom ansmbl "Renesans" iz Beograda, pevačke grupe iz KUD "Ribnica" i "Žiča" iz Kraljeva, KUD "Srpski jelek" i "Tanasko Rajić" iz Čačka, Dečji folklorni ansambl KUD "Studenica" iz Ušća, pevačka grupa "Pomeljari" iz Mrčajevaca, pesnici Drago Brnović, Milena Marković, Milutin Mijailović i Gradimir Stevović "Stevo Gružanin" iz Čikaga i drugi. Svi su dokazali poruku iz zaveštanja Stefana Nemanje da "U pesmi naroda duša obitava".
Za bezbednost kolone hodočasnika besprekorno su se postarali pripadnici saobraćajne policije iz Kraljeva, Ušća i Novog Pazara i osoblje Zdravstvene ambulante u Ušću koje je uspešno zbrinula Beograđanku Negoslavu Radunović koja je pri silasku niz padine Magliča iščašila nogu. I ovog puta posetioce i učesnike programa  svojim čuvenim kuluniraskim specijalitetima počastili Milun Tošić iz Mrčajevica, a "Odmenjskom" napojilo preduzeće "Ekofarm" iz Ušća.
   Program "Dani jorgovana 2009" izveden je po scenariju i režiji Milana Glišovića, rodonačelnika manifestacije, i doaejena glumišta Momira Bradića, a pokrovitelji manifestacije bili su Grad Kraljevo, Turistička organizacija Kraljevo i Opština Vrnjačka Banja. Opšti je utisak da je Duštvo "Sv. Jelena Anžujska" i ove godine izvanredno organizovalo manifestaciju, sa porukom svih da srednjovekovni grad Maglič zaslužuje bolje dane i veću pažnju  nadležnih gradskih i državnih organa i institucija.

   "Ja, Stefan Uroš, sin kralja Prvovenčanoga, unuk velikog župana Stevana Nemanje, na prestolu Bogom mi darivanoga kraljevstva, milošću Božjom, uzeh za ženu Jelenu, carskog plemena od rod fruškoga. Darodavac dobra otvori nedostojnim slugama svojim dveri milostivoga čovekoljublja i izli na nas obilnu i neiscrpnu radost. I rodiše nam se sinovi Dragutin i Milutin. Zahvalni svemilotivom Bogu, pođosmo putem koji on odredi. Od njega saznasmo da je čovek kao trava, a dani njegovi kao cvet poljski. Za srećan dan dolaska Jelene u Srbiju ja zasadih duž doline Ibra mnogocvetne jorgovane da svojim mirisom podsećaju na njenu rodnu Provansu. Srcu je bilo drago i svi su se radovali i klicali "Da Bog čuva srpsku kraljicu" i govorili su da ni hiljade godina neće biti dovoljno da izbriše ljubav prema lepoj Francuskinji u srpskoj duši.
   Presvetla Jeleno, Vi ste kraljica postali slučajno, ali ste svojom voljom postali Srpkinja. Razumeli ste ovu našu slovensku, srpsku dušu i tugu i poprimili plahe strasti koje su date ovom narodu. I kao da Vas je sam Bog poslao Srbima na dar i celom svetu za primer i kao da je nebo kroz Vaš lik htelo da pokaže da je Hristos jedan i da se može voleti i poštovati na više načina. Ja moram priznati, bogoljubiva kraljice, da sam ja dugo mislio da ćete Vi Srbe prevesti u svoju veru. No, premudra kraljice, Vi  ste dobro znali da se jednom narodu ne sme menjati molitva koja izražava ljubav prema Gospodu Bogu našem. Vi ste u srpsku brazdu života posejali duhovno blago nasleđeno u kraljevskim dvorima rodne Provanse. Sagradili ste crkvu za dobrobit živih i pokoj mrtvih. U seni raških planina ona će zauvek tihovati. Gospode Bože naš, ti koji si postavio zemlju na vodi koja svakome disanju daje život, koji si nebesima utvrdio mudrost, slavimo te u sve dane života našega, na veke i vekove, amin".
(Monolog glumca Nebojše Pavlovića)

U SUSRET DANU MEDICINSKIH SESTARA
Florens

   Prva polovina devetnaestog  veka  obeležena je u istoriji mnogim i bitnim događajima. U engleskoj kraljica Viktorija stupa na presto  a vrlo brzo započinje i Krimski rat.
Vek buran po mnogo čemu iznedrio je  i mnoge poznate ličnosti  koje su svojim  životom i delom obeležili  civilizaciske tokove   svog i budućeg vremena. 1820 godine  12. maja rođena je ćerka Frensis i Vilijema Najtingejla. Dobila je ime po  mestu svog rođenja  Florensi  glavnom gradu italijanske provincije Toskane. Njeni bogati roditelji  su tada  mnogo putovali po evropi, a mala Florens je dobijala odlično klasično obrazovanje od svog  oca kao i od guvernanti, naročit talenat je imala za matematiku. Ali kao i sve velike i  i nezavisne ličnosti  pokazuje svoju autoritarnost još u mladim godinama. Vrlo brzo odbacuje  okove   engleskog  konzervativnog društva. I sva očekivanja njenih roditelja da se bogato uda i živi  mirnim životom padaju u vodu, jer smisao svog života traži i nalazi  u drgim i nadasve uzvišenim  idejama. Posećuje  bolesne po kućama i bolnicama i tada trasira put jedne potpuno nove  delatnosti.
Poznato je da  se u Evropi sestrinstvo smatralo za nedoličnu profesiju za   većinu žena. Florens je smogla snagu  da promeni  arhetip ponašanja tadašnjih medicinskih sestra  koji je u tom vremenu imao prizvuk negativne konotacije. Tako da
1845. godine saopštava svojoj porodici da želi da radi u jednoj lokalnoj bolnici što deluje šokantno na njene roditelje. Sukob koji je nastao među njima rezultira njenim odlaskom na dalje školovanje u inostranstvo, željna novih saznanja.  1850 godine odlazi  u Egipat i to u Aleksandriju u Sent Vincent de Pol  institut, a potom u Diseldorf pa u Pariz. Obogaćena novim znanjima i metodologijom  kao i  iskustvima vraća se u Englesku  i počinje da radi kao nadzornica volonterka  u bolnici za žene u  Hark stritu broj 1.
Istorijska kretanja dovode do objave rata između  Engleske, Francuske i Turske sa jedne strane i Rusije sa druge. Tadašnja saznanja o  sanitetskoj sluzbi, nezi  bolesnih i ranjenih  bila su na  jako niskom nivou, jer se tada nije znalo ni u naznakama za postojanje mikroorganizama niti za antibiotike. Lecenje i nega  bolesnika je bila stvar iskustva i bazirala se isključivo  na višedeceniskoj tradiciji.
Tadašnji  britanski ratni sekretar, Sidni Herbert , a na osnovu  zadivljujućih vesti, o njoj,  poziva Florens da preuzme  ulogu vođenja bolničke  službe.
Odlazak u Tursku  za nju i njen život je bio prekretnica. Bio je to lični i profesionalni izazov  ali i davanje  ličnog pečata  u nadzoru ženskog bolničkog osoblja.
Tada po prvi put formira   tim od 38 sestara  u baraka bolnici  u Skutariju, u Turskoj.
Higijena, oprema i  način nege i lečenja  su u tadšnjoj Turskoj bili na  granici  ljudskog uma. Istoriski dokumenti  navode da je bila veća šansa  da ranjenici umru nago da prežive.
Harale su  mnoge vrste zaraznih bolesti  koje su  nemilosrdno uzimale svoj danak. Naročito, tifus i kolera. Imala je intuitivno   mišljenje koje je išlo ispred vremena  a iracionalno pretvarala  u racionalno.
Uvidevši sve to naročito je insistirala na  doturu sveže pijaće vode  svakodnevno kao i ogromnim  količinama svežeg voća i povrca. Za to vreme  takvi postupci i saznaja imala su ogroman značaj  pa sve to rezultira  drastčnim padom smrtosti kod povređenih  i ranjenih već u februaru 1855. engleska sanitetska služba dobija zapanjujuće  podatke tako da izveštaji o njenom radu sa  ranjenicima i njenim  posetama sa lampom  u toku noći,  su se pročuli   širom Engleske ..
Iscrpljući rad, nespavanje i stalna izloženost infekcijama  uzimaju svoj danak  pa po povratku u domovinu i sama postaje invalid. Iako vezana za postelju   nastavlja sa svojim  radom na prosvećivanju. Princ Albert, kraljica Viktorija i  premijer  Palmerston  18 57. odobravaju proveru stanja  svih bolnica  isključivo pod njenim nadzorom. Vođena ogromnom energijom
1860. godine i sama osniva prvu instituciju za obuku i obrazovanje bolničkog  sestrinskog  kadra    u Sent Tomas Kings  koledžu. Njena škola imala je dva pravca, jedan praktična obuka a drugi  disciplinovanje  života   medicinskih sestara, a  u skladu sa tadašnjim moralnim načelima.
Promene koje je uvela  u potpunosti su izmenile  sliku tadašnje bolničke službe i  i formirale novi imidž mediciske setre.
Već 1883. godine  dobija orden  Kraljevskog crvenog krsta kraljice Viktorije, a 1907.  orden za sasluge.
I pored jako lošeg zdravstenog stanja  energija je nije napustala pa je objavila oko 200 knjiga izveštaja i pamfleta.
Knjiga  ,,Zabeleške o bolničkoj službi'' se i danas koristi kao bazični udžbenik  sestrinstva.
Nikada se nija udavala iako je imala  bračne ponude čoveka iz visokog drustva lorda Hatona.
Umrla je 13. avgusta 1910. godine i sahranjena u Sent Margaret crkvi u Hempsiru..
Imala je sposobnost  i viziju svih velikih reformatora, uverena u ispravnost svojih ideja  koje  su u saglasju sa religiskim načelima.
Altruizam  i humanost  stavili su je na postament  jedne nove struke  sestrinstva  koja čini okosnicu  svih modernih  zdravstvenih i bolničkih sistema   čitavog  sveta.
Dr  Dragiša Kostić 
ortoped traumatolog i tim sestara ortopedije

"VODIČ" ZA SRBE KOJI DOLAZE U SLOVENIJU

   Radovan Milić, Srbin iz slovenačkog Celja preuzeo je na sebe pre nekolko godina veliku obavezu da napiše knjigu u kojoj će sakupiti sve potrebne informacije, koje su potrebne svima onima koji stižu u "Deželu" iz država nastalih na tlu bivše zajedničke države. Ovih dana izašla je ta veoma očekivana knjiga pod imenom "Vodič", koja je već na početku izazvala veliki interes kod stanovnika koji su u Sloveniju stigli iz bivše "Juge". Oko 150.000 državljana Slovenije, koji vode svoje poreklo sa juga, a i oni "južnjaci", koji ovih dana stižu sa Balkana imaće u jednoj knjizi, na jednom mestu sve informacije koje su potrebne da se prilikom dolaska u Sloveniju uklope u zajednički život sa Slovencima.
   VODIČ ima nameru da omogući lakšu integraciju novopridošlih putnika sa juga u Republici Sloveniji. Družeći se sa  našim ljudima u Sloveniji, autor “Vodiča” je prepoznao i uočio probleme svojih ljudi. Shvatio je da nedostatak upravo jedne ovakve brošure  u mnogome otežava život  ljudima koji iz Srbije dolaze u Sloveniju.  Takođe shvata  potrebu, a uz saznanje da nešto slično do sada nije bilo napisano, niti postoji  Radovan B. Milić je nesebičnim radom i zalaganjem došao do cilja.  
Rade Bakračević

Bio je 1. maj, dan niko više ne zna čega. I koliko god se to nama činilo primerenim i logičnim 1. maj Praznik rada nisu izmislili  Srbi, a ni Crnogorci. Ovaj praznik je smislila i uspostavila drugarica Klara Cetkin koja je pre skoro tačno sto godina rešila da se, između ostalog, i na ovaj način izbori za prava žena i ostalog radnog sveta u kapitalističkim odnosima. Zanimljivo je da se još uvek slavi, bar ovde kod nas, a još zanimljivije da na taj dan u zemlji Srbiji, u kojoj niko pametan ništa pametno ne radi, za to što ne radi ima i opravdanje. Slavilo se, dakako, ali nekako tužno, skromno, više kao parastos, a manje kao nekada najznačajniji praznik radnog i ostalog samoupravnog sveta. A nekada je veseo, raspevan i svih ovozemaljskih briga lišen srpski narod sa karanfilom u reveru, praćen limenim duvačima, u ispeglanim belim ili šešeljevski plavičastvim košuljama hrlio ka obližnjim izletištima da smaže nešto gudetine, jagnjetine, ribetine da popije koju gajbu piva i vrati se još raspevaniji, još srećniji, zahvalan svome vođi, Klari Cetkin, Dolores Ibaruri, Karlu Marksu, Dimitriju Tucoviću, Bidži, Raki i ostalim ikonama komunističkog pokreta, a potom da krene u nove radne pobede.
Ali, "malo morgen" što bi rekao jedan od najvećih Srba na planeti, ništa više nema od pragnjeta, ništa od piva, a o crvenim karanfilima da i ne govorim. Prvi put dočekasmo 1. maj sa željom da poput Pazaraca, sami sebi odgrizemo polne i ostale vitalne organe.
A počelo je, sa Praznikom rada ili bez njega. Srećni radnici u Novom Pazaru počeli su da se hrane sopstvenim udovima pošto im se, valjda, na tajkunske gadi.
Svetska ekonomska kriza, za koju niko ne zna šta je, otkuda dolazi  i zašto se dešava ovde, ostavlja najdublje tragove i sjajan je izgovor da nam naši vrli "eksperti" objasne zašto smo tu gde jesmo.
I koliko god čovek bio veliki pesimista, surova realnost je uvek za sto kopalja ispred najcrnjih misli običnog srpskog pesimiste. Evo, recimo, posle svega što smo doživeli, u najvećoj svetskoh krizi, imamo i najezdu svinjskog gripa. I mada niko ne zna zašto je svinjski ako ni jedna svinja od njega nije obolela, ili samo par njih, sve više se sumnja da se radi o nekoj gadosti za masovnu bilošku eliminaciju nepodobnih. U očekivanju psećeg prijapazma, lisičjeg bronhitisa, medveđeg rinitisa ili jazavičje tuberkuloze teško uspevamo da ukapiramo da smo mi zapravo davno oboleli od kokošjeg slepila i pilećeg mozga.
Kako onda proslaviti Prvi maj, pitam se, pitam. Pitam se, takođe, i šta bi rekla drugarica Klara Cetkin da nas vidi ovako uboge, ojađene i nikakve na dan kada bi trebalo slaviti rad i sve ono što uz to ide, drugarstvo, produktivnost, ekonomski napredak svoje domovine. Pa, rekla bi verovatno da smo je izdali, da nismo dosledno išli njenim stopama i da smo svetsku ekonomsku krizu garniranu svinjskim gripom u najmanju ruku i zaslužili.
   Dakle, kad se sve sagleda, najdobronamernije što je moguće, dolazi se do jednostavnog zaključka da je smak sveta već uveliko počeo. U zemlji gde milioni gladuju, milioni bazaju po ulicama i milioni čekaju da ih tajkuni oteraju u...na ulice, niko nema para ni hranu za golubove da kupi, a o karanfilima da i ne govorim. Tako je to u gradu gde od svega jedino prodaja stoke donosi profit. No, hvala bogu,  za sada bar  stoke ima dovoljno.

UDRUŽENJA UČESNIKA RATA OPŠTINE KRALJEVO 1991-1999.
Veterani podneli 3.000 tužbi protiv države Srbije!

   • Ratni veterani sa područja Kraljeva podneli oko 3.000 tužbi protiv države Srbije, zbog neisplaćenih razlika ratnih dnevnica u ratu na Kosmetu 1999. godine. Udruženje učesnika rata 1999. godine od grada traži subvenciju komunalnih usluga od 50 posto za sve ratne veterane, a od ZC “Studenica” otvaranje specijalističke ordinacije, zbog povećanog broja obolelih veterana kao posledice učešća u ratovima

   Posredstvom Udruženja učesnika rata opštine Kraljevo 1991-1999. godine, zbog razlike u ratnim dnevnicama u ratu 1999. godine, državu Srbiju tužilo je 1.303 veterana. U Udruženju procenjuju da je sa ovog područja protiv države Srbije po istom osnovu podneto oko tri hiljade tužbi!
Prema rečima predsednika Udruženja učesnika rata opštine Kraljevo 1991-1999. godine Sretena Lazovića, oko hiljadu veterana podnelo je tužbe Opštinskom sudu u Kraljevu, a ostali su tužbe podneli posredstvom advokatskog tima sudu u Beogradu, a reč je o borcima sa područja bogutovačkog i ušćanskog kraja.
Ovih dana počeli su da pristižu i pojedinačni pozivi Drugog opštinskog suda u Beogradu radi nnaplate sudske tyakse od 1.300 dinara, čime čitav proces ulazi u sudsku proceduru. Lazović ističe da će svaki veteran biti u obavezi da se lično pojavi pred sudijom barem jednom, a ukoliko država bude to zahtevala, biće potrebno da se plate i troškovi veštačenja.
On kaže da borci ne odustaju od blokade Univarzijade, kako bi još jednom skrenuli pažnju na svoj problem, a Udruženje učesnika rata opštine Kraljevo obavlja završne pripreme radi sprečavanja prodaje vojne imovine na teritoriji grada, pre nego što se potraživanja veterana ne izmire.
Inače, povodom desetogodišnjice rata na Kosmetu,  u saradnji sa gradskim strukturuma i Udruženjem porodica palih boraca 1991 - 1999. godine, Udruženje učesnika rata opštine Kraljevo obići će porodice poginulih ratnika na Kosmetu, a Udruženje porodica palih boraca 1991 - 1999. godine posetiće porodice svih poginulih  od 1991. godine sa područja grada Kraljeva.
Lazović kaže da će uskoro dobiti odgovor na inicijativu da se veteranima odobre subvencije po osnovu izdataka za komunalne usluge i stanarine u visini od 50 posto.
- Subvenbcije bi se odnosile na korisnike prava na materijalno obezbeđenje i korisnike prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica - ističe Lazović. - Zatim, na korisdnike prava na mesečna novčana primanja i invalidskih dodataka po Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica i Zakona o zaštiti civilnih invalida rata, na korisnike prava po propisima grada o proširenoj zaštiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata, kao i na borce rata od 1990. godine koji su ostvarlili svojstvo borca, ratnog vojnog invalida i člana porodice palog borca i umrlog invalida po republičkim propisima.
Osim toga, Udručenje je sredinom prošlog meseca uputilo zahtev Zdravstvenom centru ”Studenica” u Kraljevu za prioritetno lečenje boraca. Ukazujući na tenedenciju povećanja broja korisdnika zdravstvenih usluga, kao posledicu učešća u ratovima, a pogotovo posle testova i nalaza o posttraumatskom stresnom poremećaju, Udruženje u zahtevu navodi da je samo 1999. godine sa teritorije Kraljeva mobilisano oko 23.000 građana, od kojih je više od 120 dobilo status ratnih vojnih invalida, dok se u svakodnevnom životu beleži nagli porast obolovenja i smrtnosti ljudi kao posledica učešća u ratovima.
Stoga, Udruženje traži da se u okviru Zdravstvenog centra hitno otvori specijalistička ordinacija za zbrinjavanje, lečenje i edukaciju učesnika ratova od 1991. godine, kako bi se sprečile neželjene posledice ratnih dešavanja.

“GOLIJSKA TRANSVERZALA 2009”
Nezaboravno druženje

   Republičko planinarska akcija ,Golijska transverzala" održana je pretprošlog vikenda u organizaciji PSK ,, Železničar" iz Kraljeva.
Na akciji je učestvovalo 410 planinara iz 31. planinarskog društva Srbije i jedno društvo iz Crne Gore.
   Prvog dana (subota) učesnici su se iz Raške prevezli autobusima do Odvraćenice na Goliji (do motela ,,Gos" vlasnika Mirka Ravića). Zatim su krenuli oko 9 časova ka Jankovm kamenu, najvišem  vrhu  (1833 metara) na Goliji. Staza , dugačka oko 21 kilometar,  celom dužinom bila je obeležena jasno i vidljivo za kretanje, a postavljene su i plastične vreće za smeće. Vreme je bilo sunčano i prijatno za šetnju, što je naročito odgovaralo najmlađem učesniku Luni Petrović (1999.) kao i najstarijem Stanimiru Stajiću (1935.).
   Drugog dana planinari su organizovanim prevozom obilazili i razgledali Petrovu crkvu, kod Novog Pazara, manastire Sopoćane, Đurđeve stupove, manastir Gradac i manastir Žiču, gde ih je sačekao dečji folklorni ansambl iz Žiče i tradicionalno posluženje uz pogaču, so i rakiju.
Prisutne je pozdravio predsednik Skupštine grada Kraljeva Milomir Šljivići Dragan Jovanović predsednik PDK ,,Železničar" Kraljevo, podeljene su zahvalnice i zatvorena je akcija.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

TRI DECENIJE SA POEZIJOM IVANA RAJOVIĆA
Od nadrealizma ka realizmu

   Da je moguće otkupiti deo intelektualne svojine pesnika Ivana Rajovića, rado bismo to učinili i, naravno, narisali naše signature.
Ovo iskazasmo, a pomislismo: "Kad spomenuiti pesnik u sebe već ne bi verovao, on bi svake godine faustovski slao rukopise na trista destinacija za isti broj nagrada. Za razliku od sveprisutnih srpskih amatera, Rajović veruje samo u vreme kao istorijski merodavno.
Uz već deceniju počivšeg pesnika Ljubišu Mišića, Ivan Rajović je jedini kraljevački pesnik koji svoju liriku mahom objavljuje kod izdavača van gradskih zidina. Ako se izuzmu zbirke "Pakt" (Narodna biblioteka Kraljevo, 1987) i "Bioskop u provinciji" (Književni klub Kraljevo, 1992), uz dve knjige za decu : "Strašljivi lisac i druge pesme" (Naučna knjiga, Beograd 1994), "Vitez slinavog nosa" (Sfairos Beograd, 1977), tu je i zbirka objavljena u Novom Sadu "Velika predstava" (Stražilovo, 1990), i pet knjiga u Beogradu - "Psi će vladati svetom" (KOS, 1982), "Muzej voštanih figura" (Novo delo, 1988), "Koketa" (Apostof, 1997), "Pesme" ( Prosveta, 2001) i "Šapat sa ivice sveta" (Alma, 2008).
Pesnik je svestan da ga je vreme odredilo, i to u prostoru Ibarske klisure, u varošici od 2000 žitelja, na ušću Studenice u Ibar. Iz njegove poezije se nazire da je već kao dečak umeo da misli i da postavlja pitanja. Već tada stiče potrebu da mnogo kazuje. Za takav samopregoran rad Ivan Rajović nagrađuje sebe i svoje čitalaštvo, uvek potpuno novom knjigom, novim misaonim pomacima - za razliku od mnogih savremenika, nikad ne piše stalno istu knjigu. A prostor je osvajao sam, kao što je i rođen, i svikao da se samostalno uspravi, bez dubka. Odneo je rukopise u Redakciju "Književne reči" i ostao zabeležen kao jedini Kraljevčanin kome je te 1982. godine objavljena prva zbirka u poznatoj biblioteci "Pegaz", čiji je izdavač Književna omladina Srbije.

PSI ĆE VLADATI SVETOM
To čedo intrigantnog i predskazateljskog naslova "Psi će vladati svetom" je nadrealistička saga belog stiha. I istorija je potvrđuje. I za očekivati je bilo da i na samim počecima, u pesmi "Jutro", ozbiljan pesnik proslavi sebe kao pesničko dete. U nadrealnoj pesmi koju bi rado potpisao Rajovićev tada uzor, najbolji srpski pesnik Vasko Popa, Ivan iznedrava:
Dete je suncokret/ i ima pčelu na jeziku / ima oca / i ima majku/ otac odlazi svakog jutra/ na štakama od maslačka/ majka ga ispraća/ ljubi mu obraz/ dete podiže glavu/ prema suncu/ i plače/ suze su mu/ krila leptira/
Primetno je odsustvo velikog slova u interpunkciji s jednim jedinim ciljem, da se još izražajnije ukaže zgusnuta bistrina iskustvenog doživljaja pesnika. Rođen je novi nadrealista! Već u prvencu, jezgrovitog jezika, pojavljuje se više alegorijskih pesama sopstvenog Panteona.

PAKT
U drugoj knjizi, opasanoj takođe slobodnim stihom, : Pakt, 1987. sa dva ciklusa ("Legije" i "Počasni krug") Ivan Rajović se, za razliku od drugih ne samo lako oslobađa uzora, već i ojačava nadrealno, čak i tamo gde je stao Moni Buli. Takođe vitgenštajnovski eksperimentiše sa jezikom pa nadrealno zamenjuje kontrolisana aleatorika. Pesnik u najboljoj pesmi "Bez oba oka" koristi samo jednosložne reči, troglasne. Produbljuje oniričko i skriveno nas uvodi u ličnu antologiju Erosa i Tanatosa. A pesma glasi:
Noć/ pas beo ima but/ kad ide oko sja iza sna/ gle/ luk ose/ mit rže nad tim/ čas crn čas žut/ hej psu/ tik iza uha/ trn-grb bdi pod mak bom-bom/ ako daš lik umu/ but taj beo tad ode pod sto/ kao leš ćeš ili crv ući tad/ siv oko uda što sja/ kos nag ide niz rov/ čep ima rog loš/ kao bik/ raj kez ima bež/ pre živ lak ili mek/ ćuk let zna bez tla/ šum ili bog/ vek pet oda uči tek/ ali sam ume pod tuš ići/ ili krt bez oba oka/ buć pod voz/
Samo jedno pojašnjenje: poslednji stih je jasna aluzija na najbolje delo Lava Noikolajeviča…i tako bismo mogli do u beskonačnost, no za tim nema potrebe jer i kod pesnika konciznost iz prve zbirke u drugoj ustupa mesto opisnosti, glagoljivosti.

MUZEJ VOŠTANIH FIGURA
Ivan Rajović u trećoj knjizi "Muzej voštanih figura" (trociklusna - uz istoimeni tu su i "Slova uzaludne molitve, i "Ukus pobede"), sve je slobodnijih aluzija i vidnijeg angažmana (amputirana noga, kapica od žira), ujednačenijeg metra i lapidarnijih epiteta. U pesmi "Na putu za pakao" daruje nam poduku o preksponiranom teizmu kapice od žira:
Podižem desnu ruku/ kunem se lažno/ osmeh hijene/ u mojim džepovima zveči/ dok sahranjujem/ dragu životinjicu/ u kutiji od šibica/ zvonar bogorodičine crkve/ ima slobodan dan/ iz paste za zube/ istiskujem citat/ starog zaveta/ za praznim se jaslama/ kartaju/ ljipki vukodlaci/ astmatični starci/ iskašljavaju/ avione od papira/ zemlja se švecuje/ na putu za pakao/ spasioci nose/ kapice od žira/ čovek/ kako to bolno zvuči/
Naravno da pesnik zna napamet Miljkovićeve stihove poput : "Nad praznim nebom plaču sokolari.

VELIKA PREDSTAVA
Četvrta knjiga "Velika predstava", za  koju je dobio nagradu "Stražilovo" (takođe trociklusna - uz pozajmljeni naslov tu su i "Sveti citati" i "Vrt uživanja") ne traga samo za silabičkom versifikacijom, već i tonskom. U njoj uglazbljuje osmostihnu pesmu "Tajanstveni oblici", u kojoj su, ili silabe, ili zvučni, ili bezvučni afrikati, preneti na početak sledećeg stiha, pa tako "Tajanstveni oblici" klikću, plaminjaju, svitkaju:
Kliktaji kuljaju kroz kube/ kestena/ mutna šačica svesti/ otapa se uz bok ludila/ plamen tromih inkvizitora/ sisa dojku srama/ pred tajanstvenim oblicima/ smrti/

BIOSKOP U PROVINCIJI
Peta zbirka "Bioskop u provinciji" daje u pesmi "Ako me svrgnu" i najefektniju Rajovićevu pohvalu ludosti. Pesnik već ima potrebu za reminiscencijom i presabiranjem svog života, i takav intimizam proizvodi poetski realizem. Postaje raspevan, kitnjast do gotičnosti i rokokoičnosti. Slobodan stih sve češće ustupa mesto vezanom metru, stihu. O otkotrljaloj ludosti će pevati i u narednim, ali nikad ta tema neće dovesti do ovakvog domašaja  duha:
Ako me svrgnu/ frizeri pasa…/ šetači pudlica i sakupljači/ kukavičjih jaja/ šminkeri lavica i vučji savetnici/ …..oštrači ptičjih kljunova/ brusači sokolovih pogleda/ …vatrogasci zmajevih uzdaha/ i kašlja/ treneri guštera pisci govora za papagaje/ perači slonova/ kontrolori leta vilinskih konjica/ potpaljivači svetiljki svitaca/ patronažne sestre balegara/ psihoterapeuti besnih pasa/ pedikiri mačaka i puma/ krojači zmijskih košuljica/ …dirigenti cvrčaka/ magacioneri veverica/ sekundanti petlića/ zvonari bogomoljki/…
jer, upravo pokazuje neviđenu vidovitost - baš navedeni stručnjaci za korekturu, i epigoni, svrgavaju predsednika Udruženja, kraljevačkog pesnika sa najviše napisanih antologijskih pesama. Istina, u našoj zbirci "Pesme Karanovca" zadovoljili smo se samo sa najkomunikativnijom ("Koketa").

KOKETA
Šesta zbirka "Koketa" nudi pesme najčešće slobodnog i dugog stiha ( trinaesterci, četrnaesterci, šesnaesterci, sedamnaesterci) barok je to jezički. Koketa sadrži i spomenutu istoimenu pesmu:
Zašto mi se gola pokazuješ/ a svoje telo prepuštaš milovanju/ kupina i kajsijinog lišća/ dok te zatečen gledam./
Zašto sočne bradavice nudiš/ pčelama i gušterima/ dok se na mojim zubima/ hvataju alge i paučina./
Zašto, zašto odlaziš u suton/ i ostavljaš me da gledam/ kako nasmejani strvoderi/ pohotno jurišaju na tvoj/ đavolasti himen.

PESME
Sedmu zbirku "Pesme" predvodi antologijska "Praznina", opet ljubavna pesma. U ovim prostorima Rajović je neprevaziđeni lirik i mag erotske poezije; to ne moraju uvek biti pevanija jutarnjeg poroka, kao što je to slučaj u pesmi "Praznina":
Nema velikih misli posle ljubavi./ Praznina palace ispod podočnjaka/ i kaplje po belini zgužvanih jastučnica./ Zanat je to. Maestralno ili bedno/ doticanje genitalija pod prismotrom/ ciničnog ega. Spoj polulopti guzova/ u pijanom magnovenju ili prisno njušenje/ pomahnitalih životinjica pod svevidećim/ okom Tanatosa. A koliko samo energije/ treba da se probudi glad u mošnicama,/ koliko godina sputavanih snova da/ stisnute usnice raspukle drenjine/ ne naprave prvi proždrljivi kez?

ŠAPAT SA IVICE SVETA
I, najzad, osmu knjigu "Šapat sa ivice sveta" započinje programskom poezijom poput Majakovskog, sa parolama, pamfletima, biltenima prikaza… Knjiga u isto vreme zbraja i deceniju života pesnika i njegovih borbi za promene nepametnih ostrašćenosti, i desetleće od NATO bombardovanja srpske nejači. Takva knjiga se i mora dugo čekati. Možda otuda o njoj do sad nije bilo avaza u našim ilačenjima. Uz tri cikluca " "Rub", "Sev" i "Bauk" tu je i haiku poezija. Ni tu autora ništa nije moglo da sputa da napiše svoju najangažovaniju knjigu, ali sa rajovićevskom merom za estetsko ( poput "Cveća zla"), biti samo na granici ekscesa…
Pesma "Skok" od četiri strofe naizmenično vezanog stiha - obujmljena rima, i to:  kraj prvog odnosno drugog stiha uparuje se tonski sa početkom trećeg odnosno četvrtog stiha i obratno - početak prvog odnosno drugog stiha uparuje se tonski sa krajnjim slogovima trećeg odnosno četvrtog stiha. Cela pesma je dovedena do tehničkog i misaonog savršenstva. Za primer navodim poslednju strofu:
Sastavi pete za skok u nigdinu.
Smisao je spona za životom muklim.
Minu  svi životi, a san se nastavi
Napuklim dahom kojm si disao.
I na kraju "Skok" je Rajovićev manifest i poruka pesnika za moguće buduće živote:
-Moguće je dosezanje smislenog žizna pre nigdine
-neophodan je prenos sna na potomstvo, jedinog dela i imetka za cel vek.
Miroljub Domazet



LIKOVNI ŽIVOT - piše Dragan Bajović
“Kolekcija Domazet” u “Maržiku”

   • U Galeriji kraljevačkih likovnih umetnika "Vladislav Maržik" prošlog utorka je otvorena izložba grafika iz kolekcije Miroljuba Domazeta iz Kraljeva. Izloženo je 89 dela nastalih između 1963. i 2009. godine

   Miroljub Domazet je veliki ljubitelj umetnosti i kolekcionar. Svoj stan odavno ne kreči, jer su zidovi od poda do plafona potpuno prekriveni slikama.
Domazet je za ovu priliku iz svog stana doneo 89 slika rađenih u svim grafičkim tehnikama: linorez, suva igla, bakropis, linogravura, litografija, akvatinta, suvi žig. Zastupljeni su uglavnom kraljevački autori - od kojih najviše Ivan Milunović sa čak 30 izloženih slika. Ali, tu su i dela Živka Đaka, Boška Karanovića, Bože Prodanovića, Slavoljuba Čvorovića, Velizara Krstića, Halila Tikveše...
"Pravo je čudo - zapisao je u katalogu za izložbu slikar Ivan Milunović, koji je i predsednik ULU "Maržik" - da se u našoj sredini pojavljuje jedan takav čovek kao što je Miroljub Domazet. On je jedan od retkih, za razliku od mnogih drugih koji sebe nazivaju ljubiteljima umetnosti, mada znamo da je pravih ljubitelja ili prijatelja umetnosti još manje nego pravih umetnika".

SLIKE I SKULPTURE
U Galeriji "Maržik" otvorena je izložba slika Gordane Mihailović. Ova kraljevačka slikarka, rođena 1955, počela je da izlaže prilično kasno, negde krajem osamdesetih, ali je do sada imala više zapaženih nastupa na kolektivnim i na dve samostalne izložbi, a već godinama u redovnim terminima izlaže u Američkoj ambasadi u Beogradu. Njene slike krase i prostorije Vojvođanske banke u Novom Sadu, Eksim banke u Kraljevu, Komercijalne banke u Beogradu i drugih institucija širom zemlje, a ovih 20 slika koje će biti izložene do sledećeg utorka već je otkupio Sportski centar Okanik iz Mataruške Banje. Gordanin najveći uspeh je svakako učešće na prošlogodišnjem Trećem bijenalu likovnih umetnika u kraljevačkom muzeju budući da za taj bijenale odluku o učesnicima donosi žiri čiji članovi nisu Kraljevčani.

"Posle toliko godina, ja sam shvatila da uvek treba sebi da postavim zadatak. Ovog puta meni je bio cilj da nađem odnos između površine i linije", kaže za Ibarske Gordana Mihailović.

A u Narodnom muzeju, otvorena je izložba skulptura. Autorka izložbe - Pokret u skulpturi, skulptura u pokretu -   Rajka Bošković, izlažući dela  poznatih vajara, uočila je da u  nekim skulpturama koje ne izražavaju pokret, ipak ima pokreta - u njima samima.

Na izložbi se  predočavaju dve mogućnosti čitanja i tumačenja pokreta u skulpturi u figurinama Petra Palavičinija, Riste Stijovića, Sretena Stojanovića i Borisa Anastasijevića i kroz uočavanje nagoveštenog pokreta u delima Vojina Bakića, Olge Jančić, Save Sandića i Šime Vulasa. Pored dela ovih autora, posetioci će do kraja maja, do kada traje izložba, moći da vide i dela Vladete Petrića, Vojina Stojića, Petra Hadži Boškova, Anta Marinovića, Ivana Kožarića, Zdenka Kalina, Vaska Lipovca i Predraga Lisičića.

SPORT

FUDBAL-SRPSKA LIGA (ZAPAD) - piše Zoran Bačarević
Metalcu četiri, Slogi (samo) bod

   • U dva uzastopna kola Sloga poražena u Užicu (0:1), a remizirala sa Metalcem (0:0) • Metalac savladao Lozinicu (2:0) • U 26. kolu Sloga gost Vujić vode, Metalac domaćin Šapčanima

   Poslednji ,,radni" vikend aprila i prvi maja nije nimalo išao na ruku aktuelnom lideru srpskoligaškog Zapada. Sloga je najpre u ,,vanrednom" 24. kolu poražena u Užicu od domaće Slobode rezultatom 0:1, golom koji su ,,beli" primili u poslednjoj ,,dekadi" utakmice koja je mnogo više značila domaćinu, a koji je još gajio nadu da će na kraju prvenstva, ipak, stići do baraža za Prvu Telekom ligu Srbije. Bio je to, inače, prvi poraz Sloge u sezoni 2008/09. posle 23 uzastopne utakmice u kojima igrači ,,belih" sa Gradskog stadiona teren nisu napuštali makar sa bodom u ,,džepu". Pre toga imali su 15 pobeda i osam remija i bili su jedini klub u sve četiri grupe Srpskih liga koji nije doživeo gorčinu poraza do te ,,kobne" srede 29. aprila. Sada, po uspešnosti, vodi niški Radnički sa takođe samo jednim porazom ali sa više pobeda (17) i bodova (56). U tom vanrednom 24. kolu Metalac je kraj Ložionice dočekao Loznicu, ,,fenjeraša" i velikog kandidata za prelazak, u zonski stepen takmičenja. Domaćin nije imao nimalo ,,razumevanja" za velike muke Lozničana, slavio je ubedljivu pobedu od 2:0 i zadržao mesto među pet najuspešnijih ekipa ,,Zapada".
   U nedelju, poslednjeg dana ,,redovnog" praznika na Gradskom stadionu igran je još jedan gradski derbi Sloga-Metalac. Oko 500 gledalaca razočarano je napustilo tribine, pre svega zbog blede i neinventivne igre ,,domaće" ekipe. Sloga za 90 minuta (plus nadoknada) imala je samo jednu polušansu (Nikačević). Metalac je imao više prilika ali su mreže Gavrilovića i Đogatovića mirovale sve do kraja meča za zaborav. U 25. kolu Srpske lige (Zapad) ostaće samo zapamćen rezultat: Sloga-Metalac 0:0.
   Minula dva kola nisu donela bitnije promene u vrhu ali ni na začelju tabele-u principu. Sloga je, posle samo boda od šest mogućih ,,istoplila" prednost u odnosu na Radnički (Klupci) na osam bodova, a posle pobede nad imenjakom iz Kragujevca i poraza Slobode u Šapcu ekipe iz sela kod Loznice praktično je već sa ,,obe noge" u baražu. Na začelju su i dalje najugroženiji Železničar, Sloga iz Požege i Loznica. Ovaj poslednji klub, posle poraza na svom terenu od Vujić vode, već je jednom nogom u zonskom stepenu takmičenja.
   U vanrednom 26. kolu Sloga će ići na prvo od dva uzastopna gostovanja, Vujić vodi u Valjevo, a kako su do kraja ostala pet kola ne mora da strepi za konačan plasman. Metalac će u ulozi domaćina dočekati Mačvu iz Šapca i biće to prilika za otvorenu ,,borbu", pošto ni Šapčani ne strepe za budući status, a trenutno su tačno u ,,zlatnoj sredini"-tačnije na osmom mestu.



FINALE KUPA FSO KRALJEVO - piše Stole Petković
Slogi pehar sa penala

  Sloga - Mladost (O) 0:0 - 3:1
Gradski stadion Gledalaca 500. Sudija: Vladimir Dulović (Mataruška Banja). Strelci iz jedanaesteraca: Pavlović, Bilić, Trnavac (Sloga), Kundović (Mladost) Žuti kartoni: Andrić, Ristić, Milosavljević (Mladost)
Sloga: Divac, Ćeha, V. Vlašić (Trnavac), Babić, Mladenović, Milovanović, Vulić (Vasilić), Tanasijević (Janićijević), D. Andrić, Bižić, Bilić
Mladost (O): Gavrilović, Milosavljević, Ristić (Kundović), Andrić, Ćilerdžić, L. Milinković (Perišić), Jeličić, G. Nikolić (M. Nikolić), Đokić, Grujičić, A. Milinković
Igrač utakmice: Dalibor Divac (Sloga)
Pehar namenjen pobedniku Kupa Fudbalskog saveza opštine Kraljevo pripao je srpskoligašu Slogi. Okružni liogaš Mladost iz Oplanića bio je tokom susreta ravnopravan rival pa sun a kraju presudili udarci s abele tačke. Uspešniji su bili fudbaleri Sloge kojima su tri pogotka bila dovoljna da se savlada rival u čijim redovima je siguran realizator bio jedino Kundović. Pehar namenjen pobedniku predao je delegate utakmice nekadašnji predsednik ovog Saveza a sada član Izvršnog odbora Dragan Kovačević.



FUDBAL - POLUFINALE KUPA FS RAŠKOG OKRUGA
Lekcija budućem prvoligašu

Gradski stadion. Gledalaca 500. Sudija: Darko Bogdanović (Kraljevo). Strelci: 0:1 Božović u 25. 1:1 Nikačević u 43. 1:2 Erović u 70.
Sloga: Divac, Ćeha, Opančina, Pavlović, Babić, Mladenović (Pelivanović), Nikačević, Andrić, Vulić (Rađenović), Bižić, Bilić
Omladinac: Ćirica, Nikolenčić, Radenković, Tomović, Mijatović (Ž. Žerađanin), Kostić (Rakić), Horvat, Ilić, Božović (Ristić), Erović
Igrač utakmice: Radoslav Ćirica (Omladinac)

  Lider na tabeli Srpske lige i klub koji je na pragu Prve Telekom lige nije uspeo da se plasira u finale Kupa FS raškog okruga. Nikakvo opravdanje za Slogu nije nastup nekolicine mladih i neafirmisanih fudbalera.
Za razliku od domaćina Omladinac je pleo paukovu mrežu na svakom delu terena. Nadigrali su svoje rivale i pokazali da njihovo mesto u samom vrhu Moravičke zone nije samo puka slučajnost.
Poveli su gosti posle nespretne intervencije odbrambenih igrača Sloge. Nije se najbolje snašao ni golman Divac pa je morao da vadi loptu iz mreže - 0:1.
Naravno, da su navijači domaćina mislili da je to trenutna slabost i da će njihovi ljubimci pobediti. Nagoveštaj toga desio se u samo finišu prvog poluvremena kada je Nikačevićić posle jedne sjajne kontre efektno zatresao mrežu golmana Ćirice. Ipak, Omladinac je ostvario plasman u finale golom Erovića. Finale Omladinac - Tutin odigrano je sinoć na Gradskom stadionu u Kraljevu.



VAŠAR KUP ,,PLOVKA,, IZ ADRANA
Desko pobednik kupa i nosilac pehara za ovu godinu

   U organizaciji ,,Plovka,, iz Adrana, protekle nedelje je Gružanskom jezeru održan ,,Vašar kup,,. Učestvovalo je 28 takmičara, a sveukupni pobednik i nosilac pehara za 2009-u godinu je poznati sportski ribolovac, veteran ,,Plovka,,, Desimir Jevremović Desko.
Po sektorima, rezultati su sledeći.
U sektoru ,,A,,, prvo mesto pripalo je Bobanu Trifunoviću sa 630 grama ulova, drugi je bio Rako Bešević sa 560, a treći Dragan Čorbić sa 480 grama.
U sekteoru ,,B,,, najbolji je bio Miodrag Branković sa 1.390 grama, Anto Radovanović, kao drugi, imao je 1.190, a treći Milentije Vukomanović ulovio je 970 grama ribe.
U sektoru ,,C,,, ubedljivo najbolji bio je Desimir Jevremović sa ulovom od 3.490 grama. Slede Dejan Bantulić sa 1.470 na drugom, i Srđan Ilić sa 1.250 grama ulova, na trećem mestu.
Prema tome, pobednik ,,Vašar kupa,, i nosilac pehara za 2009-u godinu je Desimir Jevremović Desko.



ODBOJKAŠKI KLUB GIMNAZIJALAC - piše Aleksandar Daišević
U slavu veka kraljevačke gimnazije

U Kraljevu od 2006. godine postoji i uspešno radi OK Gimnazijalac. Osnivač je bila aktuelni trener prve ekipe i profesor fizičke kulture Anđelka Tijanić,a u realizaciji ideje pomogao je veliki broj njenih prijatelja, roditelja dece, ljubitelja odbojke. Jedna od najstarijih škola u Srbiji, kraljevačka Gimnazija, primila je pod svoje okrilje klub koji je zato i poneo ime Gimnazijalac.
- Počeli smo pre tri godine i evo konstantno napredujemo. Imali smo sreće da se oko kluba okupe kvalitetni, dobri ljudi, da nas prihvati Gimnazija koja ove godine slavi vek postojanja,a ulogu predsednika OK Gimnazijalac je preuzeo direktor Gimnazije Miroslav Vidić. Tako su svi delovi mozaika došli na svoje mesto i klub je mogao da počne normalno da funkcioniše i da radi - govori Anđelka Tijanić osnivač i trener sada već kraljevačkog drugoligaša.
Veliki trud i rad, entuzijazam bez koga u Srbiji ništa ne može, doneli su i prve rezultate. U prvoj godini takmičenja ekipa je osvojila prvo mesto u Regionalnoj ligi i ove sezone debitovala u Drugoj ligi grupa "Zapad".
- Debi u drugoligaškoj konkurenciji smo začinili sjajnim rezultatom jer smo na kraju sezone zauzeli treće mesto. Kako je za sve nas u klubu ovo bio veliki izazov zadovoljstvo je tim veće, pokazali smo da posedujemo dobar igrački kvalitet, ali smo i organizacioni sazreli. O našem klubu se već govori sa uvažavanjem, kao dobrim domaćinima, čije utakmice u proseku gleda skoro puna dvorana.
Za razliku od drugih dvoranskih sportova i ekipa iz Kraljeva Gimnazijalac je odlučio da svoje utakmice ne igra u Hali sportova, već u dvorani ESTŠ "Nikola Tesla".
- Mnogo je klubova u Kraljevu, malo termina i to je generalno veliki problem. Zato smo se odlučili za elektro-saobraćajnu školu koja je odmah uz Gimnaziju i nismo pogrešili. Dobili smo odličan domaći teren i kraljevačka odbojka je sa ovom dvoranom dobila mnogo. Bilo je dosta treme na početku sezone, ali generalno gledano bolje smo igrtali u prvom nego u drugom delu prvenstva. Sada smo iskusniji za jednu godinu i već naredne sezone očekujem još bolje igre.
Da se radi dobro govori i podatak su letos iz Gimnazijalca u redove prvaka Srbije beogradskog Poštara prešle talentovane Mina Popović i Tijana Rečević.
- Na to smo svi u klubu ponosni, a ove godine smo učinili veliki napor i formirali sve selekcije  sa kojima smo učestvovali u takmičenju,a predstavljamo Kraljevo i na Majskom turniru gradova u Beogradu. Gimnazijalac je ženski klub, ali ove godine je formirana i muška pionisrka ekipa koja je ostvarila zavidan rezultat na regionalnom prvenstvu. Jednom rečju napredujemo svakog dana sve više, sve u slavu kraljevačke Gimnazije i njenog jubileja - zaključuje Anđelka Tijanić trener OK Gimnazijalac kojoj u radu pomaže Sonja Mosjilović,a veliki doprinos daje Rade Tijanić pravi klupski operativac.



KIK BOKS
Trojka za Sarajevo i Segedin

   Na adresu KBK Kraljevo stigao je poziv (fks) da trojica takmičara stanu pod nacionalnu zastavu na dva međunarodna takmičenja u maju ove godine. Reč je o takmičenjima u Sarajevu (BiH) i Segedinu (Mađarska), a pozivi su upućeni Stefanu Vuksanoviću (10 u kik, 60kg), Dragomiru Polugiću (K1, 8 kg) i nenadu Miletiću (KL, +91kg).
Trojica kraljevačkih kik boksera najpre će imati priliku da nastupe na super Svetskom kupu u Sarajevu od 8. do 10. maja, a u Segedinu se Svetski kup održava od 21. do 24. maja. Sve troškove učešća reperezentacije na ova dva takmičenja, inače, snosiće Kik boks savez Srbije.



BICIKLIZAM
Duškićeva treća

   Takmičarka BK Metalac iz Kraljeva, Selena Duškić, zauzela je treće mesto na nedeljnoj trci Lige Srbije u planinskom biciklizmu, koja je održana u Crnoj Travi. Na ovoj trci, inače, trijumfovala je takmičarka Orlovca iz Crne Trave Nikoleta Jovanović, koja u svojoj debitantskoj  sezoni već ima dva druga mesta, uključujući i ono od pre dve nedelje u Ribarskoj Banji, u kojoj je trijumfovala Selena Duškić.