Pripreme za skupštinsko zasedanje i podela resornih zaduženja
Radnici "Magnohroma" bez zaštite i osnovnih prava
Za medije je opasan i ogroman uticaj tajkuna na političke stranke
Sećanje na srpski ustanak u srcu porobljene Evrope
Poruke mira i evropske integracije
"Istorijsku prošlost učiniti dostupnom savremenicima i sačuvati za budućnost"
Kanjoning Tribućom
Produžen rok za prijavljivanje
Nezaboravno druženje
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, boks, rukomet, atletika

ODRŽANA SEDNICA GRADSKOG VEĆA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Pripreme za skupštinsko zasedanje i podela resornih zaduženja

   • Članovi Gradskog veća usvojili predloge više od dvadeset odluka koje će se naći na dnevnom redu 14. sednice Skupštine grada • Doneta odluka o zaduženjima članova Gradskog veća po pojedinim resorima i visini naknada za predsednike i članove upravnih odbora gradskih javnih preduzeća i ustanova

   U okviru priprema za naredno zasedanje Skupštine grada, u utorak, 12. maja,  održana je sednica Gradskog veća Kraljeva. Članovi Gradskog veća razmotrili su predloge više od dvadeset odluka i rešenja koja bi trebalo da se nađu na dnevnom redu naredne, 14. sednice "gradskog parlamenta". Pre svega usvojeni su predlozi izveštaja o poslovanju i završni računi gradskih javnih komunalnih preduzeća za 2008. godinu. Prema ovim dokumentima, JKP "Vodovod" u prošloj godini poslovalo je sa gubitkom i to zbog nerealne cene vode, a smanjen je i procenat vode koju preuzima i koristi privreda. U prethodnoj godini sa gubitkom su poslovali i JKP "Putevi", kao i JKP "Pijaca" prvenstveno zbog rasta troškova komunalnih usluga. Od planiranih sopstvenih prihoda Javno preduzeće Direkcija za planiranje i izgradnju "Kraljevo" ostvarilo je 85,05 odsto. U 2008. godini pozitivno su poslovala JKP "Čistoća" i Opštinska stambena agencija i Javno energetsko preduzeće "Toplana" Kraljevo.
Gradsko veće usvojilo je predlog Odluke o postavljanju kioska na javnim površinama kojom se površina kioska ograničava na šest do osam kvadratnih metara u ekstra, prvoj i drugoj, a ostalim gradskim zonama do dvanaest "kvadrata". Kako je istaknuto, na području grada Kraljeva do sada je izgrađeno ukupno 1.350 vodovoda, a od tog broja samo jedanest je legalizovano. Tim povodom usvojen je predlog Odluke o seoskim vodovodima kojom se, pored ostalog, vodovodi na prigradskom području poveravaju na ingerencije JKP "Vodovod" Kraljevo, kao i javne česme i bunari.
   Na sednici su usvojeni i predlog Programa unapređenja i zaštite životne sredine, predlog Izmena i dopuna Odluke o Gradskoj upravi, Izveštaj Odeljenja za privredu i  finansije o raspolaganju gradskim rezervama u 2008. godini, Izveštaj o radu Javnog prevobranilaštva, kao i predlog Pravilnika o postupku i načinu rešavanja zahteva građana za naknadu štete nastale usled ujeda pasa lutalica. Za narednu sednici Skupštine grada utvrđen je i predlog Odluke o povlašćenoj i besplatnoj vožnji u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva.
Usvojena je i Odluka o određivanju visine naknade predsednicima i članovima upravnih odbora javnih preduzeća i ustanova, po kojoj će predsednici upravnih odbora primati naknadu kao šefovi odborničkih grupa, zamenici predsednika upravnih odbora kao zamenici šefova odborničkih grupa, a članovi upravnih odbora dobijati naknadu kao odbornici.
   Na sednici Gradskog veća usvojena su pojedinačna resorna zaduženja članova Veća. Dr Ljubiši Jovaševiću poverena je primarna zdravstvena zaštita, nauka i saradnja sa visokoškolskim ustanovama, Danijeli Miletić Miladinović socijalna politika, zdravstvo i dečja zaštita, Bojanu Radibratoviću investicije, razvoj gradskih resursa, ravnomerni razvoj grada i deo primarne zdravstvene zaštite. Predrag Simović zadužen je za komunalne delatnosti, rad javnih komunalnih preduzeća i razvoj lokalne samouprave, Vladimir Krunić za urbanizam, građevinarstvo i turizam, Radica Milosavljević za imovinsko-pravne odnose, Milica Zucović za osnovno i srednje obrazovanje, Miloš Vesković za poljoprivredu i rad mesnih zajednica, Radovan Vukomanović za omladinu, sport, fizičku kulturu i zaštitu životne sredine i dr Miloš Čolović za privredu, privatno preduzetništvo, nauku i saradnju sa visokoškolskim ustanovama.
   Članovi Gradskog veća usvojili su i informacije Zavoda za javno zdravlje Kraljevo po kojoj su Kraljevčani u februaru i martu iz gradskog vodovoda pili bakteriološki i fizičko-hemijski ispravnu vodu i udisali čist vazduh, u zakonom propisanim parametrima.

NEZADOVOLJNI ODNOSOM VLASTI PREMA SEBI I SVOJOJ ORGANIZACIJI - piše Ivan Rajović

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST GRADSKOG ODBORA POKRETA SOCIJALISTA KRALJEVO
Radnici "Magnohroma" bez zaštite i osnovnih prava

   "Na sastanku Izvršnog odbora Pokreta socijalista Kraljeva, koji je održan 7. maja, razmatran je položaj radnika u "Magnohromu" Kraljevo. Posle rasprave Izvršni odbor je doneo zaključak da o svojim stavovima o ovom pitanju obavesti javnost.
Prvo, Pokret socijalista ne želi da manipuliše teškim položajem radnika "Magnohroma" i da ga koristi u dnevnopolitičke svrhe, pa je zato o njihovom položaju raspravljao u trenutku kada nema predizborne kampanje, što je jedan od dokaza da su namere za sagledavanjem položaja radnika u ovom preduzeću časne i poštene.
   Drugo, privatizacija koja je obavljena u "Magnohromu" obavljena je po "uobičajenoj" proceduri: Prvo se preduzeće dovede do stečaja, a potom vrši privatizacija!? Najgori vid privatizacije je upravo iz stečaja, a to je za Agenciju za privatizaciju bila uobičajena praksa.
   Treće, Osnovna sredstva preduzeća su rasprodavana, odredbe Ugovora nisu ispoštovane, pa je Ugovor  o privatizaciji raskinut, a radnici ostali bez posla, bez svoje fabrike i bez sredstava za život.
   Četvrto, na upozorenja radnika o nepravilnostima, na zloupotrebe vlasnika "Magnohroma" i rukovodeće strukture,  niko iz Vlade i Agencije za privatizaciju nije reagovao. Situacija je katastrofalna i poznata je svim građanima Kraljeva. No, ipak se nameću neka pitanja koja traže odgovor. Kome da se obrate radnici "Magnohroma" za razrešenje problema kada Agencija za privatizaciju, Vlada, ministar Dinkić i bivši ministar Vlahović ćute, ali njihovo bogatstvo "sve govori"? Šta su uradili poslanici iz Kraljeva, bez obzira kojoj stranci pripadaju, da zaštite radnike "Magnohroma"? Da li su bilo šta preduzeli u Skupštini da se zna o kakvoj se pljački u Kraljevu radi? Šta preduzimaju organi gonjenja da rasvetle sve nepravilnosti vezane za ovu privatizaciju i posle nje? Zašto u Srbiji svi ćute? Vlast ćuti jer joj je dobro. Stranački prvaci - njima je još bolje. Radnici su prevareni, uplašeni, izmanipulisani i nikome ništa ne veruju. Zar je to put koji vodi u Evropu, zar je to blagostanje koje je obećavano". Zar u Evropu, umesto gotove proizvode, izvozimo  delove uništenih rotacionih peći, zar se u Evropu ulazi sa zatvorenim rudnicima magnezita? Da li je to uposlenost kapaciteta preduzeća koja je predviđena Ugovorom o privatizaciji?
   U ime onih koji su gradili "Magnohrom", u ime onih kojima je "Magnohrom" sve, u ime svih obespravljenih i prevarenih, poručujemo da će kad tad pravda pobediti, istina izaći na videlo, da će lopovi biti iza brave, da će radnicima biti vraćeno njihovo. Zakon o privatizaciji je stvorio kapitaliste. Pisan je po diktatu stranog faktora i za novu "kapitalističku klasu" Srbije. Zato je njima "po zakonu" sve i poklonjeno. I ne samo to. To što im je poklonjeno ne radi, ne proširuje se. To se krčmi i rasprodaje.
Sa takvom privatizacijom Pokret socijalista se ne slaže, osuđuje je i ne podržava. Pokret socijalista traži reviziju svih privatizacija i na tome će istrajati".
Gradski odbor Pokreta socijalista Kraljevo

LJILJANA SMAJLOVIĆ, PREDSEDNICA UDRUŽENJA NOVINARA SRBIJE - piše Dragan Vukićević
Za medije je opasan i ogroman uticaj tajkuna na političke stranke

   • “Za medije je opasan i ogroman uticaj tajkuna na političke stranke. U našem je interesu da insistiramo na transparentnosti vlasništva nad medijima, kao i na transparentnosti finansiranja političkih stranaka. U poslednje vreme uočavam kao opasnost za medije i to što su tajkuni uspeli da pridobiju naklonost važnih zapadnih ambasadora, na taj način što su podržali političke projekte do kojih je vodećim zapadnim državama ovde stalo. Sloboda medija i ljudska prava tu su ostala po strani”

   Na Skupštini Udruženja novinara Srbije održane prošlog vikenda u  Vrnjačkoj Banji, ubedljivom većinom glasova za novog predsednika/cu UNS-a izabrana je novinarka Ljiljana Smajlović, donedavno glavna urednica dnevnika “Politika”, čije je smenjivanje i dalje velika nepoznanica. Dajući glasove Ljiljani Smajlović, kao trećoj ženi u istoriji Udruženja, članovi UNS-a su pokazali da žele promene i moderniji pristup u radu. U ekskluzivnom intervjuu  “Ibarskim novostima” (i prvom od imenovanja za predsednicu UNS-a), Ljiljana Smajlović govori o stanju u UNS-u, “rivalitetu” UNS-a i NUNS-a, odnosu novinarstva prema politici i sve jačem uticaju krupnog kapitala na medije, bilo oglašavanjem ili kupovinom medija, te o perspektivi medija u vreme svetske ekonomske krize koja nije mimoišla ni ovu sferu javnog delanja i u Srbiji.
O samom izboru na funkciju predsednice UNS-a prošle sedmice u Vrnjačkoj Banji, Ljiljana Smajlović kaže:
- Volela bih da verujem da je podrška koju sam na izbornoj skupštini UNS-a dobila znak da članstvo želi borbeniju štampu i više socijalne pravde u ovoj zemlji. Novinari će u žaru ekonomske krize morati da brane, ne samo svoje plate i svoja radna mesta, već i svoje pravo da vlastima, tajkunima, kao i srednjem menadžmentu u medijskim kompanijama, postavljaju veoma neugodna pitanja. Kako u svoje ime, tako i u ime prava javnosti da zna.
• Pred Vama je veliki posao. U ovim prvim danima, koje su to najvažnije oblasti na kojima smatrate da UNS treba najpre da postavi temelje za budući rad?
- Udruženje novinara Srbije je u ovaj vek ušlo sa političkim bagažom kog se postepeno oslobađa. U protekloj je deceniji izašlo iz zagrljaja vlasti, materijalno je ojačalo i profesionalno se emancipovalo i osamostalilo. Na javnoj sceni sada mora da postupa smelije i energičnije, tim pre što više nema nikakvog razloga da oseća bilo kakve komplekse, kako u odnosu na kolege iz drugih udruženja, tako ni u odnosu na predstavnike vlasti i kapitala.
• Zanimljivo je da ste Vi tek treća žena na čelu UNS-a. Kako komentarišete taj podatak?
- U novinarstvu danas radi toliko žena, da nemamo puno razloga da sebi posebno čestitamo što smo se, treći put u istoriji udruženja koje postoji od 1881, setili da na čelo organizacije izaberemo ženu. 
• Skupština u Banji je pokazala i to da je veliki broj neaktivnih ili manje aktivnih novinara (veterana), a da je prisustvovao vrlo mali broj mladih novinara. Kako i čime UNS može da postane atraktivan za mlade novinare, koji po prirodi donose i nove, sveže ideje?
- U Vrnjačkoj Banji sam uočila da su među najmlađim, a ujedno i među najagilnijim, bili članovi Udruženja sa Kosova, što me neobično obradovalo. Mlađi novinari će se interesovati za UNS ako Udruženje bude umelo da artikuliše ono što i njih muči. Mlađim ljudima se na početku karijere, pogotovo ako su nadareni i ambiciozni, često čini da im nisu potrebni pomoć i solidarnost kolega, jer će ih njihov vlastiti talenat najbolje izvesti na put. Ta iluzija se katkad razbije tek pri sudaru sa stvarnošću.  
• Neki smatraju i da UNS okuplja veterane i kozervativne, a NUNS mlade i moderne, prodorne novinare...
- Ne mogu da se složim sa Vašim opisom UNS-a i NUNS-a, mada se slažem da takva predrasuda o ovim organizacijama zaista vlada u jednom delu stručne javnosti. Tačno je da je u redovima UNS-a ostalo dosta kolega koji su se zanatu učili u jednom drugom vremenu, ali i sama spadam u takve i znam da to ne mora da bude prepreka za modernizaciju. Radila sam u našim i stranim novinama i mogu da potvrdim da se naš zanat ne razlikuje mnogo od zemlje do zemlje: razlikuju se preokupacije čitalaca, njihovi interesi, snovi i politički ciljevi. Ima mladih kolega koji zbog karijerizma ili uverenja rado pristaju da povlađuju vlasti i da "ne talasaju", kao što ima zrelih novinara koji se zarad interesa javnosti sukobljavaju i sa svojim najbližim političkim prijateljima, kada ovi jednom postanu vlast.  
• Novinari su podeljeni u dva udruženja. Po prirodi profesije oba bi trebalo da imaju dosta dodirnih tačaka. Kako ocenjujete taj "dualitet" i u kojoj je meri moguća saradnja između UNS-a i NUNS-a?
Rekla bih da je u ovom momentu naročito uočljiv sledeći paradoks: ono udruženje koje nosi naziv "nezavisno" bliže je vlasti od UNS-a, koji se obično smatra "državnim" udruženjem. Takođe, zbog zavisnosti od stranih donacija i pomanjkanja značajnijih sopstvenih izvora prihoda, rekla bih da je to prvo udruženje danas zapravo daleko manje nezavisno od UNS-a.
Svejedno, novinari širom Srbije imaju veoma slične materijalne i stručne probleme, veoma slične gazde i istu političku vlast, i njihova udruženja će biti delotvornija u odbrani interesa i esnafa i javnosti, ukoliko budu tesno sarađivala. Što se mene tiče, personalnih razloga za odsustvo saradnje nema. UNS, naravno, ne može da pristane da bude tretiran kao rođak sa sela, prema kom će se NUNS ponašati pokroviteljski. Takođe, UNS ne može da prati NUNS u nekim političkim eskapadama, odnosno politički obojenim akcijama, kao što je, na primer, ne tako davni zahtev NUNS-a da se ukinu TV prenosi parlamentarnih zasedanja, jer se u parlamentu tobože širi govor mržnje.
• I dalje je aktuelan i problem imovine na čemu NUNS insistira. Kakva je tu perspektiva?
- Oba udruženja insistiraju na imovini, s tom razlikom što UNS ima sudska rešenja da je vlasnik imovine, a NUNS nastoji da te presude ospori. Mislim da rešenje nije u dugoj i iscrpljujućoj sudskoj borbi da se UNS-u oduzme inovina, već u traganju za fer uslovima pod kojim bi dva udruženja mogla, ili da koegzistiraju u istoj zgradi, ili da se udruže u jedno, a da njihova pojedinačna zakonska prava, odnosno pravo na imovinu, ne budu ugrožena.
• Stiče se utisak da je u medijima zavladalo sivilo i da je malo onih koji imaju poseban i prepoznatljiv pečat, da gotovo svi mediji imaju sličnu matricu, uz nedostatak analitičkog, kritičkog i tzv. istraživačkog novinarstva. Ako je tako, zašto se došlo u takvu zonu sivila?
- Mislim da je to zbog toga što je Srbija trenutno zemlja u kojoj je vlast našla zajednički jezik sa vlasnicima medija, i što te strukture vezuje zajednički interes da se održe pred udarima ekonomske krize.
• Očigledan je ogroman uticaj političkih stranaka i tajkuna (krupnog kapitala) na medije i da su mediji sve više samo poligon za međusobne obračune između političara i kapitala.
- Slažem se da je to jedna od glavnih boljki srpske medijske scene. Mislim da je za medije opasan i ogroman uticaj tajkuna na političke stranke. U našem je interesu da insistiramo na transparentnosti vlasništva nad medijima, kao i na transparentnosti finansiranja političkih stranaka. U poslednje vreme uočavam kao opasnost za medije i to što su tajkuni uspeli da pridobiju naklonost važnih zapadnih ambasadora, na taj način što su podržali političke projekte do kojih je vodećim zapadnim državama ovde stalo. Sloboda medija i ljudska prava tu su ostala po strani.  
• Od devedestih, sa inflacijom medija, a pogotovo televizije, došlo je do pojave velikog broja novinara i "novinara", tako da se procenjuje da u medijima danas radi više od 30.000 ljudi. Da li je to previše za tako malu zemlju kao što je Srbija i kako profesiju vratiti u okvire kompetentnosti? Jedno vreme bilo je govora o uvođenju licenci za novinare...
- Ne znam koliko je Vaš podatak pouzdan. Licence za novinare zvuče kao "deus edž masina", ali ja se plašim da bi se tu odmah otvorilo večito pitanje - ko će čuvati čuvare, odnosno ko će izdavati te licence? Postojeća novinarska udruženja se zasad ne slažu ni u tome čije je pravo vlasništva nad zgradom u Resavskoj ulici u Beogradu, iako o tome postoje sudske presude.
• U toku je (divlja) privatizacija medija u kojima rade upravo i najkompetentniji profesionalci, a medije kupuju poslastičari, autoprevoznici i novobiznismeni... I to mahom radi imovine. Drastičan je primer upravo "Ibarskih novosti" i Radio i TV Kraljevo na ovim prostorima. UNS o svemu ćuti ili se tek marginalno izjasšava. Zašto? Kako da "sedma sila" zaista postane sila, da umesto poltronskog i podaničkog sa biznisom i politikom ostvari partnerski odnos?
- Slažem se da je neophodan partnerski, a ne podanički odnos. Kod nas vlada dogma da je neophodno što pre osloboditi lokalne medije iz državnih kandži, a slabo se uočava da ti mediji ponekad prelaze u još gore kandže daleko manje savesnih vlasnika, koji do društvenog interesa i zanatskih standarda drže kao do lanjskog snega. Mi se slabo i sporo oslobađamo dogmi, iako prisustvujemo krahu poslovnog modela koji smo preuzeli sa Zapada, i koji je i na Zapadu doživeo krah. I dok američki Kongres razgovara o tome da novinare listova možda treba potpuno osloboditi obaveze da stvaraju profit, i da listove treba pretvoriti u javna dobra i neprofitne ustanove, što pomalo nalikuje na koncept javnog servisa, odnosno javnog glasila iz vremena socijalizma, dotle kod nas još postoji dogma da je naš glavni zadatak da razvlastimo državu u oblasti lokalnih medija. Iako nismo izgradili mehanizme da te medije zaštitimo od nesavesnih i katkad i politički i materijalno pohlepnih vlasnika.
• Novinari su sve više u sudnicama, nego u redakcijama,  a kazne su drakonske... Novinare tuku i ubijaju. Ubistva nekoliko novinara je i dalje daleko od sudskog epiloga. Da li će i šta UNS da preduzme radi zaštite profesije?
- Dizaće glas za oktavu više. Odmah ćemo pokrenuti inicijativu da Komitet za zaštitu novinara u Njujorku, koji vodi evidenciju o novinarima koji su od 1992. godine širom sveta naovamo nasilno stradali na radnom zadatku, na spisak doda i naših šesnaest kolega koji su ubijeni u zgradi RTS-a u proleće 1999. godine. Nećemo zaboraviti ni Milana Pantića, ni Slavka Ćuruviju, ni druge kolege koji su svakodnevno žrtve pritisaka moćnika, političara, tajkuna, nesavesnih vlasnika.
• Kakav je Vaš stav i viđenje saradnje UNS-a sa stranim medijskim asocijacijama?
- To može i više i bolje, pod potpuno ravnopravnim uslovima.
• Kakvo Udruženje zelite da ostavite na kraju (prvog) mandata, odnosno čime biste voleli da se u izveštaju o radu "pohvalite" na sledećoj izbornoj Skupštini UNS-a kroz četiri godine?
- Volela bih da dobijemo još borbenije, angažovanije, samostalnije i nezavisnije udruženje.

BIOGRAFIJA
Ljiljana Smajlović rođena je 22. januara 1956. u Sarajevu, Bosna i Hercegovina. Osnovnu školu upisala u Sarajevu, a završila u francuskom liceju u Alžiru (Lycee Descartes, Alžir). Godine 1969. se upisala u Prvu gimnaziju u Sarajevu; maturirala u junu 1973. godine na San Rafael High School u San Rafaelu u Kaliforniji, kao dobitnica srednjoškolske stipendije američke nevladine organizacije AFS (American Field Service). Studirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu;  diplomirala 1977.godine.
Po diplomiranju, zaposlila se u sarajevskom "Oslobođenju" 1978. godine. Posle rada u Sarajevskoj rubrici, postala skupštinski izveštač 1979. godine, a politički komentator 1985. Godine 1989. provela šest meseci u Sjedinjenim Američkim Državama radeći kao novinar u gradskoj rubrici lista The Plain Dealer u Klivlendu (najveći list u Ohaju, prodaje 500 hiljada primeraka nedeljom).
U decembru 1989. godine postala urednik Unutrašnjopolitičke rubrike "Oslobođenja". Bila predsednica Odbora za slobodu javne reči u ovom listu, koji je početkom 1991. organizovao, u saradnji sa kolegama iz Radio-televizije Sarajevo, javno okupljanje građana pred zgradom Skupštine BiH, u znak protesta protiv zakona kojim je Skupština Bosne i Hercegovine pokušala da preuzme pravo da imenuje glavne i odgovorne urednike "Oslobođenja" i Radio-televizije Sarajevo. Zakon je iste godine oboren u Ustavnom sudu Jugoslavije.
U leto 1991. godine otvorila novo dopisništvo "Oslobođenja" u Briselu, u Belgiji. Dopisnik od avgusta 1991. do novembra 1992.
Po preseljenju u Beograd u zimu 1992/93.godine, zaposlila se u redakciji nedeljnika  "Vreme". U jesen 1993. godine postala urednica spoljnopolitičke rubrike.
Godine 1997. prešla u novoosnovani časopis "Evropljanin" kao urednica spoljnopolitičke rubrike. Nakon gašenja "Evropljanina", za vreme bombardovanja i u toku leta 1999. godine radila kao konsultant "Njujork tajmsa" i "Vašington posta".
U oktobru 1999. godine prešla u nedeljnik "NIN", najpre kao komentator a zatim i urednica spoljnopolitičke rubrike (2001). Uporedo, od 1996. do 2005. radila kao konsultant američke nevladine organizacije IREX ProMedia (International Research and Exchanges Board) u oblasti stampanih medija. Pomagala u organizaciji seminara i stručnog usavršavanja srpskih novinara u Srbiji i u Sjedinjenim Američkim Državama. U oktobru 2005. godine imenovana za glavnu i odgovornu urednicu beogradskog lista "Politika". Razrešena dužnosti 1. oktobra 2008. 
Ljiljana Smajlović je dobitnica više prestižnih nagrada i stipendija: 1972. godišnja srednjoškolska stipendija American Field Service, Godišnja nagrada "Oslobođenja" 1986. godine,1989. Novinarska stipendija Alfred Friendly Press Fellowship, 1994/95. godine godišnja stipendija/fellowship Woodrow Wilson International Center for Scholars u Vašingtonu.
Godine 2007. bila je dobitnica nagrade Udruženja novinara Srbije "Dimitrije Davidović". Nagrada se godišnje dodeljuje za uređivanje novina.
  Objavljivala u mnogim listovima i časopisima na području bivše Jugoslavije, kao i u "Los Angeles Times", "Suddeutsche Zeitung", "Die Zeit", "The American Interest", "Wilson Quarterly", "Partisan Review", "Kathimerini" i drugima. Objavila eseje u dvema knjigama eseja o Balkanu u izdanju "Konrad Adenauer Stiftunga".

DEVETNAESTI RAVNOGORSKI SABOR - piše Ivan Rajović
Sećanje na srpski ustanak u srcu porobljene Evrope

   • Od Slovenije do Srbije, u jamama, ispod raznih građevina i stadiona, u rekama, jezerima, tajnoviti su posmrtni ostaci desetina hiljada ravnogoraca, ubijenih zverski, bez krivice, prava nag grob, samo zato što nisu hteli komunističku diktaturu u svojoj zemlji.

   Srpski pokret obnove već devetnaest godina za redom svake godine organizuje Majski sabor na Ravnoj gori, kojim obeležava 13. maj, kada je na ovu planinu došao general Dragoljub Mihailović sa grupom oficira Jugoslovenske vojske u otadžbini kako bi " u srcu porobljene Evrope započeo treći srpski ustanak".
To je bio povod da se i ove godine po prelepom prolećnom danu, na Ravnoj gori okupi više pristalica Srpksog pokreta obnove, ali i svih onih koji poštuju ime i delo Draže Mihailovića.

OPTUŽNICA
Nešto pre toga, ili tačnije 3. maja, na Ravnoj gori je održana zajednička sednica Predsedništva SPO i Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, pa je usvojeno i zajedničko saopštenje za javnost u kojem se, pored ostalog, kaže da SPO i Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta podižu javnu optužnicu protiv svih onih koji danas koriste Ravnu goru i njene istorijske simbole kao zastave pod kojima slave zločin i zločince, a srpski narod napajaju mržnjom prema zapadnoj demokratiji i sistemu vrednosti.
Na isti način, kaže se u saopštenju, na koji su komunistički pobednici u građanskom ratu 1946. godine, na montiranom sudskom procesu, generala Mihailovića, nesumnjivo prvog antinacističkog gerilca u Evropi i borca za načela zapadne demokratije, proizveli u saradnika i slugu nacističkog okupatora, danas se taj isti general i njegovi i mrtvi i još živi saborci predstavljaju kao ikone antievropske Srbije.
Od Slovenije do Srbije, u jamama, ispod raznih građevina i stadiona, u rekama, jezerima, tajnoviti su posmrtni ostaci desetina hiljada ravnogoraca, ubijenih zverski, bez krivice, prava nag grob, samo zato što nisu hteli komunističku diktaturu u svojoj zemlji. Zahtevamo istinu o načinu i mestu pogubljenja generala Mihailovića. Srpski narod mora da zna gde je sahranjen i moraju biti proneđene i sve ostale grobnice Ravnogoraca i njihovih pristalica.
Neprijatelj Srbije i srpskog naroda danas nije ni u Briselu ni u Vašingtonu, nego je to ovdašnji još nerazvlašćeni i neraskrinkani sistem vrednosti zasnovan na višedecenijskim istorijskim falsifikatima, nekažnjenim i u plašt herojstva zaogrnutim zločinima i dresiranoj fobiji od Zapada.
Zahtevajući bezuslovni kurs države ka članstvu u Evropskoj uniji, mi sledimo ciljeve one iste Ravne Gore, sa čijih smo visova žigosali razbijanje Jugoslavije, nedela petokrake pripisivana kokardi i državni teror Miloševićevih crvenih bandi. Evropska unija je onaj topli vetar koji će, čim dođe u Srbiju, u prošlost otpraviti stratege i propovednike zagledane u komunističku prošlost, otopiti led sa tajnih brava tajnih policija, sa montiranih presuda za zločine kojih nije bilo i podrške zločinima kojih je bilo, kaže se u saopštenju.
A 9. maja, na Saboru na Ravnoj gori, pre govora Vuka Draškovića, sveštenici Srpske pravoslavne crkve su u  Crkvi Svetog Đorđa služili parastos Mihailoviću i svim žrtvama komunističkog terora. Potom je u Memorijalnom centru otvorena izložba "65 godina Svetosavskog kongresa i 65 godina akcije spasavanja američkih pilota" na kojoj je predstavljeno blizu sto arhivskih fotografija ovih događaja.
Visoki funkcioner SPO i predsednik Asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta Aleksandara Čotrić uručio je Ravnogorsku nagradu profesoru Beogradskog fakulteta arhitekti Spasoju Kruniću. Ova nagrada se dodeljuje jedanput godišnje samo jednom zaslužnom pojedincu za izuzetan naučni i umetnički doprinos saznavanju istine i unapređenju vrednosti tradicije Ravnogorskog pokreta i Jugoslovenske vojske u Otadžbini, kao i za razvijanje ideja slobodarstva i iskrenog rodoljublja.

SVI, SVI, SVI…
Potom se, praćen mnogobrojnim sledbenicima uz povike "Vuče, Vuče" i " Svi, svi, svi", od Memorijalnog centra ka govornici, koja je upriličena pored samog spomenika Draži Mihailoviću, u pratnji najviših funkcionera SPO i novinara, uputio Vuk Drašković.
Pred više hiljada slušalaca, koji su kao u "stara dobra vremena" uzvikivali poznate parole i u za tu svrhu sasvim originalnoj scenografiji, Vuk je rekao , pored ostalog, da je došlo vreme da se sazna istina o smrti generala Mihailovića i otkrije njegov grob.
-To je, kako je objasnio Drašković, državno, a ne partijsko pitanje SPO-a i on je izrazio očekivanje da će posle 63 godine od pogubljenja Draže, biti otkriveno mesto na kojem se nalazi grob vođe četničkog pokreta.
I sa ovog mesta, još jedanput, a iz usta predsednika SPO, poručeno je da su Dragoljub Mihailović i njegova vojska bili deo antifašističke koalicije i da je Ravna gora pravo mesto u Srbiji za obeležavanje Dana pobede nad fašizmom.

SABOR U VEĆ TRADICIONALNOM MANIRU
Sabor je i ove godine protekao mirno u već poznatom i tradicionalnom maniru evociranja uspomena na četnički poktet po čemu je, svakako, jedinstven u svetu. Brojni poštovaoci lika i dela streljanog đenerala, u punim četničkim uniformama, osim vidno istaknutog vatrenog oružja, šetali su Ravnom gorom, dok su na sve strane, pred improvizovanim kampovima, pridošlice iz svih gradova Srbije  i dijaspore pekle prasad i jagnjad uz, razume se, najrazličitija osveženja. Sve to, kako i dolikuje, protiče, uz muzičku pratnju napoznatijih četničkih koračnica i pesama od "Spremte se, spremte četnici" pa do "Nad Kraljevom živa vatra seva". Na žalost, ono što se očigledno ne može ne zapaziti jeste da je čitava ova manifestacija postala u neku ruku državni praznik i da je samo učešće u njoj lišeno onog naboja iz vremena kada se na Ravnu goru dolazilo sa osećanjem velikog podviga za šta je bila neophodna i velika hrabrost budući da su čitavu planinu i sve saobraćajne prilaze zaposedali odredi tadašnjih čuvara zvaničnog poretka. Toga više nema. Pa se na Sabor stiže dosta lako, bez gužve, i uz pozdrave policajaca koji uglavnom nezainteresovano sede pored puta.
A na Saboru, nema čega nema, od kompletnih četničkih uniformi, do meda i dečjih igračaka. O pečenju, pivu i četničkoj gibanici da i ne govorim, što je, uostalom, i odlika svih srpskih skupova koji u sebi sadrže bar delić onog što se može smatrati nacionalnim, a četnički sabor to svakako mora da bude. I ono što je možda i najbitnije jeste da i ovaj sabor, po već ustaljenoj tradiciji, protiče u duhu nacionalnog jedinstva, čak i u stanjima alkoholne omamljenosti, koja ni ovde nisu retka. A poruke koje se odavde čuju, bar u proteklih devetnaest godina, i te kako su uticale na novi kurs srpske politike, novo iščitavanje srpske istorije i srpska nacionalna obeležja koja Srbija i danas nosi kao atribute svoje državnosti.

KRALJEVČANI NA RAVNOJ GORI
Na kraju moram da pomenem i to da ni ovaj skup nije protekao bez vidnog i zapaženog učešća Kraljevčana koji su predvođeni predsednikom Skupštine Grada Kraljeva Milomirom Šljivićem, sa svojim najbližim saradnicima i funkcionerima lokalnog SPO-a, boravili u kraljevačkom kampu, koji je, već tradicionalno, jedan od najmasovnijih, najveselijih i najposećenijih, kako i dolikuje organizaciji koja svog čoveka ima na mestu jednog od prvih funkcionera lokalne samouprave, što je i potvrda poštovanja politike SPO od strane građana Kraljeva.

RAVNOGORSKI POKRET OBELEŽIO MARKOV DAN NA RAVNOJ GORI
Ravna gora - mesto okupljanja i sabiranja

   Prošlog petka (8. maj), Ravnogorski pokret (predsednik Ljubo Nenadović), na Ravnoj gori proslavio je Markovdan, datum kada je 1941. godine srpski đeneral Draža Mihailović formirao Ravnogorski pokret i započeo borbu za slobodu posle aprilskog sloma Vojske Kraljevine Jugoslavije.
Predsednik  regionalnog odbora za Kosovo i Metohiju i član Centralne otadžbinske uprave Ravnogorskog pokreta Dragan Jovanović kaže da obnavljanjem rada starih ravnogoraca, Ravnogorski pokret postaje autentična narodna organizacija i istinski naslednik svih državotvornih principa ratne organizacije, antikomunistički usmerene i u mirnodopskim uslovima.
   - Ravnogorski pokret je nadstranačka organizacija koja okuplja sledbenike nacionalne i političke ideje legendarnog srpskog vođe i prvog gerilca Evrope Dragoljuba Mihailovića Čiče Draže - ističe Jovanović. - Sadašnje mirnodopsko delovanje pokreta usmereno je ka postizanju najvećeg stepena jedinstva naroda radi očuvanja srpske narodne misli, srpske države, kulture, vere i tradicije, kako u otadžbini, tako i izvan nje, uz maksimalnu saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Pokret se zalaže za napredak srpske države jačanjem srednje klase stanovništva, kako gradskog, tako i seoskog.
   Inače, pokret se zalaže za primenu i poštovanje najviših demokratskih standarda, garantovanje privatnog vlasništva kao neprikosnovenog prava, povratak crkvene imovine, otvaranje tajnih dosijea službi bivšeg režima i lustraciju državnih i javnih službi, te za uspostavljanje ustavno-parlamentarne monarhije u Srbiji sa kraljem iz loze Karađorđevića po naslednom redu. Osim toga, Ravnogorski pokret nikada neće prihvatiti odvajanje Kosova i Metohije od matice Srbije, naročitu pažnju posvećuje Otadžbini srpskoj Crnoj Gori, a ujedno podseća da je Skadar srpski grad i da su današnju Severnu Albaniju (Stara Hercegovina), Austrougarska i Italija poklonile novonastaloj državi Albaniji. Ravnogorski pokret, prema programskom opreljenju, zalaže se da mirnodopskim delovanjem zaustavi cepanje srpskog naroda i srpske države.
   - Mnogi svojataju pokret i lažno se predstavljaju kao legitimni predstavnici Ravnogorskog pokreta - kaže Jovanović. - Zato smo odlučili da pokažemo javnosti i dijaspori da smo mi sledbenici ideje Draže Mihailovića, koji je na Markovdan formirao Ravnogorski pokret na Ravnoj gori. Mi smo, osim toga, jedini registrovani ravnogorski pokret u Srbiji. Samo ovaj i nijedan drugi ne može tako da se zove. Mi smo na Ravnoj gori 8. maja pokazali još jednom da nismo politička organizacija, nego nadstranački pokret i odbijamo da od Ravne gore pravimo političku priču, kao što rade neke stranke. Mi smo kao i prethodnih godina na Ravnoj gori zapravo organizovali svesrpski sabor, neku vrstu srpske olimpijade, koja će postati prepoznatljiva u svetu i da postane srpski brend kao što je to Guča u ovom trenutku. Mi hoćemo da ljudi iz sveta dođu i vide šta su vera, tradicija, srpska kultutra, i kako se voli, brani i čuva svoja otadžbina.
Prema njegovim rečima, upravo zato je i ove godine organizovan bogat kulturno-umetnički i sportski program, u okviru koga su nastupili KUD “Abrašević” iz Čačka, desetak pesnika koji neguju otadžbinsku i patriotsku poeziju, a na dane kada je general Mihailović formirao Ravnogorski pokret, uspomene su evocirali učesnici i svedoci.
   Parastos, uz sasluženje šest sveštenika, služio je vladika valjevski Milutin, a ovogodišnjem skupu na Ravnoj gori prisustvovali su ravnogoraci iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije. Pod nazivom “Krv za Kosovo”, 109 ravnogoraca na samoj planini u organizovanoj akciji, dalo je krv za zdravstevne ustanove na Kosmetu.
Prenoseći utiske sa Ravne gore, Jovanović, navodi da je odlučeno da se 17. jula u Beogradu, u Crkvi svetog Marka održi parastos generalu Mihailoviću, a da se na skupu ispred Vlade u Nemanjinoj od Vlade zatraži da se konačno otkriju pojedinosti o stradanju Mihailovića.
Sa Ravne gore upućena je poruka ostalim ravnogorskim pokretima da se objedine, da se politika izbaci iz te nove organizacije, da se okupe pod sloganom “za kralja i otadžbinu”, za monarhiju i da je Ravna gora mesto okupljanja i sabiranja, a ne razdvajanja.
   Sledeće okupljanje ravnogorci su zakazali u Brnjaku, na Kosmetu, prve sedmice u septembru, u okviru trećeg sabora vojvode Todora Dobrića.

KLUB DEMOKRATSKE OMLADINE OBELEŽIO 9. MAJ, DAN EVROPE I POBEDE NAD FAŠIZMOM - piše Slobodan Rajić
Poruke mira i evropske integracije

   • Sa tribine o 9. maju članovi Kluba Demokratske omladine u Kraljevu, poslali poruke za odlučniju borbu protiv svih vidova neofašitičkih pojava i mir u svetu • Građanima Kraljeva u posebnoj kampanji u centru grada deljen informativno-propagandni materijal o Evropskoj uniji i Danu Evrope, a izdato i posebno saopštenje za javnost u kojem se ističe da "nije slučajno što se ovaj datum obeležava istovremeno"

  Tribinom pod nazivom "Antifašizam - sećanje na žrtve" i kampanjom na Trgu srpskih ratnika Klub Demokratske omladine Kraljevo obeležio je 9. maj, Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope.
Na veoma posećenoj tribini u Skupštini grada, profesor Milan Vučetić, predsednik Kluba Demokratske omladine, u uvodnom izlaganju podsetio je da su "Kraljevo i Srbija sa pravom obeležavaju 9. maj kao Dan pobede nad fašizmom jer su više nego mnogi drugi, koji se danas predstavljaju kao nosioci antifašističkog otpora, podneli surovost  borbe protiv fašista i doprineli slamanju fašizma". On je, međutim, upozorio da i danas, nažalost, postoje "redovne pojave koje reinkarniraju fašističku ideologiju i praksu, kao što su antisemitske parole, skrnavljenje spomenika, nasilje nad Romima i drugim nacionalnim manjinama.
- Istraživanje istine i iskazivanje antifašističkog karaktera svih društvenih aktivnosti dužnost je svih nas. Obeležavanje Dana pobede i Dana Evrope jasna je poruka svima nama da antifašizam simboliše, ne političku i ideološku teoriju, već pobedu života nad silama zla koje su dovele do smrti preko pedeset miliona ljudi, vrednost mira naspram rata, slobodu naspram ropstva, jednakost naspram rasizma, internacionalizam naspram izolazionizma, kosmopolitizam naspram šovinizma, poštovanje tuđeg mišljenja naspram jednoumlja, demokratiju naspram totalitarizma… Obeležavanjem ovih događaja, i Kraljevo se svrastava u jednu veliku evropsku i svetsku porodicu i na svoj način pokušava da doprinese širenju i promovisanju antifašističkih vrednosti. Imajući u vidu zločine koje smo doživeli, naša je dužnost da prvi upozorimo na opasnost njihovog ponavljanja… Važno je da ne ćutimo, jer samo tako možemo obezbediti da se zločin ne ponovi i da na temelju toga u perspektivi stvorimo bezbedno i odgovornije društvo - naglasio je pored ostalog Milan Vučetić.
Posetiocima tribine, uglavnom mlađeg uzrasta, o Drugom svetskom ratu, stradanjima i pobedi nad fašizmom inspirativno je govorila Silvija Krejaković, kustos Narodnog muzeja u Kraljevu, koja je na prikladan način predstavila  rezultate svojih istraživanja u ovoj oblasti.
Na sam 9. maj, tačno u podne, članovi Kluba Demokratske omladine Kraljevo, organizovali su svojevrsnu kampanju povodom Dana Evrope u kojima su prolaznicima delili publikacije, brošure Evropskog pokreta u Srbiji, zastavice Evropske unije i druge prigodne rekvizite posvećene ovom značajnom datumu.
- Na ovaj dan koji se slavi kao dan evropskog jedinstva Demokratska omladina Kraljeva apeluje ne samo na neodgovorne političare, već i na sve građane ove zemlje koji mogu dati značajan doprinos na putu ka ostvarenju cilja koji se ogleda u poštovanju slobode i identiteta svih ljudi, ujedinjenje, povećanje standarda življenja, kao i ekonomska i pravna sigurnost svih nas. Sa ostvarenjem tih ciljeva moramo početi odmah jer svi želimo da što bolje i sigurnije živimo i zato se moramo ujediniti i konačno krenuti napred, ističe se u saopštenju za javnost Kluba DO Kraljevo .

DVOSTRUKO OBELEŽAVANJE 9. MAJA
Kao značajan istorijski datum, 9 maj obeležava se najpre kao Dan pobede nad fašizmom jer je tog dana 1945. godine zvanično završen Drugi svetski rat, najveći ratni sukob u istoriji čovečanstva. Naime, tog dana pre 64 godine sovjetski maršal Žukov raftifikovao je u Berlinu, u ime savezničkih pobedničkih sila, sporazum o bvezuslovnoj kapitulaciji fašističke Nemačke, koji je u ime Trećeg rajha dan ranije potpisao nemački feldmaršal Kajtel. Fašizam je u Drugom svetskom ratu prouzrokovao više od 50 miliona ljudskih žrtava, još veći broj ranjenika nesaglediva materijalna razaranja i druge nesagledive štetne posledice.
Kao Dan Evrope, 9. maj se obeležava, jer je tog dana 1985. godine, na samitu lidera Evropske unije u Milanu, doneta takva odluka. Evropska unija danas obuhvata 27 evropskih država sa više od 400 miliona stanovnika, a njeno stvaranje započelo je upravo 9. maja 1950. godine kada je Robert Šuman, francuski ministar inostranih poslova, u Versaju, obelodanio tzv. "Moneov plan", na osnovu kojeg je najpre stvorena Evropska zajednica za ugalj i čelik, a kasnije Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica, koje su Mastrihstskim sporazumom 1992. godine, pretvorene u Evropsku uniju. Danas se 9. maj obeležava kao Dan Evrope i, pored himne i zastave,  predstavlja jedan od glavnih simbola Evropske unije.

DALIBOR DIMITRIJEVIĆ, NOVOIMENOVANI DIREKTOR ISTORIJSKOG ARHIVA KRALjEVO, O RADU, ORGANIZACIJI, RAZVOJU I ZADACIMA OVE JAVNE USTANOVE - piše Slobodan Rajić
"Istorijsku prošlost učiniti dostupnom savremenicima i sačuvati za budućnost"

   • Na poslednjoj sednici Skupštine grada Kraljeva, održanoj 15. aprila, za novog direktora Istorijskog muzeja u Kraljevu imenovan je Dalibor Dimitrijević. Sa svojih trideset šest godina života i bogatom stručnom i radnom biografijom, jedan je od najmlađih direktora   javne ustanove čiji je osnivač Skupština grada i od onih stručnih i mladih kadrova za koje se obično kaže da "pred njim stoji perspektiva". U razgovoru za "Ibarske novosti" govori o društvenoj ulozi, organizaciji, radu, razvoju i zadacima Istorijskog arhiva, sa ciljem da je približimo našim čitaocima i građanima Kraljeva.

• Gospodine Dimitrijeviću, kako ocenjujete društveni značaj Istorijskog arhiva u ovom trenutku, pre svega za sadašnje i buduće generacije?
-  Arhiv je jedna od najznačajnijih državnih ustanova gde je u posebnom vidu sabrano iskustvo ranijih generacija koje, u ne maloj meri, izgrađuje i definiše savremeno doba. Svojim postojanjem i radom, stvarno i simbolički, svedoči o nacionalnom i kulturnom identitetu, istorijskoj i pravnoj zasnovanosti državnog postojanja i kontinuiteta, o našoj posebnosti, ali i pripadnosti i istinskoj uklopljenosti u evropsko civilizacijsko iskustvo. Osnovnom delatnošću da Arhiv prikuplja, čuva, vrši zaštitu i sređivanje arhivske građe i, što je posebno bitno, omogućava njeno korišćenje u naučne i druge svrhe. Dakle, osim što obavlja poslove zaštite kulturne baštine, u značajnoj meri doprinosi i oblikovanju naučno zasnovane slike o prošlosti, čime ostvaruje svoju stručnu, kulturnu i opštedruštvenu ulogu. Istovremeno, stvarajući uslove da i naraštaji koji dolaze budu u prilici da kritički i na osnovu arhivske građe sude i o današnjem i svakom drugom vremenu, ova ustanova trajno ostaje jedan od temeljnih oslonaca nacionalne kulture u budućnosti. Uostalom i naš jedini nobelovac Ivo Andrić opisao je značaj istorijskih arhiva rečima: "U arhivima, među svim tim policama i ormanima, vrši se stalna služba istini, relativnoj ljudskoj istini, tako teškoj i osetljivoj koja se lako zamagljuje i gubi, a mi moramo biti istrajni u toj službi ako želimo da nam kvalitet života bude bolji i društvo zdravije".

OSNIVANJE I DELATNOSTI
• Od kada Istorijski arhiv u Kraljevu postoji i koje područje svojim radom ubuhvata?
- Rešenjem Narodnog odbora sreza Kraljevo, od 27. decembra 1960. godine, osnovan je Istorijski arhiv sreza Kraljevo za teritoriju tadašnjeg kraljevačkog sreza koji je obuhvatao opštine Kraljevo, Vrnjačka Banja, Novi Pazar, Raška, Sjenica i Tutin. Od 1. januara 1961. godine prava i dužnosti osnivača ove ustanove pod imenom Istorijski arhiv Kraljevo, koje i danas nosi, preuzima Skupština opštine Kraljevo, a od 1980. godine teritorijalna nadležnost ovog Arhiva obuhvata opštine Kraljevo, Vrnjačka Banja i Raška. Prema tome, danas Istorijski arhiv u Kraljevu obavlja zaštitu arhivske građe i registraturskog materijala, kao osnovnog i nezamenjivog dela kulturnog nasleđa sa područja grada Kraljeva i opština Vrnjačka Banja i Raška.
•  U najkraćem, kakva je trenutno organizaciona struktura vaše ustanove i koje poslove sve obuhvata?
- Rad Arhiva organizovan je kroz grupe poslova koji obuhvataju zaštitu arhivske građe i registraturskog materijala van Arhiva (služba stručne pomoći i nadzora), arhivski depo, sređivanje i obradu arhivske građe, centar za informacije,  publikovanje, mikrofilmovanje i digitalizaciju, korišćenje arhivske građe, arhivsku biblioteku, kulturno-prosvetnu, obrazovnu i propagandnu delatnost i opšte poslove. Prva navedena Služba za zaštitu arhivske građe van Arhiva vrši nadzor nad registraturama stvaralaca i imalaca arhivske građe i vodi registar aktivnih, ali  ukinutih registratura, kartotetku i dosijea pravnih lica, izdaje razne saglasnosti itd. podrazumevajući i zaštitu privatne arhivske građe.
-  Služba depoa prima i smešta, u najstrože kontrolisanim uslovima, u arhivske police novopreuzetu arhivsku građu iz kojih se redovno izdaje na sređivanje, obradu i korišćenje, a zatim vraća na svoje mesto. Trenutno u knjizi prijema imamo 402 upisa ahrivske građe i 423 upisa dosijea arhivskih fondova koji se redovno ažuriraju. U arhivskom depou (koga čini devet soba I privatni depo) nalazi se 1979 dužnih metara arhivske građe razvrstane u 423 arhivska fonda i zbirke i preko baze podataka (Vodič kroz depo i Topografski pokazivač) prate svi relevantni parametri. Od tog broja, 26 arhivskih fondova pripada arhivskoj građi od izuzetnog značaja, a 19 arhivskoj građi od velikog značaja. Najstariju arhivsku građu čine matične knjige rođenih, venčanih i umrlih i one obuhvataju period od 1837. do 1949. godine. U Službi za sređivanje i obradu arhivske građe angažovan je najveći broj zaposlenih i u njoj se sređuju arhivski fondovi i zborke, pišu istorijske beleške za arhivske fondove, posebno za one kza koje vlada najveće interesovanje korisnika. Digitalnim snimanjem crkvenih matičnih knjiga i prenošenjem na mikrofilm, arhivska građa od izuzetnog značaja je na pravi i trajni način zaštićena i na taj način stvorene su mogućnosti za naučno-istraživački rad. Centar za informacije vodi registar arhivske građe (trenutno 461 upis) i Opšti inventar za 423 arhivska fonda i zbirke, donosi rešenja o utvrđivanju arhivske građe kao kulturnoig dobra i Arhivu Srbije, kao nacionalnom, dostavlja relevantne podatke za centralni registar arhivske građe. Ugovoreno je i štampanje publikacije "Vodič kroz arhivsku građu Istorijskog arhiva u Kraljevu".

MODERNA PREZENTACIJA I  KORIŠĆENJE GRAĐE
• U okviru modernizacije rada, od nedavno ste uveli i Internet prezentaciju rada vaše ustanove. Šta korisnici mogu da saznaju preko vaše Internet adrese?
-  Svi korisnici Interneta, te najveće i najšire baze podataka, u mogućnosti su da se upoznaju sa radom našeg Istorijskog arhiva preko Internet adrese  www.arhivkraljevo.org.rs. Sajt je tako koncipiran da zainteresovanima pruži osnovne informacije o radu ove ustanove. U meniju (sa leve strane) su najpre pružene informacije o dostupnosti naše arhivske građe, pravima i obavezama korisnika. Biblioteci je posvećen deo koji upoznaje korisnike sa fondom knjiga koje Arhiv poseduje, a predstavljene su i sve naše do sada izdate publikacije sa imenima autora, godinom izdanja, brojem strana i drugim podacima. Takođe, i organizovane izložbe, naučni skupovi, predavanja stručna pomoć, a dat je i prigodan tekst o osnivanju i istorijatu ustanove, prostoru, organizaciji rada, kadrovima itd. U posebnom meniju predstavljeni su  fondovi i zbirke koje Arhiv čuva, razvrstani po klasifikacionoj šemi, zatim mogućnosti kontakta putem telefona, e-maila i adrese i svako preko integrisanog pretraživača može da pronađe traženi sadržaj. Težilo se preglednosti i lakoći snalaženja, kako za neiskusne korisnike, tako i za stručnu javnost koja već ima iskustva sa funkcionisanjem ove ustanove. U planu je i proširenje dostupnih informacija.
•  Koliko je interesovanje za neposredno korišćenje vaše arhivske građe i kakva se pažnja posvećuje njenom čuvanju?
-Neposredno korišćenje naše arhivske građe obavlja se u prostorijama obe zgrade koje Arhiv koristi, a po ukazanoj potrebi. Tokom 2008. godine u Arhivu su boravila 44 korisnika u 219 korisničkih dana. Oni su koristili 38 arhivskih fondova i zbirki. Trend rasta korisnika se očekuje i u ovoj godini. Razumljivo, zbog zaštite originali crkvenih matičnih knjiga nisu davani, već samo njihovi mikrofilmovi. Primetan je rast broja pravnih i fizičkih lica koja traže imovinsko-pravne dokumente radi povraćaja imovine, legalizacije i adaptacije građevinskih objekata, dokazivanja radnog staža ili školske spreme. Oni su tokom prošle dgodine podneli 1.369 zahteva da im se iz arhivske građe izdaju uverenja i kopije dokumenata i izdato im je preko 7.000 raznih vrsta dokumenata.
- Naša arhivska biblioteka, inače, ima bogat fond izdanja sa 7.822 naslova knjiga i 6.595 publikacija. Iako je zatvorenog tipa, brojnim korisnicima nije uskraćeno korišćenje retkih i dragocenih publikacija. Do knjiga, inače, dolazimo kupovinom ili poklonom, a novonabavljene knjige obrađujemo po posebnom UDK sistemu i podatke o bibliotečkom fondu dostavljamo matičnoj biblioteci i Statističkom zavodu.

SAVREMENA KULTURNA MISIJA
•  Na koji način Arhiv publikuje svoj rad i vrši svoju kulturno-prosvetnu delatnost?
- U saradnji sa brojnim saradnicima i ustanovama, do sada smo pripremili i štampali više od trideset publikacija. Tokom 2008. godine, u saradnji sa Narodnim muzejom u Kraljevu, objavili smo osmi broj časopisa "Naša prošlost". Naši arhivisti redovno izlažu svoje radove i učestvuju na stručnim sastancima  Podružnice Društva arhivista Srbije i u časopisu "Arhivski glasnik",  kao i u redakciji Vodiča kroz arhivsku građu Srbije, raznim komisijama republičkog karaktera, pisanju monografija, kreiranju raznih programa i emisija povodom značajnih događaja i jubileja… Imamo i dobru saradnju sa susednim arhivima, bibliotekama, narodnim muzejima i drugim sličnim institucijama iz oblasti culture. I dalje radimo na realizaciji zaključka Upravnog odbora o otvaranju kancelarija u Vrnjačkoj Banji i Raški, kako bismo rasteretili postojeće depoe u Kraljevu i arhivsku građu približili građanima.
•  Za kraj ovog razgovora, kako biste ocenili perspetive jedne ovakve ustanove i koji su prioriteti u njenom daljem radu?
- Istorijski arhiv u Kraljevu predstavlja savremenog nosioca aktivnosti u čuvanju kulturne baštine na području za koji je nadležan. Iako se njegov rad obavlja prema Progarmu i zakonskim obavezama, u skladu sa materijalnim i kadrovskim mogućnostima, naš prevashodni cilj je da Arhiv bude okrenut građanima - korisnicima arhivske građe, a ne da bude izolovana i "arhivirana" ustanova. Kao što sam već naveo, arhivska građa koja se nalazi u našim depoima je pravno i tehnički zaštićena, moderno uređena, proglašena za kulturno dobro i pripremljena efikasno i jednostavno korišćenje. Treba istaći da Istorijski arhiv u Kraljevu nije više samo mesto gde se prikuplja , sređuje i obrađuje arhivska građa koja se odnosi na Kraljevo i njegovu okolinu, već kulturno središte čiji je cilj da probudi i razvije kod građana potrebu za poznavanjem zavičajne istorije kao dela opšte kulture i čuvanja  dokumenata kao istorijskih izvora.
- U tom smislu, Istorijski arhiv u Kraljevu će organizovati "Dane Arhiva" u toku ove godine i tom prilikom građani će u većem broju moći da posete  Arhiv i upoznaju se sa radom naše ustanove. Biće to svojevrsna najava našeg velikog jubileja - 50 godina  od osnivanja Arhiva koliko se navršava iduće godine. Želim još da naglasim da čovek, u potrazi za sopstvenim identitetom, svojim snovima i znacima, pronalazi u arhivima deo sopstvene prošlosti, oseća miris vremena za kojim traga, upoznaje predmete nasleđa koji svojim bogatim slojevima značenja komuniciraju porukama prošlosti sa nama u sadašnjosti i čuvaju se za budućnost.

"DANI ARHIVA" I STALNA IZLOŽBA
Po Dimitrijevićevim rečima, Istorijski arhiv u Kraljevu će, u susret jubileju - pola veka postojanja (iduće godine), organizovati "Dane Arhiva" u toku ove godine i tom prilikom građani će u većem broju moći da posete  Arhiv i upoznaju se sa radom ove ustanove.
Pored toga, u naredna dva meseca Arhiv će intezivno raditi i na postavljanju stalne izložbe najznačajnije arhivske građe koju poseduje ova institucija. Stalna izložbena postavka nalaziće se u hodnicima zgrade Arhiva na Trgu Svetog Save i građani će moći svakodnevno da je razgledaju.

DIGITALIZACIJA I KOZERVACIJA
Mikrofilmovanje i digitalizacija arhivske građe je sprovedeno nad svih 295 matičnih knjiga (arhivska građa od izuzetnog značaja) koje se nalaze u arhivskom depou i 238 knjiga koje se nalaze u matičnim službama Gradske uprave Kraljevo i opštinskih uprava Vrnjačka Banja i Raška.
Kozervacija i restauracija arhivske građe koju čuva Istorijski arhiv u Kraljevu poverena je laboratoriji za konzervaciju u Arhivu Srbije.

SMEŠTAJ U DVE ZGRADE
Istorijski arhiv u Kraljevu je smešten u dve zgrade  nad kojima nema vlasništvo, već samo pravo korišćenja. U spratnoj zgradi u Dositejevoj 19 sa 1.028 "kvadrata" opremio je depoe za arhivsku građu i biblioteku. Arhivski depoi i dalje nemaju grejanje, pa su uslovi za rad tokom većeg dela godine veoma nepovoljni (greju se samo kancelarije TA pećima). Zgrada se nalazi na lokaciji "Stari aerodrom", između Mašinskog fakulteta i Žandarmerije, nije ograđena, na prozoru i ulaznim vratima ugrađene su metalne žaluzine. Sanacija ove zgrade je hitna, ali Arhiv ne može da konkuriše za sredstava za tu namenu jer nije vlasnik objekta.
   Od kraja 2004. godineArhiv koristi i poslovni proctor u zgradi na Trgu Svetog Save 1 (polovinu od ukupno 240 kvadratnih metara prostora). U deset prostorija obavljaju se prijem korisnika i korišćenje arhivske građe i bibliotečkog materijala, sređivanje i obrada arhivske građe, neposredno i putem Inteneta pružaju informacije korisnicima, opšti poslovi… Sama zgrada je spomenik kulture i pod zaštitom je države.

OTPREMNINOM DO POSLA
Produžen rok za prijavljivanje

  Zbog interesovanja korisnika konkurs za dodelu subvencije za samozapošljavanje u okviru projekta "Otpremninom do posla", koji zajedno sprovode Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) i projektni tim Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), produžen  je do ponedeljka 1. juna, što znači da zainteresovani imaju dodatnih petnaest dana da se prijave. S obzirom da je jedan od osnovnih uslova završena obuka za preduzetnike u okviru NSZ ili druge odgovarajuće organizacije, zainteresovani se pozivaju da na vreme kontaktiraju nadležnu fijlijalu NSZ u mestu prebivališta za detaljnije informacije.
   Subvenciju u iznosu od 130.000 dinara mogu da ostvare radnici na evidenciji NSZ koji su ostali bez posla bilo kao višak zaposlenih ili sporazumno uz isplatu otpremnine ili usled stečaja preduzeća, radi pokretanja sopstvenog biznisa, konkretno za adaptaciju ili kupovinu poslovnog prostora i nabavku osnovnih/obrtnih sredstava.   Detaljnije informacije mogu se dobiti i pozivom na telefon 0800-300-301. ili na internet stranici Nacionalne službe za zapošljavanje www.nsz.gov.rs

U NEDELJU U GLEDIĆU
Startuje četvrta ,,Džipijada"

   U nedelju na programu je četvrta po redu ,,Gledićka džipijada". Očekuje se učešće velikog broja vozila čiji je zadatak da savladaju maršrutu dugu 27 kilometara sa dve ključne tačke Crni vrh sa visinom od 882 metra i Samar koji je viši za 40 metara.
- Skup takmičara je kao i uvek kod Vasićeve vodenice u Glediću. Ova manifestacija nije takmičarskog karaktera a nagrade će biti putem lutrije kao i do sada - kaže jedan od suorganizatora Mihajlo Pejković.
Predviđena je poseta manastiru Kalenić, a očekuje se dolazak džipova iz Kraljeva, Rekovca, Kragujevca i još nekih mesta iz okoline.
I ove kao i ranijih godina organizator ,,Džipijade" je udruženje građana ,,Gledićka vodenica".

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PROGRAMSKE AKCIJE KRALJEVAČKE BIBLIOTEKE - piše Dragan Bajović
Kraljevo čita

• Na Trgu srpskih ratnika prošlog petka je održana manifestacija pod nazivom "Kraljevo čita" koju je organizovala kraljevačka Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani". Deci do 12 godina čitale su poznate ličnosti, meću kojima pisac Goran Petrović, gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović i košarkaš Vlade Divac

   U vedroj atmosferi, pred više stotina dece i njihovih roditelja, još jednom je odata počast knjizi i čitanju Deci su čitale popularne ličnosti - gradonačelnik Kraljeva,  dobitnik NIN-ove nagrade, košarkaš za koga zna čitava planeta, jedan dečji lekar, pesnik, sveštenik,  novinar, glumac… Programskoj aktivnosti Narodne biblioteke "Stefan Prvovenčani", namenjenoj deci do 12 godina, prisustvovali su i njihovi roditelji i mnogi naši sugrađani.
Od 23. aprila, kada se proslavljja Svetski dan knjige, čitanja i autorskih prava, u Narodnoj biblioteci "Stefan Prvovenčani" , kao i inače, održavaju se brojni programi posvećeni čitanju, a elektronski brojač na ulaznim vratima registrovao je da je tog dana, 23. aprila, biblioteku posetilo blizu 600 Kraljevčana.
Kraljevačka biblioteka, iako jedna od najboljih u Srbiji, sa svojih više od 9.000 stalnih članova, ipak nije zadovoljna - ona neprekidno poziva one koji još ne čitaju.
"Prošlu godinu smo završili sa 9.000 članova" - kaže upravnica biblioteke Dragana Tipsarević. "To je podatak  koji je zaista, za naše prilike, impresivan. To znači da je deset odsto Kraljevčana učlanjeno u biblioteku. Mi, onače, stalno sa našeg sajta (www.kv-biblio.org.rs) poručujemo: Budite član biblioteke, to je članstvo kojim se uvek možete ponositi.
Goran Petrović, kraljevački, srpski i svetski pisac, preveden, za sada, na desetak jezika, dobitnik književne NIN-ove nagrade, najuglednije u Srbiji, jedan od čitača na Trgu, ne bi, svakako, bio to što je danas da nije od malena čitao, što i danas čini.
"Nema pisanja bez čitanja" - poručuje Petrović. "Zapravo, mislim da, pošto živimo u doba koje je pre svega doba informacija koje su površne i koje nisu suštinske, književnost, bez obzira što je malo zastarela disciplina, dimenzioniše čoveka. Dimenzije čoveka zavise od onoga što je pročitao, prvo kao dete, a potom i kao odrasla osoba".
Program, koji su vodili  Kosana Dimitrov i Miloš Milišić, bio je zamišljen tako da svako od čitača, bilo ih je devet, zauzme svoju kockicu, i da, za početak, zajedno sa decom iz Vrtića i Dečjeg sela sa Beranovca, odsluša pesmu "Bijelog dugmeta" iz davnih sedamdesetih "Glavni junak jedne knjige" koju je odsvirao i otpevao istoričar umetnosti Slobodan Jelić. Potom su se čitači rasporedili po svojim kućicama i tamo čitali dečje pesme i priče okupljenoj radoznaloj deci. Kućica u kojoj je čitao proslavljeni košarkaš Vlade Divac bila je najposećenija. Vlade Divac, simbolično, zbog svojih 2 i 20, dobio je od biblioteke do sada najveću člansku kartu. On je, međutim, svojim malim obožavaocima saopštio da je, dok je u Kraljevu išao u školu, već bio član biblioteke i preporučio im da i oni čitaju.
   Čitači su bili i pesnik Dejan Aleksić, gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović, Divčeva suruga Snežana, protojerej Ljubinko Kostić, glumac Mile Nedeljković, novinar  Milan Nikodijević i dečji lekar Srđan Danojlić, a učesnike je pozdravio i Sreten Ugričić, direktor Narodne biblioteke Srbije. Akcija "Kraljevo čita" ovim nije završena. Biblioteka organizuje čitanje svake srede od 17 časova. Čitanje je besplatno, namenjeno je deci do 12 godina i otvoreno za sve.



ŠESTI "JOAKIMFEST" U KRAGUJEVCU - piše Dragan Bajović
Kraljevčani među najboljima

   Sudeći prema dugotrajnom aplauzu koji su dobili na kraju predstave, Kraljevčani se mogu nadati nekoj od brojnih nagrada koje će biti uručene po završetku Festivala, u petak, 15. maja. Uostalom, na drugom "Joakimfestu", 2005. godine, predstava "Patka" Stele Fihili u izvođenju kraljevačkog ansambla bila je dobitnik dve prve nagrade - Jelena Ilić proglašena je najboljom glumicom, a Ana Tomović najboljom rediteljkom. Jelena Ilić, Kraljevčanka, koja je svoj profesionalni glumački život nastavila u Beogradu, igra Sofiju u "Putujućem pozorištu Šopalović". Njen dijalog sa batinašem Dropcem čiji lik tumači reditelj predstave Nebojša Dugalić, u publici je izmamio suze.
Selektor festivala teatrolog Dragana Bošković zapisala je u katalogu za Joakimfest da je Nebojša Dugalić, kao reditelj, zaokružio ideju pisca Simovića  o poruci Dostojovskog da će lepota spasiti svet. Bez suvišnog simbola, kaže Boškovićeva, Dugalić, igrajući Dropca, pokazuje svoj autentični talenat.
U  predstavi igra maltene čitav ansambl Kraljevačkog pozorišta.
Sam izbor kraljevačke predstave za učešće na "Joakimfestu" već je dovoljno veliki uspeh budući da na festivalu nastupaju najpoznatija srpska pozorišta - Atelje 212, Srpsko narodno pozorište Novi Sad, Narodno pozorište Republike srpske iz Banjaluke i beogradska pozorišta Jugoslovensko dramsko, Narodno i Zvezdara teatar.
Najbolja ostvarenja ocenjuje tročlani žiri koji ove godine čine rediteljka Đurđa Tešić, dramski pisac Dušan Spasojević i kostimograf Narodnog pozorišta u Užicu Snežana Kovačević.



JOŠ JEDAN NOVI OBRAZOVNI PROFIL U EKONOMSKO-TRGOVINSKOJ ŠKOLI U KRALJEVU
Službenik osiguranja

   Za narednu školsku godinu, 2009/2010.  Ekonomsko - trgovinska škola je planirala da upiše 7 odeljenja prvog razreda.
Upisaćemo 3 odeljenja u tri ogledna profila: poslovni administrator, komercijalista (službenik u veletrgovini i spoljnoj trgovini) i službenik osiguranja i 4 odeljenja u klasičnim profilima - 2 odeljenja ekonomskih tehničara i po jedno odeljenje trgovinskog tehničara i trgovca.
Ministarstvo prosvete Republike Srbije i nemačka vladina organizacija GTZ su od školske 2003/2004.g. krenuli sa reformom srednjeg stručnog obrazovanja u oblasti ekonomija, pravo i administracija. Ogledni profili (ukupno ih je 5, a pored 3 koje upisuje naša škola, još i finansijski administrator i bankarski službenik) nastali su kao proizvod iskazanih zahteva privrede i tržišta rada. U oglednim profilima je svet privrede približen učenicima kroz nastavu u predmetu obuka u vitruelnim privrednim društvima, bankama, osiguravajućim kućama.
Ekonomsko-trgovinska škoja je u reformi od početka. Poslovni administrator je u 6.godini učenja, komercijalista (službenik u veletrgovini i spoljnoj trgovini) u drugoj, a službenika osiguranja ćemo ove godine upisati po prvi put. Ovaj profil je kao i ostali profili nastao na osnovu statističke potrebe privrede Srbije i procene budućeg razvoja privrede. Izborom zanimanja službenik osiguranja (SO) učenici stiču znanja o poslovima osiguravajućih društava, uče da administriraju i staraju se o ugovorima o osiguranju, uče kako prodaju različite vrste osiguranja, da vrše kontrolu naplate osiguranja, uče da obrađuju zahteve klijenata, da obrađuju promene ugovora, da obrađuju slučajeve štete i naplate, da izrađuju obračun premije, da pružaju savete klijentima, da izrađuju ponude za nove polise itd.
U okviru  novih obrazovnih profila  za učenike organizuju se nacionalni sajmovi virtuelnih firmi na kojima učenici mogu da iskažu šta su naučili da rade u svojim virtuelnim firmama i da upoznaju zaposlene iz virtuelnih firmi iz ostalih ekonomskih škola iz cele Srbije sa kojima inače komuniciraju tokom godine putem elektronske pošte, kao i prikupe prve informacije o sajmovima uopšte. Naša škola je učesnica svih dosadašnjih nacionalnih sajmova (do sada su tri organizovana; u Beogradu, Čačku i Paraćinu). Osim nacionalnih Škola je poslednje dve godine organizovala i školske sajmove, a ove godine je izlagalo sedam školskih virtuelnih privrednih društava.
Rad u virtuelnim firmama učenicima donosi mnogo praktičnih situacija kroz koje nauče da se upoznaju sa stvarnim dokumentima i poslovima kao u realnom poslovnom svetu.
Istovremeno učenici koji žele da nastave školovanje na fakultetima i višim školama mogu to i da urade jer su kroz srednju školu stekli i dovoljno znanja za dalje usavršavanje.
 U Ekonomsko-trgovinskoj školi će ove godine maturirati 51. generacija. Među 7 odeljenja završnih razreda, 2 odeljenja su u profilu poslovni administrator, 2 su finansijski tehničar, 1 je trgovinski tehničar i 2 su u profilu trgovac (trogodišnje zanimanje).
U školi je trenutno 784 učenika u 26 odeljenja.
U Ekonomsko-trgovniskoj školi se nadamo da ćemo u septembru preseljenjem Medicinske škole u novu zgradu povećati broja učionica kojima raspolažemo i poboljšati uslove u kojima radimo. Istovremeno, pripremamo se  da ispratimo maturante, a s nestrpljenjem očekujemo nove učenike koji će u septembru po prvi put ući u klupe naše škole.
Direktor
Slavica Pajović - Dukić

.


UPIS U SREDNJE ŠKOLE - piše Bojana Milosavljević
Više mesta nego kandidata

   Ako je suditi po upisnim kvotama za narednu školsku godinu u srednjim školama Srbije, sadašnji maturanti nemaju razloga za paniku. Prosvetne vlasti republike već su iznele podatak da osnovnu školu ove godine završava 80.500 učenika, dok će u srednjim školama biti mesta za čak 88.799 polaznika. Kao i ranijih godina za uspešno savladavanje kvalifikacionih ispita (testovi iz srpskog odnosno maternjeg jezika i matematike) biće dovoljan po samo jedan poen po predmetu, a prednost će imati kandidati koji iz oba predmeta budu osvojila bar po pet bodova. Broj poena na osnovu opšteg uspeha i uspeh postignut na kvalifikacionom ispitu u mnogome će doprineti sigurnosti učenika pri popunjavanju tako zvane "liste želja."
Poslednje sedmice ovog meseca "led probijaju" maturanti koji se odlučuju za neku od specijalizovanih i umetničkih škola, za koje je, dakle, pretpostavka posebna sklonost. Posle prijavljivanja oni prijemne ispite polažu od 5. do 8. juna. Đaci koji se odlučuju za ostale škole kvalifikacioni ispit iz maternjeg jezika polažu 22. a iz matematike 23. juna. Svim uženicima dodatne poene donose diplome sa domaćih i međunarodnih takmičenja.
Analitičari našeg školskog sistema predviđaju da će i ove godine biti uobičajeno malo interesovanje u raznim tehničkim školama, naročito u obrazovnim profilima mašinske struke. Malo je novina u narednoj školskoj godini. Naime, biće uvedena tek dva obrazovna profila: tehničar za reciklažu, u pet gradova, i modni krojač, u šest gradova. Ovi profili su, rečeno je, u skladu sa sadašnjim potrebama tržišta rada, a tendencija je da se broj škola sa  novim obrazovnim profilima narednih godina povećava.


VEČERAS U "STEFANU PRVOVENČANOM"
Lepota i izazovi planinarenja

   Promocijom časopisa "Planinarski glasnik" večeras u 19 časova na Dečjem odeljenju gradske Biblioteke posetioci će rečju i slikom biti "vođeni" kroz prirodne lepote i znamenitosti kraljevačke planine Stolovi. Onima koji se ovoj lepotici još uvek dive samo iz podnožja i izdaleka, izazovne i svekolikom lepotom obdarene Stolove približiće Rada Vukosavljević i Dragiša Batoćanin.

SPORT

FUDBAL-SRPSKA LIGA (ZAPAD) - piše Zoran Bačarević
Golgeteri štrajkuju, zar ne?

   • U 26. kolu mreže mirovale u Kraljevu (Metalac-Mačva) i u Valjevu (Vujić voda-Sloga) • U 27. kolu Sloga domaćin Loznici, Metalac gostuje u Klupcima

   U svih 11 prolećnih kola fudbaleri lidera sa srpskoligaškog ,,zapada" postigli su svega sedam golova, ali su zadržali i dalje veliku bodovnu distancu u odnosu na najbližeg pratioca. To je, i daljr Radnički iz Klupca, s tim što je razlika, posle 26. kola devet bodova. U tom ,,gore navedenom" kolu Sloga je u Valjevu remizirala sa Vujić vodom (0:0), a istim rezultatom završen je i meč u Kraljevu gde je Metalac ugostio Mačvu. U tom, opet, kolu u Čačku su se bez golova igrali domaća Sloboda i Železničar iz Lajkovca dok je ,,iznenađenje" priredila Sloga iz Požege pobedom u Kragujevcu nad Radničkim od 2:0 i popravila šanse u borbi za opstanak.
   Čemu ovoliki uvod u takoreći rutinski izveštaj pred samu završnicu prvenstva u kome se prvak odnosno budući prvoligaš (Prva Telekom liga) znao još u novembru prošle godine, a borba za drugo mesto rešena pre par kola? Iz prostog razloga što fudbaleri kraljevačke Sloge ovog proleća ,,štrajkuju", a iz nedelje u nedelju njihove utakmice igraju se,  takoreći po pravilu, bez golova. Susretu u Valjevu i remiju sa Vujić vodom od pomenutih 0:0 predhodio isti rezultat i gradskom derbiju sa Metalcem, a takođe i kup utakmica sa okružnim ligašem Mladošću iz Oplaniće i plasman u naredno kolo penalima. Uopšteno, strelci Sloge, posebno prvi strelac ,,Zapada" Dejan Rađenović ovog proleća, po pravilu ,,pucaju" iz praznih pušaka. Na jedvite jade ,,raspucali" su se pre dve nedelje na meču sa Radničkim iz Kragujevca. Tada su postigli ,,cela" dva gola, tek kada su Kragujevčani zapretili vođstvom posle pola časa igre od 1:0. Najkraće, u 11 prolećnih kola Sloga je postigla svega sedam golova (istina, primila samo četiri) a pred pomenutim golom njeni igrači nisu postigli protiv Slobode u Užicu, Sloge u Požegi i čačanske Slobode u Kraljevu. Poređenja radi, jesenji učinak Sloge bio je posle 15. kola 31:10, a po efikasnosti najbliži joj je bio Inon iz Požarevca sa 23 postignuta gola.
Ni fudbaleri Metalca se nisu suviše pretrgli ovog proleća, trenutna gol razlika im je pozitivna (27:25) ali su, ipak, postigli svih 12 golova a primili sedam, pošto im je jesenji učinak bio 15:18, i sa 11. mesta prispeli na bezbednu četvrtu poziciju.
   Završnica prvenstva (još četiri kola) neće verovatno mnogo toga promeniti u odnosu ,,snaga" datih i primljenih golova, ali će priliku da popravi mršavi prolećni učinak fudbaleri Sloge imati već ovog vikenda pošto u nedelju na Gradskom stadionu od 16,30 gostuje apsolutni autsajder iz Loznice. Metalac, će, međutim, biti na velikom iskušenju na još jednom gostovanju u Podrinju pošto mu je protivnik drugoplasirani Radnički (Klupci).



BOKS - PRVENSTVO SRBIJE U VRNJAČKOJ BANJI
Stanković prvi u Srbiji

   Milutin Stanković, član kraljevačkog BK Metalac, postao je prvak Srbije za 2009. godinu u kategoriji preko 91 kg pošto je u finalnoj borbi na PS u Vrnjačkoj Banji savladao tesnim rezultatom (6:5) Gorana Despotovića iz Novog Sada. Meč u hali ,,Vlade Divac" bio je neizvestan do poslednje sekunde, a Stanković je imao za nijansu više snage i savladao Despotovića sa poenom razlike. U finalu je boksovao i mladi takmičar Metalca Bajrović u kategoriji do 69 kg (u konkurenciji mlađih boksera) a poražen je, ubedljivim rezultatom od 11:25 od boksera domaćeg Goča Vlajića. Za utehu Bajroviću je činjenica da je Vladimir Vlajić proglašen za najboljeg boksera revije u konkurenciji mladih takmičara, posle polufinalnih borbi održanih u Trsteniku i Kruševcu, i finalna u Vrnjačkoj Banji.
   Posebnu plaketu u Vrnjačkoj Banji primio je, za doprinos razvoju boksa, Vojislav Janićijević Janez, bivši podpredsednik BSS, predsednik BS Šumadija i počasni predsednik Metalca. Janićijeviću je plaketu uručio Velizar Đelić, predsednik BS Srbije.



RUKOMET
Overa titule na Kosovu

   Rukometašice Metalca ovog vikenda završavaju prvenstvo u Prvoj srpskoj ligi (grupa Šumadija) gostovanjem u Sočanici (K i M), gde se u poslednjem kolu sastaju sa istoimenom ekipom. Kraljevačke rukometašice će overiti titulu prvaka, ubedljivu, i od jeseni će se takmičiti u Drugoj ligi.
Rukometaši Metalca u 14. kolu poraženi su u Velikoj Drenovi od domaće ekipe ,,15. oktobar" rezultatom 34:44 (15:20), a u narednom 15. kolu takođe će gostovati na Kosovu. U Zvečanu će se kraljevački rukometaši sastati sa istoimenom ekipom.



BICIKLIZAM
Start na Beranovcu, cilj ,,Kod krsta"

   • U nedelju međunarodna biciklistička trka ,,Dolinom vekova", sa oko 100 učesnika

   Biciklistička sezona na kraljevačkom području biće, u nedelju, praktično zvanično otvorena velikom međunarodnom bicikilstičkom trkom pod nazivom ,,Dolina vekova". Na startu će se naći oko stotinu biciklista iz Srbije ,Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Bosne i Hercegovine, a trka će se, u sve četiri konkurencije (seniori, juniori stariji i mlađi kadeti) bodovati za ovogodišnju Ligu Srbije u biciklizmu.
   - Okupljanje učesnika je u nedelju u 10 časova na Trgu srpskih ratnika (kod Milutina) a u 10,30 u zatvorenu vožnju kreće se na autodrom Beranovac. Na ovom automobilskom ali i biciklističkom ,,poligonu" je i zvaničan start trke gde će se voziti osam odnosno deset krugova-zavisno od vremenskih uslova. Potom će uslediti svojevrstan biciklistički ,,leteći start", pošto dalja trasa trke vodi preko Ribnice, Kovača, Žiče, Mataruške Banje i Konareva (Janoka) do Progorelice gde je oko 13 časova cilj ,,Kod krsta", obeležja koje dominira nad ovim delom kraljevačke regije, na posedu velikog prijatelja biciklizna Željka Košanina-najavljuje nedeljnu veliku biciklističku reviju trener Metalca, glavni organizator trke i selektor nacionalne reprezentacije Radiša-Gile Čubrić.
   Broj učesnika i konkurencija najavljuju da će se ljubitelji biciklizma, počev od okupljanja ,,Kod Milutina" pa do cilja ,,Kod krsta", uživati, a prva ,,Dolina vekova", verujemo,  ,,punim sprintom" izaći na srpsku biciklističku scenu.



NOVOSTI IZ ATLETIKE
Pioniri (nisu) maleni

   • Takmičari AK Kraljevo pobednici PALCS u obe konkurencije

   Drugo kolo ovogodišnje Pionirske atletske lige Centralne Srbije (PALCS), održano u nedelju u Nišuna opštepoznatom Čairu donelo je dvostruku pobedu najmlađim takmičarima AK Kraljevo. U zbiru bodova posle oba kola najbolji su pioniri i pionirke iz najstarije kraljevačke atletske družine, učenici Predraga-Peca Cvojivića.
Pionirke Kraljeva osvojile su u Nišu već treću šampionsku titulu (pre toga proleće i jesen 2008.), dok je pionirima to bila druga, posle pobede u jesen prošle godine.
Za pionirke su u Nišu nastupile Ivana Radosavljević (80 poena i koplje), Radmila Lečić (100 metara i dalje), Natalija Adnan (300 metara), Nevena Rakočević (600 metara), Jovana Kostić (vis) i Milica Arsić (kugla).
U ekipi pionira u Nišu su nastupili Matija Nešović (100 metara, prepone i kugla), Stefan Marinković (100 m i vis), Stefan Kostić (300 metara), Vladimir Krstić (800 metara) i Dragoš Glavčić (dalj i koplje). O ubedljivom trijumfu kraljevačkih atletskih nada najbolje govori podatak da su osvojena osam prvih mesta i tri druga mesta, na ukupno 18 nastupa. Priznanja i pehare primili su kapiteni-kod pionirki Milica Arsić, a kod pionira Stefan Marinković.



KARATE-REIKON ,,HIPERAKTIVAN"
Odličja iz Skoplja, Despotovca, Aleksinca...

   Takmičari kraljevačkog Reikona pomešali su kalendar: umesto pozne prolećne ,,setve" prošlog vikenda krenuli su u ranu ,,žetvu" medalja od Vardara pa do Despotovca.
Na međunarodnom turniru ,,Solidarnost open 2009" u Skoplju (Makedonija) zlatnu medalju osvojili su (još jednom) Jasna Rumenić u borbama seniorki a pridružila joj se i Andrea Moračanin u katama za kadetkinje. Iz Skoplja su bronzane medalje ponele Andreja Dragojlović (kate, juniorke), Marija Stojković (kate, juniorke), Andrea Moračanin (borbe, kadetkinje) i Milica Vukadinović ( borbe, juniorke).
Na Kupu Srbije JKA, održanom u Despotovcu srebrne medalje osvojili su  Uroš Milićević (borbe, pioniri), Ana Rančić (borbe, juniorke), dok je Marija Stojković ponela čak dve bronzane medalje-u katama i borbama za juniorke.
Takmičari Reikona učestvovali su i na tradicionalnom turniru u Aleksincu i takođe osvojili pregršt medalja. Prva mesta osvojili su Petar Ćuk (kate) Jeremija Jelić (borbe), druga jeremija jelić (kate pionira), Strahinja Marković (borbe kadeta), Aleksandar Kostić (borbe Juniora), Nikoleta Dukić (kate pionirki), Žarko Stojanović (kate starijih pionira) i Danilo Ćuk (kate kadeta), dok je treće mesto osvojio Igor Vujanović u borbama starijih pionira.



SPORT KAO RAZONODA - piše Stole Petković
Održan ,,Turnir generacija"

   Na sportskim terenima FK Ribnica na Beranovcu prošlog vikenda održan je tradicionalni ,,urnir generacija". Ovo druženje u kome nema starosnih ograničenja održava se od 1983. godine.
Ove godine učestvovalo je sedam ekipa a svaka je u svom sastavu imala predstavnike u tri discipline različite starosne dobi.
Posle svečanog otvaranja odata je najpre pošta preminulim igračima, učesnicima ove manifestacije a zatim i obavljen žreb za takmičenja: u malom fudbalu, šahu i tabliću,
- Bilo je puno uzbuđenja, stariji su pobeđivali mlađe, debeli bili bolji od mršavih a viđeni su i potezi starih asova koji su podsetili na dane kada se sport smatrao jedino kao zabava a njihovenj igre i driblinzi danima prepričavali - kasže jedan od stalnih učesnika Milun Živković, bivši fudbalski sudija.
Druženje sa sportskih terena nastavljeno je u restoranu ,,Trojka" kod Dragana Vukadinovića - Spiklja bivšeg fudbalera Sloge a potom i mnogih klubova. Dodeljena su i priznanjanajboljim ekipama i pojedincima. Tako je u fudbalu najuspešnija bila ekipa zavedena pod rednim brojem šest, u šahu broj jedan a u tabliću petica. A bilo je žestoko i u takozvanom trećem poluvremenu. Tu je bilona ravne časti, kako i dolikuje bivšim asovima.