Predlog dnevnog reda sa četrdeset osam tačaka
Očekuje se nastavak efikasnog rada nove skupštinske većine
I Kraljevčani u akciji
Osvajanje demokratije
Dogovor o privrednoj saradnji
Za punu jednakost i učešće u svim oblastima života
Krv-život znači
Asemblaz
Vid depresije ili cena emancipacije
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Biciklizam, fudbal, atletika, odbojka

ZA DANAS SAZVANA ČETRNAESTA SEDNICA SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Predlog dnevnog reda sa četrdeset osam tačaka

   • Među najvažnijim predloženim tačkama dnevnog reda razmatranje izveštaja o poslovanju za prošlu i programa poslovanja za ovu godinu gradskih javnih i javnih komunalnih preduzeća i predlog Odluke o postavljanju kioska na javnim površinama • Trideset tri tačke predloženog dnevnog reda iz oblasti kadrovske politike, među njima i razrešenje i imenovanje direktora JKP "Pijaca" i Doma kulture "Studenica" u Ušću

   Predsednik Skupštine grada Kraljeva Milomir Šljivić sazvao je za danas (petak, 22. maj) četrnaestu sednicu "gradskog parlamenta". Za sednicu je predložen dnevni red koji sadrži 48 tačaka, od kojih su 33 iz oblasti kadrovske politike, a 15 iz ostalih redovnih nadležnosti Skupštine.
Među najvažnijim predloženim tačkama dnevnog reda svakako su razmatranje izveštaja o poslovanju i godišnjem obračunu za 2008. godinu i programa poslovanja javnih i javnih komunalnih preduzeća za 2009. godinu. Radi se o sedam javnih i javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač Skupštine grada: JP Direkcija za planiranje i izgradnju "Kraljevo", JKP "Vodovod", JKP "Čistoća", JP "Opštinska stambena agencija", JKP "Putevi", JKP "Pijaca" i Javno energetsko preduzeće "Toplana". Prethodno su izveštaje o poslovanju u prošloj i programe poslovanja u ovoj godini navedenih javnih i javnih komunalnih preduzeća na svojim sednicama razmatrali i usvojili upravni odbori i Gradsko veće Kraljeva.
   Pored ovih tačaka, odbornici će, prema predloženom dnevnom redu, razmatrati i predlog Odluke o postavljanju kioska na javnim površinama, predlog Odluke o početku izrade lokalnih akcionih planova za Rome u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva i stanovanja i predlog Odluke o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje osiguranja životinja, useva i plodova u 2009. godini. Na snevnom redu su i predlog Odluke o mimimumu procesa radaza vreme štrajka u komunalnim delatnostima, predlog Odluke o izmenama i dopunama Odluke o određivanju prostora za javno okupljanje građana, predlog Odluke o izmenama i dopunama Odluke o uređenju linijskog prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju, predlog Programa zaštite i unapređenja životne sredine u 2009. godini, Izveštaj o radu Javnog pravobranilaštva grada Kraljeva za 2008. godinu i jedan broj drugih pitanja iz nadležnosti Skupštine.
Među brojnim pitanjima iz oblasti kadrovske politike su i razrešenja i imenovanja direktora jednog javnog komunalnog preduzeća i jedne javne ustanove čiji je osnivač Skupština grada. Naime, u JKP "Pijaca" Kraljevo predloženo je da se umesto dosadašnjeg direktora Miloša Rakića za novog imenuje Zoran Jovanović, dipl. inženjer mašinstva iz Kraljeva, a u Domu kulture "Studenica" u Ušću umesto dosadašnjeg direktora Duška Pešića za novog imenuje Dragana Stojanović, ekonomista iz Ušća, oboje na mandatni period od četiri godine. Ostala kadrovska pitanja odnose se potvrđivanje mandata četvorici novih odbornika Skupštine grada (umesto odbornika koji su ranije imenovani na dužnosti koje su nespojive sa funkcijom odbornika), rezrešenje i imenovanje članova većeg broja komisija, pre svega onih koje su stalna radna tela Skupštine grada i razrešenja i imenovanja većeg broja članova upravnih i nadzornih odbora javnih i javnih komunalnih preduzeća i javnih ustanova čiji je osnivač Skupština grada Kraljeva.
   Četrnaesta sednica Skupštine grada Kraljeva sazvana je sa početkom u 10 sati, uz direktan prenos na televiziji Kraljevo.

GUBICI U "VODOVODU" I "PUTEVIMA"
   Prema izveštajima o poslovanju sa godišnjim obračunom za 2008. godinu, pripremljenim za 14. sednicu Skupštine grada, od sedam gradskih javnih i javnih komunalnih preduzeća samo su u dva zabeleženi gubici, odnosno veći rashodi u odnosu na ostvarene prihode. U JKP "Vodovod" Kraljevo neto gubitak u prošloj godini iznosio je 64,9 miliona dinara (uz nenaplaćena potraživanja u iznosu od 244,6 miliona dinara), a u JKP "Putevi" Kraljevo neto gubitak 13,7 miliona dinara. Zanimljivo je da je i JKP "Čistoća" ostvarilo gubitak iz poslovanja od 2,1 milion dinara, ali da su odloženi poreski prihodi ovog preduzeća iznosili pet miliona dinara, tako da je neto dobitak ostvaren u iznosu od 2,8 miliona dinara.

PRES KONFERENCIJA PREDSEDNIKA I ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA - piše Dragan Bajović
Očekuje se nastavak efikasnog rada nove skupštinske većine

   • Milomir Šljivić: "Ispunićemo obećanje dato sugrađanima jer se skoro deset godina u oblasti postavljanja kioska na javnim površinama u gradu nije uradilo ništa" • Sreten Jovanović: "Očekujemo da naredna sednica bude mirna i radna, u cilju još boljeg, kvalitetnijeg i bržeg rada sadašnje lokalne samouprave"

   Za četrnaestu sednicu Skupštine grada Kraljeva, sazvanu za 22. maj, predloženo je čak 48 tačaka dnevnog reda, ali budući da se 33 tačke odnose na kadrovska pitanja, odnosno razrešenja i imenovanja članova skupštinskih komisija i upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća i ustanova, čelnici Skupštine grada izrazili su očekivanje da će naredno skupštinsko zasedanje biti okončano u jednom danu. Na konferenciji za novinare, koju su tim povodom održali predsednik Skupštine Milomir Šljivić i njegov zamenik Sreten Jovanović, saopšteno je i da će Skupština grada dobiti još jednu odborničku grupu jer se devet odbornika iz dosadašnje odborničke grupe Srpske radikalne stranke izdvojilo iz te grupe i pisanim putem najavilo je formiranje nove grupe pod nazivoim "Nezavisna odbornička grupa Kraljevo" čiji će šef biti Soko Vilotijević. Predsednik Skupštine grada Milomir Šljivić iz predloženog dnevnog reda posebno je ukazao na značajh 23. tačke - predlog Odluke o postavljanju kioska na javnim površinama.
- Insistira se na tome jer smo dali obećanje našim sugrađanima da ćemo uvesti red u poslovanje grada Kraljeva, a jedna od ključnih oblasti je tog poslovanja jeste postavnje kioska na javnim gradskim površinama, s obzirom da se skoro deset godina u toj oblasti nije uradilo ništa. Ovom Odlukom, mi praktično dovodimo u stitaciju Gradsko veće da može već od naredne sednice svojom odlukom doneti konkretan Program postavljenja kioska na javnim gradskim površinama, čime ćemo praktično posle skoro decenije konačno moći da ostvarimo odgovarajući prihod u budžetu grada Kraljeva po ovom osnovu - naglasio je Šljivić.
Uvođenje reda u programsko postavljanje kioska na javnim površinama, kako je obrazloženo, prema nekim procenama obezbedilo bi najmanje deset odsto sredstava potrebnih za gradski budžet u ovoj godini.
Zamenik predsednika Skupštine grada Kraljeva Sreten Jovanović, pored ostalog ukratko se osvrnuo na dodašnji rad Skupštine, od njenog osnivanja prošle godine.
- Svi znaju kakve smo probleme imali u radu. Već smo čuli, ovo je sednica koju je sazvala nova skupštinska većina koja već ostvaruje rezultate zbog kojih je i došlo do promene u Kraljevu. S obzirom da je sastanak šefova odborničkih grupa prošao u konstruktivnoj atmosferi, očekujemo da predstojeća sednica bude "mirna" i radna sednica na kojoj bi se još jednom stekli uslovi za još bolji, kvalitetniji i brži rad lokalne samouprave - podvukao je Jovanović.

ČLANOVI "ŠTAJERSKE ZAJEDNICE" POVEZUJU ŽITELJE TRI PRIJATELJSKE DRŽAVE
I Kraljevčani u akciji

Velika porodica Srba koji žive u slovenačkoj i austrijskoj Štajerskoj odlučila je da preko Internacionalnog kulturnog društva "Štajerska zajednica" iz Maribora poveže stanovnike dve štajerske pokrajine sa stanovnicima Vojvodine. Ideju za povezivanje stanovnika slovenačke Štajerske preko austrijskog Graca sa Vojvodinom dao je Radu Bakračeviću, predsedniku društva "Štajerska zajednica" Boris Tadić, predsednik Srbije. Predsednik Tadić je u intervjuu za "Kurir" naglasio, da je privreda austrijske Štajerske jako povezana sa privredom Vojvodine i da je potrebno da članovi Štajerske zajednice povežu i slovenačku Štajersku sa Vojvodinom. Predlog predsednika Tadića su prihvatili članovi Štajerske zajednice i ovih dana počinje povezivanje življa tri prijateljske države: Austrije, Slovenije i Srbije.
Prva akcija je kulturna. Odlučeno je da se tri naroda povežu preko manifestacije PRIJATELJSTVO ZA NOVA VREMENA i to po prirodnoj stazi, koja vekovima povezuje ova tri naroda. Počinje iz austrijskog Graca do Slovenije gde bi se priključili Mariborčani i onda zajedno do Novog Sada. U prestonici Vojvodine će ih sačekati veliki broj Srba i Slovenaca iz slovenačkog društva "Kredarica" iz Novog Sada. Štajerci će stići u Novi Sad 19. juna , a planirano je da druženje traje dva dana.
Srbi i članovi drugih nacionalnosti povezani u "Štajersku zajednicu" sa pesmom i muzikom ponoviće masovni odlazak u Novi Sad kao što je i pre nekoliko godina odlazak u Srbiju organizovao Tone Petelinšek, "zlatno pero" slovenačkog novinarstva sa svojom akcijom "Prijateljstvo za nova vremena". Tom prilikom su odlazak u Kraljevo pomogli Rade Bakračević, počasni konzul i turistička agencija "Sonček" iz Maribora.
Sa ovom veoma pozitivnom akcijom preko mostova prijateljstva organizatori će predstaviti i Pera Dimitrijevića, muzičku legendu, koji će sa ovim putešestvijem proslaviti svojih pedeset godina bavljenja muzikom i svojih sedamdeset godina života u društvu sa poznatim pevačima iz zlatnih godina slovenačkih muzičara. On će predvoditi kolonu pevača iz zlatnih šezdesetih godina slovenačke muzike, među kojima su već potvrdile svoje učešće Elda Viler, Lidija Kodrič, Eva Seršen, Jožica Cvete, Irena Kohont i drugi. Oni će pevati stare gradske pesme koje su pre pedeset godina,bile veoma popularne u Sloveniji. Štajersku muzičku ekipu zastupaće pevačka sekcija "Zumbuli".
Na susret će, pored ostalih, biti pozvani i Asja Matjaž novinarka lista Večer, Saša Pauković, novinar RTV Slovenija i Ivan Rajović, književnik i novinar iz Kraljeva.
Rade Bakračević

TAMO AMO PO KRALJEVU - piše Ivan Rajović
Osvajanje demokratije

   • Građani su prepušteni samima sebi ili, bolje rečeno, novim kapitalistima koji su zaštićeni kao beli medvedi i kojima se ide na ruku kako bi se ova zemlja što pre rasprodala, a novokomponovana elita stekla kapital i sebi omogućila lagodan život u novom srpskom kapitalizmu

   Malo je ovde onih koji su zadovoljni postojećim stanjem u zemlji koja bi, pre svega, trebalo da vodi računa o svojim podanicima. Možda tek po koji tajkun i oni nesrećnici koji su u takvim psihičkim stanjima da im je svejedno gde i kako žive, dovoljno im je već i da uživaju u privilegiji koja se životom zove. Oni koji još koliko toliko umeju racionalno da misle uglavnom kukaju i proklinju dan kada su zapištali i šerpi se latili ne bi li diktatora svrgli sa vlasti.
-Ovi, kako se sve češće čuje, gori su od onih koje smo oterali.
A da li je iko od njih oteran, pitanje je za diskusiju. Iz svega što možemo videti dalo bi se zaključiti da su moćniji nego ikad, da su stari i novi na istom zadatku udruženi u istoj koaliciji, složni, očišćeni od greha i spremni za nove izazove kapitalističkog državnog uređenja. Očekivanja građana Srbije, koja ni posle devet godina nisu ni u izgledu da bar delimično budu ostvarena, negiraju se sa kompetentnog mesta obrazloženjem da je sve to, zapravo, osvajanje demokratije, a to je proces koji, priznaćete, mora da traje. I traje. Dakle, za neupućene, ovo što nam se sada dešava samo je osvajanje demokratije posle čega ćemo biti čisti, novi, zadovoljni, bogati i sve što uz to ide, a što podrazumeva život u jednoj modernoj demokratskoj tvorevini. A sve to, dakako, za one uporne i nepokolebljive osvajače koji do demokratije budu uspeli da stignu. Kako za za sada stvari stoje teško je očekivati da će ih biti dovoljno, čak i za Beogradski pašaluk. Uostalom, čak i da je tako, da je sve ovo samo osvajanje demokratije po tumačenju srbijanskih teoretičara, interesantno je da su do ove prve etape došli uglavnom oni koji u protestima ne samo da nisu učestvovali , već su, gotovo po pravilu, bili potpuno pasivni ili na sasvim suprotnoj strani. Interesantno je da u srpskom osvajanju demokratije na čelna mesta dolaze oni kojima nikakvo osvajanje ničega nikada nije ni padalo na pamet, koji su i u bivšem diktatorskom režimu uživali sve privilegije. Prema tome, sasvim lako se da zaključiti da ovde o osvajanju demokratije nema ni govora, bar ne od strane onih koji bi to u skladu sa svojim dosadašnjim angažovanjem trebalo da čine. Očigledno je da su svesno svi uklonjeni kako bi u novu srpsku demokratiju na belim konjima ujahali oni koji su sve vreme i po raznim osnovama sve poluge vlasti nad narodom i sredstima za proizvodnju držali u svojim rukama. To je, zapravo, suština tranzicije na srpski način, da se promeni sistem, a da na ključnim mestima ostanu eksponenti onih centara moći koji, praktično, iz senke upravljaju ovom zemljom još od 1945. godine, uz asistenciju nekolicine pripadnika takozvanih nekada opozicionih stranaka.

KAD SE GLADNI GLAĐU BORE DA BI JELI
U takvom političkom i ekonomskom miljeu, u zemlji gde ni od politike, a ni od ekonomije nema baš mnogo toga za ponos, ovih dana smo imali prilike da čujemo kako je ovo što nam se dešava zapravo kapitalizam, ali kapitalizam na srpski način, što znači surova stvarnost smišljena tamo gde treba kako bi, definitivno, i Srbiju i sve one koji u njoj žive, bacila na kolena, u dužničko roblje, u bedu i očaj. I kao da su jedva dočekali trenutak kada će nam obznaniti da smo zapravo ušli, ili se vratili, u kapitalizam oni koji bi trebalo da brinu o minimunu egzistencije građana Srbije, punih usta, samouvereno i bez pogovora vrište kako država nije poslodavac, kao da je kapitalizam na ovim prostorima uspostavljen pre dvesta godina. Građani su prepušteni samima sebi ili, bolje rečeno, novim kapitalistima koji su zaštićeni kao beli medvedi i kojima se ide na ruku kako bi se ova zemlja što pre rasprodala, a novokomponovana elita stekla kapital i sebi omogućila lagodan život u novom srpskom kapitalizmu. Ali, postavlja se pitanje: šta je država koja nije poslodavac, koja ne vodi računa o socijalno ugroženim slojevima, koja ne uzima u zaštitu radnike, već podstiče unapred propale privatizacije, šta je država koja ne poštuje ni minimum osnovnih ljudskih prava, da li je to uopšte država, a o demokratiji da i ne govorimo?

GENERALNA PROBA DEMOKRATIJE
U zemlji gde se gladni glađu bore da bi jeli situacija je dramatična i zrela da se dobro razmisli gde i kako dalje. Građani su najmanje krivi za ovo što nam se dešava, a oni koji bi trebalo da snose svu krivicu uglavnom skidaju kajmak. U uslovima kada bi teret krize, sasvim je svejedno da li je ona izmišljena ili realna, trebalo svi podjednako da podnosimo, pojedinci stiču basnoslovno bogatstvo, a narod uglavnom gladuje. I sve se u ovoj zemlji zasniva uglavnom na ličnim odnosima i pod prećutnom parolom “ samo da ja preživim, a za druge me nije briga”. Ali, koliko god se nekima činilo da je došlo njihovo vreme i da je ovo trenutak u kojem će ostvariti sve svoje snove koje nikada ni u jednoj civilizovanoj tvorevini ne bi mogli ni da sanjaju izgleda da je sve bliži dan kada će doza tolerancije običnog čoveka preći onu kritičnu granicu kada progovara stomak, a ne mozak. Sudeći po svemu što se dešava ovih dana taj trenutak je sve bliži jer život na ovim prostorima je do te mere postao surov da čovek više nema izbora, niti ima gde da ode niti može da trpi zulum novih srpskih dahija. A što se demokratije tiče, i to bi trebalo reći, ovo sa demokratijom nema nikakve veze i osvajanje demokratije je, zapravo, proces koji bi ovde tek trebalo da započne sa uverenjem da je sve ovo što je bilo do sada tek generalna proba u kojoj smo, na žalost, svi bili debelo namagarčeni. Kraljevo je, kao što se da primetiti, i dalje na začelju svega što se događa i bez ikakvih izgleda da se u dogledno vreme nešto bitnije popravi. Naprotiv. Sve što se dešava samo ukazuje na produbljivanje krize i na to da crni dani tek dolaze i pored toga što nas pojedinci ubeđuju da je najžešći talas svekolike krize još u februaru prohujao kroz naše živote. A to je ono što vređa inteligenciju, čak i onih koji su sve izgubili u životu, pa i veru u bolje sutra što je osnova ljudskog nagona za samoodržanjem. U ovakvoj zemlji sa ovakvim ljudima nema osnova za optimizam, a sloboda se ne dobija, ona se osvaja, baš kao i demokratija.

SAOPŠTENJE MEDIJSKIH ASOCIJACIJA
Izmenama poreskih zakona dramatično otežan položaj medija

   Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacija nezavisnih lokalnih medija "Lokal press", ocenjuju da je nedavno usvojenim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, drastično otežan položaj medija u Srbiji.
Navedene izmene imaju posebno nepovoljan uticaj na medijske kuće, koje po prirodi svog posla zaključuju znatan broj autorskih ugovora, ali i na brojne samostalne novinare i druge autore i honorarne saradnike novina, radio i televizijskih stanica i nezavisnih produkcija, koji i inače dobijaju izuzetno skromne naknade, često i sa velikim zakašnjenjem.
Ono što posebno iznenađuje jeste činjenica da izmene Zakona o porezu na dohodak građana koje je inicirala Vlada Republike Srbije, koincidiraju sa akcijama koje Ministarstvo kulture Republike Srbije vodi na usvajanju seta kriznih mera za pomoć medijskom sektoru u prevazilaženju efekata svetske ekonomske krize. Još jednom se pokazalo da odsustvo sveobuhvatne strategije razvoja medijskog sektora rezultira parcijalnim i kontradiktornim merama, od kojih niko neće imati koristi. Ovakve mere nužno rezultiraju daljim gubitkom poverenja u Vladu i iskrenost njenih namera da položaj medija poboljša.
Umanjenjem, odnosno potpunim ukidanjem normiranih troškova kod autorskih ugovora, budžet se neće, a posebno ne značajno, popuniti, dok će, sa druge strane, realno i znatno viša poreska opterećenja obesmisliti sve mere koje su medijske kuće već preuzele u cilju racionalizacije sopstvenog poslovanja, kao načina prevazilaženja efekata krize.
NUNS, NDNV, ANEM i Lokal Pres zahtevaju od Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije da bez odlaganja preispitaju negativne efekte poslednjih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, te da opterećenja u odnosu na prihode od autorskih naknada koja su, posebno u odnosu na medije, postala neodrživa, kao kontraproduktivna, vrate na prethodni nivo.
NUNS, NDNV, ANEM i Lokal Pres

ČELNICI KRALJEVA PRIMILI DELEGACIJE AMBASADE SLOVENIJE I GRADA MARIBORA
Dogovor o privrednoj saradnji

   • Ambasador Slovenije u Srbiji Miroslav Luci izjavio da će se potruditi da se privredne veze slovenačke privrede i privrede kraljevačkog regiona, posebno Maribora i Kraljeva, još više obnove i prošire kroz konkretne projekte • Pored zgrade "Povelje" u Kraljevu zasađena najstarija vinova loza na svetu "Stara trta", poklon Maribora Kraljevu

   Gradonačelnik Kraljeva LJubiša Simović sa saradnicima, povodom održavanja maturskog plesa, primio je delegaciju Ambasade Slovenije u Beogradu i partnerskog grada Maribora, koji su boravili u Kraljevu u organizaciji "Prijateljstva za nova vremena". On je gostima iz Slovenije poželeo dobrodošlicu, uz želju da se postojeća, posebno privredna saradnja Maribora ali i čitave privrede Slovenije i Kraljeva proširi kroz konkretne projekte i da slovenačka preduzeća više investiraju i južno od Beograda, pa i u kraljevačkom kraju.
Tokom susreta i razgovora ocenjeno je da je saradnja Slovenije i Srbije sve bolja, a tradicionalno prijateljstvo i partnerski odnosi Kraljeva i Maribora se produbljuju novim formama, mada mogućnosti za veću ekonomsku saradnju nisu dovoljno iskorišćene.
- Politički odnosi su svakim danom sve bolji i nikakvih prepreka nema da mogu biti još uspešniji, a što se tiče privredne saradnje Slovenija je sve više prisutna ovde. Preko dve milijarde evra su dosadašnje slovenačke investicije u Srbiji i više od 1.300 firmi iz Slovenije ostvaruje saradnju sa firmama iz Srbije i investira ovde. Kao što je gradonačelnik Simović rekao, nažalost, te investicije malo teže dolaze na jug Srebije i tu ćemo se potruditi, i ja kao ambasador, i posebno kolege iz Maribora, da nađemo neke slične, dodirne tačke sa Kraljevom koje su već možda bile i koje se možda i obnove u narednom periodu - izjavio je pored ostalog Miroslav Luci, ambasador Slovenije u Srbiji.

NAJSTARIJA VINOVA LOZA SIMBOL PRIJATELJSTVA
Nakon prijema kod gradonačelnika, kod zgrade "Povelje" domaćini i gosti zasadili su vinovu lozu "Stara trta", koja je poklon grada Maribora gradu Kraljevu.
- Veoma sam radosan što sam imao priliku da u ime grada Maribora donesem najstariju lozu na svetu u Kraljevo. To je još jedan simbol prijateljstva između ljudi koji žive u Kraljevu i nas koji živimo u Mariboru. Ubeđen sam da da će na ovom simboličkom nivou ova loza da donese mnogo, naročito zbog toga što je poznato koliko je nama donela najstarija loza na svetu u smislu optimizma, u smislu turističke atrakcije, u smislu da smo sretni što imamo nešto tako i ubeđen sam da će se i u Kraljevu dobro primiti najstarija loza na svetu - istakao je Andrej Verlič, podžupan grada Maribora.
Zasađeni čokot vinove loze "Stara trta", poklon Kraljevu grada Maribora, kako je rečeno, doneće prve plodove nakon tri godine, za koji period se veruje da će i privredna i ukupna saradnja dve zemlje i dva prijateljska grada dostići znatno veći nivo. Inače, zasađivanje pokloljene loze iz Maribora i oplemenjivanje prostora na toj lokaciji kod zgrade "Povelje" pomogli su LJubinko Zlatić i Žiko Tulumbić, poznati kraljevački privrednici.

OGRADA
Izdanak najstarije vinove loze na svetu, koja još uvek rađa iako je stara oko 450 godina, zasađen je ispred zgrade "Povelje". Oplemenjivanju tog prostora pomogli su LJubinko Zlatić i Živojin Tulumbić koji su poklonili ogradu.

POVODOM NEDELJE BORBE PROTIV NEURO-MIŠIĆNE DISTROFIJE - piše Ivan Rajović
Za punu jednakost i učešće u svim oblastima života

   • Nedelja borbe protiv neuro-mišićne distrofije obeležava se u celoj Evropi u periodu od 18.05. do 24.05.2009. godine • Pomoć ljudima obolelim od neuro-mišićne distrofije je uvek potrebna , a ne samo u toku nedelje • Žiro račun udruženja distrofičara Kraljevo - Raški okrug je: 160-18354-13

   Tradicionalna manifestacija ''Nedelja borbe protiv neuro-mišićne distrofije'' koju je evropska organizacija ''EAMDA'' ustanovila 1973.godine, u našoj zemlji ove godine obeležava se od 18. do 24.maja.
   Neuro-mišićne distrofije, kako je u svom saopštenju za javnost za naš list rekao Stevan Todorović sekretar Udruženja distrofičara Kraljevo - Raški okrug, koje se javljaju u preko 300 različitih oblika su progresivne, nasledne i neizlečive bolesti, nepoznatog uzroka nastajanja. U Srbiji je registrovano oko 1.800 osoba, ali se procenjuje da su ove brojke znatno veće. Najčešće su u pitanju deca i mladi ljudi jer se bolest uglavnom javlja u detinjstvu, a mahom su i korisnici invalidskih kolica i drugih ortopedskih pomagala. Ali sa druge strane, osobe sa ovom vrstom invaliditeta imaju očuvane intelektualne sposobnosti zahvaljujući kojima ne samo prevazilaze svoje umanjene fizičke funkcije, nego ih često i znatno nadmašuju. A za to je potrebna podrška društva, stvaranje jednakih mogućnosti i pre svega poštovanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom, što propisuju i mnoga dokumenta koje je usvojila naša država. Međutim, i dalje je veliki broj onih koji žive na marginama društva, u siromaštvu, kao nedovoljno vidljivi građani, bez mogućnosti da se obrazuju, zapošljavaju i žive samostalno pod istim uslovima kao i ostali građani.
Neophodno je, kaže Todorović, uključiti osobe sa invaliditetom u sve sfere društvenog života, dati im glas pri donošenju odluka, jer osobe sa invaliditetom su najbolji eksperti za svoje potrebe, oni treba da budu pokretačka snaga u promeni društva i da pokažu sebi i javnosti da mogu da budu sposobni i odgovorni građani.
Osnovni zadatak za osobe sa invaliditetom u narednom periodu bio bi dvostruk: najpre da se osnaže kao pojedinci, članovi porodica, a drugi, da se osnaže kolektivno organizujući se i dajući snažniji glas u svojim zajednicama zahtevajući promene i pokazujući put kako da ih ostvare.
Zato koristimo ovaj povod da putem medija promovišemo sledeće vrednosti za koje se zalažemo, kao što su: izjednačavanje mogućnosti, antidiskriminacija u svim aspektima života, jednaka prava za sve, puna jednakost i učešće u svim oblastima života, pristupačno okruženje, samostalni život uz puno poštovanje različitosti.
Stevan Todorivić podseća da će i ove godine, tradicionalno u duhu humanosti i druženja, Udruženje distrofičara Kraljevo - Raški okrug organizovati medijsku kampanju koja ima za cilj da skrene pažnju javnosti na postojanje jedne ovakve populacije društva i da animira sve društvene činioce da krenu u zajedničku borbu protiv ove opake bolesti; zatim izradu i podelu plakata, brošura i ostalog propagandnog materijala, obilazak članova kod svojih kuća i članova koji se nalaze na trajnom smeštaju u ustanovama socijalne zaštite, učešće na memorijalnom šahovskom turniru za distrofičare u Užicu, organizovanje predstave, pozorišne predstave za naše najmlađe članove na trajnom smeštaju u Specijalnoj bolnici u Novom Pazaru i uručenje skromnih paketa slatkiša i voća.
-Kraljevo, danas grad, ima čime da se ponosi, ali kada bi malo više vodio računa o svojim najosetljivijim kategorijama stanovnika, znatno bi poboljšao svoj ugled među ostalim gradovima. Nije teško, a ni skupo, napraviti rampe za osobe sa invaliditetom na prilazima važnijim institucijama; nije teško napraviti rampe na ulazu u škole, za našu decu, u Pozorište, bioskop, obeležiti mesta u gradu gde se nesmetano mogu parkirati vozila osoba sa invaliditetom. Ove bi osobe trebalo uključiti u rad važnijih institucija u gradu, jer veoma često njihove mentalne sposobnosti nadmašuju njihov fizički nedostatak. Takođe, češće bi trebalo održavati okrugle stolove sa predstavnicima organizacija osoba sa invaliditetom, bilo u cilju rešavanja određenih problema, razmene iskustva ili jačanju i razvijanju saradnje.
Težina vremena u kojem živimo ne sme da ugasi u nama, rođenjem usađenu, ljudskost i čovečnost, i zato vas molimo da u narednom periodu, uz malo više truda, učinite da se osobe sa invaliditetom našeg grada osećaju sigurnije i lepše.
Udruženje distrofičara Kraljevo - Raški okrug osnovano je davne 1975. godine i od tada je lokalna samouprava preuzela obavezu finansiranja zarada zaposlenih u Udruženju.
To finansiranje je teklo ustaljenim tokom, sve do ove godine, kada je došlo do kašnjenja i neisplaćivanja sredstava, kako za zaradu zaposlenog radnika, tako i za realizaciju dela redovnih programskih aktivnosti Udruženja, kojih je svega 5 u toku godine.
Što se tiče finansiranja dela materijalnih troškova Udruženja, i ono nam je uskraćeno, a to su troškovi koji su neizbežni i koji moraju da se izmire, kaže Stevan Todorović sekretar Udruženja distrofičara.

LIČNI STAV
Asemblaz

  Postoji stalna ljudska potreba za govorom i komunikacijom ali ona nekada nadrasta moral i prihvatljive oblike ponašanja. Narasle društvene tenzije, siromaštvo i frustriranost velikih razmera rađaju neku vrstu poriva da se određene anonimne osobe obraćaju javnosti na poseban način.
Graffito je italijanska reč koja u svom značenju ima prefiks žvrljanje i ništa više od toga. Naškrabane reči i simboli stvaraju neku vrstu neurotične tenzije između simbola i slova i čitaoca istih. Sve to stvara posebnu vrstu verbalno znakovnog asemblaža.
Nastanak grafita seže još u rimsko doba, dok se u modernim vremenima prvi put javljaju 1968 godine u NJujorku, Filadelfiji i Parizu.
Akteri ovakog načina opštenja sa okolinom su se oslanjali na pop art iz koga su crpeli određenu vrstu inspiracija kao i pin up tehnike.
Tada već dobro poznati i afirmisani umetnici kao što su Endi Vorhol, Ed Ramos, Darkanđelo ili Rojlihentstajn nisu ni slutili da će biti refleksija nečega što će preplaviti svet. Autori grafita se odlikuju nekom vrstom samo njima znane univerzalnosti, jer pišu sve, svuda i svašta.
NJihove poruke su iznedrene gnevom,a motivisane filosofijom dosade i destrukcije. Takođe imaju nepobitnu želju ni malo prikrivenu , da komuniciraju sa velikim brojem ljudi. Takođe ih odlikuje neka vrsta istoriske samobitnosti jer boje i sredstva koja koriste ne mogu da speru ni stogodišnje kiše.
Srbija je iškrabana bez mere stila i ukusa. Postali smo neka vrsta geta za zakasnele modne trendove. Ono što je bilo moda u Americi šezdesetih i sedamdesetih prošlog veka kod nas sada postaje model ponašanja. Uglavnom mladih. Trend ovog samoživog neukusa je u porastu kod nas i sličnim tranzicionim gubitnicima. jedino znam da autori ne posežu lako za sprej bocom u rođenoj kući. Postali smo taoci neke vrste terora a ni krivi ni dužni.
Zanimljivo je sagledati fazu razvoja ličnosti ovih nervoznih zidnih spisatelja ali kroz krizu identiteta i vrlo pomodna kvazipolitička opredeljenja.
Nastala je opšte prihvaćena otupelost na značajne draži, a egzistencijalni problemi uvode građane u dozu potpune političke letargije sa kojom gledaju na svojevrsnu tetovažu mukom stečenog stambenog prostora.
Pitam se kako njihove simbole shvata vremešni penzioner prinuđen da plaća krečenje svog ulaza svakih mesec dana. ili pak da doživotno okreće glavu postiđen opšćenim figurama uz prateći titl probranih vulgarština.
Kod nas sve kasni sem Nove godine, pa je prosto neverovatno kako našim grafitasima još niko nije javio da je to stvar davno passe. Oni su žrtve zakasnelih modela ponašanja momaka iz Bruklina i NJujorškog metroa.
A njihovi gradovi su sada umiveni i čisti.
Ponekad se dešava da u udarnim televiziskim emisijama ili u novinama, iracionalni kritičari daju posebno mesto kakvom tek ispisanom grafitu u nekoj palanci, na nekoj tarabi i u višenacionalnoj sredini. Tada se uskopište sociolozi kulture i psiholozi koji analiziraju takve tri napisane reči. Aman, mislim ja kao da ih je napisala grupa akademika ili pak trust mozgova a ne grupa rubinovih ili navipovih manekena.
Grafitašima treba napraviti kakav zid na periferiji, kako bi uživali u svojim dadaističkim kreacijama.
Ozbiljne države koje drže do svojih građana i njihove imovine ovakvo ponasanje su proglasile za vandalizam i zakonom ga zabaranile.
Sve što je bes nije dobro ni za državu ni pripadajući narod.
Sveukupna karnevalizacija društva u Srbiji se nastavlja.
Dragiša S. Kostić

ALKOHOLIZAM KOD ŽENA - piše Marko Slavković
Vid depresije ili cena emancipacije

   • Svaki peti stanovnik Evropske unije, star između petnaest i dvadeset četiri godine, redovno i prekovremeno pije alkohol. Čak dvadeset odsto mladih Evropljana pije pet ili više alkoholnih pića u jedan mah, što je merilo za prekomerno pijenje. Muškarci više piju nego žene, ali i žene piju dosta, tako da se brojni odnos između muškaraca i žena menja u korist žena. Koji su uzroci i posledice alkoholizma kod žena?

   Ljudi piju. Prekomereno. Muškarci više nego žene, ali i žene dosta piju. Približno je četiri prema jedan, ako gledamo odnos muškaraca prema ženama. Opravdanje da su od strane društva ,,navučeni,, na alkohol, koje se češće javlja kod muškaraca, ne može se primenjivati i kod žena, jer se njihovo pijenje najčešće dovodi u vezu za prilično jasno definisanim situaciono uslovljenim stresom. Kod žena je karakteristično da je alkoholizam simptomatski, znači da je znak izvesnog poremećaja, velo često nekog oblika depresije, koji žene potiru uzimajući alkohol. Tada se se osećaju bolje i misle da će na taj način izbeći depresiju i razrešiti neke druge probleme. To, vremenom, prelazi u zavisnost.
Na nastanak i razvoj alkoholizma kod žena, osim socio- kulturnih faktora, utiču i individualni i bračno porodični faktori. Od individualnih, najvažniji su”: usamljenost, nesigurnost, stres, nisko samopoštovanje, kao i neki telesni faktori. Hormonalna neravnoteža utiče na variranje podnošljivosti alkohola, a zapaženo je da mnoge žene počinju sa težim opijanjima u doba ulaska u menopauzu. Od bračno - porodičnih faktora najznačaj-niji su: nezadovoljstvo brakom, pobačaj, razvod, gubitak muža, odlazak dece iz porodice, odnosno ,,sindrom praznog gnezda.,,

NAVIKE PIJENJA KOD ŽENA
Navike pijenja kod žena uveliko su se promenile u poslednjih nekoliko generacija. Za većinu žena, koje su danas u šezdesetim i sedamdesetim godinama života, ili starije, društvene posledice pijenja alkohola, posebno epitet ,,pijanice,,, bile su dovoljne da se drže što dalje od njega. Promene, koje nisu mimoišle ni naše društvo, donele su ženama daleko više uloga i obaveza. Alkoholizam se može shvatiti i kao cena amancipacije kod žena, koje su nedovoljno pripremljene ušle u ovaj proces. Finansijska samostalnost, oslobađanje i prestanak diskriminacije žena na javnim mestima, ,,dali su im dozvolu,, da piju kao muškarci,,.
Većina alkoholičarki se opija redovno. Mnoge žene piju ređe, ali popiju previše tokom jednog izlaska. Na hiljade žena to nesvesno radi svakog vikenda. Žene često piju i kad su same, naročito ako su nezadovoljne životom, brakom ili radnim mestom. Veća je verovatnoća da će preterati u posebnim prilikama, na primer tokom nekog praznika ili kada su pod stresom.

STUDIJE
Raznovrsne teorije o uzrocima alkoholizma kod žena bile su samo proširena teorija o alkoholizmu muškaraca, što bi trebalo da se podrazumeva da ne postoji gotovo nikakva razlika između alkoholizma kod žena i kod muškaraca. Takve studije samo su potvrđivale da se u toku lečenja nisu u dovoljnoj meri uzimale u obzir posebne karakteristike alkoholizma kod žena (uzroci, vreme obolevanja, vrsta konzumiranog pića,komplikacije, način i ishod lečenja, mogućnosti porodične i socijalno- profesionalne rehabilitacije).
Zajednička karakteristika je da se radi o konzumiranju alkohola. Univerzalnog pristupa nema, razlike su velike. Zbog toga alkoholizam kod žena predstavlja poseban socijalno- medicinski problem, s obzirom na njihovu biološku ulogu i uloge koje one imaju u porodici i društvu.
Neke studije nagoveštavaju da je žena alkoholičar donekle ,,bolesnija,, nego muškarac alkoholičar, jer je ona psihološki više konflikta ličnost i konfuznija. Ali, kada se tokom lečenja svemu prethodnom posveti adekvatna pažnja i svi to uzme u obzir, onda se ranije uobičajene tvrdnje o lošijem ishodu lečenja znatno zmanjuju.

MIŠLJENJE SREDINE
Činjenica je, i značajno je, da osobe oba pola ispoljavaju netolerantnost u odnosu na alkoholizam kod žena, a nije retka pojava da i same žene alkoholičari pokazuju osećanje odvratnosti kada o tome govore. Ovakve kvalifikacije potiču iz tradicionalnog stava koji se odnosi na ulogu žene u društvu, jer se i dalje smatra da žena koja prekomereno pije ne može uzorno da se ponaša u ulozi supruge, roditelja, vaspitača, saradnika, kao i da se sa uspehom seksualno kontroliše onako kako to tradicionalno moralna pravila propisuju i zahtevaju od nje. Žene kojepiju imaju o sebi lošije predstave i sebe više potcenjuju nego što je to slučaj sa ženama koje ne piju. Takve crte ličnosti se mogu zapaziti u ranoj adolescenciji, a početkom pijenja se još više potenciraju.

POSLEDICE
Najdrastičnije posledice se ispoljavaju u porodici i tiču se poremećaja u ulozi majke, odnosima prema deci i organizaciji čitave porodice, gde žena u našem društvu i dalje ima presudan uticaj.
Žene koje preteraju sa pijenjem alkoholnih pića u posebnim prilikama, na primer na žurkama ili slavljima, imaju veće šanse da im se dogodi nešto neprijatno. Važno je razmisliti i o povećanoj ranjivosti. Kad se odrasla žena upita postoji li nešto zbog čega se kaje, kad je bila pijana, seks je najčešći odgovor. Alkoholizovane žene lošije se snalaze u složenim pitanjima polnih odnosa nego one trezne. Tu nije reč samo o seksu za jednu noć, već se problemi događaju i u stabilnijim vezama. I, uopšte, brakovi žena alkoholičarki uglavnom se završavaju brzim razvodom, a alkoholičarke utonu u tešku depresiju, čiji je ishod ozdravljenja neizvestan. Ili, barem, težak.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NOĆ MUZEJA U KRALJEVU - piše Bojana Milosavljević
Veče kulturnih događaja

   Narodni muzej Kraljeva i ove godine (u nedelju, 17. maja) uključio se u već tradicinalnu manifestaciju "Noć muzeja" za koju je zamisao potekla pre tri godine iz srpske prestonice. Ove godine u nju je bilo uključeno oko 40 gradova, četiri stotine ustanova i organizacija sa mnoštvom programa. Ni publike nije nedostajalo.
   Kraljevčani su u protekloj "Noći muzeja" koja je trajala od ranih večernjih sati pa do posle ponoći mogli da u galeriji pogledaju stalne postavke Narodnog muzeja Kraljeva, kao i gostujuću izložbu Muzeja savremene umetnosti iz Beograda pod nazivom "Pokret u skulpturi - skulptura u pokretu." Za ovu posebnu priliku u gradskom Muzeju radila su i tri foto studija sa zanimljivom ponudom. Naime, u Muzeju su posetioci mogli da se fotografišu u kostimima i scenografiji srednjovekovne Srbije, ispred muzejske zgrade znatiželjni su pozirali u kostimima iz 30 - ih godina prošlog veka, a jedan foto studio pozabavio se temom "venčanje."
   Od 18 sati do ponoći učenici Umetničke škole osmislili su pravi "atelje na otvorenom." Vrlo spremno su radili portrete i karikature zainteresovanih posetilaca manifestacije. Mlade učesnike "Noći muzeja" činili su i učenici Muzičke škole "Stevan Mokranjac" koji su održali koncert na trgu ispred Narodnog muzeja. Kasniji termin bio je rezervisan za koncert njihovih profesora, a sve to uz učešće plesne škole "Kalipso." U prošlonedeljnoj manifestaciji nisu bili zanemareni ni ljubitelji pozorišne umetnosti. Za njih je Kraljevačko pozorište izvelo jednu od svojih novijih predstava - komediju "Familija", po tekstu Branislava Nušića.



NARODNA BIBLIOTEKA KRALJEVO
Vodič kroz prirodne znamenitosti

   Jedna od delatnosti Narodne biblioteke "Stefan Prvovančani" posvećena je i promovisanju ekologije kao nauke budućnostikoja je od presudnog značaja za sudbinu planete. U okviru redovnog programa "Vodič kroz prirodne znamenitosti" krajem prošle sedmice održana je promocija časopisa "Planinarski glasnik" (izdavač je Planinarski savez Srbije), a u okviru nje bilo je govora o planini Stolovi, kao jednom od prirodnjačkih simbola Kraljeva. Rada Vukosavljević, profesor i član PSD "Gvozdac", bila je pravi "predavač" o ovom prirodnom lokalitetu iznad Kraljeva. Ona je zanimljivo, živopisno i argumentovano govorila o geografskom položaju planine i njenoj flori fauni.
   Dragiša Batoćanin, urednik "Planinarskog glasnika", predstavio je ovu publikaciju, iz koje je publici pročitano i nekoliko tekstova iz najnovijeg broja. Prošlonedeljni program u narodnoj biblioteci imao je i jednog nesvakidašnjeg gosta - gospodina Andreja Verliča, podžupana slovenačkog grada Maribora. Kraljevo i Maribor poslednjih godina neguju prisne prijateljske veze.



SMOTRA NARODNOG STVARALAŠTVA DECE SRBIJE
Da se opanak ne zaboravi

   Tradicionalna Smotra narodnog stvaralaštva dece Srbije biće održana u subotu.Za 11 časova je zakazan defile svih učesnika na Trgu srpskih ratnika,a u 15 časova na letnjoj pozornici u Ratini počeće završni koncert.Učestvuje 25 dečjih ansambala koji neguju izvorno stvaralaštvo,a pobedili su na opštinskim i regionalnim takmičenjima.
Inače, svi učesnici će se Kraljevčanima predstaviti u petak u 18 časova na Trgu kod Milutina.



SMOTRA MLADIH FRULAŠA SRBIJE
Naslednici Bore Dugića

   Deveta smotra mladih frulaša Srbije održa će se danas u našem gradu.Učestvuju deca iz cele Srbije (i sa Kosmeta), a takmičenje će početi u 14 časova u velikoj sali Doma vojske.



UZ OBELEŽAVANJE GODIŠNJICE POBEDE NAD FAŠIZMOM
Kraljevo u Drugom svetskom ratu

   • U opsadi Kraljeva, u tri velika napada na nemački garnizon u gradu, koji su počeli 7. oktobra paljbom sa Ružića brda, zajedno su ginuli borci iz partizanskih i četničkih odreda

   Odrazi Prvog svetskog rata iz koga je Kraljevo izašlo kao grad u crno zavijenih udovica, opustelih domova, grobova ratnika, ratne siročadi, još su trajali u svesti naraštaja, kada je počeo drugi po redu rat, trećeg Rajha u nemačkoj istoriji. Jugoslovenska Vlada prihvatila je sporazum o stvaranju pakta, nametnut ratnim aspiracijama. Masovne demonstracije na ulicama većih gradova u Srbiji, među kojima je bilo i Kraljevo, osujećuju njegovu ratifikaciju. Ovim činom određena je sudbina Jugoslavije i srpskog naroda i odabrana strana u Svetskom ratu, koja će se pokazati kao pobednička. Nasuprot ovome, iza sloma zajedničke države i vojske, na delu jugoslovenske teritorije, stvara se NDH, satelitska tvorevina fašizma, dok se u Sloveniji sprovodi nasilna germanizacija.
Hiljade izbeglica slivaju se u Srbiju, okupiranu nemačkim vojnim trupama i civilnom upravom. O usudu izgnanih 1941, vlada Milana Nedića vodi organizovanu brigu preko Komesarijata za prihvat i zbrinjavanje izbeglica, kojih po izveštajima, u Kraljevu 1941. ima oko 2.800, ili 993 domaćinstava, iz svih krajeva rasparčane Jugoslavije. Brojni kraljevčani pružaju pomoć pri njihovom smeštaju, snabdevanju ogrevom, organizovanju javne kuhinje...

PARTIZANI I ČETNICI ZAJEDNO PROTIV OKUPATORA
Veliki broj oficira i vojnika Vojske kraljevine Jugoslavije, iz kraljevačkog kraja, interniran je u vojne logore u Nemačkoj. Kako je Aprilski rat imao karakter nedovršenog rata u slobodarskoj svesti srpskog naroda, usledilo je formiranje dva pokreta otpora nemačkoj okupaciji. Sa razvijenim železničkim saobraćajnicama za transport vojske, naoružanja i municije, vojnim aerodromom - Kraljevo je za vojnu silu Vermahta bilo važan regionalni centar. Početkom oktobra partizansko-četničke jedinice blokiraju sve prilaze gradu i počinju jednomesečne uporne i žestoke zajedničke borbe u pokušajima da grad oslobode. U opsadi Kraljeva, u tri velika napada na nemački garnizon u gradu, koji su počeli 7. oktobra paljbom sa Ružića brda, zajedno su ginuli borci iz partizanskih i četničkih odreda.
Usledile su surove odmazde nemačke kaznene ekspedicije u selima oko Kraljeva i masovno streljanje civila u lageru, čemu uzroke treba tražiti u težnji za stvaranjem nemačkog "grossrauma", ili velikog prostora za germansku rasu, u kome, po nacističkoj rasnoj teoriji, nije bilo mesta tzv. inferiornim narodima, ni Jevrejima, ni Poljacima, ni Srbima, ni Romima. Smernice Adolfa Hitlera i naredbe opunomoćenih nemačkih generala u Srbiji, naročito Franca Bemea, jasno govore da se Srbima treba osvetiti za nemačke poraze u prethodnom ratu: "Vaš je zadatak da prokrstarite zemljom u kojoj se 1914. potocima lila vaša krv... Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer koji mora najteže pogoditi celokupno stanovništvo".

NAJVEĆA TRAGEDIJA U ISTORIJI KRALJEVA
O odnosu okupatora prema Srbima dovoljno govori Kajtelova naredba od 16. septembra 1941. godine o streljanju 100 talaca - za jednog poginulog, a 50 za ranjenog nemačkog vojnika! Naredbom Komande mesta Kraljevo, mesec dana kasnije, za grad Kraljevo uvedeno je vanredno stanje sa prekim sudom. Mali plakat - letak sa nezapamćenim razmerama odmazde - najavio je najveću tragediju u istoriji Kraljeva. Uporedo sa masovnom odmazdom nad civilima u lageru, nemačka kaznena ekspedicija vršila je teror spaljivanjem kuća i ubijanjem stanovništva u obližnjim selima: Sirča, Vitanovac, Ribnica... Jezivu sliku ratne stvarnosti u Kraljevu je, iza streljanja u lageru, pojačao je nov priliv izbeglica, srpske dece - ratne siročadi, iz Bosne, Hrvatske, sa Kosova. Iscrpljeni, bolesni od tifusa i skorbuta, vašljivi i gladni, utočište su našli u vilama pretvorenim u domove za prihvat siročadi u Mataruškoj i Vrnjačkoj Banji.
Ratni zločin zvanične Armije Vermahta, njene 717. Divizije implicirao se ne samo na same žrtve streljanja. Posledice imaju odlike genocida, jer su ostale porodice bez hranitelja, grad sa opustošenom privredom, siročad...
Civili su najveće žrtve i u masovnim odmazdama izvršenim na Ratarskom imanju i na starom aerodromu 1943. godine. Civili su, na žalost , i žrtve vojnih akcija kao što je operacija savezničkog vazduhoplovstva, sprovedena pod nazivom "Nedelja pacova" sa ciljem da spreči organizovano povlačenje nemačkih trupa armije E sa oko 350000 vojnika, moravsko-vardarskom dolinom. Srbija je tako od juna 1944. postala za saveznike strateški važna oblast. Vazdušne akcije intenzivirane su tokom jula. Tada je pored Niša, Leskovca, Kragujevca, Kruševca i Beograda, stradalo i Kraljevo. Najrazornije po Kraljevo, sa velikim brojem civilnih žrtava, bilo je bombardovanje saveznika u noći 11. avgusta 1944. Dalja istraživanja na identifikaciji žrtava, kao i mapiranje pogođenih objekata, među kojima najviše kuća, dok su i kasarna, i vojni transporti i magacini, ostali pošteđeni, pružiće celovitu sliku o razmerama stradanja Kraljeva u poslednjoj ratnoj godini.
Sadejstvom jedinica Crvene Armije i NOVJ, od 16. oktobra 1944. počela je presudna bitka za oslobođenje Kraljeva. Posle žestokih borbi, koje su zbog strateškog položaja trajale 42 dana, 28. novembra na prilazima gradu izbijaju jedinice 4.crnogorske, 3. i 6. srpske brigade i 1041. sovjetskog puka. Za Kraljevo je 29. novembar 1944, bio prvi dan u slobodi. Godine 1945, dok je svet slavio pobedu nad fašizmom i spremao se za izgradnju sutrašnjice, preživeli Srbi, Jevreji, Romi suočavali su se sa prazninom iza gubitka bližnjih, domova, zajednica...
Kaže se da kada ljudi počnu da govore, puške zaćute. Zajednički život ljudi na prostorima nekadašnje Jugoslavije, teritoriji na kojoj se sučeljavaju civilizacije (istočna i zapadna), religije, nacije, narodi, mentaliteti, ideologije, društva prepuna protivurečnosti i neujednačenog ekonomskog i kulturnog razvoja, može se graditi jedino na saopštavanju naučno utvrđenih činjenica u istoriografiji. Nasuprot njenim princima kritičnosti i naučnosti, u dugom nizu godina i smeni ljudskih naraštaja, stvarana su populistička tumačenja prošlosti, brojne kontroverze, pohranjene grandioznošću zločina nezapamćenih do prve ratne godine. Realna slika tragedije, gubila se u nizu mitskih predstava o njoj. Ljudski lik žrtve, njen identitet, iz vremena kraha humanosti i civilizacijskih vrednosti, izgubio se u nizu ideoloških predstava u vremenu koje je usledilo, poput one koja je najtragičniji fragment u istoriji grada, odmazdu nad civilima koja se smatra paradigmom za zločin protiv čovečnosti, nazvala oktobarskim svečanostima. O staranju o žrvama, dr Venceslav Glišić, istoričar iza koga stoji decenijski rad, koji je zločine nemačke vojske u Srbiji prvi predstavio svetu, posle doktorske disertacije odbranjene na Humbolt Univerzitetu u Nemačkoj, 70-tih godina prošlog veka, zapisao je: "Jedino nije utvrđen broj žrtava masovnog nemačkog zločina u Kraljevu, o čemu smo vodili besplodne diskusije, licitirajući od 2000 do 6000 streljanih talaca, umesto da sastavimo njihove spiskove imenom i prezimenom, kao što su to uradili Jevreji za svoje žrtve. Istraživanja koja sam sproveo van naše zemlje, posebno u nemačkim arhivima, nisu bacila novo svetlo na ovaj događaj. .." Naime, prvi korak Jevreja po povratku u zemlju otaca, bio je da poimenične popise svojih žrtava, objedine u memorijalnom centru Jad Vašem, podignutom 1953. odlukom Kneseta.
U Jad Vašemu, koji ne zaobiđe nijedan državnik epohe u poseti Zemlji svetoj u poimanju tri najveće svetske religije, oko zajedničke teme ljudskog stradanja, okupljaju se polaznici brojnih seminara i Međunarodne škole - studija o Holokaustu, iz različitih muzejskih, dokumentacionih i Univerzitetskih centara Evrope, Kanade, Amerike i Australije. Uspostavljanjem saradnje srpskog Ministarstva za kulturu, Muzeja žrtava genocida u Beogradu, Narodnog muzeja u Kraljevu i Muzeja Jad Vašem, prvi put su polaznici Međunarodne škole, 2007. godine, bili i kustosi - istoričari iz Srbije, uz već prisutne istraživače prošlosti Odbora za Jasenovac pri Svetom Sinodu Srpske pravoslavne Crkve, koji su u Jad Vašemu inicirali temu srpskog, jevrejskog i romskog stradanja u NDH. Pred nama su bili novi izazovi - edukativni i metodološki doseg ovog, u svetu najznačajnijeg memorijalnog centra, u kome je foto-dokumentarnim prezentacijama U spomen na žrtve zločina u Kraljevu oktobra 1941. i Bili su samo deca, trebalo da prvi put u edukativnom programu, predstavimo zajednička stradanja civila na tlu Srbije. Poruka naših prezentacija - da zaborav znači amnestiju zločincima i ponovnu smrt žrtvama, bila je interaktivno usmerena sa predavanja koja su održali istaknutih Univerzitetskih profesora iz Izraela i SAD, saradnici Jad Vašema. Među predavačima Međunarodne škole, bio je i doktor prava, Efraim Zurof, nastavljač rada Simona Vizentala na ekstradiciji nacista i njihovom privođenju pravdi, poput Šandora Kepiroa, odgovornog za novosadsku raciju 1942. kada je stradalo oko 4.000 Srba, Jevreja i Roma iz Vojvodine.
Upravo tu, na Brdu sećanja u Jerusalimu, napravljen je još jedan iskorak u rekonstrukciji priče o zajedničkom stradanju Srba, Jevreja i Roma na stratištima Drugog svetskog rata. Sa tri rada iz Srbije nismo bili samo posmatrači, već aktivni učesnici na Međunarodnoj konferenciji o obrazovanju o holokaustu, održanoj od 7. do 11. jula 2008. godine. Koliko je memorijalno važno u svesti Jevreja, tada su potvrdila obraćanja Avnera Šaleva, predsednika direktorata Jad Vašema, izraelskih Ministra obrazovanja - gosp.Tamira, Ministra za socijalnu politiku-gosp. Hercoga, pred okupiljenih 700 učesnika iz 52 zemlje u svetu. I u judaizmu, i u hrišćanstvu, sećanje nije neutralno, ne odnosi se samo na prošlost, već oblikuje budućnost, daje joj smisao.
U Arhivima i Muzejima u Srbiji, tematski slično opredeljenim, odvijaju se analogni procesi prikupljanja memorijalne građe, beleže sećanja preživelih i savremenika rata. Lični predmeti, dokumenta, poruke porodicama, potresna su svedočanstva o vremenu kada je čovečno bilo višestruko ugroženo. Svrha istoriografskih istraživanja nije samo utvrđivanje pouzdanog broja žrtava Drugog svetskog rata, ili ukupnog demografskog gubitka. Jer, iza svake cifre stoji osoba sa svojim imenom, prezimenom, roditeljima, porodicom, poreklom, zanimanjem, poslovima koji su ostali nedovršeni....

STALNA MUZEJSKA POSTAVKA
U Narodnom muzeju u Kraljevu pre nekoliko decenija započelo je prikupljanje autentičnih dokumenata, pisanih i narativnih, a od 2001. godine, analizom svih sačuvanih izvora, u elektronskoj bazi podataka, stvoreni su lični, jedinstveni zapisi za svaku žrtvu, kao što je bio jedinstven i neponovljiv i njihov život.
Pre tačno godinu dana, realizovana je stalna muzejska postavka sa posebno tematski i prostorno odvojenom celinom na temu grada u ratu i streljanja u lageru oktobra 1941. Unikatna knjiga u okviru postavke - "Pomenik"- predstavlja pisani spomenik žrtvama, gde svaka strana, za pamjat, ili za sećanje, u jeziku Slovena, nosi ličnu posvetu, zapis za po jednu žrtvu.
Projektom Šta se krije u knjigama? U spomen na žrtve rata, među 15 podržanih od Ministarstva kulture, predstavili smo Srbiju u godini evropskog interkulturalnog dijaloga, emitujući poruku naše nacionalne strategije o evropskom narodu na antifašističkim korenima.
Svi ovi sadržaji imaju jasnu edukativnu misiju. Pred mladim naraštajima su izazovi epohe -poricanje holokausta, pojava neofašizma u neposrednom okruženju, kontoverze o zločincima i žrtvama rata, relativizam u tumačenju učešća grupa naroda u totalitarnim režimima, kao i onih u korpusu antifašizma... Pred njima je i najteža -neravnopravna borba sa vremenom koje briše i najupornije sećanje.
Silvija Krejaković, kustos istoričar NMK



LIKOVNI ŽIVOT - piše Dragan Bajović
Hadži Milena u Čajetini

   Kraljevačka slikarka Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević za poslednjih nekoliko meseci imala je čak četiri samostalne izložbe: u Vršcu, Požegi, Mataruškoj Banji i Čajetini, a u ovom trenutku ljubiteljima likovne umetnosti na raspolaganju su dve njene izložbe - u Sportskom centru “Okanik” u Mataruškoj Banji i u Narodnoj biblioteci “LJubiša R. Đenić” u Čajetini.

   “Kroz Milenine čudastvene pokrete četkicom progovaraju stari majstori, novi modernisti, egzistencijalisti i bogougodnici likovni. U njoj i oko nje sve vri od gracije i elegancije, dinamike i motorike, fenomena i mena mesečevih, zraka sunčevih i lepote svekolike” - zapisao je u katalogu požeški pisac Rade Vučićević.
Čajetinskoj publici Hadži Milena se predstavila novim i akvarelima koji su već viđeni na izložbama u Kraljevu i Vršcu.

SPORT

BICIKLIZAM-MEĐUNARODNA TRKA ,,DOLINOM VEKOVA" OD BERANOVCA DO PROGORELICE - piše Zoran Bačarević
Kristijan prvi na Krstovgradu

   • Slovenački biciklista Kristijan Đurešek prvi na cilju na progoreličkom visu, posle stotinu kilometara ,,kružne" vožnje na Beranovcu i drumske od Beranovca do Progorelice

   Nedelja, 16. maj 2009. biće upamćena po ovoj međunarodnoj biciklističkoj trci koja je pod imenom ,,Dolina vekova" održana u kraljevačkom predgrađu Beranovac (poznati vojni autodrom) a završena na progoreličkom visu Krstovgrad (svojevremeno Angina kuća). Učesnici, njih oko 150 iz osam zemalja, najpre su na autodromu Beranovac vozili krugove duge 5 210 metara, a zatim su preko Kovača, Žiče, Mataruške Banje i Konareva uputili ka cilju u Progorelici. Na uzvišenje, prvi brtski cilj sa oko 1 000 metara delimično i makadamskog puta, prvi se popeo slovenački biciklista Kristijan Đurašek koji je stazu dugu 100 kilometara prevezao za 2:33,42 časa. Dvadeset i jednu sekundu kasnije na cilj je stigao Igor Pajović iz niškog Železničara, trećeplasirani senior bio je Nikola Kozomara (Partizan), sa zaostatkom od 36 sekundi iza pobednika. Trka je, inače, bodovana za Biciklističku ligu Srbije a bodove su još osvojili Ivan Stević (Partizan) i Aleksandar Dukić (Železničar). Kod juniora je najbolji bio Kozomara (Partizan), drugi Zekavica (Borac, Čačak) a treći Stefanović (Partizan). Kadeti i mlađi kadeti su svoju borbu za bodove okončali na Beranovcu. Kod kadeta trijumfovao je tandem Čačana, Jovanović-Filipović dok je trećeplasirani bio Angelski (Partizan). Konačno, kod mlađih kadeta pobednik je Vukojčić (Šimadija) a slede Kostov (Železničar) i Hukić (Novi Pazar).
Biciklistički klub Metalac iz Kraljeva besprekorno je organizovao ovu veliku međunarodnu bisiklističku priredbu (prvu u Kraljevu posle više od decenije), a najbolji domaći biciklista kod seniora bio je Marko Stanković na 16. mestu. Za njim je kao 17. prošao njegov klupski drug Ivan Jovanović, dok je Milanko Petrović bio 26. U juniorskoj konkurenciji Dragiša Jovanović je bio deveti, a Miloš Stojanović 10.
Kod kadeta peto i šesto mesto zauzeli su Lazar Erić i Miloš Stojanović a najbolji plasman kod Metalca osvojio je, u konkurenciji mlađih kadeta, Filip Stojanović koji je bio četvrti. darko Devedžić je na cilj stigao deveti a Jovan Brkušanin je trku završio na 12. mestu.
Prva međunarodna biciklistička trka u Kraljevu, posle višegodišnje pauze, protekla je bez ijednog incidenta. Policija je blagovremeno blokirala sve prilazne puteve, Ibarsku magistralu pa čak i seoske sokake. Ipak, na najvećem iskušenju bili su biciklisti, posebno na poslednjem kilometru jer je uspon od Ibarske magistrale do uzvišenja ,,Kod krsta" zahtevao vrhunsku pripremljenost. Na pojedinim delovima uspona takmičari su ,,padali na leđa" a na prošljunčanom delu makadamske podloge dolazili je do ,,proklizavanja" odnosno ,,šlajfovanja". To je najmanje smetalo pobedniku, slovenačkom biciklisti Kristijanu Đurešku, koji je pokazao da su Slovenci i dalje najbolji brdski vozači na ovdašnjim balkanskim prostorima, posebno bivše Jugoslavije.

STANKOVIĆ 16. U ČAČKU
Kao svojevrstan uvod u trku ,,Dolina vekova" dan ranije (u subotu) održana je i međunarodna Klasik trka od Beograda do Čačka, preko Rudnika. Trku dugu 136 kilometara biciklista kraljevačkog Metalca Marko Stanković završio je na 16. mestu, u konkurenciji seniora.



FUDBAL-SRPSKA LIGA (ZAPAD)
Janićijević za overu titule

   • U 27. kolu Sloga golovima Miloša Janićijevića savladala Loznicu sa 2:0, a istim rezultatom Metalac poražen u Klupcima od Radničkog • U sredu odigrano vanredno kolo, u 29. (pretposlednjem) Sloga gostuje u Šapcu, Metalac u Požarevcu

   Sa dva gola u mreži Lozničana (strelac oba puta Miloš Janićijević) Sloga je, tri kola pre kraja prvenstva, obezbedila titulu prvaka Srpske lige (Zapad), pošto je posle nedeljnog 27. kola zadržala prednost od devet bodova u odnosu na drugoplasirani Radnički (Klupci). Ekipa iz lozničkog predgrađa u istom kolu savladala je kraljevački Metalac, takođe rezultatom 2:0, ima sedam bodova prednosti u odnosu na užičku Slobodu i do baraža dele je tri boda. Ipak, priča je već završena. Slogi će pripasti titula i direktan ,,prolaz" u Prvu Telekom Ligu Srbije a Radničkog očekuju sva iskušenja baraža. Zvanična ,,overa" biće, ipak, u poslednjem kolu kada se na Gradskom stadionu u Kraljevu sastaju Sloga i Radnički (opet Klupci).
Nedeljni susret lidera i fenjeraša iz Loznice bio je svojevrsna igra mačke i miša, ali i revija promašaja Sloginih napadača. Prvi strelac ,,Zapada", Dejan Rađenović pogodio je samo stativu, u dva navrata njegove šuteve ukrotio je iskusni Maksimović, čuvar mreže Lozničana. Radoslav Vlašić je uzdrmao prečku, Dragan Andrić je promašio ono što se teško promašava...da ne bude nikakve zabune oko konačnog ishoda potrudio se najbolji strelac Sloge ovog proleća Miloš Janićijević koji je dva puta savladao Maksimovića. najpre u 27. minutu kada je loptu, posle kornera, smestio iza leđa golmana Loznice sa dva i po metra, a konačan rezultat Janićijević je postavio drugim golom u 62. minutu kada je okončano ,,školsku" kombinaciju Vasića i Vasilića i ,,natrčao" na povratnu loptu. Sve za nova tri boda i potvrdu prvaka kraljevačkih ,,belih" u sezoni 2008/09.
Fudbaleri Metalca u Klupcima ,,položili su oružje" u ciglo desetak minuta pošto je Gavrilović savladan u sam sumrak prvog poluvremena (45. minuta), a domaćin potvrdio pobedu u devetom minutu nastavka.
Tri kola pre kraja (u sredu je u svim grupama Srpske lige odigrano vanredno 28. kolo) praktično su poznati svi budući prvoligaši. Pored kraljevačke Sloge to su Zemun, Proleter iz Novog sada i radnički iz Niša, a u baraž će, pred Kupčana, Telepotik, Timok i Radnički iz Sombora ili Mladost iz Bačkog jarka.
U grupi Zapad u sredu je odigrano 28. vanredno kolo u kome je Sloga gostovala na Ubu a Metalac dočekao Slogu iz Požege. U nedeljnom 29. predposlednjem kolu Sloga će ponovo gostovati, ovoga puta kod Mačve u Šapcu a na put će i Metalac-u Požarevac gde ga očekuje Inon.

VANREDNO 28. KOLO SRPSKE LIGE (ZAPAD) - PORAZI NA UBU I KOD LOŽIONICE
Jedinstvo (Ub) - Sloga1:0, Metalac - Sloga (P) 0:1



MILOŠ JANIĆIJEVIĆ, MOMAK ODLUKE U FK SLOGA - piše Stole Petković
Dejana odmenio Miloš

• Juniorski reprezentativac sa šest golova prvi strelac proleća u ekipi lidera srpskoligaškog “Zapada”

   Miloš Janićijević je svakako najveće pojačanje Sloge u proteklih nekoliko sezona. Došao je iz Metalca iz najbližeg komšiluka i na najbolji način pokazao da se radi o vanserijskom igraču. Igranje u juniorskoj reprezentaciji je svakako ostavilo pozitivnog traga na ovom skromnom momku. Igru shvata veoma ozbiljno, odgovoran je na terenu i van njega. Polako ali sigurno prerasta u pravog vođu.
- Drago mi je je da sam došao u Slogu. klub koji ima velike ambicije je pravi izazov. Milina je igrati sa takvim asovima Kakav je recimo Rađenović, pa Tadić, Vasić a tu su i moji nekadašnji saigrači iz Metalca braća Vlašić, Pelivanović... - kaže Janićijević.
Fudbaleri Sloge sigurnim korakom grabe ka tituli. Velika bodovna razlika nad prvi pratiocima, utisak je, pomalo je uspavala snajperiste belih. Postignuto je malo pogodaka. Ipak, Miloš ne spava. Budan je i što je navažnije trese mreže protivnika. Od devet postignutih golova Sloge u prolećnom delu prvenstva ovaj momak je postigao čak šest.
- Sve je to plod kolektivne igre - dodaje Janićijević. Neko mora da zatrese mrežu posle akcija u kojima učestvuje pet - šest fudbalera. Meni to nekako najčšće polazi za nogom što me istinski raduje.
Neki od pogodaka bili su vredni konačne pobede i tri boda. Sada Miloš već razmišlja o Prvoj Telekom ligi. Pre toga nada se da će učestvovati na Univerzijadi. Odlične igre za sada nisu ostavile ravnodušnim one koji prate igre potencijalnih reprezentativaca.

OPET SA CVETANOVSKIM
Janićijević je nastupao za Metalac kada je dirigent bio Ivica Cvetanovski. Posle odlaska u Slogu ubrzo je za njim došao i trener. Tako se nastavila uspešna saradnja pa rukovodstvo Sloge može biti zadovoljno dobitnom kombinacijom



NOVOSTI IZ ATLETIKE
Mlađarija na stazi

   Treća majska sednica donela je Kraljevu dve masovne atletske priredbe, u okviru tzv. školskog programa sve pod pokroviteljstvom dva resorna ministarstva-prosvete i omladine i sporta. U utorak (19. maja) održano je (u Kragujevcu) takmičenje u okviru OSIURS-a (Olimpijske sportske igre učenika Republike Srbije), međuokružno prvenstvo u atletici. Grad Kraljevo predstavljali su, u konkurenciji osnovnih škola OŠ ,,Jovo Kursula" (obe ekipe), a kod srednjih škola Medicinska (devojke) i Gimnazija (momci).
   Mladi kraljevački takmičari osvojili su svih 15 medalja, po pet zlatnih, srebrnih i bronzanih. Osnovcima su pripala tri prva mesta: Radmila Lečić na 100 m, Milica Arsić u bacanju kugle i štafeta, OŠ ,,Jovo Kursula" u sastavu Kostić-Adnan-Josifović-Lečić, a srednjoškolcima dva: Aleksandri Marinković na 800m i Andrijani Nešić u skoku u dalj. Osvajači prvih mesta takmičenje nastavljaju na republičkom finalu. Nijedna ekipa, međutim, neće nestupiti na finalnom takmičenju, a najbliža je bila OŠ ,,Jovo Kursula", kojoj su nedostajala dva boda.
   Prošlog petka (15. maja) u kraljevačkim Borićima održan je kros RTS, devetu godinu za redom, uz učešće 900 takmičara iz 14 osnovnih i četiri srednje škole. najuspešniji su u konkurenciji nižih razreda osnovci OŠ ,,Milun Ivanović" sa Ušća sa tri prva, dva druga i dva treća mesta. Kod viših razreda najviše prvih mesta osvojio je ,,Jovo Kursula", dok je kod srednjih Gimnazija imala tri prva mesta.



ŠAHOVSKE AKTUELNOSTI
Sloga odustala od Kupa

   Ovogodišnji Kup Srbije u šahu počeo je u sredu u Somboru, trajaće do 25. maja a među učesnicima neće biti šahista kraljevačke Sloge Amiga. Najuspešniji kraljevački klub u prošloj 2008. u izboru Sportskog saveza Kraljeva, tako će se pridružiti beogradskom Vodovodu i kragujevačkom Radničkom koji će apstinirati sa majske revije u Somboru-sve sami prvoligaški klubovi. Kraljevački šahisti su, zvanično, peti u Prvenstvu Srbije, jedini su klub koji u svojim redovima ima dva para blizanaca (Ivan i David Šarenac, Zoran i Igor Arsović), a godinama rade u uslovima iz 19. veka, u prostorijama bez toaleta.
   Razlog odustajanja je više nego banalan, nedostatak para. U klubu su, inače, veoma štedljivi, ,,višak" od prošle godine ulažu u nove prostorije u TC kod bivšeg Dečjeg doma zdravlja. U međuvremenu još čekaju odgovor od Gradskog veća od 1. aprila za ,,prebacivanje" novca za ovu kalendarsku i takmičarsku godinu. Za sada, odgovor je u stilu ,,aprililili". Nema nikakvog, zvaničnog ali i nezvaničnog ,,otvaranja".



ODBOJKA - KRALJEVAČKI SUPERLIGAŠ NA PREKRETNICI - piše Stole Petković
Ribnica (i dalje) čeka predsednika

   U kraljevačkoj Ribnici sve je na ,,stend baju". Nema uzbuđenja ali će ih svakako biti posle toliko željene Skupštine kluba. Jer tada će mnogo toga biti jasnije. U prvi plan je sastav tima koji bi trebao da počne pripreme za nastupajuće prvenstvo. Za sada se jedino zna da čak petorici prvotimaca ističe ugovor i da su slobodni igrači:
   - To su Vladan Đorđević, Vladimir Jović, Radovan Gavrilović, Milan Mijalković i Dino Radivojević. Oni su, istina, još uvek pri klubu ali čekaju rasplet situacije - kaže Đurđe Milinković, sportski director OK Ribnica.
   U ovom prelaznom roku koplja su se lomila oko talentovanog Uroiša Kovačnjevića. Mnogi bi hteli da ga u narednoj sezoni vide u svojim redovima., Bačeno je oko pripremljena udica ali nije baš tako lako doći do klinca koji igra kao da iza sebe ima hiljade utakmica a tek mu je 16 godina.- Postoji mogućnost i to je gotovop rešena stvar da sa Urošom potpiešemo ugovor o stipendiranju. Tako bi skinuli jedan problem imali bi sigurnog prvotimca a onda bi mogli na miru da rešavcamo ostale stvari - dodaje Milinković.
   Za sada novajlija nema na vidiku ali nema ni predsednika kluba. Od vremena kada je na čelo kluba bio uspešni Miloš Radenković čelnika nema pa nem,a. Svi junaci nikom ponikoše. Kandidata ima ali se niko lako neće prihvatiti ove obaveze. Zato je pod znakom pitanja i već pomenuta petorka. Ako se predsednik ne izabere i ovoga puta gotovo je sigurno da će Ribnica biti desetkovana za predstojeće prvenstvo. Ako tako bude jedino će se radovati mladi igrači iz uspešnog juniorskog pogona kluba jer će dobiti pravu priliku za dokazivanje. Uostalom, zar tako nisu počeli reprezentativci Mrdak i Kovačević.

LJUTI ZBOG VRANJA
   LJuti smo jer nismo dobili organizaciju kadetskog prvenstva Srbije. Ponudili smo odlične uslove u Mataruškoj Banji u SC Okanik" ali je za domaćina ipak izabrano Vranje - ogorčen je Milinković.



RUKOMET - USPESI DVE SELEKCIJE METALCA
Ženski pogon overio titulu na Kosmetu

   Rukometašice Metalca prvaci su Srpske lige. Titulu su overile prošlog vikenda u Sočanici sa istoimenom ekipom.
Radost do neba, rukovodstvo i igračice znali su da podele veliki uspeh. No, misli su ubrzo odlutale na drugu tamniju stranu. Kraljevo nema sportsku halu pa će RK Metalac, ukoliko želi u Drugu ligu utakmice igrati, po ko zna koji put na terenima u drugim gradovima. Igralo se svojevremeno u Aranđelovcu, Trsteniku, Atenici a tu skoro i u Vrnjačkoj Banji.
- Ukoliko zaigramo u višem rangu za sezonu će nam trebati 600.000 dinara. Kako mi pare od opštine ne dobijamo od januara sumnjam da ćemo uspeti da se konsolidujemo i zaigramo u drugoligaškom društvu. Za mlade igračice bio bi to najniži udarac jer bi presahle sve njihove ambicije ukoliko bi se opet vratile tamo gde su ubedljivo bile najbolje - konstatuje Aco Jovanović, sekretar RK Metalac.
Slučaj kada prvak Srpske lige - muškarci Užice nedavno nije želelo da igra na otvorenom terenu najbolje ilustruje izdatke koji će uslediti. Naime, tada je Metalac organizovao meč u Vrnjačkoj Banji uz uplatu za teren od 25.000 dinara. Naravno, da su i troškovi službenih lica ,,dozidani".
U Metalcu se diče dvema reprezentativkama Dankom Stefanović i Stefanom Ristić. Dragulja će biti i među ostalim rukometašicama koje za sada znaju jedino za asfalt i otvoren teren.
Da li će jednog dana, ipak, dosanjati san o hali sportova sa rukometnim terenom. To ne zavisi od njih već od čelnika u Opštini koji valjda znaju da se u gradu na Ibru godinama igra dobar rukomet.

KLINCI PRVI U LAVITA LIOGI
Pionirski pogon Metalca osvojili su prvo mesto na turniru u Zubinom Potoku. Oni su u okviru Lavita lige u odlučujućoj utakmici savladali vršnjake iz Priboja sa 19:18.

PEHAR IDUĆE NEDELJE
Naredne sedmice na igralištu kod Zelengore fešta. Gost ženskog tima Metalac biće selekcija Srpske lige. Tom prilikom prvaku će zvanično biti uručeni pehar i medalje.

VOZI DUŠKO
U klubu sa zadovoljstvom ističu sve one koji su se na bilo koji način našli u nevolji. Na prvom mestu je svakako autoprevoznik Dušan Mirković.



TENIS
Ilić osvojio Nikšić

   Mladi takmičar TK Kraljevo, Luka Ilić, pobedio je na ETA turniru za igrače do 14 godina, održanom prošlog vikenda u Nikšiću. Montenegro kup pripao je Iliću koji je u gradu na Bistrici savladao domaćeg tenisera Saveljića sa 2:0 (6:2, 6:1) u polufinalu, dok je u finalu bio bolji od Beograđanina Markovića, takođe sa 2:0, po setovima 6:3 i 6:4.