Pripreme za skupštinsko zasedanje
Dva značajna projekta zapošljavanja
Grad treba da proprati fudbalske ambicije
Za podizanje svesti javnosti o ozbiljnim zdravstvenim rizicima zbog duvana
Pojačano praćenje kvaliteta vode
Prezentacija nabavke novih traktora pod povoljnim uslovima
Celogodišnja akcija "Očistimo Srbiju, očistimo Kraljevo"
Stogodišnjica humane misije Crvenog krsta
Zarade za vreme uskršnjih i prvomajskih praznika
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, tenis, karate, košarka

DANAS OSMA SEDNICA GRADSKOG VEĆA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Pripreme za skupštinsko zasedanje

   U okviru priprema za naredno skupštinsko zasedanje, Gradsko veće Kraljeva, na za danas (petak, 5. jun) sazvanoj osmoj redovnoj sednici, razmatraće više nacrta odluka i rešenja.
   Prema predloženom dnevnom redu, u prvom planu je nekoliko važnih nacrta odluka iz oblasti urbanističkog planiranja. Tako bi članovi Gradskog veća na današnjoj sednici trebalo da razmatraju nacrte odluka o  donošenju Plana detaljne regulacije naselja Sijaće Polje, Plana detaljne regulacije urbanističke zone "Crkvine" i Plana detaljne regulacije za blok 6.2 Ribnica. Na dnevnom redu su  i razmatranje nacrta i utvrđivanje predloga Odluke o izmenama i dopunama Odluke o Gradskoj upravi, Odluke o pravu na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete i Odluke o besplatnoj vožnji u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva koji bi se takođe našli pred odbornicima na dnevnom redu 15. sednice Skupštine grada Kraljeva
   Pored toga, članovi "gradske vlade" na današnjoj sednici rapravljaće i o više pitanja iz sopstvene nadležnosti.

  Zvanični podaci o prosečnoj potrošačkoj korpi, koji pokazuju da ona iznosi oko 35.000 dinara, potpuno su nerealni i služe za politički marketing, tvrdi potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović. On navodi da potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu realno košta između 55.000 i 60.000 dinara mesečno!
Papović kaže da je Nacionalna organizacija potrošača spremna da napravi uporedno istraživanje sa onima koji su do sada izračunavali cifre za prosečnu potrošačku korpu.
- Nije ista potročka korpa u ruralnim sredinama i urbanim, kao što jedan službenik i fizički radnik ne troše istu količinu energije prilikom rada. To je usaglašeno sa Institutom za zaštitu zdravlja. Tako da kada pogledate zvaničan podatak koliko, recimo, svinjetine treba za jednu porodicu koja broji četiri člana i to podelite po osobi, vi dobijete koliko je toga dnevno potrebno uneti. Ti podaci se uopšte ne poklapaju sa zvaničnom potrošačkom korpom, koja bi morala da košta daleko više nego što je prikazana - ističe Papović.
On dodaje da bismo tek tada dobili pravo stanje, pa se u javnost ne bi izlazilo sa proizvoljnim ocenama.
- A možemo i drugačije! Neka se oni koji računaju zvaničnu potrošačku korpu hrane iz nje, a onda neka nam podnesu lekarske analize da vidimo da li su preživeli. Podaci o prosečnoj potrošačkoj korpi ovde služe za politički marketing. Vlast se igra sa narodom pošto barata iznosom od oko 30.000 dinara za prosečnu potrošačku korpu. A prava potrošačka korpa iznosi, za četvoročlanu porodicu, između 55.000 i 60.000 dinara mesečno - kaže Papović.
Treba podsetiti i na činjenicu da tokom prethodne godine ravno šest meseci prosečna neto plata nije mogla da pokrije potrošačku korpu.
Goran Papović kaže da prosečna plata u Srbiji ne zadovoljava ni osnovne kriterijume Crvenog krsta.
- Prosečna plata je zapravo humanitarna pomoć, a ne plata. Kada bismo stvarno imali tačan podatak kolika je prosečna potrošačka korpa, socijalna davanja ne bi mogla da budu šest, sedam ili 12 hiljada dinara, nego mnogo veća - kaže Papović.
U Institutu za tržišna istraživanja kažu da sve to govori da su pali kupovna moć i standard građana, zato što je pala ukupna privredna aktivnost, pa padaju zarade i nominalno i realno. Zbog toga je neminovno  došlo do pogoršanja stepena pokrivenosti potrošačke korpe, tako da će se taj trend sigurno nastaviti - objašnjavaju u ovom Institutu.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA G 17 PLUS KRALJEVO
Dva značajna projekta zapošljavanja

• U Kraljevu će kroz projekat javnih radova posao dobiti 124, a putem zapošljavanja pripravnika još 400 prvenstveno mladih, nezaposlenih ljudi • Zahvaljujući blagovremenim konkursima i "lobiranju" u Vladi Srbije, Kraljevo u dobijanju ovih poslova prošlo mnogo bolje nego drugi gradovi i opštine u okruženju, istakao Vukman Rakočević, član Izvršnog odbora G 17 plus • I ubuduće cilj da se što više rspoloživih sredstava iz republičkih i drugih fondova sa strane privuku u Kraljevo

   Svetska ekonomska kriza ostavila je velike posledice na ionako krhku i nestabilnu  privredu Srbije i Kraljeva i za stranku G 17 plus su veoma bitne praktične mere koje spovodi Vlada Srbije da se negativni efekti te krize ublaže, rečeno je na redovnoj konferenciji Opštinskog  odbora G 17 plus Kraljevo, održanoj početkom ove sedmice.
- Dobro je što i u ovim trenucima velike svetske ekonomske krize Vlada Srbije i njena resorna ministarstva iznalaze načine da se kako-tako ljudi zapošljavaju. Smatramo da je i u ovakvoj krizi jedan od najvažnijih zadataka da se sačuvaju već postojeća i, ako je ikako moguće, pronađu neka nova radna mesta - istakao je Vukman Rakočević, član Izvršnog odbora stranke G 17 plus i potpresednik njenog Opštinskog odbora u Kraljevu,
On je posebno  ukazao na dva značajna projekta koja se realizuju preko Ministarstva za ekonomiju i privredni razvoj i Nacionalne službe za zapošljavanje: javni radovi i zapošljavanje pripravnika.
-  Javni radovi su zamišljeni kao radovi od javnog interesa i sve institucije, preduzeća i ustanove u ovom gradu su imali šansu da konkurišu za ove radove preko resornog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja koje je obezbedilo sredstva, a projekat će se realizovati preko Nacionalne službe zapošljavanja. Vrlo je bitno istaći da je u Kraljevu na konkursu prošlo osam projekata i da će  124 naša sugrađanina na ovaj način  dobiti posao na šest meseci, gde će im biti svi doprinosi plaćeni, a da je zamisao Ministarstva da svi oni, koji se pokažu  kao dobri na svom radnom mestu, i ostanu kasnije da rade. Mogu da istaknem da će NSZ - Filijala u Kraljevu, preko resornog ministarstva, za ovaj posao dobiti 23 miliona dinara i to su veoma značajna sredstva u danima kada se do posla veoma teško dolazi - rekao je Rakočević.
Drugi važan projekat je zapošljavanje priprevnika, koje se, po Rakočevićevim rečima, "nije događalo na ovako masovan način u Srbiji", jer će 15.000 ljudi u čitavoj Srbiji dobiti posao primenom ove mere resornog ministarstva Vlade Srbije.
- Od ukupne "kvote" koja je predviđena za Srbiju u Kraljevu će posao na ovaj način dobiti 400 ljudi i već neki potpisi su stavljeni, mada konkurs i dalje traje i svi preduzetnici mogu da konkurišu za ovaj projekat preko Filijale NSZ u Kraljevu. Veoma je bitno za Kraljevo, a posebno za Gradski odbor G 17 plus Kraljevo, što će kroz ovu akciju Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja više od 500 ljudi dobiti posao i  nadamo se da će ovaj trend biti samo nastavljen. Još jednom se pokazuje da je dobra komunikacija lokalne samouprave sa Vladom Srbije i njenim resornim ministarstvima veoma bitna. Ova radna mesta jesu na određeno vreme, ali su veoma bitna i nisu slučajnost, nego smo do njih došli zahvaljujući dobrim kontaktima i dobrom lobiranju u Vladi i ministarstvima. Ovim putem se zahvaljujem g. Jovanu Nešoviću, narodnom poslaniku, koji je bio glavna spona između grada Kraljeva i resonih ministarstava. Zahvaljujući našem "lobiranju" došli smo do značajnih rezultata i, kada se tabelarno pogledaju dobijeni poslovi na području Republike, vidi se da je Kraljevo u ovom slučaju, procentualno gledano, mnogo bolje prošlo nego gradovi u okruženju - naglasio je Rakočević.
Na pres konferenciji je istaknuto i da je značajno i što će oko 80 procenata dobijenih radnih mesta popuniti mladi ljudi. Pored toga, dobro je što su kraljevačka javna preduzeća i ustanove, pre svega Zdravstveni centar "Studenica", "Agens" i Javno energetsko preduzeće "Toplana",  na vreme konkurisali sa projektima za dobijanje javnih radova, jer podaci govore da neki gradovi u okruženju nisu dobili ove poslove, zato što nisu imali pripremljene odgovarajuće projekte. Tako se, nažalost, pokazalo da u trenutku kada se teško dolazi do posla u nekim gradovima nije bilo dovoljno zainteresovanih za navedene projekte. Rakočević je i podatak da je pored Kraljeva sa 124 radna mesta, u projektima javnih radova opština Vrnjačka Banja dobila 55, a opština Raška 47 radnih mesta.
Odgovarajući na novinarska pitanja, Rakočević je najavio i da će tokom ovog meseca u Kraljevu početi radovi na dva sportska terena za mali fudbal i biti završena rekonstrukcija nekih školskih sportskih sala, kao drugih sportskih objekata za mlade, koja se, za razliku od ranijeg perioda, grade pre svega sredstvima Ministarstva za omladinu i sport Vlade Republike Srbije, a ne iz gradskog budžeta. Tako će biti i ubuduće, jer je cilj da se što više sredstava iz republičkog budžeta i drugih fondova sa strane privuku u Kraljevo i tako rastereti gradski budžet.

• Doneta odluka da se sednice Gradskog odbora Pokreta ubuduće održavaju u sedištima mesnih odbora • Radoje Tomašević informisao članove Gradskog odbora o radu Pokreta u proteklom periodu • Usvojeno više osnovnih  dokumenata za rad Pokreta, među kojima i Odluka o formiranju komisija  • Najvažniji zadaci u narednom periodu organizaciono, kadrovsko i akciono jačanje Pokreta socijalista, posebno rad sa omladinom

   Izvršni odbor Pokreta socijalista u Kraljevu doneo je nedavno odluku da sastanke centralnih gradskih organa, pre svega svog Gradskog odbora, umesto u sedištu Pokreta  ubuduće održava u sedištima svojih mesnih odbora i na taj način izvrši svojevrsnu decentralizaciju svog delovanja i približavanje članstvu u mesnim odborima koje je formirao.
   U tom smislu, krajem prošle sedmice u Dragosinjcima, gde odnedavno ova politička organizacija ima mesni odbor,  održana je sednica Gradskog odbora Pokreta socijalista na kojoj su usvojena najvažnija doklumenta ove političke organizacije. Na sednici je najpre Radoje Tomašević, predsednik Gradskog odbora Pokreta socijalista Kraljevo, podneo informaciju o radu Izvršnog odbora u proteklih mesec dana, od onstituisanja Gradskog odbora, 21. aprila, do sednice u Dragosinjcima. On je istakao da je Izvršni odbor u tom periodu održao pet sastanaka na kojima je pripremio nacrte Pravilnika o radu Gradskog odbora, Statutarne odluke i Odluke o formiranju komisija i Plan aktivnosti Gradskog odbora u narednom periodu, a razmatrao je i niz drugih aktuelnih pitanja u Kraljevu.
   Pored toga članovi Izvršnog odbora upoznati su sa teškim položajem radnika u Fabrici vagona i Magnohromu i tom povodom dali saopštenje za javnost kojim su osudili lošu privatizaciju u ta dva najveća kraljevačka privredna giganta i zatražili od nadležnih organa da preduzmu adekvatne mere da se ti problemi reše. Takođe, na obeležavanju 1. maja, Međunarodnog dana rada, u Kragujevcu su učestvovala 22 člana Pokreta socijalista iz  Kraljeva i o tome putem konferencije za novinare upoznali javnost.
   Tomašević je informisao članove Gradskog odbora da je do sada Pokret socijalista na području grada Kraljeva formirao šest mesnih odbora i to u mesnim zajednicama Žiča, Miločaj, Zelengora, Cvetke, Dragosinjci i Čibukovac, a da je u narednom periodu, do polovine juna, planirano osnivanje još osam mesnih odbora, u mesnim zajednicama Tavnik, Obrva, Stara čaršija, Centar, Lađevci, Mataruška Banja, Metikoši i Vrba.
- Do kraja godine planiramo da formiramo mesne odbore u još 26 mesnih zajednica, tako da imamo ukupno 40 formiranih mesnih odbora, što bi predstavljalo značajnu snagu našeg Pokreta.  Potrebno je i da u što skorije vreme održimo sastanke novoformiranih mesnih odbora na kojima bi učestvovali članovi Izvršnog odbora  koji bi upoznali članstvo sa našim ciljevima i zadacima i dali određena uputstva za dalji rad iz raznih oblasti. Stalni zadatak  Gradskog odbora je omasovljenje članstva i idejno-propagandna aktivnost Pokreta socijalista na našem području jer samo tako možemo da postignemo još veće rezultate u svom radu - naglasio je Tomašević.
   Inače, na sednici su, posle šire diskusije usvojeni Statutarna odluka, Poslovnik o radu i Odluka o formiranju komisija Gradskog odbora Pokreta socijalista Kraljevo. Prve dve odluke će, kako je istaknuto, posle usaglašavanja sa Statutom PS, omogućiti punu demokratičnost ali i jedinstvo u ostvarivanju ciljeva i zadataka Pokreta, njegovih centralnih i mesnih organa i članstva u celini.
   Gradski odbor PS Kraljevo je doneo odluku o formiranju sedam tročlanih komisija za društvene delatnosti, urbanizam, građevinarstvo i komunalno-stambene poslove, zajedničke poslove, inspekcijske poslove, poresku administraciju i idejni rad, informisanje, organizaciona pitanja i propagandu.
Usvojen je i Plan aktivnosti Gradskog odbora do kraja 2009. godine. Prema tekstu ovog dokumenta, najvažniji zadaci Gradskog odbora u narednom periodu biće omasovljenje članstva i formiranje pomenutih 40 mesnih odbora Pokreta, razmatranje aktuelnih dnevno političkih pitanja i informisanje javnosti o stavovima Pokreta o njima putem saopštenja ili konferencija za štampu,  zatim organizovanje akcija dobrovoljnog davalaštva krvi članova PS u junu i oktobru i posebno rad sa omladinom Pokreta na njihovoj edukaciji i osposobljavanju za angažovanje u političkom delovanju. Planirano je i redovno održavanje sednica Gradskog i Izvršnog odbora, kao i mesnih odbora.
   Na sednici je takođe bilo reči i o finansiranju rada Pokreta Socijalista i nekim drugim organizaciono-finansijskim unutrašnjim pitanjima u njegovom delovanju.
   Domaćin ove sednice, Mesni odbor Pokreta socijalista Dragosinjci i njegov predsednik Ivan Pecić, potrudili su se da ovo zasedanje protekne u najboljem redu, uz konstataciju da će takav način rada sigurno doprineti jačanju Pokreta na ovom području.

RAZGOVOR: VLADE DIVAC - piše Stojan Petković
Grad treba da proprati fudbalske ambicije

   • Kraj prvenstva u Srpskoj ligi i veliki uspeh Sloge, ulazak u Prvu Telekom ligu prilika je da se sumira sve ono što je urađeno u prošloj sezoni. Rezultatima su svakako svi zadovoljni, plasmanom takođe ali šta dalje. Može li grad da proprati fudbalske ambicije čelnika kraljevačkog kluba. Na potezu su Fudbalski savez Srbije koji sve to podržava ali bez pomoći i želje grada da se pozabavi infrastrukturom, dalja sudbina Sloge biće neizvesna. O tome sa Vladom Divcem, predsednikom Olimpijskog komiteta Srbije inače jednim od ljudi koji su trasirali veliki uspon kraljevačke Sloge.

   - Ono što nam je bio cilj ono što je zacrtano ostvareno je na terenu. No, sve će biti uzaludan trud ako se ne reši problem sa infrastrukturom. To je deo koji mora da odradi grad Kraljevo. Mi imamo obećanja za pomoć iz vrha srpskog fudbala ali bez pomoći grada to ne znači ništa.
Sezona pre ove bila je, čini se, velika škola za rukovodstvo Sloge. Tada kraljevački beli nisu uspeli u baražu ali su naučili mnogo
   - Videli smo gde smo napravili propuste i to rešili da na neki način otklonimo u ovoj prvenstvenoj sezoni. Dobar potez je napravljen u prelaznom roku kada smo u klub doveli iskusne i kvalitetne igrače. Pre svega mislim na Rađenovića, Pavlovića, Tadića i Vasića. Uz naše klince smo napravili solidniu razliku u bodovima pa je došlo i do malog opuštanja. Što je najvažnije ti naši mladi igrači su imali šta da nauče od pridošlih igrača kako na terenu tako i van njega jer se radi o dobrim momcima.
Mladi igrači su tako stasali, dobili potrebno samopouzdanje. U klubu su zadovoljni i nastavljaju istim tempom:
   - Svi imamo dobru volju i veliku želju ali ništa se ne može preko noći uraditi. Ja sam želeo da dovedem ljude iz vrha FS Srbije kao što su Radomir Antić, selektor i Zoran Laković, generalni sekretar.  Oni, naravno, daju veliku podršku celom tom projektu jer je Srbiji potrebna decentralkizacija fudbala - da ne bude sve u Beogradu . Jedan od centara treba da bude i Kraljevo. Mi ćemo imati tu podršku ali treba da prepoznamo priliku koja se ukazala da ne prođe još jedan voz a da se mi opet ne ukrcamo.
Klub se oslanja na igrače iz ovog kraja. Stvorene su dobre selekcije omladinaca i kadeta. Pioniri su takoće na pragu Kvalitetne lige Srbije…
- Glavna strategija kluba je da imamo igrače iz Kraljeva i okoline.  Imamo dobre selekcije koje su u višim rangovima. Na pragu tog ranga kvalitetnme lige Srbije pored omladinaca i kadeta su i naši talentovani pioniri. To bi bila kompletna slika koju smo na početku, po preuzimanju kluba, i želeli. Mi se pripremamo za sledeću godinu za Telekom ligu. A tamo, nama cilj ne sme biti opstanak već prelazak u najviši rang Prvu ligu.

OLIMPIJSKI KOMITET
   Olimpijski komitet je do sada funkcionisao kao jedna velika turistička agencija. Nisu se bavili mnogo strukom, programom, podrškom talenata… Ne zato što nisu želeli već nisu imali uslova za to. Nije Olimpijski komitet do sada prepoznat u društvu odnosno politici kao kapa vrhunskog sporta. Ja se trudim da sve to u novom zakonu o sportu ispravimo i da OK bude upravo ono što vrhunskom sportu nedostaje.

MOTORINO
   Vlade Divac, o tome su izvestile gotovo sve redakcije imao je nedavno peh u vožnji motorom:
- Ništa opasno. Krenuo am u malu turneju od Beograda preko Divčibara, Uba, zatim preko Čačka i Požege do Kaone pa u Kraljevo. Nažalost, posle Divčibara morao sam u gips. Zaustavio sam se da ručam i priparkiranju nezgodno sam pao zajedno sa motorom. Kažem ništa zabrinjavajuće - kaže Divac sa gipsom na ruci.

U KRALJEVU OBELEŽEN 31. MAJ SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
Za podizanje svesti javnosti o ozbiljnim zdravstvenim rizicima zbog duvana

   Ovogodišnji Svetski dan bez duvanskog dima obeležen je sa temom: "ZDRAVSTVENA UPOZORENjA NA DUVANSKIM PROIZVODIMA"  i motom: "STOP duvanskom dimu."
Mnogi ljudi nisu svesni u kom obimu je duvan štetan, čak i kada ponešto znaju o njegovim rizicima po zdravlje. Mere promocije zdravlja i prevencije bolesti,  kao i kampanje protiv pušenja, ne uspevaju u dovoljnoj meri da promene svest pojedinaca i grupe, jer između ostalog, na drugoj strani imaju moćnog neprijatelja duvansku industriju.
Poznata je činjenica da duvanska industrija svoj profit stavlja ispred života, svoje sopstveno širenje ispred zdravlja budućih generacija, a svoj ekonomski uspeh ispred održivog razvoja zemalja.
Duvanska industrija koristi pakovanja svojih proizvoda i druge marketinške tehnike da duvan učini privlačnim, sprečavajući tako potrošače da saznaju neprijatnu istinu o tome u kojoj meri duvan uništava njihovo zdravlje.
Kao odgovor na ovu pretnju i na zahtev mnogih zemalja da se deluje, ovogodišnji Svetski dan bez duvanskog dima fokusirao se na sledeću poruku:
Zdravstvena upozorenja na pakovanjima duvanskih proizvoda koja kombinuju tekst i sliku jedan su od najisplativijih načina da se podigne svest javnosti o ozbiljnim zdravstvenim rizicima zbog duvana i da se smanji upotreba duvana.
 Upozorenja koja imaju sliku oštećenja zdravlja koje je nastalo zbog duvana posebno su delotvorna  kada se u javnosti saopštavaju rizici zbog duvana i kao motiv za promenu ponašanja, kao što je ostavljanje ili smanjivanje upotrebe duvana .
Naime, dokazano je da delotvorna zdravstvena upozorenja, posebno ona sa slikama, motivišu pušače da prestanu sa pušenjem i smanjuju draž duvana za one koji još nisu postali zavisni. Upozorenja sa slikama šalju jasnu i neposrednu poruku, čak i onima koji ne znaju da čitaju. Ona smanjuju atraktivnost duvanskih pakovanja -a to je važna osobina proizvoda čiji su novi korisnici obično mladi ljudi, koji pridaju značaj lepoj slici i poznatom brendu. Uprkos tome, 90% ljudi živi u državama koje ne propisuju slikovna upozorenja na pakovanjima duvanskih proizvoda uključujući i Srbiju.
U iščekivanju nove zakonske regulative u oblasti kontrole duvana u Srbiji, ostaje nam da primetimo da se i ova postojeća, koja je na snazi nažalost ne poštuje. Zato apelujemo na pušače da začtite sopstveno zdravlje i zdravlje osoba, a posebno dece koja žive i rade u njihovom neposrednom okruženju.
Zavod za javno zdravlje Kraljevo osim što je inicirao akcije obeležavanja Svetskog  dana na nivou opština Raškog okruga, u saradnji sa Crvenim Krstom  i Domom zdravlja Kraljevo sproveo je zajedničku akciju obeležavanja istog.
Nažalost, planirana akcija na otvorenom, je zbog lošeg vremena premeštena u ESTŠ "Nikola Tesla", gde je organizovano opštinsko takmičenje učenika osnovnih i srednjih škola u prvoj pomoći. Iskoristili smo prisustvo mladih ali i onih malo starijih da skrenemo pažnju  na aktuelnu temu ovogodišnjeg Svetskog  dana bez duvanskog dima. Mladi aktivisti Crvenog Krsta sproveli su anketiranje naših sugrađana koristeći  Upitnik o izloženosti duvanskom dimu. Zainteresovanima je podeljen i promotivni materijal protiv pušenja. 
STOP duvanskom dimu!
Dr  Dragana Tendjera Milićević,
spec socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Kraljevo

IZ PROGRAMA ZAŠTITE I UNAPREĐENJA ŽIVOTNE SREDINE ZA 2009. GODINU
Pojačano praćenje kvaliteta vode

   • Osnovnim mikrobiološkim i fizičko-hemijskim mesečnim pregledom i analizom uzoraka biće obuhvaćeno jedanaest kaptiranih izvora i bunara, a proširenom kontrolom i rezervoari dvadeset seoskih vodovoda na području grada Kraljeva • Početak sveobuhvatnije kontrole higijenske i ukupne ispravnosti vode za piće na čitavom kraljevačkom području

   Programom zaštite i unapređenja životne sredine za 2009. godinu, koji je Skupština grada Kraljeva usvojila na prošloj, 14. sednici, predviđeno je da se posebna pažnja posveti praćenju kvaliteta vode.
Prema usvojenom Programu, kontrola kvaliteta vode, pored redovne kontrole vode za piće iz gradskog vodovoda, obuhvatila bi još tri bitna segmenta. Prvi je praćenje kvaliteta vode sa javnih česmi, odnosno kontrola lokalnih vodnih objekata na području grada Kraljeva i to starih, iz 2007. godine kod  kojih je više od 50 odsto uzoraka bilo ispravno i novih kod kojih će se po prvi put pratiti kvalitet vode. Ova kontrola obuhvatala bi uzorkovanje i analizu vode na osnovni mikrobiološki i fizičko-hemijski pregled lokalnih vodnih objekata, odnosno javnih česmi, jednom mesečno i izradu proširene analize na godišnjem nivou. Kontrolom bi bilo obuhvaćeno 11 lokalnih vodnih objekata - kaptiranih izvora "Grab" u Konarevu, kod igrališta u Kovačima, kod Kamidžorskog mosta, kod "Koloseuma" u Ribnici, "Zlatarica 1" (kod solitera), "Zlatarica 2" (desno ispod OŠ "Jovo Kursula"), "Zlatarica 3" (kod starog Dispanzera), kaptirani izvori u krugu manastira Žiča i kod crkve u Vrbi, zatim izvor pored puta za Kamenicu (kod "Varevaca") i bunar Jarčujak (na igralištu, preko puta groblja).
Druga oblast biće praćenje kvaliteta podzemnih voda iz aluviona reke Ibar u Konarevskom i Žičkom polju. Ona bi obuhvatala uzorkovanje i analizu voda na sadržaj teških metala, pre svega  gvožđa, mangana, olova, aluminijuma, bakra, cinka, hroma, kadmijuma, nikla, magnezijuma, arsena i žive iz tzv. "pijezometara" C-15, C-10 i PK-2  i crpne stanice u Konarevu, a iz pijezometara P-3, P-19, P-18, PB-4P-17 i crpne stanice u Žičkom polju jednom mesečno.
Posebno je značajno što je Programom, kao treća oblast,  predviđeno praćenje kvaliteta higijenske ispravnosti vode sa 20 seoskih vodovoda na području koje obuhvata bivša opština, sada grad Kraljevo. To su vodovodi u mesnim zajednicama Drakčići, Kamenica ("Galeš" i "Cerovak), Bapsko Polje, Bogutovac, Vrba, Godačica, Vrdila (vodovod ka Bukovici), Dragosinjci, Žiča (seoski vodovod), Ribnica ("Panjevac), Metikoši (seoski vodovod), Sirča (vodovod za školu), Stubal, Adrani ("Buban"), Bukovica (seoski vodovod), Mrsać, Oplanići, Ratina, Roćevići (vodovod "Miloševići") i Popovići (vodovod za školu). Kontrola bi obuhvatila sanitarno-tehnički nadzor ovih vodovoda sa uzorkovanjem i analizom voda sa po četiri uzorka, jednog sa izvorišta, drugog iz rezervoara vode i dva iz mreže vodovoda. Analiza vode na prošireni broj fizičko-hemijskih parametara obavila bi se u uzorku vode iz rezervoara za piće (periodični pregled), a u ostalim uzorcima analiza bi obuhvatila osnovne bakteriološke i fizičko-hemijske parametre.
   Kako je i u raspravi istaknuto, kontrola ovih prigradskih i seoskih vodovoda i javnih česmi i bunara  samo je početak jedne sveobuhvatnije kontrole, jer, prema nekim procenama, takvih vodnih objekata na području koje obuhvata grad Kraljevo ima više 1.300 i većina je do sada bila van ikakve kontrole.

U UTORAK, 9. JUNA, NA GRADSKOJ PIJACI U KRALJEVU - piše Slobodan Rajić
Prezentacija nabavke novih traktora pod povoljnim uslovima

   • Uredbom Vlade Srbije obezbeđeno 400 miliona dinara za proizvodnju i prodaju novih traktora jeftinijih za 2.000 evra • Na prezentaciji uslova kupovine novih traktora, 9. juna na gradskoj pijaci, kraljevački proizvođači moćiće da dobiju sve informacije ali sklope ugovore o kupovini traktora • Povoljni regresi i krediti za poljoprivrednike i sa republičkog i sa lokalnog nivoa

   Imajući u vidu da je prosečna starost traktora i ostale poljoprivredne mehanizacije u Srbiji dvadeset-trideset pa i više godina, Vlada republike Srbije 24. aprila donela je Uredbu o uslovima i načinu proizvodnje i prodaje traktora u Republici Srbiji kojom su propisani povoljniji uslovi za proizvodnju i kupovinu jednog od osnovnih oruđa za rad u agraru. Ova Uredba ima veliki značaj za poljoprivredne proizvođače,  jer im obezbeđuje da nove traktore nabave po nižim cenama i pod povoljnijim uslovima otplate i unaprede svoju proizvodnju. U lokalnoj upravi u Kraljevu nastoje da hitno obezbede poljoprivrednicima korišćenje ove Uredbe, a glavni nosilac ovog posla je Miloš Vesković, član Gradskog veća, resorno zadužen za poljoprivredu i rad mesnih zajednica, koji o pogodnostima za kupovinu novih traktora iz Uredbe Vlade, pored ostalog kaže:
- Sredstva za ovu namenu su obezbeđena u iznosu od 400 miliona dinara u budžetu Republike Srbije za 2009. godinu. Raspodela sredstava iz Uredbe vršiće se avansnim plaćanjem proizvođačima traktora i motora, srazmerno dinamici proizvodnje i prodaje novih traktora. Podsticanje proizvodnje i prodaje iz ove Uredbe se vrši umanjenjem kupoprodajne cene novih traktora za iznos od 2.000 evra u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije. Pravo kupovine novih traktora, u skladu sa Uredbom, imaju fizička lica upisana u registar poljoprivrednih gazdinstava i pravna lica - ponjoprivredna gazdinstva u skladu sa Zakonom. Osim toga, pri prvoj registraciji ovih traktora u saobraćajnu dozvolu uneće se klauzula o zabrani otuđenja kupljenog traktora u roku od tri godine. Postupak podsticanja proizvodnje i prodaje novih traktora, kako je propisano, trajaće do utroška planiranih sredstava, a najkasnije do 31. decembra 2009. godine.

INFORMISANjE I KUPOVINA
Da bi na vreme obezbedilo da poljoprivrednici sa kraljevačkog područja nabave nove traktore po donetoj Uredbi, Gradsko veće Kraljeva je preduzelo hitne mere da se o tome poljoprivrednici obaveste i da se zainteresovanima omogući da nabave nove traktore u što je moguće kraćem roku.
   - Želeći da približimo našim poljoprivrednim proizvođačima postupak kupovine novih traktora po ovoj Uredbi, ja i moji saradnici ćemo organizovati u utorak, 9. maja, na gradskoj pijaci u Kraljevu, prezentaciju prodaje i kupovine novih traktora po novim propisima. Pored stručnjaka iz ove oblasti, dobavljača i proizvođača traktora i motora, biće prisutni i bankari, tako da ćemo našim poljoprivrednim proizvođačima omogućiti da direktno budu informisani o svim detaljima ove prodaje i nabavke novih traktora. Pored toga, naši poljoprivrednici koji toga dana dođu na gradsku pijacu, moći će i da sklope ugovore o kupovini novih traktora, ako im ponuđeni uslovi budu odgovarali. Planiramo takođe da dovedemo i predstavnike jedne proizvodne kuće iz Dobanovaca koja vrši reparaciju starih traktora, s tim, kako smo obavešteni, reparirani traktori bi nosili datum proizvodnje tekuće godine. S razlogom smo za ovu prezentaciju odredili 9. jun koji je crkveni praznik (Duhovski utorak) kada većina poljoprivrednika ne radi. Osim toga, veće proizvođače o prezentaciji ćemo  obavestiti i preko predsednika mesnih zajednica, koje sam sve kontaktirao, kao i putem elektronskih medija - kaže Miloš Vesković.

SUBVENCIJE I REGRESI
Pored ove mere, u toku je realizacija Uredbe po kojoj sva registrovana poljoprivredna domaćinstva imaju pravo na subvencije iz republičkog budžeta i to ona koja su registrovana (ili obnovila registraciju) do 15. aprila ove godine. Izmenom Uredbe o regresiranju pravo na subvencije imaju komercijalna i nekomercijalna gazdinstva, s tim što nosioci poljoprivrednih gazdinstava poljoprivredni penzioneri na regres za ratarske i povrtarske kulture imaju pravo na 30 procenata od obračunatog iznosa uz priložene račune u punom iznosu i to 7.500 dinara po hektaru zasejane ratarske i povrtarske kulture za đubrivo, 4.000 dinara za seme i 3.000 dinara za gorivo.  Rok za predaju zahteva za ovaj regres traje još uvek, a po saznanjima, isplata je već počela i u interesu je poljoprivrednih gazdinstava da zahteve podnesu što pre.
Nosioci komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava, koji nisu poljoprivredni penzioneri, inače, s obzirom da je Kraljevo proglašeno za marginalno područje, uz priložene račune od 12.000 dinara po hektaru imaju pravo na pun iznos regresa.

OSIGURANjE I KREDITI
Po rečima Miloša Veskovića, pored republičkih podsticaja i grad Kraljevo svojim odlukama, preko agrarnog budžeta nastavlja podstiče poljoprivrednu proizvodnju. Kao što smo pisali, na prošloj sednici Skupština grada donela je Odluku o uslovima i načinu regresiranja osiguranja životinja, useva i plodova u 2009. godini kojima je omogućena refundacija navedenog osiguranja registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima od 60 odsto (za životinje), odnosno 50 odsto za plodove i useve. Ako se uzme u obzir da i Republika regresira osiguranje ove proizvodnje sa 40 odsto, to znači da će svim registrovanim domaćinstvima, koja uplate ovo osiguranje, ono biti odmah refundirano u iznosu od 100 (za životinje) i 90 odsto (za useve i plodove). Vesković je apeluje na sve poljoprivrednike da maksimalno iskoriste ovu mogućnost za regresiranje osiguranja, jer postupak nije mnogo komplikovan, a time će zaštititi svoja gazdinstva od mogućih elementarnih nepogoda i šteta u proizvodnji. Naime, poljoprivrednik najpre sklapa ugovor sa osiguravajućom kućom, uplaćuje osiguranje, dobija polisu  i sa njom i dokazom o registrovanom gazdinstvu dolazi u Gradsku upravu, podnosi zahtev gradu Kraljevu i Republici i u kratkom roku dobija refundaciju-povraćaj svojih sredstava. Rok za podnošenje ovih zahteva je 31. oktobar ove godine.
Pored toga, na narednoj sednici Skupštine grada treba da se usvoji i Program korišćenja sredstava za podsticanje poljoprivredne proizvodnje za 2009. godinu na osnovu koje registrovani poljoprivrednici dobijaju povoljne kredite iz gradskog budžeta.
   - Ova sredstva iz godine u godinu rastu, a vraćanjem kredita se i obnavljaju, i sa šest miliona pre četiri godine narasla su na dvadeset miliona dinara ove godine. To su izuzetno povoljni beskamatni  krediti u iznosu do milion dinara, koji se odobravaju na tri godine, sa grejs-periodom (počekom) od godinu dana, a isplata se, uz odgovarajuće dokaze (da poljoprivrednik uloži u projekat 50 odsto sopstvenih sredstava) i proceduru, vrši preko banke sa kojom je grad Kraljevo sklopio aranžman. Svesni smo da ove godine sa tim Programom kasnimo zbog poznatih problema u radu Skupštine, ali će nadležna Komisija za poljoprivredu, odmah po donošenju Programa, raspisati konkurs za odobravanje ovih sredstava - kaže Miloš Vesković i zaključuje da sve ove mere treba da ublaže efekte ekonomske krize u oblasti poljoprivrede i podstaknu brži razvoj ove jedne od nosećih privrednih grana u Srbiji, pa i kraljevačkom kraju.

  • Ekološki pokret ,,Ibar,, nastao je pre devetnaest godina kao jedna od prvih ekoloških organizacija u tadašnjoj Jugoslaviji. Tokom proteklih godina ovaj pokret je organizovao i realizovao brojne akcije, a posebno je zaslužan što je grad Kraljevo među prvima u Srbiji usvojio i uradio Lokalni ekološki akcioni plan i Strategiju upravljanja otpadom • Budući ekološki tehničari iz Poljoprivredno- hemijske škole obavljaju praksu i blok nastavu u  kući ovog Ekološkog pokreta

   Ekološki pokret ,,Ibar,, je nevladina, neprofitna, organizacija nastala 10. marta 1990. godine, pre svega, kao odgovor pojedinaca na često zagađenje Ibra fenolom, a time i na zagađenje vode za piće. Ekološki pokret "Ibar", treba to naglasiti, tada je bio jedna od prvih ekoloških organizacija u ondašnjoj Jugoslaviji. Svoje aktivnosti, kao što sam naziv kaže, pokret usmerava ka zaštiti životne sredine na području Kraljeva i okoline, i do sada je realizovan veliki broj kampanja, edukacija, akoloških akcija, izložbi i projekata. Pokrenuo je akciju i učestvovao u izradi Lokalnog ekološkog akcionog plana, što je Kraljevo svrstalo u prve gradove koji imaju ovaj značajan akt. Pored toga, realizovao je i više projektnih zadataka sa stranim organizacijama sličnog opredeljenja, ali i sa Ministarstvom ekologije Republike Srbije. Za sve to vreme postojala je radio emisija "Oaza" i televizijska emisija "Izborni predmet ekologija".

VREDNOST ORGANIZACIJE
   Ekološki pokret ,,Ibar,,, rekli smo, svoje aktivnosti, najpre, usperava ka sprečavanju zagađenja reke Ibra. Zaštitu ove reke, i stanje na njoj, pokret tumači kao sliku ekološke svesti grđana.
- Ta slika, barem za sada, daleko je od ružičaste, mada stasavaju generacije koje žele da je promene na bolje. U tom pravcu, u Ekološkom pokretu, putem raznih vidova aktivnosti, edukuju se mlade generacije, čime se podiže svest najmlađih da rešenje ekoloških problema predstavlja, ujedno, i poboljšanje kvaliteta života i zaštita svih nas.- ističe Miroslav Pavlović Kepo, osnivač i predsednik Ekološkog pokreta ,,Ibar.,,
Ekološki pokret cilja i mnogo dalje, ka učlanjenju naše zemlje, kao ravnopravnog člana, u sve evropske institucije i organizacije. Zalaže se za širenje ideje evropskog udruženja u Srbiji, unapređenjem kulturne, političke i ekonomske saradnje među građanima, narodima, regijama i državama Evrope i podržavanje koncepta ,,održivog razvoja.,,
Inače, za devetnaest godina postojanja, Ekološki pokret ,,Ibar,, prošao je različite organizacione razvoje. Od 2000. godine pokret je organizovan po modernom principu NVO (nevladina organizacija). Osnovna misija organizacije je uticanje na javnost Kraljeva i okoline, stvaranje i podizanje ekološke svesti, promocija evropskih vrednosti i tekovina u oblasti ekologije, i podržavanje procesa i pojava koji tome vode.

VIZIJA I GLAVNA OVOGODIŠNJA AKCIJA
   Prema rečima osnivača Ekološkog pokreta ,,Ibar,,, Miroslava Pavlovića Kepa, svoju viziju pokret vidi u saradnji između nevladinih organizacija, vladinih institucija, sektora biznisa i drugih koji su zainteresovani za životnu sredinu. Takođe, pokret podržava slobodne rzamene informacija, donošenje i primenu zakona, učešća  javnosti i dostupnosti informacija u donošenju odluka. Sagledavajući značaj učešća javnosti, kao najjače snage za delovanje na polju promena u životnoj sredini, realizujemo kontinuiranu aktivnost u ekološkoj kući na obali Ibra.
- Ove godine smo obeležili nekoliko svetskih dana: Svetski dan vode, Svetski dan ptica, Svetski dan energetske efikasnosti, Svetski dan biodiverziteta. Sve te značajne dane obeležavamo sa učenicima osnovnih i srednjih škola. Svakako, treba napomenuti da budući ekološki tehničari iz Poljoprivredno- hemijske škole obavljaju praksu i blok nastavu u ekološkoj kući, gde se uz prikazivanje filmova i razgovor o ekologiji podiže ekološka svest. Ekološki pokret ,,Ibar,, je udružen sa mnogim sličnim organizacijama u Kraljevački ekološki forum, čija će je glavna akcija pod nazivom ,,Očistimo Srbiju, očistimo Kraljevo,,, trajati tokom cele godine.- naglašava Pavlović.
S obzirom da je Srbija zaprljana i zagađena zemlja, u kojoj je svest građana o tom problemu na veoma niskom stupnju, akcije poput ovih koje pokreće i realizuje Ekološki pokret ,,Ibar,, imaju izuzetan značaj. Utoliko pre jer je ukupno stanje u Srbiji nezadovoljavajuće, što se podjednako odnosi na stanje voda i vodenih resursa, stanje vazduha, biodiverziteta, stanje šuma i zemljišta... Neadekvatan je i pristup u upravljanju otpadom i hemikalijama, prisutan je visok rizik od hemijskih i drugih udesa. Brojni su privredni sektori čije aktivnosti dodatno nepovoljno utiču na postojeće stanje životne sredine. Troškovi degradacije životne sredine daleko prevazilaze nivo potrebnih ulaganja i unapređenja stanja životne sredine u čitavoj Srbiji.
  U takvoj situaciji ekološki pokreti imaju ogroman značaj, baš kao što Ekološki pokret ,,Ibar,, ima u Kraljevu i okolini.

GRAĐEVINSKE FIRME I OTPAD - RIGOROZNE KONTROLE
   Ministar ekologije i prostornog planiranja, doktor Oliver Dulić, izjavio je da će građevinske firme ubuduće morati da dokažu da su šut i otpad odneli na gradsku, a ne na divlju deponiju.
- Građevinske firme i preduzimači biće suočeni i sa rigoroznim kontrolama komunalne policije i strogim kaznama.- rekao je ministar Dulić.

OPŠTINSKO TAKMIČENJE EKIPA PRVE POMOĆI - piše Ivan Rajović
Stogodišnjica humane misije Crvenog krsta

  Ni jutarnja kiša nije mogla da omete Crveni krst Kraljevo da sa saradnicima i  ovoga puta organizuje Opštinsko takmičenje ekipa Prve pomoći. I umesto u parku pored Ibra takmičenje je veoma uspešno prošle subote organizovano u filskulturnoj Sali Elektro-saobraćajne tehničke škole "Nikola Tesla". Učestvovalo je 20 ekipa u sledećim kategorijama:
Podmladak - 9 ekipa
Omladina - 8 ekipa
"Petlići" ( učenici 4 i 5 razreda osnovne škole) - 3 ekipe
Ukupno je bilo 120 takmičara,  i  još 80 šminkera, simulanata, sudija i ostalih osoba iz Zdravstvenog centra "Studenica" i Medicinske škole, koje su činile logističku podršku. Zahvaljujućii dobroj organizaciji takmičenje je trajalo samo 3 sata, tako da je proglašenje pobednika bilo u 14 sati. Takmičenje je otvorio sekretar Crvenog krsta Kraljevo Mirjana Lišanin Gostiljac, koja je pozdravila sve prisutne i poželela im uspeh u prikazivanju svojih znanja i veština uz napomenu da su svi pobednici jer su svoje slobodno vreme posvetili humanoj misiji Crvenog krsta koja se u ovoj oblasti sprovodi preko 100 godina, još od jednog od prvih predsednika Crvenog krsta Kraljevo Savatija Božića, koji je sa svojom suprugom podučavao devojke prvoj pomoći.
Takmičenje je pratio i direktor Zdravstvenog centra "Studenica" dr Dragan Arsić koj je i ovog puta podržao Crveni krst u naporima da mlade usmeri ka zdravim stilovima života, i koji je prvoplasiranim ekipama iz svake kategorije uručio pehare.
Prva mesta su osvojile sledeće ekipe:
u kategoriji "Petlića"  "Jovak 3"  ekipa O.Š. "Jovo Kursula";
u kategoriji podmlatka "Maturanti" ekipa O.Š. "Živan Maričić";
u kategoriji omladine "Kolibri" ekipa Crvenog krsta.
Ove ekipe idu na međuregionalno takmičenje koje je međufaza ka državnom takmičenju. Istovremeno je u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje iz Kraljeva obeležen i Svetski dan bez duvanskog dima . Dr Dragana Milićević Tendjera je svim prisutnim govorila o štetnosti pušenja, a onisu popunjavalki upitnike i svi su pokazali visok stepen znanja u ovoj oblasti, a podeljen im je i odgovarajući propagandni materuijal. I ovoga puta iz Crvenog krsta je ukazano na veliki značaj volonterskog rada.

UGS “NEZAVISNOST”: OBRAČUN NAKNADE ZARADE ZA RAD U DANE PRAZNIKA
Zarade za vreme uskršnjih i prvomajskih praznika

  Prema clanu 114. Zakona o radu ( "Službeni glasnik RS"), br.24/05 61/2005 ) zaposleni, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan, ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Pravo na naknadu zarade ne pripada zaposlenom za sve dane praznika u koje ne radi, već samo za one dane praznika koji bi mu ,po rasporedu radnog vremena, bili radni dani.
Zaposleni koji ima petodnevnu radnu nedelju (ponedeljak - petak ) ima pravo na naknadu zarade samo za dane koje ne radi a koji bi im po rasporedu radnog vremena bili radni dani. Za dane praznika koji su prema rasporedu radnog vremena za zaposlenog dani nedeljnog odmora, zaposlenom ne pripada pravo na naknadu zarade.
Primer:
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade ako ne radi za vreme Vaskršnjih praznika ( petak 17. april i ponedeljak 20. april ), jer prema rasporedu radnog vremena to bi bili njegovi radni dani da nije bilo praznika.
Isti princip primenjuje se i za zaposlene koji imaju šestodnevnu radnu nedelju ( ponedeljak - subota, a nedelja im je dan odmora ), prerespodelu radnog vremena  ili rad u turnusu. I za njih naknada zarade pripada samo za dane koje ne rade a koji bi im po rasporedu radnog vremena bili radni. Dakle zaposlenom pripada naknada zarade za dane državnog ili verskog praznika koji su" pali "u njegove radne dane, a ne pripada za dane koje su, prema njegovom nedeljnom rasporedu radnog vremena neradni dani ( subota, nedelja, ili za one koji rade u smenama - drugi dani koji su prema rasporedu rada njihovi neradni dani ).
 Na primer:
1.         Zaposleni radi od ponedeljka do subote, a dan njegovog odmora je nedelja. Njemu pripada naknada zarade za vreme praznika ( petak 17. april, subota 18. april i ponedeljak 20. april ), odnosno za dane u koje bi prema rasporedu radnog vremena radio da u te dane nisu bili praznici.
2.         Za zaposlene koji rade u smenama, pa dani njihovog nedeljnog odmora padaju u petak i subotu ( 17. i 18. aprila ) a odsustvuju za vreme Vaskršnjih praznika, imaju pravo na naknadu zarade za dane koje bi radili da nije bilo praznika ( za nedelju 19. aprila i ponedeljak 20. aprila, dok za petak i subotu nemaju pravo na naknadu zarade jer su prema rasporedu njihovog radnog vremena to dani njihovog nedeljnog odmora.)
3.         Praznik rada 1.maj praznuje se dva dana 1. i 2. maja, koji ove godine padaju u petak i subotu. S obzirom na to da 2. maj pada u subotu, nema pomeranja praznika za naredni dan. Da li će zaposleni ostvariti pravo na naknadu zarade zavisi i od rasporeda njihovog radnog vremena.
Na primer:
1.         Zaposleni koji rade od ponedeljka do petka - (petodnevna radna nedelja ), subota i nedelja su dani nedeljnog odmora pa imaju pravo na naknadu zarade samo za jedan dan - za petak 1. maj.
2.         Zaposleni imaju šestodnevnu radnu nedelju ( ponedeljak - subota ), a nedelja im je dan nedeljnog odmora, imaju pravo na naknadu zarade za oba dana praznika 1.i 2. maj (i petak i subotu ).
3.         Zaposleni kojima dani nedeljnog odmora padaju u petak i subotu ( 1. i 2. maja), nemaju pravo na naknadu zarade ni za jedan od ova dva dana, niti imaju pravo da im se pomeri praznovanje za naredni dan ( nedelju - 3. maj ) koji je po rasporedu njihov radni dan.
4.         Zaposleni kojima su 2. maj ( subota ) i 3. maj ( nedelja ) dani nedeljnog odmora, a prvi maj radni dan, imaju pravo na naknadu zarade za jedan dan ( 1. maj ).Ako se zaposleni nalazi na godišnjem odmoru u vreme praznika, godišnji odmor se produžava za dane praznika koji nisu subota i nedelja jer se i dani godišnjeg odmora računaju bez subota i nedelja, tako da mu se za dane praznika ( koji nisu subota i nedelja ) isplaćuje naknada za dane praznika, a ne naknada za dane godišnjeg odmora.

Osnov za naknadu zarade za dane državnih i verskih praznika:
Prema članu 114. Zakona o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca ( osnov za naknadu).
Zakonom o radu nije precizirano kako se utvrđuje prosečna zarada zaposlenog u prethodna tri meseca. Iz zakonske formulacije " prosečna ZARADA u prethodna tri meseca" sledi da za izračunavanje proseka treba uzeti zaradu isplaćenu po svim osnovama,tj. Zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu i sva druga primanja i nagrade koje prema zakonu o radu imaju karakter zarade. Takođe, iz toga sledi da u obračun ne treba uzeti nikakve naknade zarade.
Zakonom o radu, u članu 114. stav 1, utvrđeno je pravo zaposlenog na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i odsustva zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa.
U svim navedenim slučajevima osnovica za obračun naknade zarade je prosečna zarada u prethodna tri meseca koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje naknada. Dakle, za dane praznika u aprilu osnov za naknadu je prosečna zarada za period januar - mart, a za dane praznika u maju osnov za naknadu je prosečna zarada za period februar - april.
Članom 105. Zakona, utvrđeno je da zaradu čini iznos koji je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca ( nagrade, bonusi i sl. ) i druga primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Zaradom u smislu navedenog stava člana 105. Zakona o radu, smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim naknade troškova zaposlenog u vezi sa radom iz člana 118.tač 1) - 4 ) i drugih primanja iz člana 119. i člana 120. tačka 1 ) ovog zakona.
" U osnov za utvrđivanje naknade zarade uzimaju se sva primanja koja čine zaradu u skladu sa članom 105. stav 3. Zakona o radu, a koja su u prethodna tri meseca, pre meseca u kojem je zaposleni započeo da koristi odsustvo sa rada, isplaćena zaposlenom, a to su:
isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u prethodna tri meseca, deo zarade po osnovu radnog učinka ( stimulacije i dr );
uvećanje zarada isplaćenih u prethodna tri meseca po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, " minulog rada " i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;
druga primanja koja imaju karakter zarade a koja su u prethodna tri meseca isplaćena ( topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade.)  S obzirom na to da je osnovica za obračun naknade zarade - zarada, isplaćene naknade zarada ( za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i dr.), kao ni sati odsustvovanja za koje je isplaćena naknada ne ulaže u obzir ovih zarada.
Prema tome, kada je zaposleni prethodna tri meseca delimično radio, a delimično bio odsutan ( zbog privremene sprečenosti za rad, godišnjeg odmora i dr.) i za sate rada mu je isplaćena zarada, a za dane odsustvovanja sa rada isplaćena mu je naknada zarade, uzimaju se samo efektivni sati rada i isplaćena, odnosno, obračunata zarada ( po svim osnovama ) koju je zaposleni primio".( Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije, br. 011-00-933/2006-02 od 21.08.2006. godine).
Uzimajući u obzir da se naknada zarade, po pravilu, utvrđuje za određeni broj časova odsustvovanja sa rada, najceloshodnije je da se i prosečna zarada obračunata za tri prethodna meseca utvrdi kao prosečna zarada po radnom času.
Zato, prvo je potrebno utvrditi broj časova za koje je zaposleni ostvarivao zaradu. U broj časova za koje je zaposleni ostvarivao zaradu trba uneti i časove prekovremenog rada.
Zatim, treba sabrati zarade koje su mu isplaćene u prethodna tri meseca ( u obračun se ne uzimaju naknade zarade ) i podeliti ih ukupnim brojem časova rada u ta tri meseca. Dobijeni iznos predstavlja prosečnu zaradu po času ostvarenu u prethodna tri meseca ( u daljem tekstu: osnov po času ). Množenjem osnova po času sa brojem časova za koji se isplaćuje naknada i procentom za visinu naknade iz Zakona o radu, dobija se iznos naknade zarade.

Pravo na uvećanu zaradu za rad na dane praznika:
Ako zbog potreba posla, ili iz nekog drugog razloga, zaposleni radi na dan praznika koji je neradan dan, prema članu 108. Zakona o radu, ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je neradan dan. Uvećanje zarade utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, a najmanje u visini od 110% od osnovice. Osnovicu čini osnovna zarada utvrđena opstim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Kako se uvećana zarada utvrđuje za određeni broj časova rada na dane praznika, za obračun
Uvećane zarade mora se utvrditi osnovna zarada utvrđena po času. Ako je ugovorom o radu  osnovna zarada utvrđena po času, onda se ovo pitanje ne postavlja. Međutim ukoliko je osnovna zarada utvrđena u mesečnom iznosu, onda se osnovna zarada po času dobija tako što se osnovna zarada iz ugovora o radu podeli brojem mogućih časova rada za mesec.
Prema zakonu, osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Dakle, u osnovicu za obračun uvećane zarade ne mora se uključiti i radni učinak koji je sastavni deo zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. Naravno, nema nikakve smetnje da se opštim aktom ili ugovorom o radu predvidi da osnovicu za uvećanu zaradu, pored osnovne zarade, čini i radni učinak.
Zaposlenom pripada uvećana zarada za sve časove koje radi na dane državnih i verskih praznika koji su po zakonu neradni dani, nezavisno od toga da li bi mu po rasporedu radnog vremena to bio radni ili neradni dan.
Zakon propisuje minimum uvećanja, kako u pogledu procenta (110%), tako i u pogledu osnovice ( osnovna zarada.) Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu mogu se predvideti povoljnija rešenja za zaposlene (veći procenat i proširena osnovica ).
Dakle, poslodavac u svom aktu može i veći procenat uvećanja zarade, jer su zakonom o radu propisani minimalni iznosi uvećanja. Na primer, poslodavac može predvideti uvećanje 150% i tada je poslodavac obavezan da primenjuje utvrđeno povećanje iz svog akta. Međutim poslodavac ne može predvideti manji procenat uvećanja od 110%.
U slučaju da zaposleni radi na dan praznika, može se desiti da na taj dan radi noću ili da su mu ti dani prekovremeni. Pri tome se mora imati u vidu clan 108. Zakona, kojim je propisano da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini  utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu:
1. za rad na dan praznika koji  je neradan dan - najmanje 110% od osnovice:
2. za rad nocu  i rad u smenama , ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade.,najmanje 26 % od osnovice;
3. za prekovremeni rad - najmanje 26 % od osnovice;
4. po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu ("minuli rad ") - 0.4% od osnovice.
Zakonom je, takođe, propisano da ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Na primer, zaposleni je na dan državnog praznika radio noću. Za sate noćnog rada na dan praznika zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu najmanje za 136% (110% + 26% ) od osnovice
Napominjemo da za časove za koje zaposleni ostvaruje pravo na uvećanu zaradu istovremeno ostvaruje i pravo na redovnu zaradu, tako da ti časovi ulaze i u obračun osnovne zarade.
U broj mogućih časova uzima se  i broj časova za dane državnih praznika.
Kao što se može videti iz prethodnog primera, 8 sati rada noću na dan praznika, koji su ujedno i prekovremeni rad, u obračun su ušla četiri puta:
-kao sati rada ( 100% ),
-kao sati noćnog rada ( 26% ),
-kao sati rada na praznik (110%)
-kao prekovremeni rad ( 26% ).
Da li će rad na dane praznika biti ujedno i prekovremeni rad, zavisi od:
-rasporeda radnog vremena kod poslodavca ( petodnevna radna nedelja, šestodnevna radna nedelja, rad u smenama, rad u turnusu i sl.), i
-da li je poslodavac uveo preraspodelu radnog vremena.          
Prema zakonu o radu, prekovremeni rad  ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom. Na primer, ako zaposleni uobičajeno radi 5 dana u nedelji po 8 časova, u toku nedelje može imati najviše 8 časova prekovremenog rada, i to tako da nijednog dana nije radio duže od 12 časova. U slučaju da zbog povećanog obima posla postoji potreba za radom dužim od prethodno navedenog, radi se prerasporela radnog vremena.
U tom slučaju zaposleni ne može raditi više od 60 časova nedeljno ( na primer 5 puta po 12 časova ).
Prema članu 57. Zakona, poslodavac može da izvrši prerespodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
Dakle, prema Zakonu o radu, prekovremeni rad se određuje u odnosu na radnu nedelju uz mogućnost preraspodele, tako da je na osnovu podataka o radu, na dane praznika vrlo teško reći da li je zaposleni istovremeno ostvario i prekovremene časove. Da li zaposleni koji radi na dane praznika ostvaruje i prekovremene sate može se ceniti samo u svakom konkretnom slučaju, uvažavajući zakonske odredbe o prekovremenom radu.
Takođe treba imati u vidu i odredbu člana 67. stav 4.Zakona o radu, da kada je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da  mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.
Poslodavac, koji zbog prirode posla donese odluku da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora ( radi 5 dana i 2 dana su dani nedeljnog odmora ),po pravilu bi trebalo zaposlenom da  obezbedi u toku naredne nedelje 2 slobodna dana.
Ako poslodavac ne obezbedi zaposlenom 2 slobodna dana, obavezan je da  mu obezbedi najmanje 1 slobodan dan ( član 67. stav 4. Zakona), a drugi radni dan imao bi karakter prekovremenog rada.
Kancelarija UGS - a " Nezavisnost"
Milan Trikoš

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

KNJIGA "MOSTOVI PRIJATELJSTVA" DIGLA NA NOGE MARIBORČANE
Pesnik Ivan Rajović i počasni konzul Rade Bakračević “brane” boje Srbije

   • Milka Knežević, urednica ove veoma kvalitetne knjige, uz pomoć članova uredničkog odbora uradila je nešto što se na početku činilo nemogućim. Povezala je poznate pesnike iz celog sveta i to one koji u svojim delima govore o prijateljstvu i saradnji među narodima i na taj način pozvala sve narode sveta da se udruže u jednu veliku zajednicu u kojoj bi vladalo prijateljstvo i mir

   Knjigu "Mostovi prijateljstva", koju su zajednički izdali Društvo: Hrvatsko - kineskog prijateljstva i Internacionalno kulturno društvo Šajerska zajednica iz Maribora doživela je krajem maja u Mariboru nezapamćen uspeh. Organizatori promocije ove knjige u Mariboru bili su  Mariborsko literarno društvo, Hrvatsko - slovenačko društvo prijateljstva iz opštine Bednje i Društvo hrvatsko - kineskog prijateljstva iz Varaždina.
   Prostorije Literarne kuće u Mariboru, gde se održavala promocija bili su mali da prime veliki broj ljubitelja književnosti, koji su želeli da prisustvuju velikom literarnom događaju u gradu na Dravi. Marjan Pungartnik, poznati slovenački književnik, alfa i omega svih događaja koji su vezani za književnost u Mariboru, nije skrivao zadovoljstvo zbog interesa Mariborčana da čuju pesme svetskih pesnika koje je u enciklopediji Mostovi prijateljstva sakupila književnica Milka Knežević.
   Knjigu je u ime slovenažkih književnika predstavio Marjan Pungartnik a pojedine pesme iz knjige čitala je Rahela Blažević.
U knjizi je 380 pesama predstavilo 185 pesnika iz 40 država sa svih pet kontinenata. Srbiju su zastupali pesnici Kraljevčani  Ivan Rajović i Rade Bakračević. Milka Knežević, urednica ove veoma kvalitetne knjige, uz pomoć članova uredničkog odbora uradila je nešto što se na početku činilo nemogućim. Povezala je poznate pesnike iz celog sveta i to one koji u svojim delima govore o prijateljstvu i saradnji među narodima i na taj način pozvala sve narode sveta da se udruže u jednu veliku zajednicu u kojoj bi vladalo prijateljstvo i mir.
   Da je ova knjiga svetska enciklopedija dokaz je i taj da je u samoj knjizi dvadeset ambasadora dalo svoje izjave o pozitivnoj inicijativi Milke Knežević da poveže narode iz svih krajeva sveta. Na promociju knjige u Mariboru stigli su pored mnogobrojnih književnika i političari među kojima i Marjan Kompol, veleposlanik i član uredničkog odbora knjige Mostovi prijateljstva i Šime Ivanjko, počasni konzul. Organizatore promocije knjige pozdravio je i Rade Bakračević, predsednik Kulturnog društva "Štajerska zajednica" i član uredničkog odbora. O umetničkom radu Milke Knežević govorio je Marjan Kompol, književnik, čije su pesme takođe objavljene u ovoj knjizi. Na promociji knjige su prisutni prihvatli predlog da se knjiga prevede na slovenački jezik. Prijatnu dužnost oko štampanja knjige na slovenački jezik preuzeo je Marjan Pungartnik, generalni sekretar Saveza kulturnih društava Maribor.
   Ova veoma kvalitetna knjiga, takoreći biser, među svetskim knjigama već je predstavljena u Gracu (Austrija), Varaždinu, Zagrebu, Banjaluci, Beogradu, Crnoj Gori i Švedskoj i nastavlja put ka drugim destinacijama po svetu noseći poruku mira i prijateljstva među narodima.
Rade Bakračević



SARA LUKIĆ: RAM ZA PORTRET BUDUĆEG UMETNIKA - piše Bojana Milosavljević
Slikati i živeti je - isto

   • Na 38. Vukovom đačkom saboru u Tršiću kraljevačka gimnazijalka Sara Lukić (16) bila jedan od pet pobednika likovnog konkursa na koji je do kraja maja prispelo više od tri stotine radova osnovaca i srednjoškolaca iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske

Retko je zadovoljstvo upoznati Saru Lukić, učenicu prvog razreda Gimnazije u Kraljevu. Već na prvi pogled plene njena zrelost, skromnost i posvećenost crtanju i slikanju, kojim se ova mlada devojka bavi od najranijeg detinjstva. Ako se ima u vidu da je uz sve to Sara i  briljantan đak koji zna za samo petice, eto dokaza da je ovo devojče sagovornik za poštovanje.
   Sve ovo o Sari Lukić potvrđuje i njena profesorka likovne kulture u Gimnaziji Aleksandra Popović, akademski slikar, kojoj takođe treba odati pohvalu jer zdušno nastoji da promoviše značajnije uspehe svojih učenika, smatrajući pritom da je njen udeo u svemu tome neznatan. Profesorka Popović se, kako sama kaže, jedino trudi da bude pravovremeno obaveštena kada je u pitanju neko likovno takmičenje ili smotra. Upravo tako je bilo sa 38. Vukovim đačkim saborom u Tršiću povodom kojeg je bio raspisan likovni konkurs za osnovce i srednjoškolce iz naše zemlje, Crne Gore i Republike Srpske.
U najkraćem, za Sabor je pristiglo više od 300 radova;  žiri je izabrao po 10 najuspešnijih kod osnovaca i srednjoškolaca, tako da su  njih 20 bili učesnici likovne kolonije u Tršiću od 21. do 23. maja. Tamo su radili po jedan rad i na osnovu svega opet je izabrano po pet najboljih iz obe kategorije.
- Sarin rad je u toj postavci izložen na vrlo vidnom, centralnom, mestu - napominje profesorka Popović, uz važan podatak da je iz svih škola koje su učestvovale na Saboru mogao da konkuriše samo jedan učenik. Što se Gimnazije u Kraljevu tiče, dileme nije bilo - Sarinih pet  radova, koje je profesorka odabrala, su je preporučili za takmičenje u Tršiću.

PRVA IZLOŽBA I MAMINE SUZE
Aleksandra Popović iznosi svoja zapažanja o Sari, već sada sa žaljenjem što neće moći da joj predaje sve četiri godine, jer Sara sa bratom - blizancem Lukom pohađa prirodno - matematički smer:
- Sara se po svemu izdvaja kao, bez preterivanja, neobično i izuzetno dete. Samo se nadam da će vremenom naučiti da se bar malo i sama hvali. Retko je talentovana. Ona ima slikarski nerv, taj neobično siguran i snažan potez četkicom koji stvara vrlo bogat kolorit."
Devojčica skromno komentariše svoj najnoviji uspeh u Tršiću. Zanimljivo je što kaže da joj je bilo mnogo draže što je učestvovala nego što je postala jedan od pobednika. Kako bilo, Sara početkom jula sa ostalim učesnicima opet ide na desetodnevnu likovnu koloniju u Vukovo rodno mesto. To će joj biti još jedna nagrada.
- Još u vrtiću sam zavolela crtanje i slikanje i sada svakodnevno ponešto radim - skromno kaže Sara, budući slikar. Kada su u Tršiću i nju  pitali šta joj ova umetnost znači bez razmišljanja je odgovorila: "Jedino živim dok slikam." Može da zvuči pomalo patetično za mladu devojku od 16 leta, ali vrlo jasno i iskreno kada je Sara u pitanju. Ona zaista živi u svetu boja, godinama je pohađala časove crtanja i slikanja kod iskusnih umetnika. Jednom je slikar Radoš Rakuš u kancelariji Sarinog tate Saše video neke njene uramljene slike. Toliko se zainteresovao i zadivio da je naumio da joj napravi izložbu.
- Ja sam mislila da će u Domu kulture u Ribnici biti neka grupna izložba - priseća se Sara tog događaja iz šestog razreda - a iznenadila sam se kada sam došla i videla da je to samo moja izložba. Onda sam održala i neki mali govor, a mama se rasplakala."
   Može biti da njoj nisu bile jasne suze mame Dane, ali odraslima jesu. Lukićima ni tada nije baš nešto bilo stalo do publiciteta ćerke Sare. Dana i Saša jednostavno "prate" svoju decu i u svemu ih podržavaju. Tako Luka dugo godina trenira fudbal, a Sara se još bavi i glumom, iz čistog zadovoljstva.  Školske nagrade iz likovne kulture su brojne, a pre ove u Tršiću pobedila je i na izložbi povodom stote godišnjice Gimnazije u Kraljevu.
   A za kraj ove priče koja ima divan povod, evo nečeg zanimljivog i zabavnog o Sarinom izuzetnom izrastanju u umetnicu. Naime, nije ona baš uvek imala sve petice. U nižim razredima iz likovnog je dobijala samo četvorku, a brat Luka je tu i samo tada bio bolji. Kako je to moguće?!
- Tada još nisam znala da mešam boje -  ozbiljno objašnjava Sara - i kada bih nacrtala čoveka nisam htela da otkrivene delove tela obojim u žuto, jer, kao što znate, mi nismo narod žute rase. Tako sam ja mislila i zato sam lica i ruke ljudi ostavljala neobojene...
    E, ali učiteljici se baš i nije dopadalo tako razložno objašnjenje i smatrala je da Sara radove ne dovršava a i ne poštuje pravila, pa joj je zato upisivala četvorke. Uvek bi se, doduše, ograđivala od tog svog stava rečima: "Da, sve je to vrlo lepo; ima tu nečega, imaš smisla, dopada mi se, ali..." Nije to ni tada bila loša namera koju treba pamtiti, ali danas je baš duhovito i simpatično. Rekla bih da i Sara tako misli o tom svom manje "slavnom" polasku u svet likovne umetnosti.



35. DEČJI MAJSKI LIKOVNI SALON
Glavna nagrada za "Moj grad"

   Jubilarni 35. Dečji majski likovni salon otvoren je u Narodnom muzeju postavkom 49 najboljih radova iz 13 od ukupno 16  osnovnih škola sa područja našeg grada koje su učestvovale na ovom takmičenju. Radomir Bogićević, učenik ŠOSO "Ivo Lola Ribar" u Kraljevu, dobitnik je glavne nagrade Salona "Milorad Mihajlović" za rad u temperama pod nazivom "Moj grad." Odluka tročlanog žirija bila je jednoglasna, a za prvonagrađeni rad rečeno je da "svež, autentičan i kompoziciono odličan."
   Prema propozicijama ovog Salona dodeljeno je i pet ravnopravnih nagrada: Vuku Milojeviću iz OŠ "Sveti Sava", Marijani Milenković iz OŠ "Jovo Kursula", Mariji Kovačević iz OŠ "Četvrti kraljevački bataljon", Aleksi Nikoliću iz ŠOSO "Ivo Lola Ribar" i Radomiru Bogićeviću, takođe iz ŠOSO "Ivo Lola Ribar."



TAKMIČENJE MUZIČKIH ŠKOLA SRBIJE ,,MALI VIRTUOZ"
Kraljevčanima šest nagrada

   Najmlađi učenici osnovne muzičke škole ,,Stevan Mokranjac" u Kraljevu osvojili su šest nagrada na takmičenju ,,Mali virtuoz" održanom u Beogradu. U disciplini harmonika prvu nagradu osvojio  je Aleksa Cvetanović (pripremni razred), dok je Jani Sretović (prvi razred) pripala druga nagrada.U takmičenju violinista druga nagrada pripala je  Emiliji Diković (pripremni razred) i Marku Milenkoviću (drugi razred) , a Tijani Materić (drugi razred) treća.U disciplini klavir Dunja Stevanović (prvi razred) osvojila je treću nagradu.



RAZGOVOR S POVODOM: SLOBODAN TRKULJA - OD SAMOUKOG MUZIČARA DO MAGISTRATURE NA PRESTIŽNOM AMSTERDAMSKOM DŽEZ KONZERVATORIJUMU - piše Marina Miljković Dabić
Muzika je emocija

• "Božjom voljom, jednog momenta, obreo sam se u manastiru Kovilj, čuo vizantijsko pojanje i potpuno "poludeo" za njim"* "Uz pravu kombinaciju modernog ritma i tradicionalne muzike, ona postaje bezgranična pista na koju čovek može svakog momenta da sleti i da uzleti"

Kaže da je osećao kako će, pre ili kasnije, svet početi da se okreće prema njegovoj zamisli, ali nijednu priliku ne propušta da se zahvali Bogu što ga je blagoslovio talentom, korenima koji su ga preporučili celom svetu i drvetu od koga su napravljeni instrumenti na kojima od detinjstva svira. Slobodan Trkulja je multi-instrumentalista, kompozitor i pevač grlenog i vizantijskog stila. Sa svojom grupom "Balkanopolis" izvodi muziku inspirisanu tradicijom Srbije i Balkana. Kraljevo je bilo na mapi turneje kojom ovog proleća obilazi Srbiju. Radi se o spektakularnom solo nastupu pod imenom "Muzika sa 15 instrumenata"    posle kog publika izlazi raspamećena što su, kada Trkulja peva to "pevane molitve", a kada svira "muzičke bahanalije".
Možda najlepši kompliment upućuju mu oni koji kažu da je "Slobodan Trkulja u muzici, ono što je Novak Đoković u tenisu!" Ali, taj momak koji u muzičku tradiciju Srbije zalazi često i sa posebnim poštovanjem, smatra da nikad umetnik o sebi ne sme da misli da je veliki. Posebno, kad mu je dat Božji dar, a Slobodan Trkulja ga definitivno ima.
- Onog momenta kad se zadovoljiš svojom trenutnom pozicijom, ti si izgubio. Jer, čovek stalno mora da se trudi da bude bolji. U sportu, mora da bude bolji od ostalih, ali u muzici je nešto drugačije: svakog dana moraš biti bolji, nego što si bio juče. Prosto, stalno moraš da imaš neki prostor za napredak jer, muzika je kao svemir - potpuno bezgranična, sa milijardu mogućnosti. Kao u slikarstvu, koliko vekova ljudi slikaju i nikad niko nije nacrtao istu sliku, osim kad su baš kopirali namerno.
Svaki čovek određene stvari vidi na različiti način. Tako ja muziku čujem na neki svoj način i puno vremena mi je trebalo da formulišem svoj muzički izraz, da sve te boje koje imam upotrebim na način koji će zaista podražavati načine na koje ja doživljavam srpsku tradicionalnu muziku. Ja sam odrastao na rokenrolu, bavim se tradicionalnom, a obožavam simfonijsku muziku. Obožavam ruske kompozitore, Rahmanjinova posebno, volim klasičarske teksture sa puno boja, puno instrumenata koji sačinjavaju jedan zvuk, a opet sam nekako vrlo tradicionalan i čovek koji voli gajde, jer je odrastao na njihovom zvuku, na zvuku frule, dipli i dvojnica, na zvuku tradicionalnog grlenog pevanja.
Božjom voljom, jednog momenta, obreo sam se u manastiru Kovilj, čuo vizantijsko pojanje i potpuno "poludeo" za njim! Ta muzika me je zaista izmenila, i duhovno, kao osobu. Mnogo sam se promenio, za jednog čoveka koji je pre toga sebi bio centar sveta, egoističan - sad odjednom više nije bilo mesta. A danas sam potpuno svestan kako je dovoljno samo u jednom momentu da pomisliš: "Jao, pa ovo je baš fantastično. Ma super mi ide!" Već u sledećem momentu shvatiš da je put koji si prešao jako mali u poređenju sa onim stvarima koje treba da uradiš. Prosto, čovek stvarno mora da stražari nad samim sobom, da ne bi upao u klopku da o sebi misli da je veliki umetnik, da radi nešto veliko! Bitno je da radiš, da se trudiš, da svakog dana daš sve od sebe, da imaš otvoreno srce i da se Bogu moliš da te drži na tom pravom putu da ne bi negde skrenuo u samoljublje. U umetnosti su te stvari stvarno presudne. Jer, za odražavanje emocija najvažnije je da ti odražavaš onog koji je stvoritelj svega toga: slike, zvuka, tebe samog kao čoveka.
Jako je bitno da čovek shvati na kom je mestu. A kada to shvatiš, onda vidiš koliko si mali i ne možeš nešto mnogo da se "duvaš" i da budeš u poziciji da se nešto veličaš i gordiš… Ipak, kao čovek, imaš pravo na jednu neizmernu radost što ti je sve to dato i što imaš talenat da određene stvari razumeš i da taj talenat možeš da upotrebiš za bogougodne stvari. Na kraju, ostane, taj momenat tišine, pre nego što uzmeš instrument, a kad krene muzika, onda sve, apsolutno sve ima smisla.
Slobodanova učiteljica Amalija Kučmaš usmerila ga je na osnovnu muzičku školu i klarinet, ali kad je budući multiinstrumentalista otkrio neparne ritmove, kompletna priča o vežbanju etida i skala momentalno je pala u vodu, a počelo je lagano otkrivanje suštine i načina sviranja naše muzike. Na njegove i nastupe "Balkanopolisa" najpre su dolazili oni što su unapred znali šta mogu da očekuju.
- Na nastupe su sad počeli da dolaze i neki znatiželjni ljudi koji mi priđu posle koncerta i kažu: "Mi pojma nismo imali čime se baviš, ni šta konkretno radiš… Nešto smo načuli i zainteresovali smo se da dođemo…" Reakcije su, uglavnom iste. Srspka tradicionalna muzika je fantastična, ima iskrenu emociju, toliko je duboka i ukorenjena, neisfolirana. U njoj nema laži, nema prevare… Srpskoj poeziji i narodnoj pesmi, onoj staroj više vekova koja je prošla taj zub vremena, svaki izvođač doda nešto svoje da je "uobliči". Zato se i dešava da ti, u nekoj 2009. godini, čuješ neku tradicionalnu pesmu koja te potpuno osvoji zato što to nije ono:"A, dušo, a gde si bio sinoć? Bio sam kod kuće, kako si mi nedostajala, patio sam…(repuje, prim. aut.)Ti si bila tamo negde, da nisi možda s drugim..?"  Brate, kakvi su to odnosi? Ja te stvari prosto ne razumem, jer komunikaciju s ljudima zasnivam na jednom potpuno drugačijem odnosu. Insistiram na otvorenom, iskrenom odnosu, punom ljubavi, čovekoljublja. Potrebno je da poštujemo i volimo jedni druge, to je pravoslavni pristup. Ne možeš da živiš pravoslavno, a da pevaš neku drugačiju muziku.
Sve su naše stare pesme o ljubavima, o čežnji, o ljubavima koje se nisu desile… Zbog nekih okolnosti momak i devojka nisu mogli da se uzmu, pa je poezija između to dvoje ljudi tako suptilno i nenametljivo prikazana. Sve emocije su u nekim metaforama, sve je u nekim pričama koje, možda, mogu da razumeju samo njih dvoje. Kao kad bi taj momak došao u kuću te devojke, a ona počela da peva pesmu, sve bi njome mogla da mu ispriča, a da ostali baš i ne znaju da je to upućeno njemu. To su meni fantastične stvari. Srpska poezija je puna prenesenih značenja, simbola, raznih … fale mi reči… verovatno bih lakše mogao da odsviram, nego ovo da izrazim. To objašnjava imena nekih pesama koje sam napisao: "Zlatna jabuka" je vrlo ljubavna pesma, momak dolazi da prosi devojku, da priča sa njom. Kad se to stavi u kontekst sadašnjih mladih generacija, to uopšte nije "kul". Sad ja, kao, nešto berem jabuke, tu neka mlada devojka… Ma, odmahnu glavom, kažu: "Čoveče, ja idem u klub, barim gotivnu devojku…" Muzika koja se sluša u klubovima, a koju mladi vole je isključivo moderna produkcija.
Čak i ako se kaže da je dva puta nastupio u prestižnom amsterdamskom Concertgebounju, da je više puta nastupao na sceni sa čuevnim Metropol orkestrom i Beogradskom filharmonijom i da je sarađivao sa svetski poznatim muzičarima - slika umetničkih dometa Slobodana Trkulje biće i dalje nepotpuna.
- Grupu "Balkanopolis" vodim već deset godina. Čitava poenta je bila da spojim dva sveta, svet moderne produkcije i tradicionalne muzike. Prosto, znao sam da je to moguće, ali treba vremena. Treba dosta truda, rada, znanja.
Na sceni ima: bubanj, bas, gitaru, tamburu, diple, dvojnice, jermenski duduk, klarinet, saksofon, kaval, dvojnice, flautu, gajde… Koristim mikrofone, svoj glas na razne načine. Moji nastupi jesu eksperiment i volim da kažem da su to koncerti za ljude koji su pomalo avanturisti i koji imaju veru da će tu nešto dobro da se desi. Svi reaguju na dobru muziku. Ako nađeš pravu kombinaciju modernog ritma uz tradicionalne zvukove i pevanje, muzika postaje bezgranična pista na koju čovek može svakog momenta da sleti i da uzleti.
Put od samoukog muzičara do naučnika koji je magistrirao na "Van Amsterdam džez konzervatorijumu", Slobodan Trkulja savlađivao je postajući usput i strastveni kolekcionar. Sve to znaju i oni koji su imali prilike da ga čuju u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj, Japanu… Jedna od karakteristika tradicionalne muzike je da je sentiment tih pesama toliko prepoznatljiv da uopšte nije potrebno znati jezik da biste razumeli pesmu. Jer, ona komunicira na nivou emocija, na nekom Božjem jeziku koji je blizak svakom ljudskom biću.
- Nemam potrebu da tradicionalnu muziku srpskog naroda prepevavam na engleski, ne bi li je neko u belom svetu bolje razumeo, pa da pevam "Oh, baby!" Ima ljudi koji to pevaju na svom jeziku, a mi imamo neke svoje muzičke pejzaže, boje i mirise. Na muziku koju stvaram sa "Balkanopolisom" svi narodi su isto reagovali. U Japanu sam 2005. pevao u Nagoji, u prepunom amfiteatru pred oko 5.000 ljudi. Sve su osetili, ništa ja njima nisam morao da objašnjavam, da "crtam" o čemu se radi. Muzika je, jednostavno, emocija, lepota profesije kojom se bavim i meni najlakši način da se izrazim.
Kritičari za Trkuljine muzičke nastupe kažu da je "vrhunski umetnik koji pleni, ne samo muzikom, već i energijom i beskrajno nežnim i iskrenim glasom" i smatraju ga "najlepšim muškim glasom Balkana". Pored brojnih međunarodnih nagrada koje je dobio, postao je i član prestižnog projekta Evropske unije "Orkestar Evropa", koji sačinjava 35 tradicionalnih muzičara poreklom iz različitih zemalja starog kontinenta.



GALERIJA "MARŽIK"
Slike i mozaici

   U utorak, 9. juna, u galeriji "maržik" u Kraljevu (u 20 časova) samostalnu izložbu priređuje mr Vera Virijević Mitrović. Naša sugrađanka izložiće slike i mozaike koji su nastali u nekoliko poslednjih godina. Ova tematska izložba (koja je ujedno i prodajnog karaktera) bavi se ranohrišćanskom simbolikom ribe, a izloženi radovi su osim toga i dekorativne vrednosti.
Umetnica je rođena u Prokuplju 1980. godine. Na fakultetu primenjenih umetnosti u beogradu diplomirala je 2003. godine, na odseku zidnog slikarstva, dok je magistarsko zvanje stekla tri godine kasnije. Vera Virijević Mitrović do sada je više puta izlagala na samostalnim i kolektivnim izložbama.



PRVA GENERACIJA TROGODIŠNJE TRGOVAČKE ŠKOLE OBELEŽILA
Pet decenija mature

Odeljenje T-3, prva generacija Trgovačke škole po trogodišnjem programu, uspelo je ovih dana da se okupi i obeleži pet decenija mature. Diplomci iz te daleke 1959.godine stasali su u vredne trgovce,  ekonomiste, rukovodioce u privredi, političare. Prozivka ispred ,,Pariza" održana je po sećanju, a lično su se odazvali Kaća, Dule, Desa, Milevica, tri Vide, Draga, Goca,Zaga, Jela, Ječo i Klinjo.Zbog zdravstvenih problema opravdano odsutni su bili Mile, Dana, Pero, Gavro, Dragić, Vera, dva Branka ,Vito. Nažalost, tom prilikom je konstatovano da su preminuli Paun, Đeko, Vare, Tomo, Cane, Mica i Ljilja. Ovaj redak jubilej završen je uz slavlje u restoranu, a dogovoren je ponovni susret za pet godina.

SPORT

FUDBAL-SRPSKA LIGA (ZAPAD) - piše Zoran Bačarević
Sloga prva, Metalac deseti

   • U poslednjem 30. kolu Sloga-Radnički (Klupci) 3:2, Metalac- Železničar 1:1 • Iz ,,Zapada" ispala Loznica, INON čeka ishod baraža Radnički (Sombor)-Radnički (Klupci)

   Spuštena je zavesa na ovogodišnju sezonu u Srpskoj ligi (Zapad) u kome je kraljevačka Sloga titulu prvaka i plasman u drugi rang u državi (Prva Telekom liga Srbije) obezbedila praktično prošle godine, na kraju prvog dela prvenstva kada je u odnosu na najbliže pratioce imala prednost od svih 12 bodova. Nedeljna utakmica na Gradskom stadionu protiv drugoplasiranog Radničkog iz Klupca zbog toga je imala slavljenički odnosno revijalni karakter, jer od ishoda meča nisu imali razloga da strepe ni gosti ni domaćini. Više od toga, nisu čak morali ni da prate rezultate ostalih sedam susreta jer je tri kola pre kraja prvenstva u ,,vrhu sofre" sve bilo jesno: Kraljevčani će u viši rang dok će Klupčani mesto u ,,drugoj ligi" morati da potraže posle dve utakmice baraža. Pred oko 1 000 gledalaca na Gradskom stadionu i gosti i domaćini igrali su ,,opušteno", viđeno je pet golova, a konačan rezultat glasio je 3:2 za Slogu. Da ,,drama: bude rešena ,,dramatičnom" završnicom pobrinuo se pre svega domaćin koji je u poslednji minut susreta ušao sa minusom od jednog gola, bilo je 2:1 za goste. Tada je, najpre, Radoslav Vlašić, uz pomoć odbrane gostiju iz ,,slobodnjaka" sa 30 metara u 90. minutu poravnao na 2:2, a u petom minutu sudijske nadoknade, posle udarca iz ugla (prekid) i uz pomoć stative gostiju Pavlović postavio konačnih 3:2 za domaćina. Bila je to 17. pobeda ,,belih" u sezoni, što je uz samo dva poraza i 11 remija bilo više nego dovoljno za titulu prvaka ,,Zapada" i svih devet bodova više od drugoplasiranog Radničkog.
Metalac je kao domaćin kod Ložionice ugostio Železničar iz Lajkovca, a razvojem događaja više od polovine klubova u poslednjem 30. kolu strepelo je od ispadanja. Među njima bili su i Lajkovčani, ali i Kraljevčani koji su, u slučaju poraza, i u najgoroj kombinaciji mogli u zonski stepen takmičenja. Sve se, ipak, završilo hepiendom, posebno za Lajkovčane. Metalac je poveo golom Barjaktarevića u 69. minutu a gol koji je gostima život značio postigao je Živković, ni ranije, a ni pre nego u 90. minutu. ,,Pu spas za sve nas"!
Na kraju sezone Metalac je morao da se zadovolji 10. mestom, dva ispod aritmetičke ,,zlatne sredine", au toku sezone stizao je i do druge pozicije na tabeli. Iz lige je ispala samo Loznica, dok će INON iz Požarevca morati da sačeka ishod baraža Radnički (Sombor)-Radnički (Klupci) i najveće, naravno, za Klupčane. Opstanak Požarevljana značio bi i spas za još po neki ugroženi klub u zonskom stepenu takmičenja na teritoriji FSR Zapadne Srbije.
U međuvremenu, Sloga je i zvanično proslavila ulazak u Prvu Telekom ligu, posle sedam sezona provedenih u ,,trećeligaškoj" konkurenciji. Uslediće, očekivano, formiranje jače takmičarske ekipe u odnosu na onu  prošle sezone i stvaranje (poboljšanje) uslova za takmičenje sa više klubova, igrački i finansijski, svakako, daleko jačih od ovogodišnjih 15 sa kojima je Sloga, relativno lako ,,izašla na kraj".

ODMOR DO VIDOVDANA
Posle konačnog trijumfa u Srpskoj ligi Zapad fudbaleri Sloge treniraće još desetak dana, a zatim odlaze na tronedeljni ,,kolektivni odmor". Početak priprema za novo prvenstvo u Prvoj Telekom ligi Srbije (startuje 14. avgusta) zakazan je za 29. jun, pa će tako ,,beli" imati šest nedelja ,,zagrejavanja" za start u drugom po snazi fudbalskom takmičenju u Srbiji.



TENIS-EURO TUR U SUBOTICI - piše Aleksandar Daišević
Luka ,,otrojičio"

   Najbolji kraljevački teniser i velika nada srpskog tenisa, Luka Ilić (14), osvojio je treći u nizu međunarodni turnir. Posle pobede u Nikšiću i Skoplju, Ilić je prošle sedmice trijumfovao na Europa junior turu u Subotici, za igrače do 14 godina. U polufinalu je savladao Mađara Bira sa 7:5 i 6:2, a u srpskom finalu bio je bolji od Beograđanina Gorana Markovića, svaladavši ga sa 6:2 i 6:3 u setovima. Luka Ilić uskoro očekuje Prvenstvo Srbije za igrače do 16 godina.



KARATE - ŠKOLSKO REGIONALNO PRVENSTVO
Četiristotinedvadeset i pet osnovaca

   Prvo regionalno prvenstvo osnovnih škola u karateu održano je prošle subote (30. maja) u sali OŠ ,,Jovo Kursula" u Kraljevu i okupilo je 425 osnovaca iz 79 škola. Najviše učesnika imala je OŠ ,,Rifat Burdžević" iz Tutina (57), a nagrade za masovnost dobile su i škole iz Resavice, Raške, Sokobanje i Topole.
Najuspešnija je po broju osvojenih bodova OŠ ,,Vuk Karadžić" iz Resavice (50), ,,Rifat Burdžević" je osvojio 20, Raška 18, a OŠ ,,Dimitrije Tucović" iz Kraljeva 17 bodova.
Prvenstvo su organizovali Regionalni karate savez i Udruženje pedagoga fizičke kulture, a najbolje plasirani, od prvog do trećeg mesta, dobili su diplome, medalje i knjige.



KOŠARKA- LETNJA LIGA
,,Karanovčani" u usponu

   • Mašinac-Karanovac 80:65

U 4. kolu Letnje regionalne lige, košarkaši Mašinca (koji igraju van konkurencije) pobedili su Karanovac rezultatom 80:65.
Za razliku od utakmice 1. kola, ovoga puta ekipa Karanovca pokazala je da je forma njegovih igrača u usponu, i da će spremno dočekati drugi krug takmičenja kada počinje rasplet o tome ko će dogodine biti član Druge srpske lige. Pored Karanovca, u konkurenciji su još KK Mecina, KK Polet (Ratina), KK Basket (Vrnjačka Banja), KK Zvečan i KK Mokra Gora.
KK Mašinac: Trifunović, Radojković 7, Radulović 10, Šestović 9, Milašinović 9, Popović 10, Erdoglija, Ilić, Arsić 15, Golubović 2, Vuletić 18, Milošević.
KK Karanovac: Stamenković 2, Čukić 10, Stojanović 9, Dimitrijević 21, Beloica, Petrović, Otašević 3, Stanković 8, Manojlović, Kolović 6.



ODBOJKA-KADETSKO PRVENSTVO SRBIJE
Ribnica treća ,,u Vranje"

Kadeti kraljevačke Ribnice nisu uspeli da odbrane titulu prvaka Srbije (osvojenu prošle godine), pošto su na finalnom turniru Kadetskog prvenstva u Vranju osvojili treće mesto. Učenici Gorana Pljakića u svojoj grupi su ubedljivo savladali VGSK iz Velikog Gradišta i Rodu iz Beograda, potom su poraženi od vršnjaka iz Vojvodine, a u polufinalu od beogradske Crvene zvezde. U borbi za treće mesto Ribnica je maksimalnim rezultatom (3:0) savladala domaćina turnira Vranje. Uroš Kovačević je proglašen za najboljeg primača završnog turnira, a prvak za ovu godinu postala je Vojvodina, posle pobede nad Crvenom zvezdom od 3:2.



VATERPOLO-BARAŽ ZA KATEGORIJU DO 16 GODINA
Poraz od Nišlija, plasman u B grupu

   Vaterpolisti VPK Kraljevo u ovogodišnjem Prvenstvu Srbije za kategoriju igrača do 16 godina igraće u B grupi finala, posle dve pobede i jednog poraza u Kruševcu prošlog (produženog) vikenda. Na turniru Regiona Centralne i južne Srbije mladi kraljevački vaterpolisti lako su na startu savladali domaću Rasinu sa 15:4, a u drugom kolu ekipu Niš 2 sa 10:7. U poslednjoj utakmici ekipa Niša zabeležila je ubedljivu pobedu od 14:6, pa je tako Nišlijama pripalo prvo mesto i direktan plasman u finale, a Kraljevčani će igrati u B grupi gde ih očekuje ekipa iz Beograda i Vojvodine. Mesto i vreme odigravanja biće naknadno određeno.



DAN KARATEA U KRALJEVU
Osamdeset učesnika

   U celoj Srbiji, i u Kraljevu, u nedelju je obeležen Dan karatea, javnim treningom u tajanju od jednog časa. Šezdesetominutnoj demonstraciji ovog masovnog i popularnog sporta prisustvovalo je 80 karatista, nosilaca različitih zvanja, odnosno pojaseva.
Manifestaciju su organizovali Regionalni karate savez i KK Reikon iz Kraljeva.



FUDBAL - OMLADINSKA LIGA SRBIJE
Sve rešeno u prvom delu

Sloga - Borac (ČA)  3:2 (3:1)
Gradski stadion. Gledalaca 200. Sudija: Milenko Matović (Kragujevac) 7. Strelci: Milosavljević u 15. Bižić u 23. Milenković u 45. (Sloaga). Kovačević u 27. Lazović u  85. (Borac). Žuti karton: Bižić (Sloga)
Sloga: S. Marković 8, Miletić 7, Vučićević 7, Mladenović 7,, Ćeh 7 , Milovanović 7, Rovčanin 7, D. Marković 7, Milenković 8 (Milojević), Bižić 8, Milosavljević 8
Borac: Petrić 6,5, Marinković 6, Filipović 6,5 , Ružičić 6, Kovačević 7, N. Knežević 7), Gavrić 6,5, Lazović 7, Čvorić  6,5 (Todorović), F. Knežević 7, Ćirković 6,5
Igrač utakmice: S. Marković (Sloga)
Pobednik je rešen još u prvom poluvremenu kada su domaćini postiogli sva tri pogotka. Najpre je Milosavljević posle greške odbrane gostujuće ekipe zatresao mrežu Petrića potom efektnim pogotkom najbolji pojedinac susreta Bižić. Rezultat je ublažio Kovačević a pred poslednji sudijin zvižduk u prvih 45. minuta strelac za Slogu bio je bio Milenković. Gosti iz Čačka su u samom finišu uspeli da postignu i drugi pogodak a strelac je bio Lazović.



KADETSKA LIGA SRBIJE
Preko Užičana do opstanka

Sloga - Sloboda 3:1 (2:1)
Stadioh Hajduka u Jarčujku. Gledalasca 200. Sudija: Svetislav Marušić (Kraljevo) 8. Strelci: Anđelković u 33. Milošević u 39. N. Radović u 87. (Sloga). P. Todorović u 31. (Sloboda). Žuti kartoni: Radović i Bogdanović (Sloboda).
Sloga: Žeravić (Hodžić), Parezanović (Erac), Kilibarda, Milošević (Vukadinović), Prijović, Stevanović (Milojević), Vulić  (Obrenović), Gobeljić, Anđelković (Gunjić), Antonijević, N. Radović
Sloboda: Cerović (Tasić), Vuković, Marković, Strunjaković (Rakiić), Stanisavljević (Jelisavčić), Đukić, Radović (V. Todorović), Pavlović, Bogdanović (Milutinović), P. Todorović, Petronijević
Igrač utakmice: N,. Radović (Sloga)
Ovom pobedom kadetri Sloge su i konačno obezbedili opstanak u ligi. Poveli su gosti kada je posle centaršuta sa desne strane najviši u skoku bio P. Todorović i zatresao mreži domaćina.
Tri miknuta kasnije Anđelković je sebi stvorio pravu poziciju i pogodi cilj da bi Milošević posle snažnog šuta Kilibarde i odbitka golmana Cerovićšia glavom loptuii poslao u mrežu.
Konačan rezultat postavio je Nikola Radović atraktivnim golom posle akcije Vulića.