Vlast opet na apotekarskoj vagi
Hidroelektrane na Ibru izazvale bi štetne posledice
Saglasnost na poskupljenja vode, grejanja i čistoće
Pepeljuga Diana i buljuk patuljaka
"Rasli smo zajedno, ostanimo to i dalje"
Hronologija sistematskog uništavanja "informativnog čuda"
Nema pokvarenijeg vlasnika od države
Pomoć ministru Dinkiću
Potpisano Pismo o namerama
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, vaterpolo, tenis

DRUGI PIŠU: "POLITIKA"
Vlast opet na apotekarskoj vagi

   • Nakon što je sud vratio radikalima osam mandata, vladajuća koalicija u skupštini Kraljeva ima minimalnu većinu i maksimalnu muku kako privoleti na poslušnost odbornika Zorana Vukadinovića

  Okružni sud u Kraljevu doneo je presudu i, na osnovu blanko potpisanih ostavki, oduzeo mandate osmorici bivših radikala koji su, pre dva meseca, napustili odbornički klub SRS u gradskoj skupštini. Oni se tada nisu priključili nijednoj stranci, već su osnovali  nezavisni odbornički klub. Istina, svojim glasovima su uglavnom podržavali inače tesnu vladajuću većinu (36 od 70 odbornika) koju su posle višemesečnih previranja formirali DS, SPS i Pokret za Kraljevo.
Međutim, posle pomenute sudske presude, lokalni odbor SRS će popuniti upražnjena odbornička mesta i većinska koalicija će ponovo imati minimalnu skupštinsku prevagu.
- Tesna većina uvek može da predstavlja potencijalnu opasnost za ulazak u novi krug političke nestabilnosti. Naravno, učinićemo sve da do toga ne dođe i da skupština nastavi normalno da funkcioniše, kaže za ,,Politiku" Milomir Šljivić, predsednik gradske skupštine Kraljeva.
Strepnju ,,vladajućih" od novih turbulencija ne umiruje ni najava Branka Kaplarevića, jednog od najuticajnijih među osmoricom odbornika koji su ostali bez mandata, da će se odmah žaliti Vrhovnom sudu Srbije.
- U slučaju potvrde presude Okružnog suda u Kraljevu, na ovako drastičan primer kršenja volje birača žalićemo se i sudu u Strazburu, ističe Kaplarević.
Ali, potencijalno najveća opasnost za trojnu vladajuću kraljevačku koaliciju predstavlja ,,slobodni strelac" Zoran Vukadinović, odbornik sa liste SPS-a, koji je odavno napustio odbornički klub te stranke i sada, takoreći, deluje samostalno. Dakle, ako se on ,,naljuti", a pokazalo se da je tome sklon-pade i vlast...
- Ovi, koje smo posle višemesečnih previranja izabrali, još nisu dokazali da rade za grad i narod, još se razmeštaju na direktorske i druge funkcije. Ako me uskoro ne uvere da će raditi za boljitak građana, izgubiće moju podršku, kaže za ,,Politiku" Zoran Vukadinović, odbornik koji predstavlja ,,jezičak na vagi" kraljevačke skupštine.
Miroljub Dugalić

  • Novim Zakonom, umesto dosadašnjih 100, predviđeno da političku organizaciju mogu osnovati najmanje 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije (za stranke nacionalnih manjina - 1.000) • Obavezna redovna obnova upisa u sudski registar na svakih osam godina (izuzev stranaka koje osvoje poslaničke mandate •Politička stranka dužna da objavi podatke o osnivačima i osnivačkim aktima na interenetu i svojim veb prezentacijama •- Stroge sankcije za prekršaje Zakona, a o zabrani političke stranke odlučuje Ustavni sud • Očekuje se smanjivanje broja političkih stranaka sa sadašnjih više od 600 na oko 30-tak

   Narodna skupština Republike Srbije usvojila je polovinim maja novi Zakon o političkim strankama koji je pripremilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ovo je prvi iz seta zakona kojim se planira reforma izbornog zakonodavstva u Srbiji.
Osnovni cilj Zakona jeste "uozbiljavanje" političke scene u Srbiji i to pooštravanjem kriterijuma za osnivanje političkih stranaka. Trenutno je u Srbiji registrovano više od 600 političkih stranaka, a primenom novog Zakona, po proceni analitičara, očekuje se da se njihov broj smanji na oko 30-tak.
Kao prvo, umesto do sada predviđenih sto osnivača potrebnih za osnivanje političke organizacije, propisano je da političku stranku mogu osnovati najmanje 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije. Izuzetak od ovog pravila odnosi se na broj osnivača potrebnih za osnivanje političke stranke nacionalne manjine - najmanje 1000 osnivača.
Jedna od najznačajnijih novina svakako je uvođenje obnove upisa u Registar svakih osam godina (izuzev stranaka koje osvoje mandate u republičkoj ili pokrajinskoj skupštini), čime bi se utvrdilo koje su stranke zaista aktivne u političkom životu.
Takođe, u roku od šest meseci od dana početka primene ovog zakona političke stranke dužne su da usklade svoj statut i druge opšte akte sa odredbama ovog Zakona i podnesu prijavu za upis političke stranke u Registar.
Jedna od novina je i da se u Registar može upisati naziv političke stranke nacionalne manjine i na jeziku i pismu nacionalne manjine, ukoliko je to predviđeno statutom
Predviđeno je da o zabrani rada političke stranke odlučuje Ustavni sud, čime je ovaj zakon usklađen sa najvišim pravnim aktom.
Politička stranka je dužna da učini javno dostupnim putem interneta, između ostalog, osnivački akt, program, statut i druge opšte akte političke stranke, ako ih donosi.
Takođe, Zakonom je predviđeno i da imena osnivača političkih stranaka budu objavljena na stranačkim veb prezentacijama.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da važe zakoni doneti pre 20 godina, koji nisu bili usklađeni sa Ustavom i drugim srodnim propisima.

RIGOROZNE KAZNE
Zakonom su predviđene i novčane kazne koje se kreću od 5.000 do 500.000 dinara za lice koje deluje u ime stranke koja nije registrovana i za stranku koja ne objavi stranačka akta, ne upotrebljava pravni naziv stranke i ne prijavi na vreme promenu podataka koji se upisuju u Registar.

REAGOVANjA POVODOM PRELIMINARNOG SPORAZUMA EPS-A I ITALIJANSKE KOMPANIJE
Hidroelektrane na Ibru izazvale bi štetne posledice

   • "Izgradnja hidroelektrana izazvala bi klimatske promene na čitavom ovom kraju, kapacitet vode u Ibru bio bi smanjen, a vode iz zaleđa Stolova bi "pobegle" ispod aluvijala zaobilazeći oranice", izjavio dr Ljubiša Jovašević, zamenik gradonačelnika Kraljeva • I stručnjaci Direkcije za planiranje i izgradnju "Kraljevo" i predstavnici mesnih zajednica i udruženja građana protive se ishitrenoj inicijativi o izgradnji hidrocentrala na Ibru • Jedan od primera centralizma u Srbiji, jer lokalno stanovništvo i lokalnu samoupvravu niko ništa nije pitao

  Jedna stara inicijativa o izgradnji hidrocentrala na Ibru uzvodno od Kraljeva izazvala je ovih dana ponovo burna reagovanja. Naime, nedavno je objavljeno  da su Elektroprivreda Srbije (EPS) i vodeća italijanska energetska kompanija SECI Energia potpisli preliminarni sporazum koji će omogućiti izgradnju hidroelektrana na Ibru na devet lokacija. Tim povodom, dr Ljubiša Jovašević, zamenik gradonačelnika Kraljeva, koji se i ranije argumentovano suprostavljao ovakvoj inicijativi, na konferenciji za novinare, održanoj krajem prošle sedmice, izjavio da će izgradnja ovih brana prouzrokovati višestruke štetne posledice na  područjima na kojima je planirano da budu locirane. 
- Ukoliko bi se ove hidroelektrane nalazile na potezu između krivine zvane "Lakat" na Ibraskoj magistrali i Raške, došlo bi do klimatskih promena u celom ovom kraju, kapacitet vode u Ibru bi bio znatno smanjen, a  vode iz zaleđa planine Stolovi bi pobegle ispod aluvijala zaobilazeći oranice, kazao je dr Ljubiša Jovašević.
On je naglasio da niko od nadležnih iz Kraljeva nije konsultovan povodom ovog projekta.- Činjenica je da nas niko nije ništa pitao niti nam bilo šta  kazao oko izgradnji ovih brana na Ibru, i mi ćemo sve preduzeti da sprečimo ovakve projekte, ishitreno donesene. Ima i drugih načina da se  izgrade elektrane, poput korišćenja vetra na Stolovima, kao što se već radi u većem delu Evrope, smatra Jovašević.
Na primedbu novinara da je reč o projektu koji je planiran postojećim Prostornim planom Srbije, i koji bi, kako su inicijatori obrazložili,  mogao imati velikog ekonomskog efeketa, Jovašević je odgovorio:
- Ovo je još jedan agresivan pristup centralne vlasti. Kada na Terazijama u Beogradu budu pravili jezero, ne moraju nikoga od nas da pitaju. Neka rade kako misle da je najbolje. U ovakvim slučajevima, moraju se konsultovati ljudi koji žive u području u kome je planirana neka izgradnja.
Radovan Marković, zamenik direktora Direkcije za izgradnju i planiranje Kraljeva, upozorio je da bi "posle izgradnje devet brana na Ibru iz koga se Kraljevo snabdeva pijaćom vodom, kvalitet vode bio lošiji, jer bi brzina toka ove reke koja je zbog kamenitog dna najbolji samoprečistač, bila znatno usporena".
Na vest o preliminarnom potpisivanju sporazuma o izgradnji hidroelektrana na Ibru nisu reagovali samo gradski funkcioneri i stručnjaci, već i predstavnici mesnih zajednica i udruženja građana sa ovog područja. Tako su se odgovorni iz mesnih zajednica Mataruška Banja, Konarevo i Bogutovac, kao i ribolovačkih udruženja takođe oštro usprotivili izgranji hidroelektrana na Ibru, rekavši da bi time mnoga domaćinstva, živi svet u reci i cela okolina od "Lakta" do Raške, pretrpeli veliku štetu.

ODRŽANA DESETA (VANREDNA) SEDNICA GRADSKOG VEĆA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Saglasnost na poskupljenja vode, grejanja i čistoće

   • Ako i Skupština grada da saglasnost na odluke upravnih odbora tri javna komunalna preduzeća, cena vode od 1. jula biće povećana za 17 odsto, centralnog grejanja za 27 odsto i čistoće za 6 odsto  - Veće usvojilo Odluku o izmeni Odluke o donošenju Plana detaljne regulacije dela urbanističkih zona "Centar" i "Čibukovac" - druga faza, predlog Javnog pravobranilaštva grada Kraljeva povodom Rešenja Direkcije za restituciju Republike Srbije kojim se usvaja zahtev Srpske pravoslavne crkve za vraćanje dela oduzete imovine manastiru Žiči  i o sufinansiranju realizacije projekta "Podrška potrebama socijalnog stanovanja" i implementacije Strategije za smanjenje siromaštva  • Nisu usvojene predložene izmene i dopune Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Gradskoj upravi Kraljeva

   Gradsko veće Kraljeva, na svojoj desetoj (vanrednoj) sednici, održanoj 16. juna, dalo je saglasnost na zahteve javnih komunalnih preduzeća "Vodovod" i "Čistoća" i Javnog energetskog preduzeća "Toplana" za povećanje cena usluga tih preduzeća. Odluke o tome već su doneli upravni odbori navedena tri javna preduzeća, a ako i Skupština grada potvrdi predloge ovih odluka, cene vode za piće samo za domaćinstva od 1. jula biće prosečno povećane za 17 odsto, centralnog daljinskog grejanja za 27 odsto i održavanja javne higijene (odnošenje smeća i drugo) za 6 odsto.

NOVOPREDLOŽENE CENE
   Tako će, prema utvrđenom predlogu, cene vode za piće za domaćinstva biti povećane sa sadašnjih 17,56 na 32,12 dinara po kubnom metru, cene odvođenja otpadnih voda  sa 5,15 na 9,42 dinara i cene prečišćavanja otpadnih voda sa 2,84 na 5,19 dinara po "kubiku", dok će održavanje priključka po korisniku iznositi 78 dinara mesečno. Direktor "Vodovoda" Marko Romčević ovo povećanje, pored ostalog, obrazložio je niskom cenom vode za domaćinstva u Kraljevu koja je među najnižim u Republici i dva i po puta niža od najniže u Evropi i Tarifnom studijom kojom je, po zaključenom ugovoru vlada Srbije i Nemačke o kriterijumima investiranja i institucionalnog razvoja vodovoda u većim gradovima u Srbiji (osam) predviđeno da se u narednih pet godina postigne tržišna cena vode i ukinu razlike za pojedine korisnike (privreda, domaćinstva), odnosno ukine potpuno tarifni sistem. Po njegovoj tvrdnji, "ako grad Kraljevo ne bi prihvatio ove uslove, izgubio bi oko pet miliona evra,  koliko je planirano da nemačka razvojana banka  KFNj kreditira proširenje i modernizaciju vodovoda u Kraljevu". Iako su stručne službe Gradske uprave bile protiv ovog povećanja, jer nije predviđeno na sednici Skupštine grada nedavno usvojenim Programom poslovanja JKP "Vodovod" za 2009. godinu i da zbog toga Republika može da ukine transferna budžetska sredstva gradu Kraljevu, posle obrazloženja od strane direktora "Vodovoda" i pojedinih članova Veća, saglasnost je ipak data većinom glasova.
   Predložene nove cene daljinskog grejanja iznosile bi za stambeni prostor 52 dinara po kvadratnom metro (12 meseci godišnje), za povlašćene korisnike 174 dinara i za poslovni prostor 259 dinara po "kvadratu" (šest meseci godišnje". Direktor "Toplane" Dragan Arsenijević obrazložio je predloženo povećanje cena grejanja prethodnim povećanjem cena energenata i to gasa za 50 odsto i mazuta za 27 odsto zbog čega je, kako je rekao, "preduzeće dovedeno u teške uslove poslovanja, kao i da su svi ostali gradovi i opštine svoje cene grejanja povećali i uskladili još početkom godine".
   Najzad, predloženim povećanjem cena iznošenja smeća od 6 odsto prosečno, cena iznošenja smeća za stambeni prostor iznosila bi  umesto 2,10 dinara 2,73 dinara po kvadratnom metro, a cena parkiranja po satu sa 12,71 na 13,56 dinara. I ovde je dato obrazloženje da je cena ovih usluga "Čistoće" među najnižim u Srbiji i da nije menjana od 2007. godine, iako su svi troškovi poslovanja, posebno gorivo, u međuvremenu poskupeli. Protiv davanja saglasnosti na sva poskupljenja usluga bio je dr Miloš Čolović, član Gradskog veća, koji je svoj stav obrazložio principijelnim razlozima da se građani ne opterećuju u uslovima velike ekonomske krize.

IZMENE PLANA ZA "ČIBUKOVAC"
Članovi Gradskog veća utvrdili su i predlog Odluke o izmeni Odluke o donošenju Plana detaljne regulacije dela urbanističkih zona "Centar" i "Čibukovac" - druga faza, koji takođe treba da bude razmotren na sednici Skupštine grada. U najkraćem, obrazloženo je da se odlukom deo Plana za zonu "Čibukovac", zbog nalaza urbanističkog inspektora, menja tako što se iz detaljne regulacije prema GUP-u izostavljaju samo pet "spornih" građevinskih parcela ukupne površine od sedam hektara, namenjenih za stambeno-poslovnu izgradnju, a preostali urbanistički prostor od oko 100 hektara urbanistički razrađuje i omogućavaju planirane investicije i izgradnja na njima, izmeću ostalog i nove hale sportova. Na ovaj način, ispoštovaće se nalaz inspektora i izbeći ponavljanje kompletne procedure, odnosno postupak pred Ustavnim sudom.
Na sednici je, posle šire rasprave, prihvaćen predlog Javnog pravobranilaštva grada Kraljeva  povodom Rešenja Direkcije za restituciju Republike Srbije kojim se usvaja zahtev Srpske pravoslavne crkve za vraćanje imovine i utvrđuje pravo svojine manastira Žiče na tri katastarske parcele na kojima se nalaze ribnjak sa motelom i drugi izgrađeni objekti, uz mogućnost podnošenja tužbe Vrhovnom sudu Srbije. Suština je da se ovi imovinsko-pravni odnosi prepuste sudskom rešavanju, u skladu sa važećim propisima i raspoloživoj dokumentaciji.
Takođe, data je saglasnost gradonačelniku Kraljeva da potpiše ugovor o sufinansiranju sa "HELP"-om realizacije projekta "Podrška potrebama socijalnog stanovanja SER 71-09" i projekta vezanog za podršku implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva (20 malih biznis planova), za čiju ralizaciju je budućim rebalansom budžeta grada potrebno izdvojitiodghovarajuća sredstva.
Uzdržavanjem od glasanja nije usvojen, odnosno nije data saglasnost na Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Gradskoj upravi Kraljeva.

DA L' SE DIŽE KUKA I MOTIKA - piše Bojana Milosavljević
Pepeljuga Diana i buljuk patuljaka

   Mlađan Dinkić, ministar za rasprodaju, uskoro će nadmašiti mog najomiljenijeg političara i lidera - Srećka Šojića iz "Bele lađe". Čudo je taj Mlađin karaktera. Tip drži sve institucije države u svojim rukama i pare od inostranih kredita.  Njemu se neustrašivost debelo isplatila.  Beše li on sa "kalašnjikovim" 6. oktobra 2000. godine kao 'ajduk upao u Trezor, ili Carinu, ili NBS, u svakom slučaju tamo gde su sve narodne pare? To mu bilo malo pa je docnije uništio  četiri tada najveće srpske banke i doveo preko 30 belosvetskih zelenaša da nama i ovde papreno prodaju svoj smutno stečeni novac. Ovamo je  finansijski genije, a onamo roker i kompozitor, čiji refren"aj, ja, ja, jaaaaa…" peva čak i jedna "Regina", odnosno "Kraljica", mada ne znam tačno čija. Možda holandska ili španska?!
Ali, mi iz gradske informativne kuće "Ibarske novosti" sa tri medija prisno poznajemo tog čovu i njegov raskošan talenat. On je naš mlađani prijatelj, a bogami i dužnik, ako hoće da se seti. Kako je bio skroman dok je tek oštrio laktove za proboj u srpsku unosnu politiku! Malo posle  famoznog "5. oktobra", dok još nije bio "raspoređen" nego, čini mi se, nečiji potrčko, stajao je smerno u hodniku pred studiom TV Kraljeva i čekao da mu novinar da instrukcije pre nego što ga namesti pred kamere. Malo su mu klecala kolenca, a i znojio se, mada ne znam zašto - kroz hodnik našeg sprata uvek duva promaja. Tako bi i drugi put - zbunjen ali pun priče tipa "ja pa ja", zalepljen za mikrofon, da je novinar morao da mu objasni kako ne mora baš toliko čvrsto da se drži, jer mikrofon ipak  nije splav.  Ali, jednom se udaren samoljubljem u glavu preobratio. Bio je u zgradi naše opštine, a obećao da posle dođe u već najavljenu emisiju TV Kraljeva. Koleginica je bila odavno spremna, a on je kasnio, pa je, kad je neizvesnost već postala opipljiva, poručio da novinar i snimatelj dođu njemu na noge, te da on ispriča to što ima. Naravno da to nije dolazilo u obzir i koleginica je oštro skresala Dinkićevom glavnom slugi (pojma nenamo ko je taj bio). Da skratim , nadministar se ipak  dovukao.
To su već bili ozbiljni simptomi manije veličine. Pošto me je duboko zabrinuo rešila sam da opet pišem Kancelariji predsednika Republike da mi ona pošalje psihološki profil mlađanog Dinkića. Očekujem stručan i tačan odgovor jer je, kao što znamo, šef svih svojih predsedničkih kancelarija po profesiji psiholog. I kad mi predsednik Tadić potanko razjasni karakter ove mlađane individue, uputiću potpitanje: pa zašto ga još držite?
Kako se samo vinuo taj ambiciozni ministar za raspad Srbije! Kad su novci u pitanju on je i u vladi glava zadruge. Ni ministarka finansija Diana Dragutinović ne sme pred njim da pisne, a nekamoli da nešto bude po njenom. Nije čudo što se sirotica onomad, od njega kinjena, rasplakala i otišla u Hitnu pomoć. Žao mi je Diane Pepeljuge, jer od stalnog stresa pred bahatim Dinkićem može da počne da piški u krevet. Sada dižem glas protiv njegovog mobinga (tj. zastrašivanja potčinjenih), a za žensku ravnopravnost u robovlasničko - "demokratskoj" Srbiji. U to ime poklanjam Diani Dragutinović  svoju besplatnu akciju od prodaje NIS - a, zbog Dinkićeve genijalnosti sada vrednu cirka pola evra ili nešto više. Neka devojče Diana za nju kupi pakovanje papirnih maramica, a neka doda za vodootpornu maskaru, kako bi sledeći put cmizdrila sa stilom. Kada je već okružena buljukom zlih patuljaka, odnosno članovima vlade u kojoj svi gladaju svoja posla, neka je ohrabri glas jedne anonimne robinje.
Jer, na svašta će još da bude spreman ovaj finasijski genije. On je i Ruse hteo da namagarči kod prodaje NIS-a, koji je po njemu bio basnoslovno vredan. Možda nekad, dok ga takvi kao on nisu propisno očerupali. Sada se pokazuje da je manjak NIS - a milijarde i milijarde dinara. A pošto nas je Dinkić povukao za nos sa onim besplatnim akcijama ispašće da ćemo Rusima svi morati iz svog yepa da doplatimo taj dug. Da ne bude goreg zla, prilika za spas nam je da se dignu kuka i motika, u svrhu unapređenja poljoprivredne proizvodnje, izvozno orjentisane. A možda nešto od pete klase ostane i za gladnu Srbiju.
Kredit od tri milijarde evara još nije ni stigao u zemlju, a on iz Fonda za razvoj već deli na sve strane. Pre par dana dao je 40 miliona TV B92. Ako ne znate, ta stanica je u nerazvijenom području, tačnije  Beogradu, Kredit je smešno povoljan, skoro poklon. Ljuta sam na Mlađu.  Gde je tu moja firma, kolonija robova "Ibarske novosti", sa sva tri medija? Ne znamo ni kada smo prebrojali pola plate, a kamoli osam, koliko nam Dinkićeva Agencija za privatizaciju duguje, jer mi sada "uživamo" njenu i  njegovu punu brigu i zaštitu. Jedino što mu od srca želim jeste da ostatak života provede u istom blagostanju u kakvom su stotine hiljada robova, nekada radnika privatizovanih fabrika i preduzeća. 
Ne haje narcisoidni Mlađan. Stigao je novi kredit za regionalizaciju zemlje, uslovljen odgovarajućim zakonom. Možda Boris Tadić i misli pravedno kada se zalaže za preuređenje Srbije, ne bi li se najzad siromaštvo, odnosno bogatstvo (to naročito) pravedno raspodelilo. Ali, Dinkić već priprema teren za novu ličnu korist: sprema se da i te pare strpa pod ključ i napravi Stranku regiona, jer vidi da mu se "ekspertska" G17 plus prilično otrcala: premalo birača, previše moći. O odnosu Beograd - ostatak prćije Srbije, citiram stav mislećeg sugrađanina, profesora Mašinskog fakulteta dr Miomira Vukićevića, člana i funkcionera stranke Pokret socijalista. O toj temi u prošlom broju ovog lista on je, između ostalog, ustvrdio šta će se desiti ako se taj zakon izglasa: "... Kraljevo će onda biti sklonjeno u drugi plan i problemi Kraljeva će daleko teže da se rešavaju, jer će sve morati da se događa preko Kragujevca, kao centra tog regiona... Beograd je Srbiju opljačkao kroz privatizaciju i fiskalnu politiku i kompletno skoncentrisao srpski kapital u glavnom gradu. Srbija će kroz ovu regionalizaciju da deli samo siromaštvo... Kraljevo je prvi grad u kome je završena tranzicija i privatizacija u Srbiji, jer mi nemamo nijedno društveno preduzeće; sva su pogašena i tavore na neki način. Kraljevo to još uvek ne zna i biće obavešteno o tome, kao i druge sredine ovog centralnog regiona. Kada se to bude shvatilo, šta ćemo da delimo, koja bogatstva, osim prirodnih?"
Dobiće Kraljevčani i komšije "duplo golo", odnosno praznu kocku iz domina. A da meni sve mrskija "metropola" Beograd poodavno liči na državu u državi, dokazuje mi i prijateljica koja je nedavno u jednom praznom beogradsko marketu "upala" u sam kraj dijaloga kasirke i prodavačice. "Da - rekla je ova druga prezrivim tonom - ovo najpre daju nama, a mi to posle moramo da šaljemo u Srbiju." Neka sam čitalac zaključi:  treba li u Beograd, ili na Beograd? Figurativno, naravno.

KAKO POSLOVNI PARTNERI REAGUJU NA DRAMATIČNU SITUACIJU U "IBARSKIM NOVOSTIMA": PREDUZEĆE "PAPIR-PRODUKT" - piše Sonja Cvetković
"Rasli smo zajedno, ostanimo to i dalje"

  Nerešen status i težak položaj zaposlenih u Ibarskim novostima nema samo za posledicu ostanak bez posla zaposlenih u našoj informativnoj kući, već i naši dugogodišnji poslovni partneri dižu glas protiv eventualnog propadanja ove najstarije i najpoznatije kraljevačke medijske kuće.Naime, pratili smo mnoge i oni su u teškim vremenima pratili nas. Privredni potencijal koji pokriva naš region je od velikog značaja za sam grad Kraljevo, ali i za Srbiju. Od tom značaja i petaestak hiljada zaposlenih u samo četiri privredna giganta ostala je bleda slika naše stvarnosti da su tu nekada radili vredni ljudi. Danas privredu ovog grada mukotrpno brani tek nekolicina uspešnih privrednika, a oni su počinjali sa nama, razvijali se, imali uspone i padove… Iskreno kažu da im je eventualno gašenje naše medijske kuće neshvatljivo, a najupečatljivija potvrda za to je kraljevačko preduzeće "Papir-produkt".
- Čuli smo te najave o gašenju Ibarskih novosti i mislimo da je to jedan katastrofalan epilog ili finale ako bi se tako što desilo!? Pre svega iz razloga što smo mi dobro sarađivali sa Ibarskim novostima, i sa štampanim medijem, dakle i sa listom Ibarske novosti, i sa elektronskim medijima, odnosno, i sa Televizijom, i Radio Kraljevom. Naša saradnja sa Ibarskim novostima je, ne višegodišnja, nego višedecenijska, jer evo skoro dvadesetak godina kako mi uspešno sarađujemo. Na neki način, uspeh koje je naše preduzeće postiglo na tržištu delimo sa preduzećem Ibarske novosti jer nas jet a informativna kuća uvek  propratila u našem poslovanju, od našeg osnivanja, pa do kompletnonog razvoja preduzeća. Istovremeno su propratili su i kompletnu promociju naših našeg proizvodnog programa, jer mi imamo široku paletu proizvoda, od ambalaže, preko hleba, do vode kao novom proizvodu - kaže Goran Saveljić, vlasnik preduzeća "Papir-produkt" u Kraljevu.
Upućeni kažu da smo i na političkoj sceni izgubili medijski rat. Zar je moguće da nakon toliko stravičnih slika treba prikazati "apokalipsu" da bi nečija savest proradila!? Statistički, svake godine u svetu strada stotinka naših kolega. Vođeni istinom i savešću, išli su zajedno sa vojnicima, štrajkačima, bolesnima i gladnima. Naravno da smo pratili i radovali se i uspesima drugih, jer je uvek bilo lakše podnositi "suze radosnice", a oni o čijem smo radu informisali to nikada neće zaboraviti.
- Smatramo da je nedopustivo da dođe do primisli da dođe do gašenja ove medijske kuće i jednostavno možemo da učestvujemo u tome "alarmu", uzbunjivanju, ne samo lokalne samouprave, nego i šire društvene zajednice da na svaki način pomognu "ozdravljenju" naših Ibarskih novosti - apeluje Goran Saveljić.
Do "insajdera" je često bilo teško doći, do informacija takođe. Ljudi, onaj običan, a ponekad neobičan svet je želeo da kaže štam u je na duši i šta je "ispod žita". Mnogi, ipak, nisu imali hrabrosti da stanu ispred kamere i mikrofona. U njihovo ime smo govorili mi i bez trunke griže savesti uvek spremni da "isteramo pravdu" i saopštimo javnosti istinu.
- Ibarske novosti su ipak bile jedan rodonačelnik nezavisnog i profesionalnog novinarstva i to pamtimo još iz kraja devedesetih godina gde su zaista bile, da tako kažem, jedno od retkih lokalnih glasila u kojem se mogla čuti prava istina, gde ste propratili sve događaje na adekvatan način. To je bila jedna nezavisna informativna kuća iz koje se mogla dobiti istinita, nepristrasna informacija i mislim da su taj svoj "imidž" zadržale i do današnjih dana i zato im treba pomoći da to i dalje budu - zaključuje Saveljić.
Da li je ipak najteže kada novinar stane ispred kamera i mikrofona i počne da priča o svojim problemima? Da li je to "početak kraja" onog slobodnog novinarstva kojeg nekad beše, ili početak (informativnog) mraka u kojem smo nekad živeli. Ali, šta fali. Ionako će, zbog velikih računa i neizmirenih dažbina prema državi, mnogi zaposleni u Ibarskim novostima ostati bez električne struje i telefona. Zato: Živeo mrak!

Tokom emisije koja je povodom situacije u ,,Ibarskim novostima" emitovana na TV Kraljevo u utorak uveče, na otvoreni telefon stigle su brojne podrške gledalaca sa šireg područja. U ovom broju objavljujemo samo neka reagovanja za koja mislimo da dovoljno ilustruju šta građani misle o kući ,,Ibarske novosti".

Kraljevčani
- Ako je država kriva što su za samo godinu dana, u njenoj režiji, ,,Ibarske novosti" od ugledne firme postale veliki dužnik, zar država ne treba da ispravi grešku i pomogne? I kakva je to država koja dozvoljava jednom, u svetu biznisa do prodaje ,,Ibarskih novosti" nepoznatom fizičkom licu, da kupi uglednu medijsku kuću za nenormalno visoku cifru?
Vladimir Stanojević
• • •
- Da li je moguće da lokalna samouprava ne može pronaći rešenje za Televiziju koja je skoro dve decenije bila ponos našeg grada? Osnivač mora pronaći uzlaz iz ove situacije jer bi bilo sramota da bude drugačije!

Gledaoci iz Ribnice
• • •
- Naš grad je negovao ,,Ibarske novosti" i mlade novinare koji su 15 godina od starijih kolega učili zanat. U privatnim medijima radiće klinci željni slikanja, bez znanja i iskustva. Hoćemo li iskaljene novinare koje smo odnegovali mi, a koji su nam uzvratili profesionalnim odnosom prema poslu i kvalitetnim programom, pustiti na ulicu. Čast mi je da im dam podršku barem na ovaj mali i skroman način!
• • •
- Da li država misli da će se gašenjem firme koja broji 68 ljudi, rešiti jednog finansijskog balasta? Šta država misli, da će 68 ljudi za državu postati nevidljivi?
• • •
- Uporedite televizije u rukama privatnika sa jednom televizijom koju je izrodio naš grad. U kvalitetu poređenja nema. Želim da vam kažem da ću kao građanin Kraljeva biti veoma tužan ako budete ugašeni.
Vladimir Nikolić
• • •
- Da li novinari mogu da prenesu šta se u kuloarima u okviru političkih lobija govori o opstanku odnosno gašenju ,,Ibarskih novosti"? Da li planom iscrpljivanja novinarske energije žele da za gledaoce naprave predstavu da su novinari sami izazvali kolaps firme? Nemojmo se zavaravati, političari odlučuju o sudbini ,,Ibarskih novosti".
• • •
- Kako novinari komentarišu izjavu gradonačelnika da su i mnogo veća preduzeća propala, pa zašto ne bi i jedne ,,Ibarske novosti"? Da li ljudima koji odlučuju o sudbini grada znači reč tradicija, brend ili u konkretnom slučaju-60 godina postojanja ,,Ibarskih novosti"!
• • •
- Zbog čega je nivou Srbije samo RTS nadležna da prenosi Skupštinu, a u našem malom gradu svaka televizija koja se ispili dobija pravo na prenos? Zat taj zadatak ne može da obavlja Televizija Kraljevo kojoj on pripada zbog tradicije i zar se time ne bi od strane opštine uštedeo dobar deo novčanih sredstava?
• • •
- Država ima svoj javni servis u liku RTS-a i svim građanima je nametnula obavezu da plaćaju tv pretplatu za javni servis. Ja bih vrlo rado svoju pretplatu namenio TV Kraljevu, jer smatram da samo preko ove televizije mogu dobiti informacije koje se dešavaju na teritoriji našeg grada...jer mene ne interesuje u javnom državnom servisu šta se dešava na podrtučju grada Beograda, jer ne živim tamo.
Desimir Mionić

Gimnazijalci
Najbolju muziku slušamo na Radio Kraljevu, a bila nam je želja da se jednoga dana pridružimo plejadi novinara koji su nas na najlepši način više puta ugostili u svojim kancelarijama i uvrstili u program i radia i televizije. Bili smo srećni da imamo medije koji nisu podlegli kiču i šundu i koji su forsirali kvalitet. I kako im sada vraćamo? Mi, omladinci Kraljeva možemo samo verbalno da izrazimo podršku ljudima koji su širili pozitivne vibracije u ovom sivom i siromašnom Kraljevu!

Kruševljani
- Borili ste se za političku garnituru kojoj više ne trebate pa želi da vas nema! Mi i dalje vilimo Televiziju Kraljevo iako smo iz Kruševca i dajemo vam iskrenu podršku da opstanete. Naša Televizija uz pomoć opštine još uvek ne ide u privatizaciju, a vas su gurnuli da budete pokusni kunići  i primer za ostale lokalne samouprave kako ne treba da se ponašaju.
Porodica Veljović
• • •
- Bili ste svetionik za nas u Kruševcu. Neka je Demokratsku stranku u Kraljevu sramota što želi da vas ugasi!

DOSIJE "IBARSKE NOVOSTI" - piše Ivan Rajović
Hronologija sistematskog uništavanja "informativnog čuda"

   Ono što se ovih dana događa sa "Ibarskim novostima", medijskom kućom koja u svom sastavu ima novne, radio i televiziju, nije ni malo čudno, niti novo. Oni koje još uvek sećanje služi, a imaju dovoljno godina da se sećaju neke novije istorije ovoga grada, setiće se svakako da je "hod po trnju" "Ibarskih novosti" započeo onog trenutka kada je u ovoj zemlji počelo da se govori, ili čak i konkretno radi, na uspostavljanju kakvog - takvog pluralizma, odnosno višestranačkog političkog sistema u kojem su i oni minorni i drugačiji dobili, bar deklarativno, priliku da se oglase svojim mišljenjima. Koliko je to bilo po volji onima koji su naučili da decenijama apsolutistički vladaju ovim gradom govori i to što su u jednom trenutku čvrsto odlučili i obavili sve prethodne zakonske radnje ( pošto se i tada do zakona čvrsto držalo) kako bi ugasili "Ibarske novosti". Dakle, kada je zgrada u Ulici Milana Toplice  prestala da bude toplo gnezdo cenzure i komunističkom ideologijom napajane novinarske inspiracije, prestala je i potreba za štampanim medijem u kojem je i opozicija mogla ponešto da kaže, tek da se svetu pokaže kako i ovde ima demokratije. Ali kolika god bila potreba gasitelja slobodne misli da ugase slobodu medija, pa čak i njihovo fizičko postojanje, još veća je bila potreba branitelja demokratskog prava na slobodu mišljenja da se za to izbore, po svaku cenu. Dokaz za to je i ova čitulja, koja je objavljena pre dvadesetak godina, a koja će potvrditi, da kada se gleda sa ove distance, ništa što se tada, a i posle, događalo nije bilo slučajno. Dakle, ovo što se događa danas, koliko god nas uveravali da je samo posledica striktnog poštovanja Zakona u zemlji gde se ni na koga osim na "Ibarske" i zaposlene u njima nikakvi zakoni ne odnose, samo potvrđuje da to nije tako. Prema tome, ovo nije ništa novo, samo još jedan stadijum u kontinuiranom delovanju određenih patriotskih udruga čiji su jurišnici stizali ovde sa raznih prostora kako bi uspostavili red, rad i disciplinu, naročito u medijima, pošto ovi domicilni to, očigledno, nisu bili u stanju. I kako im to, ipak,  nije pošlo za rukom, akcija je nastavljena, sve do ovoga što imamo danas kada se "Ibarske" sa svoja tri medija nalaze pred onom fazom koja bi se mogla nazvati klečanjem na kolenima, a možda čak i potpunim padom nauznak, što, na žalost, pojedine  naše sugrađane dovodi u stanje potpune polne i emotivne egzaltacije.

NIŠTA NIJE SLUČAJNO
A da sve nije samo proizvod puke mašte ili patološkog forsiranja teorije zavere podsetiću na nekoliko činjenica. Valjda nismo zaboravili hajku koja je pred bombardovanje dignuta oko ove kuće i njene, kako su neki tada tvrdili, proameričke uređivačke politike. Proizvod takve hajke, odmah po početku bombardovanja, bilo je preuzimanje uređivačkih poslova od strane takozvane ratne redakcije iza koje znamo ko je stajao. Nešto kasnije počinje i suđenje "  tadašnjem  rigoroznom Šešeljevom zakonu, a još kasnije ova kuća i neki njeni novinari, među kojima je i potpisnik ovog teksta, bivaju osuđeni zbog pisanja po  aktuelnim demokratskim zakonima Republike Srbije. A svemu tome, kao što je poznato, prethodio je pokušaj ministra za telekomunikacije, da ukrade i odnese predajnik TV KV sa Goča, što je samo zahvaljujući opštenarodnom buntu iskazanom na mitinzima osujećeno. A onda se, sasvim slučajno dakako, događa da deo redakcije sa kompletnim radijskim studiom ode u dim, da kompletna dokumentacija o prethodnim godinama borbe za demokratiju bude spaljena, a preživeli novinari zauvek budu izmešteni u neadekvatna prihvatilišta u kojima se i danas nalaze. Ili bolje rečeno, dok se zaposleni u novinama i radiju zlopate u nekadašnjem Bažalčevom kabinetu, a potom vojno - operativnom štabu JUL, dotle se svi ostali baškare na dva sprata Doma duštvenih organizacija za, u našim uslovima, basnoslovnu zakupninu.
Nije li slučajno da u takvim okolnostima, a pod pokroviteljstvom Nove Srbije i tadašnjih koalicionih partnera, određena interesna grupa počne da insistira na cepanju firme kao bi se dokopala vlasništva nad Televizijom. I kako su u tom naumu osujećeni, pod patronatom istih nalogodavaca  "Ibarske" gurnu  u ishitrenu i, kako se pokazalo, potpuno promašenu privatizaciju iz koje im sada, kako se tvrdi sa kompetentnih položaja, nema spasa, a sve u skladu sa Zakonom?

   Kako je moguće objasniti da, mimo volje zaposlenih, "Ibarske" bivaju prodate nekome ko sa informisanjem nema blage veze,  a da posle raskida bivaju "dodeljene" Akcijskom fondu koji niti rešava status firme i zaposlenih u njoj, niti uspeva da nađe novog kupca? I tu je, reklo bi se, kraj šezdesetogodišnjeg bivstvovanja firme pod nazivom "Ibarske novosti" koja je, kako sam, nadam se, uspeo da dokažem, imala svoje uspone i padove i čija sudbina, i sve što je do ovoga dovelo, nije ni malo slučajno. Naprotiv. Prema tome, ništa nije tako bezazleno i ništa nije posledica privatizacije već su koreni raspada najmoćnije informativne kuće na ovim prostorima davno uspostavljeni i mnogo dublji i organizovaniji nego što bi to neki želeli da predstave. Možda im to ovoga puta pođe za rukom, a možda i sada, kao mnogo puta ranije, pravda ipak pobedi i zaposleni zajedno sa građanima Kraljeva, budu uspeli da odbrane, svoju Informativnu kuću. Preostaje nam da sačekamo ishod i da zdušno poradimo na njegovom srećnom rešenju. Samo ne  znam zašto se do nas očekuje da trpimo i mirno gledamo kako nam uništavaju firmu i živote, kako nas guraju u ponor praveći mesto drugima koji bi trebalo da zauzmu naše pozicije samo zato što je to nekome u interesu?

SA DUBOKIM BOLOM I NEIZMERNOM TUGOM SAOPŠTAVAMO SUGRAĐANIMA, ČITAOCIMA I SARADNICIMA TUŽNU VEST, DA JE NAŠ VOLJENI LISTPROMOCIJA EKONOMSKOG I NACIONALNOG PROGRAMA DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE

"Ibarske novosti"

   danas umro iznenadnom smrću, izazvanom posledicama odluke većine odbornika Skupštine opštine Kraljevo, u svojoj četrdesetšestoj godini života. Mi, sada već sredovečni ljudi, koji smo rasli i starili zajedno sa pokojnikom, nikada ga nećemo zaboraviti. Večno će ostati u našim srcima njegov dragi lik, njegovo ime i sve ono što je za života učinio za nas. Odlazeći na svoje poslednje putovanje on odnosi sa sobom pet decenija istorije ovoga grada utisnute na svojim stranicama, odnosi dokument o našem postojanju na ovom prostoru i prepušta nas zaboravu onih koji će doći posle nas. U trenutku dok se opraštamo svesni smo i njegovih nedostataka, ali mu to ne uzimamo za zlo jer su to i naše mane, a on, takav kakav je, predstavljao je sliku naše stvarnosti ili nas samih. Oni koji su ubili dragog nam pokojnika nikada neće moći da speru sa svoje savesti posledice ovog okrutnog i nepromišljenog postupka. Jer, grad koji nema svoje glasilo ne zaslužuje ni sam da postoji, ili bar ne da se naziva tim imenom. Grad bez novina je samo naseobina bezličnih individua, tamna mrlja na mapi svekolike ljudske duhovnosti i pismenosti. Njegovim gubitkom mi smo, zapravo, izgubili sebe, kako u vremenu tako i u prostoru, a to je ono što nam je u svim vremenima bio prvi uslov da sa koliko- toliko nade gledamo u budućnost. Ni radio, ni TV, dakle ni slika ni zvuk, neće moći da zameni pisanu reč, koja ostaje da traje i kada vreme prođe, a savremenici postanu tek blede senke sećanja, ili čak ni to. Trebalo je da to znaju donosioci smrtne presude, u času odluke koja će nas vratiti u vreme koje za sobom ne ostavlja nikakve pisane tragove. Ili su možda znali?

Za Književni klub Kraljevo predsednik Ivan Rajović
U Kraljevu, pre petnaest godina.

  • Prošle nedelje u Kraljevu je boravila predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbija (NUNS) Nadežda Gaće. Njen dolazak, mada sasvim drugim povodom, poklopio se sa dešavanjima u "Ibarskim novostima" koje su zbog blokade računa od strane bivšeg vlasnika dospele u gotovo nerešivu situaciju zbog koje je i revolt već ojađenih radnika dostigao kulminaciju. To, a i mnoge druge stvari vezane za status novinarske profesije, povod je za ovaj intervju.

   • Gospođo Gaće, kao da vas je sam Bog poslao da se u ovom trenutku pojavite ovde gde se bije teška bitka za čast novinarske profesije i egzistenciju pripadnika novinarske profesije.
Mene Bog uvek šalje.
• E, pa dobro, kako vi vidite odnos politike prema medijima, i obrnuto, u Srbiji van Beograda?
Što se tiče Nezavisnog udruženja novinara Srbije, i mene kao predsednice, veoma sam se trudila da NUNS, odnosno Izvršni odbor našeg Udruženja, svih nas deset, bar jedanput u tri meseca bude u nekoj od manjih i većih sredina u unutrašnjosti. Ponekad, pošto nam je putovanje pomagala Evropska pomoć ili Otvoreno društvo, koristila sam priliku da budem u kolima kada neko od kolega ide u unutrašnjost na tribine ili slične skupove, da i ja budem u kolima. Strašno mije žao, ali to je moje duboko uverenje, da kada pričamo o medijimma i kada to gledamo iz beogradske perspektive onda je Beograd kao Los Anđeles u Americi, a sve ostalo od Surdulice preko Vranja pa i Kraljeva, sve do Subotice deluje kao sibirska tajga.
• Zašto kao tajga?
Pa zato što je u tim manjim mestima u unutrašnjosti Srbije život stao, privreda ne postoji, a to što je privatizovano , govorim o privredi a ne o medijima, kupili su neki lokalni moćnici pa tamo ništa ne radi, čak ni bivši privredni giganti kao “Magnohrom” u Kraljevu, recimo; to više ne postoji, a to su bili motori, lokomotive, ma avioni, razvoja koji su vukli građane i omogućavali im da imaju gde da žive i da rade. Kad dođete u Vladičin Han, recimo, to je jezivo, ja se u Beograd vratim bolesna, a slika ovog mesta mi po sedam dana stoji u glavi, jer to deluje kao grad na koji je tri tone paučine palo. Nedavno sam bila i u Bujanovcu, tamo i Dom  kulture prokišnjava, a kiša pada na 50.000 knjiga pokrivenih najlonom zato što već 20 godina niko nije u stanju da pomeri jedan crep na krovu. Srbija je doživela strahovito urušavanje.
  A kada je reč o medijima, moram da kažem da su imajući u vidu većinu medija koji su privatizovani, izuzetno retki primeri uspešnih privatizacija. Često su oni koji su kupovali medije, novine recimo, potpuno zaboravili od kolike su važnosti novine  za malu sredinu. Mi stalno govorimo da smo demokratična zemlja, da idemo napred, a u Norveškoj, recimo, vlada finansira lokalne štampane medije, tim više što je tiraž manji, tako da na kraju godine rezultat mora biti nula jer se radi o novinama koje izlaze za građane i novinari imaju sigurne plate i siguran opstanak pod uslovom da ne smeju da postanu profitabilna firma, u tom slučaju se skidaju sa donacije. Ovde su ljudi koji su kupovali to pre svega radili zbog zgrada, zemljišta, neke imovine ili uticaja, a ne zato što su hteli da se bave medijima.

MEDIJI MORAJU BITI PRIVATIZOVANI
• I šta da se radi u takvoj situaciji, a na osnovu iskustva koje je, kako se pokazalo, više nego loše, pre bi se moglo reći katastrofalno?
Stav NUNS je da mediji moraju biti privatizovani, jer ne postoji lukaviji i pokvareniji vlasnik od države.
• Ali šta da se radi, kao u slučaju "Ibarskih novosti", kad se privatizacija obavi, a iza nje, opet, stoje pojedinci koji su iz samog vrha vlasti i koji su u to vreme, recimo, bili ministri, ali i neki drugi?
Mogu direktno da odgovorim, i nemam nikakav zazor, da postoji konzorcijum okupljen oko gospodina Stupara, koji je blizak DSS, a koji je kupio hiljade hektara zemlje u Vojvodini. Nedavno se pojavio i kao kupac 8 lokalnih medija u Vojvodini. Bubalo je imao drugu liniju, isto iz Vojvodine. Politički lideri, vođe stranaka, kupuju medije zato što žele da ih kontrolišu. Novobogataši misle "Imam sada pare, možda ću se tako približiti nekoj stranci i time ću opravdati svoj  sopstveni kapital”.
• Kao "Ibarske novosti" koje su plaćene skuplje nego što su "Magnohrom" i Fabrika vagona vredele na tržištu u tom trenutku.
Eto, upravo to govorim
• Poznato je da, kada je u pitanju status novinara u Srbiji, verovatno svako ima svoj doživljaj ovog fenomena. No, zanima me  kako vi sagledavate i komentarišete naš status u ovom trenutku?
Ovih dana je veoma aktuelna tema: Da li novinari mogu da odgovaraju za ratnu propagandu. Odmah da kažem da ja mislim da mogu. A zašto?  Zato što u našem Ustavu, a i u svim poveljama, od Ujedinjenih nacija do Haga, postoje dela koja se zovu podsticaj i podstrekivanje. Ja sam se potrudila to da naučim pošto mi se u prvom trenutku činilo da je to jedno isto, ali nije. Znači, ako je naš zakonodavac ostavio mogućnost da se za to može odgovarati, da ne govorim o međunarodnim  poveljama, Hagu i Ujedinjenim nacijama, mislim da bi bilo jako loše da se u društvu govori kako postoji neka hajka na novinare. Nema hajke. Mi možda možemo imati problem šta ćemo raditi za pet godina ili sutra, pa će čovek da razmišlja u svojoj glavi : "Čekaj,  ako uradim ovo ,  to mi je da, a ako ne uradim ono to mi je ne", dakle ta alternativa da ili ne nije pitanje prošlosti. Svako ima svoj trenutak, svoju istoriju, postoje dokumenta, postoje tekstovi, postoje snimljene emisije, prema tome o onome što se dogodilo u prošlosti ne možemo govoriti za i protiv, mi to možemo za neke buduće odluke u našem životu da govorimo da i ne. NUNS nema ni jednog trenutka nikakvu vrstu ostrakizma prema bilo kome, niti mi insistiramo da neko sad nešto odgovara pa da ide u zatvor, da se kao nešto svetimo. Uostalom, a ja sam danas to rekla, bićemo u kominikaciji sa Tužilaštvom za ratne zločine i dostaviti im sve ono što NUNS ima u svojoj dokumentaciji.  Juče je izašao nov “Dosije”, planiran još u decembru, mi smo još tada odlučili da napravimo nešto na tu temu, ali to je novinarsko istraživanje. Mi ne pretendujemo, niti možemo da sudimo, na sudu je da dokaže da li postoji krivica ili ne, i   to nije vraćanje, niti bilo kakva osveta, to je samo prihvatanje onoga što se dogodilo u prošlosti. Danas neki kažu da Srbi žive samo u prošlosti ili žive samo u budućnosti, ne, ja mislim da bi  Srbi trebalo da žive samo u sadašnjosti, jer onaj ko ne ceni svoju sadašnjost, taj nema ni prošlost, a ni budućnost. Da, mi se bavimo nama i to ne zahvaljujući meni, već zato što postoji jedan, bar ja mislim, sjajan Izvršni odbor i većina odluka nam je jednoglasna, a dvadeset godina je deo našeg života i ovo što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije to je naš život, ne moramo da se vraćamo u istoriju

SVE, SAMO NE NOVINAR
• Na žalost, novinarska profesija je daleko od tretmana koji je nakada uživala. Šta vi mislite o degradaciji naše profesije?
Stanje je neverovatno, čak uvredljivo. NUNS je radio jedno istraživanje na 10.000 upisnika. Novac su nam dali inostrani donatori, na čemu nam neki zameraju, a ja kažem: Hvala bogu da su dali, jer mi to ne bi mogli da uradimo bez novca, a time što su nam dali novac oni nisu kupili naš način mišljenja, oni su samo nama omogućili da mi ostvarimo našu ideju i da napravimo veliko istraživanje, a to istraživanje je pogubno za novinarsku profesiju. Jedna trećine ispitanika na pitanje: šta želiš da bude tvoje dete? odgovorila je: nikako novinar! A ono što je još pogubnije jeste to da i građani Srbije misle:   Oni su tako dobri, divni ljudi ali oni imaju tako male plate pa moraju nešto da slažu ili da prime mito, pa ja sam htela da se ubijem  kad sam to čitala. Dakle, građani su svesni    da mi ne možemo do kraja da govorimo istinu o nekom novobogatašu, da popustimo nekoj političkoj stranci, da se od nekoga na ruke primi novac da nešto objaviš, jer moraš da preživiš.  NUNS je udruženje profesionalaca sa jako     moralnim standardima, u tome je naša suštinska razlika u odnosu na drugo Udruženje. Oni su mislili  da su time što su posle 5. oktobra osam ljudi isključili iz svog Udruženja napravili nekakvu lustraciju i da su se suočili sami sa sobom. Ne, oni se nisu suočili sami sa sobom. Ne kažem da su svi članovi UNSA takvi, tamo, verovatno, ima i nekih finih ljudi koji su po inerciji ostali, koji nisu bili ni ratnohuškači, a nisu ni zlikovci.
• Neki vrli poznavaoci tehnologije vlasti u ovoj zemlji tvrde da nema ni kafane, a ne novinarske redakcije, a pogotovu udruženja, gde vlast nema svoje ubačene ljude, takozvane doušnike. Mislite li da ih ima i u NUNS?
Ja nisam sigurna da i kod nas, u našem Udruženju, nema nekog ko je ubačen, ali dobro, ponavljam, ako su to neki ljudi koji su pre petnaest godina bili mnogo mlađi nego što su sada, a radili su neke stvari koje su sramne, a jesu sramne, recimo da bih imala razumevanja. No, želim da kažem da je, pre svega, odgovoran u to vreme generalni direktor RTS Vučelić, glavni i odgovorni urednik , a  tek onda novinar koji je izveštavao sa ratišta. Možda je on pristao da radi neke stvari , ajde da kažemo da nije bio svestan, da je bio mlad i da se borio za svoj posao, ali kad govorimo o odgovornosti, kao što u vojsci postoji komandna odgovornost, tako u svakoj redakciji ona postoji i vrlo se dobro zna ko i kako kreira politiku te redakcije .
• Da, ali činjenica je i da su mnogi, ako ne i svi, koji su u najgorem vremenu po srpsko novinarstvo bili na onoj ratnohuškačkoj strani i danas  na istim mestima, sa dobrim platama i beneficijama dok nas još uvek tretiraju kao petu kolonu i agente CIA. Da li će se i kada to promeniti?
Zaista mislim da je poguban period u srpskom novinarstvu bio, ne samo kada je počeo rat, nego od kraja 1987. pa do 1990. kada su ključne novine kao što su "Politika", "Novosti" ušle u pripremu rata tekstovima o ugroženosti srpskog naroda, o propadanju srpskog naroda...naravno to su sve bili čuveni intelektualci koji su stalno govorili čuvene teze o tome kao su Srbi dobitnici u ratovima, a gubitnici u miru, kako  smo se mi izborili za prvu i drugu Jugoslaviju, a nismo dobili ništa, kako naša država nije jedinstvena...,oni su kreirali javno mnjenje i pripremali ga za rat.
Uostalom, ne mora neko ko živi u Pinosavi ili Leskovcu , da ne vređam, ni u Beogradu, da čita tri tone knjiga, da čita sve novine pa da kaže "ovo nije tačno". Njemu je istina ono što čuje uveče u pola osam u Dnevniku.
Odgovorni su kreatori, produžena ruka političkih i intelektualnih elita, a u to vreme to su bili glavni i odgovorni urednici vodećih srpskih medija i NUNS insistira na njihovoj odgovornosti.

SRBIJA JE PREPUNA ZLA KOJE JE URADILA SAMOJ SEBI
• Posle svega što smo doživeli, a što se nigde nije dogodilo i za šta ne postoji nikakav model koji bismo mogli da primenimo, čovek mora da se zapita o čemu se tu zapravo radi i da li je naša Srbija neka ukleta zemlja, pošto ovo racionalan um više ne može da shvati i podnese?
Po mnogo čemu se čovek pita: da li je ova zamlja ukleta, iz prostog razloga što 5. oktobra krene, a onda se Srbiji desi stravična tragedija, da premijer bude ubijen, a da ne govorim o svim zločinima, govorim samo o novinarskim : Slavko Ćuruviji, Dada Vujasinović, Milan Pantić, a ubili su i predsednika države Ivana Stambolića...Srbija je prepuna zla koje je Srbija uradila samoj sebi, a ako je tako velika zla uradila sama sebi, onda je očigledno lahotno, kako bi to rekli Slovenci,   radila i drugim republikama Jugoslavije.
• I gde su sad novinari u svemu tome?
Što se tiče naše profresije, ona jeste veoma,    ne govorim u materijalnom smislu, pre svega mislim u tom nekom statusnom smislu, cenjenja u društvu. Materijalno je ono privatno ,da li ćete vi moći da preživite, detetu da kupite knjige, da li vam je žena ostala bez posla pa živite samo od jedne plate, to je taj materijalni interes, ali na kolektivnom planu novinarska profesija u Srbiji je doživela sunovrat. Nije doživela sunovrat  tako neopravdano. Setite se da je od devedesete  do 2000 Srbija bila zemlja za Ginisovu knjigu rekorda, 1200 radija, 750 televizija, na enti broj novina. Milošević je puštao da nastaju mediji, printani i štampani, kao pečurke posle kiše, naravano oni koji su njega hvalili. Dozvole za rad, frekvencije, sve se to dopuštalo. Vi 5. oktobra imate ogromnu količinu novinara koji misle da je držati mikrofon u ruci dovoljno, postaviti pitanje i odgovoriti, a često i ne slušaju sagovornika, pa ne ukapiraju da su u stvari preveslani, ta obrazovanost naše profesije je stravična.
• Koliko mi činimo za naše ljude u provinciji koji su, bar ja tako mislim, potpuno prepušteni bahatosti i samovolji pojedinih "moćnika"?
NUNS nije moćna organizacija, to je skup individualaca gde volonterski radi dvoje troje ljudi, nismo mi bogato udruženje. Prošle godine je bilo 137 napada na novinare. Ne mora se to kvalifikovati samo teškim fizičkim napadima i ubistvima, to su i verbalne pretnje, oduzimanje akreditacija, pravo da izveštavaš iz Skupštine, samovolja novobogataša koji  je kupio fabriku pa si nešto loše napisao o njemu , a on ti više ne dozvoljava da pišeš, preti odgovornom uredniku zato što je to objavljeno. Mislim da je to bilo donekle dobro, te naše kolege koje su članovi NUNS, to pošalju, a mi onda pišemo ili  predsedniku opštine ili novobogatašu, ispričamo mu šta je radio i kažemo da smatramo kako je to nedopustivo, sloboda govora i sve one kvalifikacije koje u takvim prilikama idu i moram da kažem da oni odgovre i kažu kako se izvinjavaju. Zapravo, hoću da kažem da mi često nismo ni  svesni koliko smo jaki.
• I na kraju, šta odavde iz Kraljeva, gde se ovih dana bije teška bitka za opstanak "Ibarskih novosti" i goli život zaposlenih u ovoj kući, možete da poručite našim čitaocima širom sveta?      
Ono na čemu NUNS naglašeno insistira jeste da moramo verovati jedni drugima, da moramo nešto što se zove solidarnost između nas jačati.

SVAKA POČETNA PRIVATIZACIJA JE PRLJAVA
• Dakle, jasno je da u Srbiji u ovom trenutku nema ni govora o interesovanju za medije iz čisto medijskih i informativnih razloga?

Ne, medije retko ko, a pre će biti niko, ne kupuje zbog slobode govora, demokratije...Meni je to jasno, ali svaka početna privatizacija je takva, odnosno svaki početni kapital je prljav. Ja znam da je privatizacija prljava, ali mora se sa njom početi, jer ako Srbija hoće jednoga dana da uđe u Evropu, onda pojam državnog medija ne postoji, pa je privatizacija neminovna kakva god ona bila. A da smo bogatija država, da su novinari imali mogućnost da podignu kredite i postanu akcionari, bilo bi dobro jer su, poznato je to, neke novine prodavane i za 1000 evra, a neki mediji su dostizali i takvu cenu da ja mislim da je to nemoguće.

POVODOM SITUACIJE U “IBARSKIM NOVOSTIMA”
Pomoć ministru Dinkiću

  Poštovani gospodine  Dinkiću,
Verovatno ste u velikom poslu i imate previše obaveza pa niste imali vremena da se pozabavite problemima u malim preduzećima po broju radnika, a velikim po imenu i značaju za mala mesta i šire.
Zato ću ja iz najbolje namere pokušati da vam pomognem u, po meni, vrlo prostoj matematici.
Elem,  država je , ne ulazeći u to kome će prodati ibarske novosti /ili je pak znala šta radi/ naplatila prvu ratu od kupca u iznosu od 160.000 evra. Posle vrlo kratkog vremena, pokazalo se da izbor kupca nije bio dobar, država raskida ugovor o prodaji i od kupca naplaćuje menicu /penal/ u iznosu od oko 70.000 evra.
Saldo, država zaradila 230.000 evra a 68 radnika po svemu sudeći završiti na ulici.
Napokon, evo i moje matematike i predloga kako  bi bilo dobro da zaradi država, da se sačuva firma od značaja za ovaj grad i da nam radnici ne ostanu na ulici.
-  ukupan prihod države od prodaje 230.000 evra
 -isplata soc.programa oko - 120.000 evra
Čista zarada države 110.000 evra
Gospodine Dinkiću, malo li je?
Em, zarada 110.000 evra, em,  tako malo i efikasno preduzeće može samo da zarađuje, plaća poreze gde država opet dobija, em se brzo može naći novi kupac, em, sa tim brojem ljudi može biti efikasan javni servis građana, em radnici zadovoljni.
U suprotnom, preduzeće ide u stečaj, niko ne dobija, država svakako gubi. Kako?
Na zavod odlazi 69 radnika i država im u proseku plaća 9 meseci bruto oko 18.000,00 mesečno
/69 radnika h 18.000,00 h 9 meseci /  što je  11.178.000 din. ili  118.914 evra.
Nova kalkulacija: ukupan prihod države od prodaje 230.000 evra stečaj i plaćanje radnika 9 meseci - 118.914 evra
Čista zarada države 111.086  evra ali,
-nema još jedne firme na tržištu
-nema ubiranja poreza i doprinosa od te firme koja je samo prošle godila državi platila 212.765 evra
-ima nezadovoljnih radnika na ulicama
- ima socijalnih nemira
-ima sporova sa državom, itd,itd…..
Ako bi država imala sluha da isplati socijalni program i restruktuirano preduzeće ostane na tržištu novi saldo zarade države je

Kalkulacija
-ukupan prihod države od prodaje 230.000 evra
-isplata socijalnog programa -  120.000 evra
Čista zarada države  110.000 evra godišnji prih. od por. i dopr. 212.765 evra
Ukupan prihod države 322.765 evra
Poštovani gospodine Dinkiću, prosta matematika!!!
Ibarske novosti TRV Kraljevo
rukovodilac službe marketinga Vera Milosavljević.

DELEGACIJA POLJSKOG GRADA ZELENA GORA U POSETI KRALJEVU
Potpisano Pismo o namerama

   Tročlana delegacija poljskog grada Zelena Gora, praćena sa četrdeset odbojkaša tamošnjeg Akademskog odbojkaškog kluba (studenti i učenici), boravi trenutno u Kraljevu. To je nastavak ponovno uspostavljenje saradnje i partnerskih i  prijateljskih odnosa koje je pokrenulo kraljevačko Udruženje građana "Prijateljstvo za nova vremena" čiji je predsednik Hadži Momo Bakračević.
   Tokom boravka u Kraljevu, u sredu, 17. juna, poljska delegacija, koju predvodi Violeta Harezlek, zamenik gradonačelnika Zelene Gore, posle razgovora sa Ljubišom Simovićem, gradonačelnikom Kraljeva, i njegovim saradnicima potpisala je sa njim protokol, odnosno Pismo o namerama za uspostavljanje širih partnerskih odnosa dva nekada bratska grada. Dogovoreno je da se Sporazum o partnerskim odnosima i prijateljstvu Kraljeva i Zelene Gore potpiše 5. septembra ove godine, prilikom gostovanja delegacije Kraljeva na manifestaciji "Vinobranja" u poljskom gradu.
Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović, pre  potpisivanja Pisma o namerama, pozdravio je goste iz Zelene Gore i podsetio da prijateljske veze dva grada traju već više decenija i da su posle kraćeg zatišja ponovo obnovljene i intizivirane. On je naglasio da će se potpisivanjem Sporazuma, partnerstvo dva grada sa kulturne i sportske saradnje proširiti i na veću privrednu saradnju, a da je to jedan od preduslova da Kraljevo preko ovog partnerstva koristi predpristupne fondove Evropske unije.
   Violeta Harezlek je zahvalila na gostoprimstvu svojim domaćinima i ukazala takođe na tradicionalno prijateljstvo, kao i na veliki značaj proširenja saradnje dva grada u svim oblastima, što će, kako je rekla, biti na obostranu korist za građane  Kraljeva i Zelene Gore. Ona je, pored ostalog, naglasila da njeni sugrađani sa ljubavlju očekuju goste iz Kraljeva na prazniku "Vinobranja" i da je znak posebnih prijateljskih odnosa dva grada što će delegacija Kraljeva ostati dan duže u Zenoj Gori od delegacija ostalih partnerskih gradova u Evropi.
   Posle potpisivanja Pisma o namerama, domaćini i gosti razmenili su prigodne poklone, u znak rijateljstva i  sećanja na ovaj susret. Posebna zanimljivost ovog skupa bila je izjava gradonačelnika Ljubiše Simovića da mu je drago što već četrdeset godina stanuje u ulici koja nosi naziv upravo poljskog grada Zelena Gora.
   Inače, pored drugih sadržaja posete poljske delegacije Kraljevu, mladi odbojkaši iz Zelene Gore su gosti kraljevačkog Odbojkaškog kluba "Ribnica" sa kojima su imali zajedničke treninge na Goču i prijateljske utakmice.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

VIII BIJENALE AKVARELA SRBIJE - piše Dragan Bajović
Maraviću druga nagrada

   Na upravo završenom Osmom bijenalu akvarela Srbije u Ečki kod Zrenjanina, kraljevačkom slikaru Miloradu Mići Maraviću dodeljena je druga nagrada za akvarel "Jutro na bari".
Komisija u sastavu Sreto Bošnjak, predsednik, i Vlastimir Nikolić, Sava Stepanov i Slavica Popov, članovi, nakon što je pregledala 97 radova koji učestvuju na izložbi Bijenala akvarela i 8 radova koji učestvuju na višemedijskoj izložbi "U proširenom polju akvarela" donela je jednoglasno sledeću odluku:
"Tri ravnopravne nagrade, za učešće u radu Umetnicčke kolonije Ečka u 2009. ili 2010. godini, dodeljene su umetnicima Branislavu S. Markoviću (Beograd), Maji Jockov (Novi Sad) i Miloradu Maraviću (Kraljevo).
Prva nagrada Osmog bijenala akvarela Srbije dodeljena je Jasni Nikolić koja je redovni učesnik Bijenala akvarela i uvek se svojim radovima isticala vrhunskim umetnicčkim kvalitetima."
Bijenale akvarela je manifestacija značajnih likovnih ostvarenja  koja se održava u Zrenjaninu od 1993. godine, sa osnovnom idejom stimulisanja umetnika za rad u tehnici akvarela u okviru savremenog likovnog stvaralaštva. Ove godine svoje radove poslalo je više od 60 umetnika.
Naš ugledni likovni kritičar Sreto Bošnjak u vrlo bogato ukrašenom katalogu, između ostalog, piše da izložba na Umetničkoj koloniji Ečka deluje kao izazovan mozaik, dinamičan i raskošan, prepoznatljiv kao  segment savremene umetničke prakse, informativan u onoj meri u kojoj je izbor pružao dovoljno podataka za što istinitiju sliku o dananašnjem stanju umetnosti akvaraela.
Do sada su nagrade na bijenalima osvajali umetnici zvučnih imena -  Zdravko Mandić, Višnja Petrović, Radislav Trkulja, Žarko Vučković i Danica Masniković.
Osim Milorada Maravića, na Osmom bijenalu akvarela u Ečki nastupilo je još dvoje kraljevačkih umetnika - Jelena Šalinić Terzić i Đorđe Simić.



LIKOVNI ŽIVOT - piše Dragan Bajović
Vera Virijević Mitrović: "Slike i mozaici"

   Galerija "Vladislav Maržik", Kraljevo
Mlada umetnica Vera Virijević Mitrović, odnedavno i naša sugrađanka, inače rođena je u Prokuplju 1980. godine, izložila je u Galeriji "Maržik" slike i mozaike velikih formata. Ovi drugi, mozaici, ne samo da su velikih formata, već su, zbog materijala od kojeg su nastali, i prilično teški.
Kraljevačka slikarska legenda Milan Đokić u katalogu za Verinu izložbu na početku citira Vuka Vukovića koji kaže "Zaspiš li, ribe će se i kamenje moliti umesto tebe". I tu ćemo zaista videti dva velika mozaika - jedan pod nazivom "Ihtis 2006" i drugi sa možda malo pretencioznim nazivom "Svevideće oko". Đokić o ciklusu "Ihtis" piše:
 "Taj ciklus pobuđuje ne samo drevni hrišćanski simbol i putokaz iz vremena umetnosti u katakombama, već samim tim budi inspirativni trenutak i postavlja u recentno središte, ne libeći se da koristi sve dosadašnje simbole, da im doda nove mogućnosti, da se kreće od realnog ka apstraktnom, a i obratno, akordima boje svedene na nekoliko tonovava, uz pojednostavljen crtež, da u toj igri oslobodi dijapazon kretanja po slici ili mozaik-predlošku. Da nađe i naiđe na emotivan zastanak u intonaciji nastupajućih likovnih rešenja."
Đokić, koji je i pesnik i prozni pisac, vidi se iz ovog dela njegove recenzije, Verino stvaralaštvo duboko doživljava i toplo ga  preporučuje ljubiteljima slikarstva. To činimo i mi uz još nekoliko podataka o umetnici: Vera je, rekosmo rođena 1980. u Prokuplju gde i sada povremeno živi, ali joj je Žiča kod Kraljeva sada milija budući da je tu sa svojim suprugom takođe slikarom Acom Mitrovićem zasnovala dom i porodicu. Diplomirala je 2003, a magistrirala 2006. na Odseku zidno slikarstvo Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Ovo je njena osma samostalna izložba.



URUČENE ZLATNE ZNAČKE KPZS ZA 2009
Među dobitnicima i kraljevačka slikarka Tatjana Pljakić

   Priznanja Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti uručena je  8. juna 2009. godine u Svečanoj sali Ministarstva za dijasporu.
Nagrađene je u ime Ministarstva za dijasporu pozdravio ministar Srđan Srećković koji je tom prilikom istakao značj ove manifestacije u očuvanju srpske kulture i tradicije u dijaspori, rekaši da je priznanje dodeljeno našim ljudima sa skoro svih pet kontinenata koji će sa ponosom nositi značku predstavljajući svoju zemlju na najbolji mogući način ma gde živeli.
Priznanje se dodeljuje od 1975. godine i sastoji se od pozlaćene značke i povelje - grafičkog lista. Dobitnicima su priznanje uručili predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije Ljubivoje Ršumović i državni sekretar Ministarstva za dijasporu Miodrag Jakšić. Ukupno je dodeljeno 54 priznanja, Izmeću ostalih, dobitnici Zlatne značke su i glumci Milan Lane Gutović, Dragan Mićanović i Divna Marić, kompozitori Dragana Jovanović i Rade Radivojević iz Beograda, operski umetnici Sanja Kerkez, Miomir Nikolić i Ivan Tomašev i kraljevačka slikarka i likovni pedagog Tatjana Pljakić.
Žiri je odlučio jednoglasno o dobitnicima, a činili su ga književnik Miodrag Jakšić (predsednik), Uroš Dojčinović, Milovan Vitezović, Olga Milojević i Marija Bišof.



LIKOVNI ŽIVOT
“Dušom kroz sva vremena”

   Početkom nedelje, u organizaciji Kulturnog centra Ribnica, u Galeriji te Ustanove, otvorena je izložba akvarela kraljevačke slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević. Otvaranju izložbe prisustvovao je veliki broj ljubitelja likovne umetnosti, ali i poznati kraljevački likovni stvaraoci, među kojima su bili i Milorad Mića Maravić, Dragoljub Bosić, Vlastimir Spasojević, Milorad Vujašinin Cujo i Rade Vučetić.
Hadži Milena je za ovu priliku izabrala skoro četrdeset akvarela koji, u svom nizu, imaju jednu pravu priču koju je istoričarka umetnosti Marina Lukić Cvetić naslovila sa “Dušom kroz vreme”.
Hadži Milena je, naime, osim što je slikarka, koja je završila ABC akademiju u Parizu, i vidovita žena. Ona je o toj “duši kroz vreme” pričala i pre skoro 20 godina, a njene “vizije” je, u to vreme,  objavio i ovaj list.
Ona je to tada tvrdila i do današnjeg dana se nije pokolebala, jer “ima susrete sa bićima koja su živela pre dve hiljade i više godina”..
Ukratko, bez citiranja originalnog teksta iz 1991. godine, ovde prenosimo ono što je još tada rekla Hadži Milena: Isus Hrist jeste bio istorijska ličnost, ali je bio ljudsko biće. Imao je ženu, koja se zvala Marija Magdalena, i najmanje petoro dece. U međuvremenu, poslednjih nekoliko godina, o Hristu se govori baš kao što je i naša slikarka govorila pre dvadeset godina.
Oni koji se bave dušom i koji mere pokojnika neposredno posle smrti, ustvrđuju da  duša teži samo 26 grama. Znači kad neko umre, od svoje telesne težine izgubi tih 26 grama duše.
 Neku od tih vazdušastih materija “pročita” i Milena. Neku ili sve, nikad se ne zna. Svakako da osobe koje imaju susrete sa onostranim bićima, nemaju baš miran san, ne zbog griže savesti, već zbog tih dušica od 26 grama, koje lutaju našim nebom ili su, moža, već u zemlji.
Milena, putujući kroz sve to vreme, možda i nekoliko milenijuma, doživljava sve svoje prethodne živote.
Slikarku i kritičarku poblici je predstavila Ana Jerotijević,, direktorka Kulturnog centra “Ribnica”.
Marina Lukić Cvetić, pišući o ovoj izložbi, između ostalog, kaže:
"Milena Kovačević stvara, slika i izlaže, pretačući svoju energiju kroz potez, zapis i priču,  koju ovoga puta vodi “Dušom kroz vreme”. Izdvaja se svojim neobičnim pogledom na svet, koji tumači osobenim likovnim jezikom, nekom vrstom zagonetke, sa emocijama i porukom. Njene kompozicije su više od vizuelnog, između mašte i realnosti, daju romantičan i čudesan utisak koji nas ne ostavlja ravnodušnim. Slike koje se otvaraju poput stranica knjige, fokusirane su na svojevrsnoj autobiografskoj osnovi, sa vanvremenskim pečatom i iskonskim impulsom prirode....
....U bajkovitom svetu vila, leptira, šumskih duhova, staroslovenske i irske mitologije, sa vodom, drvećem, kristalima i zamljom, Milena Kovačević pronalazi suštinu sveta i čoveka. Poznajući imena biljaka i stena, ona proučava njihovu simboliku, tražeći u njima lek, poruku, karakter i sudbinu...”
Milena je poznata kraljevačkoj publici kao autor nekoliko zapaženih izložbi u Mataruškoj Banji i Galeriji "Maržik" i kao učesnik nekoliko humanitarnih likovih kolonija. Rođena je 1955. u Lazarevcu. Sa 17 godina odlazi u Nemačku gde pokazuje nesumnjivi talenat za slikarstvo, ali i za druge discipline koje bi se mogle svrstati u onovremeno, u ono što obični smrtnici nikako ne mogu da dokuče. Njene slike izvan sadašnjeg vremena i iz vremena njenih prošlih života, jer ona je vidovnjakinja, krase sada domove mnogih poznatih svetskih ličnosti: Johanesa Raua, bivšeg predsednika Savezne republike Nemačke, Saše Huna, popularnog nemačkog glumca, Zigfrida i Roja, svetski poznatih iluzionista, Dejvida Koperfilda i Urija Gelera, čarobnjaka i vidovnjaka i još mnogih drugih.
Akvareli Hadži Milene mogu se pogledati u Galeriji Kulturnog centra u Ribnici u narednih petnaestak dana.



AKCIJE
Slikari za "Ibarske novosti"

   Pre 15-ak dana na Beranovcu, u dvorištu Aleksandra Rakuša, dvanaestoro slikara slikalo je za "Ibarske novosti". Osim Rakuša koji je tim slikarima bio domaćin, Vlastimir Spasojević Evčo je, ustvari, predložio da slikari svoja dela poklone nama, "Ibarskim novostima".
Već ove nedelje, 21. juna, u Domu učenika srednjih škola u Kraljevu, u dogovoru sa gospodinom Draganom Novičićem, koji je direktor te ustanove i koji želi da plati slikarski materijal, grupa slikara, koja sada već ima 15 članova, hoće ponovo da slika za nas. Posle 21. juna, u dvorištu Hadži Milene Kovačević u Kraljevu, takođe će biti održana kolonija u korist Ibarskih.
Dalji plan je da se krajem avgusta u Studenici, uz pomoć "Trgomena" i njegovog vlasnika Predraga Mikića organizuje trodnevna likovna kolonija.
Osim toga, rodonačelnik Likovne kolonije "101 slikar", Vlastimir Spasojević, želi da predloži glavnom sponzoru te manifestacije, Gradu Kraljevu, da polovinu slika (najmanje 50) ustupi za našu aukciju.



NARODNA BIBLIOTEKA KRALJEVO
Ostavština solunske braće

   Ćirilo i Metodije, najznačajniji misionari hrišćanske vere u devetom veku, tvorci prve slovenske azbuke kojom su snažno pospešili i razvoj pismenosti među Južnim Slovenima, bili su prošlog petka tema predavanja "Sveta solunska braća" u gradskoj biblioteci. Ovaj program bio je  priređen u čast stote godišnjice Gimnazije u Kraljevu (mada su njeni profesori i učenici sa događaja izostali), a  organizovan je u saradnji sa sveštenicima crkve Svete Trojice.  
Radovan Pilipović, doktor istorijskih nauka i bibliotekar Patrijaršijske biblioteke u Beogradu, govoreći o svetoj solunskoj braći, ocenio je da su Ćirilo i Metodije najzanačajniji misionari hrišćanstva iz devetog veka, čije delo je ostavilo neizbrisiv trag kod slovenskih naroda. "Ipak - kazao je dr Pilipović - naša bogoslovska nauka nije još uvek dovoljno pažnje posvetila Vizantincima koji su Srbima i slovenskim narodima podarili liturgijsko bogosluženje i udarili temelje hrišćanstvu u ovom delu Evrope."



U SUBOTU UVEČE NA TRGU
Ples pod zvezdama - ,,Bazileus" i prijatelji

   Na Trgu srpskih ratnika u subotu uveče u 21 čas biće održano tradicionalno plesno veče ,,Bazileus" i prijatelji.U programu će učestvovati više od 100 plesača, kao i gosti iz Beograda.Posle programskog dela veče se nastavlja velikom žurkom za sve posetioce.

SPORT

FUDBAL - VELIKO SLAVLJE U NOVOM PAZARU - piše Stole Petković
Ulazak u Zonu istorijski uspeh fudbalera iz Oplanića

Jošanica - Mladost 0:1
Novi Pazar: Gradski stadion. Gledalaca 1.700. Sudije: Marko Tiodorović. Pomoćnici: Milan Vujčić, Savo Miljković (svi iz Kraljeva). Strelac: Nanad Perišić u 90+2. minutu. Žuti kartoni: Redžović i Đerlek (Jošanica), Perišić (Mladost)
Jošanica: Biševac, Kolašinac (Arapaović), Đerlek, Omerović, Numanović, Kučević, Redžović (Madžgalj), Nuradinović, Gusinac, Nuradinović (Nuhović), Kecap
Mladost: Štavljanin, Milosavljević, Andrić, Ćilerdžić (Nikolić), L. Milinković (Zdravković, Perišić, Jeličić, A. Milinković, Grujičić (Ristić)
Igrač utakmicer: Nenad Perišić (Mladost)
Veliki optimizam iskazivali sup red početak derbija prvenstva u taboru Jošanice ekipe koja je dugo bila na čelu tabele Okružne lige. Koliko su domaćini bili sigurni u svoj uspeh govopri predhodno kolo kada su gostovali u Konarevu. Tada su, kako nam reče trener Jošanice Kenan Kolašinac, nastupili bez nekoliko standardnih prvotimaca i ostvarili samo poraz. U novom Pazaru pred svojom publikom očekivala se ubedljiva pobeda. Ali nije baš sve onako kako se planira. Postoji i druga strana, ovoga puta protivnička iz Oplanića. Predvođeni trenerom Miroslavom Binićaninom na klupi, iskusnim nenadom Perišićem na terenu i vermin navijačima na tribinama bili pretvrd orah za zaovu priliku mne baš raspoložene domaćinbe. Kako e igralo na Gradskom stadionu u Novom Pazaru najbolje ilustruje jedina prilika za 45. minuta kada je posle centaršuta sa leve strane loptu glavom zahvatio Perišić i poslao je u ruke golmanu Biševcu. Domaćinu su želeli pošto poto da već u prvom poluvremenu postignu pogodak ali odbrana na čelu sa Andrićem, Đokićem i Milosavljevićem pre svih bila je dobro ukomponovana za ovu priliku. Dobru partiju pružio je A. Milinković u veznom redu, zatim Grujičić koji je oko sebe okupljao po dvojicu - trojicu igrača Jošanice a hrabro su igrali L. Milinković, kapiten Jeličić, omaleni i brzi M. Nikolić i Ćilerdžić dok je imao snage. U drugom delu susreta opet kidišu domaćini ali se u nekoliko navrata dobro postavljao golman Štavljanin.
U finiši domaćini bodreni od svojih grlatih navijača krenuli su na sve ili ništa i dobili ovo drugo. Naime, lopte se dokopao Perišić, pošao nonšalantno ka šesnaesetrcu Novopazaraca ispred sebe je imao trojicu igrača, dve finte mali slalom i šut desnom nogom u levi golmanov ugao. Tajac na delu tribina gde su bili domaći navijači slavlje i erupcija u ograđenom delu tribina predviđenom za navijače, Mladosti .
Bilo je to u drugom minutu nadonkade.Sudija Marko Tiodorović bio je pravi izbor za arbitra ove utakmice. Odlično se kretao, sve video pa i čuo. Imao je težak zadatak ali ga je obavio veoma dobro sa svojim pomoćnicima.

PEHAR URUČEN U KUPATILU!!!
Da je kojim slučajem u derbiju prvenstva Okružne lige u nedelju na Gradskom stadionu u Novom Pazaru Jošanica savladala Mladost iz Oplanića, pehar za osvojeno prvo mesto dodelio bi se na terenu. Ovako pehar koji je sve vreme meča bio kraj kabine delegata Milinka Đorovića odnet je u prostoriju gde su se presvlačili i kupali igrači gostujuće ekipe i tamo krijući uručen. Neviđena bruka i blamaža. Navijači, posebno iz Oplanića sigurno su želeli da prisustvuju ovom svečanom činu jer su prešli dug put, baš kao i predstavnici ,,sedme sile”.  Svi su ostali uskraćeni a objašnjenje predsednika Bobana Dmitrovića i komesara lige Dragana Čekanovića bilo je da to nije na terenu učinjeno ,,iz bezbedonosnih razloga”.
Ovo objašnjenje za sve one koji su gledali susret ne pije vodu. Organizacija utakmice bila je odlična, zahvaljujući pravim domaćinima uz nesebičnu pomoć  policije.
Navijači su terali svoje - i jedni i drugi. Na kraju aplauz domaće publike koji je trajao par minuta upućen gostujućim igračima, koji nikoga nije mogao da ostavi ravnodušnim.
No, sve ovo, čini se, ima i nekakvu pozadinu jer su predsednika Saveza podobro izgrdili ,,upućeni” igrači domaćina a ljuti su bili i ljudi iz kluba. Naime, svi su se oni nadali pobedi koju im je neko verovatno obećao posle sumnjivih ishoda utakmica pretposlednjeg kola.
Bilo kako bilo ovo se nije smelo desiti. Kao prvo pehar nije ni trebalo sada uručiti dok se ne registruju sve utakmice. Još je u svežem sećanju dogaćaj od pre nekoliko godina kada je tadašnji predsednik FSO Kraljevo Božidar Radovančević, uz medijsku pompu, uručio pehar za prvo mesto ekipi Poleta u Ratini. Ispostavilo se kasnije da jedan igrač domaćina nije imao pravo nastupa. To se i sada moglo desiti. Čemu žurba. Ali ako je pehar donet u Novi Pazar onda ga je trebalo predati na terenu.



VATERPOLO VPK KRALJEVO ULAZI U NOVU SEZONU NA DRUGOLIGAŠKOM JUGU - piše Aleksandar Daišević
Toma Ćirić: Plaše nas se, ali nismo favoriti

   Ostalo je manje od mesec dana do starta nove takmičarske sezone u Drugoj vaterpolo ligi Srbije. Kraljevo će opet biti učesnik u grupi Jug sa već poznatim rivalima: Valis (Valjevo), Paraćin, Goč, Jagosina, Rasina (Kruševac)… ,,Delfini sa Ibra" predhodnih sezona bili su pretplaćeni na finala i titul, takmičarski su izborili plasman čak i u elitu srpskog vaterpola ali nikada nisu ni minut odigrali u eliti zbog nedostatka zatvorenog bazena. Više od jedne decenije u klubu su suočeni sa ovim problemom koji postaje nerešiv. Rad se odvijao otežano pa preko zime plivači i vaterpolisti pa i deca iz škole plivanja putuju do Vrnjačke Banje, Kruševca, Niša kako bi odradili treninge i neophodne aktivnosti. Zato je sa radošću dočekana kupališna sezona otvaranje gradskog bazena 12. juna što je označilo i start priprema vaterpolista Kraljeva:
- Moram da naglasimda je klub cele godine radio, iako nemamo zimski bazen. Zahvaljujući roditeljima naših članova uspeli smo da u gradovima gde ima uslova za rad realizujemo treninge i takmičenja. Uz Partizan i Niš jedini smo klub u Srbiji koji se prijavio na državna prvenstva u sve četiri kategorije zašta smo dobili niz pohvala od čelnika VS Srbije. Selekcija 93. i mlađi je peta u državi u konkurenciji 23 kluba, dečaci 97. i mlađi, koje vodi Milan Genčević zborili su baraž za prvenstvo Srbije a krajem juna,u takmičenje ulazi i najmlađa selekcija 98 -2000. godišta koju će predvoditi novi trener i igrač  prvog tima Živko Bodružić, povratnik iz Turske. Sama činjenica da smo jedini klub u svim takmičenjima Kupa i nacionalnih šampionara Srbije bez zatvorenog bazena daje nam za pravo da kažemo da su rezultati vrhunski - kaže Tomislav Ćirić, trener VPK Kraljevo.
- Nova takmičarska sezona Druge lige Jug kreće 11. jula. Dve su varijante protiv koga će u prvom kolu igrati Kraljevčani:
- Ako se utakmičenje pojavi tim Leskovca, što se očekuje, onda ćemo na startu igrati sa prvim favoritom Valisom na našem bazenu. U suprotnom gostovaćemo prvim komšijama Goču u Vrnjačkoj Banji. Kako god bude ove godine ne spadamo ui red favorite kao ranijih sezona ali ćemo pokušati da budemo što bolje plasirani. Od nas svio strahuju, plaše nas se ali ponavljam nismo u krugu favorite. Cilj je da kod kuće osvajamo bodove a na strani da pokušamo da iznenadimo nekog od rivala - naglašava Ćirić.
- Ekipa se znatno promenila?
- Ona standardna postava ,,domaćih" vaterpolista je tu. Pojačali smo se igračima iz Niša Nikolom Kanićem, golmanom, Aleksandrom Stankovićem i Draganom Mloševićem. Iz Turske se vratio Živko Budružić ali nije isključeno da nas rukovodstvo obraduje nekim ,,top" pojačanje reprezentativnog formata. Mnogo očekujem od mlađih igrača Ćirića, Baltića, braće Čabrilo jer oni već imaju reprezentativni potencijal. Uostalom učesnici su mnogih pozivnih kampova VS Srbije i samo od njih zavisi koliko će napredovati - zaključio je na kraju Tomislav Ćirić, dugpogodišnji strateg VPK Kraljevo.

BAZEN OTVOREN, RADI ŠKOLA PLIVANJA
- Već prvih dana rada Gradskog bazena  neopisiva gužva, vrši se upis u školu plivanja a kreću i treninzi vaterpolista.
- Pozivamo sve neplivače i decu od pete godine starosti da dođu u našu školu plivanja. Tu će raditi sa vrhunski obučenim trenerima i naučiti da plivaju. Možda će neki od njih sakrenuti pažnju na sebe i postati deo takmičarskih ekipa kluba. U junu je članarina 1.000  a u julu i avgustu 1.900 dinara - raportira Momčilo Đorđević, prvi operativac kluba.



TENIS
Luki drugo mesto

   Tuzla je prošlog vikenda bila domaćin međunarodnog teniskog turnira za igrače so 14 godina Evropa Kunior Tur. Kraljevčanin Luka Ilić potvrdio je dobru formu sa turnira u Nikšiću, Skoplju i Subotici i ponovo stigao do finala. U finalu bolji je bio Hrvat Šujica 7:5, 6:0.



VAZDUHOPLOVSTVO
Gugi na šestoj poziciji

   Na svetskim vazduhoplovnim igrama održanom u Torinu nadmetali su se i takmičari u oaraglajdingu. U disciplini precizno sletanje Vrščanin Goran Đurković bio je prvi a Kraljevčanin Zoran Petroviđć Gugi šesti. Već narednog vikenda sledi Svetsko prvenstvo u paraglajdingu na kojoj će se pojaviti najbolji takmičari iz Srbije.



MEMORIJALNI TURNIR ,,DRAGAN TRIPKOVIĆ - KENO"
Domaćinima veliki pehar

Na Gradskom stadionu u Kraljevu održan je tradicionalni memorijalni turnir u znak sećanja na nekadašnjeg fudbalskoj internacionalca tragično preminulog sudiju Dragana Tripkovića - Kena.
Na turniru su učestvovale četiri ekipe Udruženja fudbalskih sudija: Kragujevca, Čačka, Užica i domaćina Kraljeva.
Prvog dana sastale su se selekcije Čačka i Kraljeva. Posle nerešenog rezultata (0:0) u regularnom toku, Kraljevčani su bili bolji sa bele tačke (7:6). U drugom meču Kragujevac je bio uspešniji od Užica, rezultat 2:1.
Sutradan predstavnici sva četiri udruženja posetili su Kenov grob i zapalili sveće. Bili su tu ljudi iz vrha sudijske branže: Zoran Petrović, Zdravko Jokić, Predrag Milivojević, Dušan Čolić, Minja Radaković Predrag Milivojević, potpredsednik FS regiona zapadne Srbije a pridružio se i Vlade Divac predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.
U borbi za treće mesto Čačani su nadigrali Užičane (4:1) a u finalu domaćini su pogocima Bogdanovića u 55. i Vukomanovića u 75. osvojili veliki prelazni pehar. Nagrade je uručila  Slađana Tripković supruga preminulog Dragana a finale je odsudio njegov sin Lazar sudija sa republičkim zvanjem pred kojim je blistava karijera.

FINALE
Kraljevo - Kragujevac 2:0
Strelci: 1:0 Bogdanović u 55. 2:0 Vukomanović u 75. Gradski stadion. Gledalaca 300. Sudija: Lazar Tripković (Kraljevo).
Kraljevo: Bandović, Mijailović, Milojević, Trifunović, N. Strahinić, Ostraćanin, Vićentijević, Miletić, Zornić, Bogdanović, Vukomanović,  Igrali su još: Rsovac, Todorović, Koturović, Košanin
Kragujevac: M. Srećkov ić, Ilić, Tubić, Vuković, Mitrović, Vučinić, Vasović, Čađenović, Nikolić, Đusić, D. Srećković. Igrali su još: Beloica, Cvetković, Živković, Mirčević
Igrač utakmice: Darko Bogdanović (Kraljevo)

KADETI
Simultanka Stojiljkovića

Sloga - Rad 4:3 (2:1)
Gledalaca 100. Sudija: Miloš Radojičić (G. Milanovac). Strelci: Anđelković u 2. Vukadinović u 15. N. radović u 81. Milojević u 90+2 (Sloga), Stojiljković u 10, 83, 89 (Rad)
Sloga: Žeravić, Parezanović, Kilibarda, Antonijević, Prijović, Vukadinović (M. Radović), Vulić (Milojević), Gobeljić, Anđelković (Lekić), Gunjić (Erac), N. Radović
Rad: Stevanović, Gajić (BNiorac), Bečević, Vitas, Ćirković, Kuzmanović, Kalinović (Šaćiri), Mirković, Stojiljković, Srnić, Stajić (Pantelić)
Igrač utakmice: Nikola Stojiljković (Rad)

Kakav uzbudljiv finiš u meču gde su fudbaleri Sloge propustili da realizuju pet šest stoprocentnih prilika za pogodak. Prvi deo utakmice završen je minimalnim vođstvom domaćina (2:1). Najpre je mrežu gostiju zatresao Anđelković posle centaršćuta sa leve strane i povratne lopte Vulića. Izjednačio je Stojiljković poslke solo p;rodora a Vukadinović je prosto pocepao mrežu nakon slalova i asistencije N. Radovića. A u poslednjih desetak minuta drama. N. Radović postiže gol za 3:1, posle čega sa dva pogotka odgovara najbolji akter utakmice Stojiljković. U nadoknadi vremena Milojević posle indirekta donosi slavlje svojoj ekipi.