Propadanje i spasavanje - "sve po zakonu"
Drastično povećanje cena komunalnih usluga
Svaljivanje tereta krize na siromašne građane
"Mrtva priroda" za okean suza
"Uzimala -davala" a sve po zakonu
Zakonsko smanjivanje enormnih regionalnih razlika
Crna Reka kao srpski Kembridž
Potreban Zakon o zabrani zlostavljanja
Novac ,,potopio" lađe
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, tenis, košarka, odbojka

IZ RASPRAVE O STANJU U "IBARSKIM NOVOSTIMA" NA PETNAESTOJ SEDNICI SKUPSTINE GRADA KRALJEVA - piše Slobodan Rajić
Propadanje i spasavanje - "sve po zakonu"

  Na petnaestoj sednici Skupstine grada Kraljeva vodjena je jednoipocasovna rasprava o trenutnoj teskoj situaciji u "Ibarskim novostima". Bila je to poslednja, dopunska tacka dnevnog reda, koju je predlozila odbornicka grupa Nove Srbije pod nazivom "Ibarske novosti - javni servis grada Kraljeva". Posto uz predlog za dopunu nije bilo materijala, obrazlozenje je u ime predlagaca dao Tomislav Ilic, sef OG NS, koji je najpre rekao da su sve "parlamentarne stranke" imale ingerencije u ovom preduzecu i da sve treba da pronadju resenje da preostali broj zaposlenih koji je ostao i dalje radi i prihoduje".
-  Nas predlog je da se na berzi, u dogovoru sa Akcijskim fondom, po najnizoj ceni koja iznosi oko cetiri miliona dinara, otkupe akcije Ibarskih novosti i da grad Kraljevo bude njihov vecinski vlasnik. To je isto tako uradjeno sa "Studijom B" u Beogradu. Posto smo i mi sada grad, i mi treba da imamo javni informativni servis da prati sve dogadjaje u nasem gradu. Takodje, smatram da bi neke obaveze koje preduzece ima prema gradu mogle da se otpisu, neki dugovi reprogramiraju, obezbedi socijalni program i Ibarske novosti sacuvaju -obrazlozio je Ilic.
Zatim je odbornik Aleksandar Erac (DSS) dopunio ovo obrazlozenje kao osnovano, naglasivsi da "ako pogledamo zakon, od toga ne bi bilo nista, ali da je stvarnost nesto drugacija".
- Medjutim, ako pogledamo praksu u gradovima i opstinama u nasem okruzenju, sve TV kuce su ostale javni servis. Mozda znate, a mozda ne, da je direktor Akcijskog fonda Aleksandar Gracanac, inace Kraljevcanin. Akcijski fond je tumacenjem zakona dosao do zakljucka da javna preduzeca imaju pravo da ucestvuju u kupovini akcija. Znaci, ovde postoji resenje. Procenjena vrednost akcija Ibarskih novosti je 5-6 miliona dinara, one se prodaju na berzi, a ne na aukciji i te akcije mogu biti pustene u prodaju u "pet do dvanaest" i da se pojave nasa JP, ciji je osnivac grad i da ih kupe. Sada je sve stvar dobre volje koju su i opozicija i pozicija pokazale na recima, pitanje je samo da li imamo zelju da spasavamo Ibarske novosti ili nemamo. Kad je potpisivana peticija i kad su tada davane izjave, svi ste rekli da cete sacuvati to preduzece. Ja vam verujem, jer vas smatram casnim ljudima koji drze rec i hajde da pomognemo tim ljudima ili da im kazemo da od toga nema nista - rekao je Aleksandar Erac.
Vesna Nikolic-Vukajlovic (SRS) naglasila je da se "nikako ne sme dozvoliti da se ugase Ibarske novosti, bez obzira sto nikada nisu bile naklonjene SRS, ali se svi secamo kako su profesionalno izvestavale o NATO bombardovanju i svi gledali odlican informativni program TV Kraljevo, u citavom regionu". Ona je upozorila i da predstoji regionalizacija Srbije i zapitala ko ce tada informativno pratiti grad Kraljevo i ovaj region, ako ne Ibarske novosti. Rekla je da ce odbornici podrzati svako resenje koje vladajuca koalicija pronadje.
Odbornik Zoran Vukadinovic (SPS) je pored ostalog istakao da su Ibarske novosti uvek pomagale njegovom selu Ratini i dodao:
- Prema tome, izadjite gradonacelnice, i nadjite "rupu" u zakonu da im kupimo akcije i da isplatimo njihove porodice, da mogu casno da prezive ovo tesko vreme, deleci sudbinu sa svima nama. Nemojmo da ih pustimo niz Ibar, a vi ste ih izgleda pustili a da oni toga nisu svesni. Gradjani sela Ratine su me zaduzili da se javno zahvalim Ibarskim novostima i da kazem da cemo ih, ako niko nece, mi preuzeti i bice javni servis MZ Ratina.
Na predlog predsenika Skupstine, zatim je Dragana Bojovic, nacelnik Odeljenja drustvenih delatnosti GU Kraljevo, dala pravno tumacenje da po vazecim propisima posle privatizacije prestaju vlasnicka prava lokalne samouprave i da se ona samo "stara o javnom informisanju i stvara uslove za njegovo funkcionisanje". Po njenim recima, "Zakon ne dozvoljava vise osnivanje javnih informativnih preduzeca u opstinama i gradovima, osim u onim u kojima je u opstoj upotrebi jezik nacionalnih manjina".
Posle nje govorio je gradonacelnik Kraljeva LJubisa Simovic i najpre rekao "da su ga iz Ibarskih novosti svakodnevno pozivali i da se on odazivao, ne iz kurtoazije nego da se iznadje resenje, ali da resenje ne moze da bude mimo prava".
- Resenje jeste moguce i najprihvatljivije, ako se nadje novac u ovoj, u Ministarstvu ekonomije za socijalni program i da onda taj broj radnika koji ostane u Ibarskim novostima moze da trazi novog kupca, a to ne moze biti lokalna samouprava jer zakon to ne dopusta. Lokalna samouprava moze sa svojim potencijalima da pomogne pronalazenju kupca, ali kupca tek reformisanih Ibarskih novosti. Vazno je zato da se "ne baca magla" i da se gradjani ne dovode u zabludu, jer ukupni dug nije tri miliona, vec 45 miliona dinara i to informativne kuce koja nema svoju imovinu. Treba biti realan i pogledati istini u oci, jer jedino tako moze da se pomogne.  Ono sto ja radim svakodnevno jeste komunikacija sa resornim ministarstvom i predstavnicima Vlade koji ce eventualno, u skladu sa pritiscima iz lokalne samouprave, sa mojim stalnim pritiscima i molbama, da pokusaju da iznadju sredstva za socijalni program.  Zaboravite price o javnom servisu. Jedini nacin je da se ubrza odgovor odgovornih iz Vlade i Agencije za privatizaciju i na tome radimo - naglasio je pored ostalog Simovic, rekavsi da on licno nije imao nikakav uticaj na neuspesnu privatizaciju, ali da sada ova vladajuca koalicija mora da resava te probleme.
U reagovanju na njegovo izlaganje, odbornik Rade Erac (NS) je rekao da ovakva tumacenja znace da su Ibarske novosti "pustene niz vodu", jer za Kraljevo i to preduzece ne vazi isti zakon kao za Vojvodinu, Beograd i druge gradove. Podvukao je da su Ibarske novosti "kraljevacki brend" i da su "u njima radili ili rade mnogi zasluzni ljudi u knjizevnosti, pozoristu, istoriografiji, umetnosti koji su proneli slavu Kraljeva".
- Nije bitno, dakle, sto Ibarske novosti propadaju, bitno je da propadaju "po zakonu", kao sto je ovde propalo mogo sto sta. Nemoj samo da propadnu protivzakonito. Nisam cuo da je neko nakon tih nezakonitih propadanja u zatvoru. Ibarske novosti postoje 60 godina. Kada se kaze Kraljevo onda se misli na mnogo sto sta, izmedju ostalog i na Ibarske novosti, ali kada se kaze Ibarske novosti onda se samo i iskljucivo misli na Kraljevo. Vi kazete da cete da razgovarate sa Beogradom, ali je vas posao da nadjete resenje jer vi ste vlast, jer dok smo mi bili vlast "koprcali" se nekako, davali finansijske "injekcije" i tezili tome da to bude javni servis gradjana - istakao je pored ostalog Rade Erac.
Sef odbornicke grupe SPS/PUPS Miodrag Petrovic pored ostalog je rekao da se Skupstina nije mnogo bavila kada je propadao "Jasen" u kojem je on radio 28 godina do stecaja, kao ni propadanjem radnika Magnohroma, Kablara i drugih preduzeca. Podvukao je i da u budzetu grada nema dovoljno prihoda i predlozio da posebna komisija sagleda stanje i podnese Skupstini informaciju i predloge resenja. Slicno je govorio i Sreten Jovanovic, zamenik predsednika Skupstine, optuzivsi opoziciju da ovom raspravom i svojim dusebriznistvom vrsi medijsku promociju, a da je on uvek bio pretplacen na ovaj list i da su radnici Magnohroma stvarali i ovo i druga preduzeca.
- Ja Ibarske novosti dozivljavam kao sto dozivljavam sve ono iz mog zivota sto je bilo vredno… Ovde ste mnogo pricali, ali, verujte, "revolucija jede svoju decu" - to je odavno receno. Cinjenica je da, kao i Ibarske novosti, sva preduzeca koja su stvarana za vreme komunista moraju da propadnu, da im se snizi cena i da ih neko kupi za jeftine pare. Zasto se zurilo u privatizaciju i da sve po zakonu propadne? I setimo se ko je tada bio na vlasti u tom preduzecu. Ja cu da dignem svih deset prstiju ako postoji resenje da se Ibarske nvosti spasu - naglasio je Jovanovic.
Sef odbornicke grupe Pokreta za Kraljevo Radovan Markovic, istakao je pored ostalog da Agencija za privatizaciju mora da plati dug Ibarskih novosti da bi nastavile da postoje, a ne gradjani Kraljeva kroz budzet grada.
- Pokret za Kraljevo jeste nedvosmisleno za to da grad Kraljevo ima gradsku kucu za informisanje, isto kao sto i Beograd ima. To je u kontestu decentralizacije Srbije, da budemo ravnopravni sa ostalim, pogotovo sa Beogradom. Ibarske novosti su jos jedan primer da u gradu treba da postoji ovakva politicka organizacija  kao sto je Pokret za Kraljevo i da ne zavisi od "centrale" iz Beograda. To kazem, jer su Ibarske novosti mogle da budu odbranjene da se ne privatizuju zbog neozbiljnosti tadasnje vlasti u Kraljevu - kazao je Markovic.
Vukman Rakocevic, sef OG G 17 plus, rekao je da ta stranka ne snosi odgovornost za propadanje Ibarskih novosti i da zaposleni u tom preduzecu dobro znaju pravu situaciju. Naglasio je, pored ostalog, i mu je zao zbog toga jer su mu profesionalci iz Ibarskih pomogli da na masinskom fakultetu studenti izdaju svoj list, da je u Ibarskim objavljivao nekakve skromne pismene radove, da tamo ima prijatelje i da je Kraljevacko pozoriste uvek imalo tesne veze sa Ibarskim novostima.
- Oni koji ne znaju sta se dogadja neka se zapitaju ko je u vreme te neuspesne privatizacije bio resorni ministar, direktor, predsednik Upravnog odbora, i da li smo odlucivali u Skupstini o tome, ko je pitao odbornike i ko je zeleo da zavlada tada medijskim prostorom u Kraljevu… Nije lepo govoriti na ovaj nacin o ljudima koji se bore za elementarnu egzistenciju. Oni koji ovako pricaju prezalice i tu informativnu kucu ako propadne, a nadam se da nece, i treba uraditi sve da se, postujuci zakon, pronadje resenje kao sto je gradonacelnik rekao, i pomogne tim ljudima. Kada budete razmisljali o tome, samo mislite na to kako zive ti ljudi i od cega zive, a ne o tome sta znace nama Ibarske novosti. Ne znace nikome koliko njima, a njima da porucim da ne dozvole da im sada kada je ispalo kako je ispalo, kako sam jednom rekao, "um pomute ove politicke slute"  - upozorio je Rakocevic.
A o znacaju Ibarskih novosti odbornik Aleksandar Terzic mozda je dao najbolji zakljucak:
- Ibarske novosti su deo mene i svih ljudi za koje je RTV Kraljevo decenijama bila ponos grada, kada su u zadnjih 10-15 godina iz mnogih gradova ljudi dolazili u ovde, posebno iz Beograda, kada je bio ugasen Studio B, da cuju i daju informacije i govorili kako je Kraljevo grad slobode u kome jedino moze da se kaze puna istina. Ponosan sam zbog toga i tuzan sto jet a kuca dosla u tesko stanje. Zato treba naci resenje da Ibarske novosti to budu i dalje.
A posle jednoipocasovne rasprave, u kojoj je bilo bilo i drugih ucesnika, uz dosta polemike, odluceno je da sve parlamentarne stranke do kraja ove sedmice predloze po jedno strucno lice u komisiju koja ce, u saradnji sa predstavnicima nadleznih republickih organa i institucija, da iznadju i predloze konkretno resenje za probleme u Ibarskim novostima.

"ZANIMLJIVI" PREDLOZI
Odbornik Mijat Lazovic (SRS) predlozio je da se svi gradjani odreknu dobijenih besplatnih akcija u korist Ibarskih novosti, a da on prvi to ucini sa pet clanova svoje porodice. A odbornik Slavko Markovic (DS), posto je istakao da niko kao Ibarske novosti i RTV Kraljevo poslednjih godina nije tako opsirno informisao o svim problemima Roma i da su Romi najveca nacionalna manjina u Kraljevu, predlozio je da se iskoristi mogucnost da RTV Kraljevo uvede emisiju na romskom jeziku i tako ispuni zakonsku formu da bude javni servis grada. Mijat Lazovic je na to dodao da "uz njegov predlog o finansiranju ustupljenim besplatnim akcijama ovaj javni servis proglasimo za javni servis ciganske nacionalne manjine".

SA PETNAESTE SEDNICE SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA
Drastično povećanje cena komunalnih usluga

   • Data saglasnost na povećanja cena usluga "Vodovoda", "Toplane", "Čistoće" i Predškolske ustanove koja se kreću od šest do 83 odsto • Doneta četiri važna urbanistička plana kojim se stvaraju pretpostavke za plansku investicionu izgradnju • Povećana jednoikratna novčana pomoć za prvorođeno dete, izmenjena Odluka o besplatnom autobuskom prevozu • Jednoiposatna rasprava o stanju u Ibarskim novostima

   Najveću pažnju na petnaestoj sednici Skupštine grada Kraljeva, održanoj 19. juna, izazvali su predlozi za povećanje cena komunalnih usluga i cena boravka dece u Predškosloj ustanovi. Uprkos protivljenju odbornika opozicije, Skupština je većinom glasova donela odluku  o povećanju cena usluga koje se kreću od 83 odsto ("Vodovod") do šest odsto ("Čistoća"), sa važenjem od 1. jula.

JKP  "VODOVOD"
Donetim odlukama najviše je povećane cene usluga JKP "Vodovod" - za oko 83 odsto i to samo za domaćinstva,  dok su cene vode za kategoriju "Privreda" ostale nepromenjene. Tako je za domaćinstva cena vode povećana sa 17,56 na 32,12 dinara po kubnom metru, odvođenje otpadnih voda sa 5,15 na 9,42 din./m3 i prečišćavanje otpadnih voda sa 2,84 na 5,19 dinara po "kubiku", dok održavanje priknjučka po korisniku iznosi 78 dinara mesečno. Obrazlažući predlog poskupljenja usluga, direktor "Vodovoda" Marko Romčević je pored ostalog istakao da su nove cene posledica povećanja troškova poslovanja, enormne potrošnje vode u Kraljevu zbog niske cene koja je dva i po puta veća od proseka u Evropi (300:125 "kubika po stanovniku) i novom Tarifnom studijom koju je uradila KFW banka po ugovoru vlada Srbije i Nemačke, kojim je predviđeno davanje kredita i donacija "Vodovodu" od pet miliona evra za modernizaciju uslovljeno da se u narednih pet godina cene za građane i privredu izjednače i postanu tržišne. Odbornici opozicije su oštro kritikovali predloženo povećanje cene, posebno prof. dr Vladan Karamarković koji je pored ostalog istakao da do povećanja cena vode ne bi moralo da dođe da je "Vodovod" naplatio bar polovinu enormnih potraživanja iz proteklog perioda koja iznose oko 250 miliona dinara i da bi tada imao dobitak u poslovanju, a ne gubitak od 64 miliona samo u 2008. godini, kao i da je smanjio enormni gubitak vode u cevovodima od oko 30 odsto, među najvećim u Republici.

JEP  "TOPLANA"
Cena grejanja u Javnog energetskog preduzeća "Toplana" povećana je u proseku za 27 odsto, tako da će nova "tarifa" za stambeni prostor iznositi 52 din./m2 (plaćanje 12 meseci), za povlašćeni prostor 174 dinara i za poslovni prostor 259 din./m2 (šestomesečno), uvećana za iznos PDV-a. Direktor "Toplane" Dragan Arsenijević obrazložio je ovo poskupljenje grejanja prošlojesenjim rastom cena gasa i mazuta (učestvuju sa 80 odsto u ceni grejanja) zbog čega su sve toplane u Srbiji povećale cene još krajem godine, osim kraljevačke, usled čega ona ima gubitke u poslovanju, a ne može da izvrši i remonte i nabavku energenata za iduću sezonu, čime dolazi u pitanje kvalitet grejanja.

JKP "ČISTOĆA"
Cene usluga "Čistoće" povećane su u proseku za šest odsto tako da je cena iznošenja i deponovanja smeća za domaćinstva povećana sa 2,10 na 2,23 dinara po kvadratnom metro, za dvorišni prostor sa 0,129 na 0,137 dinara, za privredu za poslovni prostor sa 1,-10,23 na 2-10,84 din./m2 (zavisno od zone), a za placeve i trotoare sa 0,27-4,65 na 0,29-4,93 din/m2 (zavisno od gradske zone). Sahrana posmrtnih ostataka povećana je sa 3.880 na 4.113 dinara, a godišnji zakup i održavanje grobnog mesta sa 227 na 241 dinar. Cene parkiranja vozila na opštim parkiralištima povećane su u prvoj zoni sa 12,71 na 21,19 dinara, a u drugoj sa 13,56 na 16,95, dok su za posebna parkirališta (uređena) povećane sa 20,34 na 25,42 dinara za svaki započeti sat. Povećane su i mesečne pretplatne karte i kreću se, zavisno od vrste i lokacije, od 407 (opšta parkirališta) do 5.000 dinara (parking iza Skupštine grada).

PREDŠKOLSKA USTANOVA
Cene usluga za korisnike dečjih vrtića u proseku su povećane za 30 odsto, tako da je cena za prvo dete bez dečjeg dodatka cena povećana sa 2.376 na 3.080 dinara, za drugo bez dečjeg dodatka sa 1.760 na 2.288 dinara, a za prvo dete sa dečjim dodatkom sa 1.760 na 2.288 (prvo) i za drugo sa dečjim dodatkom sa 1.364 na 1.760 dinara mesečno. Kao i do sada,  određeni broj zdravstveno i socijalno ugroženih kategorija je oslobođen plaćanja usluga.
Sva četiri predložena (i odobrena) povećanja cena, inače, izavala burnu raspravu među odbornicima. Dok su odbornici "pozicije" i predlagači odluka povećanje cena obrazlagali uglavnom povećanim troškovima  i nižim cenama u odnosu na okruženje i u ostalim gradovima u Srbiji, odbornici opozicije su takav potez tumačili udarom na budžet ionako siromašnih porodica da bi se ostvarili nedostajući budžetski prihodi i gubici JKP i javnih ustanova.  Čule su se i oprečne ocene o kvalitetu usluga ovih preduzeća i ustanova, a opozicioni odbornici posebno su zamerili vladajućoj koaliciji neracionalno poslovanje javnih preduzeća i ustanova, naročito drastično povećanje broja zaposlenih u njima po "stanačkoj podobnosti", čime su uvećani troškovi poslovanja. Odbornici SRS su zamerili i što najpre nije dat izveštaj o finansijskom poslovanju navedenih preduzeća i ustanova, pre razmatranja predloga o povećanju cena usluga. Zanimljivo je i da odbornici Demokratske stranke nisu glasali za nove cene grejanja.

URBANISTIČKI PLANOVI
Široka i burna diskusija vođena je o setu urbanističkih planova. Skupština je nakon rasprave usvojila Plan detaljne regulacije naselja Sijaće Polje, Plan detaljne regulacije urbanističke zone "Crkvine" i izmene Plana detaljne regulacije za blok 6.2 Ribnica i Plana detaljne regulacije urbanističkih zona "Centar" i "Čibukovac" - druga faza o čijem smo sadržaju pisali u prethodnim brojevima lista. Kako je obrazloženo, svi planovi su doneti po zakonskoj proceduri i njihovim usvajanjem omogućava se planska  i zakonita izgradnja svih predviđenih objekata po namenama, odnosno sprečava dalja "divlja gradnja".
Najviše polemike bilo je oko izmene Plana detaljne regulacije "Čibukovac" - druga faza. Kako je obrazloženo, planom je obuhvaćeno sto hektara površine, među njima i prostor za izgradnju nove sportske hale sa dozvoljenim sadržajem, a iz njega izostavljeno pet parcela pored obale Ibra, površine samo sedam hektara, GUP-om planirane za sport, rekreaciju i zelenilo, koje su osporene nalazom republičkog urbanističkog inspektora kao nezakonite. Odbornici opozicije, posebno Nove Srbije, nisu prihvatili ovakvo obrazloženje, tvrdeći da se ništa nije promenilo u odnosu na prethodne planove i da Plan za "Čibukovac" nije morao da bude prepreka za usvajanje preostala tri, čime se izgubilo više od godinu dana za investicije.

KADROVSKA I SOCIJALNA REŠENjA
Odbornici vvladajuće većine, uz pojedina osporavanja opozicije, doneli su i veći broj kadrovskih rešenja. Tako je najpre razrešen Žarko Krivokapić dužnosti direktora SC "Ibar", a na njegovo mesto imenovan Zoran Milakić, dipl. ing. mašinstva iz Kraljeva.
Zbog promene statusa Kraljeva za javnog pravobranioca sada grada Kraljeva imenovana je (ponovo) Mila Šćepović, a za njene zamenike Dejan Marković i Slobodan Savić. Ipak, ovom odlukom je praktično smenjen Miroslav Milićević sa dužnosti zamenika pravobranioca, a na njegovo mesto imenovan Slobodan Savić, što je izazvalo burnu reakciju odbornika opozicije koja je u superlativima ocenila rad Milićevića, uz tvrdnje da se smenjuje i zbog vođenja jednog spora protiv "Srbijašuma" (put u Lopatnici) i po političkoj liniji na njegovo mesto dovodi Savić.
Skupština je takođe donela Odluku o pravu na jednokratnu novčanu novčanu pomoć za prvorođeno dete kojom se za roditelje sa područja grada Kraljeva ova pomoć povećava sa 5.000 na 10.000 dinara (25% od minimalne zarade u Republici).
Takođe, usvojen je predlog odluke o besplatnoj vožnji u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva kojom se umesto samo starosne kategorije uvodi i socijalni kriterijum za penzionere, pa će pravo na besplatnu vožnju imati  samo oni čija penzija ne prelazi minimalnu zaradu u Republici. Pošto se na sednici nije prihvaćen amandman Marka Krndije da to pravo imaju penzioneri do 20.000 dinara penzije i više korisnih predloga, nagovešteno je da će se do septembra pripremiti predlog nove Odluke koji će obuhvatiti i te predloge (za učenike i druge kategorije).
Usvojena je i Program korišćenja sredstava za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje za 2009. godinu kojim su predviđena sredstva od 20 miliona dinara za povoljno kreditiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

NOVIH OSAM ODBORNIKA SRS
S obzirom da je presudom Okružnog suda utvrđen prestanak mandata osam odbornika SRS koji su podneli ostavke, Skupština grada Kraljeva, na 15. sednici, potvrdila je dodeljivanje mandata drugim odbornicima sa liste te stranke. Po utvrđenoj proceduri, umesto Sokola Vilotijevića, Mikice Vučinića, Branka Kaplarevića, Ratka Đurovića, Siniše Obrenovića, Predraga Vukadinovića, Svetozara Vujovića i Mirjane Popadić, mandate odbornika dobili su Milorad Bulatović, Vesna Nikolić-Vukajlović, Srboljub Spasojević, Dragana Ćosić, Slavoljub Bošković, Milivoje Jakovljević, Snežana Pljakić, Zorica Kundović, tako da odbornička grupa SRS ponovo ima 18 članova.

SUFICIT PO ZAVRŠNOM RAČUNU BUDŽETA
Skupština je usvojila Završni račun budžeta opštine Kraljevo za 2008. godinu, po kojem su ostvareni budžetski prihodi u prošloj godini iznosili 1,902 milijarde dinara, a rashodi 1,778 milijardi dinara, tako da je ostvaren suficit od 124,4 miliona dinara i on, sa prenetim suficitom iz 2007. godine, iznosi 173,6 miliona dinara. Završni račun je usvojen uz primedbu odbornika SRS što uz predlog Završnog računa nije dat i izveštaj budžetskog inspektora o izvršenoj reviziji budžeta za 2008. godinu.

POVERENIŠTVO SRPSKE NAPREDNE STRANKE U KRALJEVU O POSKUPLJENJIMA KOMUNALNIH USLUGA I STANJU U "IBARSKIM NOVOSTIMA" - piše Slobodan Rajić
Svaljivanje tereta krize na siromašne građane

   • Pored ugrožavanja životnog standarda građana, enormna povećanja cena komunalnih usluga odvratiće potencijalne investitore za ulaganja u grad Kraljevo • Prekomponovana vladajuća, u saradnji sa nadležnim rerpubličkim organima, treba pod hitno da iznađe rešenje za agoniju "Ibarskih novosti", nastalu nezakonitom privatizacijom

  "Naši građani znaju, a zato smo pobedili na nedavnim vanrednim izborima u opštinama Voždovac i Zemun, da je zalaganje za stvaranje države socijalne pravde i uslova za život dostojan čoveka i svakog građanina jedan od osnovnih programskih ciljeva naše stranke", istaknuto je na konferenciji za novinare Povereništva Srpske napredne stranke u Kraljevu, održanoj 23. juna. Zbog toga je na ovoj pres konferenciji bilo najviše reči o aktuelnoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, posebno povodom donetih odluka o enormnim poskupljenjima komunalnih usluga u Kraljevu i rešavanju teške situacije u preduzeću "Ibarske novosti", na poslednjoj sednici "gradskog parlamenta".

NEOPRAVDANA POSKUPLjENjA
-  Ekonomska i socijalna situacija u Kraljevu je ista kao u našoj državi, odnosno Republici Srbiji. Svedoci smo dešavanja da na nivou, da već posle par meseci pregovori Vlade Srbije i MMF-a ne donose dobre rezultate i evo već je juče resorni ministar rekao da neće sigurno doći do povećanja PDV-a i smanjenja plata. Svaki put kad je pomenuo nešto da neće doći, do toga je došlo. Koliko vidimo, to je jedna "kolosalna" kriza u odnosima Republike Srbije sa međunarodnim monetarno-finansijskim institucijama, a tu ne mislimo samo na MMF, nego i na komercijalne banke koje su u drugom delu tog plana saradnje sa MMF-om. Mi ne vidimo da sadašnja vlast može nešto više da učini nego da sve što može, čitav teret u uslovima ekonomske krize, prevali na "nejaka leđa" naših radnika i građana. To je ili povećanje PDV-a, ili kao druga solucija da proda ono   nešto malo državnih, akcionarskih ili javnih preduzeća, a tu pre svega mislim na Telekom ili EPS, o čemu već bila priča u pregovorima sa MMF-om. Međutim,  iako su naš predsednik i potpresednici Vlade insistirali na tome, vidimo da od te prodaje nema ništa. Onda nas i ne čudi što u Kraljevu pred letnje ferije naša Skupština grada donosi odluke da se enormno povećaju cene komunalnih usluga, kao nekakvu "čestitku"  građanima, pre nego što oni odu na zasluženi odmor posle napornog rada. Imamo informacije da je do povećanja cena došlo negde od 6 do 27 posto, što nije tačno, jer je cena vode povećana 80 odsto. Neprihvatljiva su bilo kakva pravdanja, pa i ona nemušta tumačenja da je do povećanja cena vode došlo zato što su napravljeni nekakvi aranžmani sa međunarodnim finansijskim organizacijama koje će davati ili kredite ili donacije za razvoj rada našeg gradskog vodovoda i da je to jedan od uslova da  mi imamo ekonomske, odnosno evropske cene. Kao da imamo sve evropsko, pa nam trebaju i evropske cene osnovnih životnih potreba pa i vode za piće. Niko od nas ne beži od toga da i JP treba da posluju na nekim ekonomskim osnovama, ali znamo da je ova ista Skupština, a to je i odluka Vlade, donela svojevremeno odluku da cene osnovnih komunalnih usluga povećavaju godišnje u iznosu od šest odsto. Takođe, smatramo da je, iako mi ne učestvujemo u lokalnom parlamentu, mnogo prihvatljivije bilo raspravljati o tome gde uštedeti onih 30 odsto ukinutih transfernih sredstava koje nam upravo zbog ove krize ukida država. O tome je trebalo pričati na lokalnom parlamentu, a ne prevaliti sve što može da se prevali na nejaka pleća bivših radnika bivše Fabrike vagona, Magnohroma i svih drugih bivših, propalih preduzeća  - istakao je Zoran Bojanić, član Povereništva SNS Kraljevo.
O enormanim poskupljenjima komunalnih usluga govorio je i Nenad Marković, član Povereništva SNS Kraljevo, i tom prilikom naglasio:
-  Ja želim da se osvrnem na bezobrazno povećanje cene vode u Kraljevu od 80 odsto. Njihovo obrazloženje da na taj način hoće da smanje cenu vode u letnjem periodu je i ono bezobrazno. Umesto toga, postoje drugi način reši, na primer da se cena vode plaća po tarifama, kao što se radilo svojevremeno u EPS-u sa cenom električne energije. Zamislite da danas poskupi struja 85 odsto u Srbiji, to bi bila propast države!? U Kraljevu poskupi voda 80 posto i to je nešto "najnormalnije"!? Daću vam primer jedne benzinske pumpe koja je skoro otvorena u okolini Kraljeva van gradskog građevinskog zemljištag de je priključak za vodu koštao 360.000 dinara, dva "mokra čvora" i jedna slavina. To je isto bezobrazno skupo. Ako hoćemo da privučemo investitore na teritoriju grada Kraljeva, moramo da vodimo računa da ti priključci na infrastrukturu budu jeftini ili besplatni, da te cene usluga za budu minimalne, ako ne i besplatne - priključci za struju, vodu, telepfone itd. Samo tako ovo Kraljevo može d aide napred i samo tako ovom kraljevu može da očekuje boljitak sutra, preksutra, za deset godina.

HITNO REŠENjE ZA "IBARSKE NOVOSTI"
Na pres konferenciji je iznet i stav Povereništva SNS u vezi sa preduzećem "Ibarske novosti" kojem je, kako je rečeno, posvećena dvočasovna rasprava na poslednjoj sednici gradskog parlamenta, nažalost, bez rešenja. Stavove je iznela Maja Danilović, takođe član Povereništva SNS Kraljevo:
- Za propast ovog preduzeća direktni krivci su Agencija za privatizaciju, Ministarstvo za privatizaciju, sada Ministarstvo za ekonomiju. Zna se čiji su kadrovi sedeli, a i sada sede u tim Vladinim institucijama. Čega god su se oni dotakli, sve je propalo: Magnohrom, Fabrika vagona, Jasen, Jedinstvo, Slovo, Kablar, Hladnjača i druga preduzeća. Zato vladajuća koalicija, koja se nakon prekomponovanja vlasti hvali saradnjom i koopoerativnošću sa Vladom, treba pod hitno i ultimativno da zahteva od republičke Agencije za privatizaciju i Ministarstva za ekonomiju da kroz socijalni program, ili eventualno na neki drugi način, reši sudbinu zaposlenih u Ibarskim novostima. To prevashodno treba da učini najuže rukovodstvo na čelu sa gradonačelnikom, a formiranje nekih komisija od predstavnika političkih stranaka, bojim se da ni do kakvog rešenja ne može da dovede. Drugo, neke stranke koje i danas učestvuju u vlasti nisu se pretrgle u brizi za ovu medijsku kuću kada je bnila javni servis. Šta su učinili po pitanju obezbeđenja smeštajnih uslova za list i radio Kraljevo nakon izbijanja požara i kako su zgradu stare Muzičke škole oduzeli Ibarskim novostima i dali Direkciji za planiranje i izgradnju? Da nije bila beskućnici, kako ih sada ovi dušebrižnici zovu, možda bi se za ovu medijsku kuću našao bolji, ozbiljniji kupac. I treće, nije tačno da su sve medijske kuće koje  su javni servis regionalnog karaktera privatizovane. Uzmimo primer Televizije Vranje, ali postoje i mnogi drugi. To nam govori da se samo "podilazilo" stranačkim centralama u Beogradu i zato smo tug de jesmo. Srpska napredna stranka, kada dođe na vlast, preispitaće zakonitost svake izvršene privatizacije ovde u Kraljevu, što je jedan od naših prvih programskih ciljeva, a po svemu sudeći po tom pitanju za nas će biti dosta posla.
Predstavnici Povereništva SNS istakli su i da će preko svojih poslanika u Skupštini Srbije informisati republički parlament i javnost o nezakonitom povećanju cena usluga u Kraljevu i zahtevati da se one ukinu i vrate u zakonske okvire, kao i o situaciji u "Ibarskim novostima".

DA L' SE DIŽE KUKA I MOTIKA - piše Bojana Milosavljević
"Mrtva priroda" za okean suza

   Mali oglas: Kupujem u državnoj administraciji radno mesto: loptice - skočice, pisarice, portirice, prodavačice magle, skidačice paučine, donosilice đevreka i hamburgera, radio Mileve, "zavezane vreće" (sve ženskog roda, u skladu sa Pravopisom Evropske unije o ravnopravnosti polova). Stranačka pripadnost - slobodna; cena po dogovoru, i u evrima. Samo ozbiljne ponude slati na telefon 320 - 630 radnim danima do iza podneva. Šifra: "Hladovina".
E, tako. Ja sam skoro isplivala i sebi tražim drugi posao, a sve u skladu sa praksom Nacionalne službe za zapošljavanje, jer svako kome gori pod nogama posao ubuduće mora da traži sam, a jedino da papirologiju prepušta savetnicima pomenute službe. Ma, kako da ne! U robovlasničko - demokratskoj Srbiji to doslovno znači "šetaj, gledaj i nađi nevidljivo."
Ako nam je budućnost nevidljiva, upečatljiva je bila zvučna "slika" u tehnici mrtva priroda, prikazna u utorak u "Danasu 1" Televizije Kraljevo: privatizovane fabrike ovoga grada zarasle u korov, razbijene, razvučene, reciklirane, kao nekadašnji privredni kolos "Magnohrom," koji je ceo grad hranio ili bar dohranjivao. Bila je to slika vredna milijardu reči, teška okean suza, Himalaja jeda i gorčine.
Pa da se nadovežem na aktuelna zbivanja: hvala na pitanju i brizi, mi u "Ibarskim novostima", gradskoj informativnoj kući sa sva tri medija, još smo živi. Toliko sam se nasekirala i pride rasplakala od ganutosti  dok sam  gledala izveštaj sa subotnje sednice Skupštine grada Kraljeva. Posebno aplaudiram onima koji sada brane našu informativnu kuću. Onim redom i odgovornošću kojom su nas, ako se ne varam, juna 2007. godine gurnuli u ponor mešetarske privatizacije, a u formi jednoglasnog glasanja u Upravnom odboru (Nova Srbija, DSS, SPO i možda još neko), tim redom sada treba da isprave naneto nam zlodelo s predumišljajem. Od svojih para, naravno, to bi mi bilo najmilije; jer bili vlast ili opozicija, jednako su bogati i moćni. Kako onda, tako i danas. Osim toga, odbornici tadašnje Skupštine opštine nisu ni glasali za takvu odluku, a po zakonu su morali, pa današnji legalisti, koji tada nisu bili predsednik opštine, odnosno gradonačelnik, danas mogu da se drže "zakona" kao plota. Uostalom, da je oko "Ibarskih novosti" neko moćan uplitao prste natuknuo je sam predsednik Skupštine. Volela bih da nam pojasni šta u priči o "Ibarskim novostima" znače imena Bubalo i Velja Ilić.
Da se vratim u bliske okvire naše sumorne stvarnosti. Kako su zaposleni u "Ibarskim novostima" u svakom pogledu krajnje iscrpljeni, ogorčeni i kivni, baš kao i gospođa radikalka Vesna Nikolić Vukajlović, koja je trenutno bez ozbiljnog profesionalnog angažmana, pozivam je da dođe kod nas kao novinar. Bila bi nam od koristi, pomoći, inspiracije, a za uzvrat bi imala isto što i mi. Inače, njena postojanost je vredna divljenja. Neki zli ljudi su joj lomili ruke i noge i vadili njene "oči čarne", a ona je ipak ostala stamena i nesalomiva kao onaj Starac Vujadin iz narodne pesme. Takvi nam danas bogami trebaju. 
Što se mene tiče, mnogo nade polažem u ovaj besplatni oglas s početka teksta, a tako savetujem i kolege. Uostalom, meni je neuporedivo lakše. Prvi "ekspert" Srbije a i šire, Mlađan Dinkić, namesnik Prćije Srbije, skoro da me moli da uđem u njegove redove. Tri su glavna razloga za moju životnu odluku koja mi donosi spas. Prvi je da sam i sama ekspert što se tiče riblje čorbe. Drugi je da njegova stranka ima više super plaćenih funkcija i radnih mesta negoli članova. A tek birača! I treći, najvažniji - Mlađan Dinkić, gospodar naših propalih egzistencija i zgaženog dostojanstva, moj je  veliki prijatelj. Istina, lično me ne poznaje, ali je zato želeo da bude prisan drug mome starijem sinu, najmlađem glasaču u porodici.
Baš kad su bili tamo nekakvi zadnji izbori, za ne znam ti koga ili  šta, na kojima se i taj, kao i uvek namirisavši ličnu promociju, muvao, stigne mome sinu pismo od narečenog Dinkića naslovljeno sa "Dragi mladi prijatelju." Bila sam na devetom nebu od sreće i ponosa. Tri puta, slovo po slovo, pročitam tu neke bezvezotine,u kojima sam samo razumela da evropska Srbija na moga sina "ozbiljno računa" ali tek ako izađe da glasa, a za uzvrat mu se obećava "svetla budućnost" u Banana Srbiji i (naročito!!!) besplatne akcije vredne minimum hiljadu evra, ali opet - ako izađe da glasa. Čitam i ne verujem očima: adresovano na momka koji nije poreski obaveznik, nego izdržavano lice i koji, dakle, nema nikakvu imovinu; nema na koverti marke nego ono "poštarina plaćena u Pošti Beograd, broj taj i taj." Prvo se pitam - gde ga Dinkić pronađe i uze za "dragog mu mladog prijatelja?" A posle se više ne pitam. Dva dana idem po komšiluku i hvalim se kako je alfa i omega srpskog privrednog sloma baš moga sina sebi odabrao za "dragog mladog prijatelja".
Pismo sam zakačila na kalendar ispod zidnog sata, da ga pogledujem i divim mu se  bar deset puta dnevno. Vidim svoju životnu priliku: prijatelj moga deteta je, logično, i moj prijatelj. A onda - ledeni tuš na moju usijanu glavu. Kada sam zaustila da se (po stoti put) pohvalim neočekivanom intimom sa tako uvaženim "ekspertom" za bedu srpskih radnika, jedan kolega me u pola reči prekide i nehajno reče da je u njegovom Vitanovcu siroti poštar tih predizbornih dana spadao s nogu raznoseći pisma "dragim mladim prijateljima." I da više ne dužim - niti sam bila razočarana, nit' šta drugo. Samo mi se dodatno smučilo kada je desetak dana kasnije isto ili slično pismo "dragom mladom prijatelju" stiglo i od Borisa Tadića. Da li su jedan od drugoga prepisivali ili nisu, mrzelo me da upoređujem. To ću da raspravim sa Borisom preko njegove Kancelarije, kada mi baš bude bilo dosadno.
A ipak mi je krivo zbog tog prvog pisma - falsifikata. Kada se samo setim kako sam tog Dinkića razumevala i branila! Ono jednom opet je stigao na red da gostuje na TV  Kraljevo, a jedan gledalac je pomenuo neko njegovo prethodno obećanje vezano, mislim, za naš grad, a koje se, normalno, pokazalo kao magla. Mlađanom Mlađanu sateranom u procep tada je vidno zadrhtala ona muževno kockasta brada, zaljuljala se stolica. Sećam se da sam odmah stupila u žustru polemiku sa televizorom i anonimnog gledaoca nazvala naivnom neznalicom. Morao je da zna  da se većina političara u Srbiji ne drže za reč, nego za rožnate izraštaje na glavi.

DOSIJE "IBARSKE NOVOSTI"2 - piše Ivan Rajović
"Uzimala -davala" a sve po zakonu

  Kad čovek shvati šta sve ovde može da se uradi strogim poštovanjem Zakona, onda dođe do paradoksalnog uverenja da ovde zakoni postoje kako bi nekim pojedincima i grupama omogućili da se ponašaju, najprostije rečeno, razbojnički, a da to ne bude ni na koji način sankcionisano. Naprotiv, da mnogi u tome profitiraju na štetu onih koji se tih istih zakona iz moralnih ili nekih drugih  razloga moraju pridržavati.
Dakle, u konkretnom slučaju koji se tiče aktuelne situacije u "Ibarskim novostima" imamo poslovnog čoveka, ili ženu, uslovno rečeno i samo za naše prilike i okolnosti, koji kupuje firmu bez minimuma znanja o medijima i raspoloženja zaposlenih da budu kupljeni i pretvoreni u moderno tranziciono roblje. Imamo očiglednu mahinaciju sa parama i situaciju u kojoj zaposleni duguju bivšem kupcu 7 miliona dinara iako im ovaj nije isplaćivao zarade, niti je bilo šta investirao u firmu. A sve po nečijem Zakonu. Imamo istog vlasnika koji aktivira nalog za povraćaj duga i blokira račun firme koju je pre toga potpuno upropastio. Zakon kaže da je to u redu.
Na drugoj strani imamo firmu koja je posle 60 godina postojanja u totalnom kolapsu, iako bi, realno gledano, mogla da opstane i u uslovima, moderno rečeno, održivog razvoja. Imamo i 70 izgladnelih porodica bez ikakve perspektive, očajne međuljudske odnose, strah, neizvesnost, gađenje, rezignaciju prema državi i svemu što je oličava. Ako je to demokratija, onda imamo otpor prema demokratiji. Jebeš demokratiju u kojoj ljudi zvani novinari umiru od gladi, a tajkunima se sve dozvoljava, i to po Zakonu.
Kako je moguće da neko učestvuje na aukciji i kupi tu firmu po basnoslovnoj ceni od 72 miliona dinara, a da je opšte poznata stvar da ta firma u tom trenutku ne vredni ni približno toliko? Jer, u tom trenutku sve što "Ibarske" poseduju jeste ljudstvo, tehnika i frekvencija regionalne televizije. Očigledno je, dakle, da namera da se tolike pare ulože u neku firmu podrazumeva i te kako osmišljeni potez sa dobro procenjenim rizikom u koji se može ući, ali i dobitkom koji se može ostvariti, a kojeg je samo novi gazda ( ili gazdarica) svestan. No, u novoj firmi se od prvog dana poslovanja u novim okolnostima ne vidi nikakvo poboljšanje. Ipak, vlasnik svoju obavezu prema državi, u vidu jedne rate kredita, uredno ispunjava, i to je sve. Srećna država, srećan vlasnik, pijan od sreće menadžment, van sebe od ushićenja predsednik UNS, samo radnici gladuju strepeći od svakog novog dana koji dolazi.
I zato, zbog nepoštovanja preuzetih obaveza prema zaposlenima Sindikat "Nezavisnost" već trećeg meseca po privatizaciji odbija da prima minimalac i traži raskid ugovora , da bi odmah potom novi gazda saopštio kako u "Ibarske" više nema nameru da uloži ni jedan jedini dinar.
U postupku za raskid ugovora, koji je usledio, Komisija Agencije za privatizaciju u više navrata dolazi u preduzeće i zaključila kako firma posluje dobro, čak vrlo dobro, pa valjda ubeđeni da to tako jeste vlasniku dva puta daju rok od po tri meseca, a sve u skladu sa Zakonom, ostavljajući mu vreme da se predomisli, da uplati sledeću ratu, da zadrži firmu sa sve zlosrećnim radnicima, a svima je više nego jasno da od toga nema ništa.
           
KOME JE TREBALA SKANDALOZNA PRIVATIZACIJA
I tada, a ni sada, niko ne zna zašto se uopšte žurilo da firma što pre bude privatizovana? Valjda zarad interesa šačice ljudi okupljenih oko Ostoje. I onda, posle godinu dana mrcvarenja zaposlenih, sa jednom isplaćenom ratom ukupnog duga od 72 miliona dinara, bez uloženih 6 miliona dinara u nabavku materijalnih sredstva (što je samo deo potpisanog ugovora) i sa 6 neisplaćenih zarada Agencija raskida ugovor o privatizaciji i "Ibarske" prepušta Akcijskom findu koji bi trebalo da je pripremi za novu privatizaciju. Ali, u sagledavanju potencijala novog subjekta prodaje dolazi se do poražavajućih pokazatelja. Ono što je do juče ,u datim okolnostima, bila i te kako uspešna firma, sada je samo balast sa preko 40 miliona duga koji nikome nije ni na kraj pameti da kupi. U svemu tome najviše "bode oči" to što je firma dužna 7 miliona, a sve po zakoanu, kako svi tvrde. Radi se, navodno, o pozajmici koju je ATP "Morava" iz Vrnjačke Banje, čiji je vlasnik Ostoja Tegeltija, pozajmilo "Ibarskim novostima" čiji je bivši fiktivni vlasnik, a faktički samo član Upravnog odbora ,taj isti Ostoja Tegeltija. Ovo bi i za Šerloka Holmsa bio slučaj za upišavanje od smeha, i tuge, dakako. Dakle, u trenutku kada po svim pokazateljima i ocenama vrhunskih stručnjaka vrhunske Agencije za privatizaciju , koja je pre toga mnoge usrećila lišavanjem zaposlenja i zarada, firma stoji sjajno Ostoja sam sebi daje pozajmicu od 7 miliona, a posle raskida ugovora ostavlja firmu sa tih i još 6 miliona kredita i neisplaćenim zaradama zaposlenih za 6 meseci, a sve po Zakonu.
I zanimljivo je da niko nigde ne postavlja pitanje o čemu se ovde zapravo radi, već svi konstatuju da je sve po Zakonu i pokušavajau da nađu rešenje iz faktičke situacije, a to je nemoguće zbog čega je firma osuđena na propast, a sa njom i 70 zaposlenih kojima se u ovom trenutku duguje celih devet mesečnih zarada.
A samo nekoliko meseci ranije, u trenutku kada je sa stanovišta svakog objektivnog posmatrača agonija "Ibarskih" već bila očigledna čak je i nesrećni tadašnji predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) dobro obavešten i detaljno upućen u zbivanja oko "Ibarskih novosti" dao sebi slobodu da na slavi ovog Udruženja kličući svekolikoj novinarskoj bratiji koja ga je ovde baš zbog toga i dovela, ali i svima ostalima, ustvrdi kako je uspeh ove privatizovane firme takav da bi na tome svi mogli da im pozavide i da u njih gledaju kao u svetao primer uspešne privatizacije koja je novinare gurnula u pravo pravcato blagostanje primereno samo skandinavskim zemljama. Kolegijalno, nema šta.
           
GOLGOTA "IBARSKIH" OD OSTOJE DO MILUTINA
Danas, za "Ibarske" i probleme zaposlenih niko više ne mari, osim građana koji misleći da brane "Ibarske"veruju da brane sebe i svoj grad i ponovo prizivaju proteste kod Milutina. Na žalost, reklo bi se da je odluka o onome što mora da se desi davno donesena tamo gde treba i da je baš zato, sve što je rađeno urađeno po Zakonu, jer teško je verovati da neko, pa makar to bio i Ostoja Tegeltija, može da nanese toliku štetu ljudima, gradu, novinarskoj profesiji, pa i državi, a da iza toga ne stoji neko moćan , moćniji od njega i bivšeg menadžmenta koji bi da i dalje učestvuje u usrećivanju zaposlenih  u "Ibarskim", i opet po Zakonu, dakako. No, možda mi ne znamo nešto što bi trebalo da znamo, možda je to privatizacija na srpski način, ili bolje rečeno likvidacija koja mora da se obavi, a da svakome bude prepušteno da sam čin tumači onako kako misli da bi trebalo i kako je njegovom poimanju tranzicije svojstveno. U svakom slučaju ne mogu se oteti utisku da o mojoj i mnogim drugim sudbinama odlučuju ljudi koji bi po svim mojim dosadašnjim znanjima i saznanjima to nikako ne bi mogli, niti smeli da rade. A ako je pitanje dobra i zla ovde toliko poremećeno da se i za stajanje sa jedne ili druge strane brave kandidati teško razlikuju i slobodno šetaju ulicama, onda smo mi u gadnoj situaciji, gadnoj da gadnija ne može biti.

A ŠTA KAŽE ISTORIJA
I još nešto za neupućene, uz sve panegirike "Ibarskim novostima" čuju se i pritužbe kako je ova kuća direktno učestvovala u organizovanju protesta 96-97. koji su doveli do svrgavanja bivšeg režima i uspostavljanja ovoga što imamo danas, a što se "obilo o glavu" mnogima, pa i "Ibarskim novostima". To nije tačno. Istorija kaže kako su tek pri kraju demokratskih protesta, odnosno 17. decembra 1996. godine, zaposleni u "Ibarskim novostima" ,njih 38, potpisali Saopštenje za javnost u kojem se zalažu za poštovanje Novinarskog kodeksa, uz ocenu da su tadašnjom uređivačkom politikom JP "Ibarske novosti" grubo narušeni principi novinarske etike. Od tog trenutka ova kuća postaje demokratska u pravom smislu te reči i kreće na put svoje novinarske slave, sve do ovih dana. Mada, iskreno rečeno, na tom spisku nema mnogih koji su do nedavno obavljali i najodgovornije funkcije u ovom preduzeću. Uostalom, lustracije nije bilo u novinarstvu, a kako stvari stoje, sve je više u upotrebi ono "Džaba smo krečili". No, nikad se ne zna, Srbija zato i jeste uzbudljiva zemlja, pored sve bede, moralne i materijalne, u kojoj se nalazimo.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE GRADSKOG ODBORA G 17 PLUS KRALJEVO
Zakonsko smanjivanje enormnih regionalnih razlika

  • Odlučno odbačene zablude i primedbe na suštinu i karakter novog Zakona o regionalnom razvoju • Novi Zakon koji je koncipiran posle široke javne rasprave   omogućava ravnomerniji regionalni razvoj, a ne rasparčavanje i administrativnu podelu Srbije • Novoizabrani Gradski odbor G 17 plus Kraljevo, na čelu sa mr Jovanom Nešovićem, utvrdio prioritetne ciljeve u daljem delovanju

   Stranka G 17 plus i njen narodni poslanik mr Jovan Nešović će u potpunosti podržati Zakon o regionalnom razvoju jer ima ogroman značaj za smanjenje velikih razlika u ekonomskom razvoju između pojedinih regiona u Srbiji - istaknuto je na konferenciji za novinare  Gradskog odbora te stranke u Kraljevu, održanoj početkom ove sedmice. Govoreći o značaju ovog Zakona, mr Jovan Nešović je je najpre istakao da je "retko koji zakon o kome se raspravljalo u Skupštini Srbije izazvao toliko polemike i komentara, kako u stručnoj i političkoj javnosti, tako i kod običnih građana" i naveo niz argumenata zbog kojih će se on, kao narodni poslanik iz Kraljeva, zdušno zalagati za njegovo usvajanje i primenu.
- Važno je u naglasiti u kakvom se stanju u ovom trenutku nalazi Srbija po pitanju regionalnog razvoja. Može se jasno videti da je trenutno u Srbiji na jednoj strani prisutna depopulacija i privredna stagnacija određenih prostora i koncentracija stanovništva, privrede i velike ekonomske moći na drugoj strani, prvenstveno u Beogradu i još nekoliko gradova. Trenutni odnos izmeću najnerazvijenije i najrazvijenije opštine u Srbiji je 1:15, a odnos izmeću najnerazvijenijeg i najrazvijenijeg upravnog okruga 1:7!? Ako nastavimo sa takvom politikom i nešto ne preduzmemo, imaćemo ogromne prostore koji će ostati bez stanovništva i zato je problem ravnomernog regionalnog razvoja dugoročan i zahtevan posao. On traži jaku, efikasnu, stabilnu, pravnu i institucionalnu infrastrukturu koju je moguće uspostaviti samo zakonom. Ovakva rešenja primenjuju se i daju rezultate u mnogim zemljama koje su prošle tranziciju i postale članice Evropske unije, kao što su Slovačka, Češka, Poljska, Slovenije Rumunija i druge i praksa pokazuje da je ovakav zakon najbolje rešenje za zemlje kao što je Srbija - upozorio je najpre Nešović.

"RASPARČAVANJE" SRBIJE?
On je demantovao, kako je rekao, "paušalne i netačne ocene" da se ovim Zakonom stvaraju administrativni regioni i "rasprarčava Srbija".
- Region je Zakonom regulisan kao statistička, funkcionalna i teritorijalna celina koju čine oblasti uspostavljene za potrebe planiranja i sprovođenja politike privrednog, regionalnog razvoja. Ima ih sedam i to su, pored regiona Vojvodine, Beograda i Kosmeta, i Zapadni, Istočni, Centralni i Južni region. Raspored je urađen na osnovu EUROSTAT-a i regioni imaju od 800.000 do tri miliona stanovnika. Bitno je naglasiti da statistički regioni nemaju pravni subjektivitet i status pravnog lica i da se ovde poštuje Zakon o teritorijalnoj organizaciji Srbije. Znači, ako se bude krenulo u političku regionalizaciju, tada mora da se promeni Ustav i definišu regioni kao pravni subjekti. Da li će se pratiti ova statistička podela ili neka druga, odlučiće parlament dvotrećinskom veđćinom ili građani na referendumu, tako da ta priča o "rasparčavanju" Srbije apsolutno ne stoji - naglasio je  Nešović.

JAVNA RASPRAVA I POVEĆANJE BIROKRATIJE?
Nešović je odlučno odbacio primedbu da nije bilo javne rasprave o nacrtu ovog Zakona.
- Nacrt Zakona je bio na širokoj javnoj raspravi oko sto dana. Održano je nekoliko velikih "okruglih stolova" na ovu temu u Užicu, Kragujevcu, Zaječaru, Nišu, Novom Sadu. Pored toga u njegovoj izradi učestvovali su  predstavnici lokalnih samouprava, institucija pokrajinskog i republičkog nivoa, privatnog, javnog i civilnog sektora (NVO), kao i prdstavnici Evropske unije - objasnio je Nešović.
Odbacio u potpunosti i primedbu da će se donošenjem ovog Zakona povećati broj administrativnih radnika, odnosno "birokratija" i u vezi s tim istakao:
- Ni ova teza nije tačna jer će se Nacionalna agencija za regionalni razvoj formirati spajanjem postojeće Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i dela zaposlenih iz Sektora za regionalnu infrastrukturu Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, sa istim brojem zaposlenih.

DOKUMENTI I NOSIOCI REGIONALNOG RAZVOJA?
Po Nešovićevim rečima, razvojna dokumenta koja definiše Zakon su Nacionalni plan regionalnog razvoja koji donosi Skupština Srbije na period od deset godina, regionalne razvojne strategije koje donosi resorno Ministarstvo na period od pet godina i programi finansiranja razvoja regiona. Što se, pak, tiče nosilaca regionalnog razvoja i njihove koordinacije, Nešović je naveo:
- Pored postojećih vladinih i lokalnih institucija, glavni nosioci regionalnog razvoja su Nacionalni savet i Nacionalna agencija za regionalni razvoj, regionalni razvojni saveti, regionalne razvojne agencije i oblasne agencije. Nacionalni i regionalni saveti donose politike nacionalnog i regionalnog razvoja, a sprovođenje definisanih politika, odnosno strategije, obavljaju Nacionalna i regionalne agencije. U regionalnim savetima biće zastupljeni predstavnici svih opština i gradova sa tog područja i zajedno će definisati i kordinirati politiku, vodeći računa o zajedničkim i interesima svojih opština i gradova.
Odgovarajući na novinarska pitanja, Nešović je bio izričit da će Kraljevo i dalje "ostati centar upravnog okruga i oblasne agencije i da će primenom novog Zakona o regionalnom razvoju moći da realizuje važne infrastrukturne investicije kao što su obilaznica, regionalna deponija, autoput Pojate-Kraljevo-Preljina i time i svoje industrijske zone, da privuče domaće i inostrane investitore i dobije značajna sredstva iz budžeta Srbije i predpristupnih fondova EU za smanjenje svog regionalnog zaostajanja i brži privredni razvoj".

PRIORITETI U RADU GO G17 PLUS KRALJEVO
Na pres konferenciji je istaknuto da je na nedavnim, neposrednim izborima u organizaciji G 17 plus u Kraljevu učestvovalo 40 odsto članova koji su izabrali novi Gradski odbor od 16 članova sa mandatom od dve godine. Na konstitutivnoj sednici Gradskog odbora za njegovog predsednika je izabran mr Jovan Nešović koji kao prioritetne ciljeve u budućem radu Gradskog odbora naveo:
- To su pre svega, jačanje stranačke infrastrukture, kako po broju članova, tako i organizaciono, zatim negovanje političke korektnosti prema svim strankama u Kraljevu, a naročito onim sa kjojima vršimo vlast. Takođe, i uspešna realizacija projekata i kvalitetnije rukovođenje institucijama u oblastima u kojima smo preuzeli odgovornost i, najzad, srazmerno političkoj moći (šest odbornika i 24 poslanika), korišćenje svih  mehanizama pomoći viših institucija, putem lobiranja i  političkog dogovora, u cilju stvaranja ambijenta za kvalitetniji zazvoj Kraljeva, a to znači i za bolji život Kraljevčana.

   • Zamislite samo neke od predstavnika sadašnje političke elite, vrle srpske domaćine, nacionaliste, antihaške lobiste, zaštitnike Kosova i Vojvodine i mnoge druge u čijim rezultatima političkog delovanja Srbija danas uživa, kako onako napučeni primaju dvadesetak lopata, ili krampova, po svinjetinom i jagnjetinom obloženim guzicama, pred budnim i znatiželjnim očima čitave nacije

   Eto, mediji postoje i zato da direkto od ministra naučimo kako se "kašlje u rame" u slučaju pandemije svinjskog gripa, ali i da saznamo kako se zločesti Barak Obama obračunava sa jednom simpatičnom ali šumoglavom muvom koju je gotovo zverski, pred objektivom kamere, lišio muvljeg života. Brojna udruženja zaštitnika muva, buva, krpelja, moljaca i bubašvaba odmah su digla glas i zatražila najžešću osudu ovog neprimerenog čina zločinačkog delovanja američkog predsednika, u kojem je stradao jedan muvlji život. Muvlji jeste, ali je život, jebiga, brane ovi ljudi svoju inicijativu. I gledajući sve to čovek se suočava sa teškom dramom posle koje danima ne može da dođe sebi od muve i druge žive i utamanjene gamadi koja mu iskrsava pred očima. Već i sam pogled na muholovke čoveka dovodi do griže savesti i spoznaje svoje potencijalno zločinačke ljudske prirode prema jadnim muvicama. I šta je u poređenju s tim sudbina sedamadesetak novinarskih porodica za koje nikoga ne boli ni muholovka, a ni bilo koje drugo sredstvo, ili alatka, za utamanjivanje ili produžetak vrste, pa makar ona bila i muvlja? Eto, to se pitam ja ovih dana, bedni ljudski stvor, samoljubivo spisateljsko čudovište koje brine samo o svojoj sudbini i sudbini svojih kolega dok milioni muva, bubašvaba i ostale simpatične gamadi slobodno krstare svetom zaštićeni beskrajnom brigom humanista koji ne dozvoljavaju da ni jednoj jedinoj muvi ni dlaka sa glave  fali.
Već smo naučili da nam mediji, koji rade pod diktatom naših ideoloških usrećitelja, u trenutku kada nam je najteže, krenu u obračun sa pušenjem, prostitucijom, sitnim lopovima, da uoče leteće tanjire, proglase epidemije antraksa, svinjskog gripa, pandemije ptičje groznice i ko zna čega još. I dok se penzioneri bacaju kroz prozore  nesposobni više ni da ulove malo uhranjenijeg goluba, dotle se čitava nacija okreće borbi protiv pušenja i jurenja prodavačica seksualnog zadovoljstva. Možda je to svojevrsna psihološka metoda da se nesrećnim građanima Srbije skrene pažnja sa svoje nesreće, ali plašiti pušenjem one koji nemaju ni za hleb, nije baš mnogo razložno. No, ko ovde više radi razložne stvari?

BLAGOSTANjE SRPSKOG TRANZICIONOG LUDILA
Tako smo i sada, najednom, zanemarili sve svoje probleme jer nam je bio nametnut jedan koji je neosporno od nacionalnog interesa, problem svih problema, reklo bi se, a to je batinanje narkomana u Crnoj Reci. Čitavoj naciji se sugerisalo da stane u odbranu ovih nesrećnih ljudi koji su uživanje u blagostanju srpskog tranzicionog ludila zamenili porokom od kojeg se retko ko ovajdio na duže staze. Tako smo imali retku priliku da saznamo, ako je verovati ocu Branislavu Perkoviću, kako se tamo ne "leče" deca radnika (koji ne rade) seljaka (koji ne seju) i poštene inteligencije koju niko ni za šta ne zarezuje, već uglavnom nezadovoljna čeda uspešnog srpskog nadgrađanskog sloja, koji se omastio o narodnu tragediju. Tako smo shvatili ono što su pametniji od nas i znali, većina ljudi se ne drogira zbog nužde, već zbog obesti.
I dok milioni poštenih i neprilagođenih ljudi ostaju bez posla, bez para, bez bilo kakve vizije o budućem životu i životima svoje dece, dok se čitava koncepcija ovakve države ruši pred našim očima, dok milioni depresivnih, izgladnelih, izmoždenih stresom i strahom od sutrašnjice više nisu u stanju da sa sigurnošću potvrde da li će dočekati sutrašnji dan, čitava nacija se bavi slučajem u Crnoj Reci. I kad nam je najgore, mi želimo da se stvari postave na svoje mesto, da sve bude transparentno i da u ovoj zemlji ne strada niko ko nije to zaslužio. Sve oči su uprte u Crnu Reku, sva novinarska pera zašiljena za rasvetljavanje ovog slučaja, bez čijeg rešenja Srbiji nema sna ni ulaska u Evropu. To je demokratska javnost koja je spremna da svoje egzistencijalne interese posveti borbi za pravdu, za demokratiju za to da se zna ko kukuriče, a ko nosi jaja.  Zato je pitanje svih pitanja, dok zemlja neumitno tone u glib, vođena nesposobnim političarima, kako rešiti zahteve homića, dilera drogom, zločinačkih udruženja, korumpiranih moćnika i, naravno, kako teške narkomane, od kojih su i roditelji digli ruke, zaštititi od Perkovićevih metoda. Čini se da za poštene ljude, očeve porodica, vrhunske stručnjake i ostale koji bi ovu zemlju mogli na najbolji mogući način bilo gde da predstavljaju, nikoga nije briga. Dušebrižnici se, po pravilu, uvek angažuju tamo gde će im mediji dati adekvatan prostor, a na slučajevima koji su na nivou njihovog kvocijenta inteligencije. I tako imamo slučaj da se svi stručnjaci udruže u odvikavanju od pušenja onih koji nemaju za šta da kupe ni mleko i koji su već u poodmaklom stadijumu putovanja u večnost, ali ne zbog pušenja, već zbog ovakvog života. Ali o tome se niko ne usuđuje ništa da kaže. Prekinimo sa pušenjem, dokažimo svoju doslednost i karakter i sve će biti mnogo, mnogo bolje, ako ne i idealno. U tome je caka. Problem svih problema u današnjoj Srbiji je Perkovićeva lopata, pušenje i status homoseksualaca?!
Međutim, narkomanija nije, kako bi neki želeli da predstave, posledica teškog života, ali nesporazuma sa životom, okolinom i samim sobom, svakako jeste. Najveće žrtve pogubnog nam života, gotovo po pravilu, nisu narkomani, jer droga nije bitka za život, ona je samo sredsto za ubrzanje izlaska iz njega. Ali i za to sredstvo postoji lek, ili bar pokušaj da se on nađe, a jedan od pokušaja je, kako smo videli, kamp u Crnoj Reci gde se narkomani, bar oni najteži, leče batinanjem po guzici lopatama i drugim prikladnim alatkama. Metode nisu ni malo nežne, štaviše, u pitanju je tretman kao da se radi o isterivanju đavola, što u neku ruku i može tako biti shvaćeno, bar iz ugla božjih slugu koji sve tumače sa određenom dozom tvorčevog učešća ili odsustva. U ovom slučaju moglo bi se reći da se radi o pacijentima od kojih je i Bog digao ruke pa su sveštenici iscelitelji bili prinuđeni da na njih dignu lopate i ostalo teško oruđe za zemljane radove. No, kako se pokazalo, sve dok mediji nisu obznanili kakva se terapija sprovodi u kampu za lečenje narkomana, niko se nije žalio, iz čega bi se mogao izvući zaključak da su metode delotvorne, a i u skladu sa verom u Boga, ma kako to drugima izgledalo.

LEČENjE POLITIČKIH NARKOMANA
Pošto je politika ovde svojevrsna droga, a od naduvanih političara zavisi čitava nacija sa svim svojim podanicima, to bi mnogi konzumenti ovog narkotika, skriveni pod etiketom srpska elita, mogli da se nađu u Crnoj Reci, gde bi ih otac Perković sa svojim isceliteljima , a i lično, mogao vratiti u normalne životne tokove, primerene Srbiji u tranziciji. Zamislite samo neke od predstavnika sadašnje političke elite, vrle srpske domaćine, nacionaliste, antihaške lobiste, zaštitnike Kosova i Vojvodine i mnoge druge u čijim rezultatima političkog delovanja Srbija danas uživa, kako onako napučeni primaju dvadesetak lopata, ili krampova, po svinjetinom i jagnjetinom obloženim guzicama, pred budnim i znatiželjnim očima čitave nacije. Kladim se da bi Srbija za samo nekoliko dana procvetala i progledala, a otac Perković bi bio proglašen srpskim spasiteljem. Jer, kako se pokazalo, ovaj na prvi pogled surovi i srebroljubivi čovekoljubac prvi je koji je shvatio, uz Božju pomoć naravno, šta je to što većina Srba najbolje razume. Batina je to, prijatelji, batina koja je iz raja izašla. A ono što ima rajske karakteristike ne može se negirati nikakvim ateističkim ili demokratskim stavovima i pogledima na svet. Moram da priznam da nisam dovoljno, a možda ni malo, polagao na crkveno učenje i crkvene metode, osim onih inkvizicionih koje, hvala Bogu, nemaju nikakve veze sa našim pravoslavljem, sve dok nisam video na delu kako se pamet uteruje u glavu, sa zadnje strane rabova božjih. Dakle, potpuno suprotno od svega onoga čemu nas je građansko vaspitanje učilo. I zato bi to trebalo da budu naši univerziteti, te batinašnice u Crnoj Reci, kao ćelije u kojima su Tito i Moša Pijade prevodili "Kapital" i razrađivali doktrinu za osvajanje vlasti primerene svima podjednako, a njima malo više. Ili još bolje, trebalo bi uvesti pravilo po kojem bi svi kandidati pre izbora trebalo da prođu kroz Crnu Reku, a neke bi i posle izbora trebalo tamo slati - na usavršavanje.
No, da se vratimo narkomanima, a za mnoge od njih, a i nas,  jedina alternativa Crnoj Reci je crna raka. Pa kad se malo bolje razmisli, mada metode jesu malo surove, bolje je da neki posete ove isterivače đavola, nego da pojedinci, a i čitava zemlja, ode tamo gde se zaputila pod vođstvom raznim opijatima osveženih ideologa.

MOBING NA RADNOM MESTU
Potreban Zakon o zabrani zlostavljanja

  Pojam: Pod zlostavljanjem se može smatrati svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca od strane poslodavca, nekoj od zaposlenih ili grupe zaposlenih, koje se ponavlja, a ima za cilj ili predstavlja povredu   dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu otkaže ugovor o radu ili raskine radni odnos.
Puno je i termina kojim se pokušava prevesti "mobbing" kao psihološko zlostavljanje, psihološko maltrtiranje, psihološki terorizam, moralno maltretiranje, moralno zlostavljanje itd.
Žrtve mobinga: Neka istraživanja su pokazala da su  najčešće žrtve zlostavljanja na radnom mestu: "poštenjaci" telesni invalidi, mlade osobe tek zaposlene i starije osobe pred penzijom, osobe koje traže više samostalnosti u radu ili bolje uslove rada, osobe koje nakon dužeg besprekornog rada traže priznavanje radnog položaja i povećanje plate, višak radne snage, zatim pripadnici manjinskih grupa: različite veroispovesti, drugačijeg etničkog porekla, različitog pola, različite seksualne orijentacije; zatim vrlo kreativne osobe; ekscentrične osobe, bolesne osobe , kao i poslednje zaposleni u nekom preduzeću.
Oblici mobinga: Modaliteti zlostavljanja na radnom mestu, ispoljavaju se kroz: ograničavanje mogućnosti da se žrtva izrazi, izolaciju, neosnovane priče o njenom privatnom životu, ogovaranje, ismevanje, osporavanje kvaliteta rada, preteranu kontrolu, stalna kažnjavanja, kao i davanje zadataka neprilagođenih profesionalnoj kvalifikaciji, suviše laki ili preteški poslovi, s ciljem da se natera da se pogreši. Pored toga,oblici mobinga su i davanje žrtvi zadataka koji narušavaju zdravlje, uskraćivanje godišnjeg odmora i slobodnih dana, ali i seksualno zlostavljanje.
Zabrana zlostavljanja:  Mobing odnosno zlostavljanje na poslu, postoji veoma dugo, od kada i ljudska potreba za vlašću, ali je relativno skoro prepoznat i ozbiljno se izučava. Procenjuje se da sa modernizacijom države, globalizacijom, i prelaskom na kapitalistički način poslovanja, možemo očekivati sve veći broj zaposlenih koji će se obracati za stručnu psihološku pomoć zbog smetnji nastalih pojačanjem zahteva prema zaposlenim, loših međuljudskih odnosa i zlostavljanja na radnom mestu.
Republika Srbija još nije donela Zakon o zabrani zlostavljanja na radnom mestu. Pravna zaštita zaposlenih se ostvaruje kroz postojeća zakonska rešenja, jednostavnije rečeno, krivičnim delom zlostavljanja, šikaniranja, napastvovanja, pretnji ili ( bilo fizičkih ili psihičkih ) maltretiranja na radnom mestu.
U Srbiji čak 60 odsto ljudi strepi za radno mesto i svi su potencijalne žrtve maltretiranja. Posto zlostavljanje na poslu, ili mobbing, nisu više samo pojedinačni slučajevi, urađen je Nacrt Zakona o zabrani zlostavljanja na radnom mestu i sada se Nacrt Zakona nalazi na javnoj raspravi. Ovam Nacrtom Zakona se ta oblast potencira, precizno definiše i dobija svoj primenljivi pravni izraz.

KRALjEVAČKI BRODOMODELARI NISU OTPUTOVALI NA EVRPSKO PRVENSTVO
Novac ,,potopio" lađe

   Članovi Udruženja brodomodelara ,,Kormilo" iz Kraljevakoji su 2003. godine u Češkoj osvojili prvo mesto u ekipnopj konkurenciji i titulu prvaka starog kontinenta neće braniti na predstojećem šampionatu koji je počeo u ponedeljak u Temišvaru. Razlog besparica tako da članovi ,,Kormila", kao jedinog kluba ove vrste u Kraljevu već šestu godinu neće biti u prilici da prikažu Evropi svoja umeća u ,,brodograditeljstvu". A za prijavu za takmičenje, bez putovanja i smeštaja bilo je potrebno samo 360 evra!
   Svake godine imamo isti problem, jer u Srbiji ne postoji Savez brodomodelara koji bi mogao da nam obezbedi sponzore. Tražili smo pomoć od lokalne samouprave ali smo dobili opdgovor da do sredine jula ne mogu da nam daju ni dinar iz gradske kase - kaže Marko Radičević, predsednik kraljevačkih brodomodelara.
Kraljevački brodomodelari do sada su svoje makete izlagali na brojnim izložbama a zapažen nastup imali su i na prestižnoj izložbi u Pomorskom muzeju u Kotoru na kojoj su se, pored ostalog, predstavili i najverodostojnijom maketom školskog broda ,,Jadran".

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

POZORIŠNE PREMIJERE - piše Ivan Rajović
"Princeza Kaća" pred kraljevačkim mališanima

   Bilo je spontanih aplauza, gromoglasnog dečjeg smeha i onog nevinog, spontanog ali iskrenog oduševljenja koje se samo na licima mališana i mališanki može videti.
   U Kraljevačkom pozorištu je u ponedeljak, 22.06. ove godine Dečja scena "Pinokio", koja radi u okviru Teatra "Sunce" iz Kraljeva, premijerno izvela dečju predstavu "Princeza Kaća", čiji je kompletni autor Zoran Savković Džeri.
   Ovo novo delo već nadaleko čuvenog kraljevačkog Teatra "Sunce" nije rađeno sa pretencioznom namerom da ostane upamćeno kao vrhunsko ostvarenje u glumačkom i svakom drugom smislu na "daskama koje život znače'. Imajući u vidu samu koncepciju, svrhu postojanja jedne ovakve trupe i činjenicu da u njoj igraju uglavnom deca, to bi možda bilo i previše. Dakle, čitava predstava je odigrana kao lepršava bajka sa već poznatom tematikom, koja prevashodno ima za cilj da zabavi i zagolica dečju maštu, u čemu je "Princeza Kaća" u potpunosti uspela. I više od toga, bilo je spontanih aplauza, gromoglasnog dečjeg smeha i onog nevinog, spontanog ali iskrenog oduševljenja koje se samo na licima mališana i mališanki može videti. Sudeći na osnovu toga, bez neke ozbiljnije psihološke i stručne analize, slobodno se može reći da je ovaj poduhvat u potpunosti opravdao svoje postojanje, tim pre što je trud mladih glumaca, a i rezultati tog truda, više nego očigledan. To što je kompletni autor ove dečje predstave jedan čovek, Zoran Savković Džeri, takođe je činjenica vredna pažnje i poštovanja. Predstava ne bi bila ono što jeste bez znalački i sa maštovitim ukusom urađenih kostima, ali i kompletne scenografije. Naravno, tu su i, za ovakve prilike, nezaobilazni songovi, tako da sve skupa predstavlja pravi događaj za mlade gledaoce. Da pomenem i to, da je čitav scenario urađen u stihovanoj, da ne kažem pesničkoj formi, mada ne uvek do kraja dovedenog metra, a i rime, pa bi tome, a bi blagoj gramatičkoj korekciji teksta trebalo posvetiti malo više pažnje.
   Lik princeze Kaće, poveren je mladoj glumici Mariji Vujošević, budući da je, kako kaže Savković, uspešno odigrala svoju prethodnu ulogu u predstavi "Vitez slinavog nosa" dečjeg pisca i pesnika Ivana Rajovića. Svojim baršunastim glasom i dosetkama mališane je kroz predstavu vodio narator Dragan Pešić.
   Savković je ovoga puta pozvao u pomoć i stariju gardu glumaca gde je Mihajilo Baljozović, glumeći džina, nesebično "podario" deci svoje srce, a ona su ga nagradila aplauzom.
   Milenko Simović, u ulozi Čudnog bića, vešto se kretao po sceni i prosto mamio pozitivne reakcije mlade, a i starije, publike. Kraljica Sandra Dimitrijević, čiji je ovo bio prvi nastup, i to na njen šesnaestri rođendan, odlično se snašla u zadatoj ulozi.
Lovac Dušan Zečević, lovio je po sceni sve dok nije  naišao na princezu  Kaću. Sluga Nikola Voštinić koordinirao je sa publikom, a vitez Nikola Mitić, kao i njegova mlađa sestra Milica Mitić, u ulozi mede, takođe su oduševili kraljevačke mališane.
   U predstavi su učestvovali i Filip Popović kao princ, a Sanja Baljozović i Ana Perić su bile dvorske dame. Džerijeve songove pratio je na gitari Milan Đorđević, a ulogu putnika-namernika odigrao je kompletni autor ove predstave Zoran Savković Džeri.
Svetlo i ton je, kao i uvek, maestralno vodio Mile Cvijović - Neco, a za rekvizite je bio zadužen Vukman Rakočević.
   Komad je toplo i srdačno prihvatila publika i nagradila aplauzom, a autor je dao obećanje da će biti još ovakvih predstava za najmlađe.
Predstavu "Princeza Kaća"  pomogli su Multimedijalni centar "Kvart" i RTV Kraljevo.



U KRALJEVU PREDSTAVLJENA KNJIGA "ODBRANA KOSOVA" DR VOJISLAVA KOŠTUNICE - piše Slobodan Rajić
Svedočanstvo o pobedi prava nad silom

   • Pored autora, na promociji knjige govorili književnik Slobodan Raketić i profesori FPN-a Slobodan Samardžić i Mirjana Vasović • Dr Vojislav Koštunica: "Borba za Kosovo i da pravo bude iznad svake sile ne sme da prestane, jer to je borba i za međunarodnu vladavinu prava"

   U Kraljevu je 19. juna, predstavljena knjiga "Odbrana Kosova" čiji je autor dr Vojislav Koštunica, kako je uvodničar Miša Milosavljević istakao, "to svedočanstvo borbe za Kosovo i Metohiju, celovitost Srbije i dostojanstvo naroda i međunarodnih principa, nastalo iz pera državnika, pravnika i nepokolebljivog nacionalnog pregaoca". Pored ranijih tekstova koji sadrže izlaganja dr Vojislava Koštunice u pregovorima o statusu Kosova, u međunarodnim forumima, institucijama Srbije i skupovima u našoj zemlji, novo izdanje dopunjeno je predgovorom autora, njegovim govorom povodom desetogodišnjice NATO agresije na našu zemlju, a u završnom poglavlju sadrži i tekstove o samoj knjizi pisane povodom njenih dosadašnjih promocija od strane akademika Matije Bećkovića, Milovana Danojlića, Koste Čavoškog, Slobodana Samardžića, Siniše Kovačevića i Stamenka Terzića. Na predstavljanju knjige u bioskopskoj sali MMC "Kvart" u Kraljevu, pored autora, o njoj su govorili renomirani književnici i profesori fakulteta iz Beograda.
O njoj je najpre govorio književnik Slobodan Raketić,  istakavši da je "Srpska književna zadruga počastvovana što na koricama ove knjige stoji prepoznatljiv znak ove izdavačke kuće kao pre 118 godina" i da ona u "u mnoštvu objavljenih knjiga SKZ ima počasno mesto".
- Vojislav Koštunica je svoju odbranu Kosova i Metohije zasnovao na dve osnovne i najbitnije odrednice, na legalitetu i legitimitetu, i upravo na taj način, polazeći od međunarodnog prava, sprečio završetak jednog procesa koje su vodile političke sile tzv. "međunarodne zajednice", pre svega SAD. Tako je, zahvaljujući principijelnoj politici Vojislava Koštunice, za koju se zalagao kao predsednik Vlade Srbije, zaustavljena potpuna secesija Kosmeta i u globalnim i u regionalnim okvirima… Pored dokumentarističkog značaja, knjiga predstavlja onu vertikalu koja obuhvata neke osnovne vrednosti kao što su čast, dostojanstvo, ponos, poštenje i iznad svega istinu, naučnu i istorijsku. Njeno čitanje vraća čoveku nadu, osećanje da nije sve izgubljeno i zato Koštuničina knjiga nije značajna samo za naše doba nego i za našu budućnost - rekao je pored ostalog Raketić.

SUŠTINA SRPSKOG POSTOJANJA
PROF. dr Slobodan Samardžić u svom izlaganju istakao je da je ova knjiga "poruka da će Kosovo ostati suština srpskog postojanja, baš kao i narodnih epskih pesama iz Kosovskog ciklusa pre sedam vekova", jer ona govori o održanju, nacionalnom identitetu, žrtvovanju, ali i istrajnosti u borbi za sopstveno postojanje". IznosećI istorijat rešavanja kosovskog pitanja, Samardžić je naglasio da se Srbija nikada neće odreći tog dela svoje istorije i teritorije i u vezi sa tim naglasio:
- Ova knjiga pokazuje da se Srbija nikada neće odreći Kosova i da je Kosovo živo u Srbiji sve dok se Srbi i Srbija za njega bore. Kakav god status Kosova bio trenutno, a Albanci su ga proglasili za nezavisno, to nije završena priča za Srbiju. To nije čak ni početak rešavanja tog problema i to treba manifestovati nastavkom pregovora, da bi Srbija pokazala pre svega samoj sebi da Kosovo živi u Srbiji sve dok se Srbi za njega bore. Najveći značaj Koštuničine borbe za odbranu Kosova upravo je da Kosovo nikad neće biti odvojeno od Srbije i da se ta stihija istorije zaustavi… To ima razmere pobune, pobune koju je Koštunica poveo još 2000. i posebno u pregovorima od 2005. godine i to se vidi kroz ovu knjigu. Vi ne možete očekivati da će Srbija ikad prihvatiti nezavisnost Kosova, već naprotiv, da se, bez obzira na okolnosti, uvek aktivno bori za Kosovo kao deo Srbije.  Ima kompromis kao cilj, ali i pobedu prava i pravde za koju se Srbija uvek zalaže.
Govoreći o knjizi, prof. dr Mirjana Vasović istakla je da "Odbrana Kosova", pored zbirke dokumenata o državnoj politici povodom Kosova, "ima značaj obnavljanja snage jednog mita koji čuva identitet i slobodarski duh srpskog naroda u kojem je Koštunica bio učesnik i svedok za Srbe i svet jednog istorijski sudbinskog događaja".
- Ova knjiga će ostati da dokumentuje doslednost jedne politike i veštine političkog pregovaranja Koštunice i njegovog tima, da se uhvate u koštac sa snagama sile, nepravde, laži i licemerja i da pravnim i koralnim argumentima, povrati dostojanstvo međunarodnog prava i pravde i dokaže svoju ekspertsku i moralnu superiornost.  On u njoj izlaže moralni imperativ  da srpski narod i sopstvena zemlja nisu za prodaju i podseća da je bilo Srba i pre nas. Kad im je mnogo obećavano, nisu poklekli i odrekli se Kosova, Gračanice I Gazimestana… Koštunica u knjizi iznosi zavet da se nikada ne pomirimo sa državnim i nacionalnim poniženjem. On sa stranica ove knjige poručuje da ako kao država i narod nismo u stanju da danas ispunimo naše najveće nacionalne ciljeve, moramo sačuvati živu istinu za buduća pokoljenja - zaključila je prof. Vasović.

NASTAVAK BORBE ZA VLADAVINU PRAVA
Autor knjige, dr Vojislav  Koštunica, u izlaganju na kraju promocije, naglasio je najpre da je "Kosovo za Srbiju životno pitanje i da se o njemu vode stalne rasprave". Podvukao je da su pregovori o statusu Kosova imali samo "privid pregovora i sa aspekta teme, i pregovarača, i cilja pregovora (kompromis)". Izneo je čitavu genezu pregovaračkog procesa, naglasivši da je krajnji cilj bio ustvari usvajanje i primena Ahtisarijevog plana koji je, na sreću,  "demaskiran" i nikada nije usvojen, iako je Marti Ahtisari apsurdno dobio Nobelovu nagradu za mir i nedavno odlikovan Zlatnom medaljom u Prištini.
- Ahtisarijev plan sadrži čitav spisak zahteva i u njemu su sadržani svi elementi Ustava Kosova. To je "Nadustav" Kosova, u hijerarhiji najviši pravni propis lažne države Kosovo. Dobro je što taj plan nikada nije usvojen u Savetu bezbednosti, jer se u njemu izričito ističe da je NATO konačan organ vlasti na Kosovu, da je vojna vlast iznad svake civilne, a nezavisnost Kosova se definiše kao "nadgledana nezavisnost Kosova". Ono što na kraju imamo to je jedna vrsta protektorata na Kosovu i Metohiji, koja, kao i na nekim drugim područjima balkanskog prostora, govori o jednoj obnovi kolonijalizma, o jednoj modernoj vrsti kolonijalizma na kraju 20. i početkom 21. veka. Krajnji cilj usaglašenog delovanja EU i SAD je da Kosovo postane nezavisno kako bi SAD I NATO obezbedili svoje vojne i bezbednosne interese u ovom delu Evrope - istakao je dr Koštunica.
On je izneo stav i o dilemi da li Srbija treba da bude članica NATO-pakta.
- Samo bih upozorio na činjenicu da Srbija nikada nije trajno bila članica nijednog vojnog saveza. Da se sada učlani u jedan jedini postojeći savez sa imperijalističkim ambicijama koji raspolaže ogromnim nuklearnim potencijalom, to je nešto o čemu bi narod morao da se pita. Mora se izmeriti korist od svega toga. Međutim, podsetimo se da su sve ono što je, zahvaljujući principijelnom stavu i podršci Rusije, postignuto u leto 2007. godine, kada je u Savetu bezbednosti odbačen Ahtisarijev plan, SAD i vodeće zemlje EU uspele da poljuljaju kada je aktuelna vlast u Srbiji prihvatila dolazak misije EULEKS-a na Kosovo 2008. godine  - naglasio je Koštunica.
Završavajući svoje izlaganje, on je upozorio da nikada ne sme da se zaboravi da je odbacivanjem Ahtisarijevog plana "ostvarena pobeda prava nad silom, ali da borba za odbranu Kosova mora da se nastavi".
- Ta borba da pravo bude iznad sile ne sme da prestane!? I na samom kraju, možete primetiti da ova knjiga u nekom pogledu ima dve ravni. Jedna je vezana za nešto što se je naša sudbina, naše postojanje, naš identitet. Odbrana Kosova, na drugoj strani, vezana je za nešto što je sudbinsko postojanje čovečanstva uopšte, a to je odbrana ideje vladavine prava, ideje da pravo postoji da bi bilo poštovano i da  stabilizacija i mir u svetu zavise u onoj meri u kojoj se temeljna načela međunarodnog prava, Povelje Ujedinjenih nacija, tog "Ustava čovečanstva", dosledno poštuju - završio je svoje izlaganje autor knjige "Odbrana Kosova".

A KO KONTROLIŠE AMERIKU?
- O statusu Kosova Evropa se mnogo nije pitala, a i odgovaralo joj je da se ne pita. Stvaranjem NATO države na Kosovu dobio bi se poredak na koji je upozorio  predsednik Šarl De Gol još 1966. godine kada izveo Francusku iz komandne structure NATO i izgovorio dobro poznatu, opominjuću i još uvek aktuelnu rečenicu: "Amerika kontroliše NATO i ceo svet, a ko kontroliše njih"? To je zaista pravo pitanje - podsetio je dr Koštunica.



UPIS U SREDNJE ŠKOLE KRALJEVA
Manje budućih zanatlija

   • Upis u srednje škole širom Srbije, prema jedinstvenom konkursu i kalendaru, prošao je ključnu fazu - polaganje kvalifikacionih ispita. Budući srednjoškolci moći će konačno da odahnu 13. jula, pošto se upišu u školu koju su odabrali ili, pak, morali da odaberu. U kraljevačkim srednjim školama i ove godine za oko dve stotine više mesta nego kandidata

   Zvaničnici Školske uprave u Kraljevu saopštili su da je konkursom Ministarstva prosvete Republike Srbije za upis učenika u srednje škole na području grada za školsku godinu 2009/10. broj raspoloživih mesta 1622. Istovremeno, u bazu podataka Ministrastva upisano je 1437 svršenih osnovaca. Podaci dalje pokazuju da se za polaganje kvalifikacionog ispita (testovi iz maternjeg jezika i matematike) održanog u ponedeljak i utorak, 22. i 23. juna, prijavilo 1316 kandidata, ali da je ispite polagao nešto manji broj - 1285 učenika.
   Konkurs za upis u kraljevačku gimnaziju ili drugu srednju školu u četvorogodišnjem trajanju predviđao je 1262 mesta, dok je za zanimanja trećeg stepena složenosti, odnosno zanate - 360 raspoloživih mesta. I ove godine uočljivo je da je broj slobodnih mesta u srednjim školama za oko dve stotine veći od broja svršenih osnovaca.
   U međuvremenu, završeni su kvalifikacioni ispiti u matičnim školama, kao najveći kamen spoticanja između đačkih želja i mogućnosti, mada je "prag prelaznosti" i u ovom upisnom roku bio više nego skroman - po bod iz svakog predmeta dovoljan za prolaz na testu. Iako preliminarni rezultati testa već stoje na oglasnim tablama škola, budući srednjoškolci će moći da budu sigurni tek u ponedeljak, 29. juna, kada oni postaju i konačni. Tog i narednog dana popunjavaće se "liste želja" koje takođe obrađuje centralna komisija Ministarstva prosvete Srbije. Sledećih nekoliko dana traje rok za žalbe i prigovore na ovaj deo upisnog roka, a zvanični rezultati objavljuju se 6. jula. U sredu i četvrtak, 8. i 9. jula, završava se prvi upisni rok za srednje škole, a potom se objavljuje broj nepopunjenih mesta. Drugi upisni krug u narednu školsku godinu završava se 13. jula, upisom kandidata koji do tada nisu našli mesto za neko od željenih zanimanja.



NARODNA BIBLIOTEKA KRALJEVA
Naši velikani

   Povodom stote godišnjice postojanja Gimnazije u Kraljevu ova obrazovna ustanova u saradnji sa Narodnom bibliotekom "Stefan Prvovenčani" preksinoć je organizovala dva programa. U prvom, posvećenom našem naučniku svetskog glasa Milutinu Milankoviću, o delu ovog velikana govorio je dr Zoran Knežević, direktor Beogradske astronomske opservatorije. Doktor Dejan Urošević, šef katedre za astronomiju na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, temu svoga izlaganja postavio je u formi pitanja "Šta se može videti u dubinama vasionskih prostranstava?"
   Slavni Milutin Milanković, rođen u Dalju 1879. godine, kao izadanak stare kosovske porodice koja se u seobi pod vođstvom Arsenija Čarnojevića doselila u slavonski kraj i gradić na Dunavu,  ostao je poznat i kao "putnik kroz vasionu i vekove." Ovaj doktor tehničkih nauka, akademik, profesor Beogradskog univerziteta, između ostalog je matematički objasnio nastanak ledenih doba. On je tvorac nove metodologije u klimatologiji, kao i klimatskog modeliranja. Delo Milankovićevog raskošnog uma je i najprecizniji astronomski kalendar u civilizaciji. Zbog svega ovoga, ali i izgradnje mnogih značajnih  građevina u svetu i Srbiji, Milutin Milanković je, po svetskim merilima, svrstan u velikane nauke 20. veka.



PROMOCIJA U BIBLIOTECI
Beskrajno među svojima

   Četvrta knjiga pesama Rajice Dragićevića, novosadskog pisca a rođenog Studeničanina, pod nazivom "A zavodi me beskraj", predstavljena je prošlog petka u Narodnoj biblioteci "Stefan Prvovenčani."  Sudeći po pažnji i broju posetilaca ovog književnog programa, Dragićevićev blagorodan trag u zavičaju još je uvek snažan, a njegov posredan doprinos kulturnom ugledu grada veoma značajan.
O pesničkom delu Rajice Dragićevića govorile su njegove kolege Jelena Stojsavljević i Aleksandar Marić, dok je izbor stihova iz nove knjige kazivao Milomir Nedeljković. Sažetak govora Jelene Stojsavljević posvećenog promociji Rajičine zbirke u zavičaju, ali i celokupnog opusa, bio je:
- Rajica Dragićević je pesme uknjižio u četiri zbirke čiji naslovi počinju milozvučno, vokalima:Evo moje glave, U nesvesti, Istrajavam, A zavodi me beskraj... Još jedan vokal, koji nedostaje, vokal "O", trebalo bi da okonča, ali ne i ograniči, ovaj opus Rajice Dragićevića. "A zavodi me beskraj"... kao pretposlednja vokalska zbirka, još jednom, posvećenički govori o zavičaju. Zavičaju duhovnom i geografskom."



OBRAZOVANJE
Seminar na otvorenom

   Profesorka Milica Novković ovih dana je i u Kraljevu predstavila svoju novu knjigu "Porodični bukvar," kao teoretsku osnovu za seminar "Vaspitanje bez muke." Osobeno je što se ova gošća slušaocima u Kraljevu obratila na otvorenom prostoru, tačnije na platou knjižare "Prozor" u Hajduk Veljkovoj ulici. Inače, profesorka Milica Novković se po završetku Filološkog fakulteta u Beogradu, kako je bilo i za očekivati, posvetila izučavanju i unapređenju vaspitanja dece i mladih. Pre nego što je krenula po srpskim gradovima u ovu modernu prosvetiteljsku i pedagošku misiju, promovišući svoje pisane radove i organizujući seminare  poput ovoga u Kraljevu, gospođa Novković je deceniju vodila privatno obdanište. U sticanju bogatog iskustva pomaže i drugima kojima pedagogija nije profesija, pre svih roditeljima. Njen rad, pored ostalog, ima akcenat i na problemima savremene porodice u kakvima danas deca odrastaju i na čije se ponašanje porodična disharmonija snažno odražava.  Poruke profesorke Novković su u svakom služaju vrlo pronicljive, argumentovano i iznad svega - ohrabrujuće. Otuda valja uzeti u ruke "Porodični bukvar" i posvetiti se "Vaspitanju bez muke."



MUZIČKI DOGAĐAJI
Završnica u "Mokranjcu"

   Po tradiciji, najuspešniji marljivi učenici osnovne i srednje Muzičke škole "Stevan Mokranjac" u Kraljevu krajem svake školske godine predstavljaju sugrađanima ono najbolje što su tokom rada naučili. Tako je i prošle subote, 20. juna, na sceni Kraljevačkog pozorišta održan završni godišnji koncert učenika "Mokranjca", i to od najmlađeg do srednjoškolskog uzrasta. Za ovaj svojevrsni javni čas mladih muzičara repertoar je činilo 18 instrumentalnih kompozicija i arija. Da đaci naše Muzičke škole zaista imaju mnogo toga da pokažu, dokaz je bio i dva dana stariji događaj, ali u galeriji kraljevačkog Narodnog muzeja. Tamo su, naime, učenici osnovne škole etno - muzikološkog odseka takođe priredili završni koncet. Muziciranjem na tradicionalnim srpskim instrumentima (frula i gusle) i pesmama koje su takođe naše etno nasleđe, budući umetnici su se pokazali kao pravi čuvari zvučnih dragocenosti srpske kulture.

SPORT

FUDBAL - KVALITETNA LIGA SRBIJE

OMLADINCI - piše Stole Petković
Pobeda protiv fenjeraša

Banat - Sloga 1:2 (0:1)
Banatski Dvor. Stadion: ,,Mirko Vučurović": Strelci: 0:1 Milovanović u 30. 1:1 Jovanov u 89. 1:2 N. Radović u 90. Sudija: Siniša Savić (Žitište). Žuti kartoni: Grban i Matijević (Banat), Milovanović, Rovčanin, Milosavljević (Sloga). Ctveni karton: Milosavljecvić (Sloga:
Banat: Torđan, Živkov, Krstinić, Stanković (Matijević, Jovanov, kiš, Grban, Kurunci (Radulović), Rudnički (Ratković), Gavranić (Zekanović), Anđelković (Sladojević)
Sloga: S. Marković, Opančina, Vučićević, Mladenović, Miletić, Milovanović, Rovčanin, R. Marković, Rsovac (D. Marković), Milosavljević, Radović
Igrač utakmice: Nikola Radović (Sloga)
Na utakmiciu poslednjeg kola Omladinske lige fudbaleri Sloge bili su bolji od poslednje plasirane ekipe na tabela BNanata u Banatskom Dvoru. Poveli su Kraljevčani pogotkom Milovanovića a na izjednačenje se čekalo gotovo čitav sat. Poravnao je rezultat Jovanov minutb pre kraja ali je Nikola Radović sve doveo na svoje mesto i doneo sva tri boda svojoj ekipi. Omladinci su ostvarili plasman na petu poziciju sakupivši 51 bod.


KADETI
Sedmica kod Gimnazije

Teleoptik - Sloga 7:0 (4:0)
Beograd. Igralište: Vojna gimnazija. Strelci: Jovanović u 18, 38, 50, Simić u 40, 77. Ilić u 27. Rakić u 82. Gledalaca 100. Sudija: Slavenko Matovcić (Beograd).
Teleoptik: Mitrović (Mihajlović), Ružičić (Gazibara), Slijepčević (Divjak), Petrović (Pešić), Marković, Nastasić, Munćan (Čović), Aksentijević (Miletić), Simić, Jovanović (Rakić), Ilić
Sloga: Žeravić (Hodžić), Partezanović (Obrenović), Kilibarda, Milošević (Trišović), Prijović, Gunjić (Milojević), Bulić, Gebeljić, Anđelkković (Erak), Vukadinović (Nikolić), Radović (Lekić)
Igrač utakmice: Saša Jovanović (Teleoptik)
Kadeti Sloge naišli su na fudbasku ,,nagaznu minu" kod Vojne gimnazije. Teleoptik je sav bes iskalio upravo u poslednjem kolu. Već posle 45 minuta igre na semoforu je pisalo 4:0. Saša Jovanović je bio nerešiva enigma za Kraljevčane koji su bili najbleđi u ovoj prvenstvenoj sezoni. Očito veliki umor stišao je do sada poletnu igru momaka trenera Vladislava Stojanovića. Oni su ostvarili planirano i ovaj poraz koji je u drugom poluvremenu "pojačan" ne treba mnogo da brine. Kadeti su zauzeli osmo mesto sa 40 bodova.


VELIKI USPEH PIONIRA SLOGE - piše Aleksandar Daišević
Na pragu elitne lige

Pioniri Fudbalskog kluba Sloga na najboljem su putu da se od naredne sezone takmiče u društvu naših najboljih timova. Puleni trenera Gorana tasića su u prvoj utakmici baraža za popunu Kvalitetne lige Srbije za pionire pobedili u Loznici iztoimeni klub rezultatom 3:2. Revanš je odigran sinoć na Gradskom stadionu u Kraljevu.



MEĐUOPŠTINSKA LIGA
Borac odlazi u viši rang

Gračac. Gledalaca 800. Sudija: Nikola Radosavljević (Baljevac). Pomoćnici: Branko Mladenović (Ušće) Ivica Beljaković (Baljevac). Strelci: 0:1 Radović u 54. 0:2 Nikolić u 72. Žuti kartoni: B. Đurović, Savić (Napredak), Mitrović, Lešćević, Simović, Nikolić, Pavlović (Borac). Crveni karton: B. Đurović (Napredak)
Napredak: Majstorović, B. Đurović, Milosavljević, Durkalić (Milićević), Stanković, Krljar, Vukomanović, Stojanović, Belobrđanin (Petrović), Savić, Vukić (Debeljak)
Borac: Vučković, Tanasković, Miljkopvić, Mitrović, Lešević, Rovinjac, Žikić (Pavlović), Radović, Simović (Radojičić), Lazić,, Nikolić (Ugrinovski)
Igrač utakmice: Bojan Radović (Borac)

   U  Gračacu prava fudbalska fešta. Odlični domaćini učinili su veliki napor u organizaciju ove značajne utakmice po oba rivala. Stvoreni su svi uslovi za odigravanje ovog derbija 30. kola i najva'nijeg meča u sezoni.
   Prvi deo utakmice protekao je uglavnom u ispitivanju snaga i opipavanju pulsa. Igralo se za primat na sredini terena koji su krajem prvog poluvremena počnjli konstantno da kontrolišu gosti zahvaljujući pre svega Radoviću i Simoviću. Domaćini su pravu priliku imali kada je u prvom delu susreta kapiten Stojković raspalio po lopti sa preko trideset metara a golman Vučković uspeo da ukroti ovaj šut. Sa druge strane Radović je pred ksam odlazaki na odmor namučio golmana Napretka Majstorovića koji je dugim letom kroz vazduh spasao svoju mrežu. Nekako u to vreme isključen je iz igre desni bek Đurović pa su domaćini bili oslabljeni, desetkovani.
   U nastavku više od igre imali su gosti. Ređali su se napadi a posle prodora Simovića po desnoj strani u šesnaestercu se najbolje snašao Radović i zatresao mrežu odličnog Majstorovića -0:1.
   Nekoliko ataka na gol Borca imali su u tom periodu i puleni trenera Zorana Žerađanina ali su odbrambeni igrači Borca bili na pravom mestu baš kao i fenomenalni vratar Vučković. Jednom se isprečila i stativa.
U 72. minutu zapečađena je sudbina fudbalera iz Gračaca. Posle akcije pom desnoj strani lopta je pored razređene odbrane Napretka došla do Nikolića koji se dobro snalazi oči u oči sa Majstorovićem i dovodi svoj tim do vođstva od 2:0.
Opet neizmerna radost koju je strelac podelio na terenu sa igračima a u gledalištu sa navijačima !!!
Sudijska trojka dobro je obavila svoj deo posla. Strogi i principijelni  delegate Dragan Dimitrijević nije imao zamerki na njihov rad.



TENIS
Luka Ilić prvi u Skoplju

   U Skoplju je prošle nedelje održan Evropa junior tur za tenisere do 14 godina starosti. Kraljevački teniser Luka Ilić potvrdio je dobru formu osvojivši oavj turnir pošto je najpre u polufinalu savladao predstravnika Makedonije Domazetovskog 7:6, 6:3 a kasnije u finalu bio bolji od našeg tenisera Miloševića 6:2, 4:6, 6:0.
   Uspeh Luke Ilića je tim većI jer jke sa Miloševićem u dublu takođe osvojio pehar pobedivši rumunski par Urda - Bprza 6:1, 6:0. Pre tri nedelje Ilić je takođe u Skoplju u istoj kategoriji osvojio prvo mesto u pojedinčnoj konkurenciji i dublu.



KOŠARKA - PRIJATELJSKA UTAKMICA
Dobra provera, sledi revanš

Metalac - Mašinac 78:72
   U prijateljskoj utakmici u Valjevu sastali su se stari znanci prvoligaši Metalac i Mašinac. Domaćioni predvođeni novim trenerom Milovanom Stepandićem zaslkuženo su savldali mlađeg kraljevačkog ligaša. Gledaoci mogu biti zadovoljni onim što je prikazano na parketu aiko oba rivala nisu nastupila u najjačim sastavima.
   Naime, Metalac je igrao bez pomoći Bolića i  D. Marojevića a Mašinac je bio lišen pomoći kapitena Mirkovića i centra Arsića. Domaćini su stekli veću prednost u prvoj četvrtini (27:17) ali je razlika osetno smanjena na velikom odmoru (43:37). U nastavku Metalac je imao stalnu prednost koju su uspeli da rezultiraju pobedom.
   U ekipi Metalca istakli su se novajlija Stefanović i iskusni Marković a kod kraljevačkih studenata Milašinović i mladi Balaš.
Gosti naročito nisu bili zadovoljni suđenjem. Kažu, mladi valjevski par arbitara podlegao pritiscima uči-telja domaćih košarkaša ,,novajlije” Stepandića.
   Isti rivali će večeras u 19.30 u hali sportova ukraj Ibra odigrati i revanš utakmicu.
Valjevo. Hala sportova. Gledalaca 150. Sudije: Mizdrak i Uskoković (obojica Valjevo)
Metalac: Tanasković 5, Rakić, Stefanović 13, Tomašević, 2, Beljić 7, Ljubojević 7, R. Marojević 13, D. Marojević, Tripković, Marković 24, Gagović 7
Mašinac: Jaćović 5, Radojković, Radulović 5, Šestović, Milašinović 16, Popović 8, Petrić 4, Arsić, Balaš 18, Vuletić 3, Čupković 8, Vuković 5.



NA PRVENSTVU SRBIJE U KRALJEVU - piše Aleksandar Daišević
Juniorima Ribnice četvrto mesto

   Kraljevo je prošlog vikenda bilo domaćin juniorskog prvenstva Srbije za odbojkaše. Titulu je osvojila novosadska Vojvodina koja je u finalu pobedila kragujevački Radnički sa 3:1. U borbi za treće mesto VGSK iz Velikog Gradišta je takođe rezultatom 3:1 pobedio kraljevačku Ribnicu, domaćina Šampionata.
Ribnica je u takmičenju po grupama pobedila Crvenu zvezdu I pančevački Dinamo a poražena od Radničkogbaš kao I polufinalu od Vojvodine. Obilić iz Beograda je zauzeo peto, Crvena zvezda šesto a Dinamo iz Pančeva sedmo mesto. Za najboljeg igrača prvenstva proglašen je Nikola Jovović, odbojkaš Vojvodine.

RIBNICA IGRA NA KANARSKIM OSTVRVIMA
U sedištu evropske odbojkaške konfederacije prošlog vikenda obavljen je žreb za Čelendž kup u obe konkurencije. Kraljevačka Ribnica nije imala sreće I za protivnika je dobila špansku ekipuTenerife, šestoplasiranu u protekloj sezoni nacionalnog šampionata. Ribnica će prvoj utakmici drugog kola Čelendž kupa gostovati 2. ili 3. decembra a revanš je sedam dana kasnije u Kraljevu.



SAOPŠTENJE FK ČIBUKOVAC IZ KRALJEVA
Tuđe nećemo, teren nedamo

  U odgovoru Ministarstva između ostalog piše:,, ...Ministarstvo omladine i sporta može izuzetno odobriti korišćenje sportskog objekta, obuhvaćenog odgovarajućom urbanističkom dokumentacijom i za namene koje nisu sportske, pod uslovom da je na odgovarajući način obezbećeno obavljanje sportskih aktivnosti na području na kome se nalazi objekat.

   Fudbalskom klubu Čibukovac osnovanom  1948. godine, novim urbanističkim planom oduzima se sportski teren kod Starog Jasena. Tako klubu sa tradicijom dugom 61 godinu predstoji uništenje.
Da podsetimo. Klub je 1987. godine uz dozvolu i rešenjem grada sopstvenim sredstvima izgradio sportki teren i prateće objekte. Tako klub tačno 22. godine radi na svom sportskom terenu i sopstvenim sredstvima ga izdržava.
   FK Čibukovac je 22. juna ove godine gradonačelniku grada, predsedniku opštine, zameniku gradonačelnika za sport i omladinu i gradskom veću, predao zahtev da sportski teren kluba (70 ari) uđe u urbanističke planove grada kako bi klub nastavio da funkcioniše. Uz zahtev klub je priložio pismene podrške; Sportskog saveza grada, IV Mesne zajednice sa 15.000 stanovnika, kao i 5.000 potpisa omladine Kraljeva koji se protive oduzimanju sportskog terena i gašenju kluba. Takođe smo tu dokumentaciju uputili i Ministartsvu za omladinu i sport,  kao i ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje.
   FK Čibukovac će nastaviti borbu za svoj opstanak jer ga na to obavezuje briga za mlade i njihovo odrastanje i vaspitanje kroz sport.
U klubu su tri stalne selekcije: seniori, pioniri i petlići koji se takmiče u ligama FSO Kraljevo i grupa predpetlići, deca od pet do 10 godina starosti. To je stotinak igrača  pod svodom FK Čibukovac.
Upravni odbor FK Čibukovac
Predsednik Kluba Mihajlo Parađanin - Majo



IZBORI U SKUPŠTINI FS RAŠKOG OKRUGA
Karapandžić umesto Dmitrovića

   Delegati Skupštine FS Raškog okruga izabrali su na vanrednoj sednici novog predsednika. Umesto dosadašnjeg Bobana Dmitrovića na čelo FS raškog okruga izabran je pravnik Miroslav Karapandžić.
   Tako su odlučili delegati posle ostavke bivšeg fudbalera kraljevačke Sloge, potom Rada, kasnije internacionalca, višestrukog reprezentativca Srbije i Crne Gore i sada fudbalera čačanskog Borca. On je na kormilu Saveza bio nešto više od godinu dana ostavljajući vidan trag. Domaćinski je poslovao, držao sve konce u rukama pa je ovaj Fudbalski savez, kažu u kancelariji, sa tadašnjih 700.000 sada u plusu za još 100.000 dinara.
   - U karijeri nikada nisam za sobom, ostavljao neprijatenje. Naprotiv, trudio sam se da steknem što veći broj prijatelja. Njih sam pronašao i radeći i u ovom Savezu gde se, moram da priznam nisam baš najbolje snašao. Odlazim sa funkcije predsednika ali biću uvek tu da u svakom trenutku pomognem ukoliko to neko od mene traži - rekao je izmeću ostalog u nadahnutom obraćanju delegatima sada već bivši predsednik Dmitrović.
   Potom je prihvaćen predlog FSO Kraljevo koji su predložili za čelnika FS Raškog okruga Miroslava Karapandžića. On je do sada imao uspešnu najpre sportsku, bio predsednik FK Sloga i nekadašnjeg srpskoligaša Hajduka, potom i političku karijeru a sada je ponovo u redovima sada već prvoligaša Sloge.
   - Biće borba neprestana - rekao je Karapandžić, obraćajući se delegatima. Nikome neće biti zagarantovano mesto ni u kom organu ovog Savez. Pratićemo pomno rad delegate i sudija na utakmicama, sve ćemo doterati u red. Dakle, sve propuste kojih je do sada bilo iskorenićemo u narednom periodu.
   Izabrani su i ostali organi Saveza a za potpredsednika, na sednici Izvršnog odbora koja je odr'ana odmah nakon Skupštine, izabran je Ljubiša Vujović, predsednik FSO Kraljevo.

IZVRŠNI ODBOR
   Pored predsediaka Miroslava Karapandžića i potpredsednika Ljubiše Vujovića članovi novog Izvršnog odbora su i Dragan Dimitrijević, Zoran Matović, Predrag Matić, Mirko Gočanin, Svetislav Marušić, Dejan Luković, Miloš Pavlović, Zoran Stamenčić, Dragan Kovačević, Goran Žerađanin, Slobodan Đerković.

SUDIJE
   Ovoga puta nije bilo povika na delioce pravde. Vladalo je zadovoljstvo među delegatima. Na rang listi prvi je Lazar Tripković (na slici) sa ocenom 8,442 za glavno i 8,167 za pomoćno suđenje. Drugi je Savo Miljković, treći Milan Anđelković a četvrti Petar Pavlović svi  iz Kraljeva a zatim slede Asmir Mujezinović i Fikret Međedović iz Novog pazara.
Na listi za pomoćno sudjenje prvi je Srđan Milanović, drugi Fikret Međedović a treća, dama u kopačkama, Slavica Ranđelović.

DELEGATI
   Najdarerežljiviji delegate u prošloj sezoni bili su Srboljub Kovačević, Milinko Đorović i Milanko Milićević a narigorozniji Petar Šalinić i Predrag Bazić.

LISTA STRELACA
   Nenad Perišić iz Mladosti (Oplanići) strelac onog zlatnog gola na utakmici sa Jošanicom koja je njegov klub iz Oplanića odvela u Zonu prvi je na listi strelaca sa 23 postignuta pogotka. Drugi je njegov drug iz ekipe Mladen Grujičić sa 19, treći je Emir Berović (Tutin) 18, pa slede: Admir Kecap (Jošanica ) 17, Almir Vatić (Radnik) 15, Nikola Simović (Radnički) 14…

SLABO, ODLIČNO…
   Najslabiju ocenu dobio je Bojan Savić, sedmicu od delegate Tomislava Mijailovića na utakmici Popovići - Morava (S) a najvišu 8.9, Dejan Živanović na meču Jedinstvo - Hajduk u Godačici a široke ruke bio je delegat Milutin Drobnjak.

,,FORSIRANJE”
   Najviše utakmica odsudio je veteran na listi Dejan Živanović, čak 31 meč. Zatim slede sa po 29 Međedović i Vujčić, Koturović ima 25, Tripković 24, Miljković i Četrović 22 pa veliki razmak posle čega slede Vukosavljević i Košanin sa po 13 odsuđenih utakmica.



TURNIRI
Mali fudbal u Lađevcima i Godačici

   Posle velikog fudbala koji u većem delu godine zaokuplja pažnju ljubitelja sporta ovih dana startuje i nadmetanje na ,,petoparcu". Naime, sezona turnira u malom fudbalu počinje danas. Godačica je domaćin tradicionalnog noćnog Vidovdanskog turnira  pod nazivom ,,Godačica 2009." Igra se poo sistemu 4+1 u igri plus pet rezervnih igrača a upolata po ekipi isnosi 5.000 dinara. Još uvek nije kasno da se prijavite pa pozovite na 061/194-75-13.
   U Lađevcima, 28. juna(nedelja) startuje tradicionalni Memorijalni turnir posvećen preminulim igračima FK Braća Vuković, Zoranu Deveđiću - Ćuši i Vladimiru Saviću. Subota je poslednji dan za prijave a turnir traje do 4. jula. Uplata po ekipi takođe 5.000, pobedniku pripada 65 a drugoplasitranoj ekipi samo 15 odsto od uplata. Kontakt telefoni: 065.851-38-99, 063/276- 692, 064.810-64-63.