Krediti za podrušku malim i srednjim medijima
Plaćanje na mostu ili ćupriji
Odbornici SO Kraljevo ugasili Ibarske!
Reprogramiranje dugova - najpreči zadatak
Traži se najbolje rešenje za opstanak ove medijske kuće
"U ovim teškim vremenima potrebno je više solidarnosti i kontrola organa koji odlučuju o sudbinama ljudi"
Jedno od najčudnijih čuda prirode
Rade je uvek originalan, neponovljiv i uspešan.
Kvalitetniji projekti i veći broj zaposlenih
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Fudbal, tenis, košarka, šah, odbojka

INTERVENTNE MERE VLADE SRBIJE ZA POMOĆ INFORMATIVNIM PREDUZEĆIMA
Krediti za podrušku malim i srednjim medijima

  • Ministar nebojša Bradić na pres konferenciji pojasnio i najavio još jedan paket mera Vlade za podršku medijima - Bankama će se posebno sugerisati odobravanje povoljnih kredita za male i srednje medije

   Vlada Srbije usvojila je na sednici, održanoj 25. juna, prvi paket interventih mera za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize, koji predviđa iznos od 60 miliona dinara za sufinasiranje projekata iz oblasti informisanja, rekao je ministar kulture i medija Nebojša Bradić.
- Iznos od 60 miliona dinara biće odvojen iz tekuće budžetske rezerve i dodeljen Ministarstvu kulture, odnosno sektoru za medije, za sufinansiranje projekata iz oblasti informisanja - precizirao je Bradić na konferenciji za novinare posle sednice Vlade Srbije.

SLEDI JOŠ JEDAN PAKET
Precizirajući da je reč o prvom paketu mera i da će uskoro uslediti još jedan, Bradić je objasnio da one imaju za cilj da poboljšaju kvalitet informisanja građana i poboljšaju medijsku sliku, ali i da pomognu u rešavanju nagomilanih problema u medijima.
- U paketu mera nalazi se i smanjenje nakande za Republičku radio difuznu agenciju i RATEL, kao i koordinisana akcija uklanjanja piratskih emitera iz etra", rekao je Bradić na konferenciji za novinare posle sednice vlade.
Od novca koji je Evropska investiciona banka spremna da odobri Srbiji za savladavanje ekonomske i finansijske krize štampani mediji mogli bi da računaju na 10, a elektronski između 20 i 30 miliona evra. Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić, posle razgovora sa predstavnicima EIB-a u Luksemburgu, napomenuo je da je to ,,neutralna mera koja ne favorizuje bilo koji list ili elektronski medij, nego na isti način tretira sve i ostvaruje se u dijalogu s poslovnim bankama".

ZNAČAJNA I POVOLJNA PODRŠKA
Kada bi, ko i pod kojim uslovima mogao da računa na navedena sredstva?
- Iznos od 30 do 40 miliona evra štampanim i elektronskim medijima bila bi značajna podrška, jer su povoljni krediti sa niskim kamatama dobro rešenje. Kako je daleko više zainteresovanih medija nego što pokriva ta suma, morala bi da se formira komisija koja bi procenila i mogućnost medija da te kredite vrate. Možda bi deo tog novca od EIB-a mogao da ode i za fondove za očuvanje radnih mesta, za pomoć prilikom zapošljavanja honoraraca, dokup radnog staža - kaže Nino Brajović, ovlašćeni predstavnik radne grupe za pitanje profesije koju čine predstavnici oba novinarska udruženja i sindikata za podršku medijima u krizi.

POSEBNA POMOĆ MALIM I SREDNJIM MEDIJIMA
Prema usvojenom paketu mera, Vlada će sugerisati bankama da deo sredstava iz kreditne linije EIB za mala i srednja preduzeća usmeri u medije.
Vlada Srbije će sugerisati bankama posredstvom kojih će se realizovati već ugovorena i nedavno potpisana kreditna linija Evropske investicione banke ,,Apeks 3" za podršku malim i srednjim preduzećima, da omoguće da deo tih sredstava koriste i štampani i elektronski mediji. To će biti jedna iz paketa mera za pomoć srpskim medijima kako bi lakše prebrodili krizu, a koji bi trebalo da bude usvojen do narednog četvrtka, potvrdio je Goran Radosavljević, ekonomski savetnik za evropske integracije u kabinetu potpredsednika vlade Božidara Đelića.
   Kada bi, koliko i koji mediji mogli da očekuju novca iz kvote od 250 miliona evra, koliko iznosi ova kreditna linija, niko zasigurno ne može da kaže. Radosavljević računa da bi to moglo da bude na jesen, pod uslovom da se ratifikacija nedavno potpisanog ugovora o ovom zajmu, završi pre letnje pauze. Ugovor će inače, tek ove ili sledeće nedelje, biti prosleđen iz vlade na potvrdu skupštini, uz zahtev da se o tome izjasni po hitnom postupku. Ukoliko ovaj zakon uhvati letnji red vožnje, sredstva bi mogla da počnu da se povlače u septembru - oktobru, a ukoliko ratifikacija ostane za jesen - tek krajem godine.
Međutim, mediji, od ukupne svote, bar prema Đelićevim najavama mogu da računaju na 30-40 miliona evra (10 miliona za štampane i 20-30 miliona za elektronske medije). Istina, Radosavljević objašnjava da je to samo procena na osnovu podataka iz medija i banaka o potrebama, odnosno nelikvidnosti srpskog medijskog sektora.
Mada poznavaoci odredbi ugovora sa EIB imaju dilemu kako će se mediji uklopiti u ugovorene namene ovog kredita (infrastrukturni projekti malog i srednjeg obima, industrijske investicije u oblasti ekonomije, energetike, zaštite životne sredine) i strahuju da bi prethodno morala da se izvrši prenamena dela sredstava (što povlači i aneksiranje ugovora), iz kabineta potpredsednika Đelića tvrde da za tim neće biti potrebe. Da su tokom boravka u Luksemburgu dobili potvrdu EIB da ova sredstva mogu da koriste i mediji - za investicije i refinansiranje dugova - i da postoji veoma mali broj restrikcija pri odobravanju sredstava, poput onih za nabavku oružja ili projekte koji zagađuju životnu sredinu.
Srpski mediji, posebno oni najkrupniji, čiji su dugovi i najveći, teško da će moći da se kandiduju za ova sredstva ili blaže rečeno, moraće da preispitaju da li uopšte vredi da za ovaj novac kucaju na vrata banaka. Jer, da bi neko dobio kredit iz ovog paketa mora zadovoljiti osnovni uslov - da stvarno bude malo ili srednje preduzeće - da nema više od 250 zaposlenih. Takođe, da bi se kandidovalo za ovaj novac to preduzeće mora biti ,,autonomno": druga kompanija ne može imati od 25 odsto vlasništva u tom medijskom preduzeću, a ako ima, onda cela grupacija, odnosno oba preduzeća ne smeju zapošljavati više od 250 ljudi. Ako više od 25 odsto vlasništva u nekom mediju pripada nekom ,,javnom telu" , recimo lokalnoj samoupravi, taj medij može konkurisati samo ako je lokalni budžet manji od 10 miliona evra i ako opština ima manje od 5.000 stanovnika.
Inače, sredstva iz kreditne linije ,,Apeks 3" odobravaće se na rok otplate do petnaest godina, računajući i grejs period do pet godina, i uz godišnju kamatu koja prema poslednjim računicama iznosi od 4,5 do 6 odsto. Maksimalni iznos i za nove investicije i za refinansiranje, koji se može povući iz ove linije je 12,5 miliona evra.

DA LI SAČUVATI ,,IBARSKE NOVOSTI" - piše Vladeta Stanojević
Plaćanje na mostu ili ćupriji

   • Prošle godine ,,Ibarske" u budžet republike uplatile 22 miliona dinara ( po raznim osnovama ). Sada im treba pet miliona ( podeljenih u šest jednakih rata ) da prežive i opet za budžet u ovoj godini izdvoje najmanje dvadeset miliona. Ima li u nekom zadžepku od opštine do republike tih ,,ogromnih" pet miliona, jer ako ova informativna kuća ode u stečaj, onda u Nacionalnoj službi za zapošljavanje samo za plate preostalih sedamdesetak radnika treba obezbediti oko 12 miliona dinara za godinu dana. Ako se ne nađe tih pet država će izgubiti najmanje 32 miliona dinara (20 plus 12), ali treba da postoji i dobra volja da ta računica prevlada nad pretećom likvidacijom

   Već mesecima se vodi burna rasprava o sudbini informativne kuće ,,Ibarske novosti". Među brojnim stavovima vrlo često se čuje i pitanje da li ovu kuću treba uopšte spašavati i zašto toliko prozivati gradsku vlast kada su već propali giganti - Magnohrom, Fabrika vagona, Jasen, Papirpromet, Poljopromet? Da ostavimo po strani sve ono što se već dobro zna i što je već bezbroj puta ponovljeno - tradicija duga šest decenija, regionalna TV frekvencija, dobro obučeni kadrovi, doprinos ove kuće u osvajanju demokratije. Sve se to brzo zaboravilo. U ovom vremenu najbolje je, ipak, da govorimo brojkama, da se branimo ekonomskim pokazateljima.
   A brojke su upečatljive. Prošle godine ,,Ibarske novosti" su po raznim osnovama u budžet države uplatile oko 22 miliona dinara (porezi, doprinosi za penzijsko i zdravstveno, nadoknade za frekvenciju i autorska prava). Iz   gradskog budžeta smo za izvršene usluge (direktni prenosi skupštinskih zasedanja, praćenje rada izvršnih organa i javnih preduzeća) dobili nešto više od 5 miliona dinara. Na jedan zarađeni dinar iz budžeta ,,Ibarske" su u budžet vratile četiri ( i još nismo sve isplatili). Dakle, nismo samo potrošači, već i sasvim solidno punimo budžet. Ovog trenutka nama treba oko pet miliona dinara i to u šest jednakih rata da bi smo preživeli.  Samo sa takvim ugovorom, koji bi smo potpisali sa Gradskim većem,  možemo da reprogramiramo dugove, jer bi nam  to bila jedina prava garancija koju bi poverioci uvažili.Sa našom zaradom koja iznosi oko 2.8oo.ooo dinara mesečno i sa tih dodatnih 8oo.ooo dinara za reprogramiranje dugova možemo da živimo i da normalno poslujemo. I da redovno isplaćujemo - minimalac! Kada kažem da normalno poslujemo mislim i da redovno plaćamo sve obaveze, što znači da i ove godine u budžet uplatimo najmanje 20 miliona dinara. Drugim rečima mi ne tražimo bespovratnu pomoć, već da država do kraja godine u nas uloži pet,a mi njoj da vratimo 20 miliona dinara. Malo li je?
   I sada da se vratim na ono prvo pitanje - da li nam treba pomoći? Posle ovakvih brojki bez ikakve sumnje tvrdim da se ,,Ibarskim" mora pomoći. Jer se, valjda,  u ovom vremenu najviše ceni i vrednuje doprinos jedne firme ekonomiji i finansijskoj stabilnosti ove zemlje, poštovanje pravnih normi u poslovanju (redovno uplaćivanje poreza i doprinosa) itd. Ili smo mi u ,,Ibarskim" bili ludi što smo državi redovno uplaćivali sve obaveze, a ostavili radnike bez plata? Upravo zbog tog ,,ludila" i katastrofalnog položaja radnika, jer nisu primili već osam plata, tražim da se pomogne ovoj informativnoj kući. Jedino bih od ovakvog stava odustao ako bi neko sa skupštinske govornice ili u javnoj TV emisiji argumentovano dokazao da su sve druge informativne kuće u Kraljevu zajedno,dakle zajedno,  uplatile peti deo od doprinosa ,,Ibarskih". Onda bih uputio javno izvinjenje  kolegama iz drugih kuća i zauvek ućutao. Jer, već me danima kopka izveštaj o utrošku prošlogodišnjeg budžeta. Sve stavke su detaljno prikazane, samo stavka sa koje su informativne kuće dobijale sredstva nije razgraničena. Zbog čega?  Da nisu ,,Ibarske" preplaćene? ,,Ubijte" me tim podacima da  više ne mašem našim doprinosom penzijskom, zdravstvenom i drugim fondovima. Uostalom, od srede su zaposleni u ,,Ibarskim" izgubili pravo na zdravstveno osiguranje. Vidi li neko da se dramatično smanjuje broj onih koji mogu da plaćaju poreze i doprinose, dok se istovremeno ubrzano povećava broj onih koji očekuju pomoć države. Da li i ,,Ibarske" treba ugasiti, a sedamdeset zaposlenih pridružiti armiji nezaposlenih koji traže pomoć od države? Ako se pogase sva preduzeća odakle pare za budžet? Ova pitanja nisu upućena samo sadašnjim gradskim strukturama, jer su oni, na njihovu nesreću, nasledili vruć krompir iz prethodnog perioda, već pre svega ministarstvima koja mogu mnogo da pomognu, ali i odmognu.
I da nastavim sa drugim delom ovog pitanja - da li treba danima prozivati opštinu kada su propali toliki giganti? Nedvosmisleno tvrdim da grad mora da pomogne (koliko god da su problemi nasleđeni), jer ako objektivno opština nije mogla da pomogne firmama sa po nekoliko hiljada radnika, onda valjda može kući sa sedamdeset zaposlenih. Raniji budžet sigurno nije imao stotine miliona dinara za pomoć gigantima, ali da sada ne može   da se nađe   pet miliona dinara do kraja godine u to niko ne može da me ubedi.
   Valjda je  obaveza gradskih struktura da sačuvaju  svako radno mesto u ovom gradu, pogotovo posle propasti svih giganata. Da hiljadama nezaposlenih vatrostalaca, vagondžija,trgovaca i drugih ne dodaju i sedamdesetak iz ,,Ibarskih".  Upravo zbog toga što novih radnih mesta nema na vidiku sadašnja gradska  vlast ima obavezu da sačuva svako radno mesto. U protivnom hajde da zaključamo ceo grad i da pustimo niz Ibar i ovo malo preduzeća koja rade i plaćaju sve dažbine. Naravno da je ova gradska vlast suočena sa problemima koje je nasledila i da sada mora da vadi kestenje iz vatre koju nije zapalila, ali situacija je takva i mi u ,,Ibarskim" više nemamo ni vremena ni strpljenja da u nedogled čekamo.
Gde je sada ta toliko, od vrhova stranaka, potencirana - solidarnost? Ako neki saziv u prethodnom periodu nije pomogao Jasenu, da li sada odbornici treba da se svete ,,Ibarskim" ? Ja sam bio ubeđen da će takvo iskustvo rezultirati drugačijim načinom razmišljanja - ako meni nisu pomogli zbog čega ja ne bih pomogao drugima? Mislio sam da odbornici prvenstveno rade za dobrobit grada i ljudi koji žive u njemu, a ne da leče svoju ljutnju. A pod solidarnošću i opštim interesom podrazumevam i spašavanje sedamdeset porodica od bede i gladi, njihovo ,,osposobljavanje" da mogu da plate struju,vodu,grejanje,čistoću. Da li je javnim preduzećima svejedno koliko porodica sutra neće imati da im plati za izvršene usluge? A solidarnost u brojkama izgleda ovako - ako bi se sve ustanove koje se finansiraju iz gradskog budžeta odrekle samo jedan odsto ovogodišnjih prihoda nakupilo bi se tih pet miliona. Tražimo li mnogo?
   I na kraju jedna meni neshvatljiva kontradiktornost. Ako se u  budžetu ne nađe tih pet miliona dinara da preživimo, pa nas sedamdesetak završi na šalteru Nacionalne službe za zapošljavanje onda državi za naše plate na tom šalteru treba 12 miliona dinara. Sada tih 12 miliona ima, a onih pet nema. Ne mogu da verujem da jedan dobar domaćin može da se odrekne 32 miliona dinara ( dvanaest plus dvadesetak koliko bi smo uplatili u budžet) zarad svega pet miliona!!! Pa čak i da svi imamo programe  za samozapošljavanje državi za realizaciju tih programa treba duplo više para od onih pet miliona.
   A cela ova priča o pet miliona nije vezana ni za nekog kupca, ni za socijalni program, jer i dok stigne kupac ili dok se nađu pare za socijalni program ova kuća mora da živi i radi. A mi u ovoj računici, sa ovih pet miliona, živimo i sa sedamdeset zaposlenih (naravno tada možemo da zaradimo samo za minimalac) i sa pedesetak posle socijalnog programa (samo što bismo tada imali za cele sadašnje plate). I što je veoma važno - do kraja godine bismo na taj način otplatili dobar deo dugova i postali nešto interesantniji za potencijalne kupce. Nadamo se da će to biti konzorcijum preduzeća iz Kraljeva. Da li nam treba pomoći? Da li mnogo tražimo?  Hajde da što pre sednemo i dogovorimo se šta ćemo - da živimo ili mremo. Ma nismo više deca.

REPRINT IBARSKIH NOVOSTI OD 24. JUNA 1993. GODINE
Odbornici SO Kraljevo ugasili Ibarske!

PRIVREDNICI O SUDBINI IBARSKIH - piše Slobodan Rajić
Reprogramiranje dugova - najpreči zadatak

• "Amiga" ponovo zainteresovana da kupi Ibarske novosti ali ovoga puta kao konzorcijum više privrednika

   O iznalaženju rešenja za opstanak naše informativne kuće u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom održan razgovor sa privrednicima Kraljeva.
   Malobrojne prisutne, zastupnik kapitala i vršilac dužnosti  direktora i glavni  i odgovorni urednika Zoran Knežević, upoznao je sa trenutnom finansijskom sitacijom. Račun preduzeća je blokiran. Radnici su poslednju platu primili pre tri meseca i to drugi deo za septembar mesec prošle godine. Od decembra meseca nisu uplaćeni doprinosi za penzijsko i socijalno osiguranje, tako da od 01. jula radnici nemaju overene zdravstvene knjižice. Akcijski fond pokrenuo je inicijativu da država iz posebnih fondova poveže radni staž i uplati socijalno. Knežević je dodao  da je dobio usmeno obećanje da će biti realizovan socijalni program. Trenutno najveći problem predstavlja dug prema bivšem vlasniku preko preduzeća "Morava" iz Vrnjačke Banje od oko 7 miliona dinara.
   Miroslav Tlačinac vlasnik preduzeća "Amiga" i potpredsednik RPK Kraljevo, rekao je da je bio jedan od potencijalnih kupaca Ibarskih novosti  i da je imao nameru da ovo preduzeće kupi  ne zbog biznisa nego zbog imena, tradicije i regionalne TV frekvencije. Namera mu je bila da od TV Kraljevo napravi kanal koji bi više pratio privredu.
   Tlačinac razume zabrinutost radnika za opstanak ibarskih ali se ne slaže sa programom koji se emituje u poslednjih sedam dana. Tog mišljenja su i njegove kolege privrednici sa kojima je redovno u kontaktu i njihov ne dolazak na ovaj sastanka opravdava tom konstatacijom. Vlasnik "Amige" i dalje ima nameru da kupi Ibarske novosti ali ovoga puta pod uslovom da se preduzeće najpre finansijski konsoliduje, zašta je neophodna dobra volja grada. Tlačinac je mišljenja da gradski čelnici, osim za opstanak ibarskih, nemaju dobru volju, razumevanja i sluha ni za razvoj privrede u Kraljevu. To je nedavno na otvaranju nove fabrike kraljevačkog preduzeća "Mašinac" u Svilajncu, grupa privrednika, rekla gradonačelniku Kraljeva Ljubiši Simoviću.  
   Direktor Rajfajzen banke u Kraljevu, G-din Duškić rekao je da banka RTV Kraljevo od početka smatra  dobrim parnerom i da je saradnja sa našom medijskom kućom uvek bila profesionalna, korektna i da se nada da će ibarske opstati na obostrano zadovoljastvo.
   Na kraju svi prisutni saglasili su se da je opstanak Ibarskih novosti ipak u rukama političara i da se od gradske uprave ne samo očekuje nego i traži da Ibarske novosti pomogne najpre stavom da je preduzeće potrebno gradu a potom i finansijski, ako zatreba i kao garant kod banaka i političkim uticajem kod nadležnih državnih institucija.

KOMISIJA SKUPŠTINE GRADA O SUDBINI ,,IBARSKIH NOVOSTI" - piše Vladeta Stanojević
Traži se najbolje rešenje za opstanak ove medijske kuće

  • Iako smo ovaj veliki problem nasledili od prethodnika, mi ulažemo velike napore da pronađemo rešenje,naglašeno na sastanku komisije Skupštine grada

   Ako je suditi po raspravi koja je vođena na sastanku komisije koju je formirala Skupština grada sa zadatkom da pronađe rešenje za spas ,,Ibarskih novosti" onda se ovoj medijskoj kući pojavljuje svetlo na kraju tunela. Takav utisak se, pre svega stiče, jer niko od prisutnih nije izjavio da ,,Ibarskim" nema spasa i da moraju ,,niz vodu". Naprotiv, prisutni predstavnici svih stranaka koje su ušle u skupštinu vrlo detaljno su proanalizirali  trenutno stanje u ovoj kući i dogovorili se da na osnovu svega (sačekaće pisani materijal o svemu što je rečeno) narednog četvrtka ponovo sednu i pokušaju da pronađu najbolje rešenje za spas sva tri medija. Naravno, pri tome su predstavnici stranaka koje čine vlast upozorili da su neki potezi ograničeni i finansijama i zakonima. Gradonačelnik, Ljubiša Simović, najpre je upozorio da se više ne koristi predlog o ,,javnom servisu" jer to jednostavno po zakonu nije moguće. Zatim je upoznao  prisutne sa aktivnostima koje je on poslednjih dana imao baš povodom ,,Ibarskih", posebno o brojnim razgovorima koje je obavio u ministarstvima, Akcijskom fondu, vrhovima Demokratske stranke. Svuda se traže rešenja za spas, ali treba razumeti da nigde nema gotovih rešenja koja se mogu realizovati preko noći.
   Milomir Šljivić, predsednik Skupštine grada , posebno je istakao da ne treba sumnjati u njihovu dobru volju da pomognu, ali da se konačno mora do tančina rasvetliti sve šta se sve događalo pre, za vreme privatizacije i sada. Jer, poslednjih dana se svi prsti upiru u sadašnju gradsku vlast, koja je ovaj problem nasledila od prethodne, pa je sasvim realno da ova garnitura ne može da bude kriva za sve što je snašlo ,,Ibarske". Izrazio je i nezadovoljstvo programom koje se ovih dana emituje na TV Kraljevo i predložio da se malo ,,spusti lopta" i uspostavi jedan korektan partnerski odnos. Jer, nije korektno tražiti pomoć i istovremeno toj strani pripisivati sve probleme koji građani nose već duže vreme.
   Na kraju je dogovoreno da se u četvrtak sve stavi na sto i napravi dogovor šta i kako dalje. Sa tim zaključcima biće upoznato Gradsko veće, a zatim i Skupština, koja će doneti konačnu odluku da li grad može i koliko da pomogne ,,Ibarskim novostima".

MILAN TUFEGDŽIĆ, PRVI ZAŠTITNIK GRAĐANA GRADA KRALJEVA, O SVOJIM OVLAŠĆENJIMA I ISKUSTVIMA U DOSADAŠNJEM RADU NA NOVOJ DUŽNOSTI - pi[e Slobodan Rajić
"U ovim teškim vremenima potrebno je više solidarnosti i kontrola organa koji odlučuju o sudbinama ljudi"

   • Na trinaestoj sednici Skupštine grada Kraljeva, održanoj 15. aprila 2009. godine, Milan Tufegdžić, diplomirani pravnik, izabran je za za prvog zaštitnika građana grada Kraljeva. Na osnovu Ustava, Zakona o lokalnoj samoupravi i Statuta grada, Skupština je na jednoj od prethodnih sednica donela Odluku o zaštitniku građana grada Kraljeva, kojom su u 38 članova normativno regulisana njegova ovlašćenja, prava i sva druga pitanja. Za ovaj broj Ibarskih novosti Milan Tufegdžić govori o značaju i ulozi ove nove institucije u našem pravnom sistemu, koja je pre više od dve stotine godina najpre ustanovljena u Švedskoj pod nazivom ombdusman, a postoji u većini zemalja razvijene demokratije u svetu, kao i svojim iskustvima u dosadašnjem radu u periodu od prvih dva i po meseca.

  - Gospodine Tufegdžiću, kako je u Odluci Skupštine grada o zaštitniku građana Kraljeva, regulisan njegov status i uloga?
- Osnovnim odredbama propisano je da je "zaštitnik građana grada Kraljeva ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrćuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave i javnih službi, ako se radi o povredi propisa i opštih akata grada Kraljeva". On je nezavisan i samostalan u radu i za svoj rad odgovara samo Skupštini grada, u skladu sa odredbama ove Odluke. Ne može biti pozvan na odgovornost ili biti kažnjen za izneto mišljenje ili radnje preduzete u obavljanju svojih utvrćenih nadležnosti, a dužan je da vodi postupak poštujući pravna pravila, savesno, zakonito i nepristrasno. U vršenju svojih nadležnosti dužan je da postupa na osnovu Ustava, ratifikovanih međunarodnih ugovora, zakona, propisa i pravnih akata grada, po načelima pravičnosti,jednakosti i morala. Takođe, osnovnim odredbama propisano je da zaštitnik građana postupa povodom dobijenih pritužbi građana koji tvrde da su im aktom organa lokalne samouprave ili javnih službi povređena ljudska prava i slobode, kao i po sopstvenoj inicijativi, i u oba slučaja saglasno primenjuje isti postupak.

OSNOVNA OVLAŠĆENJA
- Kakva su još ovlašćenja zaštitnika građana prema donetoj skupštinskoj Odluci?
- Drugim poglavljem Odluke regulisana su navedena ovlašćenja koja se odnose pre svega na kontrolu poštovanja prava građana od strane gradskih organa uprave i javnih službi. Prema članu 8 Odluke, on nije ovlašćen da kontroliše rad Skupštine grada, predsednika Skupštine, Gradskog veća, gradonačelnika, sudova i tužilaštva. Međutim, on je ovlašćen da Skupštini grada i Gradskom veću Kraljeva daje predloge za izmene i dopune propisa ukoliko smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u tim propisima, kao i da inicira i donošenje novih propisa i opštih akata kada smatra da su od značaja za ostvarivanje prava i sloboda građana i Gradsko veće je obavezno da razmatra takve njegove predloge i inicijative.  Takođe, ovlašćen je da u postupku pripreme propisa na njihove predloge daje mišljenje Gradskom veću i Skupštini, ako se njima uređuju pitanja od značaja za zaštitu prava građana.
Veoma bitaj je član 10 kojim se propisuje da je zaštitnik građana "ovlašćen da javno preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana , odnosno inicira pokretanje disciplinskog postupka zaposlenog u organu uprave ili javnoj službi koji je neposredno odgovoran za učinjenu povredu i to i ako iz ponovljenog ponašanja funkcionera ili zaposlenih proizilazi namera da odbijaju saradnju sa zaštitnikom građana ili ako se utvrdi da je učinjenom povredom pričinjena materijalna ili druga šteta većih razmera". Ako u tim radnjama funkcionera ili zaposlenog ima elemenata krivičnog ili drugog dela, "zaštitnik građana je ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka".
- Bitne su odredbe Odluke koje obavezuju javne službe da sarađuju sa zaštitnikom građana i da mu omoguće pristup njihovim prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu a koji su značajni za njegov postupak. On ima pravo i da obavi razgovor sa svakim zaposlenim u organu uprave po postupku koji vodi, a predsednik Skupštine i drugi funkcioneri su u obavezi da ga prime na razgovor po njegovom zahtevu u roku od 15 dana, a zaposleni u upravi u roku od sedam dana od njegovog zahteva.
- Najzad, zaštitnik građana i njegov zamenik dužani su da i nakon prestanka funkcije čuvaju kao tajnu podatke do kojih dođe u vršenju svoje funkcije. Inače, dužni su i da Skupštini garda jednom godišnje, a najkasnije do kraja aprila, podnose izveštaj o svom radu za prethodnu godinu, u kome iznose ocenu o radu organa i službi koje kontrolišu, predlaže mere za otklanjanje uočenih nedostataka i inicijative za izmenu propisa, a po potrebi može da podnosi i posebne izveštaje Skupštini grad kojima ukazuje na naročito ozbiljne slučajeve povrede prava građana i probleme u radu organa lokalne samouprave i javnih službi.

POSTUPAK I NAČIN RADA
- U najkraćem, kako je Odlukom regulisan Vaš postupak i način rada?
- Već sam naglasio da zaštitnik može da pokreće postupak po pritužbi građana ili sopstvenoj inicijativi. Veoma je bitno da on najpre preventivno deluje, odnosno da ima pravo i dužnost da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja deluje preventivno u cilju unapređenja rada organa uprave, javnih službi i unapređenja zaštite ljudskih prava i sloboda.
- Svako fizičko ili pravno lice ima pravo, ako smatraju da su oštećeni, da podnesu pritužbu zaštitniku građana i to za maloletno lice preko roditelja ili pravnog zastupnika, a za pravno lice preko ovlkašćenog zastupnika. Pre podnošenja pritužbe obavezni dužni su da pokušaju da svoja prava ostvare u predviđenom pravnom postupku i zaštitnik ga upućuje na to.  Izuzetno, može pokrenuti postupak i pre nego što je okončan predviđeni pravni postupak, ako oceni da bi podnosiocu pritužbe time bila naneta nenadoknadiva šteta, nekorektnim odnosom ili neblagovremeniom radom zaposlenih u upravi i javnim službama. Pritužba se podnosi u pisanoj formi ili usmeno na zapisnik i na nju se ne plaća taksa niti druga nadoknada, a najkasnije u roku od godinu dana od dana izvršene povrede prava građana. Pritužba sadrži sve potrebne podatke o slučaju, a zaštitnik, po pravilu, neće postupati po anonimnim pritužbama i postupak nije javan.
Ako pritužba nije podneta u skladu sa Odlukom, zaštitnik nije dužan da postupa po njoj .
- Kada zaštitnik odluči da pokrene postupak obavestiće o tome podnosioca i organ uprave na čije se postupanje pritužba odnosi i da od njega pribavi stav o pritužbi, u roku koji zatraži, ali ne kraće mod 15 i ne duže mod 60 dana. U određenim slučajevima ima pravo da ne otkrije identitet podnosioca pritužbe. Ima pravo i da uzme izjavu od svakog lica za koje osnovano pretpostavlja da raspolaže saznanjima o okolnostima slučaja koji istražuje. Ukoliko organ po podnetoj pritužbi sam otkloni nedostatke, zaštitnik građana o tome obaveštava podnosioca i ostavlja mu rok od 15 dana da se izjasni da li je zadovoljan takvim postupkom. Ako, pak, utvrdi da u radu organa uprave ili javne službe nije bilo nedostataka, o tome takođe obaveštava podnosioca pritužbe.
- Ukoliko utvrdi da je bilo nedostataka u radu, upućuje preporuku organu o tome kako da otkloni nedostatak ili nepravilnost i on je dužan da ga o tome obavesti najkasnije u roku od 60 dana, da li je postupio ili nije po preporuci i zbog čega. Ako oceni da može nastupiti šteta za podnosioca, zaštitnik može preporukom utvrditi kraći rok ali ne kraći od 15 dan, a ukoliko organ ne postupi po preporuci zaštitnik je dužan da o tome  obavesti Skupštinu, Gradsko veće i javnost, a može da preporuči i utvrđivanje odgovornosti funkcionera i lica koja rukovode upravom ili javnom službom.
- Inače, Odlukom su detaljno regulisani izbor i razrešenje zaštitnika građana i njegovog zamenika čiji mandati traju pet godina. To ne bih mnogo obrazlagao, ali smo uočili propust u Odluci kojim je regulisano da se on bira većinom prisutnih odbornika na sednici, umesto većinom ukupnog broja odbornika koliko broji Skupština i predložili smo da se taj nedostatak otkloni na prvoj sednici "Gradskog parlamenta". Takođe, Odlukom je regulisano da je zaštitnik ovlašćen da obrazuje svoju službu i da se sredstva za njen rad obezbeđuju budžetom grada Kraljeva.

BROJ I STRUKTURA PREDMETA
-  Na ovoj dužnosti ste tek nešto više od mesec i po dana. Koliko ste do sada imali obraćannja građanja i kakva je struktura tih zahteva?
- Do sada imali smo više od 200 direktnih obraćanja i zvanično 4-5 poseta dnevno, odnosno zavedenih osamdesetak pritužbi građana, ne računajući pozive i razgovore telefonom. Najviše je bilo pritužbi u vezi radnih sporova, mada mi nismo nadležni za njih i bilo ljudi koji pitaju isto. Međutim, ono što je bila naša nadležnost to su pritužbe na rad inspekcija, službi za urbanizam, gradskih javnih preduzeća, imovinsko-pravne odnose, probleme seoskih vodovoda, seče šume, rad Zdravstvenog centra, Penzionog fonda, Nacionalne službe za zapošljavanje, čak i na rad pojedinih banaka gde ljudi traže otpis kamate. Uglavnom se ljudi žale na lične probleme i neostvarivanje nekih pojedinačnih prava, od problema autobuskih karata do pomoći da im se reše neka prava iz radnog odnosa, a tu su i problemi invalida kao na primer naš čuveni slučaj Dače Jovanova, bivšeg košarkaša koji zbog nedostatka platforme ne može da izađe iz stana što mu je neophodno. Poslednje što je stiglo to je zalba FK "Čibukovac" i korišćenja njihovog fudbalskog igrališta. Imali smo i iseljavanje iz stana koje je bilo danas (utorak). Imamo slučajeve od nasilja u porodici, pa do gladne dece!? Stvarno je širok spektar pritužbi i što se našeg rada tiče nije nam dosadno.
- Da li se više žale na ponašanje institucija ili pojedinaca?
- Uglavnom organa i institucija, a na pojedince vrlo retko. Nisu zadovoljni radom pojedinih organa i po njihovom mišljenju organi bi trebalo da rade drugačije, brže, povoljnije po njih itd. Bude tu i neopravdanih slučajeva i zahteva, gde su ljudi često duboko frustrirani i iznervirani svojom teškom situacijom.
- Imam utisak da mi ne znamo ponekad koliko ima gladnih ljudi u ovom gradu, koliko ljudi praktično sa nerešivim socijalnim, materijalnim, porodičnim problemima, ali su još strpljivi i pokušavaju da ih reše redovnim putem.

PREPORUKE I RAZLIČITA REAGOVANJA
- Na koji način ste im do sada pomagali da reše svoje probleme?
- Zavisno od situacije i svakog slučaja. Najpre pokušavamo  da im tamo gde možemo damo pravne i druge savete, uglavnom iz oblasti za koje smo mi nadležni. Mi od stranke prikupimo neophodnu dokumentaciju koju poseduju, ako je poseduju, onda vidimo na koji se organ ili službu on žali, potom zatražimo od tog organa podatke i izveštaj, po pravilu "da se čuje i druga strana". Ono što je pozitivno, da su nam do sada uglavnom izveštaji stizali redovno i da je saradnja sa njima dobra. što je jako bitno, mi nismo tu da bi bili inspekcija, dovoljno je inspekcija tim ljudima i onih koji rade u državnoj upravi. Naš zadatak je kontrolišemo njihov rad na taj način, ako slučajno nenamerno pogreše da isprave svoju grešku, a za namerne greške postoje drugi organi. Bilo je i slučajeva da smo ustanovili i neke manje propuste organa i u toku su takvi postupci, uz davanje naših preporuka. Ipak, uglavnom se trudimo da zajedno utvrdimo da je propust učinjen i da tom organu pomognemo, ne samo stranci. Još je rano da dajemo neke ocene i uglavnom sve rešavamo "u hodu".
- Da li ste uočili neke pojave korupcije i birokratskog odnosa u radu organa?
- Takvih slučajeva nije bilo, ako izuzmemo one opšte odrednice i ocene da je sve "podplaćeno", korumpirano, ali nije bilo konkretnih dokaza, mada to i nije naš posao isključivo, i sada se, koliko znam, formira posebna Komisija Skupštine grada za borbu protiv korupcije, ali mi nismo "bežali" i to da proveravamo. Što se tiče birokratskog odnosa, najviše žalbi je bilo na ponašanje jednog javnog preduzeća čiji osnivač nije opština, odnosno grad Kraljevo. Naš postupak je tajan, ali reći ćemo u izveštaju. Što se tiče gradskih propisa za koje smo nadležni, uočili smo neke nedostatke i vrlo brzo daćemo predložiti izmene.
- Kako građani reaguju na vaše postupke?
- Vrlo je teško objasniti stranci da je njegov zahtev neosnovan. To zavisi od onoga kako ga primate, kako ga saslušate, šta mu savetujete… Bilo je i takvih situacija da kad mu kažete da nije u pravu, da neko zalupi vratima, ali i da neko to pravilno shvati. U suštini, ljudi su pravilno shvatili našu ulogu, iako ima puno zahteva za koje nismo mi nadležni i onda ih upućujemo na prave adrese. Takvih slučajeva imamo dosta. Međutim, imamo mnogo ljudi sa životnim, socijalnim problemima. Tu im pomažemo tako što ih saslušamo i bar malo pomognemo, jer mislim da i toga u ovom gradu dosta fali. Ja sam doživeo, na primer, da je žena koja je došla da iznese svoj problem na kraju je tešila mene!? Mislim da ljudi nisu svesni svih nesreća koje se oko nas ponekad i da bi tim ljudima mnogo značilo da bar neko ih sasluša.

NAJVIŠE SOCIJALNO UGROŽENIH
- Kakva je starosna, profesionalna i socijalna struktura građana koji vam se obraćaju?
-  Mladih za sada nema i po tome izgleda mladi očigledno nemaju probleme u ovom gradu!? Mislim da je uzrok,  ne njihova neinformisanost, nego da smo mi na toj lestvici nisko i da mi ne možemo rešiti njihove probleme, da su oni mnogi širi i teži. Uglavnom su to ljudi srednjeg i starijeg doba. što se tiče profesije, tu nema pravila, tu vlada "uravnilovka", ima i radnika i poljoprivrednika, umetnika pa i pevača, intelektualaca itd. Imali smo i obraćanja pojedinih institucija, udruženja građana, skupština stanara, radnih kolektiva, pravnih lica. Na primer, imamo blizu 2.000 radnika Magnohroma, Slova, Papirprometa, vas u Ibarskim novostima i drugih neuspešno privatizovanih preduzeća. Tu je sigurno bilo propusta i u propisima i u praksi. Sigurno da nije bio ničiji cilj da se radnici ostave na ulici, već je to posledica nečijih grešaka. Mi nismo tu nadležni, ali samo ime na vratima nam govori da ne možemo da ostanemo pasivni i da to gledamo nezainteresovani. Iako su propisi republički, ali ljudi koji krše te propise su iz ovog grada, mislim na privatizaciju uglavnom. Da tih grešaka u radu ima i odavde, na to mislim.
- Kakav je Vaš prvi utisak, da li su građani shvatili Vaš značaj i ulogu i kakva je vaša saradnja sa republičkom službom zastupnika građana.
- Prvi utisak je iznenađujuće dobar, jer ipak se radi o novoj instituciji. Razgovarali smo i sa republičkom službom zaštitnika građana i njihovi prvi utisci su takvi. Posao je vrlo težak i oni u Beogradu kažu da jedan zaposleni vrlo teško dnevno primi pet ljudi. Inače, sa republičkom službom zaštitnika građana imamo dobru koordinaciju u radu, mi njima prepuštamo slučajeve iz njihove nadležnosti, oni nama iz naše, a često i zajednički pokušavamo da rešimo probleme. Pomenuo sam privatizaciju i nema grada ili opštine koji nema ovakve probleme, nažalost. Dejan Ćajić, moj zamenik, i ja smo izabrani izgleda u najgorem kriznom trenutku.
- Koliko možete građanima da pomognete u tim socijalnim problemima preko republičkih organa.
- Svi govorimo o "švedskom standardu, švedskom načinu života, švedskoj demokratiji". Kad u jednom takvom sistemu postoji potreba za ovakvom institucijom više od 200 godina, ne verujem da kod nas može da bude drugačije da bi se to ostvarilo. Smatram da je naša kriza napravila da su naše nadležnosti malo skrajnute s puta. Naša nadležnost bi pre svega trebalo da bude zaštita ljudskih prava i slobode, prava nacionalnih manjina, dece, invalidnih osoba, ne lica sa invaliditetom jer to ljudi ne prihvataju, pa je jedna žena ispravila republičku službu i rekla im "Ja nisam lice sa invaliditetom, ja sam osoba sa invaliditetom". Međutim, u ovakvim vremenima krize i delatnost se menja.

SVUDA SLIČNI PROBLEMI
- Da li su ovakve institucije formirane u drugim gradovima Srbije i kako sarađujete sa njima.
- Kako da ne. Imamo najbližu u Kragujevcu. Oni postoje već pet godina. Mi smo bili tamo, oni su dolazili ovde. U Vojvodini su skoro svi gradovi pokriveni sa ovom institucijom, u centralnoj Srbiji veći jesu, u drugima je to u toku. Problemi su, manje-više, isti, s tim što je u južnijim sredinama teža situacija. U Nišu su problemi sigurno veći nego u Beogradu i drugačije prirode.
- Kakva je Vaša saradnja sa gradskim funkcionerima i službama?
- Još je rano za neku ocenu, još se "merkamo", da tako kažem, ali u suštini mora biti dobra, jer ako shvate kao pomoć sebi onda će biti u redu, a ako nas shvate kao nekog koji njih kontroliše, onda neće biti dobro, ali je rano za neku ocenu tog odnosa, a možda o to treba pitati i njih.
- Za sada u Vašoj službi rade dva zaposlena, vi i Vaš zamenik Dejan Ćajić. Da li će ta služba biti kompletirana.
- Za sada rade dva čoveka, služba još nije kompletirana. Mi smatramo da je u ovim vremenima krize nama dovoljan još jedan radnik koji bi vršio administrativne poslove, normalno iz kruga zaposlenih u Gradskoj upravi, ne novoprimljenih.
- Za kraj razgovora, jedna generalna ocena o radu ove nove institucije u narednom periodu i vaša poruka građanima kojima su ugrožena prava?
- Meni je lično mnogo lakše bilo dok sam radio teže poslove, u "pekarstvu" i "Čistoći", na primer, gde je bilo po 200-300 radnika, problima organizacije posla, obezbeđivanja plata itd. To je moj prvi utisak.
- Što se tiče moje poruke građanima, ujutro kad ustanu i kad pogledaju levo-desno oko sebe, neka vide da su možda još više ugrožena ljudska prava. Po mom mišljenju, probleme uvek treba rešavati tako da se krene od najmanjeg problema, ali da se bar jedan reši u toku dana, a ne krenuti na najveće - pa ništa.  Ovo su teška vremena i u teškim vremenima potrebno je više solidarnosti, brige o  bližnjima i čoveku uopšte, ali i kontroli zakonitosti i  rada organa koji odlučuju o njihovim sudbinama i mi ćemo u tom smeru delovati.

   • Nešto neverovatno desilo se pre nekoliko hiljada godina u Srbiji u kraju Đavolja varoš, nedaleko od Prolom Banje. Iz peščanog tla izraslo je 202 kamena stuba, koji prkose vremenu, ne menjajući godinama svoj izgled i veličinu

   Osamdesetogodišnjak, koga smo sreli u podnožju pod stubovima, proveo je ceo svoj životni vek gledajući to svetsko čudo. Na naše insistiranje nam je izjavio:
   "Od malih nogu pratim ove stubove i tvrdim da nisu za ovo vreme, od kako pamtim, promenile niti svoju veličinu niti boju, mada je u ovim krajevima vladalo nevreme sa  olujama i jakim vetrovima. Ništa ih nije moglo promeniti. Čak su i svetski ratovi bili na ovim terenima. Kažem da je ovo nešto što priroda nije napravila. Priča se da su se dvoje zaljubljenih hteli oženiti. Bili su brat i sestra. I to sveštenici nisu dozvoljavali. Đavoli, koji su tada živeli u ovim krajevima ubedili su brata i sestru da se ožene. Međutim dvoje mladih nije poslušalo savete sveštenika nego savete đavola i pošlo je na ženidbu sa dvesta svatova. Uz pesmu i igru svatovi su išli na venčanje. Prolazeći pokraj ovog kraja iznenada je nastala neverovatna oluja i grmljavina, koja se čula čak do drugih srpskih krajeva. Iz neba je padalo kamenje i pesak. Nastao je usred dana totalni mrak. Nije se video prst pred okom. A onda je sve prestalo. Svanuo je lep sunčan dan, a nigde ni traga ni glasa od dvesta ljudi koji su pošli na svadbu. Nije bilo ni dvoje zaljubljenih. Domaćini koju su pošli da traže svoje mile i drage videli su samo 202 kamena stuba koji su strleli u nebo. Pošto nisu znali odgovor za to čudo, verovali su da su to đavoli uradili i od tada zovu ovaj kraj Ćavolja varoš. Naravno da su rođaci kad su videli šta se desilo plakali za svojim izgubljenim rođacima danima pored stubova od čega su nastali potoci sa lekovitom vodom, koja i danas teče po ovim krajevima i leči ljude od različitih bolesti. Pošto je ovo mesto bilo prokleto učeni ljudi iz ovih krajeva zabranili su nošenje kamenja iz ovih krajeva sa sobom u druge krajeve jer su nesreću donosili vlasnicima kamenja. I dan danas posetioci Đavolje varoši ne nose sa sobom ni zrno peska a kamoli kamen".
   Mladi iz ovih krajeva zajedno sa Ministarstvom za dijasporu Republike Srbije odlučili su da ovu jedinstvenu i čudnu atrakciju Srbije prijave za finale 7 svetskih čuda prirode.
   Ministarstvo za dijasporu moli sve naše ljude po svetu da glasaju za Đavolju varoš i tako pomognu da Đavolja varoš zauzme prvo mesto u izboru za "7 svetskih čuda prirode". Glasanje traje do 7. jula 2009. Sve informacije možete dobiti na sajtu:www.djavoljavaros.com
Rade Bakračević

FOTOREPORTAŽA IZ BEOGRADA
Rade je uvek originalan, neponovljiv i uspešan.

  U životu su uglavnom slučajnosti, koje su, u krajnjem slučaju, nekad i očekivane. Dešava se nešto što ponekad ne razumemo. Stvarnost je takva i na to smo se hiljadama godina navikli.
   Tako je bilo ovih dana. Moj prijatelj Rade Bakračević je imao svoj sedamdeseti rođendan 24. juna 2009. godine. Veliki jubilej skromnog i pozitivnog čoveka, koji nije hteo da pravi veliki događaj oko toga. To bi morali drugi da odrade. A neka ostane to tako kako je sudbina odredila. Neka rođendan i veliki jubilej ostane u običnom danu. A eto nije se ispunila njegova želja da provede svoj rođendan u krugu porodice.
Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije pozvalo je poznate srpske  novinare iz celog sveta da dođu 24. juna u Beograd na zajednički sastanak predstavnika medija iz dijaspore. U Beograd su stigla sama "zlatna pera" srpskog novinarstva među kojima je bio i Rade Bakračević, glavni i odgovorni urednik "Srpskih internetskih novina. Veseo sam, da sam i ja bio deo tog novinarskog karavana.
Posle veoma plodnih razgovora novinara sa svih pet kontinenata Ministarstvo za dijasporu pozvalo je sve prisutne novinare (oko sto novinara) na svečanu večeru u najpoznatijem muzičkom delu Beograda u Skadarliji. Uz stare gradske pesme nastalo je veselje novinara i predstavnika Ministarstva za dijasporu i Vlade Republike Srbije koje je trajalo do duboko u noć.
A onda ponovo slučajnost.
   U garderobi gostione u centru Skadarlije padne jakna i iz nje pasoš koga podignem i pošto ne znam čiji je pasoš pogledam u njega i vidim da je od Rada Bakračevića i tom prilikom vidim i njegov datum rođenja 24. juni 1939. Dođem do Bakračevića i čestitam mu rođendan razglasivši prisutnima da njihov kolega Rade Bakračević ima tog dana sedamdeseti rođendan. A onda je nastalo veselje da bolje nije moglo da bude.
Posle sedamdeset godina Rade Bakračević je proveo svoj lični praznik u njegovoj Srbiji u glavnom gradu njegove otadžbine.
   Ne želim da pišem o njegovim aktivnostima, koje su uvek bile pozitivne i uspešne. Pratio sam njegov neprofesionalni rad u Savezu srpskih društava, u povezivanju Srba iz dve štajerske pokrajine u turizmu, novinarstvu, sportu pa na kraju i politici. Dva puta je proglašen 2002. i 2003. sa svojim preduzećem "Bajus" za najuspešnijeg privrednika Slovenije. Dobitnik je posebnog priznanja za razvoj slovenačkog turizma. Nosilac je srebrnog znaka TZS i jedini iz Slovenije nosilac Zlatnog znaka Republike Srbije, dobitnik priznanja za sve dobro što je uradio u životu, koje mu je predao dr. Vekoslav Grmič.
Dr Radisav Komadina

PREKO NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLJAVANJE DODELJENI UGOVORI PO KONKURSU ZA PROJEKTE JAVNIH RADOVA
Kvalitetniji projekti i veći broj zaposlenih

   • Za osam projekta javnih radova ove godine grad Kraljevo dobio tri puta više sredstava kojim će na šest meseci posao dobiti 141 nezaposleno lice • Narodni poslanik mr Jovan Nešović: "Filijala NSZ u Kraljevu i poslodavci su ove godine ozbiljno shvatili da se samo dobrim projektima može doći do finansijske podrške za javne radove u našem gradu od velikog značaja u uslovima krize" • Nezaposleni će biti angažovani ou raznovrsnim javnim radovima, od uređenja životne sredine do kulturnih delatnosti, uz mogućnost eventualnog dobijanja i stalnog zaposlenja

   Posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje Vlada Srbije i ove godine raspisala je konkurs za projekte javnih radova. U tu svrhu budžet za ovu namenu je sa prošlogodišnjih sedam stotina miliona dinara povećan na oko 1,3 milijarde dinara, a za javne radove na području Filijale NSZ Kraljevo (grad Kraljevo, opštine Vrnjačka   Banja i Raška) odobreno je blizu četrdeset miliona dinara.
Tim povodom u Filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Kraljevu, u sredu, 1 jula, organizovana je svečana dodela ugovora za izvođenje javnih radova, kojoj su,  pored izvođača radova, prisustvovala i nezaposlena lica koja to neće biti bar u narednom periodu od šest meseci koliko je trajanje ovih projekata. Osnovni cilj javnih radova je očuvanje i unapređenje radnih sposobnosti nezaposlenih, uz istovremeno obavljanje poslova od javnog interesa. Ova, pre svega ekonomska, ali i društveno-socijalna mera, namenjena je zapošljavanju teže zapošljivih kategorija i licima u stanju socijalne potrebe, ali i pospešivanju privrednih kapaciteta.
- Ekonomska kriza je je u punoj meri dala svoje negativne efekte i u Srbiji. Privredna aktivnost je daleko niža nego što je bila prošle godine, manje je novca na tržištu i manje ljudi koji mogu doći do posla nekim regularnim i realnim putem, kao što se u normalnim privredama to i dešava - istakao je narodni poslanik mr Jovan Nešović.
Najveći deo javnih radova odnosi se na socijalne, humanitarne i kulturne delatnosti, kao i na održavanje i zaštitu životne sredine i prirode, a posebna pažnja ove godine posvećena je kvalitetu konkursnih projekata.
- Nacionalna služba za zapošljavanje i njena Filijala ovde u Kraljevu su ozbiljno shvatile potrebu da se samo kvalitetom može doći do podrške, odnosno do sredstava za zapošljavanje tih ljudi na šest meseci. Znači, mislim da su poslodavci koji su ove godine prijavili projekte  ozbiljno porazmislili, iz jednog prostog razloga što nije bilo ni mnogo projekata, ali su projekti bili kvalitetni, a broj ljudi koji je prijavljivan za te projekte je bio daleko veći nego prošle godine - naglašava Nešović.
Tako je na području grada Kraljeva za projekte javnih radova prošle godine  bilo izdvojeno osam, a ove godine 24 miliona dinara. Ovim novcem biće finansiran rad za 141 trenutno nezaposleno lice kojima će ovaj posao možda biti i "odskočna daska" za stalno zaposlenje.
- Pored onoga što je opšte dobro da će ostati  zajedno u javnim radovima, od čišćenja obala do uređenja "divljih" deponija i romskih naselja, ima i drugi karakter, a to je da upravo ova lica uvedemo u jednu sveru rada, da steknu utisak da mogu da žive od svog rada. To je s jedne strane, a sa druge i da se nametnu poslodavcima da u nekom izvesnom periodu zasnuju stalni radni odnos - podvlači Milan Šekularac, direktor Filijale Nacionalne službe zapošljavanja Kraljevo.
Ukupno osam odobrenih projekata za javne radove na području grada Kraljeva su vrlo raznovrsni, pored navedenih, i pomoć starim i bolesnim licima, uništavanje medicinskog otpada, čišćenje i uređenje srednjovekovnog grada Magliča i drugi.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

SARADNJA EKONOMSKIH ŠKOLA KRALJEVA I MANNHEIMA - piše Radoslav Živković
Razmena znanja- ključ za Evropu

   • Višegodišnja uspešna saradnja Ekonomsko trgovinske škole iz Kraljeva  sa Ekonomskom školom iz nemačkog grada Mannheim-a nastavljena je posetom  gospodina Njaltera Schmicha direktora te škole Kraljevu. Tokom trodnevnog boravka gostu iz Nemačke predstavljeni su naš sistem obrazovanja, grad Kraljevo i  njegova okolina

   Letnji školski raspust i nedostatak školskih aktivnosti   nije predstavljao prepreku gospodinu Walteru Schmichu direktoru Eberhard - gothein - schule iz Mannheima da se upozna sa radom škole, organizacijom nastave, obrazovnim profilima i vannastavnim aktivnostima kraljevčana. Multimedijalnom prezentacijom koju su specijalno za gosta učenici pripremili na nemačkom jeziku prikazan je rad  naše srednje škole. Posebnu pažnju gosta izazval su virtuelna preduzeća koja u dobro opremljenim školskim kabinetima učenicima pružaju neophodna praktična znanja i iskustvo za rad u izabranim zanimanjima posle završene škole. Naš školski sistem se prilično razlikuje od Nemačkog.

PRAKSA I PLATA
   Učenici Ekonomske škole u Mannheimu provode dva dana na nastavi, a preostala tri na praksi u izabranim preduzećima. Za svoj rad nagrađeni su novčanom naknadom koja iznosi od 300 do 1000 evra mesečno. Većini učenika posle završene škole obezbeđen je posao u preduzećima u kojima su obavljali praksu. Mali broj radnih dana u školi profesorima obezbeđuje tek 20 časova nastave. Preostalo radno vreme koristi se ,uz dobru organizaciju posla, za druge školske aktivnosti. U školi postoji dramska sekcija koja učestvuje u pripremi programa za  Božić, Uskrs i druge svečane prilike.
   Gospodin Walter bio je posebno impresioniran sportskim klubom "Ekonomac" i virtulnim preduzećima u okviru škole.
-Ova škola je pokazala veliko interesovanje da sa drugim školama iz inostranstva, primera radi iz Nemačke, sarađuje i kooperira i , ukoliko je moguće, izgradi partnerstvo. Utisak o ovoj poseti je veoma dobar. Topao prijem na koji sam ovde naišao najbolje govori o tome kakvi su Srbi, posebno mladi, koji kroz razmenu znanja i iskustva sa svojim vršnjacima žele da prošire dobro znanje iz oblasti za koju se školuju ali i šire. Pored toga, impresioniran sam prezentacijom koju su učenici pripremil na Nemačkom jeziku. To najbolje govori o tome da su potpuno spremni da se uključe u sve tokove savremene Evrope i mi ćemo im, u skladu sa našim mogućnostimo, to svakako omogućiti.-                       
  - Naš i nemački sistem obrazovanja ekonomskih tehničara prilično se razlikuju, ali to  ne predstavlja prepreku za proširenje saradnje i razmenu učenika. Za početak, u planu je višednevni boravak naših učenika u Mahajmu i uzvratna poseta njihovih vršnjaka Kraljevu istakla je Slavica Pajović- Dukić, direktor Ekonomsko-trgovinske škole iz Kraljeva.

PRIORITET RAZMENI ZNANJA
   - Od 2003. godine školovanjem obrazovnih profila Poslovni administrator i Komercijalista naša škola je uključena u reformu srednjeg stručnog obrazovanja. Od ove školske godine stratuje ogledni profil Službenik osiguranja. Zbog toga je veoma značajna razmena iskustava sa njihovim vršnjacima koji se u Nemačkoj pripremaju za slična zanimanja. Svakako da nove tehnologije, na primer Internet, pružaju priličnu količinu kvalitetnih informacija ali prioritet ipak dajemo neposrednoj razmeni znanja. Zato očekujemo da krajem ove godine posle sprovedenog konkusa prva grupa učenika krene u posetu svojim vršnjacima u Mannheim-u.
  - Pored usmenih dogovora direkora Ekonomsko trgovinske škole iz Kraljeva, i direktora Ekonomske škole iz Mannheima izrađen je precizan i kompletan  plan buduće saradnje. Za njegovu realizaciju potreban je deo sredstava koje u ovom trenutku kraljevačka škola nema. Grad Mannheim finansira školu sa 200.000 evra  godišnje, država obezbeđuje plate profesorima što Nemcima omogućava realizaciju gotovo svih planova.
   Slobodno vreme domaćini su iskoristili da gostu iz Nemačke pokažu značajne spomenike kulture u Kraljevu i njegpovoj okolini. Posle trodnevnog boravka, na rastanku, nekoliko lepih poklona od kojih je najprijemčiviji bio Spski brend "SLIVOVICA". Do novog susreta u Mannheimu ŽIVELI!



HUMANITARNE UMETNIČKE KOLONIJE - piše Dragan Bajović
Slikari za “Ibarske novosti”

  U nedelju je u Domu učenika srednjih škola u Kraljevu održana likovna kolonija u korist naše firme. Petnaestak kraljevačkih slikara naslikalo je dela koja će biti prodata na aukciji koju ćemo prirediti krajem oktobra.

   Pre 15-ak dana na Beranovcu, u dvorištu Aleksandra Rakuša, dvanaestoro slikara slikalo je za "Ibarske novosti". Osim Rakuša koji je tim slikarima bio domaćin, Vlastimir Spasojević Evčo je, ustvari, predložio da slikari svoja dela poklone nama, "Ibarskim novostima".

   Akcija kraljevačkih slikara nastavljena je juče u Domu učenika srednjih škola u Kraljevu, u dogovoru sa gospodinom Draganom Novičićem, koji je direktor te ustanove.

   Ovu drugu akciju pomogao je Milan Trikoš, koordinator Sindikata Nezavisnost koji je  većinski u Ibarskim novostima.

Svi slikari i njihovi domaćini bili su jedinstveni u oceni da bi eventualni postunaki nestanak naše kuće sa medijske scene Srbije velika bruka za Kraljevo i Kraljevčane.

   U dvorištu Šumarske škole slikali su Tanja Vujanac, Jovana Milić, Tatjana Pljakić, Vlastimir Spasojeviić, Hadži Milena Marija Magdagelana,  Ljubiša Jovanović Volf, Jelena Petrović, Marija Vranić, Slađana Miljković, Vladimir Pajić, Miodrag Tašković, Goran Suša, Rade Vučetić i Miloš Antonović.

Sledeća kolonija za Ibarske novosti biće uskoro organizovana u dvorištu Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević.
Do kraja oktobra organaizatori kolonija za našu firmu očekuju da će obezbediti najmanje sto slika. Akciju pomažu mnoge firme iz Kraljeva, što jasno govori da je Kraljevčanima  veoma stalo do Ibarskih novosti koje su im svih ovih decenija bile glavni informativni medij.



NIN O NOVOJ KNJIZI PESAMA MILOŠA MILIŠIĆA
Onako kako se živi

   - Miloš Milišić ,,Spokoj kraja", Narodna biblioteka ,,Stefan Prvovenčani" Kraljevo

   Postoje pesnici koji neznano kako i neznano zašto, promaknu pažnji kritike. Razlozi tome mogu biti i ovakvi i onakvi (mahom stereotipni: te kritika ne valja, te pesnici ne zaslužuju pomno čitanje ), ali bi se u slučaju kraljevačkog pesnika Miloša Milišića, iza koga stoji sada već lep pesnički opus, moglo reći da je posredi voljni izbor stvaralačke pozocije. Bez težnje da se nametne, sasvim skraja, tiho pišući, u stalnoj promeni, tako što pesmom prati sopstveni put, Miloš Milišić je u knjigama pesama Vosak, pomorandže (1984), Juda u Srbiji (1987), Crni petak (1992), Ognjena reka Mihaila Astrape (1996), Ukradena vrata (2002), Nasledna bolest (2004) i sada Spokoj kraja, pisao najpre poeziju svedenih lirskih reminiscencija, u stalnom nastojanju da rekonstruiše, jezički oživi i u sećanju teksta pesme sačuva neke bivše slike, nekada mitske, nekada sasvim lične, empirijske, ejdetske. Pri tom je po pravilu kretao od onoga što je u svakom čoveku najdublje i najsublimiranije, a to su prizori odrastanja, oni su majdan stiha.
S vremenom, u Milišićevoj poeziji dolazi do dalje redukcije jezika, pa i do promene tematskog težišta. Umesto lirskog, molskog, počinje da funkcioniše drugo načelo, težnja da pesma postane lapidaran, objektivizovan uvid u neku pojavu iz ličnog ili opšteg života, iz nacionalne istorije, a proširuje se i njen književni kontekst, ona sve češće postaje dijalog sa drugim pesnicima i drugom poezijom. U knjizi Crni petak Miloš Milišić se, s punom koncentracijom, okreće paganskom, basnovnom poetskom nasleđu, ukrštajući jezičku mehaniku od te vrste sa detaljima i temama iz neposredne savremenosti, ponekad čak pišući pesmu kao reakciju na dnevnu vest. U novijim fazama rada on piše u dva osnovna poetska ključa: jedan je lirski, hrišćanski molitven, mnijaturan, drugi retoričan, narativan, veristički.
   Sudeći i prema knjizi Spokoj kraja očigledno je da je Milišić pesnik koji se ne zadovoljava jednim pesničkim obrascem, ne brusi i usavršava samo jedan vid pesme, već se prema poeziji odnosi kao prema području stalno otvorenih, stalno novih izražajnih mogućnosti. Ta raznolikost i dinamičnost, ta potreba da se slovi o svemu što jeste ili što bi bar moglo biti poetično, u nekakvom dodiru sa metafizičkim prisenkom, sa obećavajućom neizvesnošću estetizovanog smisla, čini lepo svojstvo poezije Miloša Milišića, premda se ponekad okrene u suprotnost: potencijalno, sve zaista može biti poezija, ali objektivno, sve ipak nije poezija, poezija je izabrani, povlašćeni, ozračeni, osmišljeni delić te jednote.
   I u knjizi Spokoj kraja, koj pribira, a u ponečem ponavlja sve ono najbolje što je pesnik do sada imao da kažnj (neke stare pesme dobijaju novo okruženje ), stiče se utisak da pesme Miloša Milišića piše više pesnika, tačnije, više glasova jednog pesnika, koji uvek iz početka, jer svaki je put prvi put, traga za odgovarajućim jezičkim rešenjem. Konačno knjiga Spokoj kraja svedoči da je Miloš Milišić uspostavio kontrolu nad svojim raznolikim interesovanjima, odnosno da su se u njoj predačko i moderno iskustvo stopili u osnažen stav da je pesme najbolje pisati onako kako se živi: ispotiha, s kraja, bez namere da se time postane medijska ili kakva druga zvezda.
Mihailo Pantić



SAOPŠTENJE MINISTARSTVA PROSVETE
Upis bez plaćanja “đačkog dinara”

   Ministarstvo prosvete saopštilo je danas, uoči upisa učenika u srednje škole 8. i 9. jula 2009. godine, da srednje škole ne smeju uzimati novac od roditelja prilikom upisa učenika u prvi razred srednje škole, niti uslovljavati njihov upis plaćanjem "đačkog dinara".
   Odluka o uplati novca za učenike prvog razreda u vidu dobrovoljnog "đačkog dinara" može biti doneta tek u septembru mesecu, po konstituisanju Saveta roditelja prvog razreda svake škole, navodi se o saopštenju.
   Savet roditelja ima pravo da donese odluku o uplati određenih sredstava na račun škole, ali ova odluka ne može biti obavezujuća za roditelje i mora se se jasno istaći da je na dobrovoljnoj osnovi.



FOTO KOMENTAR O KUBI U NARODNOM MUZEJU - piše Dragan Bajović
Lišanin prvi put među svojima

   Mihailo Lišanin, rođen je 1949. godine u Lascu, selu nedaleko od Kraljeva. Završio je Mašinsko-tehničku školu, bio jedan od naših najboljih atletičara, trkač dugoprugaš, ponos kraljevačkog Atletskog kluba “Metalac”. Kao istaknuti atletičar, još pre 33 godine otišao je u Sloveniju.  Više nije trkač na duge pruge. Postao je putnik na daljinu. Skoro da nema zemlje na svetu gde ovaj Kraljevčanin, naturalizovani Slovenac, nije bio. I svuda je dočekivan na najvišem nivou. Zašto je to tako? 
   Mihailo Lišanin danas u centru Celja ima Galeriju mladih likovnih stvaralaca, starosti od 6 do 20 godina. To je jedina galerija takve vrste u Sloveniji, koju čak delom finansira i Grad Celje, čiji je Lišanin zaslužni građanin. Ovakvih galerija u svetu ima još samo 15. To je međunarodna galerija, a u vlasništvu samo jednog čoveka - Mihaila Lišanina. U njoj se na svakih mesec dana događaju  postavke likovnih dela mladih iz 70 zemalja sveta. Za devet godina koliko postoji, Lišaninova galerija je stvorila fundus od oko 120.000 likovnih radova. Kako je jedan čovek, koji nema nikakvu zvaničnu umetničku školu, uspeo da izgradi toliki svetski autoritet? On je, naime, osmislio mećunarodni konkurs za male slikare iz čitavog sveta. U početku sa dosta skromnim odzivom, vremenom su u Celje počela da pristižu dela dece sa čitave planete. Tako je Lišanin postao ugledna svetska ličnost i počeo da, na zvanične pozive često visokih predstavnika mnogih zemalja, putuje svetom.
   Zanimljivo je da Lišanin nikada do sada nije nastupio u svom gradu. Ovde ga se sećaju uglavnom stariji naši sugrađani i to kao istaknutog atletičara. Ipak, nedavno, Foto-kino klub “Kraljevo” je ugostio ovog Kraljevčanina i izborio se da veče Mihaila Lišanina posvećeno njegovom nedavnom boravku na Kubi bude održano u najelitnijem prostoru u gradu - u Galeriji Narodnog muzeja. Ovaj svetski putnik, uz pomoć fotografija koje je sam snimio, govorio je publici o toj egzotičnoj zemlji koju, iako slovi za najnedemokratskiju na svetu, retko ko ne želi da poseti.
   “Na Kubi sam, na poziv Minstarstva za prosvetu, boravio tri nedelje”, priča za “Ibarske” Lišanin. Tamo smo se dogovarali o predstavljanju kubanske kulture u Evropi. Za uzvrat, oni bi zastupali moju Dečju galeriju na karipskom području. Istovremeno, u Havani sam podelio priznanja kubanskoj deci koja su nagrađena na mom ovogodišnjem 14. međunarodnom konkursu. U to vreme sam prokrstario veći deo Kube gde sam upoznao tamošnji vrlo zanimljiv i uzbudljiv život. Snimio samo oko 1.500 fotografija na različite teme - arhitektura, plaže, saobraćaj, priroda...”
    I tako, zahvaljujući Kubi i svojim dobrim fotografijama, Foto-kino klubu “Kraljevo” i Narodnom muzeju, Lišanin se, posle 15 godina umetničkog rada i 170 izložbi dečjih radova širom sveta i u mnogim gradovima bivše Jugoslavije i današnje Srbije, konačno predstavio i svojim sugrađanima.



OSAM DECENIJA POSTOJANJA SPORTSKOG DRUŠTVA ,,POLET" U RATINI
Priznanja sportistima i aktivistima

   Sportsko društvo ,,Polet" u Ratini ove godine obeležava značajan jubilej - osam decenija od osnivanja. Te daleke 1929.godine, među prvima u kraljevačkoj regiji, osnovan je i klub u Ratini. Ime ,,Polet" dobio je 1953.godine, kada je preimenovan dotadašnji FK ,,Seljak". Istovremeno je ugašen (Ratina je tada imala dva kluba) FK ,,Omladinac". Inače, FK ,,Polet" se takmičio u svim ligama kraljevačke regije, sa zapaženim usponima i povremenim padovima, ali je uvek bio izražen zavidan takmičarski duh.
   Klub je bio osnovan kako bi se mladi posvetili sportu, a ne porocima, i po ocenama vrednih aktivista to se sa uspehom sprovodi već decenijama. U godini jubileja zacrtani su veliki planovi - da se dovrši sportski centar, izgradi plivački bazen i sportska hala uz objekat škole ili na drugoj lokaciji,čime bi bio zaokružen deo potreban sportu u Ratini.
   Povodom jubileja biće organizovan fudbalski turnir i odigrane dve značajnije fudbalske utakmice. Na svečanoj Skupštini biće uručena priznanja najzaslužnijim aktivistima, sportistima i donatorima. Na letnjoj pozornici KUD ,,Rade Vilotijević"  održaće koncert narodnih pesama i igara. Za vreme proslave u Ratini će boraviti pobratimi iz Magliča kod Bačkog Petrovca (iz Vojvodine), a planirano je da deca iz njihove škole i kulturno umetnički ansambl takođe učestvuju u programima. Biće to proslava za nezaborav!
Krsta Stojadinović

SPORT

FUDBALERI KRALJEVAČKE SLOGE POČELI PRIPREME - piše Stole Petković
,,Beli” zalet za Prvu ligu

   Fudbaleri kraljevačke Sloge počeli su sa pripremama za novu prvenstvenu sezonu. Na gradskom stadionu svečana atmosfera koju su uveličali i verni navijači ,,Kasapi". Tako je to kada klub odlazi u viši rang, Prvu Telekom ligu.

   Na prozivci uglavnom starosedeoci, oni koji su na plećima izneli teret prošle prvenstvene sezone u Srpskoj ligi Zapad..
- Ostvarili smo cilj ulazak u Prvu ligu. Mislili smo da ćemo od prvog dana startovati za pojačanjima. No, to se nije desilo ali će se u narednom periodu raditi upravo na tome. Kada su u pitanju odlasci iz kluba, slobodni su Vasić i Bilić. Dakle imaju odrešene ruke ali ko zna možda dođe i do novog dogovora nikad se ne zna - kaže trener Ivica Cvetanovski.
   Kapiten Branislav Ćurić će najverovatnije završiti igračku karijeru Tanasijević odlazi u Laktaše. Svi ostali su u timu i zajedno sa priključenim omladincima prvi počasni krug napravilo je dvadesetak igrača. Sa novajlijama konkurencija će nema sumnje biti žestoka.
- Mi moramo pojačati gotovo svaku liniju. Odbrana je najstabilniji deo tima. Treba nam golman i nadam se da će se Ćogatović opet vratiti, on je pozajmljen od Javora. Takođe, trebaće sveža krv i u veznom redu kao i u napadu. Treba napraviti konkurenciju i tada nikome neće biti zagarantovano mesto u timu - dodaje Cvetanovski.
   Mesec i po dana je do popočetka prvenstva u Prvoj Telekom ligi. Kakvi su planovi Sloge?
- Prva faza od petnaestak odvijaće se  ovde u Kraljevu, druga će se odraditi u Ivanjici. gde ćemo odigrati veći broj utakmica a finiš priprema opet u gradu na Ibru uz obavezne utakmice sa jačim rivalima.
Pre izlaska na teren igrače i trener e pozdravio je predsednik Skupštine kluba Miroslav Karapandžić.

STRUČNI ŠTAB
   - Pored mene u stručnom štabu su Željko Milićević koji dolazi iz kraljevačkog Metalca i Slobodan Torlaković, trener golmana, koji je do sada bio u Emiratima.



ŠAH KLUB SLOGA U NOVIM PROSTORIJAMA
Gambit bez pušenja

   Šah klub Sloga iz Kraljeva preseljen je u nove prostorije. Umesto onih u odavno oronuloj i sklonoj padu zgradi u Omladinskoj 39, sada su tu nove u tržnom centru, preko puta dečjeg Doma zdravlja. Tu je i kafe bar, svetliji prostor i što je najvažnije za populaciju koja dolazi ima i mokri čvor! Ima još jedna novina:
   - U ovim prostorijama neće biti dozvoljeno pušenje - kaže sekretar ŠK Sloga Aleksandar Semić. Moramo tako da postupimo jer smo se uključili i u akciju ,,šah u  škole” odnosno počinjemo sa školom šaha. Bilo bi zaista neprimereno da deca ali i nepušači dolaze u zagušljiv prostor.
Šah klub je dobio 570.000 iz budžeta a to je već utrošeno za adaptaciju novih prostorija:
   - Planirano je milion i šestotina dinara ali rebalans budžeta će svakako smanjiti taj iznos. A novac je preko potreban jer za prvenstvo se treba pripremiti. Tu su kotizacije, putovanja, noćenja... - nabraja Semić i dodaje. Do sada nismo plaćali električnu energiju od sada moramo, tu je i grejanje. Zato smo primorani da povećamo i članarinu.
   Šah klub Sloga bio je u prošloj godini najuspešniji  klub. Plasman u sredinu tabele je učinio da se dobije veliki pehar. Sloga želi da ponovi uspeh. Zato, osim novih prostorija treba i - razumevanja. Prvenstvo startuje 1. septembra.



VELIKI USPEH MLAĐIH KATEGORIJA SLOGE
U korak sa seniorima

   •Ono što je Zoran Milašinović jedan od finansijera FK Sloga rekao posle baraža sa Inđijom na kraju pprošlogodišnjeg prvenstva polako ali sigurno se obistinjuje. Naime,m rekao je da će seniori bez baraža u prvu Telekom ligu ali i da se sve selekcije kadeti, omladinci i pioniri nađu u istom rangu. O tome sa direktorom mlađih selekcija Sloge Negom Tomovićem.

   Izuzetno smo zadovoljni plasmanom kadeta i omladinaca u Kvalitetnoj ligi Srbije. I jedni i drugi zauzeli su visok plasman ozirom da smo na početku prvenstva bili zadovoljni i opstankom u ligi. Kadeti su bili osmi a omladinci peti. Mogli su bolje i jedni i drugi ali rezimo i to da su omladinci u dva navrata bili bolji od Crvene zvezdea pobedili sup o jednom lidera OFK Beograd i Vojvodinu..
Retki su klubovi u Kvalitetnoj ligi kojhi imaju u ligi sve tri selekcije. Sada su sen kadetima i omladinvcima u višem rtangu pridružili i pioniri.
- Srce nam je zaista puno. To smo takođe zacrtali u našim planovima i ubedljivo bili prvi a zatim neprikosnoveni u baražu sa solidnom ekipom loznice, najefikasnijom ekiupom u Regionalnoj ligi zapadne Srbije. Ali to je još jedna obaveza za nas ali i slatke muke uz dobro selektiranje igrača iz Kraljeva i okoline.
U sve tri selekcije mlađih kategorija ima podosta igrača koji su prestareli. Kako uklopiti sve te fudbalere?
- Problem će se svakako javiti naročito kod dosadašnjim omladinaca.  Oni završavaju put u omladinskoj kategoriji i treba se ufiltrirati kod seniora. Mi, istina, imamo već sada šest igrača u prvom timu a na ostalima je da se dokažu da mogu među prvotimce. Kod kadeta nije problem jer idu u stepen više baš kao i pioniri koji će dogodine biti kadeti. Imamo zamenu i za pionire. To sum lađi pioniri koji su već imali uspešna vatrena krštenja sa Čukaričkim i Jagodinom, ostvarili su obe pobede.
Hoće li za igrače koji se ne snađu u seniorskom pogonu biti mesta u nekom od kraljevačkih klkubova koji su u višim ligama?
- Kako da ne. Metalac je srpskoligaš i to je prava sredina upravo za takve talentovane igrače. Sada imamo i zonaša Mladost u Oplanićima. I to treba iskoristiti. Tu je i naša fiulijala Hajduk u Jarčujaku. Jedino što treba voditi računa je da sa timn igračima rade naši i prate njihov rad, naši profesionalni treneri a ne neko kome je taj posao uygredni.
Gde će u narednom prvenstvu  igrati svevtri selekcije. Do sada je to bilo u prvoj sezoni u Ribnici a potom u Jarčujku?
- Posle Ribnice i terena Karađorđa prešli smo u Jarčujak., Karađorđe takođe ima dosta selekcija pa su se gomilali termini. Kod Hajduka su uslovi maksimalni i to treba i dalje koristiti. Razmišlja se i igranje pionira na stadioinu Magnohroma. Ali biće to sve uskoro utanačeno, pre početka sezone.

TRENERI
Direktor mnlađih selekcija ima dobre saradnikje. Tu i leži tajna uspeha:
- Sa omladincima radi Milutinm Marušić kome pomaže Marko Anđelković, sa kadetima prvi trener je Vladislav Stojanović a uz njega Darko Luković dok su sa pionirima Goran Tasić i Branislav Mikić.



KOŠARKAŠI MAŠINCA NA ODMORU
Studenti na raspustu

   • Završena saradnja sa trenerom Zoranom Petrovićem a ugovori istekli petorici igrača

    Gotovo tri meseca od završetka prvenstvene sezone u Prvoj Svisjajons ligi košarkaši Mašinca su bilki u trenažnom procesu. Sada je doćšl vreme za zasluženi odmor. Studenti ssu napravili letnju pauzi krejem prosle sedmice a novo okupljanje zakazano je za početak avgusta. Mlađi kraljevački prvoligaš iako u prošloj sezoni nije briljirao ipak je ostvaren opstanak u ligi. Tako će ljubitelji košarke u gradu na Ibru i u narednoj sezoni gledati elitnu ligu svakog vikenda i utakmice - Sloge i Mašinca kao domaćine.
   - Prošlu sezonu ocenili smo u klubu kao zadovoljavajuću, jer smo uprkos berojnim pehovioma uspeli da zdržimo status prvoligaša. I po završetku prtvenstvene sezone igrači su ostali na okupu, trenirali i paralelno igrali Regionalnu ligu kako bi ostali u formi - kaže Dragovan Pantelić, generalni sekretar Mašinca.
   U među vremenu došlo je do prekida saradnje sa prvim trenerom Zoaranom Petrovićem, tako da je sa ekipom radio Srboljub Đorđević. Upravu brinu i igrarači kojima su istekli ugovori a to su kapiten Uroš Mirković, Dejan Tomašević, Nikola Stojaković i Srđan Živković.
- Mirković je proglašen za najboljeg igrača prošlog prvenstva i karijeru će najverovatnije nastaviti u Poljskoj. Ostali pomenuti igrači imaju opdreŠene ruke da izaberu nove sredine gde će nastaviti karijeru. Inače, pod ugovorom imamo 12 igrača. U međuvremenu vratili smo nekoiliko mladih košarkaša koji su se kalili u drugim sredinamaa dosta igrača bilo je i na probi - dodaje Pantelić.
Dok prvotimci budu na zasluženom odmoru predstoji i angažiovanje novog šefa stručnog štaba a posle toga i formiranje tima posle čega ćemo planirati ambicije za narednu sezonu.

PRIPREME
   Plan priprema za narednu sezonu biće poznat posle imenovanja novog trenera ali će Mašinac kao i ranijih godina najveći deo posla obaviti u Kraljevu uzveći broj prijateljskih mečeva

PRIJATELJSKA UTAKMICA - ,,OSVETA” U REVANŠU
Mašinac - Metalac 89:83 (18:16, 25:12, 20:22, 26:33)
Hala sportova. Gledalaca: 600. Sudije: Dimovski i Stefanović (Kraljevo)
Mašinac: Jaćović, radojković, Radulović 11, Šestović 3, Milašinović 13, Popović 14, Marković 22, Arsić 5, Balaš 3, Vuletić, Čupković 15, Vuković 3
Metalac: Tanasković 10, Rakić 1, Stefanović 17, Tomašević, Beljić 8, R. Marojević 11, D. Marojević, LjubojeviĆ 6, Marković 8, Gagović 23
   Košarkaši Mašinca revanširali su se Metalcu za nedavni poraz u Valjevu. Odlučujuću prednost domaćini su stekli u drugoj četvrtini tako da ubedljiva prednost gostiju u poslednjoj nije imala nikakav značaj kada je konačan ishod u pitanju.
   Posle ove utakmice košarkaši mašinca imaće pauzu do 26. jula kada će početi pripreme za nastupajuću sezonu u Prvoj ligi koja startuje 3. oktobra kada će rival u prvom kolu biti Proleter iz Zrenjanina.



ODRŽANA KONFERENCIJA KLUBOVA OKRUŽNE LIGE
Savez bi opet grešku u koracima

   Kakva bi to bila liga ako niko iz nje ne ode u viši rang ili ne ispadne u niži. Čemu onda takmičenje i borba za kvalitet - rekao je sa puno emocija poznati fudbalski radnik Gradimir Košanin predstavnik FK Mataruge povodom predloga da Okružna liga i dalje broji 18 klubova uprkos nedvosmislenoj odluci Izvršnog odbora, donetoj pred početak prvenstva, da to ubuduće bude 16 ekipa!
   Konferencija klubova Okružne lige imala je očekivan tok. Sve je brzo proteklo do usvajanja izveštaja o prošlog sezoni koji su potkrepljeni obrazloženjima komesara za takmičenje i njegovopg kolege za delegiranje sudija.  Sudije, osim u sporadičnim slučajevima ovoga puta nisu bili u centru pažnje. Dosta pohvala izrečeno je na njihov rad i pokazano umeće na terenu.
Pravu buru izavao je predlog da ova liga i dogodine broji 18 klubova.  Tada su se strasti uskomešale pa je bilo i neozbiljnih predloga poput onog da broj klubova bude 20!!! Inicijativa je potekla od Jedinstva iz Godačice a obrazloženje njihovog predstavnika je totalno neubedljivo. Zvučalo je kao alibi za slab rad u klubu.
Izvršni odbor FS Raškog okruga doneo je odluku pred početak sada već  završenog prvenstva da liga za sezonu 2009/2010. broji 16 klubova. I od toga ne bi trebalo biti odstupanja. Ipak, krenuo je predlog - ničim izazvan.
Bilo kako bilo dve ekipe će morati u Međuopštinsku ligu i to ne sme biti tragedija. Uz Popoviće dakle mora u niži rang i Jedinstvo. No, i ostali klubovi su se izgleda uplašili za svoju sudbinu u narednoj sezoni pa su doneli solomonsko rešenje i izglasali da se liga ne menja za naredne tri a možda i pet sezona!!! Sada ostaje da se izjasne članovi Izvršnog odbora. Ali i u njih pojedinci nemaju poverenja. Naime, priča se da bi iz FSO Vrnjačka Banja glasali za proširenje jer bi u tom slučaju bilo mesta i za njihov Napredak iz Gračaca. I delegati iz FSO Raška, Novi Pazar i Tutin mogli bi da budu lojalni ovom predlogu jer bi se, kažu dobro upućeni, u tom slučaju otvorilo mesto u MF ligi za Granit iz Jošaničke Banje.
Kombinacija na pretek. Klubovima kojima ne pada na pamet da liga ostane sa istim brojem ekipa, očekuju da Izvršni odbor neće prihvatiti ovu naprasnu i nezakonitu izmenu. Uzdaju se i u nekoliko pravnika u ovom organu i smatraju da sigurno neće dozvoliti takvu ujdurmu. Šta bi svet rekao. Ljudi koji sprovode zakon a ne  poštuju ga.

TOPE NOVI PREDSEDNIK
Miroslav Topalović (na slici) predstavnik Goča iz Vrnjačke Banje novi je predsednik Konferencije klubova Okružne lige. On je na toj funkciji zamenio Gradimira Košanina predstavnika Mataruga.

PEHARI NAJBOLJIMA
Konferencija klubova bila je prilika da se najuspešnijim igračima dodele zaslužena priznanja. Tako su pehari uručeni Nenadu Perišiću (Mladost - Oplanići), najboljem strelcu i Boru Štavljaninu najuspešnijem golmanu koji je branio mrežu U Proleteru i Mladost (O).



TENIS - TURNIR PRVE KATEGORIJE, JUNIORI
Pehari pripali Jelici i Đorđu

   Na terenima TK Kraljevo kraj Ibra završen je petodnevni turnir prve kategoprije u juniorskoj konkurenciji. Bilo je ukupno 76 učesnika: 50 muškoj a u ženskoj 26 takmičarki iz desetak klubova Srbije.
   Kod pionira trijumfovao je Đorđe Jocić (As Beograd) koji je u finalui sa 2:0 savladao Nišliju Jovana Parlića člana Radničkog. U polufinalu Jocić je bio bolji od Stefana Ristića (Gemaks - Beograd) a Parlić je slavio protiv Miodraga Draguljevića (As - Beograd).
   U ženskoj konkurenciji plasman u finale obezbedile su Jelica Lazarević (As - ljeograd) pobedivši u polufinalu klupsku drugaricu Kristinu Ostojić i Katarina Adamović (Point - Čačak) koja je u završnicu ušla pobedom nad Isidorom Radojković (Gemaks). Pehar je zasluženo pripao Jelici Lazarević uz pobedu od 2:0.
Na turniru su učestvovali i teniseri iz Kraljeva:
   - Učestvovalo je šest naših igrača - kaže Radmilo Todorović, generalni sekretar TK Kraljevo. To su Luka Ilić, Teodora Pantelić, Miloš Arsović, Filip Prodanović, Stefan Tomić i Veljko Šljivić. Luka Ilić (14 godina) igrao je sa znatno starijim igračima i u polufinalu je poražen, posle velike borbe, od finaliste Parlića.
   Domaćin je odlično organizovao ovaj turnir a nagrade je predao Dejan Ratković, predsednik TK Kraljevo.



PARAGLAJDING
Gugi ,,baksuzan"

   Dugogodišnji takmičar i osnivač PK Eol iz Kraljeva, Zoran Petrović - Gugi, plasirao se na 13. mesto na upravo završenom SP u preciznom sletanju koje je održano u Ivanecu kod Varaždina ( Hrvatska). Konkurencija je bila izuzetno jaka - u pojedinačnoj konkurenciji trijumfovali su Kinezi, a u ekipnoj reprezentacija Slovenije. Reprezentacija Srbije, čiji je Petrović višegodišnji član i prvi paraglajder, posle pet, od planiranih 12 letova, bila je peta.
   Zoranu Petroviću ovog meseca predstoje još dva velika međunarodna takmičenja. U Sloveniji se od 5. do 11. jula održava Kup nordijskih zemalja, a u Hrvatskoj od 12. do 18. Svetski kup u preciznom sletanju.



NOVOSTI IZ ATLETIKE - piše Zoran Bačarević
Radmila i Stefan perjanice Kraljeva

   Prošle subote na Atletskom stadionu kraj Ibra održan je treći, završni, miting AK Kraljevo za mlađe juniore. Završno ogledanje za najbolju mlađu juniorku, odnosno mlađeg juniora, usledilo je posle pomeranja PS za juniore, odnosno prve dane jula, pa je to bila jedina klupska ,,aktivnost" minulog vikenda.
U konkurenciji mlađih juniorki najbolja je bila Radmila Lečić, još uvek pionirka, a pobedu joj je doneo rezultat na poslednjem mitingu. Pobedila je u trci na 100 metara rezultatom 13,0 što je po IAAF tablicama 833 apsolutno najbolji rezultat. Druga je bila Natalija Andan, a treća Dragana Petrović.Na mitingu od prošle subote pobede su ostvarile i Jovana Kostić ( troskok ) i Nevena Rakočević (100 metara), takođe pionirka.
U konkurenciji mlađih juniora Stefan Marinković je potvrdio apsolutni primat pobedama na 100 metara sa preponama i u troskoku. Drugi je u generalnom plasmanu bio Dragoš Glavčić, dok je Darko Lazović treći. Lazović je prošle subote pobedio u trci na 100 metara, dok je na 1.000 najbolji bio Marko Marković.



ODBOJKA, STARTUJE KAMP NA GOČU
Jubilarno okupljanje

   Sutra na Goču počinje tradicionalni odbojkaški kamp gde se okupljaju mladi odbojkaši željni novih sananja iz ovog dinamičnog sporta. Radiće se u dve smene. Najpre od 4. do 14. a potom narednih deset dana sve do 24. jula. Sa dečacima i devojčicama radiće renomirana trenerska imena:
- U prvoj smeni osim mene radiće Predrag Zucović, Bojan marinković, Goran Ilić - Čombe i Dimitros iz Grčke - raportira Dejan Brđović osnivač kampa.
   U drugoj smeni doćiće najbolji srpski trener Darko Zakoč, zatim Biljana Mihajlović iz Poštara, Duško Nikolić i nekoliko mlađih kouča željnjnih dokazivanja. Imaće mladi odbojkaši šta da nauče za deset dana boravka na srpskoj planinskoj lepotici.
   - Osim igrača iz Srbije na okupu će se naći odbojkaši i odbojkašice iz Austrije, Slovenije, Hrvatske (Mladost - Zagreb), Bosne i sa Kipra. Poztar je najvaio dolazak trideset dovojčica iz svog pogona - kaže Brđović.
   U svakoj smeni biće po 110 učesnika kampa. Ovo jhe deseti jubilarni pa se očekuju i mnoga iznenađenja. Radiće se pretežno u balon hali ali Će se kopriostiti i tereni pod vedrim nebom. Uglavnmom biće to interesantno druženje, uz naravno dosta kvalitetnog rada na terenu.