U septembru otvaranje Kancelarije za mlade
Preregistracija i podmlađivanje - u centru pažnje
Stvaranje budućnosti
Knjaz gasi žeđ
Filip Filipović u borbi za "goli život"
Dokumentarni film o “umivenom lepotanu”
“Sunce” za bolesne od šećerne bolesti
Niže provizije za brži prijem novca iz inostranstva
Ekrančiću, ekrančiću, ko je najlepši na svetu?
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: Odbojka, vaterpolo, fudbal

IZASLANIK AMBASADORA KRALJEVINE HOLANDIJE U SRBIJI POSETIO KRALJEVO
U septembru otvaranje Kancelarije za mlade

   U Kraljevu će od septembra biti otvorena Kancelarija za mlade, a pored Ministarstva omladine i sporta Vlade Srbije, otvaranje ove kancelarije podržala je i Kraljevina Holandija. Tim povodom Mark Rudgers, izaslanik  holandskog ambasadora u Beogradu, u utorak, 28. jula, boravio je u radnoj poseti Kraljevu.
Na sastanku, koji je tim povodom održan u Skupštini grada, istaknuto je da je Ministarstvo omladine i sporta Srbije 2008. godine donelo Nacionalnu strategiju za mlade, dok je Akcioni plan njene realizacije usvojen u ovoj godini. Ideja je da se glavni ciljevi Strategije ostvaruju upravo u najvećem delu kroz rad kancelarija za mlade.
- Bavljenje omladinskom politikom na lokalu je ponekad i značajnije od bavljenja omladinskom politikom na nacionalnom nivou, jer se na lokalnom nivou problemi i potrebe mladih mnogo lakše i jasnije definišu i onda je na njih mnogo lakše i bolje odgovoriti - istakla je Zorica Labudović, šef Nacionalne kancelarije za mlade Republike Srbije.
Po njenim rečima, dva osnovna cilja resornog ministarstva su otvaranje kancelarija za mlade u opštinama i gradovima i obezbeđivanje podrške za tu namenu inostranih donatora. Tako je i Kraljevina Holandija podržala otvaranje kancelarija za mlade za mlade u Kraljevu.
- Mi smo vrlo aktivni u sprovođenju razvojne pomoći koju je Vlada Kraljevine Holandije namenila Srbiji i sarađujemo, kako sa centralnim organima u Srbiji, tako i sa organima lokalne uprave u vašoj zemlji. Ukupna vrednost ovog projekta za mlade  koji trenutno realizuje holandska Vlada u Srbiji je 25 miliona evra - rekao je pored ostalog izaslanik holandskog ambasadora Mark Rudgers.
Na skupu je naglašeno da je i lokalna samouprava u Kraljevu zainteresovana da se što pre na ovaj način pomognu programi i projekti za mlade i poboljša njihov društveni položaj.
- Grad Kraljevo je verovatno najveća lokalna samouprava koja trenutno nema kancelariju za mlade niti bilo kakav dom omladine gde bi mladi mogli da se okupljaju, druže i savetuju. Ja sam napisao projekat, konkurisali smo kod Ministarstva omladine i sporta koje je našlo partnera u holandskoj Ambasadi koja će da nam u tome pomogne i da nam nabavi skupu računarsku opremu. Posle toga planiramo da napišemo Lokalni akcioni za mlade Kraljeva kojim ćemo direktno sprovoditi Nacionalnu strategiju za mlade. Znači, radi se o tome da Strategija za mlade neće biti samo jedan formalno važan strateški dokument, već ćemo je tokom sledeće godine uspešno sprovoditi u praksi u cilju poboljšavanja kvaliteta života mladih u Kraljevu. Nadam se, takođe, da ćemo sa holandskom Ambasadom uspostaviti tesnu saradnju u vidu učeničkih i studentskih razmena i  s tim u vezi napomenuću da je naš Mašinski fakultet tesno sarađivao sa jednim holandskim fakultetom na određenom projektu. Takođe očekujemo tesnu saradnju mladih u oblasti kulture, sporta, turizma i drugih koje će našim partnerima biti zanimljive - naglasio je Radovan Vukomanović, član Gradskog veća Kraljeva.
Inače, dok je pre dve godine u Srbiji je bilo pet kancelarija za mlade, danas ih ima 87. Svi se slažu da će ostvarenje ovog projekta doprineti boljem razumevanju potreba mladih generacija.
- Mogu i u ime lokalne vlasti, a ceneći prisustvo i načelnice Gradske uprave Jelene Bekčić i načelnice Odeljenja društvenih delatnosti Dragane Bojović,  da obećaam da će lokalna samouprava i Gradska uprava biti potpuno u funkciji pomoći rada Kancelarije za mlade koja će za narednih godinu dana imati više važnih ciljeva u rešavanju životnih potreba mladih u našem gradu - zaključio je Vukman Rakočević, pomoćnik gradonačelnika Kraljeva za omladinu i sport.

SA SEDNICE GRADSKOG ODBORA POKRETA SOCIJALISTA KRALJEVO - piše Slobodan Rajić
Preregistracija i podmlađivanje - u centru pažnje

   • Utvrđeni zadaci, ali i izraženo očekivanje da Pokret socijalista neće imati većih problema u novim Zakonom utvrđenoj preregistraciji političkih stranaka • Na konstitutivnoj sednici Omladine PS Kraljevo za predsednika tog tela izabran Dino Kuluglija iz Ribnice koji je ukazao na pojačano angažovanje u rešavanju problema mladih u Kraljevu

Na sednici Gradskog odbora Pokreta socijalista u Kraljevu, održanoj krajem prošle sedmice, analizirane su aktivnosti u prethodnom i zadaci Pokreta u narednom periodu. Istaknuto je da su u proteklom periodu postignuti značajni rezultati na omasovljavanju Pokreta, ali i da nisu izvršeni dogovoreni organizacioni ciljevi, jer od osam mesnih odbora nije formiran nijedan. Međutim, kako je rečeno, stvoreni su uslovi za formiranje još šest mesnih odbora Pokreta socijalista i kao rok za njihovo osnivanje određen kraj septembra. Zbog nedovoljne aktivnosti, nezalaganja, neizvršavanja postavljenih zadataka, nepoštovanja principa delovanja PS i destruktivnog delovanja iz Pokreta je isključen Dragan Dugalić, sekretar GO PS Kraljevo,  a za vršioca dužnosti sekretara izabrana Marica Milenković.
Ipak, u centru pažnje u raspravi, kao jedan od najvažnijih zadataka, naglašena je buduća preregistracija Pokreta, koja, prema novousvojenom Zakonu o političkim strankama treba da se izvrši u roku od šest meseci. S obzirom da, prema Zakonu, za preregistraciju svake stranke treba da se prikupi 10.000 sudski overenih potpisa članova, naglašeno je da je to ozbiljan zadatak. Preovladao je, međutim, stav, da to neće biti problem, s obzirom da Pokret socijalista u Republici ima više od 17.000 članova i da se taj broj svakodnevno uvećava, ali i da će ta aktivnost zahtevati povećano angažovanje svih članova Gradskog i mesnih odbora Pokreta socijalista na području grada Kraljeva, zbog propisane stroge procedure.
Podvučeno je i da je podmlađivanje člkanstva stalni zadatak i posle sednice Gradskog odbora održana je konstitutivna sednica Omladine Pokreta socijalista Kraljevo.
- Omladina u svakoj partiji ima svoje značajno mesto i ulogu i bez njenog delovanja nema napretka i budućnosti. Mladi su uvek bili nosioci promena, eliminisanja svega onoga što nije dobro i afirmacije pozitivnih vrednosti u društvenom i političkom razvoju - istakao je tom prilikom Radoje Tomašević, predsednik Gradskog odbora PS Kraljevo.
Inače, na konstitutivnoj sednici za predsednika omladine PS Kraljevo izabran je Dino Kuluglija iz Ribnice, rođen 1985. godine, apsolvent veb-dizajna na fakultetu u Novom Sadu, a za v. d. sekretara Omladine Marica Milenković, ekonomski tehničar. U svom obraćanju članovima, novoizabrani predsednik Dino Kuluglija, pored zahvalnosti na ukazanom poverenju, istakao je da će njihov prvenstveni cilj biti omasovljenje Pokreta mladim članovima i da odgovore na sve izazove i probleme, posebno mladih, u Kraljevu. Na konstitutivnoj sednici je posebno naglašeno da je omladina Kraljeva svojevrsna žrtva nakaradne privatizacije koja joj je umanjila šanse za obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvenu zaštitu i zabavu I da se protiv takvih pojava mora odlučnije angažovati.

UZ ROĐENDAN KRALJEVAČKE "AMIGE" - piše Marina Miljković Dabić
Stvaranje budućnosti

   • Otvaranjem novog poslovnog prostora u centru Beograda, poklonima za novorođene bebe i nagradama radnicima za godine vernosti, uspešno kraljevačko preduzeće obeležilo 19 godina rada

   Postoji, kažu, budućnost koja se stvara i budućnost koju sami stvaramo. Prava budućnost se sastoji od obe. Lep običaj, koji je preduzeće "Amiga" započelo prošle godine, nastavljen je i ove, sa željom da zaista preraste u tradiciju. Od pre godinu dana, sva deci "Amiginih" radnika koja su rođena između dva rođendana firme, dobijaju skroman poklon. To je "Amigin" doprinos borbi protiv bele kuge i želja menadžmenta da u ovom preduzeću počnu da se obnavljaju generacije. Stefan, Andrea, Tadej, Ana, Ognjen, Lena, Vuk, Lana, samo su neka od imena "Amiginih" prinova.
   - Kriza je svuda. Teško se opstaje na tržištu na kome je kolač sve manji. Ipak, borimo se, bez namere da odustajemo. Bez obzira na teškoće i probleme, radujemo se što će ovi mališani jednog dana moći da nastave da rade tamo gde su radili njihovi roditelji. Prošle godine bilo je svega 6-7 prinova, ove godine 31 beba! Želeo bih da za 20-ti rođendan "Amige" bude bar još ovoliko ili još više beba - poručio je pred veselim skupom uoči 19-tog rođendana, u objektu na Starom aerodromu, direktor "Amige" Miroslav Tlačinac.
Bez velike pompe i slavlja, istog dana su dodeljene i jubilarne nagrade za 10 i 15 godina vernosti firmi.
   Tačno na svoj devetnaesti rođendan, u  ponedeljak 27. jula, u prisustvu prijatelja, dosadašnjih i budućih saradnika i kolega, "Amiga" je otvorila svoje Predstavništvo u Beogradu. Da se približi poslovnim partnerima i novim poslovima. Jer, nažalost, u Kraljevu nema dovoljno stručnog kadra: po završetku fakulteta, akademci se sa svim znanjem koje su stekli, retko vraćaju u provinciju.
Direktor "Amiginog" predstavništva u samom centru Beograda (u Dečanskoj ulici) je diplomirani inženjer elektrotehnike Aleksandar Tošković, mladi čovek sa već renomiranom biografijom.
   - Drago mi je da se jedna firma u uslovima krize razvija i otvara predstavništvo na sjajnoj lokaciji u centru grada. Iskreno se nadam da je to pravi korak ka širenju njihovog poslovanja i da će im doneti nove poslove, ne samo u prestonici, nego i u regionu. Srbija je jako kasno krenula sa reintegracijom u svetsku ekonomiju. Devedesetih godina prošlog veka je, čak, imala potpuni zastoj u saradnji sa svetom. Bolju konkurentnost i integraciju u tokove globalne ekonomije sa tim zaostatkom teško je postići. Ipak, postoje i preduzeća, poput "Amige", koja su se i u tom periodu dobro razvijala. Bilo bi mi drago da "Amiga" ostvari još veću saradnju sa nemačkim firmama, kako direktno proizvodnjom, tako i možda zajedničkim nastupom sa nemačkim preduzećima na tržištima trećih zemalja - rekao je, čestitajući "Amigi" poslovni uspeh Mihael Šmit, direktor Delegacije nemačke privrede za Srbiju.
   U okviru predstavljanja, gostima iz renomiranih kompanija sa kojima "Amiga" sarađuje, prikazan je film sa referencama ovog preduzeća iz oblasti izgradnje i proizvodnje, pogotovo iz onog programa po kome su nekad bili najprepoznatljiviji, iz oblasti javnog osvetljenja. Bio je to još jedan dokaz da "Amiga" svoje godine ispunjava životom, a ne život godinama.

AKCIJA KOMPANIJE “KNJAZ MILOŠ“
Knjaz gasi žeđ

   Prošlog vikenda, u centralnim i najfrekventnijim delovima Kraljeva, u Karađorđevoj, Miloša Velikog i Ulici heroja Mričića, zidari, policija, vozači autobusa, taksisti, kao i građani koji su prolazili, osvežili su se mineralnom vodom “Knjaz Miloš“.
Naime, sa željom da pomogne onima čiji posao zahteva boravak na otvorenom u vrelim letnjim danima, kompanija “Knjaz Miloš“, kao i svakog leta, organizovala je akciju podele vode. Akcija se odvija, pod sloganom “Knjaz Miloš“ gasi žeđ, u četrnaest gradova Srbije.
 Sledeći tradiciju društveno odgovorne kompanije, uvek spremne da učestvuje u razvoju zajednice u kojoj radi i brine o svojim potrošačima, kompanija “Knjaz Miloš“ i ove godine, treći put za redom, izašla je u susret građanima koji svoje radno vreme provode napolju kako bi naš životni prostor bio sigurniji, lepši i prijatniji. Kao i do sada, “Knjaz Miloš“ uvek je tu da osveži, olakša dan i da snagu da se posao za dobrobit grada nastavi u dobrom raspoloženju.

HEROJ NAŠIH DANA - piše Ivan Rajović
Filip Filipović u borbi za "goli život"

  Filip Filipović je, na prvi pogled, samo jedan od mnoštva mladih ljudi u provinciji, koji u vreme tranzicije pokušava da nađe i odredi smisao života. Utoliko zanimljiv što su mnogi od tih mladih ljudi, prihvatajući voljno ili nevoljno, ulogu potpunih autsajdera i gubitnika od toga definitivno odustali, prepuštajući se okolnostima koje su za ovu generaciju srpske mladeži najblaže rečeno surove.
   Filip nije odustao, nije se pomirio sa bezizlazom koji se nameće kao realnost, mada se surovost života na njega obrušila u svoj svojoj žestini. Neusklađeni porodični odnosi doveli su do toga da Filip ostane bez oca, a onda ga je i majka napustila idući za svojim životom. Ostao je sam, bez igde ičega i igde ikoga sa jednom jedinom idejom - da preživi. Češće je gladovao nego što je jeo, a bilo je i situacija kada je u sred zime znao da prespava pod šatorom, pored Ibra, kod Mirine česme uvijen u ćebe pozajmljeno od prijatelja. Kakve sve avanture život u takvim okolnostima može da priušti mladom čoveku , teško je i zamisliti, ali je poznato kuda, gotovo po pravilu, takvi ljudi odlaze i kako završavaju. No, Filip koga i nije imao ko da posavetuje, ispravno vaspitava i podrži nije krenuo ni putem narkomanije, a ni krimnala, rešio je da sam zarađuje sebi za život. Radio je sve i svašta bez neke naročite koristi, a poslednji put i na perionici odakle je zaahvaljujući "čovekoljublju" jednog od novih srpskih poslodavaca kapitalista otišao bez prebijene pare. Nije se mnogo ni naljutio. Davno je Filip shvatio gde živi i s kim ima posla.

BICIKL U SLUŽBI ODRŽANJA ŽIVOTA
Razmišljao je šta i kako dalje, a onda je došao na ideju da svoju gotovo fanatičnu ljubav prema biciklizmu upotrebi za preživljavanje. Spojio je lepo i korisno, odštampao flajer kojim nudi svoje usluge razvoženja svega što se razvesti može, ali i drugih sitnijih usluga i počeo da radi, od 8 - 24 časa. I posao je krenuo.  Po 30 do 50 dinara od obavljenog posla , uz mnogo upornosti i volje omogućilo mu je da bar više ne gladuje. U poslu uživa, a vremena kojeg je i onako imao na pretek je sve manje, čak i za ručak. Ali, kada mu se ukaže prilika skokne, biciklom dakakao, do Čačka tek da vidi svoju devojku koja tamo živi. Ponekad, kada ga emocije ponesu, učini to i dva puta, što mnogima deluje neverovatnom ali njemu je sasvim normalno, čak i zabavno. Način na koji govori o svojoj drugoj ljubavi sa dva točka sagovorniku to jasno sugeriše. Filip bi, čini se, i spavao sa svojim biciklom da može, ali još u tome nije uspeo mada, kako mi je priznao, u sobi čuva ram starog bicikla koji mu je uništila konkurencija, moćna sprava od koje jednostavno ne može da se odvoji i radi na tome da je ponovo dovede u vozno stanje.

BRZ KAO VETAR
I ovih dana, na tropskim temperaturama, Fili se može videti kako šparta gradom, brz kao vetar, govorljiv, srdačan ali ne gubeći vreme na nepotrebna zadržavanja sa klijentima. Ostavlja sjajan utisak i ljudi ga odmah prihvataju kao stalnog saradnika i dobavljača na obostrano zadovoljstvto. Za najkraće moguće vreme Filip vam donosi na adresu sve što poželite, od manjih paketa, dokumenata do lekova, plaća račune i sve ostalo što sami možete da smislite, a on sa svojim biciklom i voljom da sporvede u delo. Dovoljno je samo da pozovete broj 062 179 55 05, i Filip stiže. Ali na pitanje šta kada zasneži i kada zima stegne, ovaj poslovni mladi čovek spremno odgovara da već razmišlja o kupovini malog polovnog automobila sa bocom za plin pozadi, kojim će nastaviti započeti posao. Nada se da će mu okolnosti ići na ruku, mada za sada nema ni para, a ni vozačku dozvolu. Ima volje i bezgraničnu energiju koja prosto izbija iz svake izgovorene rečenice. Ima Filip i pravo na jedan deo kuće koji mu je pripao kao deo nasledstva ali mu je to, kako kaže, stric oteo a oni koji bi trebalo da ovaj ostavinski problem od životne važnosti za ovog mladog čoveka reše, ne žure baš mnogo. (Možda ih ovaj tekst potakne na to).  Zbog toga, a i mnogo drugog, reklo bi se da ovaj mladi čovek kojeg život nije mazio, jednostavno nema sreće. No, to se na njemu ne može primetiti Naprotiv, čitava njegova pojava govori o tome da je Filip svoju sreću pronašao, da je pronašao sebe u onome što radi. Ako ne verujete, pozvite Filipa Filipovića da vam donese cigarete, novine, hleb, mleko, sve to ili tablete protiv depresije, ali i da vam na svom primeru pokaže kako život može da ima smisla i kada sve govori da je svaki smisao definitivno izgubljen.

U PRODUKCIJI UDRUŽENJA “PRIJATELJSTVO ZA NOVA VREMENA”
Dokumentarni film o “umivenom lepotanu”

   Način života u Srbiji kroz stoleća daleko je od toga da neko ode negde da živi samo zarad toga što je opijen lepotom tog mesta ili šo mu se, jednostavno, sviđa da živi tamo gde, recimo, nije rođen, gde mu ne počivaju preci i za šta ga ništa ne veže osim te jednostavne potrebe da se zadovolji puki prohtev duše i čula.Odlazi se uglavnom zbog nevolje ili nekih drugih interesa i životnih okolnosti, a češće se ostaje tamo gde je čovek rođen, generacijama, uporno, tvrdoglavo, kao jakim korenjem privezani za svoju domicilnu grudu.
   U novije vreme to je ipak bilo svojstveno onim kategorijama koje više naginju socijalnim slučajevima ili nekom polusrednjem staležu, dok su oni pripadnici uspešnijeg građanskog sloja u provinciji, a naročito političari, svesno gradili strategiju kako bi se što pre rešili mirisa balege, palanačkog gliba i odskočili do prestonice gde su već udomili svoje naslednike. Mladi ljudi koji su imali tu mogućnost da se upišu na fakultete u Beogradu, shvativši sve prednosti velegrada u odnosu na mrtvilo u unutrašnjosti Srbije, nisu više ni pomišljali da se vraćaju nazad, a i dolazak za vikend im je sve teže padao.
   U najnovije vreme, izmučeni tranzicijom, kriminalnim privatizacijama, neodgovornom politikom i političarima, mladi masovno napuštaju zemlju, koju bi trebalo da smatraju domovinom, da se, najverovatnije, više nikada ne vrate, osim da poprave zube i prisustvuju ukopima svojih najbližih. Srbija je postala Beograd, a sve ostalo je kazamat u kojem se na brutalan način kažnjavaju Srbi i svi oni koji sa njima žive samo zato, ili baš zato, što su Srbi i što uopšte imaju nameru da žive. No, to je već oblast politike, a trebalo je da govorimo o turizmu. Dakle, ako zanemarimo sve ove ekstremne slučajeve imamo situaciju da su ljudi generacijama i doživotno vezani za svoje gradove kao za kaveze, bez ikakve mogućnosti da utiču na kvalitet života u njima. Ipak, to mnogima ne smeta da ljubomorno polažu pravo na činjenicu da su baš oni rođeni tu gde su rođeni, dok se svi ostali imaju smatrati došljacima, splavarima na ljusci, kočanjki i drugim manje- više prikladnim plovilima. Biti domicilan u zemlji bednih i do granice izdržljivosti dovedenih ljudi sarkazam je koji samo nama može da se desi. A dešava se.

GRAD ČIJE LEPOTE MNOGI NISU SVESNI
   U svemu tome, retki su u Srbiji oni kojima se posrećilo da imaju to zadovoljstvo da žive u gradovima koji prosto plene svojom lepotom, ali i svim ostalim karakteristikama koje jedan grad mogu da učine mestom gotovo idealnim za život, čak i u uslovima u kojima se mi nalazimo. E pa, Kraljevo je jedno od takvih mesta, a to je ono o čemu govori film koji je prošle nedelje prikazan u “Kvartu”, a koji je rađen u urađen po ideji Hadži Momira Bakračevića, predsednika “Prijateljstva za nova vremena”. Bez reči, bez teksta, bez ikakvog pokušaja da se gledaocu sugeriše bilo šta, slika kao ljudskim čulima najautentičniji dokaz govori o lepotama Kraljeva i okoline. Kažem lepotama, jer bi se o Kraljevu moglo govoriti i snimati i na drugi način, ili bi bar i ova druga ružna slika mogla biti data na uvid.
   Ali svrha ovog projekta nije u tome da bude faktografija urbanog mesta, ovo je lepa slika Kraljeva kakvo ono zaista jeste, kada se zanemari ono što je ružno, i kakvo bi trebalo da bude i ostane. Isticanjem onoga što vredi, a ignorisanjem ružne slike grada i ljudi ništa nije krivotvoreno, sve je autentično, a namera je da se ukaže na  detalje koji ovaj grad sa okolinom predstavljaju u najboljem svetlu.

FILM O UMIVENOM LEPOTANU
   Možda bi sve ovo moglo da bude i putokaz za razmišljanje o tome kako bi jedan grad trebalo da izgleda u svakom svom delu i u svako doba dana, noći i godine. Prosto rečeno, ovo je film o umivenom lepotanu koji se bavi samo njegovom lepotom i svojevrsna je kritika svemu i svakome ko je učinio, ili nije učinio, da Kraljevo i zaista bude Kraljevski grad. A lepote Kraljeva su nemerljive i neopisive čega mnogi koji ovde žive, a naročito oni koji nisu imali prilike da se bliže sa njima upoznaju, nisu ni svesni. A trebalo bi da budu. I eto, koliko sam ja uspeo da shvatim, to je bila ideja da se napravi jedan ovakav film koji je u potpunosti opravdao ta očekivanja, a o čijim ćemo efektima tek imati prilike da progovorimo. Bar nam ostaje da se nadamo.

BANKARSTVO
Niže provizije za brži prijem novca iz inostranstva

   Koliko tačno godišnje naša dijaspora šalje novca iz inostranstva, teško je ustanoviti. Najviše zbog toga što veći deo novca ne dolazi formalnim kanalima nego se pare šalju autobusima ili ih naši radnici sami donose kada dolaze u Srbiju na odmor ili da proslave praznike.
Prema Narodnoj banci Srbije, u poslednjih pet godina, od 2004. do 2008. godine, po osnovu dokaza u Srbiju je ušlo oko 9,9 milijardi evra. Od toga preko deviznih računa fizičkih lica registrovan je priliv od 3,2 milijarde evra, dok je 6,7 milijardi evra registrovano preko devizne štednje građana i kupovine deviza. Prema podacima NBS u Srbiju ulazi duplo više deviza nego preko računa. Taj novac završi ili razmenjen u meljačnicama ili na deviznoj štednji.
Brzi transfer novca je lakši i daleko povoljniji od slanja preko raznih kurira, vozača autobusa, a takođe ne iziskuje otvoren račun u banci. Sve što treba za podizanje gotovine koja vam je prispela iz inostranstva je lična karta.
Jedna od kompanija koja se bavi brzim transferom novca u Srbiji je MoneyGram. MoneyGram je prisutan na više od 180.000 lokacija u preko 190 zemalja i teritorija sveta. U pitanju je veoma jeftin, jednostavan i brz transfer novca.
Predsednik MoneyGram-a za Srbiju, Sreten Nikolić kaže da problem pribegavanja neformalnim kanalima, mimo bankarskih doznaka leži u visokim provizijama i slaboj informisanosti nacije.
- Zaključenjem ugovora o saradnji u avgustu 2008. godine između Agrobanke i YassaLine-a prvi put je omogućeno slanje novca i preko MoneyGram mreže. Proces je veoma jednostavan. Prenos traje svega deset minuta iz MoneyGram-ove filijale u inostranstvu do najbliže ekspoziture Agrobanke. Ne treba vam otvoren račun u banci već samo lična karta. Ono što odlikuje MoneyGram je izuzetno niska provizija, čak i do 78% u odnosu na konkurentnu, tvrdi Nikolić. Trenutno radimo na 120 lokacija duž Srbije, ali zbog velikog interesovanja planiramo da u narednom periodu znatno povećamo ovaj broj kako bismo izašli u susret svim našim korisnicima.

MEDIJI VAN BEOGRADA I POLITIKA - piše Ivan Rajović
Ekrančiću, ekrančiću, ko je najlepši na svetu?

   Demokratija za koju smo se zdušno borili i na to potrošili dobar deo života tako je munjevito protutnjala pored nas da su mnogi jedva i primetili da je to bilo ono što smo hteli. Tranzicija, a potom i svetska ekonomska kriza, doprinele su da efekti uspostavljanja demokratije ostanu potpuno nevidljivi, pa smo, reklo bi se, iz stanja diktature direktno ušli u stanje globalnog haosa koji, iznad svega, karakteriše potpuno odsustvo svih moralnih normi. Na udaru opšteg rasula našli su se ponajviše mediji, valjda zato što je ova blagodet civilizacijskog uspona ponajviše pred očima svekolike javnosti. Međutim, Srbija ne bi bila ovo što jeste  da i ovde stvari ne stoje sasvim originalno, a to znači gore nego igde. To se, pre svega, ogleda u odnosima medija i politike i to u onim delovima zemlje koji su razmešteni na sve četiri strane sveta, van granica Beograda, u takozvanoj provinciji. I mada mnogi ovu odrednicu ne priznaju, tumačeći je kao izrugivanje svojim intelektualnim potencijalima, očigledno je da razlika između Beograda i ostatka Srbije ide do potpune suprotnosti koje vladaju u urbanim subjektima pod istom vlašću i istim zakonima.
Život u Srbiji poprima karakteristike sveopšte katastrofe, dok se u Beogradu to jedva da primetiti. Beograd je postao Srbija, a sve ostalo tek stanište nesrećnika u uslovima koji sve više postaju opasni po život.
Jedan od problema je i u tome što u provinciji oni, po svetskim merilima, intelektualno inferiorni tipovi sebe doživljavaju kao duhovno nadmoćnije Srbe, domaćine dakako. U tome je glavni konflikt iz kojeg sledi činjenica da umni, odnosno dobri, postoje samo zato da bi bili iskorišćeni i da bi krčili put lošima koji, uglavnom, dolaze na mesta sa kojih odlučuju o sudbini svih nas.
Govoreći o tehnologiji sopstvenog uspona jedan kraljevački političar je to objasnio ovako: "Pre nego što izađem iz kuće, stanem pred ogledalo i kažem sebi: "Lopove, đubre, prevarantu, i sve što mi padne na pamet, a ne zvuči ni malo prijatno. A onda izađem pred kamere, ili ljude, i ništa više ne može da me iznervira i uvredi." Ovakvi i njima slični koji su, na žalost, i dalje na vlasti sa sve svojim političkim opcijama, uglavnom, upravljaju životima ljudi u provinciji, pokušavajući , koliko god je to moguće, da unište dokaze svoje kvazimakijavelističke patologije, a oni, poznato je to, leže u medijima.

PROFESIJA OPASNA PO ŽIVOT
U našim, srpskim, okolnostima opšte je poznata stvar, bar za one koji žive za medije i od medija, a kojih je sve manje, da je mnogo lakše biti novinar u Beogradu nego u provinciji. Mnoge, ako ne i sve, okolnosti idu tome u prilog, pa bavljenje novinarstvom u srpskoj provinciji predstavlja i bukvalno nešto što je opasno po život i čemu su još uvek posvećeni samo oni koji nemaju gde da odu ili oni, a oni se i na prste jedne ruke mogu izbrojiti, koji još uvek veruju u misiju svog poziva i sebe kao objektivnih i časnih profesionalaca koji rade u korist demokratije i osnovnih postulate ovog ovde veoma rastegljivog i po potrebi shvatanog i tumačenog pojma. Jer, zanemarimo li socijalnu situaciju  provincijskih novinara, koja je više nego dramatična, ukoliko vam se nešto desi u Beogradu, kao na primer tužba, fizički napad, nemilost od strane moćnika… sve redakcije i udruženja staće iza vas. U provinciji to nije slučaj, pogotovu kada su, kao u Kraljevu, pojedini dopisnici takozvane prestoničke štampe ljudi koji su ostali iz Miloševićevog vremena. Dakle, ovde vas mogu i živog odrati, a da to niko neće znati, niti će bilo ko reagovati.
Baviti se novinarstvom u provinciji zato podrazumeva potpuni gubitak razuma ili svesti o sebi i vremenu u kojem živimo. Pristati da budeš prisluškivan, praćen, prebijan, izgladnjivan i lišen najosnovnijih prava i mogućnosti za život, a da za sve to imaš samo svest o sebi kao normalnom biću, najblaže rečeno je suludo. Biti autor petnaestak knjiga, bezbroj novinskih tekstova, TV reportaža, sa 30 godina radnog staža, sa 53 godine života, biti priznat, hvaljen i nagrađivan, biti borac za ljudska prava i demokratiju, a godinu dana ne primati platu i čekati katanac na kući i profesiji kojoj si posvetio dobar deo života i najbolje godine, to može samo u Srbiji, i Kraljevu, dakako.
A, koliko do juče, o svemu tome se ćutalo i pored toga što su mediji u provinciji neograničeno moćno sredstvo da nekoga dovedu na vlast i da istog trenutka, što je već postalo princip, dođu u nemilost, pa i otvoreno stavljanje na listu za odstrel, odnosno gašenje.
I sve to kada je čak i na mnogo višim nivoima televizija postala specifična zamena za nekadašnje seoske priredbe u kojima, bez ikakvih kriretijuma, svako može da pokaže šta zna, može i hoće. Pisana reč je nešto drugo, ali lokalne televizije se sve više organizuju kao pozornice sa kojih se atakuje na proste narodne mase sopstvenom vulgarizovanom pojavnošću, gde je novinar tek posrednik, domaćin koji najavljuje, odjavljuje i ima da radi šta mu se kaže, postavlja unapred zadata pitanja, a po potrebi, i dobije batine. Ko ne prihvata ovakva pravila igre, sam sebi skače u "usko grlo" i onemogućava bavljenje novinarstvom. A onda na red dolaze kvizovi za lakoverne koji donose ogromnu dobit, bez rizika od "packi" lokalnih vlastodržaca.

DOMAĆINSKI PRIMITIVIZAM TAJKUNSKE SRBIJE
Uostalom, mikrofašistoidni, po definiciji, duh palanke i tajkunski primitivizam domaćinske Srbije teško da mogu novinarsku profesiju tretirati na adekvatan način. Tim pre što smo decenijama živeli u sistemu gde su glavne poluge vlasti bili baš cinkaroši iz reda novinara, odnosno u medijima. I već sama činjenica da ova problematika nikada do sada nije na ovaj način tretirana dokaz je da su mediji po Srbiji odavno i definitivno zanemeli.
Kako izgleda nositi se sa interesima moćnika u gradu palanačke svesti, sredini gde se svi znaju, poznato je samo onima koji u takvim okolnostima žive i rade. Bilo kakav vid istinoljubivosti, objektivnog informisanja ili, prosto, profesionalnog bavljenja novinarskom profesijom, što se ovde poistovećuje sa atakom na lik i delo nosilaca vlasti, neminovno vodi do konflikta u do srži korumpiranoj zajednici, a samim tim novinaru zatvara vrata bolnica, opštine, javnih preduzeća, pošte i svih ostalih bitnih institucija, i svodi ga na pukog izopštenika, daleko od očiju svih koji, što je neshvatljivo, sadistički uživaju u ovakvim scenama. I onda se, neminovno, postavljaju pitanja: ko smo mi, gde smo, šta u životu radimo  i koja je to žrtva koju bi trebalo podneti za svoj narod i za ispravan odnos prema okolnostima?
Pod takvim pritiskom sa jedne strane, i potpunom letargijom sa druge,  baviti se novinarstvom je zaista mazohizam, a to što neko hoće da bude pametan i objektivan, u provinciji, a u skladu sa genetskim srpskim nasleđem, ima sasvim adekvatnu konotaciju. U Srbiji Don Kihoti nikada nisu bili vitezovi na ceni. A svaka narcisoidna njuška koja dođe do vlasti odmah bi da razbije ogledalce koje mu je slalo, sada to svi znaju, lažnu sliku o sebi samome..
Lokalni  mediji, i mimo volje i intreresa većine zaposlenih, a zahvaljujući poslušnim nosiocima rukovodećih funkcija, postaju saučesnici u dovođenju na vlast najgorih, što je koliko do juče bilo više nego evidentno. Prema tome, iskrivljena svest o srpskoj provinciji zapravo je svesno pravljena slika sa pozicije vlasti i svaka borba da se dokaže suprotno je uzaludna.
Tako dolazimo do toga da novinarstvo ima tretman zanimanja koje ljudima koji tu rade obezbeđuje egziztenciju i ništa više, kao moleraj ili uzgajanje šampinjona. O sedmoj sili više nema ni govora. Naprotiv, od prestoničkih  ratnohuškača, preko  svevremenih i svuda prisutnih cinkaroša, mnogi čestiti novinari su postali ljudi koji su definitivno izgubili kredibilitet  i postali izvršioci poslova za koje ne postoji nikakvo interesovanje i kojima  se sve više pripisuju "zasluge" za situaciju u kojoj se nalazimo. Koliko je to opravdano, na svakome je da sam proceni.

NAŠLI SEBE U OVOM POSLU
Ipak, pored brojnih negativnih primera ima i onih koji, čini se, čak i u provinciji, uživaju sve blagodeti novinarskog poziva. Bogdan Vranješević, urednik privatne TV K-9 u Kragujevcu, pre svega ne prihvata pojam "provincija" kao odrednicu za okruženje u kojem radi i kaže kako i van Beograda postoje novinari i mediji koji su na profesionalnom nivou za šta je, po njegovim rečima, primer i TV K-9. Ova televizija postoji od 1993. god, a od 2006. ima i regionalnu frekvenciju. Ona zapošljava oko 40 ljudi koji imaju sasvim drugačiji pogled na ovu temu.
-Naša medijska kuća, iako je prevashodno komercijalna,  ima jak informativni program u kojem su zastupljene i političke teme koje i ovde, kao i svugde, u velikoj meri određuju život građana. Međutim, saradnja sa strankama, bar onim značajnijim, je sasvim dobra, možda i zbog toga što smo korektni i što se sami izdržavamo. To čak ide dotle da niko iz tih stranaka nije ni pokušao sa sugestijama u smislu "ovo bi trebalo da objavite" ili nešto eksplicitnije. Međutim, sa beznačajnijim strankama stvari stoje dosta drugačije, bilo je čak i pretnji. No, mi nismo javni servis, mada nastojimo da tako radimo. U ovom poslu smo našli sebe, ne svrstavamo se ni na jednu stranu, pa zato svi kandidati za političke funkcije gostuju kod nas i svi, uglavnom, odlaze zadovoljni. Zapravo, mi smo ovde jedina televizija koja je u stanju da zbog političke pristrasnosti ili nepristrasnosti sve kandidate okupi i sa njima pravi emisije. Ne upuštamo se u objavljivanje neproverenih informacija, prenosimo stavove obe strane, čak i kada se, kao u ovom trenutku, u Kragujevcu događaju tako bitne stvari kao što je problem javnih nabavki, kaže Vranješević.

GRAĐANI PODRŽAVAJU NOVINARE I TRAŽE PROTESTE
I dok se visoki funkcioneri lokalne samouprave, politički moćnici, pa i predstavnici sindikata, dogovaraju oko toga u čijoj je nadležnosti rešavanje problema u "Ibarskim novostima" koje su posle raskinute privatizacije ostale pod ingerencijom Akcijskog fonda, sa preko 40 miliona dinara duga i sada već deset neisplaćenih zarada zaposlenima, sve je izvesnija činjenica da je nadležnog gotovo nemoguće naći, a ni postavljeni zastupnik kapitala više ne zna ko mu je nalogodavac i šta mu valja činiti, budući da se ni šest meseci posle njegovog dolaska u ovoj kući ništa nije promenilo osim što je evidentno jedno, da ona nepovratno tone. U takvim okolnostima jedan broj zaposlenih odlučio je, spontano, da stupi u štrajk iza kojeg zvanično nije stao ni jedan od dva sindikata.
Tako je danima na ekranu TV Kraljevo stajala naznaka ŠTRAJK, a program je u potpunosti bio prilagođen novim okolnostima, ili bolje rečeno, nije bio prilagođen ničemu. Nekoliko dana potom počelo se sa emitovanjem kontakt emisija u koje su se gledaoci uključivali dajući podršku  medijskoj kući koja je posle 60 godina pred gašenjem. Informativne emisije su svedene tek na vremensku prognozu i samo je propagandni program ono što se emituje, mada kako su tvrdili u marketingu ove kuće, i to sa smanjenim interesovanjem komintenata. Slično je bilo i u Radio Kraljevu, koji je uglavnom emitovao muziku pa je još jedino list "Ibarske novosti" izlazio kao i ranije, mada sa tekstovima i fotografijama uglavnom posvećenim dešavanjima u firmi.
Beznađe, beda, glad, apatija, depresija i bes, pored praznih redakcija nekada najmoćnijeg medija na ovim porostorima, do pre nekoliko dana su bili sve što se moglo videti i doživeti u "Ibarskim novostima". Jer štrajk, kao i svaki drugi u Srbiji, posle nekoliko dana, ukoliko se ne primene radikalne metode, postane normalna pojava na koju više niko ne obraća pažnju. Prosto rečeno, ljudi su iscrpljeni, izgladneli, psihički oslabljeni i na samoj ivici egzistencije i, bukvalno, na granici uginuća od gladi. I to sve u Srbiji, u sred leta i na početku Trećeg milenijuma.
U međuvremenu su stigle i pare za socijalni programa po kojem će tridesetak zaposlenih napustiti firmu. Onima koji ostaju niko nije u stanju da da bilo kakav odgovor, o platama nema ni govora, a ni o realizaciji tužbe koja je pokrenuta kod Opštinskog suda.
Takozvani menadžment je u novim okolnostima preduzeo sve kako bi reorganizovao preduzeće i prilagodio rad novim uslovima. Međutim, tek se sada videlo do koje je mere situacija u ovoj kući dramatična i kakve je sve posledice ostavio dugogodišnji javašluk u kojem je firmi nanesena nenadoknadiva šteta koja se bez organizovanog delovanja zaposlenih, predstavnika lokalne samouprave i državnih organa ne može sanirati i prevazići. A kako će se stvari dalje razvijati niko za sada ne zna, budući da se novinarima priključuje sve više nezadovoljnih radnika propalih kraljevačkih firmi koji zahtavaju da se ponove masovni protesti kakvi su ovde održavani gotovo sto dana, krajem 1996. i početkom 1997. godine.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

SLIKARI PONOVO U AKCIJI - piše Dragan Bajović
Umetničko srce za “Ibarske novosti”

   • Prošle nedelje održana je još jedna likovna kolonija za našu kuću. Domaćin i pokrovitelj ove treće po redu manifestacije bila je slikarka Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević koja je u svojoj vili "Magdala" u Kraljevu, osim petnaestak svojih kolega, ugostila i brojne prijatelje i podržavaoce "Ibarskih novosti"

   Dok razni poznavaoci političkih prilika i "proučavaoci" medijskog neba nad Kraljevom "Ibarske novosti" sa sve tri medija (novine, radio, televizija) već smatraju prošlošću, slikari se već mesecima bore, kako kažu, za svoju informativnu kuću.
   Slikarka Hadži Milena, domaćin i pokrovitelj ove treće kolonije, nedeljni skup slikara u njenom lepo uređenom dvorištu nazvala je "Umetničkim srcem za Ibarske novosti".
   "Ibarske novosti, kaže ona, pratile su me ceo moj život. Ibarske novosti su dolazile čak i kod mene u Nemačku. Mi možemo da pokrenemo nešto, kao što su ove kolonije, ali moj je apel na građane Kraljeva da shvate da treba da imamo tu jednu medijsku kuću i da više ne treba da pričamo prazne priče, već da se okrenemo prema spasavanju Ibarskih. Mi, umetnici, voljni smo da pomognemo. Nadam se da će i Kraljevčani stati u odbranu svojih novina, radija, televizije… Umetničko srce je uvek tu za Ibarske, jer je ta firma uvek bila za nas, pa smo mi danas ovo što jesmo!"
Njen stariji kolega Dragoljub Bosić, iza koga je na hiljade slika, kolonija i izložbi, smatra da kultura i umetnost jednog grada ne postoje ako nema medija koji će predstavljati stvaraoce: "Ibarske novosti, radio i televizija Kraljevo svim slikarima, i mladim i starijima i meni uvek su pomagali. Ja, lično, vrlo sam zadovoljan načinom na koji ste me predstavljali i mislim da sam, zahvaljujući vama, afirmisan u punom smislu. Ovom slikom samo simolično želim da pomognem Ibarske novosti, a, čini mi se, da bih vam i srce dao."
   Likovna kolonija za Ibarske privukla je i slikare koji ne žive u Kraljevu niti su Kraljevčani. Magistru slikarstva Marku Višiću iz Leskovca ovo je drugi put da učestvuje na koloniji za nas.
   "Ibarske novosti mi znače zbog toga što poznajem vas i Vlastimira Spasojevića i još nekoliko kolega, kaže Marko. Ovo je najmanje što mogu da uradim za vas. Nadam se da će vaša kuća opstati, a ne da se dogodi kao u Leskovcu kada su novine "Naša reč" posle 50 godina ugašene. Morate da se borite da firma kao što je vaša i dalje bude uz Kraljevčane, ne samo zbog vas koji tamo radite, ne zbog vaše i ishrane vaših porodica, već zbog naših potomaka. Stalno se propagira da su nam potrebni školovani ljudi, ali gde će ti ljudi raditi, ako se sve u Srbiji, osim u Beogradu, ukida. Dakle, drugi gradovi u Srbiji bili bi samo mesta za izbegavanje. Ne dozvolimo to!"
   Hadži Milena, uvek raspoložena za nove ideje, svoje dvorište ukrasila je zastavama i panoima posvećenim Ibarskim novostima, a za kraj, posle ručka, predstavnici naše firme Ivan Rajović i Zoran Knežević na trpezu su doneli još jedno Milenino iznenađenje - ogromnu tortu na kojoj je pisalo "Umetničko srce za Ibarske novosti RTV Kraljevo". Torta je bila toliko velika da je slikarska bratija uspela da pojede samo prvi red, dok su Ibarske novosti i RTV Kraljevo ostali netaknuti.
   Vd direktora Ibarskih novosti i zastupnik državnog kapitala u procesu privatizacije firme Zoran Knežević zahvalio se slikarima: "Dopalo me je da vršim više dužnosti u IN u vreme kada retko ko može to da priželjkuje. Istina, ima tu i nekih dobrobiti. Upoznao sam nekoliko čestitih, dobrih ljudi i vrhunskih profesionalaca.  U vama, kao umetnicima koji su spremni da nam pomognu, prepoznajem ljude koji ostaju sa nama. Vi želite, kao i mi, da ono što je obeležje ovog grada nastavi da živi. Neobično sam dirnut vašim ambicijama da spasimo nešto što je jako teško spasiti, ali ako imamo ovakve ljude, onda mi to daje nadu da će ova kuća i dalje živeti na dobrobit svih građana Kraljeva. Posebno se zahvaljujem našim domaćinima koji su ovde stvorili odličan ambijent da stvarate najlepše slike."
   Umetničko srce u nedelju su Ibarskim poklonili slikari:  Nevena Jetula, Momira Radosavljević, Jelena Petrović, Marija Vranić, Tanja Vujanac, Tatjana Pljakić, Ljubiša Jovanović Wolf, Goran Suša, Miodrag Tašković, Marko Višić, Dragoljub Bosić, Dragan Raskov Milošević, Vlastimir Spasojević Evčo i, naravno, domaćin ovog slikarskog susreta Hadži Milena.
   Da podsetimo: Kolonije za Ibarske nastale su zahvaljujući slikaru Vlastimiru Spasojeviću Evču. On treći susret slikara vidi tek kao početak jedne velike akcije: "Evo, po treći put, se pokazalo da su ove kolonije uspešne, da se slikari odazivaju pozivu. Ovog puta bili smo malo pojačani Dragoljubom Bosićem, Markom Višićem iz Leskovca, i nekolicom mladih slikara, tako da ova kolonija već zahteva da se ide i na četvrti, peti, šesti nastavak. Veliko je interesovanje kraljevačkkih slikara za prvu kraljevačku informativnu kuću."

SPORT

KRALJEVAČKI KVART MEKA ODBOJKAŠA - piše Stole Petković
Ženevci sa Ibra

   • Najdužu ulicu u Kraljevu, Karađorđevu mnogi nazivaju i odbojkaškom. U novije vreme zbog, sada već tradicionalnog bič volej turnira kod čuvene Mirine česme u MZ Ženeva, ali ,,rezervni" naziv datira još od pre dvadesetak godina. Tada je u kvartu od broja 30 do 34 stasala gotovo kompletna odbojkaška ekipa.

   Najpre su se među zvezde vinuli Veljko Petković i Dejan Miladinović. Počeli su u Ribnici a onda put je vodio ka Novom Sadu u Vojvodinu. Veljko je odradio šest punih sezona u taboru novosadskog prvoligaša a onda se otisnuo u pečalbu. u međuvremenu 2000. godine osvojio je zlatnu medalju na Olimpijadi u Sidneju. Nešto ranije Dejan je napustio ,,lale' i posvetio se nauci. Posle studiranja u Americi gde je nastupao za Univerzitetsku ekipu preselio se u London gde živi i radi.
   Nekako u isto vreme kroz odbojku je harao i Tomislav Popović, srednjak Ribnice kasnije Budvanske rivijere. Njegovi blokovi i napad iz prvog tempa i dalje se prepričavaju.
   Nešto kasnije naišao je novi talas a predvodnici novi klinci iz kraja Vlado Petković i Ivan Todorović. Ulaz do ulaza, svakodnevno druženje. Igrali su zajedno tri sezone  kraljevačkom prvoligašu a Vlada je put vodio u Crvenu zvezdu. Igrao je četiri sezone a potom je tri godine proveo u Budućnosti iz Podgorice. Stalni je reprezentativac, osvajač bronze na evropskom prvenstvu u Moskvi. Za to vreme Ivan je postajao sve standardniji u Ribnici, igrao sve bolje i na kraju postao kapiten ekipe i najkorisniji igrač Prve lige. Prvi izlet bio je u Dubaiu i to je bilo pravo razočaranje:
   - Otišao sam u  utamošnji klub vredno trenirao svakog dana i bilo je pitanje dana kada ću staviti potpis na ugovor. Usledio je grom iz vedrog neba na samom završetku prelaznog roka. Iz kluba su mi saopštili da će ipak zadržati igrača kojeg sam ja trebao da zamenim - seća se Ivan.
   Nešto kasnije, ipak, je bilo i razloga za radost. Stigao je poziv iz Bukurešta. Zvao je Dinamo jedan od vodećih klubova u Rumuniji. Sada se smeši novi klub i odlazak u Ujedinjene arapske emirate. Pravi potez.
   Do tada turniri u bič voleju. Posle Beograda Todorović će imati ekipu i za turnir u Kraljevu, upravo pored zgrade gde stanuje. Prošle godine je sa takođe komšijom Filipom Vrndićem, saveznim odbojkaškim sudijom osvojio veliki pehar. Nije isključeno da mu se ovom pobedničkom tandemu pridruže i gore pomenuti asovi pojačani Željkom Bulatovićem koji je jedno vreme proveo u susedstvu a pominje se i Nikola Kovačević. Ova dvojica i Vlado Petković će svakako biti burno pozdravljeni jer su ostvarili veliki uspeh, drugo mesto, na finalnom turniru Svetske lige.



VATERPOLO - DRUGA LIGA SRBIJE - piše Zoran Bačarević
Valjevci, pa Paraćinci (ovim redom) potopljeni

   • Drugog takmičarskog vikenda PVK Kraljevo-Valis 16:6, Paraćin-PVK Kraljevo 6:12   Sutra u Kraljevu gostuje Jagodina, u nedelju komšijski derbi Kraljevo - Goč

   Iza vaterpolista Kraljeva još jedan, izuzetno uspešan takmičarski vikend, drugi u ovoj sezoni. Posle četiri odigrana kola kraljevački vateroplisti se šepure na čelu tabele, sa tri pobede i utakmicom manje, i jedini su neporaženi u prvenstvu Druge lige Srbije u 2009. godini.
U trećem kolu kraljevački vaterpolisti ugostili su već dobro znanog rivala iz grada na Kolubari. Valjevci su u Kraljevo doveli naknadno pojačanu i ,,prinovljenu"ekipu, a njihova tradicionalna ,,podvala" funkcionisala je samo u prvoj polovini meča. U prve dve četvrtine na bazenu pored Ibra viđene je rezultataska klackalica, rezultat u meču Kraljevo-Valis bio je izjednačen. Dudi deo meča, međutim, u potpunosti je pripao domaćinu, ,,proključala" je vodu u već više nego prijatnoj julskoj večeri posle svih plus 37 Celzijusovih, prošlog petka. Aleksandar Pešterić, prinova iz Kikinde, vodio je svoje saigrače ka sigurnoj pobedi 16:6.
   Sutradan u Paraćinu takoređi mini repriza meča u kraljevačkom hramu plivanja i vaterpola. Domaćin se, kako-tako, držao u uvodnoj i drugoj četvrtini a onda su ih Kraljevčani, bez pardona, potpuno uzeli pod svoje. U jednom trenutku imali su gosti prednost od 10:2. Trener karljevačkih vaterpolista dao je šansu mlađim igračima i igračima sa klupe, lista strelaca bila je ,,pravlino raspoređena", a u konačnom zbiru tipičan vaterpolo rezultat: pola tuceta golova u mreži gostiju, celo tuce u mreži domaćina. Paraćin-PVK Kraljevo 6:12.
   - U Kraljevu, ali i u Paraćinu, do izražaja je došao kvalitet ali i fizička pripremljenost mojih igrača. Naravno, svi se ,,lože" na najboljeg, što je pre svega sportski, ali smo i protiv Valjevaca i Paraćinaca pokazali ,,ko kosi, a ko vodu nosi", očigledno dobro raspoložen komentariše drugi vaterpolo vikend trener PVK Kraljevo Tomislav Ćirić.
   Ovog vikenda završava se prvi i već počinje drugi krug ligaškog dela. Voljom rasporeda Kraljevčani će biti isključivo-domaćini.
U petom kolu sutra od 20 časova na Gradskom bazenu gostuje Jagodina, a u nedelju, u istom terminu na programu je još jedan komšijski derbi-gostuje Goč iz Vrnjačke Banje. Prilika za ove pobede kraljevačkih vaterpolista, pa valja očekivati da će kraljevažki ,,delfini" obezbediti startnu poziciju br. 1 za doigravanje koje počinje predposlednjeg vikenda u avgustu.



PARAGLAJDING
Bačanin najprecizniji u Sićevu

   U jeku takmičarske sezone paraglajdisti nemaju vremena za odmor, a ovog jula takmičari PK Eol iz Kraljeva imaju svojevrsnu ,,letnju turneju", pre svega bivši jugoslovenskim republikama. Prvi paraglajder Eola, Zoran Petrović Gugi sa promenljivom srećom, završio je nastupe na Svetskom kupu i Kupu nordijskih zemalja u daljinskom preletu. Na Nordijskom kupu (održanom u Sloveniji) plasirao se na 15. mesto, dok je na Svetskom kupu u Hrvatskoj bio tek 81. sve u jakoj međunarodnoj konkurenciji.
   Vladimir Bačanin, takmičar Eola prošlog vikenda bio je više nego uspešan u okviru trećeg kola Srpske lige u preciznom sletanju na cilj, održanom u Sićevaćkoj klisuri kod Niša. Bačanin je imao izuzetno precizno oko i mirne ruke, nepogrešivo vodeći paraglajder na cilj i osvojio je prvo mesto i nove bodove u nacionalnom šampionatu u ovoj disciplini.
   U poslednjoj julskoj sedmici takmičari Eola su u Makedoniji gde se održava Ilindenski kup u paraglajdingu. Daljinski prelet je u toku u Kruševu, a krajem nedelje disciplina precizno sletanje održaće se u Ohridu.



PLIVANJE - JAGODINA
Dvostruki trijumf Kristine Pantović

   Najmlađi takmičari PVK Kraljevo imali su prošle sedmice dva ,,berićetna" nastupa, najpre u Kruševcu a zatim i u Jagodini. U Kruševcu je održano treće kolo Letnje lige Centralne Srbije u plivanju, uz učešće 440 takmičara iz 23 kluba. Zlatnu medalju osvojio je Uroš Baltić (16 godina) na 50 metara kraul, dok je Kristina Pantović (16) osvojila srebro na 50 metara delfin, a bronzu na 50 metara leđno. Tomislav Ćirić se u Kruševcu takođe okitio srebrom na 50 metara kraul, dok je štafeta PVK Kraljevo (Uroš Baltić, Marko Pantović, Tomislav Ćirić i Dušan Srećković)u  disciplini 4dž100 metara kraul bila treća.
   Kristina Pantović je nastup na ovogodišnjem međunarodnom memorialu, Miroslav Kovačević Geza u Jagodini, obeležila dvostrukom pobedom. Trijumfovala je u konkurenciji 335 takmičara iz 22 kluba u čak dve discipline-na 50 i 100 metara delfin, ostavivši drugoplasiranu konkurentkinju na stazi od 50 metara za celih sedam sekundi!



MALI FUDBAL: ZAVRŠEN TURNIR U ŽIČI
Pehari za ,,fosile" i Mermer

   • Posle dvadeset dana u Žiči kod Kraljeva podno srednjevekovnog manastira završen je tradicionalni noćni turnir u malom fudbalu. Nadmetanje se odvijalo u dve kategorije: seniori i veterani. Turnir su kao i ranijih godina odlično organizovali FK Žiča i Mesna zajednica ovog mesta.

   U konkurenciji seniora bile su prijavljene 24 ekipe koje su petnaest dana igrale po grupama, po bod sistemu, a onda je usledio sistem eliminacije. Na kraju u finalu dve ekipe koje su tokom danonoćnog igranja ostavile najjači utisak. Ekipa Mer Ras savladala je tim Povratak sa 1:0 golom Dejana Županjca, kapitena pobedničke ekipe. U starijoj kategoriji nastupilo je sedam ekipa. U finalu Žički fosili bili su bolji od Amige posle boljeg izvođenja sedmeraca. Inače, meč je završen bez pobednika.
Za najboljeg igrača turnira proglašen je Slađan Nikolić (Povratak) koji i najbolji strelac noćnog turnira sa 13 pogodaka.
Za dvadeset dana koliko je trajao turnir odigrano je ravno 120 utakmica a za to vreme kraj igrališta na tribinama pripremljenim za ovaj turnir mečeve je posmatralo oko 10.000 ljubitelja igre na petoparcu.
- Ova manifestacija je okupila veliki broj poklonika sporta iz Kraljeva i okoline. Lepo smo se družili, nagradili pobednike - finaliste a naš klub će imati novca da pokrije deo troškova za takmičenje - kaže Vitomir Rečević, predsednik Organiza-cionog odbora i sportski direktor FK Žiča koji je sa predsednikom kluba Đurđem Nikolićem i predsednikom Mesne zajednice Milinkom Maksimovićem najzaslužniji što učesnici nose lepe uspomene sa ovog sportskog druženja.



KASNO PALJENJE ČELNIKA FS RAŠKOG OKRUGA KOJI NIKAKO DA PREŽALE ŠTO SU PROŠIRILI LIGU
I posle glasanja ima kajanja

   Strašno je kada se pobrkaju lončici, kada se ne poštuju principi. Da je tako pokazala je sednica Izvršnog opdbora FS Raškog okruga. Trebalo je da to bude brzopotezni sastanak jer su tačke dnevnog reda bile veoma ,,lake". I bilo bio tako da pre samo nekoliko dana ovaj forum nije napravio kardinalnu grešku i promenio odluku svojih poredhodnika donetu na vreme (pre početka prošlog prvenstva, primedba s.p.) da Okružna liga umesto 16 broji (opet) 18 klubova. Ta nakaradna odluka sada daje mogućnost onima koji nisu bili za to, da manipulišu i traže svoje uslove.
   Tako se potpredsednik FSO Kraljevo Dragan Kovačević nije složio sa predlogom da posle naredne sezone Okrug popunjava samo jedna ekipa iz  Međuopštinske lige.
- Predlažem da i drugoplasirani ima šansu za prolaz u viši rang Okružnu ligu. On bi u baražu igrao sa prvom ekipom iznad crte (trećom otpozadi, primedba s. p.) - rekao je Kovačević.
Sa tim se, naravno, složio i Ljubiša Vujović, predsednik FSO Kraljevo i potpredsednik FS Raškog okruga.
Inače, takav sistem bi se primenjivao tek od sezone 2010/2011. ali iz FSO Kraljevo traže da tako bude i dogodine.
Predlog je, nažalost pojedinaca, ostao nepromenjen a pojedini čelnici su priznali da su napravili veliku glupost što su zbog već otpisanog Jedinstva proširili ligu. Da li je to rečeno sa dozom ironije ili je bilo iskreno nije bitno. Ali posle glasanja nema kajanja. Ovo je bila prilika da se obelodani lista sudija koji će napredovati - ka Okrugu odnosno Zoni. Neki su se radovali a Branislav Radenković će ubrzo, pasti u zaborav jer je skinut sa liste. Obrazloženje, da je, navodno, uzimao mito. One koji su mu davali (čitaj: klubovi) i koji su ga ocinkarili ne podležu strašnom sudu!!! Predstavnici FSO Vrnjačka Banja podržali su ovaj predlog za kaznu svog zemljaka ali i naveli su još nekoliko imena iskusnih sudija koji, takođe, nisu bili nimalo naivni. Jedina svetla tačka, kažu, bio je Zlatko Vukomanović takođe iz njihovog atara.

MLAĐE KATEGORIJE
Omladinska liga brojaće u narednoj sezoni osam klubova, kadetska će imati dva manje a pionirska samo četiri.

I KAĆA NA ZONI
Katarina Đoković našla se na listi sudja Zone Morava. Još uvek se traže mesta za Marka Četrovića i starosedeoca Nikolu Radosavljevića.

RIGOROZNE PROVERE
Narednog vikenda 8. i 9. avgusta održaće se seminat sluižbenih lica sudija i delegate Okružne lige. Potpredsednik Udruženja ljudi u crnom Darko Bogdanović najavljuje rigorozne provere, kakve do sada nisu viđene.



FUDBALERI SLOGE SUTRA ZAVRŠAVAJU PRIPREME U IVANJICI
Generalka sa Radom

   Kraljevački prvoligaš Sloga obavlja pripreme u Ivanjici, uporedo igra prijateljske utakmice i sumira učinak svih igrača posebno novajlija koji su pristigli u prelaznom roku. Radi se naporno ali sam zadovoljan atmosferom u klubu i ozbiljnošću sa kojom prvotimci prilaze obavezama.
- Odigrali smo nekoliko utakmica gde smo pokazali da se dobro pripremamo mada je evidentan umor odnosno ,,teške noge" - raportira iz Ivanjice Ivica Cvetanovski.
Novajlije su očito ispunile očekivanja:
- Već sada je evidentno da su novajlije po meri i da predstavljaju prava pojačanja na svojim mestima u timu. Pojačana je konkurencija što je takođe pozitivno i u pripremnom periodu ali i u prvenstvu - kaže Cvetanovski kome u radu pomažu Željko Milićević i Slobodan Torlaković, trener golmana.
Kraljevčani su do sada imaju stoprocentan skor pet mečeva i isto toliko pobeda. Bili su i učesnici turnira u Zablaću gde su im rivali bili  domaćin Mladost, Partizan (Bimbarevo Brdo) i Sloboda (Čačak).
- Bili su to nešto slabiji rivali ali smo oba sureta odigrali sa puno ozbiljnosti. Slično kao i na nedavnoj utakmici sa Inđijom. Pripreme smo završili utakmicom sa Slogom iz Požege - dodaje Cvetanovski.
Do početka trke za bodove u Prvoj Telekom ligi Sloga će na svom stadionu ugostiti tim Radničkog iz Obrenovca a odmah zatim prava provera a protivnik će biti superligaš beogradski Rad.

KAPITEN ZAVRŠIO KARIJERU
U Slogi su već sumirali rezultate u rubrici otišli - došli. Tako su klub zvanično napustili kapiten Branislav Đurić (prestao sa aktivnim igranjem), Nenad Tanasijević (Laktaši), Vladanu Đogatoviću i Igoru Biliću je istekla pozajmica, Dalibor Divac će pojačati FAP, Srđan Bižić, Dragan Andrić,  i Dalibor Opančina odlaze u komšiluk u redove srpskoligaća Metalca, dok Petar Kovačević i Dejan Vasić čekaju angažman.
Za to vreme pristigli su Božidar Urošević (Laktaši), Aleksandar Božović (Borac, Bosanski Šamac), Goran Marinković (Spartak, Zlatibor voda), Vladimir Bulatović (Kazahstan), Saša Mitić (Dinamo, Vranje), Nebojša Vukojičić (Sevojno). Dejan Perić (Spartak Banat komerc), Dušan Vidojević (Banat, Zrenjanin).

JEDINSTVO - SLOGA 0:2
Fudbaleri Sloge odigrali su u okviru priprema za nastupajuću sezonu meč sa ekipom Jedinstva u Užicu. Slavili su kraljevčani  - rezultat 2:0 a oba pogotka postigao je Vidojević



FUDBAL: USPEŠNI TRENER SLOGE BEZ ANGAŽMANA
Igor stara čekalica

   • Jedan od najuspešnijih trenera kraljevačke Sloge u poslednjoj deceniji mladi Igor Tufegdžić (27) ostao je bez angažmana u novoj raspodeli zadataka u stručnom štabu sada već prvoligaša iz grada na Ibru.

   Kraljevačke bele kao prvi trener - šef struke vodio je od finiša pretprošle sezone pa sve do drugog kola naredne trke za bodove u maju mesecu ove godine. Od tada ga nema u ulozi kouča:
- Za to su krivi rezultati na startu prolećnog dela prvenstva a oni su jedan od glavnih razloga za smenu svakog trenera. Ja sam imao dva remija na startu sa Slogom u Požegi i Inonom u Kraljevu i to je bio razlog što nisam na kormilu - kaže Tufegdžić.
Prelazno rešenje bio je Milutin Marušić, trener uspešnih omladinaca Sloge a nešto kasnije iz komšiluka iz Metalca pristigao je Ivica Cvetanovski. Kada je Tufegdžić odlazio Sloga je već imala deset bodova prednosti nad glavnim rivalom Radničkim Stobeks.
- Već je na polusezoni bilo jasno da je Sloga neprikosnovena i da nema sebi ravnog rivala. Napravljena je velika bodovna razlika i ništa nije nagoveštavalo rastanak. Ipak, došli su pomenuti mečevi - sa setom priča mladi trener.
Bilo je nagoveštaja od strane rukovodstva kluba da preuzme neku od mlađih selekcija ali ostalo je sve na razgovoru. Naravno, da bi Igor prihvatio i to rešenje jer za mladog trenera potreban je samo rad i dokazivanje. Član Sloge bio je do kraja prvenstvene sezone i sada je Igor bez angažmana. Ipak, u svemu ima i lepog. U međuvremenu završio je školu za trenere. U junu je sa uspehom položio za ,,A" licencu. Slobodno vreme iskoristio je na pravi način.
- Odlazio sam i na praktična usavršavanja u Beograd, posmatrao kako to rade drugi treneri kasnije je usledio i odlazak na Zlatibor - kaže Tufegdžić.
Sada je tu u Kraljevu. Pomno prati pripreme klubova. Naravno, Sloga je na prvom mestu, beli su u srcu.
- Kako da ne. Pa, ja sam odrastao u Slogi. Tu sam od 1990. godine najpre kao dečak u Bubamari kod Đorđa Kokovića, Kasnije sam prošao kroz sve Slogine selekcije igrao malo u Milicionaru a onda sam prekinuo iz zdrastvenih razloga - priča Tufegdžić koji je neizmerno zahvalan ljudima u Slogi koji su mu ukazali poverenje da bude trener. Jedan od najmladjih u istoriji sada već kraljevačkog srpskoligaša. Vreme radi za njega.

UČIO OD ASOVA
Put do prvog trenera bio je gotovo programiran i nadasve uspešan:
- Imao sam sreću da budem pomoćnik ljudima koji su svojevremeo bili fudbalski asovi. Najpre sam pomagao Goranu Dragićeviću, potom Đorđu Kokoviću pa opet Dragićeviću. Posle toga radio sam sa Nebojšom Vučićevićem a zatim počeo sam da vodim tim sa Ivanom Samardžićem i Predragom Stefanovićem, do skoro vrsnim golmanima.