5. oktobar 2000.

      DAN KOJI JE PROBUDIO SRBIJU
   5. oktobra 2000. godine, građani Srbije, u milionskom broju, organizovali su pohod na Beograd, gde su ispred Skupštine SRJ, masovnim i žestokim protestom, odbranili svoju izbornu volju, iskazanu na saveznim predsedničkim i parlamentarnim (i lokalnim) izborima 24. septembra te iste godine. Naime, na septembarskim izborima kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) dr Vojislav Koštunica već u prvom krugu, sa preko 50% glasova, ubedljivo je pobedio svog glavnog protivkandidata, tadašnjeg aktuelnog predsednika SRJ Slobodana Miloševića. O tome su govorili svi podaci, cak i stranaka na vlasti, ali Savezna izborna komisija (SIK) i drugi nadležni organi, ni po isteku svih zakonski dozvoljenih rokova, nije saopštavala zvanične rezultate izbora, niti ih je verifikovala.

      KRAJ I POČETAK
   To je bio razlog za masovne proteste, kada su građani, posle sukoba sa policijom, prodrli u zgradu Savezne skupštine i RTS-a, u parlamentu pronašli skrivene glasačke listiće, obe zgrade zapalili i demolirali, a zatim im se na Trgu ispred Gradske skupštine Beograda obratio novoizabrani predsednik SRJ dr Vojislav Koštunica. Izborna pobeda slavljena je do zore i nastavljena i sledećeg dana širom probuđene, oslobođene i promenjene Srbije.
   Taj 5. oktobar 2000. godine, ,kao "Dan D" u svojevrsnoj verziji srpske "oktobarske revolucije" sigurno je bio dan koji je, posle 10-godišnje agonije pod bivšim režimom, koju su karakterisali raspad zemlje, ratovi, pogibije, rušenja, gubitak teritorija, sukobi sa celim svetom, pljačka, kriminal, izolacija, ekonomska, ,socijalna i duhovna beda, zauvek promenio Srbiju. Srbija je tako mogla da uđe u novi, 21. vek i 3. milenijum sa novim, svetlijim i, ako ništa drugo, bar malo nasmejanim licem, da označi, kao Feniks, neki svoj novi početak i rađanje iz pepela. Što je najvažnije, zaustavljeni su 10-godišnji ratovi i zemlja je počela da se postepeno vraća u normalno stanje, sa šansom za rast i razvoj i "evropskim" perspektivama.

      UČESNICI I SVEDOCI
   Medu učesnicima petooktobarske revolucije bio je veliki broj Kraljevčana. Kao učesnici i svedoci, dali su veliki doprinos odbrani demokratije i promenama i taj dan će im zauvek ostati u sećanju kao nešto što se doživljava samo jednom u životu. To dokazuju i reči dr Branka Kovačevića, specijaliste - radiologa ZC "Studenica", koji je tokom protekle decenije stalno bio u prvim redovima borbe za promene, pa nije izostao ni sa ovog najvažnijeg događaja.
   - Imali smo organizovan odlazak u Beograd, prica dr Kovačević, i tog 5. oktobra izjutra iz Kraljeva je prema Beogradu krenulo 12-13 autobusa i više stotina automobila i drugih vozila, krcatih "putnicima". Ja sam sa porodicom bio u trećem po redu autobusu. Policija nas je zaustavila kod prve autobuske stanice, čuvenog "jasena" u Miločaju, živom rampom i jednim vatrogasnim kamionom - cisternom. Svi smo izašli iz autobusa i zamolili policiju da ukloni prepreke. Ubeđivanje je trajalo oko pola sata i kad nije pomoglo, ogorčena masa je skočila na kamion, "upalila" motor i pustila da sam ode u kanal. Ušli smo u autobuse i onako ljuti probili kordon policije koja se doduše bez mnogo opiranja razmakla.
   Kraljevčani su u Preljini, seca se dr Kovačević, nesmetano prošli kroz već otvorenu čačansku blokadu i zaputili se prema glavnom gradu SRJ, na 10-15 minuta od konvoja Čačana. Kod Lazarevca su naišli na prevrnuta borna policijska kola i druga vozila u kanalima, posle proboja koje su izvršili Čačani, predvođeni Veljom Ilićem. Stigavši u Beograd, parkirali su autobuse na glavnoj stanici i uputili se, organizovano, u koloni, pozdravljani od Beograđana koji su im se pridruživali, peške prema Saveznoj skupštini.
   - Bilo je zaista veličanstveno, nastavlja dr Kovačević, milionska masa raspoloženog sveta, transparenti, izvikivanje parola, iščekivanje vesti o priznavanju izborne pobede... A onda sukob sa policijom, pendreci, suzavac, bojni otrovi... Bilo je "plakanja", gušenja, vriske, jurišanja i bežanja. Napad policije nas je još više revoltirao i dogodilo se ono što se dogodilo: grupa mladih ljudi je prodrla u Skupštinu, delimično je zapalila, kao i policijsku stanicu i automobile sa druge strane parlamenta, a zatim i zgradu RTS-a... Možda je greška što nisu ušli u zgradu PTT-a, jer su sa njenog krova gađali suzavcem, a tamo su bile i pokradene pare od naroda!? Ja nisam uspeo da se probijem i uđem u Skupštinu, ali to su učinili moja supruga Zlata i sin Nikola. Potom smo učestvovali na velikoj pobedničkoj žurci ispred gradske skupštine. Ja sam se sutradan vratio ranije čačanskim autobusom a supruga je ostala sa sinovima i u Kraljevo stigla sa velikom grupom, kojoj je na centralnom gradskom trgu "kod Milutina" priređen veličanstven, nezaboravan doček.

   A koliko je jedan od učesnika petooktobarske revolucije zadovoljan promenama u proteklom jednogodišnjem periodu?
   - Dosta je dobro. Jeste sporo, ali smo postali deo sveta i što je najbitnije, izbegli smo dalje ratovanje koje nas je svakako čekalo sa starim režimom. Inostrane i domace investicije i reformski zakoni sigurno će nam doneti prosperitet. Brine me jedino što su ostaci starog režima još mocni jer su zadržali opljačkane pare, a sa njima i uticaj.

Pripremio Slobodan Rajić,
5. oktobar 2001.