Bilo, ne ponovilo se
Desetogodišnje zaostajanje
„Bezbedni smo onoliko koliko smo kao država stabilni”
Umesto da rešava probleme građana, vladajuća koalicija samo kadruje
Pat ili mat?
Najbolji ktitor za prošlu godinu
„Ujedinjeni u različitostima”
Gazda izneverio obećanja
Trafiking i borba protiv njega
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport: odbojka, košarka, šah, fudbal

PODSEĆANJE NA POČETAK NATO BOMBARDOVANJA, 24. MARTA 1999. GODINE - piše Slobodan Rajić
Bilo, ne ponovilo se

   Služenjem parstosa u crkvama i na grobovima poginulih boraca i polaganjem venaca i cveća na spomenik izginulim ratnicima na Trgu Jovana Sarića i u Kraljevu u subotu, 24. marta, obavljena je komemoracija povodom osam godina od početka NATO bombardovanja naše zemlje.
Naime, 24. marta 1999. godine, u vazdušnom napadu NATO-a na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) jedna od prvih ispaljenih krstarećih NATO raketa pala je na vojni aerodrom u Lađevcima, nadomak Kraljeva, u večernjim satima, oko 19.30. Od tada pa u narednih 78 dana, koliko je trajalo bombardovanje, opština Kraljevo je na meti vazdušnih vojnih NATO snaga bilo 54 dana. U 172 napada bačeno je više od 600 raznih projektila. Teške ili lakše povrede zadobilo je 37 civila, oštećeno je ili uništeno 1.750 vojnih ili civilnih objekata. Najčešće su bombardovani Bogutovac, Vitanovac i Samaila, ali gotovo da nema mesta na području kraljevačke opštine na koje nije pao neki projektil.
Zvanični podaci kažu da je na području Raškog okruga pogođeno ukupno 2.436 kuća i 1.220 stanova, oštećeno ili u zgarište pretvoreno 12 škola, sedam zdravstvenih stanica, dva dečja vrtića i 24 privredna objekta. Uništena su četiri releja, a teško je oštećeno šest puteva i 20 drumskih i železničkih mostova.
Potpisivanjem vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, 9. juna 1999. godine, posle 78 dana bombardovanja, nebo iznad Srbije je postalo mirno, ali su tih dana kolone izbeglih sa Kosova i Metohije, uz povlačenje Vojske Jugoslavije, preplavile puteve severno od srpske južne pokrajine. Tom prilikom u Kraljevu je utočište našlo oko 20.000 raseljenih lica sa Kosmeta. Posle svega, i dan-danas je svakako najteže porodicama 41 izginulog Kraljevčanina, koji su izgubili život tokom NATO agresije na našu zemlju. O njima su „Ibarske novosti” svojevremeno napisale reportaže i izdale posebnu knjigu pod nazivom „Četrdeset jedna priča”, autora Marka Slavkovića i Ivana Rajovića. O tome i drugim stradanjima tokom NATO bombardovanja od 24. marta do 9. juna 1999. godine u našem listu ostala su brojna druga svedočanstva u vidu tekstova i fotografija, kao svojevrsna hronika jednog od najtežih perioda u novijoj istoriji naše zemlje i Kraljeva, da se ne zaborave, ali i da se nikad ne ponove.

JUBILEJI
Godišnjica ,,Milosrdnog anđela" i Evropske unije

   • Za samo šest nedelja, uz najmoderniju tehniku koju je stvorio ljudski um, najviđeniji svetski policajci uspeli su da naprave pakao u ovoj nevelikoj zemlji, čiji državljani su najmanje krivi zbog njihovih neostvarenih ambicija i težnji za vlašću nad svetom i narodima

   Danas svi, svi, svi… složno obeležavmo pola veka ujedinjenja najhumanije, kako tvrde, velesile. Obeležavamo pola veka od trenutka kada je potpisan sporazum o izvesnoj saradnji posle kojeg je usledilo ono što se danas zove Evropskom unijom sa 27 članica, ali bez nas. Ori se etrom Betovenova ,,Oda radosti", himna jedne od najcivilizovanijih svetskih tvorevina. Odjekuju taktovi Mocartove, Bahove, Štrausove, Listove muzike. Evropa se prikazuje u najlepšem svetlu. I treba. Ali, sticajem okolnosti, istovremeno samo mi obeležavamo godišnjicu ,,Milosrdnog anđela", neviđenog masakra koji je ta ista velesila sprovela nad nama, zločina kakav se u istoriji čovečanstva nije dogodio. Za samo šest dana, kako kaže Biblija, Bog je uspeo da stvori svet koji je, kako se do tog trenutka činilo, bio pravi raj u Univerzumu. Za samo šest nedelja, uz najmoderniju tehniku koju je stvorio ljudski um, najviđeniji svetski policajci uspeli su da naprave pakao u ovoj nevelikoj zemlji, čiji državljani su najmanje krivi zbog njihovih neostvarenih ambicija i težnji za vlašću nad svetom i narodima. Šest nedelja užasa koji se nadvio nad ovu divnu zemlju teško je i danas opisati uobičajenim sredstvima i shvatiti čulima kojima raspolaže čovek. Slike stradanja, rušenja, straha, beznađa, ali i prkosa kojim se odoleva totalnom uništenju, mogli su da osmisle samo proroci sa najcrnjim vizijama. Digla se najmodernija tehnologija na dva zarđala MIG-a, na već ojađeni i sluđeni narod, na iste one koji su se godinama borili protiv istih onih protiv kojih je, navodno, i čitava monstruozna akcija bila usmerena.
Jer, kakvi god da smo, a nismo nimalo sjajni i bezazleni, nije nas trebalo tako zverski, tako monstruozno, tako genocidno i civilizovano u isto vreme uništavati. I Evropskoj uniji za njen jubilej to može da posluži na čast. I Americi, dakako, sa svim onim amandmanima kojima se toliko diči pred ostalim nedemokratskim svetom. I Evropa i Amerika bi trebalo danas da na svojim zstavama imaju izvezene bar likove sve one dece koja su izginulA ili ostala obogaljena, a da nikome ništa nisu uradila, a da nisu imala ni vremena da svojim nevinim, dečjim i pred lepotama života začuđenim pogledom, upitaju: zašto?
Ali, takvi smo mi. I dok se sve to dešavalo, dok nam je pretilo bukvalno uništenje, mnogi su lokalni samoproglašeni patrioti pokušali da preuzmu stvari u svoje ruke u nameri da se obračunaju sa čitavim svetom, ali i sa tada toliko omraženim domicilnim ništarijama. Načelnici okruga, rezervni majori, podobni novinari i mnogi drugi ,,patriotski" ološ u obličju gubitnika na prethodno održanim izborima, doživeli su ovaj trenutak kao šansu da se vrate na vlast, što su u znatnoj meri i učinili. I vratili su se na sve ključne funkcije, u medije, na mostove. I počeo je obračun monstruma sa monstrumima, u kojem je jedino narod bio žrtva i meta. A stizala je podrška sa svih strana. Kuražile su nas vođe iz svojih bunkera, bodrili su nas zemljaci iz svetskih metropola, dizale su nam moral vesele mostadzije raspevane do jaja na još držećim mostovima.
Danas se uglavnom ćuti, kao što se o svemu bitnom u ovoj zemlji ćuti. Bez želje da se podsećamo, bez načina da se krivci kazne, bez ikakve nade da će se nešto promeniti nabolje. A te tri šestice u godini NATO bombardovanja, makar i obrnute, čak i da nisu bile nikakav satanistički znak, postale su simbol najkrvavijeg, ali i najbesmislenijeg pira američke i tada već više od 40 godina stare evropske civilizacije. Čak i da je Satana, glavom i bradom, bio samo plod imaginacije lakovernih i zabludelih, od tog trenutka je postao otelotvoreno zlo u obličju pojedinih kreatura i kreatora naših života, nekih koji nas i danas gledaju u oči, koji i danas, više nego ikad, odlučuju o našoj sudbini, unutra i van granica Srbije. A Kraljevo će, pored sve svoje mučeničke i stradalničke prošlosti, ostati upamćeno i kao grad na koji je pala prva NATO bomba.

KOMENTAR BEZ IKAKVOG POVODA
Tajkuni kupili i državu i političare?

   • Ni deset godina od demokratskih protesta nije bilo dovoljno da bi neki ovde shvatili suštinu ovog istorijskog poduhvata koji je u osnovi imao rušenje jednog diktatorskog, kriminalnog i zločinačkog režima. Štaviše, mnogi i danas rezignirano znaju da kažu ono već stereotipno: ,,Yaba smo šetali". Postoji i gora varijanta: ,,Ovi su još gori od onih koje smo rušili". Rušili da, ali srušen nije niko, kako se pokazalo i kako se tek sada jasno da sagledati

   Mnogi od nas se još uvek sećaju onog klinca koji je u jednoj od predizbornih kome(n)dija drčno uzvikivao ono već dobro poznato ,,Vlatite pave, pedevi jedni". Detinje prostodušno i šešeljevski, gotovo očinski ili svetiteljski meko i toplo, tražio je mališa, u ime svih nas, da nam se vrati ono što je naše i što nam pripada.
Kako li bi tek pištao ovaj gladni deran da je znao, nesrećnik, o kojim se paretinama radi? Danas je taj dečkić, ako je uopšte ovde, verovatno zreo lik, srpski glasač, reklo bi se. Od para ništa, a pederi samo njore i rade li rade svoje prljave poslove. A pare su ogromne, čak i za mnogo bogatije zemlje nego što je naša. Toliko su ogromne da veseli obični srpski smrtnik ne može ni da zamisli toliku količinu šuške na jednom mestu, pa makar to mesto bilo i Kipar, ili neko od devičanskih ili kurvinskih ostrva na kojima ovi ,,naši" novobogataši imaju te svoje of šor kompanije, ili kako se već zovu te evidentno zločinačke organizacije. Dakle, dok je celokupan srpski narod bukvalno skapavao daleko od ivice, a i marice, egzistencije, pojedni kvazisrpski politički ološ, napirlitan, onduliran, uštogljen i šatro zabrinut za sudbinu nacije i čovečanstva, krao je, otimao, lopao, mažnjavao i na sve moguće načine otimao narodnu muku prebacujući je na svoje račune. I dok su besneli ratovi, dok su ,,ničim izazvane" sankcije pretile da postanemo samo kost i koža u davno iznošenim i okraćalim odelima, koja su nas ipak podsećala na neka bolja vremena, dok su tranzicione aktivnosti pretile, i prete još uvek, da nam i poslednji delići razuma iščili iz osvešćenih glavurdi, oni se zajebavaju uživajući kao faraoni i umožavajući svoje mutne radnje našim parama. Razvijaju biznis.

RUŠEN DA, ALI SRUŠEN NIJE NIKO
A ni deset godina od demokratskih protesta nije bilo dovoljno da bi neki ovde shvatili suštinu ovog istorijskog poduhvata koji je u osnovi imao rušenje jednog diktatorskog, kriminalnog i zločinačkog režima. Štaviše, mnogi i danas rezignirano znaju da kažu ono već stereotipno: ,,Yaba smo šetali". Postoji i gora varijanta: ,,Ovi su još gori od onih koje smo rušili". Rušili da, ali srušen nije niko, kako se pokazalo i kako se tek sada jasno da sagledati. Trabalo je da prođe deset godina da bi se srpskom narodu predočile sve razmere pljačke koja nas je definitivno ojadila i zapečatila nam sudbinu. Valjda se sada, čak i najvećim protivnicima bilo kakvih promena, otvaraju oči i, valjda, ako na bilo koji način nisu bili umešani u ovaj zločinčkki poduhvat, shvataju zabludu u kojoj su živeli.
A pare mogu sve. Pa su i oni koji su, tobož, izgubili vlast, ostali dalje u latentnoj poziciji upravljajući iz takozvane senke, dok su oni koji su na vlast došli, sve to tolerisali ne bi li na naki volšeban ili manje spektakularan način došli do kiparskih para koje bi, pretpostavljam, pretočili u svoje dzepove. Tako smo u protekloj deceniji imali paradoksalnu situaciju da demokratska opcija trpi sve kritike zbog očajno loše situacije u zemlji, a da se sve vreme svi konci vuku iz takozvanih centara moći i centara opljačkanog kapitala, za koji se sada zna ko ga je i kako pljačkao. Gledano sa ove pozicije, čitava Miloševićeva organizacija, sa udrugom njegove žene, za kojom je raspisana poternica, bila je umešana u ovaj posao, u skladu sa svojim mogućnostima i pozicijom koju su određeni učesnici zauzimali na lestvici i u hijerarhiji tada vladajuće stranke. I kako se pokazalo, ni posle demokratskih promena, niko nije odgovarao za ono što je radio, a kapital koji su na takav način stekli, pred očima čitavog naroda su oplođavali po sistemu, ,,ne pitajte me za prvih milion evra, a posle ću vam sve objasniti i dokumentovati".

TAOCI TAJKUNA
I danas, kad se mnogo toga zna, svi nekako nazainteresovano gledaju na čitavu stvar koja ima spektakularne razmere državne pljačke stoleća, a i šire. Mnogi neće ili jednostavano ne mogu da shvate svoju zabludu, ne mogu ni sebi ni drugima da priznaju kome su verovali, na kakvim talasima zablude su lebdeli dok se pred njihovim očima odvijao najbezočniji genocid nad sopstvenom državom. I do čega smo došli? Do toga da imamo nekolicinu kreatura koje nisu ni pametnije ni lepše, a bogami ni sposobnije, od bilo kojeg prosečnog Srbina. A zahvaljujući tome što su bili bliski diktatorima, toliko su love nalopali da su kasnije mogli da kupe državu, sa sve nama i našom decom. Dakle, kako se to lepo kaže, mi smo danas sa sve tim patriotskim zanosom koji još uvek nosimo u sebi, sa sve zgaslim očekivanjima od demokratskih promena, sa sve gorčinom koja ispunjava svakog poštenog građanina ove zemlje, postali taoci tajkuna koji su na brzaka, gotovo preko balkanske noći, uspeli da se vinu u društvo najbogatijih svetskih faca. I dok se većina nas davi u dugovima, dok razrađujemo najrazličitije kombinatorike, ne bismo li nekako dočekali sutrašnji dan, dok nam prete isključenjem struje, vode i ostalih neophodnih energenata, ovi novokomponovani bogataši zidaju svoje imperije, umnožavaju svoje devize i baškare se u neopisivoj raskoši, kao maharadze. A tim parama, u zemlji gde sve i svako ima svoju cenu, nije bilo teško kupiti sve ono što je neophodno kako bi se napravila država, a u njoj vlast, po sopstvenom ukusu i potrebama. Ponajmanje je teško kupiti ove naše vajne političare koji smatraju da im to unovčavanje sopstvenog lika i dela spada u opis posla, ako ne i suštinu onoga što rade.
Zemlja u kojoj se sudi onima koji ukazuju na lopove, a ne lopovima, trebalo bi da se ozbiljno zamisli nad sobom. Zemlja u kojoj sudije brane lopove, a osuđuju one koji ih prozivaju, nema nikakvu perspektivu. Ipak, stvari idu nabolje. Konačno smo uspeli da saznamo bar delić razmera državne pljačke stoleća koja se dogodila nama koji, iskreno rečeno, nikada nismo uživali u nekoj naročitoj raskoši. Naprotiv. A i kako bismo, kada su nam prvo rasturili državu, potom su nas posvađali sa celim svetom, onda su nas gurnuli u rat, opljačkali do gole kože i ostavili da vegetiramo kao najbedniji primerci ljudskog roda na planeti. Živote su nam uništili, decu nam upropastili, budućnost nam obesmislili i čitavo naše bivstvovanje sveli na posmatranje njihovih masnih tajkunskih guzica, u koje je smeštena sva naša muka, naš trud i izgubljena nada. Dok su oni sa vrećama para šetali Srbijom i prebacivali ih preko granice, mi smo gladovali, besposličili, gluvarili po opustošenim gradovima zaluđivani lažnim patriotizmom i spremni na žrtvu do poslednje kapi srpske krvi, do poslednjeg otkaza, do poslednje aukcije na kojoj će nas prodati kao belo roblje.

LAŽNI USPEH DEMOKRATSKE POBEDE
Svojim krvavo zarađenim parama uspeli su da ponište uspeh demokratske pobede, da kupe svoje poslušnike, svoje izvršioce, da kupe sebi državu u kojoj su uspostavili svoja i po sopstvenim kriterijumima i potrebama smišljena pravila. Od zemlje koja je imala sve predispozicije da bude jedna od najuglednijih članica Evropske unije, napravili su leglo skotova i nedužnog naroda, gde je na ceni sve ono što je najgore, najprimitivnije. Od onoga što je za kažnjavanje, stvorili su vrednosti koje su u trendu.
Trebalo je da prođe mnogo godina pre nego što su nam saopštili ono što su mnogi od nas znali, ili bar predosećali, da su nas najgori među nama zverski pljačkali, uzimajući nam od usta ne bi li zadovoljili svoju neutoljivu pohlepu. Upropastili su nam prošlost, sadašnjost i budućnost, ugušili samopouzdanje, ubili i poslednji osećaj ljudskosti. I dok je ovaj narod prolazio kroz najgoru do sada viđenu patnju, dok je gladovao i krvario ni sam ne znajući zašto i zbog čega, oni su vozili, i voze, najskuplje jahte i živeli i žive životima uspešnih biznismena. Gde je tu Pravda?

SVE JE U LOVI
Prema tome, kada se malo bolje pogleda i kada se sve to zna, onda postaje sasvim jasno zašto nam je ovako kako jeste, a nije nam nikako, i ko je za sve to kriv. Krive su pare. A pošto smo konačno, definitivno i posle višedecenijskog opiranja shvatali gde leži zec, a on leži u lovi, vreme je da i mi počnemo materijalistički da posmatramo svet, prepuštajući ideale nekim drugim kategorijama ljudi i naroda, nekima koji još nisu imali prilike da iskuse ni delić onoga što smo mi preturili preko svojih pleća. Jer kad čovek vidi pojedine duhovnike, za koje je koliko do juče verovao da znaju šta rade, kako učestvuju u otvaranju navodno lečiteljskih firmi elitnih krimosa julovske direkcije, onda se zaista zapita gde smo to mi, i šta radimo? Neke vrline, koje smo mislili da bi ih trebalo imati, davno su odbačene i prepuštene zamlatama koje još nisu otkrile pravi smisao postojanja. A on je u lovi. To više niko ne krije, a ni o poreklu para se baš mnogo ne sekiraju čak ni oni kojima je to u opisu posla. Prosto zato što pare kupuju sve, pa čak i one koji bi trebalo da budu u prvim redovima borbe za pravdu. A život je jedan i ono što ne doživimo danas, nećemo nikada, a nama je već mnogo toga iscurilo kroz prste. I zato ne bi trebalo samo bespomoćno cvileti: ,,Vratite pare, pederi jedni", već preduzeti nešto konkretno kako bi se narodne pare vratile narodu, kao i sva imovina onih koji su je nelegalno stekli, a mi dobro znamo i ko su ti i kako su sticali to što sada imaju. Valjda je došlo vreme da se konačno naplate računi, pre nego što bude riknuo i poslednji srpski nafatirani patriota, a pare se zaturile na nepoznate račune. U protivnom, uzeće nam i ovo što imamo, goli život, takav je to soj.

RAZGOVOR S POVODOM - DR MILOŠ BABIĆ, PREDSEDNIK OPŠTINE KRALJEVO - piše Lidija Kuljača
Desetogodišnje zaostajanje

   • Građani misle da je sve u rukama predsednika opštine i za sve što ne valja krive Vas?
- Tačno je da je predsednik najodgovorniji, ali, vlast u opštini nije tako organizovana.
Ulice u gradu su u lošem stanju jer investitori ne poštuju odredbe ugovora da ulice i trotoare vrate u prvobitno stanje. Moramo da donesemo skupštinsku odluku da im, ukoliko u predviđenom roku ne ispoštuju sve odredbe ugovora, automatski blokiramo račun. Ta sredstva bismo preusmerili na naše javno komunalno preduzeće ,,Putevi", da odradi taj posao. Tako bismo, bez gubljenja vremena po sudovima, mogli da dovedemo raskopane površine u prvobitno stanje.
Za sve lokalne puteve zaduženo je naše preduzeće za puteve, kome Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljevo, odnosno nadzorni organ ispred Direkcije, poverava održavanje puteva i određuje koji su priorireti. Situacija jeste alarmantna, ali u ovom trenutku asfaltne baze još ne rade (niko nije očekivao ovako blagu zimu), tako da će tek za dve do tri nedelje sve to krenuti.
Kod nas je kompletna putna mreža u katastrofalnom stanju, ali se mnogo toga i uradilo. Počeli smo izgradnju puteva koji nas otvaraju prema susednim opštinama, magistrala je sad već u korektnom stanju, savladano je kritično klizište kod Magliča, put prema Kragujevcu je gotov, otvaramo put prema Čačku. Uradićemo i gradske ulice. Mada, najkritičnije su ulice u prigradskim delovima.
• Mnogo toga nije urađeno ni u najužem centru grada?
- Svakog dana prolazim našim ulicama i odlično znam u kakvom su stanju. U Ulici cara Lazara, na primer, ne radi 11 sijalica. Građani neblagovremeno upućuju zahtev za promenu sijaličnih mesta. Zahtev za zamenu sijalica ne treba da upute ,,Elektrodistribuciji”, kao što čine, već Direkciji za planiranje i izgradnju. U prigradskim delovima vandali seku žice i tako fizički uništavaju rasvetu, najčešće kod Šumarske škole. Jedna od bitnijih stavki u našem budzetu je plaćanje ulične rasvete, što ove godine iznosi 52 miliona dinara. Utrošnja električne energije za uličnu rasvetu moraće da se racionalizuje, bilo da će sami građani participirati u plaćanju ulične rasvete ili ćemo gasiti svaki drugi-treći lampion, a negde i celokupnu rasvetu posle ponoći.
Što se tiče trotoara, ista je priča kao i sa kolovozima. Stari trotoari, koji su ,,podignuti" loše posađenim drvećem, biće obnovljeni. Najpre u Ulici vojvode Putnika, jer je tu posebno loša situacija.
Centar grada je, takođe, u lošem stanju i treba da se sredi. Mi imamo nasleđeno stanje od onih koji su to uradili, rekavši kako je to idealno rešenje i da je sve odrađeno tako da traje večno.
• Zbog čega je infrastruktura u Kraljevu u tako lošem stanju?
- Najveći problem je to što se od 1996. nije ulagalo u grad. Prošle godine je dato mnogo novca da se toliko toga uradi, ali pomak je slabo vidljiv. Posle toliko vremena neulaganja, teško je sve nadoknaditi za godinu dana. Ali, to je već za posebnu analizu - zašto novac nije dolazio u Kraljevo? Ipak, prošle godine je urađeno više nego prethodne tri-četiri. Mi želimo da uradimo kapitalne stvari, koje sami sa našim opštinskim sredstvima ne možemo da uradimo, a onda ćemo se dogovarati šta je prioritet i šta treba da se radi od tih manjih stvari. Zalažem se da se, kada se izaberu predsednici mesnih zajednica na izborima u maju, ti ljudi koji će predstavljati lokalnu samoupravu u svojim mesnim zajednicama dogovore između sebe šta je prioritet i da nametnu Skupštini svoju odluku. Veliki je problem što nam sada mesne zajednice ne funkcionišu.
Prošle godine je bila organizovana anketa, u kojoj je trebalo da se građani izjasne šta su nam prioriteti na koje treba da usmerimo novac iz budzeta, ali odziv je bio loš. Ove godine, u maju, opet ćemo pokušati da, uz telefonski ili račun za struju, dostavimo anketu građanima da oni predlože šta prvo da se radi iz budzetskih sredstava.
• Da li se svake godine odradi sve ono što je planirano?
- Da li je sve odrađeno u prošloj godini, videćemo u programu Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo i JKP ,,Putevi”, kada nadzorni i inspekcijski organi kažu svoje. Skupština je osnovala JP Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljevo i JKP ,,Putevi”, i oni će na sledećoj sednici Skupštine podneti izveštaj o svom radu. Mislim da svi poslovi treba da idu na jedan korektan tender, da izaberemo najpovoljnijeg izvođača i da sve firme u Kraljevu budu podjednako tretirane. Na taj način ćemo dobiti i bržu i kvalitetniju i jeftiniju stavku u izdvajanju iz budzetskih sredstava. Za sada se svi poslovi poveravaju Direkciji za planiranje i izgradnju Kraljevo, a Direkcija ih prosleđuje dalje našim javnim komunalnim preduzećima. Kako se oni ponašaju, to možemo da ocenimo po zadovoljstvu ili nezadovoljstvu građana. Na kraju, sve dolazi na adresu predsednika opštine, koji može samo da kaže kako je stvarno stanje stvari.
Mislim da je za celokupno stanje u našoj opštini krivac vreme izgubljeno u razmiricama i svađama umesto iskori-šćeno u aktivnom radu.

PROTEST TAKSISTA?
Što se taksista tiče, problem je u velikom broju onih koji rade na divlje, i iritirali su one koji rade uz svu potrebnu dokumentaciju i redovno plaćaju porez. Oni koji redovno izmiruju svoje obaveze izvršili su pritisak da se nešto uradi po tom pitanju i opštinski i skupštinski organi su doneli odluku o uređenju taksi prevoza. Odluka, naravno, ne može sve da zadovolji, ali možemo da je poboljšamo. Svakako, ne u smislu nereda, već u smislu reda.
Autoprevoznici su se žalili da taksisti koji rade na crno idu ispred autobusa, uzimaju putnike sa stajališta i voze ih po ceni karte, usled čega oni ne mogu da opstanu. Vreme jeste teško, mnogo je nezaposlenih i ljudi se snalaze da zarade, ali to ipak ne može da bude van propisanih formi i da budu ugroženi oni koji plaćaju sve dažbine i imaju sve dozvole. Jednostavno, mora da se uredi svaka oblast života. Kao što mora da se urede zdravstvo, prosveta, sport, kultura, tako i to što nekima možda deluje manje važno, jer mnogi od toga žive.

U KASARNI „JOVO KURSULA” U KRALJEVU FORMIRANA DRUGA BRIGADA KOPNENE VOJSKE SRBIJE - piše Slobodan Rajić
„Bezbedni smo onoliko koliko smo kao država stabilni”

   - Istakao ministar odbrane Zoran Stanković na svečnosti povodom formiranja Druge brigade Kopnene vojske u kasarni u Jarčujku • Vojnu zastavu od general-potpukovnika Zdravka Ponoša, načelnika Generalštaba, primio komandant brigade pukovnik Vidoje Živković • Održan defile pripadnika novoformirane brigade i taktičko-tehnički zbor naoružanja i vojne opreme

   Na prigodnoj svečanosti, dodelom vojne zastave, svečanim defileom i taktičko-tehničkim zborom naoružanja i vojne opreme, u sredu, 28. marta, u kasarni „Jovo Kursula” u Kraljevu formirana je Druga brigada Kopnene vojske Srbije.
Brigada je formirana u okviru organizacijsko-mobilizacijskih promena Vojske Srbije, od dela ljudstva i vojno-tehničkih sredstava ukupno osam jedinica ranga brigade i samostalnih bataljona različitog sastava. Činiće je Komanda brigade i više bataljona-diviziona različitog sastava razmeštenih u garnizonima Kraljevo, Raška, Novi Pazar i Valjevo.
Komandant Druge brigade Kopnene vojske (KoV) je pukovnik Vidoje Živković, koji je ujedno i komandant Garnizona Kraljevo.

ZAVIDNO ISKUSTVO
Vojna svečanost u kasarni „Jovo Kursula” u Jarčujku kod Kraljeva je započela himnom „Bože pravde” i čitanjem odluka o formiranju 2. brigade i dodeli vojne zastave ovoj jedinici. Odluke je pročitao pukovnik Mato Sekulović. Zatim je pred svečanim strojem vojnu zastavu komndantu Druge brigade pukovniku Vidoju Živkoviću uručio general-potpukovnik Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, koji se nakon toga kraćim pozdravnim govorom obratio vojnicima i starešinama ove novoformirane brigade i njihovim gostima.
- Danas formiramo 2. brigadu kopnene vojske u Kraljevu od ljudstva, sredstava i ratne tehnike iz osam jedinica ranga brigada i samostalnih bataljona koji su do sada bili locirani u ovim garnizonima. Mnoge od ovih jedinica imaju dugu i bogatu tradiciju i zavidno borbeno i mirnodopsko iskustvo. Siguran sam da ćemo to iskustvo i znanje optimalno integrisati u organizaciju i funkcionisanje nove brigade koja će imati jedanaest bataljona-diviziona i koja će biti popunjena čak sa 75 odsto profesionalnog sastava, uključujući oficire, podoficire i vojnike profesionalce, a ova brigada već na današnji dan, dan svog formiranja, ima nivo popune više od 80 odsto - istakao je general-potpukovnik Zdravko Ponoš.
On je rekao i da će nova brigada, pored postojećih planova, koristiti dosadašnja iskustva u transformaciji Vojske Srbije, posebno u formiranju Prve brigade Kopnene vojske u Novom sadu, koja je sličnog sastava. Naglasio je čvrstu opredeljenost na objedinjavanje i jačanje borbenih sposobnosti, na račun upravnih i pratećih struktura u jedinicama Vojske. Podsetio je i da se formiranje Druge brigade KoV poklapa sa završetkom transformacije Vojske Srbije na operativnom nivou, koja podrazumeva formiranje tri komandna nivoa: Komandu Kopnene vojske, Komandu Vazduhoplovstva i protiv-vazdušne odbrane i Komandu za obuku. Nagovestio je i da je pred komandom operativnih snaga još jedan veliki zadatak - rasformiranje ukinutih jedinica i same komande i formiranje raketne i još dve kopnene brigade i 98. avio baze. General-potpukovnik Ponoš je posebno naglasio da mnogi u zemlji i inostranstvu nisu verovali da će „ambiciozni plan svih ovih organizacionih promena naša Vojska završiti za godinu dana, ali da su iskustva iz proteklih devet meseci pokazala da smo mi u stanju da taj plan realizujemo”.

SAVREMENA ODBRANA I VOJSKA
Zatim se prisutnima obratio Zoran Stanković, ministar odbrane, izaslanik predsednika Republike Srbije Borisa Tadića.
- Formiranje Druge brigade je deo aktivnosti koje se preduzimaju u sklopu uspostavljanja nove, savremenije strukture Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u skladu sa savremenim svetskim i našim standardima. Planiramo da najveći deo oranizaciono-formacijskih promena završimo do juna, a kompletan posao do kraja godine. Naša vizija Vojske Srbije 2015. godine je profesionalna i modernizovana Vojska, brojčano i finansijski adekvatna potrebama i potencijalu naše zemlje. Da bismo taj cilj postigli, neophodno je da sprovedemo reformu na svim nivoima u sistemu odbrane, i to nije nimalo lak zadatak - rekao je na početku izlaganja Stanković.
On je, međutim, istakao da je možda najteži deo ove reforme da se objasni građanima šta ona sve podrazumeva, zašto se sprovodi i šta se njome želi.
- Ovih dana obeležili smo dve godišnjice. Jedna je bila osam godina od NATO intervencije, a druga 50 godina od osnivanja Evropske unije. Ilustrativno i simbolično, ova dva datuma govore o tome šta nećemo da dozvolimo da se ikada više ponovi, kao i u kom pravcu naša zemlja treba da se razvija. Naša zemlja još uvek trpi ekonomske i sve druge posledice dugotrajne izolacije i bombardovanja. Evropska unija je uspešan ekonomski i politički projekat koji je doneo mir u Evropu. Naša budućnost jeste evropska i ona pretpostavlja jednu stabilnu, demokratsku i perspektivnu državu. Put do Evrope nije lak, ali prve korake smo već napravili. Na bezbednosnom planu primljeni smo u Partnerstvo za mir, razvijamo raznovrsne oblike saradnje sa NATO, imamo dobre regionalne odnose, dosadašnja reforma sistema odbrane ocenjena je kao veoma uspešna. Preostao nam je završetak saradnje sa Haškim tribunalom, kao i nastavak procesa koje smo započeli. Ukratko, integrišemo se, jer je bezbednost danas više nego ikada nedeljiv pojam jer smo bezbedni onoliko koliko smo kao država stabilni, ali i koliko je bezbedno naše bliže i dalje okruženje. Zato se i reformišemo, jer želimo da vratimo ugled Vojsci i vojnoj profesiji, jer želimo da sistem odbrane bude funkcionalan, ekonomski održiv i sposoban da izvršava zadatke u skladu sa savremenim zahtevima društva. Vojnu strukturu koja je napravljena za bivšu SFRJ moramo da prilagodimo aktuelnim potrebama - naglasio je ministar Stanković.

KOMPROMISOM DO STATUSA KOSMETA
U nastavku izlaganja on je istakao da je proces reforme Vojske razrađen u nacrtu Strategijskog pregleda odbrane koji bi, zajedno sa drugim dokumentima iz oblasti odbrane, trebalo što pre da prođu proceduru usvajanja u novoj Vladi i Skupštini Srbije. Posebno je ukazao na potrebu razumevanja u novoj Vladi, bez obzira na personalna rešenja, da se za Vojsku Srbije i dalje izdvaja projektovanih 2,4 odsto bruto-nacionalnog dohotka.
- Najveći izazov sa kojim se suočava naša država je rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije. To je problem kojem se mora prići razumno i racionalno. Na političkom planu Ministarstvo odbrane apsolutno podržava sve napore koje čini naše državno rukovodstvo, jer je jedino prihvatljivo i dugoročno održivo rešenje ono do kojeg će se doći pronalaženjem kompromisa, sa kojim će se složiti obe zainteresovane strane. Sa bezbednosnog aspekta naš prioritet je zaštita srpskog stanovništva na području Kosmeta. Tu nam je najvažnija saradnja naše Vojske sa KFOR-om, kao jedinim faktorom bezbednosti na tom području. Ova saradnja do sada je bila dobra, nema razloga da tako ne bude i u budućnosti - naglasio je Stanković i izlaganje završio porukom pripadnicima novoformirane Druge brigade da svu svoju energiju, trud i znanje ulože da bi se vizija nove, moderne i funkcionalne Vojske Srbije što pre ostvarila.
Pored ministra Zorana Stankovića i načelnika GŠVS Zdravka Ponoša i njihovih saradnika, svečanosti su prisustvovali i komandanti operativnog sastava VS, jedinica operativnih snaga i Garnizona Kraljevo, načelnik Raškog okruga dr LJubiša Jovašević, zamenik predsdednika opštine Kraljevo Verica Milanović i drugi gosti.

TAKTIČKO-TEHNIČKI ZBOR
Na taktičko-tehničkom zboru naoružanja i opreme, održanom u krugu kasarne, gostima je prikazano savremeno vojno naoružanje i vojna oprema kojom novoformirana 2. brigada raspolaže. Pored ostalog, posetioci su mogli da vide moderne tenkove, samohodne haubice, višecevne bacače, oklopne transportere i drugo naoružanje i opremu koji garantuju visoku borbenu opremljenost i sposobnost brigade za izvršavanje poverenih zadataka.

PUKOVNIK VIDOJE ŽIVKOVIĆ:
„Spremni za sve izazove i zadatke”

   - Danas ste prisustvovali svečanosti dodele vojne zastave Druge brigade, svetinji i simbolu koji karakteriše svaku vojnu jedinicu. Time je danas samo udaren temelj ovoj vojnoj jedinici, a na pripadnicima ove brigade je da se u daljem radu usavršavaju i uvežbavaju za realizaciju izazova u misijama i na zadacima koje pred ovu jedinicu bude postavila pretpostavljena komanda. Siguran sam da će sastav ove jedinice učiniti sve, maksimalan napor, da najbolje izvršava sve postavljene zadatke i da ćete biti u prilici da se sa rezultatima i realizacijom tih zadataka upoznate na gađanjima i vežbama na vojnim poligonima u narednom periodu - istakao je na pres konferenciji puk. Vidoje Živković, komandant Druge brigade Kopnene vojske i Garnizona Kraljevo.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE
Formiranje Vlade i prodaja vojne imovine

   Na konferenciji za novinare održanoj na otvorenom ministar Zoran Stanković je rekao da je „formiranje Druge brigade još jedan pokazatelj da Ministarstvo odbrane i Generalštab VS obavljaju formacijske organizacione promene saglasno utvrđenoj dinamici i da Vojska Srbije ide ka onim promenama u organizaciji i osposobljavanju koje od nje zahtevaju građani ove zemlje i državno rukovodstvo”.
- Zadovoljan sam što se sve ove aktivnosti odvijaju kako smo planirali i da je ovo što smo danas videli ono čemu težimo u budućnosti - naglasio je ministar Stanković.
Odgovarajući na pitanje o značaju brzog formiranja nove Vlade i Skupštine Srbije za finansiranje i položaj Vojske, ministar Stanković je istakao:
- Moram da kažem da samo mi koji smo danas ovde znamo koliko je teško živeti i raditi u ovakvim okolnostima. Međutim, za nas je najbitnije da funkcionišemo sasvim normalno i da ispunjavamo sva ona zaduženja koja pred nas postavljaju državno rukovodstvo i narod. Očekujemo zato da će formiranje nove Vlade biti veoma brzo i da ćemo na taj način regulisati sve zakonske dokumente koji se nalaze u skupštinskoj proceduri i da će ih nova Skupština doneti u najkraćem mogućem roku, a tada ćemo i mi efikasnije moći da rešavamo sve probleme.
Na pitanje o prodaji vojne imovine i značaju poboljšanja materijalnog položaja Vojske, Stanković je odgovorio da je to u nadležnosti Direkcije za imovinu i Poreske uprave Srbije, u čijim telima Ministarstvo odbrane i VS imaju svoje predstavnike.
- Nije bitno ko će biti na čelu Ministarstva odbrane, bitno je da sredstva od prodaje vojne imovine budu upotrebljena za reformu Vojske i da ta sredstva, saglasno ranijem dogovoru sa ministrom Dinkićem, ne budu obuhvaćena planiranim republičkim budzetom. Ako se taj dogovor ispuni, očekujem da će se ta pitanja mnogo brže rešavati, što podrazumeva i rešavanje materijalnih i socijalnih pitanja bivših i sadašnjih pripadnika Vojske. Za nas je takođe bitno da se što pre donese Zakon o ministarstvima, jer bi samim tim došlo do usklađivanja plata u Ministarstvu odbrane i drugim ministarstvima i da naš „manjak” u visini plata od oko 20 odsto bude nivelisan.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA DS KRALJEVO - piše Anđelka Milošević
Umesto da rešava probleme građana, vladajuća koalicija samo kadruje

   • Po oceni predstavnika OO DS Kraljevo, vladajuća koalicija se tokom svog mandata pretežno bavila kadrovskim kombinatorikama i povećanjem cena komunalnih usluga • Zbog zastoja u realizaciji kapitalnih opštinskih investicija, opštinskog budzeta i drugih problema, DS zahteva hitno sazivanje nove sednice Skupštine opštine • Apel građanima da „referendumski” izađu na izbore u mesnim zajednicama i izaberu najsposobnije kadrove iz svojih sredina

   „Vladajuća koalicija u Skupštini opštine Kraljevo i dalje se, kao i tokom čitavog svog mandata, bavi uglavnom rešavanjem kadrovskih pitanja, umesto životnim problemima građana”, rečeno je na konferenciji za novinare Opštinskog odbora Demokratske stranke Kraljevo, održanoj početkom ove sedmice. Kao dokaz, navedena je poslednja, 24. sednica Skupštine, na kojoj su kadrovska pitanja dominirala, a posle nje u medijima došlo do oštrih međusobnih optužbi G 17 plus i Nove Srbije, članica te koalicije, oko pojedinih nerešenih problema.
- Videlo se da i nakon 24. sednice SO Kraljevo Nova Srbija i G 17 plus imaju još problema, jer ta sednica nije završena na njihovo obostrano „zadovoljstvo”. Zbog toga mi smatramo da ta sporna pitanja treba da se vrate u Skupštinu opštine i tamo raščiste. Tražimo zato hitno sazivanje nove sednice Skupštine povodom optužbi G 17 plus, ali i drugih aktuelnih pitanja. Odbornička grupa Demokratske stranke će imati još malo strpljenja. Ako se zasedanje ne sazove što pre, mi ćemo pokrenuti propisanu proceduru za vanredno zasedanje Skupštine opštine. Posebno, jer se vidi da u realizaciji u decembru usvojenog budzeta opštine i Programa uređivanja građevinskog i ostalog zemljišta za 2007. godinu nema pomeranja na terenu, a javlja se opravdano nezadovoljstvo povodom privatizacije nekih društvenih preduzeća u Kraljevu, pa bi i ta pitanja trebalo razmotriti u Skupštini - istakao je narodni poslanik Milan Vuković, predsednik Opštinskog odbora DS Kraljevo.
Vuković je posebno ukazao na značaj usvojene Odluke o organizaciji i određivanju područja mesnih zajednica i raspisivanju izbora za savete mesnih zajednica, koji se očekuju u maju.

IZBORI U MESNIM ZAJEDNICAMA
On je pozvao građane da masovno izađu na izborne zborove u mesnim zajednicama, kao na referendumu, jer to nije političko već životno pitanje, i za članove saveta i predsednike izaberu najsposobnije kadrove iz svojih sredina, koji će u narednom periodu moći efikasno da rešavaju brojne infrastrukturne i druge probleme građana. Prema njegovim rečima, DS kao jedna od najorganizovanijih stranaka, u tim izborima spremna je da pruži tehničku pomoć organima lokalne (samo)uprave da se izbori dobro organizuju i izaberu najbolji ljudi koji u svojim sredinama uživaju najveći ugled i sposobni su da rešavaju probleme.
Vukomir Mitrović, šef Odborničke grupe DS u SO Kraljevo, rekao je „da se vladajuća koalicija u Kraljevu tokom svog skoro četvorogodišnjeg mandata koji se bliži kraju bavila uglavnom kadrovskom kombinatorikom i postavljanjem svojih ljudi, po partijskoj pripadnosti, na čelna mesta u javnim preduzećima i ustanovama i organima lokalne samouprave i povećanjem cena komunalnih usluga i lokalnih dažbina, a najmanje realizacijom kapitalnih investicija u opštini”. Na dnevnom redu Skupštine opštine, prema njegovim rečima, više od 90 odsto bila su zastupljena kadrovska pitanja.

KAPITALNE INVESTICIJE
- Od strateških investicija u Kraljevu ništa nije urađeno, osim započetog novog mosta, za koji je jasno da neće biti urađen u rekordnom roku, posebno sa završetkom pristupnih saobraćajnica sa ribničke i kraljevačke strane. U gradu nije urađen nijedan trg, ulica, niti trotoar, iako je za to bilo predloga. Nema ništa od nastavka vodosnabdevanja i gasifikacije, koja je stala, dok obilaznica sa one strane Ibra nije urađena nijedan milimetar. Ništa se ozbiljno ne radi, a opština Kraljevo je jedna od retkih te veličine koja nema dugoročni program razvoja, makar i za naredne dve godine - naglasio je Mitrović.
On je istakao da nema ni demokratizacije života u Kraljevu i da je očigledan primer neuvažavanje rešavanja problema Roma i njihovih legitimnih predstavnika. Naveo je i najnoviji slučaj poplava u romskom naselju zbog nerešenih problema kanalizacije, a lokalna samouprava nije reagovala ni povodom poplava u dolini Morave u Oplanićima, osim odbornika Aca Terzića, što je, po njegovoj oceni, još jedan dokaz nebrige sadašnje vladajuće koalicije o tekućim problemima građana.

NOVA REPUBLIČKA VLADA
Odgovarajući na novinarska pitanja, predstavnici Opštinskog odbora DS Kraljevo su rekli i da se odugovlačenje sa konstituisanjem Skupštine Srbije i formiranjem nove Vlade i usvajanjem republičkog budzeta za 2007. godinu negativno odražava na na rešavanje najvažnijih državnih pitanja Srbije, poput statusa Kosmeta, evropskih integracija i bržeg privrednog razvoja, ali i lokalnih problema, zbog čega Demokratska stranka ne može da sprovede svoj predizborni program „Za bolji život”. Oni su za to optužili ostala dva partnera u tzv. „demokratskom bloku”, DSS-NS i G 17 plus. Kao primer su naveli i jedan tehnički problem da DS, kao druga po snazi u parlamentu, nije mogla da dobije odgovarajuće prostorije u zgradama parlamenta koje joj pripadaju, kao ni stručnu pomoć, jer se „tehnička Vlada”, iako „tehnička”, svojim uredbama, pre isteka mandata, potrudila da i dalje obezbedi u parlamentu mesto koje joj ne pripada, i stručne kadrove iz vremena režima Slobodana Miloševića.
Prema rečima Ivana Jovanovića, narodnog poslanika DS u Skupštini Srbije, poslanici DS-a dolaze redovno u svoj Poslanički klub i sa svojim ekspertima aktivno rade na razmatranju predloga sedamdesetak važnih zakona koji su u skupštinskoj proceduri, a cilj je bolji život građana i što skorije pridruživanje Evropskoj uniji. I pored toga što je došlo do izvesnog „vakuuma” u pregovorima, kako je rečeno, DS je spremna da se ti pregovori ubrzaju i smatra da novi republički parlamentarni izbori iz brojnih razloga nisu pravo rešenje, mada ni ta varijanta nije isključena.
Na pitanje o najavljenim kadrovskim smenama, poput neuspelog pokušaja smene direktora i glavnog i odgovornog urednika „Ibarskih novosti”, i u nekim drugim javnim ustanovama kao što je Narodna biblioteka, predstavnici OO DS Kraljevo, na pres konferenciji, odgovorili su da su oni protiv bilo kakvih kadrovskih smena bez jasnog i čvrstog obrazloženja i ozbiljne rasprave u Skupštini opštine.

LIČNI STAV
Pat ili mat?

   Ovih dana se u zemlji Srbiji dešavaju dani smeha i komedije. Sve bi bilo krajnje smešno da naši političari ne umešaše prste i učiniše naš život tragikomičnim.
Oni koji su nas pre par meseci pozvali da u što većem broju izađemo na izbore i baš njima damo svoj glas, iznenada nestadoše iz naših života, pomalo već opustošenih raznim politikama.
Sa njima, na krilima tek pristiglog proleća, nestadoše i slogani kojima nas lideri raznih stranaka pozivaju na bolji život i srećnije sutra. Slogani traju kao i kampanje i samo su za jednokratnu upotrebu, a odmah iza toga idu u reciklažu. NJihovo postizborno dejstvo deluje bez smisla i idejnosti, a povremeno kao antiteza njihovom značenju. Sve ove krilatice na kraju odlaze u arhiv zaborava negirane vremenom koje ih nadživljava. Dokazujući tako potpuni besmisao postojanja, makar i kratkog.
Naša politička scena bez vlade, dobro definisane skupštine i njenih odbora, koji su neophodni za pristojan život jedne zemlje, makar i naše, podseća me na veliku partiju šaha.
Nemogućnost konstituisanja vlade traje nedeljama, u krajnjem sebičluku, kao da ona treba samo njima, a ne i nama. Potrošene su višesatne emisije tipa TALK SHOW, u kojima učestvuju raznorazni likovi, od švercovanih profesija do akademika raznih vrsta. Svi oni zdušno ubeđuju već napola izmrcvareno gledateljstvo da je sve to prirodan proces i da tako mora biti. Najprepoznatljivija je potpuna ušančenost glavnih igrača uz višesatno nadmudrivanje protivnika sa lepršavom vrcavošću uma i jezika. Otkrića Ajnštajna, Arhimeda ili Bernulijeva jednačina nisu ništa spram novootkrivenih nultih i šestih principa. Najnovije politička i demokratska otkrića dovode nas u bestežinsko stanje našeg strpljenja.
U partiji koja već traje danima, pioni, kao najsitnije figure u vidu sitnih direktora javnih preduzeća ili predsednika upravnih odbora, jedu se ili razmenjuju kao slatki marcipani.
Nikada se ne zna kad će glavni igrači načiniti nekakvu rokadu, upotrebiti laufera ili konja za jednokratnu upotrebu, ili na kraju preći na damin gambit.
U ovom Šahovskom političkom teatru naši akteri se umore od svega, pa i života.
Tada predlože da sve krene iz početka. NOVI IZBORI! Nego šta!
U naznakama misli pojedinaca ima se osećaj stvaranja jedne nove neokomunističke klime, gde važi floskula: sve za stranku, stranku ni za šta.
U periodu od Nove godine naovamo potrošeno je, kako navode mediji, oko 250 miliona dinara za plate poslanika i deset miliona evra za izbore. Kad malo bolje razmislim, možda u zemlji Srbiji treba raspisati izbore za stalno, bez prekida, ovako jeftine i niskobudzetne, pa neka podgrejavaju sujetu političke elite.
U partiji bez pobednika, samo sa pobeđenim ostaje još jedan potez, ŠAH-MAT, u kome ostaje narod.
Dragiša S. Kostić

MIROSLAVU TLAČINCU, DIREKTORU KRALJEVAČKE ,,AMIGE", URUČENA NAGRADA “KAPETAN MIŠA ANASTASIJEVIĆ” - piše Marina Miljković Dabić
Najbolji ktitor za prošlu godinu

   • Osim tradicijom i kvalitetom u poslovanju firme, prestižna nagrada zaslužena i za podršku sportskim, kulturnim, verskim, običajnim i životnim aktivnostima

   Pod sloganom ,,Put ka vrhu" i ,,Ovo je umna Srbija", u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, pred prepunom dvoranom predstavnika stotinak najuspešnijih srpskih firmi, preduzetnika i brendova, nedavno su uručene nagrade ,,Kapetan Miša Anastasijević". Ovo priznanje pre sedam godina osmislila je agencija ,,Medija invent", uz podršku Privrednih komora Srbije i Vojvodine, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i Radio Televizije Vojvodine.
Kriterijumi za izbor naboljih bili su poslovnost, tržišna pozicija, kooperativnost, socijalna politika i moralne i etičke vrednosti. U nominaciji za priznanje učestvovalo je 360 privrednih subjekata, malih i srednjih preuzeća i kompanija, a predlagači su bile regionalne privredne komore, nevladine organizacije, udruženja novinara, marketinške i druge asocijacije.
Priznanje se sastoji od diplome i statuete kapetana Miše Anastasijevića, srpskog preduzetnika, evropski usmerenog poslovnog čoveka i dobrotvora srpskog naroda iz prve polovine 19. veka. Sećanje na poznatog Srbina, koji je bio prinuđen da počne da zarađuje u najranijem detinjstvu, a onda postao jedan od najvećih trgovaca solju, imao oko 10.000 ljudi u službi, 74 broda za prevoz soli i milion i po zlatnika gotovine, a siromašne pomagao ,,i šakom, i kapom", evocirao je pesnik Pero Zubac. U duhu nastavljača tradicije poznatog dobrotvora, Miroslav Tlačinac, vlasnik i direktor ,,Amige" d.o.o., proglašen je za najboljeg ktitora za 2006. godinu.
- Slušajući o kapetanu Miši Anastasijeviću, večeras sam saznao meni nepoznat deo iz njegove biografije da je počeo da nadniči u trinaestoj godini. Ja sam počeo u četrnaestoj… Imam sreću da moja deca i unučići to nikada neće doživeti, ali ni moji radnici i njihova deca. Ne želim da nijedno dete u ovoj zemlji to doživi. Želim da se deca u tim godinama bave učenjem, naukom i da svojim znanjem pruže najveći doprinos donatorstvu i ktitorstvu u Srbiji. Hvala svima koji su me za ovu nagradu predložili, mojim saradnicima i mojoj porodici - rekao je Tlačinac na pozornici hrama kulture u Novom Sadu.
Najbolji ktitor za 2006. ocenjuje da su upravo privrednici ti koji treba da ožive sintagmu ,,živi i daj i drugima da žive". Kapetan Miša Anastasijević je uspeo kao privrednik, ali je svoj uspeh podelio sa drugima, i po tome je zapamćen.
- Nadam se da će moji naslednici imati čime da se pohvale i moći da kažu da sam i ja ostavio dosta traga iza sebe upravo na taj način - kaže Miroslav Tlačinac.
Veliki broj trgova, parkova i ulica gradova u Srbiji promenio je imidz zahvaljujući proizvodima iz proizvodnog programa ,,Amige". Pored osnovnog programa iz oblasti javnog osvetljenja, ovo preduzeće proširilo je svoju delatnost na proizvodnju čeličnih konstrukcija, antenskih stubova, trafostanica i dalekovoda, a zatim i na izgradnju baznih stanica mobilne telefonije, mreža i žičara. Najnoviji poduhvat su žičare Duboka 1 i Duboka 2 na Kopaoniku, jer 17 godina puta ka vrhu ,,Amiga" ima moto da mora biti prva ili druga u Srbiji.
Gost na najvišem nivou skupa u Novom Sadu bio je Milorad Dodik, premijer Republike Srpske, koja je u akciji ,,Put ka vrhu" proglašena za najboljeg partnera Srbije. Odlično odrađenim poslom na Kopaoniku, ,,Amiga" je stekla poverenje ,,Dopelmajera", austrijskog isporučioca opreme za žičare, pa je ,,već viđena" za sličan poduhvat na Jahorini, za šta je premijer Dodik dao podršku vlade koju vodi. Tlačinac i Dodik najavili su i posetu kraljevačkih privrednika Banjaluci za dvadesetak dana, a planirana je i prezentacija mogućnosti koje nudi Republika Srpska u Kraljevu.
Mladomir Novaković, predsednik RPK Kraljevo, izrazio je zadovoljstvo što su, osim ,,Amige", nagrađena još dva predstavnika Komore Kraljevo: za najboljeg industrijalca proglašen je DZemo Šahović, vlasnik kompanije ,,Dalas" iz Tutina, a nagradu za kvalitet dobio je ,,Metalac" iz Gornjeg Milanovca.
Nagrađeni, između ostalih, ,,Salford", ,,Politika", ,,Srbijagas", ,,Jelen pivo", ,,Dunav osiguranje", ,,Telekom Srbije", ,,Bambi Banat", ,,Big Bul", Novosadski sajam… dovoljno govore kakvo je društvo pobednika. Put do vrha je težak. Na ,,brdu" ima mesta za sve, ali do njega je teško stići. Niko se ne diže tako visoko kao onaj koji zna kuda ide - može da bude zajednička poruka onih koji su već pokazali da se bore da Srbija bude zemlja pravih vrednosti. Priča o ,,pouzdanom partneru" se podrazumeva, jer je kraljevački predstavnik, osim tradicijom i kvalitetom u poslovanju svoje firme, nagradu zaslužio i za podršku sportskim, kulturnim, verskim, običajnim i životnim aktivnostima. Na stepenicama koje vode do vrha, Bog, kako je govorio vladika Nikolaj Velimirović ,,jeste iznad svih, ali je čovek ISPRED svih"…

POVODOM JUBILARNIH PEDESET GODINA OD OSNIVANJA EVROPSKE UNIJE
„Ujedinjeni u različitostima”

   Ujedinjena Evropa, velikom svečanošću u Berlinu, proslavila je 25. marta 50. godišnjicu od potpisivanja Rimskog sporazuma, dokumenta sa 1.144 stranice kojim su šest zemalja - Belgija, Francuska, Nemačka, Italija, Luksemburg i Holandija - tog datuma 1957. godine stvorile Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ), koja će zatim postati Evropska unija (EU). Začetnici i pokretači ove ideje o „ujedinjenim državama Evrope” bili su Robert Šuman, Žan Mone, Konard Adenauer, De Gaspari i drugi. U ponedeljak je i u Beogradu na svečan način obeležen ovaj značajni jubilej. Građani Srbije malo znaju kako se Evropska unija razvijala i šta suštinski predstavlja, pa je ovo bila prilika da se na to podsete.
Naime, od Rimskog sporazuma 25. marta 1957. do danas bilo je ukupno šest proširivanja Evropske unije, tako da, od početnih šest, danas ima 27 država članica. Prvo proširenje bilo je 1973. godine, kada su u nju, sada pod nazivom Evropska zajednica, ušle Velika Britanija, Danska i Irska. U zajednicu pod tim nazivom (Evropska zajednica) zatim je 1981. godine ušla Grčka, a 1986. Španija i Portugalija. Od 1995. godine članice su postale Austrija, Finska i Švedska. Najveće proširenje EU bilo je 2004. godine, kada su njene članice postale Kipar, Češka Republika, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija, a poslednje početkom ove, 2007. godine, ulaskom Bugarske i Rumunije. Valja se podsetiti da su se građani Švajcarske i Norveške formalno izjasnili protiv pristupanja Evropskoj uniji, mada su prihvatili brojne oblike bliske saradnje sa njom, pored ostalog i ulazak u šengenski vizni režim. Osim toga, Turska, Hrvatska i Makedonija imaju status kandidata za članstvo u EU, a preostale države zapadnog Balkana - Crna Gora, Srbija i BiH - potencijalni su kandidati za Evropsku uniju.
Ulaskom Rumunije i Bugarske, stanovništvo Evropske unije povećalo se 30 miliona, i sa početnih 168,4 miliona (1957) naraslo na 493 miliona stanovnika. Zajedničko tržište roba i usluga EU uspostavljeno je 1968. godine ukidanjem međusobnih carina i usvajanjem zajedničke politike u oblasti spoljne trgovine i poljoprivrede. Uporedo sa proširivanjem EU 1973. godine uvedena je zajednička socijalna, regionalna i ekološka politika, a nakon velike naftne krize i Evropski monetarni sistem 1979. godine, zamišljen da očuva stabilan kurs i finansijsku disciplinu. U međuvremenu, 1986. godine usvojen je Jedinstveni ekonomski akt, kojim je omogućeno i formalno stvaranje jedinstvenog unutrašnjeg tržišta EU. Nakon pada Berlinskog zida 1990. godine, usvajanjem ugovora iz Mastrihta, kojim je EEZ preimenovana u Evropsku uniju, njene nadležnosti proširene su na nove oblasti, zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, što se i dogodilo potpisivanjem ugovora iz Amsterdarma 1997. godine (stupio na snagu 1999) i odmah su počele pripreme za zajedničku socijalnu i politiku u zapošljavanju i Šengenski sporazum o vizama. Evro je uveden na finansijska tržišta 1999. godine, a od 1. januara 2002. postao zajednička valuta 12 zemalja članica (nisu ga prihvatile jedino V. Britanija, Danska i Švedska), zamenivši njihov nacionalni novac. Od ove godine je u evrozonu ušla i Slovenija, a kad se steknu uslovi, pridružiće im se i ostale članice pridošlice. Pripreme za veliko proširenje EU planirano za 2004. godinu započelo je 2001. potpisivanjem ugovora iz Nice, ali da bi se to danas dogodilo, potrebno je izmeniti ovaj ugovor, koji predviđa samo 27 članica. Zasad nema izgleda, prema predviđanju eksperata, da se to proširenje dogodi pre njenog 53. rođendana.

DEMOGRAFSKE I SOCIJALNE PROMENE EU
Prema podacima, od 1960. godine u EU broj stanovnika porastao je sa oko 170 miliona na oko pola milijarde. Prosečan životni vek muškaraca povećan je sa 67,1 na 75,6 godina, a žena sa 72,6 na 81,7 godina, smrtnost novorođenčadi smanjena je sa 35,6 na 4,6 promila, udeo stanovništva starijeg od 65 povećan sa 10 na 16,4 procenata, bruto domaći proizvod povećan sa 205 miliona na 11 milijardi evra, a udeo izdataka za socijalnu sigurnost povećan sa 15,3 na 27,3 procenta bruto domaćeg proizvoda.

SIMBOLI I ORGANI VLASTI
Himna Evropske unije je Betovenova „Oda radosti” i jedan od njena četiri simbola, pored zastave sa 12 zvezdica, Dana Evrope - 9. maja i mota ujedinjenja „Ujedinjeni u različitostima”. Najveći zajednički predstavnički organ EU je Evropski parlament, koji ima mandat na pet godina, a sadašnji sastav izabran 2004. godine ima 785 poslanika iz 27 zemalja članica, od kojih su oko trećina žene. Predsednik Evropskog parlamenta, koji zaseda u Strazburu, ali čiji komiteti rade u Briselu, jeste nemac Hans Gert Potering. Interese država članica izražava Savet Evrope, kada se sastaju ministri, a najviše četiri puta godišnje šefovi država ili vlada. On deli odgovornost sa Parlamentom za usvajanje zakona i politike. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost je Havijer Solana. Svojevrsnu „vladu EU” čini Evropska komisija sa sedištem u Briselu, na čijem čelu se nalazi Žoze Manuel Barozo. Svaki od 27 komesara, izabranih u svojoj zemlji, zadužen je za pojedinu oblast, a sve njih opslužuje „armija” od 24.000 službenika. Vrhovni sud EU je Sud pravde, koji brine o jednakoj primeni i poštovanju zakona EU u svim njenim članicama. U EU se govori jednim političkim glasom, ali se zvanično govori na 23 ravnopravna zvanična jezika.

Gazda izneverio obećanja

CRVENI KRST KRALJEVO - piše Ivan Rajović
Trafiking i borba protiv njega

   Trgovina ljudima je jedna od tri najprofitabilnije kriminalne delatnosti, pored trgovine drogom i oružjem. U prilog tome govore i veoma upozoravajući statistički podaci dobijeni iz raznih izvora. Tako na primer, prema Ujedinjenim nacijama, 700.000 žena, dece i muškaraca svake godine postanu žrtve trgovine ljudima. State Department procenjuje da čak 900.000 žena, dece i muškaraca godišnje postanu žrtve ove trgovine. Najdrastičniji podatak je da je 27 miliona ljudi u ropskom položaju, od toga osam miliona dece, od čega 20.000 dece sa područja Obale Slonovače.
Zar samo ovi podaci nisu dovoljni da se trgovina ljudima, ili u svetu priznati naziv ,,trafficking", definiše ozbiljnim društvenim problemom?
U tom cilju, 2002. godine u Srbiji je formiran Republički tim za borbu protiv trgovine ljudima, koji čine mnogobrojne vladine, nevladine i međunarodne organizacije, među kojima su i ASTRA i Crveni krst Srbije. Republički tim funkcioniše u četiri radne grupe, a prva, koju čine NVO ASTRA i Crveni krst Srbije, bavi se prevencijom i edukacijom.
Crveni krst Kraljevo je odmah formirao svoj tim sačinjen od mladih i edukovanih aktivista za ovu oblast. Istovremeno je razvio i marketinšku kampanju kako bi što veći broj ljudi, pre svega mladih, upoznao sa ovim problemom. Prva i promotivna aktivnost bila je u kraljevačkoj Biblioteci, a zatim je nastavljena čitavim nizom mini-seminara po osnovnim i srednjim školama.
Koordinator na ovom projektu, Dragojla Vujović, na osnovu dosadašnjih iskustava, kaže:
- Mladi su dosta zainteresovani za ovu problematiku, ali i dosta znaju. Nažalost, mladi su i najveće žrtve. Teško je o ovom problemu govoriti sažeto, jer je veoma kompleksan i zadire u socio-ekonomsko-psihološku sferu društva. Što je društvo siromašnije, to je trgovina ljudima veća.
A Dragan Jovanović, takođe član ovog tima, zapaža:
- Iako su mladi dosta upoznati, iz radoznalosti i želje za lagodnim životom, veoma često podlegnu ovim lažnim obećanjima i postaju žrtve. Pored seksualnog zlostavljanja, ove ličnosti su podvrgnute i brojnim psiho-fizičkim torturama, primoravanjima da kradu, da se na silu drogiraju. Na kraju, njihovi još uvek vitalni organi budu prodati. ,,Roba” u obliku ljudskog bića maksimalno se iskorišćava! Tako se na najgnusniji način krše i osnovna ljudska prava.
Članovi tima Crvenog krsta Kraljeva su svesni da je ovo dug i kontinuiran proces razobličavanja brojnih oblika trgovine ljudima. I zato pozivaju sve zainteresovane da im se pridruže ili kao edukatori ili kao oni koji žele nešto više da saznaju o trgovini ljudima kao svetskom problemu.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

NOVE KNJIGE NAŠIH AUTORA - piše Ivan Rajović
Bože, sačuvaj nas od nas samih

,,Srpsko kolo" Zorana Raspopovića u izdanju autora

  U izdanju samog autora, Zorana Raspopovića, ovih dana se pojavila knjiga ,,Srpsko kolo". Ovo je druga Raspopovićeva knjiga, što zači da on kao pisac nije nepoznat onima koji prate zbivanja na kraljevačkoj književnoj sceni, ako takva još uvek postoji. U veoma lepoj i, slobodno se može reći, luksuznoj opremi, knjiga je zamišljena i napravljena da zbuni zbunjive, ali i da eksplicitno saopšti ideju autora koja je, što je malo neuobičajeno, već na počeku data u naznaci:
Bože dragi, Bože mili,
Tvorče zemlje, vode, vatre!
Sačuvaj nas ovog kola,
Ne daj da se Srbin zatre!
Dakle, mada je ovo za naše uslove neobično i za svrstavanje u bilo kakve okvire teško ,,uhvatljivo" delo, već samom piščevom intervencijom ono je određeno kao savremena srpska rapsodija u 10 pevanja, koja se na kraju knjige svrstava u satiru.
Iskreno rečeno, i jedna i druga odrednica, koliko stoje, toliko mogu biti i diskutabilne, kao što se i o svemu drugom u ovoj nevelikoj, ali neosporno zanimljivoj, knjizi može polemisati. Naime, iako je možda u osnovnoj zamisli autora ova knjiga i bila zamišljana kao satirična, ona to u završnoj fazi ipak nije. U najboljoj varijanti ova ,,satirična rapsodija" mogla bi biti okarakterisana kao parodija, ali ona nije ni to. Što se savremenosti tiče, ,,Srpsko kolo" to jeste, ako se uzme u obzir vreme njegovog nastanka. Međutim, način na koji Raspopović peva, njegova terminologija i bezbroj turcizama koji nisu slučajno upotrebljeni, čine da je ova knjiga mnogo više arhaična, nego savremena rapsodija, ako je uopšte i rapsodija.
Autor, koji je dobar deo svog života, a što nije nevažno u ovom slučaju, proveo na ključnim funkcijama izvršne i zakonodavne vlasti, svojski se trudio da zametne svaki trag o svom naumu koji je, opet, kroz sam tekst, gotovo ogoljeno izneo ped čitaoca. Prosto rečeno, namera mu je bila da se, pre svega, zaštiti, a onda na papir stavi sve ono što ga tišti, a što bi se, najjednostavnije rečeno, moglo sažeti na još jedan pokušaj uzaludnog upoznavanja sa srpskom karakterologijom i još jedan vapaj i poziv Srbima da se ,,prizovu pameti" ne bi li sačuvali srpski gen koji je, reklo bi se, ugrožen kao nikada do sada u istoriji ovog, ali i svih drugih naroda.
To što je radnja ove njige smeštena na jedan, ili više, od beogradskih trgova i prepoznatljivih toponima danas, odnosno Beogradski pašaluk, više je nego jasna asocijacija na ,,igrale se delije nasred zemlje Srbije..." Ipak, iz svega priloženog dalo bi se zaključiti kako su delije istovremeno i dahije, pre bune, dakako, ali je očigledno da su oni istovremeno i aktuelni kreatori savremene srpske političke scene ili elite, kako se to transparentnim dosovskim jezikom danas zove.
U svakom od šest kola, šest političkih tabora, čiji se igrači ideološki gotovo i ne razlikuju, igra po jedna politička opcija sa karakterističnom ikonografijom i psihologijom koje se jasno daju prepoznati, iako dobrim delom skrivene. Što ih, opet, čini još upadljivijim u svojoj grotesknosti.
Data na ovaj i ovakav način politička situacija u Srbiji se doima na poražavajuće pravi i surovo istiniti način. Srbija ogoljena do najprizemnijih pobuda onih koji je vode i predstavljaju ovde pokazuje svoje pravo lice, ali i naličje. Zemlja je to u kojoj sve stoji. Zemlja u kojoj vek ili dva, tamo ili ovamo, ništa ne predstavljaju, bar kada je u pitanju odnos vlasti i ,,raje", a samim tim i kvalitet života i odnosa prema svemu onome što taj život čini. I zato je sasvim svejedno da li dahije igraju pred Skupštinom, ili dosovci igraju nasred Beogradskog pašaluka. To je Srbija, bila i ostala.
U takvoj situaciji, čak i kada se poigrava satiričnim sdredstvima, autor samo objektivno dočarava sliku beznađa u kojem se nalazimo, jer nema te satire koja bi mogla da iskarikira karikaturu ovakvog života. Zato se tu, naravno, pojavljuje Karađorđe, drugi put među Srbima. Ovoga puta u isusovskoj ili, bolje rečeno, spasiteljskoj misiji. Taj isti Karađorđe, koji je oličenje srpske sloge na ostvarenju zajedničke ideje, već dovoljno iskusan iz prethodnog ili jednog od prethodnih života, obraća se Svemoćnome, ne bi li viševekovni POLUMIR zamenio trajnim mirom. Naravno, to se ne događa, pa za tren otelovljeni prah Oca Srbije ponovo postaje ono što je i bio, bogatiji za još jedan uzaludni pokušaj na ostvarenju utopističke ideje.
Raspopović je na zanimljiv način, sublimirajući mnogo književnih sredstava, uspeo da saopšti manje-više svima poznatu stvar, ali i da dramatično upozori kako je došao ,,zadnji vakat" da se nešto zaista učini za spas srpstva. Ideja vredna poštovanja koliko i uzaludna, baš kao i vapaj Vožda u jednom od završnih pevanja:
,,O, Svemoćni, o, Premili,
Ti što možeš sve u trenu -
Od vražjega prsta spasi
braću moju razjarenu!"
I možda bi ovo ,,Srpsko kolo" moglo da se nazove satirom da nije Guče, da nije Skupštine, da nema poslanika u pidzamama na zasedanjima Parlamenta, da nema srpskih domaćina u ministarskim foteljama, sa portfeljom i bez njega, da nema godišnjice ustanka uz vruću rakiju i gusle, da nema kola u kojem članovi Vlade i domicilni seljaci podvriskuju kao i pre dva ili više vekova. Ovako je Raspopovićevo ,,Srpsko kolo" samo još jedan neveseli i, reklo bi se, objektivni prikaz naše nevesele svakodnevice, sudbina, bolje rečeno, od koje se, bar ovde, ne može pobeći jer je ona srpski usud. A dokaz da je to tako je i ova knjiga koje će, zasigurno, naći put do svoje publike.
Zoran Raspopović (1948) rođen je u Baljevcu, opština Raška. Završio je Pravni fakultet u Beogradu. Od 1976. godine živi i radi u Kraljevu. Književni radove do sada su mu objavljivani u listovima ,,Oktobar", ,,Ibarske novosti" i ,,Kraljevski glasnik" i časopisima ,,Povelja" i ,,Raška". Objavio je knjigu proze ,,Priče iz školske klupe", 1996. godine, a ,,Srpsko kolo" je njegova prva satirična knjiga.



IZLOŽBA U ,,MARŽIKU"
Ikona osveštava oči onih koji je posmatraju

   Izložba ikona, duboreza i kopija fresaka, autora Milanka Jemuovića i Ilije Biševca, svečano je otvorena prošlog četvrtka u Umetničkoj galeriji ,,Vladislav Maržik".
U katalogu za ovu izložbu jedan od najvrsnijih kraljevačkih intelektualaca Radoš Rakuš je zapisao:
,,Priroda ikone je, kaže sv. Vasilije Veliki, podražavanje, i upodobljavanje Prvoobrazu, Praobrazu. Slično određenje nalazi se još u Starom zavetu, u odeljcima koji se odnose na stvaranje čoveka ,,po liku" Božjem.
Znamo je i kao nezaobilazni liturgijski sasud, koji osveštava čoveka i uvodi ga u neposredni odnos sa blagodaću i ličnošću koja je na njoj izobražena.
Na ikoni se osvetljava jedna od ipostasi Boga Logosa, ovaploćenog, dakle onoga koji beše primio plot. Otud i sv. Teodor Studit kaže da se ne izobražava priroda, već ipostas.
Tako ona osveštava oči onih koji je posmatraju, i uzdiže razum ka tajanstvenom bogopoznanju. Otkriva nam realnost koja je nedostupna i poučava nas kako da se uznesemo ka Božijem bogatstvu.
Ikona ima i ,,pashalnu" funkciju, jer kroz nju prelazimo i postajemo poklonicima i sudionicima slave Božje. Istovremeno je i nov jezik kojim stižemo do nad-lika, do apsolutne lepote. Dakle, nije samo teoretski i likovni sadržaj, nego susret, neposredno pri-sustvo koje rađa jedinstvo.
Prevazilazeći značaj religijske umetnosti i pukog umetničkog dela, ikona postaje posvedočena predstava, ,,simvolična ipostaha", koja nas priziva da uspostavimo opštenje sa njenim praobrazom koja je na njoj izobražena. Nadahnuta Duhom Svetim, crkva se koristila novim jezikom, najpre evanđeoskim i liturgijskim. Uz to, pravoslavna ikona je i jezik himnografski, agiografski i otački, dogmatski, pedagoški i arhitektonski. Vidimo je i kao vaspitača i utešitelja naših duša, koje su blagorodne, ali otežale od nerešivih pitanja i zamorene domaćom merom uzaludnosti. Vodič ka spasenju, čujemo je kao poziv izvan vremena i prostora, razumevamo kao drhtaje prve trave na početku proleća.
Samoosuđeni na večnu sdašnjicu, na svet zamrznut u pustoši bezizlaza sa njom smo na početku obnove, i na dobrom tragu nade."
Milanko Jemuović je rođen 1951. godine U Baljevcu. Završio je Višu elektrotehničku školu u Čačku. Član je UKU ,,Vladislav Maržik". Do sada je učestvovao na više grupnih izložbi. Nagrađen je Plaketom za slikarstvo na Završnoj smotri amatera u Nišu 1980. godine i Plaketom za grafiku, Saveza amatera Srbije u Vršcu, 2001. godine.
Duboreze za Milankove ikone i kopije fresaka uradio je Ilija Biševac, koji je rođen 1966. godine u Kosovskoj Mitrovici, a duborezom se bavi od 1996. godine.



POVODOM PEDESET GODINA KUD-A ,,MAGNOHROM''
Zajednički koncert sa Šapčanima

   Značajan jubilej, pola veka postojanja i veoma uspešnog rada, vredni amateri Kulturno-umetničkog društva ,,Magnohrom'' obeležili su prošle subote sa kolegama iz KUD-a ,,Petlovača'' iz Šapca. Velika sala Doma društvenih organizacija bila je te večeri ispunjena do poslednjeg mesta. LJubiteljima folklora prikazan je bogat i sadržajan program.
Publiku je najpre svečanom zdravicom pozdravio narodni humorista i frulaš iz Ravanice Bora Popović, a potom su se igrama iz zapadne Srbije predstavili gosti. Svoje umeće prezentirali su Radovan Peković, član Udruženja guslara ,,Žiča'', i folklorci ,,Magnohroma'' sa igrama iz Podibra i okoline Studenice. Predstavili su se i najstariji kraljevački ansambl ,,Tri plus tri'' i mladi frulaši Kraljeva. Publiku su posebno oduševili mladi kantautor i dobitnik prestižnih nagrada zabavne muzike, bivši član KUD-a ,,Magnohrom'', Filip Trajanovski, i gosti - spletom igara iz Mačve. Efektnim izvođenjem igara iz istočne Srbije i Vojvodine folklorci ,,Magnohroma'' su na najlepši način završili koncert.
- Zahvaljujemo našim prijateljima iz Petlovače kod Šapca, sa kojima uspešno sarađujemo već godinama na učešću na koncertu, TV Kraljevo, TV Melos, TV Biser i Radio M - na medijskoj podršci, kao i roditeljima naših folkloraca - na ispoljenom gostoprimstvu i prijemu na prenoćište gostiju iz Mačve - rekli su sekretar Vule Vlahović i koreograf Bane Spajić.
Dragan Pavlović



DEMOGRAFSKA SLIKA SRBIJE
Sela bez đaka

   • Stanovnika Srbije svake godine ima manje za oko 25.000. Tolika je razlika, kažu demografske statistike, između broja rođenih i umrlih. Republički zavod za statistiku, prema najnovijim podacima, saopštava da u 1.309 mesta u Srbiji (pretežno u seoskim sredinama) ima toliko malo dece da od njih ne može da se formira jedno pravo odeljenje od tridesetak učenika

   Jedan od preciznijih parametara za raspravu o natalitetu u Srbiji vidljiv je i prema broju novoupisanih đaka u školama širom Republike. Čak i gradske škole, u odnosu na period od pre desetak godina, danas su redukovane po broju učenika, a o seoskim sredinama da se i ne govori. ,,Patuljaste škole”, često sa po samo nekoliko đaka, opstaju i u novom obrazovnom sistemu koji teži finansijskoj racionalizaciji, jer je uvreženo mišljenje da bi njihovim ukidanjem u potpunosti opustela i sela. Ovakav trend viljiv je i u našoj opštini, posebno planinskim ruralnim sredinama (rudnički, studenički, gočki kraj).
Demografske promene su, po logici stvari, spore, ali imaju dalekosežne posledice; u našem slučaju, negativne. Tako je manje ili više u celoj Evropi. Najpozitivniji nivo nataliteta na celom kontinentu imaju Kosovo i Metohija, Albanija i Irska. Stanje populacije u prvim dvema regijama, nažalost, veoma nas se tiče iz razloga koji su svima dobro znani. Žene u Srbiji danas rađaju 1,61 dete u proseku, što je na nivou Francuskinja i Nemica, a ispred Poljakinja i Italijanki. Da bismo došli do prirodnog priraštaja od sto hiljada beba, koji smo imali pre deset godina, svaka žena u Srbiji trebalo bi da rodi više od dvoje. U našoj zemlji živi 1,8 miliona žena u reproduktivnom perodu, ali one prvo dete rađaju u 26. godini. Pre decenije na materinstvo su se prvi put odlučivale sa 25 godina. Zbog ovoga je teško govoriti o nekim nacionalnim akcijama ili državnim merama koje bi za kraći period popravile demografsku sliku Srbije. Sadašnje stanje ukazuje na pretnju da već za pedesetak godina ova država ostaje bez podmlatka.

LOKALNE AKCIJE SU KAMPANJSKE
Kada je u pitanju porast nataliteta, najviše akcija preduzimaju lokalne zajednice, ali i one su kampanjske, odnosno retke, pa nemaju strateški značaj. Istovremeno, izgubio se i tradicionalan obrazac - porodice sa troje i više dece, koju su majke rađale odmah posle dvadesete godine života. Danas se u brak stupa posle 24. godine, a neretko prvo dete ugleda svet kada majka uveliko ima 30 ili više godina. Problem druge vrste je da se deo stanovništva odlučuje za samački život, a obrazovane žene brak sa decom podređuju karijeri. Decenijska ekonomska kriza je takođe razlog što su srpska porodilišta praznija nego ikada.
Jedan od vidova preporoda nacije je i - obrazovanje, kao preduslov da se prepozna strategija nacionalnih interesa u kojoj je demografska politika pitanje od najveće važnosti. Ovome na putu stoji podatak da je u Srbiji gotovo 233.000 nepismenih, a starijih od 10 godina, dok je polupismenih oko dva miliona. Strategijom o obrazovanju odraslih planirano je da se do 2013. godine taj broj, u kojem su žene zastupljenije, znatnije smanji. U nepismenoj populaciji kod nas danas dominiraju starije osobe i one ne mogu da utiču na natalitet, ali je njihov ekonomski doprinos neblagotvoran na porodice u kojima su živele. Demografski stručnjaci ukazuju da je moderan pristup natalitetu vrlo složen proces kojem treba da se pristupi organizovano i na duge staze. On treba da deluje na svim poljima, od politike i ekonomije do obrazovanja.



MUZIČKA ŠKOLA
Mart pun nagrada

   U proteklih desetak dana učenici Muzičke škole iz Kraljeva, iz klase profesora Jelene Gvozdenović, takmičili su se u Beogradu i Požarevcu u disciplini solfeđo. U glavnom gradu, Tatjana Kaličanin, učenica šestog razreda, osvojila je prvu nagradu, dok je srednjoškolki Sanji Martinović pripala - druga. Nešto kasnije, u Požarevcu, sa istim profesorom, nagrade su dobili osnovci: Lazar Nešović (prvu), Stefan Kostić (drugu) i Marija Tošić (pohvalu).
U ponedeljak je u Kragujevcu održano dvodnevno međunarodno takmičenje u harmonici ,,Zvezdane staze”, sa oko 150 učesnika. Osnovac Stefan Projović (u klasi profesora Milice Lazarević) osvojio je prvo mesto i pobedio u svojoj kategoriji. Isti uspeh postigao je i Miloš Avramović (prvi razred srednje škole, u klasi profesora Marije Stevanović). NJih dvojica sa pobednicima iz ostalih kategorija učestvovaće večeras na svečanom završnom koncertu ,,Zvezdanih staza”, tokom kojeg će biti podeljene nagrade i priznanja.



NAŠI LJUDI U SVETU
Priznanje Kraljevčaninu Mihailu Lišaninu

   Ovih dana su u slovenačkom gradu Celju objavili rezultate višemesečne akcije revije ,,Celjan", u kojoj su čitaoci sa glasačkim kuponima iz revije birali ,,Ličnost grada Celja za 2006. godinu". Između 30 kandidata, koliko je bilo predlagano, čitaoci su izabrali deset.
Zanimljivo je da je na trećem mestu Kraljevčanin Mihailo Lišanin, osnivač ,,Galerije likovnih radova mladih Celje", jedine stalne dečje galerije u Sloveniji, i izdavač revije za likovnu kulturu ,,Likovni svet".
Mihailo Lišanin, rođeni Kraljevčanin, u Sloveniju je otišao 1974. godine, u Atletski klub ,,Kladivar", kao jedan od najboljih tadašnjih maratonaca u Jugoslaviji. Sada važi za jednog od deset najvećih svetskih organizatora likovnih konkursa za mlade. Pored brojnih priznanja u svetu, Mihailo Lišanin je za svoj rad dobio i Grb grada Celja. Radeći na promociji likovne kulture mladih, organizovao je 56 izložbi u 24 države.
- U Srbiji sam imao izložbe u Beogradu, Gornjem Milanovcu, Kikindi, Subotici, Kragujevcu, Velikoj Plani i Valjevu. Izlagao sam po celom svetu. Pokušavao sam da to uradim i u svom Kraljevu, ali sam naišao na nerazumevanje. Samo u rodnom Kraljevu moja svetska kolekcija nije dovoljno dobra za organizovanje izložbe. Naš čovek, naša posla - kaže Lišanin.
Rade Bakračević

Ribnica u ,,Jezeru”

   Sloga - Inon 3:0 (1:0)