Kraljevo online - vesti iz Kraljeva...

16. decembar - Od ukupno 730 zaposlenih u kraljevačkoj Fabrici vagona (FVK), za socijalni program koji je ponudila država po uredbi Vlade Srbije o socijalno-ekonomskom zbrinjavanju zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju iz novembra ove godine, izjasnilo se čak 426 radnika!
Iako je izjašnjavanje radnika o tome da li bi prihvatili socijalni program - otpremnine u visini deset bruto plata, ili 200 evra u dinarskoj protivvrednosti po godini radnog staža, bilo informativnog i neobavezujućeg karaktera, vagondžije su spisak poslale u Ministarstvo privrede nadajući se da će imati isiti tretman kao radnici kruševačkog "14. oktobra" ili IMT...
- Ove brojke nisu iznenađujuće jer su radnici umorni od višedecenijske besposlice, besparice, štrajkova i lažnih obećanja. Ostala im je još ta poslednja nada, da će ih država socijalno i ekonomski zbrinuti. A kada će stići odgovor od Ministarstva privrede, to Vladinom uredbom nije precizirano, pa nam ostaje da čekamo - kaže Momčilo Vilotijević, predsednik fabričkog odbora Industrijskog sindikata FVK.
Kao najstarija fabrika u gradu na Ibru, Fabrika vagona je sa oko 5.000 radnika do početka devedesetih godina bila simbol jugoslovenske vagonogradnje. Hronologija propadanja FVK, međutim, ne razlikuje se od mnogobrojnih sličnih slučajeva širom Srbije. Spas kraljevačkim vagondžijama mogla je da pruži privatizacija 2006. kada ih je za 220.000 evra kupila ukrajinska kompanija "Azov impeks" iz Donjecka. Samo četiri godine kasnije, zbog nepoštovanja kupoprodajnog ugovora, privatizacija je poništena, a fabrika, do eventualne nove prodaje, vraćena na staranje državi.
U međuvremenu, FVK je sa 5.000, spala na svega 730 zaposlenih, kojima se duguju čak 24 plate. Potresan besparicom, blokadom računa i štrajkovima, FVK je, međutim, nastavio da životari, a sporadični solidni izvozni poslovi nisu imali dugoročnog efekta, niti su doneli finansijsku konsolidaciju.
- Posle dve decenije tavorenja i loše privatizacije, fabrika je i dalje u tranzicionom tunelu - naglašava Vilotijević. - Neizvesno je i hoće li se javiti novi kupac ili ozbiljan strateški partner. Priča se da je bilo interesovanja, ali, bar zasad, ništa više od toga. Poslednju kakvu-takvu crkavicu radnici Fabrike vagona dobili su u prvoj polovini ove godine, i to za avgust 2012. - Radnici su u katastrofalnoj finansijskoj situaciji, prete im isključenjem struje i prinudnom naplatom nagomilanih dugova, nemaju overene zdravstvene knjižice, ni povezan radni staž - kaže Vilotijević. (©Novosti)

13. novembar - Više od deset zainteresovanih se prijavilo za kupovinu dve fabrike “Magnohroma”. Mnogi misle da buduće kupce najviše privlače rudnici sa velikim rezervama magnezita.
„Magnohrom“ je nekada bio gigant u kraljevačkoj industriji, dok se danas proizvodnja jedva održava. U dve ovogodišnje kampanje u pogonu vatrostalnih proizvoda proizvedeno je oko sedam hiljada tona sinter magnezita i sve je plasirano na inostrano tržište, a u fabrici elektrotermičkih proizvoda gde je za zimu spremno oko 4.500 TA peći proizvode se i bojleri. Nekada se proizvodilo 180 hiljada tona vatrostalnih opeka, proizvoda više obrade nego što je sinter. Kakav je sunovrat doživela privreda u ovom gradu govori i podatak da je „Magnohrom“ i sa tom proizvodnjom, koja je nekada bila polumesečna i prilivom od 2,5 miliona evra, najveći izvoznik u ovom području.
Tokom poslednje decenije velike su nedaće zadesile ovu kraljevačku fabriku. Neuspešna privatizacija, pustošenja pogona, raskid kupoprodajnog ugovora sa kompanijom „Global stil“, zatim štrajkovi, otpuštanja radnika… Sada je u „Magnohromu“ angažovano oko 350 radnika, a nekada ih je bilo i do sedam hiljada.
U iščekivanju privatizacije i novog vlasnika ili partnera, Kraljevčani, ali i stručnjaci smatraju da treba privatizovati posebno vatrostalni deo, a posebno elektrotermički.
– Koliko znamo, javilo se više od deset kupaca na taj preliminarni poziv Agencije za privatizaciju. Ima tu i ozbiljnih potencijalnih kupaca iz Evrope, ali ostaje da se vidi u decembru do kada će, nadamo se, biti raspisan pojedinačni javni poziv za privatizaciju – kaže Đorđe Kosanović, zastupnik kapitala u „Magnohromu“.
Međutim, najveći mamac za buduće kupce „Magnohromove“ fabrike vatrostalnih proizvoda je istražno pravo na rudnicima magnezitne rude na Zlatiboru. I ranije je bilo zainteresovanih za fabriku koja je korisnik „overenih“ rezervi – 5,1 milion tona prirodnog bogatstva. Govorilo se čak da su neki proizvođači razmišljali i o kupovini „Magnohroma“, pa onda i premeštanju pogona za preradu rude na Zlatibor, gde ipak nema pogodne infrastrukture za takvu fabriku. (©Šumadijapress)

14. oktobar - Štrajkački odbor i Industrijski sindikat Fabrike vagona Kraljevo, sa predstavnicima odborničkih grupa u Skupštini Kraljeva održali su skup na ulici, ispred kapije fabrike.
Menadžment Fabrike vagona je zabranio da se takav sastanak održi u krugu fabrike jer je, kako su obrazložili, “politički motivisan”. Momčilo Vilotijević, predsednik Industrijskog sindikata, izjavio je da su oni pozvali sve predstavnike stranaka u Kraljevu, kako bi ih informisali o katastrofalnoj socijalnoj situaciji većine zaposlenih.
- Dve godine nismo primili platu, nemamo overene zdravstvene knjižice i povezan radni staž. Želeli smo da lokalni političari apeluju na resorna ministarstva, kako bi se u eventualnoj novoj privatizaciji, pomoglo zaposlenima koji su na ivici egzistencije - rekao je Vilotijević.
Aleksandar Erac, poverenik Pokreta socijalista u Kraljevu, kaže da je dogovoreno da se apel radnika prosledi Vladi Srbije.
- Moramo da pomognemo radnicima Fabrike vagona i ja ću o svemu izvestiti ministra Vulina. Očekujem da će svi politički faktori u Kraljevu ovo shvatiti kao problem, a ne kao mesto za političke obračune - rekao je Erac.

14. oktobar - Komemorativnom sednicom gradske skupštine i scenskim oratorijumom "Poruke i oporuke" u Spomen-parku na mestu nekadašnjeg Lagerskog groblja, Kraljevo je danas odalo poštu poštu žrtvama koje su vojnici nemačkog Vermahta streljali u oktobru 1941. godine.
Komemorativnom sednicom predsedavao je Sreten Jovanović, prvi čovek gradske skupštne, koji je istakao da u Kraljevu 73 godine rane ne zarastaju, jer je zavet potomaka da ono što se desilo tih dana nikada ne zaborave,a zločina ne prisećaju kao čina, nego kao opomene.
Po naredbi glavnokomandujućeg generala u Srbiji Franca Bemea, koja je propisivala sto mrtvih Srba za jednog ubijenog nemačkog vojnika i 50 za ranjenog, streljanje u Kraljevu otpočelo je 4.oktobra.
Oko 600 radnika Fabrike aviona sprovedeni su u Lokomotivsku halu Fabrike vagona, a izvođenje pred streljački vod trajalo je 16 dana, tokom kojih su, osim radnika Fabrike vagona i Fabrike aviona streljani i građani Kraljeva, ali i izbeglice iz raznih delova tadašnje Jugoslavije.
Prema podacima Narodnog muzeja u Kraljevu, u gradu na Ibru nemački vojnici su te godine lišili života za sada pobrojanih 2.194 žrtve, od kojih su 102 bile mlađe od 18 godina.
Posle komemorativne sednice, na Groblju streljanih 1941. godine, sveštenici žičke eparhije služili su parastos za sve žrtve najkrvavijeg oktobra u istoriji Kraljeva.
Pomen kraj masovne grobnice u Spomen-parku kod železničke stanice počeo je intoniranjem himne "Bože pravde" i ispaljivanjem počasnih plotuna, a ove godine prvi put nije bilo preživelih da se poklone senima svojih drugova, jer je pre nekoliko meseci preminuo Miroslav Aranđelović, poslednji koji je preživeo streljanje. Vence na humke streljanih položili su gradski zvaničnici, predstavnici stranaka, policije, vojske, boračkih organizacija, bratskog grada Maribora, kao i članovi porodica streljanih.

8. oktobar - Bivši ministar građevine Velimir Ilić odbio je poklon Turske za rekonstrukciju Aerodroma „Morava“ u Lađevcima kod Kraljeva.
Aerodrom opasan žicom i korovom, a u centru jedna od najmodernijih i najsavremenijih zgrada s kontrolnim tornjem. Tako danas izgleda Aerodrom „Morava“ u Lađevcima zbog propuštene prilike da se u njega uloži 10 miliona evra koje su nam nudili na poklon.
Rekli bi svi da je to prilika koja se ne odbija. Ali ne i Velimir Ilić. Tri godine su vođeni pregovori s turskom vladom o ulaganju u aerodrom kod Kraljeva, da bi konačno sporazum o donaciji 10 miliona evra bio potpisan u aprilu 2012. godine. Potpis u ime Srbije na taj dokument stavio je tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac, a u ime Turske ambasador te zemlje u Beogradu. Sve je trebalo da bude završeno po principu „ključ u ruke“ - proširenje i produženje piste, renoviranje rulne piste...
Plan je bio da se uredi pista kako bi na aerodrom mogli da sleću i veliki avioni tipa „boing 737“ ili „erbas“.
Ono na čemu su donatori insistirali jeste da izvođač radova bude kompanija iz Turske, a podizvođači domaće firme. Velimir Ilić je, međutim, imao drugačiju računicu i posle godinu dana od potpisivanja sporazuma poručio Turcima - „hvala, ne treba“. I danas za taj postupak ima objašnjenje.
- Problem je bio u tome što je njihov uslov bio da radove izvode turske firme. Njihova procena je bila da posao vredi 28 miliona evra. Deset miliona bi nam dali kao donaciju, a ostatak je trebalo da Vlada finansira. To nije bilo opravdano finansirati jer su domaće firme dale ponudu od 18 miliona evra, deset manje nego Turci. Tako je ispalo da nam oni ništa u stvari ne poklanjaju, a traže da njihove firme dobiju posao - kaže za „Blic“ aktuelni ministar bez portfelja.
Za donaciju od 10 miliona evra s kojom bi Aerodrom „Morava“ danas sigurno bio osposobljen i za civilni saobraćaj, Turska je tražila da kompanije iz te zemlje dobiju pravo da se nadmeću za dobijanje posla u pružanju aerodromskih usluga i da avio-prevoznici iz te zemlje imaju isti tretman kao i domaći. S druge strane, finansijer, tj. Turska, na osnovu poklona od 10 miliona evra ne bi stekla nikakvo pravo svojine nad nepokretnostima.
Kako je Ilić izveo tu računicu nije jasno, jer na osnovu sporazuma u koji je „Blic“ imao uvid jedini iznos oko kojeg je Turska postavljala uslov odnosio se samo na donaciju od 10 miliona evra. Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac za „Blic“ kaže da su predstavnici Turske bili u potpunom šoku kada im je stigla Ilićeva poruka iz Srbije.
- Da je bilo pameti, avioni bi još od 2013. godine leteli. U krugu od 80 kilometara oko aerodroma živi oko dva miliona ljudi. Osim toga, tu su banje, Kopaonik, Kragujevac, a aerodrom bi, prema nekim računicama, mogao sam sebe da isplaćuje samo sa dva leta nedeljno, što je zagarantovano jer sada dva puta nedeljno avion iz Torina dovozi „Fijatove“ radnike na Surčin, odakle autobusima idu u Kragujevac. Aerodrom ima odličan potencijal - kaže Šutanovac. (©Blic)

7. oktobar - Oktobarska nagrada Grada Kraljeva, pripala je ove godine i danas dodeljena Draganu Pešiću, univerzitetskom profesoru, likovnom umetniku i grafičkom dizajneru, za umetničko stvaralaštvo, širenje kulture i profesionalna dostignuća.
Diplomu zaslužnog građanina Grada Kraljeva dobili su novinar Borko Gvozdenović za doprinos srpskom novinarstvu i nesebičnoj pomoći rodnom kraju, košarkaški trener Mihailo Vuković za vrhunske rezultate u sportu i promociji Kraljeva u svetu, Zoran Petrović profesor Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu za istraživačko-naučna dostignuća u oblasti mašinstva.
Diplome zaslužnih organizacija biće uručene građevinskom preduzeću "Nikolić" iz Kraljeva, za ispoljenu profesionalnost u izgradnji "Glavčićevog mosta", Domu učenika srednjih škola, za postignute visoke standarde u oblasti smeštaja učenika i studenata.
Diplome zaslužnih organizacija dodeljene su i opštinskom odboru Crvenog krsta za predanu privrženost humanosti i pomoći stanovništvu u Kraljevu i preduzeću "Aero East Europe", za uspešno poslovanje.
Grad Kraljevo svakog 7. oktobra, na Kraljevdan, svečano dodeljuje nagrade i diplome pojedincima i ustanovama.
Obeležavanjem Kraljevdana, ovaj grad od 1998. godine neguje kult dinastije Nemanjića, sećanjem na 7. oktobar 1226. godine, kada se upokojio prvi srpski kralj Stefan Prvovenčani, kasnije kanonizovan kao sveti Simeon.

5. septembar - U Kraljevu je tek danas svečano otvoren novoizgrađeni most preko reke Ibar nazvan „Most Milomira Glavčića iz Kanade“, po Kanađaninu srpskog porekla koji je za njegovu izgradnju gradu Kraljevu donirao milion evra, iako je bio završen pre više od mesec dana, od kad su građani počeli da ga koriste.
U ime donatora, svečanosti je prisustvovao njegov rođak Radoje Glavčić, koji je na odličnoj saradnji zahvalio rukovodstvu grada i svima koji su imali udela u izgradnji mosta.
Donator Milomir Glavčić prisutnima se obratio pismom, u kome je izrazio zadovoljstvo i zahvalnost.

1. jul - Gradsko veće Kraljeva danas je na sednici odobrilo hitnu isplatu jednokratne novčane pomoći, građanima, čije su kuće bile poplavljene. Svaki vlasnik kuće dobiće po 120.000 dinara.
Iako se prijavilo oko 500 oštećenih domaćinstava, pomoć će sada dobiti njih oko 180, jer ostali nisu ispunili prvobitne kriterijume koje postavio Grad Kraljevo. - Problem je nastao kod onih domaćinstava u kojima se nalazi više objekata za stanovanje, jer je osnovni kriterijum bio jedan vlasnik - jedan objekat. Gradsko veće će se ovih dana sastati kako bi se kriterijumi ublažili, i kako bi ostali oštećeni, mogli da dobiju pomoć - rečeno je na današnjoj sednici Gradskog veća. To praktično znači da, ako u jednom dvorištu živi nekoliko genaracija jedne porodice, u zasebnim kućama, svaka od njih će dobiti po 120.000 dinara.

18. jun - Skupština Kraljeva je na današnjoj sednici i zvanično verifikovala ostavku Dragana Jovanovića (SNS), na mesto gradonačelnika Kraljeva, koju je podneo početkom juna iz zdravstvenih razloga. Sledeća sednica, na kojoj će biti imenovan novi gradonačelnik, biće održana u petak, 20. juna.
Zoran Bojanić, predsednik Gradskog odbora SNS-a u Kraljevu, potvrdio je da je na sastanku stranke podneo neopozivu ostavku na mesto predsednika i napustio sednicu. - Tačno je da sam podneo ostavku, jer moj predlog za imenovanje novog gradonačelnika (Tomislava Ilića) i sastav Gradskog veća nije podržalo pet članova Gradskog odbora SNS-a u Kraljevu. Oni se nisu složili sa predlogom koji je već podržalo predsedništvo SNS-a u Beogradu - rekao je Bojanić.
Opozicioni blok sastavljen od DS-a, Pokreta za Kraljevo i Dveri predstavio je danas svoj program za novo rukovodstvo Kraljeva, ukoliko vladajuća koalicija, čiji stožer čine SNS i SPS, ne bude mogla da izabere novog gradonačelnika. (©Tanjug)

12. jun - Gradsko veće Kraljeva donelo je, na današnjoj sednici, odluku da svako poplavljeno domaćinstvo na teritoriji Kraljeva, dobije po 120.000 dinara iz gradskog budžeta. Po hitnom postupku će biti sačinjena komisija koja će da utvrdi kriterijume za dodelu novca i napraviti spisak ugroženih kojima je potrebna pomoć. Kriterijumi se odnose na vlasničku strukturu oštećenih objekata, jer ima objekata u kojima ne žive vlasnici ili su u njima podstanari, a potreban im je novac za saniranje, kako bi mogli da žive u tim kućama.

10. jun - Rade Erac, predsednik Mesne zajednice Grdica kod Kraljeva, predao je juče Osnovnom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv N. N. lica zbog, kako u prijavi piše, „ugrožavanja bezbednosti ljudi i stoke i uništavanja pokretne i nepokretne imovine u poplavi koja se desila 15. maja 2014. godine“. Tu prijavu potpisala su 324 meštanina ovog prigradskog naselja, u kome je pomenutog dana poplavljeno oko 270 kuća, sagrađenih u blizini obala Zapadne Morave. Tu se još obrazlaže da su građeni Grdice bili dezinformisani najavom nadležnih pojedinaca u gradu Kraljevu da će Zapadnom Moravom stići talas od 30 do 40 centimetara a stigao je pet puta veći. Uz to, nije bilo organizovanog i blagovremenog upozorenja zvučnim signalima, niti poziva za evakuaciju ljudstva i stoke. Zato je šteta pričinjena poplavom, tvrdi Erac, veća oko 70 odsto, pa će posle eventualnog utvrđivanja odgovornog lica ili organa tražiti i adekvatnu naknadu.
Erac je, inače, odmah posle poplave krivio lokalnu vlast za, navodno, neodgovorno ponašanje, najavljivao je ovu prijavu i tražio moralnu odgovornost od gradonačelnika Dragana Jovanovića u smislu podnošenja ostavke. Gradonačelnik je u međuvremenu to i učinio ali, kako je objasnio, zbog zdravstvenih razloga odbacujući spočitavanje krivice za postupanje tokom poplava tvrdeći čak suprotno, tj. da je lokalna vlast postupila najbolje što je mogla.
Od ove javne kritike Rada Erca, inače i odbornika u gradskoj skupštini na listi Nove Srbije, koja je koalicioni partner ovdašnje vlasti, ogradile su se i njegove stranačke kolege.
– Ovo nema veze sa stranačkom politikom već sa mesnom zajednicom, interesnom organizacijom u kojoj sam predsednik. Jasno je svakome da moje partijske kolege strahuju od mogućih novih koalicionih kombinacija u lokalnoj vlasti i eventualnog gubitka privilegija na sadašnjim političkim i direktorskim funkcijama, što je u odnosu na uništene kuće i imovinu ljudi potpuno nevažno – naglašava Erac. (©Politika)

3. jun - Gradonačelnik Kraljeva Dragan Jovanović, koji je na to mesto izabran kao kandidat SNS-a, podneo je ostavku zbog zdravstvenih razloga. Jovanović je o ostavci obavestio predsednika Skupštine Kraljeva, navodeći da su razlozi zdravstvene prirode, ‘ali da je zadovoljan, što je uz nadljudske napore posao komandanta u vreme vanredne situacije zbog poplava u tom gradu, uspeo da obavi savesno i odgovorno."
Do izbora novog gradonačelnika tu funkciju obavljaće zamenik Milun Jovanović iz Socijalističke partije Srbije.

28. maj - Peticiju za smenu gradonačelnika Kraljeva Dragana Jovanovića potpisao je 41 predsednik od 68 kraljevačkih mesnih zajednica, jer su nezadovoljni njegovim reagovanjem tokom poplava, izjavio je u sredu jedan od potpisnika peticije, predsednik Mesne zajednice Grdica Rade Erac.
On je agenciji Beta rekao da je peticija dostavljena gradonačelniku, predsedniku gradske skupštine, njihovim zamenicima i medijima.
"Danas ili sutra ćemo poslati jednog čoveka da je lično uruči kabinetu premijera Aleksandra Vučića", rekao je Erac, koji je i odbornik Nove Srbije u lokalnom parlamentu.
Povodom peticije, Jovanović je rekao da je trenutno zaokupljen rešavanjem problema na sanaciji poplava u Kraljevu.
"Nemam vremena da se bavim nečijim ličnim i političkim promocijama, i u ovom trenutku tražimo načine kako da izadjemo iz svih problema posle poplava", rekao je Jovanović, koji je član Srpske napredne stranke.
On je rekao da je Kraljevo jedan od gradova koji je "sa relevantnih mesta dobio pohvale da je sam, bez neke pompe, odradio veliki posao tokom elementarne nepogode". Jovanović je istakao da mu je bitno jedino to šta kažu građani.

22. maj - Zapadnom Moravom u Kraljevo stigao pet puta veći talas, meštani Grdice prete krivičnom prijavom i tužbom protiv N. N. lica, jer su, tvrde, prevareni netačnom a zvaničnom informacijom.
– Čim neko uzvodno od Kraljeva u Zapadnu Moravu, takoreći, usmeri baru, deo prigradskog naselja Grdica kod Kraljeva biva poplavljen. Istina, nikada nije bilo ovako, ali imaju tog iskustva Grdičani, retko koja godina prođe da im bar njive po nekoliko dana nisu pod vodom. Tako je, jer nema odbrambenog bedema iako su mnoge vlasti obećavale da će ga podići.
I u noći između 15. i 16. maja reka ih je baš iznenadila. Za tili čas, već nabujala, narasla je još skoro dva metra, ušla je u oko tri stotine domova... Pronela se vest da su gore na Ovčarskom jezeru i u Međuvršju kod Čačka morali da otvore branu. Čulo se to čak i na konferenciji za medije kraljevačkog štaba za vanredne situacije i eto komšijske mržnje. Zatim je na vanrednoj sednici gradske skupštine u Kraljevu odbornik Milomir Šljivić (SPO) zatražio krivičnu odgovornost. Sumnja je „bačena“ na pomenute Čačane zbog iznenadnog puštanja vode, ali još veća na „domaće“ nadležne što to blagovremeno nisu znali ili su prećutkivali, pa je umesto „obećanih“ tridesetak centimetara Zapadnom Moravom u Kraljevo stigao pet puta veći talas.
– Taman posla da je neko time smeo i mogao manipulisati. Niti smo zatvarali niti otvarali nijednu branu. To se ni iz tehničkih razloga i obaveze zaštite ovog sistema nije smelo. Zato je onoliko vode koliko je dolazilo i odlazilo. Uostalom sve je tu zapisano, u rano jutro 15. maja u Ovčarsko jezero je priticalo oko 400 kubika vode a već oko 15 sati istog dana 1.400 kubika. Taman posla da smo branu u takvoj situaciji zatvorili, naselja pokraj gornjeg toka reke bila bi potpuno potopljena. Jednostavno, naišao je takav poplavni talas za koji se bar u Čačku odmah znalo i oni su dole preduzeli određene mere pa je daleko veću štetu načinila reka Čemernica nego Morava – objasnio nam je Slavko Majstorović, direktor „Elektromorave“, društva koje gazduje ovim hidroelektranama.
Tako se nameće pitanje zašto se i u Kraljevu za takav poplavni talas nije blagovremeno doznalo već su i gradonačelnik Dragan Jovanović (SNS), komandant i ostali funkcioneri štaba najavljivali mogući rast reke od najviše pola metra.
– Ne nismo mi tvrdili da je zatvorena i puštena brana već smo informaciju o mogućem porastu reke od trideset, četrdeset centimetara dobili od rukovodioca službe za odbranu od poplava „Srbijavoda“, koji se nalazi baš u Čačku. Ali, i da je bilo preciznije ništa se tu nije moglo preduzeti, jer taj bedem pokraj Adrana, Grdice i dalje dug više od pet kilometara – tvrdi Radojica Kočović, načelnik Štaba za vanredne situacije u Kraljevu.
Takvo opravdanje, ipak, ni sada ne „pije vodu“ u poplavljenoj Grdici.
– Da smo znali, a mogli smo znati, imali bismo najmanje pat, šest sati da za to vreme svu stoku izvedemo na suvo, da sav nameštaj traktorima i kamionima iselimo, da se za poplavu bolje pripremimo, pa bi šteta bila znatno manja. Ovako nije bilo ni sirena za uzbunjivanje, ni poziva na evakuaciju. Ostavljeni smo da čekamo obećanih tridesetak centimetara, što za nas nije ništa. A kad je nam je voda došla do grkljana, oni su stigli u modernim uniformama a za nas nisu imali ni par gumenih čizama. E, zato će, čim ovo raščistimo, mesna zajednica i pojedinci podneti krivične prijave protiv N. N. lica i od krivca tražiti naknadu štete – kaže za „Politiku“ Rade Erac, odbornik Nove Srbije i gradskoj skupštini i predsednik mesne zajednice Grdica kod Kraljeva. (©Politika)

20. maj - Zavod za javno zdravlje iz Kraljeva i Veterinarski institut, uveliko rade na asanaciji poplavljenih područja na teritoriji Kraljeva, a prioritet u ovom trenutku je naselje Grdica, gde je prema procenama Štaba za vanredne situacije, bilo poplavljeno najviše domaćinstava.
Veterinar specijalista Veterinarskog instituta iz Kraljeva Miodrag Rajković rekao je da je do sada izvršena asanacija oko 150 domaćinstava u kraljevačkom naselju Grdica.
"Mislim da ćemo već u toku sutrašnjeg dana završiti kompletnu dezinfekciju i deratizaciju u ovom naselju", kaže Rajković.
S obzirom da Veterinarski institut iz Kraljeva pokriva nekoliko okruga u Srbiji, Rajković kaže da je trenutno najkritičnija situacija u selu Obrez, u opštini Varvarin, Grabovcu kod Trstenika i u Balugi kod Čacka, gde se još čeka da se voda povuče.
Sreća je što je u svim ovim okruzima, bilo relativno malo uginulih životinja, pa su leševi već sanirani. Mogućnost za širenje zaraze se smanjuje, a i ovi vremenski uslovi nam odgovaraju, pa ćemo u kratkom vremenskom periodu završiti kompletan posao, rekao je Rajković.
Prema podacima Štaba za vanredne situacije, u priobalju Zapadne Morave bilo je poplavljeno oko 1.500 domaćinstava. Na Gledićkim planinama bujični potoci su odneli 12 mostova pa je bilo odsečeno oko 3.500 ljudi.
Vojska Srbije je u ovom kraju postavila dva pontonska mosta, i tako mnoga sela povezala sa Kraljevom. (©Blic)

20. maj - Skupština Kraljeva donela je odluku da ukine Fond stambene solidarne izgradnje, kako bi novac koji se tamo nalazio mogao da se preusmeri za sanaciju šteta od poplava.
Ovaj fond raspolagao je sa 60 miliona dinara, koje su praktično bile zarobljene, i taj novac će biti hitno prebačen u Fond za saniranje posledica poplava na području Kraljeva.
Poplave od pre mesec dana napravile su štetu na području Kraljeva od oko 400 miliona dinara. Grube procene Štaba za vanredne situacije su da će se sa ovim poslednjim poplavama, ukupna suma povećati za još najmanje 200 miliona dinara i više.
Iz Grdice, najugroženijeg kraljevačkog naselja, voda se povukla, a Štab za vanredne situacije apeluje da se građani još ne vraćaju u svoje domove.
Prethodno će Zavod za javno zdravlje izvršiti dezinfekciju objekata, kako bi se sprečile moguće epidemije. Voda iz gradskog vodovoda, kao i alternativnih vodovoda u Matarušoj Banji i Vrbi ispravna je za piće. Na poplavljena područja upućuju se cisterne po utvrđenom rasporedu. Nabujale reke na teritoriji Kraljeva odnele su ili oštetile 12 mostova na čijem mestu se postavljaju pontoni. (©Blic)

20. maj - Žitelji grada na Ibru ponovo su na delu pokazivali humanost, pomažući gde god i kome god treba. Jer, znaju šta i kako se radi, pre tri godine “pregurali” su strašan zemljotres, a veliku solidarnost - pored profesionalaca - demonstrirali su ovih dana i kajakaši Ibra.
Od samog početka nezapamćene elementarne nepogode, priključili su se spasavanju meštana prigradskih naselja Grdica i Adrani, u čemu su učestvovali odeljenja Sektora za vanredne situacije, vatrogasno-spasilačkih jedinica i policije, pripadnika Žandarmerije, Druge brigade kopnene vojske Srbije i 98. vazduhoplovne brigade.
- Nije morao niko da nas zove, jer mi odlično znamo šta nam je dužnost u ovakvim situacijama, a naši članovi redovni su učesnici vežbe spasavanja i pružanja pomoći na vodi, koja se svake godine održava na Ibru. Zato smo doneli naše čamce i opremu kojom raspolažemo, te se stavili na raspolaganje gradskom Štabu za vanredne situacije - kaže Goran Jovanović, član Ibra i dugogodišnji reprezentativac Srbije u kajaku na divljim vodama.
I, kraljevački kajakaši na terenu su, u čamcima, proveli čitavih 48 sati - izbavivši iz kuća zarobljenih vodenom stihijom stotinak uglavnom starijih i bespomoćnih, ali i najmlađih.
- Najveća nagrada nam je zahvalnost onih koje smo spasili. Naši mali čamci mogli su da prođu tamo gde bi se oni veći zaglavili: kroz uske uličice, prolaze i kanale, pa smo ljudima koji nisu želeli da napuste svoje domove dopremali osnovne životne namirnice - objašnjava Jovanović i najavljuje da će, kada se voda potpuno povuče, ponovo zasukati rukave i učestvovati u sanaciji štete.
Humanitarna pomoć u hrani i odeći naveliko pristiže u kraljevačku kancelariju Crvenog krsta, a gradskom štabu prijavio se i veliki broj uglavnom mlađih volontera, među kojima prednjače sportisti: fudbaleri, košarkaši, odbojkaši...
- Evidentiramo sve koji žele da pomognu. Oni koji sada nisu dobili zaduženja, učestvovaće u ogromnom poslu koji nas tek očekuje, odnosno čišćenju mulja i blata, popravci svega što su poplava i bujice oštetile - kaže gradonačelnik Dragan Jovanović. (©Novosti)

17. maj - Na sednici štaba za vanredne situacije u Kraljevu rečeno je da je najvažnije da se voda iz Grdice povukla za 1,24 metra. Štab apeluje da se građani ne vraćaju u svoje domove, dok Zavod za javno zdravlje ne izvrši dezinfekciju objekata, kako bi se sprečile moguće epidemije.
Sela podno Gledićkih planina i dalje su odsečena, i sada je najvažnije da se što pre uspostavi komunikacija s tim područjem. Ekipe Elektrodistibicije su na terenu i čine sve da što pre osposobe niskonaponsku mrežu.
Ekipe Veterinarsko specijalističkog instituta i veterinarske inspekcije su na terenu, kako bi na području Oplanića, Sirče, Šumarica i tamo gde ima uginulih životinja, kako bi ih što pre uklonili i dezinfikovali objekte.
Voda iz gradskog vodovoda, kao i alternativnih vodovoda u Matarušoj Banji i selu Vrba ispravna je za piće. A na poplavljena područja upućuju se cisterne po utvrđenom rasporedu.
U opštini Ušće voda još nije za piće. U Miločaju na Ibarskoj magistrali, gde je saobraćaj bio u prekidu, sada je uspostavljen i to jednom saobraćajnom trakom, samo za putničke automobile i vozila manje nosivosti.
Očekuje se da u Kraljevo stignu spasilačke ekipe iz Makedonije, sa kompletnom opremom, pumpama za izvlačenje vode i čamcima.
Na sednici Gradskog štaba je predloženo da se, dok traje vanredna situacija, ograniči rad ugostiteljskih objekata do 24 sata. Tokom sutrašnjeg dana, biće doneta odluka da u ponedeljak, ukoliko to uslovi dozvole, počne nastava u školama, osim na podrucju Gledića.
Počelo je, uz pomoć pripadnika Vojske Srbije, snimanje ugroženog područja, kako bi se što efikasnije sprovela sanacija, ali i brza procena nastale štete. (©RTS)

15. maj - Najveći poplavni talas Zapadne Morave stigao je pre nekoliko sati do Kraljeva i preti da poplavi sela u priobalju, rekao je načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu Radoica Kočović.
On je Tanjugu rekao da su najugroženija sela Miločaji, Adrani, Oplanići, Grdica, Sirča, Šumarice i dalje prema Vrnjačkoj Banji.
Kočović je rekao da u ovom delu Morave, ali i u drugim delovima gde se reka izlila, Štab za vanredne situacije sa svojim ljudstvom i uz pomoć vojske, postavlja džakove sa peskom, kako bi se odbranili od poplavnog talasa u noći koja je pred nama, a koja je najkritičnija do sada na području Kraljeva.
“Od popodneva Zapadna Morava je narasla 30 centimetara, i ne staje. Prognoze su bile da poplavni talas u dužini od oko 50 kilometara koji dolazi od Čačka neće toliko podići vodostaj reke. Međutim, ispalo je drugačije. Pojedina domaćinstva i stoku smo počeli de evakuišemo", kaže Kočović.
Put Grdica-Oplanići je u prekidu u dužini od skoro kilometar, kao i na pojedinim mostovima u tom delu. U naselju Grdica pod vodom su desetine domaćinstava.
Ibar je za sada u svom koritu. Bunari odakle se Kraljevo snabdeva pijaćom vodom nisu ugroženi, ali iz preventivnih razloga, po jedan je isključen u Konarevskom i Žičkom polju.
Na Ibarskoj magistrali, na deonici puta Kraljevo - Raška konstantno se javljaju odroni, ali putari za sada dobro obavljaju svoj posao, pa saobraćaj nije bio u prekidu.
Nabujale planinske reke sa Gledićkih planina, odnele su nekoliko mostova i puteva i tako odsekle brojna domaćinstva. Bujice su u selima u podnožju ovih planina, napravile velike probleme. Neka su ostala bez struje, neka bez vode, ali najteže je što je stanovništvo odsečeno. (©Press)

15. maj - Vodostaj Zapadne Morave ponovo je dostigao nivo kao u vreme poplava od pre dvadesetak dana, i reka je ponovo počela da plavi priobalje u Kraljevu.
Načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu Radoica Kočović rekao je Tanjugu da se Morava izlila na nekoliko lokacija od Kraljeva do Vrnjačke Banje. Ibar je zasad u svom koritu i ne preti njegovo izlivanje, rekao je Kočović.
"Zapadna Morava je dostigla nivo kao kod poslednjih poplava. Izlila se u Grdici i Adranima u Kraljevu i u Novom Selu kod Vrnjačke Banje, a preti da ugrozi još mesta. Domaćinstva u priobalju Morave za sada nisu ugrožena, ali se za danas najavljuju obilne padavine na području Kraljeva, i svi smo u pripravnosti”, rekao je Kočović.
U samom Kraljevu atmosferska voda je počela da se izliva iz svojih kanala, jer su uglavnom bili neočisćeni i zapušeni. "Voda se pojavila u nekoliko ulica u prigradskim naseljima, a u desetak domaćinstava je ušla u dvorišta i pomoćne prostorije. Za sada nismo imali potrebu za evakuacijom stanovništva”, rekao je Kočović Tanjugu. (©B92)

14. maj - U skladu sa, kako to i u zvaničnom izveštaju piše, „nastupom novog političkog doba društvenih reformi“, u Kraljevu se počelo od vrha. Okreće se list, uvodi se red, rad i disciplina najpre, kako gradonačelnik Dragan Jovanović reče, „treba počistiti iza svog praga“. Zbog toga je 12. maja ove godine poranio, stigao pre svih u zgradu gradske uprave, naredio zaključavanje sporednih ulaza i na glavnim vratima svakom zaposlenom poželeo „dobro jutro“. O ovoj „dobrodošlici“ zapisnik je vodila Jelena Bekčić, zamenik načelnika gradske uprave i evidentirala: od 265 radnika njih 41 je zakasnilo na posao. Neko je stigao posle sedam sati i tri minuta, neko pet, a poneko se, baš, uspavao. Za one koji su kasnili do pet minuta, a bilo ih je dvoje, usledila je usmena opomena gradonačelnika, oni koji su kasnili od pet do 15 minuta, njih 33, opomenuti su pismeno, a pet spavalica vraćeno je tog dana kući, a ostali su bez dnevnica i protiv njih će biti pokrenut disciplinski postupak. Utvrđeno je da su kasnila čak i tri načelnika odeljenja.
Iako u zgradi postoje portiri i elektronska evidencija dolaska i odlaska službenika, gradonačelnik Jovanović je želeo lično da disciplinuje službenike. Bilo je tu i pomalo smešnih događanja.– Dobro jutro, koleginice, kasnite 15 minuta na posao?
– Ne, ja sam već bila, nego sam odmah, hitno izašla. Evo kartice, tu piše. Rekla sam vam i dobro jutro.
I, taman je gradonačelnik, inače matematičar po profesiji, pomislio da je trenutno, možda, bio zamišljen i odsutan, ali sa iskustvom profesora i đačkih vragolija priupita:
– A, gde ste izašli, na koja vrata?– Tamo, gde ulaze zaposleni u Raškom okrugu.
– E, niste mogli, sem ako ste ’tica. Jer, bila su zaključana.
– Dobro, moram da priznam, koleginica mi je otkucala karticu...
Onda je neuspešna „prevarantkinja“ vraćena kući a, kako doznajemo, biće još ovakvih kontrola. Dabome, ne zna se kada će. Proveravaće se i kada su i koliko gradski službenici na dnevnom odmoru za doručak, koliko službeno a koliko privatno odsustvuju iz kancelarija tokom radnog vremena.
Tako je sada u gradskoj upravi, a koliko sutra, objasnio nam je gradonačelnik Jovanović, slične mere biće preduzete i u gradskim javnim preduzećima.
Planirano je i još niz disciplinskih i domaćinskih mera. Striktno će se poštovati kodeks oblačenja i ponašanja zaposlenih, biće stroge provere opravdanosti putovanja, smanjenja dnevnica, prekovremeni rad biće plaćen slobodnim danima... A, kako u zvaničnom dokumentu piše, gradska uprava nije kafana u kojoj se piju razne vrste kafa i sokova po narudžbini pa tako ubuduće neće biti besplatnog osvežavanja. Lica koja ovde nisu zaposlena, makar i lokalni politički faktori, neće više moći da koriste ovdašnje kancelarije. Tako će uskoro bez besplatnih kafa i kancelarije ostati i lider jedne partije, uprkos činjenici da je ovde u koaliciji sa SNS-om.
Kada je reč o poboljšanju kvaliteta i efikasnosti rada državnih službenika, gradonačelnik je najavio niz planiranih organizacionih promena u gradskoj upravi, tehničkih poboljšanja i striktne kontrole kvaliteta rada. A „sve u cilju reformi, ekonomskog oporavka i privlačenja investitora“. Posebno u oblasti privrede i zapošljavanja, „ideja vodilja će biti ekspoze premijera Aleksandra Vučića“... To i piše u dokumentu o ovim disciplinskim i organizacionim merama, a ovi prvi potezi u praksi će, zasigurno, izazvati različite komentare. (©Politika)

7. maj - Finansijer Sloge iz Kraljeva najavio je povlačenje iz kluba na kraju sezone, razočaran činjenicom da su igrači ovog tima namestili utakmicu protiv Doline FINANSIJER SLOGE: Uložiš u klub 1,5 miliona evra, a igrači te prodaju za hiljadu!
Posle optužbi čelnika Sloge da su igrači ovog tima namestili utakmicu Prve srpske lige protiv Doline dva fudbalera izbačena su iz kluba, a finansijer Kraljevčana Zoran Milašinović najavio je povlačenje sa te funkcije.
- Posle utakmice sa Proleterom više neću imati dodirnih tačaka sa klubom. Kada se u nešto uloži više od 1.500.000 evra, kada postoji ideja da se uradi najbolje i na sportski način, a onda vas igrači „prodaju” za hiljadu, dve ili deset hiljada evra, shvatite da vam tu više nije mesto. Ne potcenjujem hiljadu evra, veliki je to novac, ali milion i po je ipak više – rekao je Milašinović gostujući na Regionalnoj televiziji Kraljevo. Čelnici Sloge ceo slučaj prijavili su nadležnim organima i MUP-u. (©Telegraf)

5. maj - Ceo grad u šoku! Poznatog i najomiljenijeg kraljevačkog hirurga dr Slobodana Lukića (66), dugogodišnjeg načelnika Odeljenja hirurgije u Zdravstvenom centru „Studenica“, hladnokrvno je juče ubio penzionisani poštanski činovnik Budimir Milosavljević (76)!
Zločin se dogodio oko 8.30 sati ispred zgrade u kojoj je hirurg stanovao, a nakon što je usmrtio lekara, Milosavljević je pokušao da izvrši samoubistvo, ali su ga u tome sprečili prolaznici!
Prodavačica iz kioska u blizini mesta zločina ispričala je da je videla Milosavljevića kako nervozno šeta.
- Budimir je bio u odelu i s kravatom i šetao je od pijace do zgrade u kojoj je živeo dr Lukić. U trenutku kad je doktor bio ispred ulaza svoje zgrade, Milosavljević mu je prišao, podupirući se jednom rukom o štaku koju je stalno nosio zbog povređene noge. Učinilo mi se kao da doktor hoće nešto da mu kaže, ali ga je Milosavljević prekinuo pucnjavom. Ispalio mu je dva metka u grudi, doktor se uhvatio za deo oko srca, ali je ostao na nogama. Međutim, ubrzo se srušio, a Milosavljević se nadneo nad njim i nastavio da puca! Posle sam čula da je ispalio sedam metaka - rekla je prodavačica. Nakon likvidacije ubica je, kaže ona, prešao ulicu prema Maloj pijaci i tamo pokušao da izvrši samoubistvo!
- Ispalio je jedan metak sebi ispod vrata i oblila ga je krv. Tada su reagovali prolaznici, koji su ga sprečili da ponovo puca i zadržali do dolaska policije - rekla je prodavačica.
Dr Zvonimir Veselinović, direktor ZC „Studenica“, rekao je da je dr Lukić bio dežuran u noći između subote i nedelje, da je operisao pacijente i da je posle dežurstva krenuo kući.
- Ubica je znao kojim putem se Slobodan vraća kući, znao je njegove navike! Slobodan mu je operisao žučnu kesu, a on je nakon te operacije imao neke komplikacije koje nisu bile ozbiljne. Umislio je da ima rak i da Slobodan lažira izveštaje tako što ih prepravlja da izgleda da je on zdrav! A Milosavljević jeste bio zdrav! Slobodan je često viđao Milosavljevića u Zdravstvenom centru, ali ga nije uzimao za ozbiljno. On je, jednostavno, bio miran i stabilan i nije obraćao pažnju - priča Veselinović.
On dodaje da je lekarima teško palo kad im je posle zločina ubica dovezen na operaciju!
- Imao je prostrelnu ranu na vratu. Uradili smo mu operaciju kao i svakom drugom i spasli mu život. Međutim, prebacićemo ga u drugu bolnicu na oporavak - kaže Veselinović.
Dr Veselinović, koji je 30 godina bio prijatelj s nastradalim hirurgom, kaže da je ovaj zločin ostavio bez reči sve u ZC „Studenica“.
- On je bio divan čovek, omiljeni kolega i vrhunski hirurg! Svi smo bili ponosni na njega. Pre nekog vremena trebalo je da ode u penziju, ali je ostao da radi na molbu mlađih kolega, koje su smatrale da od njega mogu mnogo da nauče, pa je odlučio da se penzioniše tek u septembru - kaže Veselinović i dodaje da je Slobodan bio požrtvovan i skroman.
- Obožavao je decu. Životna misija mu je bila da sva deca u Kraljevu nauče da plivaju pre polaska u prvi razred. Zbog toga je osnovao plivački i vaterpolo klub - rekao je dr Veselinović i dodao da je Lukić uživao i u izradi mozaika od kamena. - Pre mesec dana je dobio unuka, koga je dugo želeo, a sada neće dočekati da ga gleda dok raste - rekao je dr Veselinović. (©Kurir)

20. april - Štab za vanredne situacije u Kraljevu saopštio je danas da su reke i nabujali potoci načinili veliku štetu na teritoriji Kraljeva, a Radoica Kočović, načelnik Odeljenja za vanredne situacije, kaže da je voda odnela stotinak nekategorisanih puteva na području Kraljeva.
- S putevima, voda je odnela i postavljene komunikacijske sisteme, i načinjena je ogromna šteta, kako na putevima, tako i na hektarima oranica. Put Studenica - Mlanča je u prekidu, jer je voda odnela oko stotinak metara puta. Preko 500 domaćinstava je u tom delu odsečeno - rekao je on.
Magistralni put Kraljevo - Raška se uz velike napore održava, jer ima puno odrona, blata i vode, a postoji velika opasnost od kližišta. Put Kraljevo - Goč je i dalje u prekidu dodao je Kočović.
Prema njegovim rečima, voda za piće iz kraljevačkog vodovoda je ispravna za piće, a četiri bunara su zatvorena iz preventivnih razloga, jer je visok vodostaj Ibra u Žickom polju, gde se oni nalaze. U Vrnjačkoj Banji je na snazi zabrana korišćenja vode za piće, jer je došlo do zamućivanja u bunarima na Goču.
- Poplavni talas iz Raške ne bi trebalo da podigne vodostaj Ibra koji danas stagnira. Zapadna Morava se izlila na dosta oranica od Kraljeva do Vrnjačke Banje, a neka domaćinstva su i poplavljena - rekao je on.
Sneg na planinama oko Kraljeva na nadmorskoj visini od 1.200 metara se već otopio, pa bi sadasnji vodostaj reka treablo da bude onaj maksimalni. Očekujemo blago vraćanje reka u svoja korita", zaključio je Kočović, načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu. (©Press)